VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZAVISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJEINFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

- specijalističke studije -

S P E C I J A L I S T I Č K IR A D

TEMA: Elektronski novac i tehnologija platnih kartica

Mentor: Dr. Dragoslav Danilović

Student:Stojanović NemanjaIndex No. 1002/10

Beograd, oktobar, 2011.

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

NAZIV SPECIJALISTIČKOG RADA:

- 2 -

(popunjava Komisija za odbranu specijalističkog rada)

Datum i vreme odbrane rada: ___________________________

Ocena: _______________

Članovi komisije: Potpis:

1. ___________________________________

___________________________________

2. ___________________________________

___________________________________

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 5

I DEO

1. Elektronski novac .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 7

1.1. Novac kao informacija ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 71.2. Pojam elektronskog novca ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 81.3. Kako nastaje elektronski novac ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 91.4. Prednosti elektronskog novca ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 101.5. Ključni elementi sistema elektronskog novca ...................................................................................................................................................................................................................... 11

2. Sistemi elektronskog novca .............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 122.1. Promet e-novca u on-line sistemu plaćanja .............................................................................................................................................................................................................................. 142.2. Promet e-novca u off-line sistemu plaćanja ........................................................................................................................................................................................................................... 142.3. Problemi u plaćanju e-novcem ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 152.4. Anonimnost kupca ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 152.5. Problem dvostruke potrošnje ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 16

3. Protokoli plaćanja elektronskim novcem ........................................................................................................................................................................................................................................................................................... 173.1. Osnovni protokol plaćanja ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 173.2. Protokol bez anonimnosti .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 183.3. Protokol sa anonimnošću .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 193.4. Konačan oblik protokola plaćanja .............................................................................................................................................................................................................................................................................................. 19

4. Komercijalni sistemi elektronskog novca ........................................................................................................................................................................................................................................................................................ 214.1. CyberCash ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 214.2. E-cash ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 234.3. NetCash ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 244.4. Mondex ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 254.5. PayPal .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 264.6. VisaCash ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 27

5. Digitalni novčanik ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 285.1. Digitalni novčanik smešten kod klijenta ....................................................................................................................................................................................................................................................... 295.2. Digitalni novčanik smešten na udaljenom serveru ......................................................................................................................................................................................... 29

6. Sigurnost elektronskog novca ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 316.1. Višestruko korišćenje ili kopiranje novčanice .................................................................................................................................................................................................................... 316.2. Falsifikovanje elektronskih novčanica ................................................................................................................................................................................................................................................................... 316.3. Krađa elektronske novčanice ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 316.4. Problemi sigurnosti transakcija ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 32

6.4.1. Kriptografija .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 326.4.2. Digitalni potpis ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 336.4.3. Digitalni sertifikat ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 346.4.4. Autentifikacija putem smart kartice .................................................................................................................................................................................................................................................... 35

7. Ekonomske posledice uvođenja elektronskog novca ................................................................................................................................................................................................................... 36

- 3 -

II DEO

1. Platne kartice ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 391.1. Definicija i istorijski razvoj platnih kartica ...................................................................................................................................................................................................................................... 391.2. Osnovne funkcije platnih kartica ..................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 40

2. Podela platnih kartica ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 422.1. Podela sa aspekta izmirenja obaveza ............................................................................................................................................................................................................................................................................ 422.2. Podela sa aspekta korišćenja u zemlji i/ili inostranstvu ........................................................................................................................................................... 432.3. Podela sa aspekta saradnje banke izdavaoca sa (ne)profitnim organizacijama ............. 432.4. Podela sa tehnološkog aspekta ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 44

2.4.1. Magnetne kartice ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 442.4.2. Smart kartice ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 45

3. Učesnici u kartičnom poslovanju ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 473.1. Kartičarske organizacije .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 47

3.1.1. Visa .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 473.1.2. MasterCard ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 483.1.3. Diners Club ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 483.1.4. American Express ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 483.1.5. DinaCard ......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 49

3.2. Banke ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 493.3. Procesori .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 503.4. Trgovci ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 503.5. Vendori (proizvođači opreme i softvera) .................................................................................................................................................................................................................................................... 51

4. Postupak rada sa platnim karticama ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 524.1. Rad kartica na bankomatima ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 524.2. Rad kartica preko EFTPOS sistema ................................................................................................................................................................................................................................................................................... 544.3. Rad sa karticama na Internetu ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 57

4.3.1. On-line kartica ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 594.3.2.

Procedura plaćanja na Internetu ............................................................................................................................................................................................................................................................................ 604.3.3.

Šta treba znati prilikom plaćanja karticom na Internetu .......................................................................................................................... 615. Platne kartice u našem bankarskom sistemu ....................................................................................................................................................................................................................................................................... 62

Zaključak ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 64

Literatura ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 65

- 4 -

UVOD

Tokom poslednjih decenija tehnološki razvoj je preoblikovao bankarsku industriju, koja je postala vodeći sektor u korišćenju novih tehnologija. Prednosti Interneta rezultirale su revolucijom u načinu poslovanja i pružanja usluga u oblasti finansijske industrije, omogućavajući finansijskim institucijama nove poslovne modele i načine za pružanje usluga svojim korisnicima, pružajući 24/7 dostupnost. Tehnologizacija bankarskog poslovanja i tendencija da banke sve više isporučuju svoje usluge preko mehanizama koje uključuju informaciono-komunikacione tehnologije danas je najznačajniji trend u bankarskoj industriji.

Tehnologija elektronskog plaćanja ne samo da je zamena za čekove već je i zamena za gotovinu u formi elektronskog novca. U današnjem svetu novac postaje uglavnom elektronski i za različite vrste plaćanja uglavnom se koriste platne kartice, dok je papirni novac sve manje zastupljen, polako postajući, po mišljenju mnogih teoretičara, stvar prošlosti.

Savremeno elektronsko bankarstvo, ne može se zamisliti bez dobro organizovanog informacionog sistema i osposobljenih ljudskih resursa. Oni su preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike, kao i za upravljanje bankom. Međutim, da bi se ovakav sistem poslovanja uspešno realizovao neophodna je tehničko-tehnološka opremljenost i osposobljeni ljudski resursi preduzeća, državnih institucija kao i dostupnost računara i Interneta, informatička pismenost, kultura ponašanja i poznavanje sistema elektronskog plaćanja organizacija i stanovništva. Za širenje e-bankarstva odgovorne su, pre svega banke i njihova saradnja sa klijentima, ali je neophodno i veće angažovanje države. Ovakav vid elektronskog bankarskog poslovanja znači mogućnost pružanja usluga „svuda, u svako vreme i na svakom mestu“.

Kada bi se napravila komparacija sa tradicionalnim bankarskim poslovanjem osnovna razlika bi se ispoljila u mnogo čemu što savremeno bankarsko poslovanje pruža. Tehnološki razvoj je preoblikovao bankarsku industriju i učinio klijentima život jednostavnijim, u smislu veće kontrole o stanju na sopstvenim bankovnim računima, olakšavajući pristup novčanim sredstvima bez obzira u kom delu sveta se nalazili i smanjujući rizik koji proizilazi iz potrebe nošenja keša. Bankarstvo danas razvija nove proizvode i usluge uz pomoć računarskih mreža, čime su pomerene vremenske i prostorne granice tradicionalnog bankarstva, i čime se bitno utiče na olakšanje i ubrzanje transfera novčanih sredstava. Brža manipulacija dokumentima u samoj banci doprinosi da poslovanje bude efikasnije i na taj način se ostvaruju bolji rezultati.

Elektronsko bankarstvo omogućava veći prodor na tržištu, veći ugled i imidž, kao i brže reagovanje na promene. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog klijenta, najvažnija je komunikacija sa njim. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene. Bezgotovinski način plaćanja je generalno pogodniji i efikasniji način od gotovinskog plaćanja i za trgovce jer na taj način je povećana sigurnost naplate i rizik poslovanja je značajno smanjen. Koristi ima i sama država jer je svaka transakcija koja se obavi elektronskim putem legalna. Postoji dosta literature (stručne knjige, časopisi) koja ovu oblast obrađuje, dosta je u medijima prisutna i česta je tema razgovora stručnjaka iz ove oblasti.

- 5 -

I DEO

- 6 -

1. ELEKTRONSKI NOVAC

1.1. Novac kao informacija

U ne tako dalekoj prošlosti novac je smatran nečim fizičkim, materijalnim, poput papira ili plemenitog metala. Mogli ste napuniti džepove novcem i nositi ga unaokolo, ali to je bilo rizično. Najbolje je bilo skloniti ga na sigurno mesto dok se ne ukaže potreba za potrošnjom... Problem sa skladištenjem novca vekovima je bio taj da novac, u stvari, nema nikakvu funkciju ako ne cirkuliše. Vrednost novca, realna ili imaginarna, i cirkulacija su blisko međusobno povezane i od vitalnog su značaja za njegovu suštinu.

Međutim, novac je mnogo više od komada metala ili ukrašenog šarenog papira. Kroz njega se markira pravo nekog subjekta u odnosu na robu i usluge koje egzistiraju u jednom društvu i predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji opštepriznati autoritet, obično nacionalna vlada, mada novac i kupone mogu emitovati i manji državni entiteti, korporacije, a i same banke mogu biti autoritet u slučaju blagajničkih čekova i drugih instrumenata.

Koncept čeka pomogao je pri daljoj razradi koncepta novca. Ček je samo komad papira, ali iza njega stoji obaveza za isplatu „realnog“ novca, koga definiše vlada ili ekvivalentni organ uvek kada donosilac čeka to zatraži. Čekovni račun je sličan: obaveza za isplatu „realnog“ novca kada vlasnik računa to zahteva.

U kakvoj je ovo vezi sa kompjuterizovanim bankarstvom? Ideje o novcu evoluirale su sve do konačnog shvatanja da je novac samo informacija. Naravno, novac je obaveza da se plati ili da se isporuči roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj obligaciji potiču iz pouzdanih i opštepriznatih izvora, transakcije će se odvijati samo na bazi informacije.

Uvođenjem pojma “elektronskog novca” odnosno “digitalnog novca” dolazi se do potpunog pretvaranja novca u informaciju gde je informacija ekvivalent vrednosti robe. Dakle, civilizacija je iz jedne krajnosti stigla u drugu krajnost. Krajnji eksponent informacije o vrednosti robe je „digitalni novac“ ili „elektronski novac“ koji se može definisati kao: informacija o monetarnoj vrednosti koju je moguće transferisati kroz računarske mreže tj. van uobičajenih kanala plaćanja koje tradicionalno podržavaju banke.“1 Elektronski novac predstavlja vrhunac apstrakcije jer se gubi bilo kakav fizički ekvivalent. On je kulminacija procesa dematerijalizacije novca i njegovo pretvaranje u informaciju koja jedino postoji u realnom vremenu.

Kako globalna informaciona infrastruktura raste, neminovno je da će se novac njome kretati u nekom obliku i razmenjivati za robu i usluge. Do ovoga je već došlo, u ograničenom obimu, na privatnim mrežama, ali Internet već ubrzava ova kretanja na novi i bezbedan način.

1 Gledović, dr Branko: „Elektronsko poslovanje“, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Valjevo, 2008, str. 103.

- 7 -

1.2. Pojam elektronskog novca

Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finansijskim inovacijama koje rešavaju problem sve većeg broja i sve složenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaćanju.

Kako bi bankarske organizacije što brže, efikasnije i ekonomičnije obavljale svoje poslove, a da pri tome troškovi učešća živog rada i troškovi poslovanja uopšte budu minimalni, neophodna je primena savremene tehnologije. Zato banke insistiraju na sve većoj stručnosti svojih kadrova, kao i na primeni savremenih tehnika i tehnologija prilikom obavljanja bankarskih poslova.

Jedna od najvažnijih inovacija, koja je danas neophodna za poslovanje svake banke je razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja. Mada je kod nas ovaj sistem plaćanja još uvek nov, on ipak mnogo doprinosi razvoju današnjeg bankarskog sistema.

U razvoju bankarstva najveće dostignuće informacionih tehnologija je pojava elektronskog odnosno digitalnog novca. „Elektronski novac je specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi između transaktora koji vrše plaćanja.“2Po pitanju uslova koje elektronski novac mora da zadovolji, možemo ga definisati kao monetarnu vrednost koja: 1) se elektronski čuva ili se čuva na elektronskom uređaju poput čipa ili kompjuterske memorije, 2) je elektronski prihvatljiva kao sredstvo plaćanja fizičkih i pravnih lica koja nisu monetarne vlasti 3) je nastala kao zamena za papirne i metalne novčanice i 4) služi za elektronska plaćanja ograničenih iznosa.3

Elektronski novac, odnosno, elektronsko plaćanje je razmena materijalnih sredstava putem telekomunikacionih infrastruktura. Ovakav novac u osnovi je virtuelan i predstavljen je brojčanim sistemom koji postoji u memoriji računara, pa kao takav ne poznaje geografske granice i može se praktično u trenutku prebaciti na velike udaljenosti. Elektronski novac zamenjuje gotovinu i čekove, njime se vrši kupovina roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalnih računarskih mreža, kao što je Internet ili poslovnih bankarskih mreža kao što je SWIFT. Velika prednost elektronskog novca nad običnim novcem je u tome što je on informacija u računaru koja može da se programira. Ova razlika omogućava da elektronski novac postane pametni novac u obliku tzv. ″pametnih kartica″.

Ideja elektronskog novca je sasvim jednostavna: umesto da smeštamo vrednost na papir, možemo da je „upakujemo“ u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (što je još značajnije) mnogo „inteligentniji“ od papirnog novca. Šta podrazumevamo pod pojmom „inteligentni novac“? Sobzirom na karakteristike elektronskog novca, on se može kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Pretpostavimo da ste svom sinu, studentu, poslali ček na određeni iznos. Kako je on ovaj novac zaista potrošio? Na knjige ... ili na pivo? Kod elektronskog novca postoji mogućnost autorizacije i praćenja transakcija, tako da „tradicionalne“ banke mogu da

2 Zečević, dr Miodrag: „Bankarstvo“, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009, str. 563.3 EMI directive (EC, 1998)

- 8 -

postanu suvišne. Umesto da šaljete ček, novac možete poslati elektronskom poštom preko Interneta, u šifrovanom obliku. Ovim ćete sebi uštedeti trud oko balansiranja čekovne knjižice na kraju meseca (softver za lične finansije će se sam postarati za to). Primalac može da smesti

novac gde god poželi – na svoj prenosni računar, na kreditnu karticu itd… Najbolje od svega je to što se može „ programirati “ novac tako da se on može trošiti samo za određene namene.

„Inteligentni“, digitalni novac može takođe da razreši i neke druge probleme papirnog novca. U slučaju da se izgubi digitalni novac, može se momentalno zameniti prostom naredbom računaru da poništi nestale „elektronske novčanice“ i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada se podigne sa računa, elektronski novac može da donosi kamatu sve do trenutka kada se potroši. Na primer, ako je neka finansijska institucija na drugom kraju sveta, spremna da plati veću kamatu na Vaš elektronski novac, vi svakako nećete imati ništa protiv. Prebacićete ga i položiti na štednju s jednog na drugi kraj sveta i to – jednim klikom.. Ovaj fenomen u vezi s kamatom možda zvuči jednostavno, ali on predstavlja vezu sa jednom drugom revolucijom u finansijama - ukidanje državnog monopola nad novcem. Sve dok su „elektronske novcanice“ ove banke opšteprihvaćene ne postoji razlog da se držite državno - emitovanih novčanica.

Mnogi smatraju da je najbolja stvar u vezi sa elektronskim novcem ta što on može lako da se prati, čime će se konačno raščistiti sa čitavom kategorijom kriminala baziranog na papirnom novcu. Osnivač firme DigiCash, David Chaum, kaže da je papirni novac izvor svih zla. On tvrdi da će mogućnost praćenja elektronskog novca značiti kraj za izvesne vrste kriminala: „Da li bi kidnaper primio otkup u vidu čeka? Chaum, međutim, podrazumeva da će elektronske transakcije biti praćene – što je još uvek predmet brojnih rasprava u teoriji elektronskih finansija. Jedna grupa teoretičara, predvođena Chaumom, smatra da elektronski novac treba da bude „jednosmerno anoniman“, tako da ljudi koji vrše transfer novca mogu uvek da vide gde on odlazi, dok ljudi koji primaju novac ne bi znali odakle on dolazi. Ovakav jednosmerni transfer rešava neke probleme papirnog novca, pošto je mnogo lakše pratiti gde se novac troši i zašto.

Sa pojavom Interneta i njegovom masovnom primenom u domenima plaćanja i bankarskih funkcija, elektronski novac je postao deo svakodnevnice i tek onda su se postavila pitanja koja su od životne važnosti, a vezana su za njega. Iako postoji više modela elektronskog novca koji teorijski zadovoljavaju ili su u praksi primenjivi, još uvek postoji niz problema koje on mora da reši da bi za korisnike bio prihvatljiviji i kako bi zamenio postojeći „klasični novac“.

1.3. Kako nastaje elektronski novac

Sistem elektronskog novca nastaje kada neka banka ili druga finansijska institucija emituje elektronski novac u vidu brojeva koji nose određenu vrednost. Da bi se dobio ovakav elektronski novac mora postojati račun kod banke i osnovno pravilo je da kada se emituje elektronski novac, pravi, odnosno fizički novac se povlači sa postojećeg računa. U protivnom bi se povećala novčana masa što bi dovelo do inflacije.

Elektronskim novcem se dalje može platiti trgovcu za proizvod ili usluge, a trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci ili ga može proslediti drugom trgovcu. Trgovac u svakom trenutku može proveriti ispravnost elektronskog novca kontaktirajući emitenta (banku) koji ga je

- 9 -

emitovao. Korisnici koji su zainteresovani za plaćanja elektronskim novcem u većini slučajeva moraju da instaliraju poseban softver na svom računaru koji im omogućava da komuniciraju sa bankom, kao i da podižu novac sa svog računa u banci, a zatim ga prebace u svoj „digitalni novčanik“ na računaru. Prilikom plaćanja, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa trgovcem u

zamenu za proizvode ili usluge koje žele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, otkupljuje novac koji je trgovac dobio. Druga varijanta je da korisnici imaju „smart karticu“ i da pristupaju banci preko Interneta tako da se vrednost novca prebaci na karticu (kartica se napuni), a zatim se taj novac koristi za plaćanja.

U osnovi, postoje dve vrste elektronskog novca: identifikovan i anoniman. § Identifikovan je onaj elektronski novac koji sadrži informaciju o identitetu osobe koja

njime manipuliše i koji, slično kreditnim karticama, banci omogućuje da precizno prati cirkulaciju novčanih sredstava na tržištu.

§ Anoniman elektronski novac ponaša se slično papirnom novcu: kada se takav novac jednom povuče sa računa, više ne postoji način da mu se uđe u trag, odnosno da se vodi evidencija o njegovoj transakciji, što je u prvom slučaju lako izvodljivo.

Najzad, postoje dve osnovne tehnologije upisa e-novčane vrednosti i to su: novac je na smart kartici i novac je u softverskom novčaniku na računaru.

1.4. Prednosti elektronskog novca

Pošto novac u suštini predstavlja informaciju o nekoj vrednosti lako ga je pretvoriti u neki drugi oblik (elektronski) pogodan za prenos kroz računarsku mrežu. Rešenje je nađeno tako što je novčanica postala „file“ datoteka koja je šifrovana, digitalno potpisana i dodati joj sertifikati. Drugim rečima, svi elementi iz realnog okruženja dobili su svoj pandan u elektronskoj formi. Datoteka je zamenila papir, ručni potpis je zamenjen digitalnim, a identifikacioni dokumenti (lična karta) su zamenjeni digitalnim sertifikatima. To je dovelo do sledećeg:

razlika između softvera i novca nestaje i sve postaje informacija, umesto na papir, novac se upakuje u niz cifara u digitalnom

obliku i kriptografski zaštiti kako bi se sprečilo falsifikovanje, ovakav novac ne poznaje granice, poseduje visok nivo inteligencije, pokretan je i prenosiv kroz mrežu, može se programirati i ograničavati (ovde nastaje

problem ko, kako i kada sme da izda ograničenja), može se pratiti (veliki problem elektronskog novca je „problem privatnosti“), u slučaju gubitka elektronski novac se može zameniti (kontrola dupliciranja).

- 10 -

1.5. Ključni elementi sistema elektronskog novca

Postoji deset osnovnih kvaliteta koje elektronski novac mora da poseduje da bi efikasno zamenio gotovinu i čekove. Ovi kvaliteti ujedno čine i osnovna svojstva CyberNovca:

1. Sigurnost poslovanja je zaštita od potencijalnih rizika kao što su rizik krađe i falsifikovanja. Protokol transakcije sa elektronskim novcem mora da obezbedi održavanje visokog nivoa sigurnosti putem sigurnosnih tehnika kao što su kriptografske metode zaštite.

2. Anonimnost obezbeđuje privatnost neke transakcije na višem nivou. Potpuna anonimnost je teško ostvariva, jer je u suprotnosti sa ostalim zahtevima sistema elektronskog novca kao što je poverljivost ili neporicanje. Pored enkripcije ovo će verovatno biti jedan od ključnih problema ovih sistema. Sa stanovišta korisnika elektronskog novca sve strane učesnice u transakcijama treba da budu potpuno anonimne, dok će država sa svoje strane biti zainteresovana za ispitivanje njegovog porekla.

3. Prenosivost - sigurnost i upotreba elektronskog novca nezavisna je od fizičke lokacije. E-novac može se prenositi kroz računarske mreže ili na nekom drugom uređaju za skladištenje. Da bi novac bio opšte prihvaćen potrebno je da se nosi u džepu kao i klasičan, da se koristi iz ruke u ruku, da ne zahteva proveru treće strane. Takođe, ne smeju postojati ograničenja tipa visine iznosa za plaćanje ni bilo koje drugo ograničenje.

4. Dvosmernost - digitalni novac može da se prenese na druge korisnike. U suštini, direktna plaćanja bi trebalo da budu moguća bez potrebe da bilo koja strana mora imati status registrovanog trgovca, kao što je slučaj u današnjim sistemima zasnovanim na karticama.

5. Off-line mogućnost podrazumeva postojanje mogućnosti da se prenošenje vrednosti sa jednog korisnika na drugog obavlja bez posrednika.

6. Deljivost podrazumeva postojanje mogućnosti da „novčanica“ elektronskog novca koja glasi na određeni iznos bude deljiva na manje komade novca, koji glase na manje iznose.

7. Neograničeno trajanje podrazumeva da elektronskom novcu ne može nikada da istekne „rok trajanja“. Vrednost elektronskog novca ne može biti izgubljena, zastariti ili nestati.

8. Široka prihvaćenost podrazumeva da elektronski novac mora biti univerzalno prihvatljiv, mora naslediti sve vrline klasičnog novca, a mora takođe da obezbedi prednosti i pogodnosti svojim korisnicima kako bi ga oni široko prihvatili i koristili.

9. Jednostavnost upotrebe sa aspekta trošenja, i sa aspekta prijema. Jednostavnost vodi ka masovnoj upotrebi, a masovna upotreba vodi širokoj prihvaćenosti elektronskog novca.

10. Sloboda jedinice vrednosti - digitalni novac treba da bude denominovan slobodno definisanim i tržišno određenim, novčanim jedinicama koje bi funkcionisale paralelno sa realnim novcem koga je izdala država.

- 11 -

2. S ISTEMI ELEKTRONSKOG NOVCA

Elektronski novac se sastoji od e-novčanica koje su ekvivalenti papirnih novčanica i kovanica. Pre nego što može raspolagati sa e-novčanicama, kupac ih mora preuzeti od banke. Prilikom plaćanja trgovcu mora biti omogućena provera autentičnosti elektronskog novca, pošto trgovac ne može biti siguran u poštenje kupca. Postoje dva sistema plaćanja e-novcem, u zavisnosti od toga da li trgovac u trenutku plaćanja ima on - line vezu sa bankom i to su:

1) on-line sistemi e-novca i 2) off-line sistemi e-novca.

Kod on-line sistema podrazumeva se postojanje stalne komunikacione veze između trgovca i banke pa se provera autentičnosti novčanice obavlja pre isporučivanja robe kupcu. Kod off-line sistema podrazumeva se povremena veza između trgovca i banke pa se provera autentičnosti novčanice obavlja naknadno, nakon isporuke robe. Najpoznatiji on-line sistemi su E-Cash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije. Najpoznatiji off-line sistemi su Mondex i VisaCash.

Slika br. 1: On-line i off-line sistemi plaćanja elektronskim novcem

Ako kao kriterijum uzmemo vrstu medija na kome su pohranjene, odnosno uskladištene elektronske vrednosti, sisteme elektronskog novca dalje možemo deliti na:

1) sisteme zasnovane na digitalnom novčaniku i2) sisteme zasnovane na pametnim karticama.

- 12 -

Sistemi zasnovani na digitalnom novčaniku zahtevaju instalaciju odgovarajućeg softvera na strani korisnika koji im omogućava komuniciranje sa bankom i prebacivanje novca u svoj digitalni novčanik (eng. digital wallet, electronic purse). U ove sisteme spadaju eCash, NetCash, PayMe itd. Sistemi zasnovani na pametnim karticama zahtevaju od korisnika posedovanje inteligentne smart kartice i čitača (eng. „card terminal“, „card acceptance device”) i omogućavaju im prebacivanje sredstava sa računa u banci na smart karticu kao i prebacivanje novca sa jedne na drugu smart karticu. Najpoznatiji sistemi iz ove grupe su Mondex i VisaCash.

Sledeća podela sistema e-novca može se vršiti ako se kao kriterijum uzme postojanje centralnog autoriteta koji izdaje novac i prati transakcije elektronskim novcem, tako da postoje:

1) centralizovani sistemi e-novca i 2) decentralizovani sistemi e-novca.

Centralizovani sistemi se temelje na „plaćanju unapred“ i mogu koristiti žetone, tj. objekte koji sadrže vrednost. Korisnici moraju kupiti žetone od centralnog autoriteta pre nego što započnu transakciju. Slika broj 2. prikazuje dijagram centralizovanog sistema.

Na slici je moguće uočiti da su svi računari, odnosno korisnici tj. klijenti vezani uz jednu centralnu tačku (server) preko koje teku sve transakcije. Server takođe nadzire i upravlja svim transakcijama. Primeri centralizovanih sistema su PayPal, WebMoney, CashU itd.

Decentralizovani sistemi se ostvaruju kroz partnersku, odnosno peer-to-peer (P2P) mrežu u kojoj nema centralnog autoriteta koji izdaje novi novac ili prati transakcije. Zadacima u takvoj mreži rukuju kolektivno čvorovi mreže. Način rada decentralizovane mreže ima sledeće osobine: 1) svaki čvor je ravnopravan, uključujući mogućnost prihvatanja upita o podacima od korisnika ili drugih čvorova, 2) komunikacija između čvorova je direktna bez međukoraka kao što su serveri, 3) čvorovi samostalno prikupljaju

informacije o dostupnosti drugih čvorova, 4) pojedinačni čvorovi imaju u svom lokalnom sistemu za čuvanje na raspolaganju samo deo podataka, odnosno podskup ukupnih podataka dostupnih na mreži.

Navedene osobine su suprotne osobinama centralizovanih (klijentsko-serverskih) sistema, u kojima postoji jasna razlika između čvorova (servera) koji čuvaju i nude sadržaj (podatke) i čvorova koji podatke potražuju, obrađuju ili stvaraju (klijenti). Na slici broj 3, koja prikazuje

- 13 -

Slika br. 2: Dijagram centralizovanog sistema

Slika br. 3: Dijagram decentralizovanog sistema

dijagram decentralizovane mreže, moguće je uočiti različitu strukturu od centralizovane mreže. Neki od decentralizovanih novčanih sistema su Bitcoin i monetarni sistem Ripple.

2.1. Promet e-novca u on-line sistemu plaćanja

Ako trgovac ima on-line vezu sa bankom u trenutku kupovine, tada promet teče na sledeći način:

1. Kupac podnosi banci nalog za izdavanje e-novčanice. Banka prima zahtev, proverava identitet podnosioca zahteva.

2. Ako je provera uspešna, banka umanjuje saldo na računu podnosioca zahteva i izdaje e-novčanicu u zahtevanom iznosu, sa jedinstvenim serijskim brojem i digitalnim potpisom banke (digitalni potpis se generiše privatnim ključem banke koji je samo njoj poznat). Banka ubeležava serijski broj izdate novčanice u bazu podataka emitovanih novčanica.

3. Kupac u virtuelnoj trgovini kupuje robu ili usluge od trgovca, i predaje mu e - novčanicu.

4. Trgovac kontaktira banku i traži proveru ispravnosti primljene e-novčanice. Ako je novčanica ispravna, trgovac je odmah polaže na svoj račun, i kupcu prosleđuje robu.

Slika br. 4: Promet e-novca u on-line sistemu

2.2. Promet e-novca u off-line sistemu plaćanja

- 14 -

U off-line sistemu trgovac nema vezu sa bankom u trenutku plaćanja, pa stoga mora imati način provere autentičnosti e-novčanice na licu mesta. Model prometa izgleda ovako:

1. Kupac podnosi banci nalog za izdavanje e-novčanice2. Banka prima zahtev, proverava identitet podnosilaca zahteva i ako je provera uspešna,

umanjuje saldo na računu podnosioca zahteva i izdaje elektronsku novčanicu u zahtevanom iznosu, sa jedinstvenim serijskim brojem i digitalnim potpisom banke s njenim privatnim ključem. U bazu podataka ubeležava se serijski broj izdate novčanice.

3. Kupac posećuje virtuelnu trgovinu, gde kupuje robu ili usluge od trgovca i predaje trgovcu e-novčanicu. Trgovac proverava ispravnost digitalnog potpisa banke uz pomoć javnog ključa banke. Po završetku provere, ako je sve uredu trgovac izdaje robu kupcu.

4. Trgovac polaže novac u banku. Banka proverava autentičnost potpisa izdavaoca i proverava je li novčanica već ranije položena i ako je sve u redu, uvećava račun trgovca.

Slika br. 5: Promet e-novca u off-line sistemu

2.3. Problemi u plaćanju e-novcem

U prethodnom izlaganju, predstavljen je način plaćanja e-novcem. Predstavljeni model je jednostavan i ima mnoge nedostatke. Najpre, javlja se problem narušavanja privatnost kupca. U trenutku izdavanja novčanice kupcu, banka zna njegov identitet i može za svaku izdatu novčanicu uz serijski broj u bazi podataka zabeležiti datum, vreme i identitet kupca. Nakon što trgovac položi novac u banku, banka može tačno znati kada je, gde i za koji iznos kupac nešto kupio. Drugi problem, vezan je za mogućnost dvostruke potrošnje i ključan je u implementaciji e-novca. Sobzirom na to da je e-novac samo digitalni zapis, može se umnožavati u bezbroj kopija koje se ni po čemu ne razlikuju od originala. Kupac bi mogao elektronsku novčanicu jednostavno iskopirati, i koristiti je više puta u različitim trgovinama. Tada bi onaj trgovac koji je kao drugi pokušao položiti novac naišao na odbijanje banke da mu prizna tu novčanicu, jer je već ranije potrošena. Isto bi tako trgovac mogao novčanicu umnožiti pre polaganja u banku, i položiti je više puta. Kako bi se moglo proveriti da li je novčanica već ranije položena u banku, trgovac mora položiti novac u istu onu banku koja ju je izdala, u banku koja sa bankom izdavaocem ima

- 15 -

on-line vezu ili negde mora postojati centralni registar svih novčanica u opticaju. Ovi problemi rešivi su na različite načine. Jedan od njih predložio je David Chaum, a drugi Stefan Brands.

2.4. Anonimnost kupca

Kako bi se banci onemogućilo stvaranje baze podataka sa identitetom i serijskim brojem novčanice, može se prepustiti kupcu da generiše serijski broj novčanice, koji će zatim tehnikom prikrivanja sakriti od pogleda banke i takvu novčanicu predati banci na slepi potpis. Sobzirom na to da banka potpisuje novčanicu čiji joj je sadržaj nepoznat, primenjuje se tehnika "podeli i odaberi" (engl. cut and choose). U modelu koji je predložio D. Chaum, kupac priređuje n novčanica sa istim iznosom, ali svaka od njih nosi drugi serijski broj. Svih n novčanica podnosi banci na potpis, a banka odabere n-1 i za njih od kupca zahteva da ih "otkrije". Ako pregled pokaže da svih n-1 novčanica stvarno glasi na iznos koji je kupac rekao, i ako su serijski brojevi

na njima ispravni, banka tada "na slepo" potpisuje onu jednu preostalu novčanicu. Na ovaj način je onemogućeno kupcu da prevari banku, pošto ne može znati kojih n-1 novčanica će banka pregledati. Tehnikom slepog potpisa kupcu je garantovana anonimnost, a novčanica koju je dobio nosi ispravan potpis tajnim ključem banke. Za veliko osiguranje protiv prevare kupca, banka mora zahtevati velik broj novčanica n, što za posledicu ima opsežnu komunikaciju s kupcem. S. Brands je predložio korišćenje restriktivnog slepog potpisa. Restriktivni slepi potpis omogućava potpisniku da ograniči sadržaj koji potpisuje, a da taj sadržaj ne vidi. Kupac je na taj način "prikrio" svoj identitet, a da nije kompromitovao sadržaj novčanice. Uz to, Brandsov sistem omogućava proizvoljne vrednosti novčanice, čija se vrednost smanjuje pri svakom plaćanju. Ove dve osobine Brandsov model e-novca čine boljim rešenjem.

2.5. Problem dvostruke potrošnje

Problem dvostruke potrošnje može se rešiti na dva načina:

prevencijom dvostruke potrošnje i detekcijom dvostruke potrošnje.

Prevenciju dvostruke potrošnje moguće je izvesti korišćenjem određenih vrsta memorijskih kartica sa čipovima, u kojima se beleže sve transakcije i vodi evidencija o sredstvima koja su utrošena (tzv. observer čipovi). Ako bi korisnik sa takvom karticom pokušao da ista sredstva kopira i potroši ih dva puta, observer čip bi obustavio transakciju. Budući da je kartica zaštićena od upisivanja podataka, korisnik ne bi imao mogućnost da koriguje podatke iz evidencije, a da pritom ne izazove trajno oštećenje memorijske kartice.

Ako ne postoji observer čip, ne postoji ni mogućnost sprečavanja dvostruke potrošnje. Ono što se može učiniti jeste da se može otkriti slučaj kada se to dogodi kao i identitet krivca. Pretpostavimo da je identitet svakog kupca sadržan u samoj e-novčanici, ali tako da su za njegovo otkrivanje potrebna barem dva različita ključa, od velikog broja mogućih. Prilikom svake kupovine trgovac će od kupca zatražiti da mu generiše jedan od ključeva, koji će zabeležiti na novčanicu. Kada trgovac položi novčanicu u banku, banka će imati ovaj ključ, ali kako samo jedan nije dovoljan, ne može otkriti identitet kupca. Ako kupac pokuša istu novčanicu potrošiti na drugom mestu, drugi trgovac opet će zatražiti ključ i upisati ga u novčanicu. Kada i druga

- 16 -

novčanica dospe u banku, banka će poređenjem serijskih brojeva ustanoviti da je jedna ista novčanica potrošena dva puta i imaće za nju dva ključa. Ako su ova dva ključa jednaka, to znači da je trgovac pokušao prevariti banku položivši dva puta jednu istu novčanicu, a ako su različiti, znači da je kupac dva puta potrošio istu novčanicu i na osnovu njih će banka otkriti identitet kupca i prema njemu preduzeti sankcije.

3. PROTOKOLI PLA ĆANJA ELEKTRONSKIM NOVCEM

3.1. Osnovni protokol plaćanja

U realnom okruženju korisnik odlazi u banku i sa svog računa podiže određenu sumu novca. Blagajnik ga identifikuje preko lične karte i bankarske kartice i isplaćuje mu traženi iznos novca. Korisnik tada odlazi u trgovinu i plaća tako dobijenim novcem. Trgovac je dužan da na kraju radnog dana preda pazar (novac) banci i tako je zatvoren krug u realnom okruženju. Ovakav protokol plaćanja je u potpunosti istovetan plaćanju digitalnim novcem. Protokol plaćanja digitalnim novcem ima tri faze:

Povlačenje novca (engl. withdrawal) - prva faza u protokolu plaćanja elektronskim novcem u kojoj korisnik prenosi, u elektronskom obliku, deo novca sa svog računa u banci na smart karticu ili računar tj. digitalni novčanik (digital wallet).

Plaćanje (engl. payment) - faza u kojoj, korisnik prenosi deo elektronskog novca trgovcu. Depozit (engl. deposit) - deponovanje novca u banku, trgovac šalje banci elektronski

novac dobijen od kupca i banka mu povećava stanje na računu.

Učesnici u sistemu plaćanja elektronskim novcem su sledeći:

Emitenti elektronskog novca, Operateri, procesori, Korisnici, Trgovci, Kuće za kliring transakcija elektronskim novcem.

Emitenti, njihov rezon za formiranje sistema elektronskog novca zasniva se na profitu koji iz ovog posla treba da proizađe. Prihodi se ostvaruju po osnovu provizija za obavljene transakcije, zatim prihoda koji se ostvaruje na bazi povećanog broja dana odležavanja novca na računu emitenta i na kraju kao prihod od pojeftinjenja (smanjenja) troškova po transakciji.

- 17 -

Trgovci moraju naći računicu i prihod od primanja elektronskog novca. Prvi osnovni uslov da trgovci prihvate ovakav vid plaćanja zavisi od provizije koju emitent uzima po transakciji. Drugi uslov za prihvatanje elektronskog novca su troškovi. Oni moraju biti manji od postojećeg realnog sistema i da ne zahtevaju značajnije dodatne investicije, dodatno angažovanje novčanih sredstava i kadrova. Trgovac svoj motiv za prihvatanje ovog sistema plaćanja mora da pronađe u povećanju prometa i povećanju obrta, a time i povećanju zarade.

Korisnici da bi prihvatili sistem elektronskog novca moraju imati značajan nivo ponuđenih usluga i koristi od njih. Osim toga, moraju imati poverenje i sigurnost kako bi ga nesmetano koristili. Korisnici, pre svega, moraju imati gde da plaćaju, što znači da sistemi e-novca moraju ravnomerno da šire broj korisnika i mrežu trgovaca koji primaju taj novac.

3.2. Protokol bez anonimnosti

Proces plaćanja, odnosno kupovine se može podeliti u 3 faze i pratiti na slici br. 6:1. Podizanje novca iz banke:

kupac šalje zahtev banci za određenom količinom elektronskog novca (m1); banka oblikuje novčanicu (sa serijskim brojem) i stavlja digitalni potpis; banka dostavlja elektronsku novčanicu kupcu i umanjuje njegov račun (m2).

2. Plaćanje: kupac šalje elektronski novac trgovcu (m3); trgovac proverava potpis banke na novčanici.

3. Polaganje novca u banku: trgovac šalje elektronsku novčanicu banci (m4); banka proverava digitalni potpis na novčanici; banka proverava da li serijski broj primljene novčanice već postoji u bazi; banka unosi serijski broj primljene novčanice u bazu upotrebljenih novčanica; banka uvećava trgovčev račun; banka šalje odgovor trgovcu (m5); trgovac dostavlja robu kupcu (m6).

- 18 -

Slika br. 6: Dijagram protokola bez anonimnosti.

U fazi podizanja novca iz banke, banka stavlja digitalni potpis na elektronsku novčanicu čime onemogućava njeno falsifikovanje. Kada banka proverava ispravnost novčanice, ona proverava digitalni potpis i prema tome zaključuje je li novčanica falsifikovana ili ne. Pri oblikovanju novčanice, banka generiše i njen serijski broj koji skladišti u svoju bazu. Na taj se način onemogućava višestruko korišćenje iste novčanice kao i njeno umnožavanje. Banka zapisuje serijski broj kod prijema svake novčanice. Ukoliko se ista novčanica ponovno pojavi, banka je označava nevažećom. Kod stvaranja elektronske novčanice, banka može zapamtiti vezu između kupca i serijskog broja novčanice i time ugroziti privatnost kupca i pratiti njeno kretanje. Sistem ne garantuje anonimnost pa postoji mogućnost praćenja transakcija. Dakle, narušavanje privatnosti je nedostatak ovog protokola koji je ispravljen u protokolu sa anonimnošću.

3.3. Protokol sa anonimnošću

Protokol sa anonimnošću osigurava anonimnost kupca pred bankom. Takođe, banka nije u mogućnosti da prati kretanje novčanice kroz transakciju u sistemu plaćanja elektronskim novcem. Spomenuto svojstvo se ostvaruje mehanizmom slepog potpisa sa delimičnim uvidom u sadržaj dokumenta. Protokol bez anonimnosti se razlikuje od protokola sa anonimnošću u prvoj fazi, kada kupac podiže novac iz banke.

Prva faza protokola izgleda ovako. Podizanje novca iz banke: kupac oblikuje N elektronskih novčanica s jednakim iznosom,

ali različitim serijskim brojevima novčanica i vrši enkripciju; kupac dostavlja N kriptovanih elektronskih novčanica banci; banka šalje zahtev kupcu za ključevima za dekriptovanje N-1

slučajno odabranih novčanica kako bi proverila njihov iznos; kupac dostavlja banci N - 1 traženi ključ za dekriptovanje; banka vrši proveru ispravnosti N - 1 elektronskih novčanica

(iznos) i stavlja svoj digitalni potpis na preostalu novčanicu;

- 19 -

banka šalje potpisanu elektronsku novčanicu kupcu i umanjujenjegov račun za iznos na koji glasi izdata e – novčanica.

Druga i treća faza ovog protokola jednake su odgovarajućim fazama protokola bez anonimnosti. Anonimnost kupca je osigurana time što kupac sam oblikuje elektronsku novčanicu sa serijskim brojem. Banka je prikrivenu (kriptovanu) potpisuje što znači da nije u mogućnosti pročitati taj serijski broj i kasnije dovesti u vezu novčanicu i kupca. Sve osobine elektronske novčanice ostaju nepromenjene u odnosu na protokol bez anonimnosti (digitalni potpis banke, serijski broj novčanice). Prava vrednost novčanice nije poznata, a verovatnoća prevare je 1/N, što je vrlo mala verovatnoća imajući u vidu da je N vrlo veliki broj. Međutim, i ovaj protokol ima nedostatak, a to je da nije moguće identifikovati osobu koja je pokušala upotrebiti istu novčanicu više puta ili u nekoliko transakcija. Taj nedostatak je ispravljen u konačnom obliku protokola.

3.4. Konačni oblik protokola plaćanja

Konačni oblik protokola plaćanja zadržava anonimnost kupca, ali samo do trenutka kada je ista elektronska novčanica korišćena u više od jedne transakcije. Tada (i samo tada) je moguće otkriti identitet kupca pomoću podatka o identitetu koji se ugrađuje u elektronsku novčanicu. Protokol je podeljen u tri faze:

1. Podizanje novca iz banke:a) kupac oblikuje N elektronskih novčanica s jednakim iznosom,

ali različitim serijskim brojevima novčanica i vrši enkripciju;b) kupac dostavlja N kriptovanih elektronskih novčanica banci;c) banka šalje zahtev kupcu za ključevima za dekriptovanje N-1

slučajno odabrane novčanice kako bi proverila njihov iznos;

d) kupac šalje banci N - 1 traženi ključ za dekriptovanje i N - 1 podatak o identifikaciji (Koristi se n nizova identifikacionih bitova koji se stvaraju na temelju podataka svojstvenih osobikoja učestvuje u transakciji, odnosno za osobu koja stvaraelektronsku novčanicu. Ti podaci mogu biti ime i prezimeosobe, adresa elektronske pošte, telefonski broj kao i ostalebitne informacije o učesniku transakcije koje ga identifikuju);

e) banka proverava ispravnost N-1 novčanice (iznos i podatak o identifikaciji) i stavlja digitalni potpis na preostalu novčanicu;

f) banka šalje potpisanu novčanicu kupcu i umanjuje račun kupca.2. Plaćanje:

a) kupac šalje potpisanu elektronsku novčanicu trgovcu;b) trgovac proverava digitalni potpis banke na novčanici;c) trgovac šalje kupcu slučajni odabirući niz (eng. selector string);d) kupac dostavlja tražene podatke trgovcu;e) trgovac proverava ispravnost identifikacionih podataka na novčanici.

3. Polaganje novca u banku:a) trgovac dostavlja potpisanu e-novčanicu, identificikacioni

- 20 -

niz, podatke o identifikaciji i broj bankovnog računa banci;b) banka proverava digitalni potpis uz primljenu e-novčanicu;c) banka upoređuje serijski broj primljene e - novčanice sa

brojevima koji postoje u bazi upotrebljenih e - novčanica;d) banka unosi serijski broj primljene novčanice, odabirući niz

i podatke o identifikaciji u bazu upotrebljenih novčanica;e) banka dostavlja odgovor trgovcu o ispravnosti novčanice i

uvećava račun trgovca za iznos emitovane e - novčanice;f) trgovac proverava odgovor banke i dostavlja robu kupcu.

U poslednjoj tački plaćanja trgovac se uverava da je elektronska novčanica uistinu vlasništvo kupca koji komunicira sa trgovcem. Na taj način je onemogućena krađa elektronske novčanice što nije bio slučaj u prethodna dva protokola. Konačni oblik protokola plaćanja elektronskim novcem ispunjava sve preduslove za njegovu implementaciju. Falsifikovanje novčanice se sprečava digitalnim potpisom banke u kojoj se nalaze bankovni računi kupca i trgovca, slepi potpis sa delimičnim uvidom u sadržaj dokumenta osigurava anonimnost kupca, višestruka potrošnja sprečava se mehanizmom dodavanja podataka o identifikaciji i integritet elektronske novčanice osiguran je digitalnim potpisom.

4. KOMERCIJALNI S ISTEMI ELEKTRONSKOG NOVCA

4.1. CyberCash

CyberCash sistem omogućava obavljanje transakcija kreditnim/debitnim karticama preko Interneta i blisko je povezan sa tekućom infrastrukturom za obradu kreditnih/debitnih kartica. Korišćenje ovog platnog sistema je tokom 1995. godine naraslo do neslućenih razmera. U CyberCash-u tvrde da obrađuju više hiljada transakcija dnevno, da mogu da obavljaju transakcije sa preko 80% američkih banaka i da su kupcima isporučili preko 400.000 hiljada kopija svog softvera, pod nazivom CyberCash Wallet. CyberCash nije kompanija za obradu platnih kartica. CyberCash prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem platnih kartica. CyberCash uzima podatke, koje šalje trgovac, i prosleđuje ih trgovčevoj poslovnoj banci na obradu. Ako izuzmemo činjenicu da poslovna banka komunicira sa trgovcem preko servera u CyberCash-u, obrada transakcija putem platnih kartica vrši se na isti način kao što bi se vršila obrada transakcija primljenih preko POS terminala u nekoj prodavnici.

CyberCash platni sistem zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet koji vrši enkripciju i prenos informacija o transakcijama između kupca i trgovca. Pre nego što započne kupovinu,

- 21 -

kupac mora instalirati ovaj program na svom računaru i uraditi još dva koraka. Prvo, mora da kreira svoj identifikacioni broj ili identifikacioni broj novčanika (engl. wallet) koji predstavlja niz znakova koji služe za identifikaciju novčanika; a zatim, da kreira šifru. Drugo, kupac mora sa novčanikom da poveže bar jednu kreditnu/debitnu karticu. ,,Ubacivanje” kartice zahteva unošenje podataka koji su neophodni za obradu informacija u vezi sa karticom, kao što su broj kartice, datum isteka, adresa za dostavu i telefonski broj. Ovi podaci se, potom, registruju kod CyberCash-a. Kada ima identifikacioni broj ,,novčanika” i u njemu najmanje jednu karticu, kupac je spreman da otpočne kupovinu.

Da bi mogli da primaju uplate preko CyberCash sistema, trgovci treba da urade dve stvari. Prvo, trgovci treba da instaliraju CyberCash-ov softver za plaćanje preko Interneta (SMPS). Ovaj softver im omogućava da se povežu kako sa kupcima koji su u CyberCash sistemu (tj. sa programom CyberCash Wallet) tako i sa CyberCash-ovim serverima. Drugo, trgovci moraju da otvore trgovački račun kod neke poslovne banke koja podržava Internet transakcije korišćenjem CyberCash-ovog bezbednog sistema za plaćanje preko Interneta (Secure Internet Payment System). CyberCash može da komunicira samo sa bankama sa kojima ima ugovor. Kupovina pomoću kreditne/debitne kartice, uz korišćenje CyberCash platnog sistema, odvija se na sledeći način:

1. Kupac signalizira da hoće da kupi neki proizvod/uslugu sa trgovčevog www sajta pritiskom na taster za CyberCash plaćanje.

2. Trgovčev SMPS softver šalje fakturu kupčevom CyberCash Wallet softveru. CyberCash Wallet registrovan je kao pomoćna aplikacija u kupčevom browseru. Nju čitač poziva svaki put kada prima neku datoteku koja je šifrovana CyberCash standardom.

3. Kupac bira neku od kreditnih/debitnih kartica koje ima u „novčaniku“ i potvrđuje svoj izbor pritiskom na odgovarajući taster.

4. Kupčev CyberCash Wallet softver tada stavlja digitalni potpis i šifruje fakturu i informacije o kartici uz pomoć ključa koji je dodeljen identifikacionom broju ,,novčanika“. Ovako šifrirovani ,,paket“ šalje se trgovčevom SMPS softveru.

5. Trgovčev SMPS softver dodaje informacije u ovaj ,,paket“ zahtevajući autorizaciju i obradu plaćanja karticom.

6. Trgovčev SMPS softver stavlja digitalni potpis i šifruje ,,paket“ uz pomoć CyberCash ključa. ,,Paket“ se tada šalje CyberCash serveru. Važno je napomenuti da trgovac nikada ne može da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. ,,Paket“ se šifrira dva puta pre nego što dospe do CyberCash servera - jednom to čini softver koji poseduje kupac, a drugi put softver koji poseduje trgovac.

7. CyberCash server prebacuje ,,paket“ na računar koji je postavljen iza zaštitnog zida (firewall), i koji nije povezan na Internet. Zatim se poruke dekriptuju i proverava se da trgovac nije menjao originalnu fakturu koju je kupac potvrdio.

8. Informacije o kartici, zajedno sa zahtevom trgovca za autorizaciju i obradu, šifruju se uz pomoć opreme koju banke koriste za enkripciju finansijskih podataka. Ove informacije se šalju preko posebnih linija trgovčevoj poslovnoj banci.

9. Trgovčeva poslovna banka zatim obrađuje trgovčev zahtev kao i bilo koju drugu transakciju putem kreditne/debitne kartice. Ona prosleđuje ovaj zahtev banci koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu preko posebne mreže koja se koristi u te svrhe.

10. Banka koja je emitovala karticu šalje nazad šifru za odobrenje ili odbijanje poslovnoj banci. Poslovna banka zatim šalje ovu šifru CyberCash-u.

- 22 -

11. CyberCash šalje trgovcu poruku koja ukazuje na uspeh ili neuspeh transakcije plaćanja karticom. I ova poruka se, naravno, šifruje. U CyberCash-u tvrde da celokupni proces do ovog momenta treba da traje oko 15 - 20 sekundi!

12. Trgovčev SMPS softver tada šalje poruku kupčevom CyberCash Wallet softveru uz naznaku uspeha ili neuspeha transakcije plaćanja.

Prednost CyberCash sistema je u tome što koristi jaku enkripciju (786-bitni RSA algoritam) za prenos platnih informacija. Povoljna je i okolnost što trgovac ne može da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. Konačno, uplata pristiže na trgovčev račun u banci u roku koji je uobičajen za transakcije pomoću kartica. Nedostaci ovog sistema ogledaju se u tome što potencijalni kupci i trgovci moraju imati instaliran dodatni softver da bi koristili sistem. Isto tako, trgovci moraju imati i otvoren račun kod neke poslovne banke koja prima CyberCash-ova bezbedna Internet plaćanja (Secure Internet Payments).

CyberCash je jedna od prvih kompanija u oblasti platnih sistema na Internetu. Trenutno, oni nemaju nekog ozbiljnijeg konkurenta u obavljanju transakcija putem kreditnih/debitnih kartica preko Interneta.

4.2. E-Cash

E-Cash je anonimni digitalni novac čija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajuće finansijske institucije. E-Cash sistem razvila je firma DigiCash, a od 1995. godine nudi ga „Mark Twain Bank“ iz Sent Luisa. Potrošači povlače digitalni novac sa svog E-Cash računa upotrebom tzv. slepe metode i skladište ga na hard disku svog računara. Slepa metoda funkcioniše na sledeći način. Klijent šalje digitalnu novčanicu, sa šifrovanim serijskim brojem, finansijskoj instituciji. Finansijska institucija "overava" novčanicu i šalje je nazad klijentu. Klijent zatim dešifruje serijski broj. Prema tome, serijski broj nije poznat finansijskoj instituciji, što garantuje anonimnost. Da bi se sprečila dvostruka potrošnja, finansijska institucija mora da evidentira serijske brojeve svih prispelih digitalnih novčanica. Pri svakoj kupovini preko Interneta, potrošač daje digitalne novčanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje novčanice u svoju banku, kako bi proverio njihovu ispravnost. Trgovčeva banka proverava serijske brojeve novčanica i ako je sve uredu, dodaje serijski broj u bazu podataka potrošenih novčanica i povećava saldo na računu trgovca, dok trgovac isporučuje robu kupcu. Banka pri tom nema mogućnost identifikacije potrošača koji ih je utrošio.

- 23 -

Slika br. 7: Izgled CyberCash novčanika

Slika br. 8. Proces plaćanja upotrebom E-Cash-a

E-Cash se može smatrati valutom za sebe. Finansijske institucije koje podržavaju ovu tehnologiju moraju da koriste specijalne račune. One, takođe, garantuju konverziju u realni novac. Bezbednost E-Cash-a postiže se upotrebom asimetričnog kriptografskog algoritma. Pristup računu može dodatno biti zaštićen upotrebom ličnih lozinki. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novčanica sprečava se dvostruko trošenje. Troškovi provere autentičnosti digitalnih novčanica su relativno veliki, jer provera treba da se obavi on-line, što znači da je ovaj sistem nepogodan za mikroplaćanja. Svaka osoba koja ima E-Cash račun može da prima E-Cash novčanice dok slepa metoda, garantuje anonimnost. Danas se E-Cash-om obavlja velika većina digitalnih transakcija na Internetu, ali je njegova budućnost neizvesna zbog odlučnog insistiranja na potpunoj anonimnosti, čime je ukinuta bilo kakva mogućnost praćenja transakcija.

4.3. NetCash

NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu južne Kalifornije. Značajna karakteristika ovog projekta jeste upotreba već postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama što je uticalo na smanjenje početnih investicija. Nasuprot E-Cash-u, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu. Shodno tome, problemi u vezi sa velikim brojem novčanica i učesnika mogu se rešiti mnogo lakše. Zbog toga je prihvaćena delimična anonimnost, a potrebna je i kooperacija svih finansijskih institucija koje učestvuju u sistemu. Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novčanim serverima. Oni predstavljaju lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za ne-anonimni novac. Svaki novčani server poseduje jedan račun na računovodstvenom serveru. Kliring obavlja novčani server. Neophodno je da se potvrdi integritet ovih servera i da novčani serveri mogu da primaju novčanice sa drugih novčanih servera. NetCash novčanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je zabeležena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka. Na slici 9. prikazan je proces plaćanja upotrebom NetCash-a. Potrošač podiže NetCash novčanice sa nekog novčanog servera. Ove novčanice se šifruju putem javnog ključa i šalju trgovcu. Anonimnost potršača može se garantovati upotrebom novog ključa za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje

- 24 -

novčanice, koje je primio, svom novčanom serveru. Od svog platnog servera on dobija nove novčanice, ili se odgovarajući iznos prebacuje na njegov račun. Konačni kliring obavlja novčani server.

Slika br. 9: Proces plaćanja upotrebom NetCash-a

Serijski brojevi svih novčanica koje nisu vraćene nazad i koje nisu istekle skladište se u novčanom serveru, kako bi se sprečilo dvostruko trošenje. To znači smanjenu anonimnost. Anonimnost se može povećati razmenom ovih novčanica na drugom serveru. Bezbednost se postiže pomoću kriptografskih algoritama. Kao i u slučaju E-Cash-a, i ova metoda zahteva dosta komuniciranja. Međutim, upotreba ove metode za mikro-plaćanja trebalo bi da bude efikasnija. Svaka osoba može da prima NetCash novčanice, jer sistem omogućava slobodnu razmenu novčanica.

4.4. Mondex

Mondex sistem digitalnog novca je razvila firma Mondex U.K, koja je, nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MasterCard-a, postala deo kompanije MasterCard. Mondex je, u celini, zasnovan na karticama sa mikročipom, a jedinstven je po tome što omogućava transfer sa kartice na karticu. Kao što je to slučaj kod E-Cash sistema, i Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca. Međutim, za razliku od E-Cash-a, Mondex novac se može prenositi sa jedne kartice na drugu beskonačan broj puta, bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Prema tome, Mondex je od svih sistema digitalnog novca najpribližniji realnom novcu. Ključna razlika između Mondex-a i realnog novca je mogućnost praćenja transakcija koju pruža Mondex. Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se može koristiti za praćenje transakcija, ako je to potrebno. Ključni momenat kod Mondex-a je i bezbednost, koja postoji u dva primarna aspekta sistema: hardveru na kartici i procesu prenosa vrednosti. Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikročipom. Suština Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne može da egzistira nigde osim na Mondex kartici. Nijedna druga kartica

- 25 -

Slika br. 10: Mondex kartica

sa čipom ili hardverski uređaj koji se predstavlja kao Mondex kartica ne može da komunicira sa pravom Mondex karticom. Mondex kartica otkriva lažne kartice i odbija da izvrši transfer novca na njih. Sistem se zasniva na činjenici da je svaka kartica overena Mondex-ovim digitalnim potpisom.

Sam proces transfera je, takođe, krajnje bezbedan. Kada se obavlja transfer između potrošača i trgovca, na primer, dve kartice ne samo da međusobno proveravaju autentičnost, već se transfer obavlja u sekvencama, tako da novac ne može istovremeno da egzistira na dva mesta. Novac se oduzima sa potrošačeve kartice pre nego što se upisuje na trgovčevu karticu. Transfer ne može da funkcioniše ni na koji drugi način. Zbog činjenice da je Mondex sistem zasnovan na karticama, jedan od najvećih problema je taj što je potrebno da potrošači poseduju čitače kartica. Ovo nije jednostavan zahtev, pa mnogi tvrde da je firma DigiCash bila u pravu kada je formirala E-Cash sistem, kao sistem koji je baziran isključivo na softveru. Ipak, Mondex ništa ne prepušta slučaju. Već su na raspolaganju ovi uređaji, kao što je VeriSmart čitač kartica firme VeriFone, po ceni od oko 100 dolara, koja će, vremenom, biti sve manja. Za oko 60 dolara korisnici mogu da kupe jedan od novijih čitača kartica firme InteliData, koji mogu da se ugrade u personalni računar, zauzimajući pritom prostor standardnog flopi drajva od 3,5 inča. Ovi uređaji moraju da se formatiraju kako bi mogli da komuniciraju sa Mondex karticama, ali i to će uskoro biti sređeno. Mondex već vrši probna ispitivanja svog Internet platnog sistema u saradnji sa firmom AT&T. Vreme će pokazati da je Mondex zaista bezbedan i troškovno-efikasan Internet platni sistem. Pojava brojnih kompanija koje proizvode čitače kartica (VeriFone, InteliData, GemPlus i druge) brzo će srušiti sve tehničke barijere. Međutim, mnogo značajnija barijera za Mondex sistem je ekonomske prirode - bankama još uvek nije jasno kako će profitirati na njemu. Prvo, emisione institucije ne profitiraju od emisije. Emisija Mondex

novca podrazumeva njegovu prethodnu kupovinu od Mondex-a. Tek onda neka finansijska institucija može da emituje Mondex novac svojim klijentima. Kad je novac već na tržištu, data finansijska institucija verovatno neće zarađivati provizije za obradu transakcija, zbog toga što ovaj sistem ne zahteva nužno prisustvo banaka, sem ukoliko neki korisnik ne želi da položi depozit, povuče novac ili, jednostavno, zameni Mondex karticu za gotovinu. Ipak, ako ovu ekonomsku barijeru ostavimo po strani, možemo reći da je Mondex najbolje osmišljeni model digitalnog novca baziran na hardveru, posmatrano na duži rok.

4.5. PayPal

PayPal je jedan od najnovijih sistema plaćanja na Internetu koji omogućava da se uplate i novčani prenosi obavljaju u potpunosti preko Interneta. Ovaj sistem je u vlasništvu PayPal kompanije. Njihov sistem se temelji na postojećoj finansijskoj infrastrukturi bankovnih računa i platnih kartica, a sve u funkciji plaćanja na globalnom nivou u realnom vremenu. Njihova ponuda usluga je idealna za malo preduzetništvo, online trgovce i druga fizička lica. PayPal

- 26 -

omogućava usluge slanja novca bez obzira po kom osnovu (bilo da je plaćanje ili doznaka), prijem novca i doznake za razne fondove.

PayPal je vrsta „klijent-klijentu“ (person-to-person, P2P) usluge. P2P način plaćanja omogućava bilo kome ko ima e-mail adresu da pošalje novac nekom drugom ko također ima e-mail adresu. Inicijalizator transakcije preko PayPala se mora prvo registrovati na PayPal stranicama i zatim prebaciti određenu svotu novca na svoj korisnički račun (account). Novčani iznos se može prebaciti direktno sa tekućeg računa banke ili koristeći kreditne/debitne kartice. Primalac PayPal transfera (recipient) može zatražiti ček od PayPal-a, može otvoriti svoj korisnički račun, ili može zatražiti prenos sredstava na svoj račun u banci. PayPal omogućava i plaćanja između dobavljača, aukcijskih stranica i ostalih komercijalnih korisnika, za šta naplaćuje određeni iznos.

U PayPal sistemu razlikuju se tri vrste računa:1. Lični račun - Koristi se za ličnu, nekomercijalnu upotrebu, a glavna funkcija mu je slanje

novca. Ovaj račun može i primiti novac, ali u posebnim i limitiranim uslovima.2. Premier račun - Koristi se u privatne svrhe za primanje i slanje novca. Sličan je ličnom

računu, a može primati veće iznose, pa se u skladu sa tim i određene naknade vežu uz njega.3. Poslovni račun - Ovaj je račun namenjen za poslovne korisnike. Ako zanemarimo to, vrlo je

sličan Premier računu, sa određenim pravnim razlikama.

U pravilu za sve podružnice paypal-a slanje novaca je besplatno i ne podleže nikakvim naknadama. Primanje novca se naplaćuje od nekih 1% do 3% uz fiksnu naknadu. U zavisnosti od zemlje iz koje se šalje, na ovo se može dodati i taksa za internacionalnu transakciju. Izuzetak je privatni račun koji može primati novčane iznose besplatno ukoliko su oni poslati direktno sa Paypal računa ne koristeći kreditne kartice. Kako primatelj ne može znati dali ce mu iznos biti prebačen sa kartice ili sa paypal računa možemo slobodno reci da je za primanje neophodan premier račun. PayPal je primer posrednika u plaćanju koji olakšava i omogućava svetsku Internet ekonomiju. Očekuje se da će poslovanje preko PayPal sistema u Srbiji biti moguće u toku 2011. godine.

4.6. VisaCash

VisaCash je projekat kompanije Visa. Ovim sistemom Visa pokušava da razreši ekonomske probleme sa kojima se susreće MasterCard-ov Mondex sistem, na taj način što

- 27 -

Slika br. 11: PayPal transakcioni protokol

finansijska institucija, koja vrši emisiju, može da profitira na VisaCash-u. I ovaj sistem funkcioniše na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikročipom. Ma koja Visa banka može da emituje VisaCash i da profitira od takve emisije, a u slučaju izbacivanja kartica iz upotrebe banka može da zaradi i onu vrednost koju su potrošači zaboravili na kartici, ili su je odbacili. Ovaj sistem je uveliko reklamiran na Olimpijskim igrama u Atlanti, ali je za sada ograničen na svega mali broj transakcija. Mada je najavljena i proba ovog sistema na Internetu, još uvek se čeka kada će Visa najaviti početak ove probe. Međutim, imajući u vidu da je Mondex (čiji je većinski vlasnik, MasterCard, ujedno i veliki konkurent Visa-e) već započeo testiranje svog sistema na Internetu, treba očekivati da i Visa ubrzo preduzme sličnu akciju. Mada je VisaCash, posmatrano iz finansijske perspektive povoljniji za bankarski sektor, nedostaje mu multifunkcionalnost i prilagodljivost koju poseduje Mondex sistem. U Mondex sistemu korisnici mogu neograničeni broj puta prebacivati novac sa kartice na karticu. Banke su potrebne jedino u slučaju polaganja depozita ili podizanja novca sa računa. U VisaCash sistemu potrošačima nije na raspolaganju ovakva mogućnost. Jedan od razloga za to je što bi banke morale da se odreknu provizija koje sada zaračunavaju za svaki depozit od strane trgovaca. Drugi razlog je moguće ugrožavanje bezbednosti, zbog činjenice da je digitalni novac negde izvan, gde banke ne mogu da ga kontrolišu. Treći razlog je emisija. Zamislimo da potrošači mogu vršiti transfer novca sa kartice na karticu. Na primer, Banka A, Banka B i Banka C emituju VisaCash potrošačima A, B i C, respektivno. Ako potrošač A plati 30 dolara potrošaču B, onda potrošač B sada ima karticu sa VisaCash-om koji su emitovale Banka A i Banka B. Ako potrošač B sada plaća 20 dolara potrošaču C, kako će kartica sa mikročipom da utvrdi koji VisaCash (da li onaj koji je emitovala Banka A ili Banka B) treba da prebaci? Ovo je, naizgled, nebitno ali ako potrošač C položi depozit onda će ona banka koja je emitovala deponovani VisaCash izgubiti deo emisije. Trebalo bi, u svakom slučaju, da se ustanove neka pravila, recimo FIFO (first in/ first out) ili LIFO (last in/first out). Sobzirom na to da ovakva pravila ne postoje kod VisaCash sistema, njegova fleksibilnost biće znatno manja nego što je slučaj kod Mondex sistema.

5. DIGITALNI NOVČANIK

Uobičajeni novčanik koji možemo nazvati „analognim”, obično se nalazi u džepu pantalona ili u torbi. Digitalni novčanik teži da po funkcionalnosti liči na analogni novčanik. Njegove najvažnije funkcije su:

potvrda identiteta korisnika putem digitalnih sertifikata ili drugih šifrovanih metoda i čuvanje, prenos novčane vrednosti i osiguranje proces plaćanja od kupca do prodavca.

Idealno gledajući, moglo bi se putem Interneta otići na bilo koji Web sajt, upotrebiti svoj digitalni novčanik i samo jednim klikom, potvrditi svoj identitet i platiti nešto što želimo da kupimo, koristeći bilo koji od sistema plaćanja. Pri tom, bi sačuvali zapis o transakciji, koji bi nam dalje bio dostupan na pregled i razmatranje. Mogli bismo koristiti digitalni novčanik i putem bežičnih uređaja, kao što su mobilni telefon ili Palm za plaćanje benzina, odeće ili neke druge stvari. Digitalni novčanik bi podržao plaćanja koja koriste običnu karticu, digitalni keš, digitalnu kreditnu karticu ili digitalni ček.

- 28 -

Glavna prednost digitalnog novčanika je udobnost koju on pruža korisniku prilikom kupovine i manji troškovi transakcija jer se narudžbina može izvršiti vrlo brzo. Sa ovim novčanikom ne moraju se više ispunjavati razni formulari kako bi se nešto kupilo on-line. Umesto toga, samo kliknemo na svoj digitalni novčanik i softver novčanika daje informacije o plaćanju i isporuci. Digitalni nočanik ne samo da ubrzava proces naručivanja, već potencijalno smanjuje rizik od prevare i korišćenja ukradne kreditne kartice. Prodavci takođe imaju korist od digitalnih nočanika: manje troškove, proširene marketing i brending mogućnosti, mogućnost lakšeg zadržavanja kupca i pretvaranja posetilaca sajta u kupce, i veću sigurnost tj. manji broj prevara. Finansijske institucije koje izdaju digitalne novčanike imaju takođe korist u vidu provizije za obradu svake transakcije. Neke od potencijalnih upotreba digitalnih novčanika navedene su u tabeli 1.

Tabela br. 1: Funkcije digitalnog novčanika

Ovo je koncept koji još uvek ne odgovara realnosti. Ipak, trenutno razlikujemo dve osnovne kategorije novčanika:

Client-based digitalni novčnik – smešten je na računaru klijenta i Server-based digitalni novčanik – smešten je na udaljenom serveru.

5.1. Digitalni novčanik smešten kod klijenta

Digitalni novčanik smešten kod klijenta kao što su Gator.com ili Digitalni MasterCard novčanik su softverske aplikacije koje korisnici instaliraju na svojim računarima. Ovi novčanici nude korisnicima pogodnost automatskog ispunjavanja formulara u on-line prodavnici. Prodavci instaliraju softver na svojim serverima, pomoću kog primaju informacije koje im šalje digitalni novčanik. Kada kupac pritisne odgovarajuće dugme na sajtu odabranog prodavca, server prodavca ispituje korisnikov browser o informacijama iz njegovog digitalnog novčanika. Biznis plan trgovca digitalnim novčanicama čija je baza klijent je da prodaju milione ovih novčanika, da uspostave pravi vlasnički standard i pokupe sve nagrade za mrežnu ekonomiju, tako što će

- 29 -

POTVRDA IDENTITETAPOTVRĐUJE IDENTITET PUTEM DIGITALNIH SERTIFIKATA, SET-A ILI

DRUGIH ŠIFROVANIH METODA

PROCES PLAĆANJA PLAĆA RAČUNE PREKO ASOCIJACIJA KREDITNIH KARTICA I BANAKA

PRIVATNOST / UPRAVLJANJE LOZINKAMA

POMAŽE KORISNICIMA U KONTROLISANJU SVOG DIGITALNOG OKRUŽENJA. LAKŠE SNALAŽENJE SA PIN-OVIMA, BROJEVIMA KARTICA I

LOZINKAMA

UPRAVLJANJE PRIZNANICAMA DAJE PREGLED SVIH TRANSAKCIJA IZVRŠENIH SA ISTIM IZVOROM

PRIKAZIVANJE RAČUNA PRIKAZUJE I PLAĆA RAČUNE NA ISTOJ LOKACIJI

PROGRAMI ZA LOJALNE POTROŠAČEUČESTVUJE I UPRAVLJA POENIMA KOJI SE DODELJUJU POTROŠAČIMA ZA

LOJALNOST

ISPORUKA KUPONA / POPUSTI PRILAGOĐAVA SE PROMOCIJAMA PRODAVCA

SUMA NAMENJENA TROŠENJU OGRANIČAVA E-DŽEPARAC

MIKROPLAĆANJAPLAĆA I IZNOSE MANJE OD 5$ BILO KOME NA WEB-U, PUTEM KREDITNE

KARTICE

INTEGRACIJA SA DRUGIM SOFTVERIMAPOVEZUJE SE SA SOFTVEROM ZA POREZ, LIČNIM BUDŽETOM, LIČNIM

UREĐAJIMA I SOFTVEROM VAŠEG MOBILNOG TELEFONA

postati i ostati jedina mogućnost za on-line kupovinu. Trgovci koji prodaju ove novčanike prihod skupljaju sa više različitih strana: od prodaje softvera i od svih učesnika u on-line transakciji. Prodavci ovih digitalnih novčanika bi imali prihod i od prodavaca, za uslugu promocije njihovih proizvoda. Takođe bi sticali prihod prodajom informacija o transakcijama prodavcima, ili posrednicima, kao i od iznajmljivanja svojih sistema drugim finansijskim posrednicima, kao što su banke. Digitalni novčanici čija je baza klijent imaju malu stopu ratsa prihvaćenosti, od momenta njihovog pojavljivanja sredinom 90-tih godina.

5.2. Digitalni novčanik smešten na udaljenom serveru

Digitalni novčanici smešteni na udaljenom serveru, čija je baza server, znatno su uspešniji. Ovi digitalni novčanici su softverska usluga/proizvod za proveru identiteta i plaćanja, koji se prodaju finansijskim institucijama. Finansijske institucije ove sisteme, prodaju dalje na tržištu prodavcima, direktno ili kao deo svog paketa finansijskih usluga. Prodavci ovih novčanika mogu obezbediti i uslugu u smislu tehnologije (infrastrukturu neophodnu za proces plaćanja) kao i usluge novčanika. Prodavci i finansijske institucije koriste digitalni novčanik, kao proizvod i kao uslugu, kako bi obezbedili jednostavnu i sigurnu kupovinu za svog klijenta, uz pružanje mogućnosti da klijent izabere metod plaćanja koji želi. Novčanici čija je baza server, tipično nude on-line prodavcima priozvod / uslugu koja može raditi sa svim sistemima on-line plaćanja. Ovakav proizvod / usluga vidno smanjuje troškove transakcija i troškove sticanja novih klijenata i zadržavanja već postojećih. Ovi novčanici ne zahtevaju da korisnici instaliraju specijalan softver. Mogu se dinamički ažurirati što je vrlo važno kada se promeni prodajni formular. Ažuriranje digitalnog novčanika smeštenog kod klijenta je znatno teže jer je za njegovo ažuriranje neophodno da klijent preuzme novu verziju prodajnog formulara.

Sistem digitalnih novčanika čija je baza server, koji se najbrže razvija, je sistem Microsoft-ovih pasoša. Pasoš je rezultat pojavljivanja Micosoft-ove NET platforme i NET strategije. Pasoš nudi korisnicima uslugu SAMO JEDNE PRIJAVE (Single Sign-In, SSI), kao i opciju Express kupovine (Express Purchase, EP). Korišćenjem SSI usluge, korisnik se može prijaviti za kupovinu na nekom Web sajtu, samo jednim klikom na Logovanje pasoša (Passport logo). Ova opcija se nalazi na svakom Web sajtu koji je učesnik ovog sistema. Isto tako,

korišćenjem EP opcije se samo sa jednim klikom mehnaizmi plaćanja koje kupac preferira saopštavaju kupovnoj kartici prodavca. Sa pasošem više nema potrebe da se na svakom Web sajtu ispunjava formular za kupovinu. Pasoš se dobija otvaranjem e-mail računa na MSN.com ili Hotmail.com, registrovanjem na Web sajtu nekog prodavca ili registrovanjem na www.passport.com . Za dobijanje jedinstvenog prijavnog profila, neophodno je da se navede Prijavno Ime i Lozinka (password), kao i opšte informacije. Razmena ovih informacija je šifrovana putem SSL-a. Korisnik ima opciju da kreira Profil novčanika. Profil sadrži informacije o plaćanju kreditnom karticom ili drugim platnim mehanizmom, koji se može upotrebiti na Web sajtu prodavca, koji podržava opciju EP. Čim se profili kreiraju, korisniku se daje 64-bitni Jedinstveni Identifikator Pasoša (PUID- Passport Unique Identifier). PUID je akreditivna potvrda identiteta koja se šalje prodavcu kada se vlasnik pasoša prijavi na njegovom Web sajtu. Sajtovi koji učestvuju u ovom sistemu nikad ne primaju stvarnu Lozinku korisnika pasoša. Kada registrovani korisnik klikne na Logovanje pasoša, na sajtu se otvara strana za Prijavu pasoša, gde korisnik unosi svoje Prijavno ime i Lozinku (istu koju je dobio rpilikom registracije za dobijanje pasoša). Prijava se preusmerava na server Microsoft-ovih pasoša, radi provere autentučnosti

- 30 -

korisnika. Pasoš potvrđuje identitet korisnika i upisuje „kolačić“- „cookie” na korisnikov browser, koji sadrži šifrovanu potvrdu identiteta i informaciju iz profila Pasoša. Menadžer pasoša zatim tajno smešta korisnikov identitet i informacije o profilu na „kolačić“ i neprestano ih upoređuje dok korisnik pregleda njegov sajt. Usluga EP funkcioniše slično. Sistem Microsoft-ovog pasoša je trenutno besplatan i za kupce i za prodavce. Microsoft obećava da informacije o ličnom identitetu korisnika neće nikad prodavati, ni firmama za marketing, ni firmama za reklamu.

Biznis plan prodavaca novčanika smešetnih na serveru je da svoj proizvod prodaju direktno on-line prodavcima i velikim finansijskim posrednicima, kao što su Visa, MasterCard i Discovercard, kao i da razvijaju usluge plaćanja korišćenjem poznatih marki i zaštitnih znakova, što bi korisnicima ulivali dodatno poverenje i umanjilo strah od zloupotrebe kartica. Prodavci ovih novčanika ukazuju na činjenicu da se preko 60% pokušaja on-line kupovine kreditnom karticom završava neuspehom, pre nego što se popuni narudžbenica.

Pokušaji da se razvije standard za digitalne novčanike su uveliko propali. Konzorcijum za razvoj standarda koji su formirali Dell, AOL, American Express, Sun Microsystem, Brodia, MasterCard, IBM i Microsoft, nazvali su standard Modelovanje jezika elektrosnke trgovine (ECML - Electronic Commmerce Modeling Language). Postigli su mali napredak od 1999. godine jer se Microsoft-ov Pasoš zaista povinovao ovom standardu. Druge grupe koje su konkurencija u razvijanju standarda, kao što su OTP (Open Trading Protocol- Protokol slobodne trgovine) i OBI (Open Buzing on the Internet- Slobodna kupovina na Internetu) takođe su ostvarile mali napredak.

Mnoge kompanije koje su koristile digitalne novčanike čija je baza korisnik, doživele su jednu od sledećih sudbina: nestale su sa tržišta, kupile su ih komapnije koje prodaju digitalne novčanike ili su ih kupile softverske firme specijalizovane za softver namenjen uslugama plaćanja. Na primer, Digicash, jedna od prvih kopmpanija koja je koristila digitalni novčanik člija je baza korisnik, povukla je svoje proizvode sa tržišta, ali je njena marka iskorišćena za prodaju čitavog niza digitalnih novčanika prodavcima.

6. S IGURNOST ELEKTRONSKOG NOVCA

6.1. Višestruko korišćenje ili kopiranje novčanice

Kako bi se ispravnost elektronskog novca mogla proveriti i dokazati koristi se metoda digitalnog potpisa. Svaka ispravna novčanica nosi potpis finansijske institucije koja je njen izdavalac. Elektronski novac sastoji se od niza bitova čije je kopiranje jednostavno. Kopija se ne razlikuje od originala pa bi falsifikovanje bilo nemoguće otkriti. Jednostavni sistemi bi dozvoljavali kopiranje elektronskog novca i potrošnju svake kopije. Sistemi elektronskog plaćanja moraju biti takvi da sprečavaju mogućnost dvostruke potrošnje.

Višestruko korišćenje iste novčanice u nekoliko transakcija ili kopiranje iste elektronske novčanice sprečava se upisivanjem serijskog broja korišćene novčanice u bazu podataka banke. Svaki put kada banka primi neku novčanicu, ona proverava serijski broj u svojoj bazi podataka i zna je li novčanica već bila korišćena ili nije. Ukoliko banka otkrije pokušaj prevare, identifikuje

- 31 -

osobu koja je pokušala prevaru preko podataka o identifikaciji koje klijent šalje uz novčanicu, kao što je opisano u protokolima za plaćanje elektronskim novcem.

Kod online sistema višestruka potrošnja sprečava se tako što se obavezuje trgovac da stupi u vezu sa bankom tokom svake prodaje. Računar banke održava bazu podataka potrošenog elektronskog novca i može jednostavno javiti trgovcu ako je korišćeni elektronski novac još upotrebljiv. U protivnom, trgovac odbija prodaju. Kod offline sistema postoje dva pristupa otkrivanju dvostruke potrošnje, sklopovski i programski pristup.

Sklopovski pristup se oslanja na posebnu pametnu karticu koja sadrži čip otporan na neovlašćene promene. U tom čipu čuva malu baza podataka o elektronskom novcu koje je ta pametna kartica potrošila. Ako vlasnik kartice pokuša kopirati manju svotu elektronskog novca i potrošiti ga dva puta, ugrađeni čip bi otkrio pokušaj i ne bi dozvolio transakciju. Spomenuti čip je otporan na neovlašćene promene i vlasnik ne može obrisati bazu podataka bez trajnog oštećenja kartice.

Programski pristup uključuje oblikovanje elektronskog novca i kriptografskih protokola koji otkrivaju identitet osobe koja je dva puta upotrebila novčanicu do trenutka kada elektronski novac dolazi u banku.

6.2. Falsifikovanje elektronskih novčanica

Falsifikovanje elektronskih novčanica nije moguće, jer banka stavlja digitalni potpis na svaku novčanicu i taj potpis se ne može falsifikovati. Digitalno potpisivanje vrši se tajnim ključem banke koji je samo njoj poznat. Kada se novčanica vrati u banku, ona najpre proverava svoj digitalni potpis na njoj. Na taj način je osigurano da novčanicu niko drugi nije stvorio niti izmenio na bilo koji način.

6.3. Krađa elektronske novčanice

U poslednjoj tački druge faze konačnog protokola za plaćanje elektronskim novcem, trgovac proverava ispravnost podataka o identifikaciji na elektronskoj novčanici. Na taj način se uverava da je elektronska novčanica uistinu vlasništvo kupca koji njome plaća pa je na taj način onemogućena njena krađa.

6.4. Problemi sigurnosti transakcija

Novac efikasno funkcioniše samo ako postoji poverenje javnosti. Prethodno poverenje u novac bilo je usidreno u samu fizičku opipljivost novca (metal, papir). Sada, kada govorimo o dematerijalizovanom novcu koji nije ništa drugo nego softwerski proizvod, poverenje se mora postaviti u sasvim druge okvire tj. na tehnologiju koja podržava transfer tih nevidljivih sredstava.

Ljudi se plaše da ako puste novac kroz Internet da će postati meta kriminalnih aktivnosti od strane neautorizovanih osoba. Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisana kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja.

Četiri su osnovna sigurnosna servisa:

- 32 -

privatnost (tajnost) - sadržaj poslate poruke, činjenica da je uopšte poslata, ko je pošiljalac i kome je namenjena poruka, trebaju ostati poznati samo stranama učesnicama komunikacije,

autentičnost - učesnici u komunikaciji moraju biti u mogućnosti da dokažu svoj identitet, neporecivost (eng. nonrepudiation) – sigurnosni servis koji sprečava pošiljaoca poruke da

porekne slanje i njen sadržaj, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj primljene poruke. celovitost, integritet - poruka mora na odredište stići celovita tj. u nepromenjenom obliku,

odnosno primalac poruke mora biti u mogućnosti da otkrije bilo kakvu eventualnu promenu koja je nastala u komunikacionom kanalu.

6.4.1. Kriptografija

Sigurnost sistema elektronskog novca zavisi od sigurnosti koju pružaju kriptografski algoritmi. Kriptografija je nauka koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Pre nego što pređemo na prikaz i objašnjenje različitih sistema šifrovanja podataka koji su danas u upotrebi, potrebno je objasniti osnovne elemente kriptografije:

šifrovanje - postupak kojim se čitljiv tekst poruke transformiše u nečitljivoblik kako bi se sakrila njegova sadržina za osobe kojima nije namenjen.

dešifrovanje - postupak transformacije šifrovanog teksta u čitljiv oblik. ključ - parametar koji predstavlja početnu vrednost algoritma za šifrovanje.

Postoje dva osnovna sistema šifrovanja i to su: 1) simetrični kriptografski sistemi i 2) asimetrični kriptografski sistemi.

Osnovna karakteristika simetričnih kriptografskih sistema je to da je ključ za šifrovanje identičan ključu za dešifrovanje, što znači da pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Ako jedna osoba želi da pošalje drugoj šifrovan elektronski dokument ona će ga šifrovati svojim tajnim ključem. Primalac dokument može dešifrovati samo ako poseduje kopiju tog ključa. Tajnost i autentičnost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti ključa. Ako se osobe koje razmenjuju poruke nalaze na udaljenim lokacijama javlja se problem obezbeđenja sigurnog kanala za distribuciju tajnog ključa. Svako ko bi saznao njegovu vrednost mogao bi da čita i modifikuje poruke koje ove osobe razmenjuju. Postoji još jedan problem, ako određena osoba želi da komunicira sa više partnera mora da obezbedi različit ključ za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogućnost da bilo koji primalac čita poruke koje mu nisu namenjene.

Rešenje problema pronađeno je u vidu asimetričnog kriptografskog sistema u kome svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Jedan ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi tajni i dostupan samo njegovom vlasniku. Iako različiti, ključevi su međusobno povezani određenim transformacijama. Poznavanje jednog ključa i algoritma transformacije ne omogućava dobijanje drugog. Najbitnije je da se tajni ključ nikome ne šalje jer ne postoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat sa njim. To znači da jedna osoba može drugoj poslati šifrovanu poruku ako zna njen javni ključ, dok samo primalac svojim tajnim ključem može da je dešifruje. Ovaj sistem predstavlja rešenje za prva dva uslova koja smo na početku ovog teksta postavili - zaštitu tajnosti informacija i očuvanje njihovog integriteta. Ostaje otvoreno pitanje kako da primalac poruke bude siguran da je poruku koju je primio zaista poslala osoba koja se predstavlja kao pošiljalac. Obezbeđenje autentičnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta pošiljaoca postiže se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata.

- 33 -

Slika br. 12: Postupak šifrovanja asimetričnim kriptografskim sistemom

6.4.2. Digitalni potpis

Digitalni potpis je veliki korak u evoluciji elektronske trgovine i elektronskog novca. Dok je svojeručni potpis vekovima bio prihvaćen kao element identifikacije osobe i verodostojnosti dokumenata, transakcije elektronskog novca gubile bi smisao kada bi se moralo potpisivati ručno. Stoga je digitalni potpis uz algoritme za kriptovanje najvažniji element u protokolima za korišćenje e-novca. To je tehnika šifrovanja od koje se očekuje da reši glavni problem e-poslovanja oličen u strahu od nedovoljne sigurnosti transakcija. Digitalni potpis se koristi za potvrdu verodostojnosti digitalnih informacija poput dokumenata, e-poruka, makroa korišćenjem računarskog šifrovanja. Digitalni potpisi pomažu u uspostavljanju sledećih garancija:

· Autentičnost - digitalnim potpisom se garantuje identitet potpisnika.· Integritet - digitalnim potpisom se garantuje da sadržaj nije promenjen ili neovlašćeno

izmenjen nakon digitalnog potpisivanja.· Neporecivost - digitalnim potpisom se onemogućava poricanje poslate poruke.

Da biste dobili ove garancije, autor sadržaja mora digitalno potpisati sadržaj korišćenjem potpisa koji zadovoljava sledeće kriterijume: digitalni potpis je važeći, sertifikat povezan sa digitalnim potpisom je tekući, osoba ili organizacija koja je potpisala sadržaj, odnosno izdavač je pouzdan, pouzdani autoritet za izdavanje sertifikata (CA) izdaje certifikat povezan sa digitalnim potpisom za izdavača koji potpisuje sadržaj.

Osnovu digitalnog potpisa čini sadržaj same poruke. Pošiljalac primenom određenih kriptografskih algoritama od poruke proizvoljne dužine stvara zapis fiksne dužine (npr. 512 ili 1024 bita) koji se naziva heš kod i koji oslikava sadržaj poruke. To znači da svaka promena sadržaja poruke dovodi do promene potpisa. Ovakav zapis on šifruje svojim tajnim ključem i formira digitalni potpis koje šalje zajedno sa porukom. Primalac po prijemu dešifruje potpis javnim ključem pošiljaoca. Zatim primenom istog postupka kao i pošiljalac, primalac kreira potpis na osnovu poruke koju je primio i upoređuje ga sa primljenim potpisom. Ako su potpisi identični, primalac može biti siguran da je poruku zaista poslala osoba sa kojom komunicira i da je poruka stigla nepromenjena. I pored sigurnosti koje ovaj metod pruža, i dalje postoji mogućnost prevare. Neko može poslati primaocu svoj javni ključ predstavljajući se kao neko drugi, a zatim mu slati poruke za koje bi primalac pomislio da ih šalje ta druga osoba. Rešenje ovog problema pruža upotreba digitalnih sertifikata.

- 34 -

Slika br. 13: Tehnologija digitalnog potpisa

Najznačajnija polja primene elektronskog potpisa su: elektronsko poslovanje (e-Business), elektronska trgovina (e-Commerce), elektronsko bankarstvo (e-Banking), elektronska uprava (e-Government), elektronsko zdravstvo (e-Healthcare), platni sistemi na bazi čip kartica...

6.4.3. Digitalni sertifikat

Ako dve osobe razmenjuju poruke koristeći sistem asimetričnog šifrovanja moraju prvo razmeniti javne ključeve. Međutim, kako mogu biti sigurne da javni ključ zaista pripada drugoj strani? Rešenje problema postiže se upotrebom digitalnih sertifikata. Digitalni sertifikat je elektronski dokument kojim se digitalni potpis povezuje sa identitetom korisnika i izdaje od strane sertifikacionog tela (CA). Digitalni sertifikat je digitalna lična karta, tj. lična karta u „cyber“ prostoru, sredstvo kojim strane koje komuniciraju preko Interneta dokazuju svoj identitet jedna drugoj. Sertifikat mora da sadrži:

naziv organizacije (ako je pravno lice) i/ili samo ime i prezime (ako je fizičko lice); dodatne podatke za identifikaciju; javni ključ korisnika; datum do koga važi javni ključ korisnika; ime CA kompanije koja je izdala sertifikat; jedinstveni serijski broj.

Svi ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem organizacije koja je izdala sertifikat.

- 35 -

Slika br. 14: Digitalni sertifikat

6.4.4. Autentifikacija putem smart kartice

Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim ključem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama, kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Jezgro inteligentne kartice čini memorija, na kojoj osim opštih podataka može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam. Smart kartica se naročito koristi u slučajevima kada je izuzetno važna sigurnost i zaštita obavljanja transakcija. Zaštićena je od čitanja i podatke koji su u njoj može čitati samo onaj koje ovlašćen i poseduje sistem za proveru autentičnosti preko sistema ključeva.

Prednosti smart kartice su: za svaki novi servis koji se stavi korisniku na raspolaganje kod smart kartice

ne mora se dati novi password s obzirom na mogućnosti koje ona pruža; sa smart karticom korisnik može lako izvršiti proveru ispravnosti poruke; smart kartica poseduje digitalni potpis u sebi; smart kartica može u sebi da sadrži i digitalni sertifikat.

Pored prednosti, smart kartica ima jednu veliku manu, a to je cena. Ona košta 7-15 $ po korisniku u zavisnosti od serije koja se poručuje. Pored kartice, obavezna je i nabavka čitača kartice čija je cena od 150 dolara pa naviše. Ovo rešenje je skupo za pojedinačnog korisnika. Za sada banke su najčešći korisnici smart kartica i koriste se za prenos i transfer novčanih sredstava.

- 36 -

7. EKONOMSKE POSLEDICE UVOĐENJA ELEKTRONSKOG NOVCA

Sposobnost elektronskog novca da slobodno „struji“ preko državnih granica (koja se naziva transnacionalnost), dodatno utiče na koristi i eventualne probleme u vezi sa elektronskim novcem, što može da ima značajne međunarodne posledice.

Sa ekonomskog aspekta, transnacionalnost je najznačajnija karakteristika elektronskog novca. Kada bi se elektronski novac ponašao poput tradicionalnih valuta, tj. kada bi cirkulisao samo u okviru nacionalnih granica i bio kontrolisan od strane centralnih monetarnih organa, onda verovatno ne bi postojale neke ozbiljnije ekonomske posledice u vezi sa njim. U tom slučaju, elektronski novac ne bi bio ništa drugo do pogodniji metod za obavljanje transakcija, kao što su kreditne i debitne kartice. Međutim, transnacionalnost elektronskog novca ima potencijal da prouzrokuje konflikt između sajberspejsa i država. Elektronski novac ne poznaje državne granice i njega ne kontroliše ni jedna centralna banka iz bilo koje države. Neslućena efikasnost međunarodnih plaćanja elektronskim novcem zaista može povećati nestabilnost globalnog monetarnog sistema. Ova efikasnost, realno, može dovesti do konflikta između emitenata i korisnika elektronskog novca s jedne, i centralnih banaka pojedinih država s druge strane.

Neke od glavnih ekonomskih posledica elektronskog novca mogu biti:

povećana efikasnost transakcija, problemi oporezivanja, efekti na devizne kurseve, efekti na novčanu masu.

Elektronski novac povećava efikasnost transakcija na više načina. Povećanje efikasnosti najpre se reprezentuje njihovim pojeftinjenjem. Razlog tome je što elektronski novac koristi već postojeću mrežnu infrastrukturu (Internet) i računare svojih korisnika, tako da su troškovi transfera znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema.

Zbog činjenice da Internet ne poznaje političke granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera između različitih zemalja. Takođe, vreme potrebno da se izvrši transakcija meri se delovima sekunde koliko je potrebno da se novac prebaci sa jednog na drugi kraj sveta. Treba dodati i to da transfer novca elektronskim putem može da obavi svako ko ima pristup Internetu i nekoj banci na Internetu što znači da bankarski sistemi za transfer mogu postati suvišni.

Sama činjenica da elektronski novac ne poznaje nacionalne granice može uzrokovati i određene probleme. Jedan od njih je problem oporezivanja transakcija na Internetu. Pretpostavimo da neki proizvođač softvera iz Nemačke koristi servere u Sjedinjenim Državama za prodaju svog softvera nekom klijentu iz Japana. Koje bi se poreske stope primenjivale u ovom slučaju? Koja zemlja bi trebalo da ubere ovaj porez? Konflikti oko međunarodnog oporezivanja elektronske trgovine, koji su do sada bili samo sporadični, vrlo brzo će se intenzivirati. U tom slučaju biće potrebno izgraditi jedan potpuno novi pogled na međunarodno oporezivanje. Sobzirom na to da je elektronski novac nemoguće pratiti, on ne ostavlja nikakvu evidenciju poreskim organima da prate transakcije, zbog čega će oporezivanje biti veoma otežano, čak i kada se izvrši usklađivanje različitih poreskih regulacija.

- 37 -

Moguće ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog bankarstva sastoje se u njihovom uticaju na devizne kurseve i novčanu masu. Ako se elektronski novac posmatra kao predstavnik realne valute, za njega mora postojati određeni devizni kurs. Da bi to bilo moguće, mora postojati devizno tržište u sajberspejsu. Dok u realnom svetu samo određeni ljudi (profesionalni dileri, bankari i trgovinske firme), mogu učestvovati na deviznim tržištima u sajberspejsu će svi moći da učestvuju na ovom tržištu, zbog toga što su provizije mnogo manje, a ljudi nisu vezani za nacionalne granice. Ovako masovno učešće može prouzrokovat nestabilnosti na deviznim kursevima.

Devizni kursevi u sajberspejsu i u realnom svetu trebalo bi da budu jednaki. Ako to nije slučaj, arbitražne transakcije bi odmah izjednačile virtuelni i realni devizni kurs. Međutim, razlike između virtuelnih i realnih deviznih tržišta će postojati. Prvo, provizije za razmenu jedne elektronske valute za drugu elektronsku valutu trebalo bi da budu niže od provizija za razmenu realnog novca, sobzirom na to da je razmena elektronskog novca čisto elektronska aktivnost. U realnom svetu razlika između prodajnog i kupovnog kursa iznosi oko 2% za prosečnog klijenta. Ovakvi kursevi odražavaju troškove skladištenja realnih novčanica u raznim valutama, troškove održavanja ogranaka koji će čuvati ove valute i troškove osoblja zaposlenog u tim ograncima. Većina ovih troškova biće eliminisana kod elektronskog novca. Prema tome, provizija za razmenu elektronskog novca treba da bude vrlo mala. Ovakvo smanjenje provizija za razmenu podstaći će veće učešće na deviznim tržištima.

Drugo, korisnici elektronskog novca koristiće Internet da bi svoje modele potrošnje proširili u geografskom smislu. Zbog toga će nastojati da raspolažu većim brojem „elektronskih valuta“ baziranim na realnim valutama u različitim zemljama. U realnom svetu, potrošači pri ruci obično imaju valutu samo jedne države. U virtuelnom svetu (sajberspejsu), potrošači mogu na disku svog računara imati uskladišten veći broj valuta. U slučaju da dođe do deprecijacije neke od tih valuta potrošači će, verovatno, nastojati da zamene tu vrstu elektronskog novca za neki vredniji i stabilniji oblik elektronskog novca. Drugim rečima, postojaće podsticaji za špekulacije elektronskim valutama što može dovesti do destabilizacije deviznih kurseva. Špekulativno ponašanje može da ubrza početnu deprecijaciju ma koje date valute i da poveća fluktuacije na tržištu.

Naravno, povećanje broja učesnika može da dovede do stabilizovanja tržišta ako su očekivanja učesnika nezavisna od očekivanja drugih učesnika. Ali, ako se očekivanja učesnika baziraju na očekivanjima drugih učesnika, to će dovesti do destabilizacije tržišta i do špekulativnih transakcija. Masovno ućešće javnosti u virtuelnim špekulacijama može da dovede do destabilizovanja datog deviznog kursa, imajući u vidu da su virtuelni devizni kursevi povezani sa realnim deviznim kursevima.

Elektronski novac može da utiče na novčanu masu u realnom svetu. Uporedo sa širenjem ekonomije Interneta, banke mogu da odobravaju potrošačima kredite u formi elektronskog novca što može dovesti do kreiranja novog novca i rezultirati situacijom da ukupan iznos elektronskog novca premaši iznos deponovanog realnog novca. Ovakva kretanja izazvaće fluktuaciju novčane mase u sajberspejsu, koja će uticati na novčanu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca nosi u sebi rizik od bankrotstva. Zbog nepostojanja neke institucije koja bi vršila ulogu centralne banke u sajberspejsu (tj. ulogu garanta likvidnosti ili poslednjeg utočišta bankarskog sistema), bankrotstvo neke banke može izazvati lančanu reakciju i dovesti do finansijske krize. Svi ovi problemi i uticaji na ekonomiju usporavaju masovnije plaćanje elektronskim novcem.

- 38 -

II DEO

- 39 -

1. PLATNE KARTICE

1.1. Definicija i istorijski razvoj platnih kartica

Razvoj elektronskog bankarstva tesno je povezan sa razvojem platnih kartica kao sredstva koje omogućava aktiviranje terminala za masovno korišćenje bankarskih usluga na različitim punktovima. Platne kartice, kao savremeni instrumenti bezgotovinskog plaćanja, koriste se za identifikaciju izdavaoca i korisnika kartice, na aparatima za izvođenje finansijskih transakcija, u cilju obezbeđenja unosa podataka za te transakcije. Sve platne kartice su istog oblika i veličine, a njihova celokupna fizička struktura je specificirana od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju, ISO standardima 7810.

Istorijski razvoj platnih kartica počinje u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 20-tih godina XX veka, kada su neke firme počele da izdaju platne kartice svojim potrošačima i koje su mogle da se koriste samo u prodajnim objektima kompanije koja ih je izdala. Prema izvorima MasterCard kompanije, prva bankarska kartica nazvana "Charg-It" uvedena je 1946. godine od strane John Biggins-a, bankara iz Brooklyn-a. Prema Diners clubu, priča počinje 1949. godine kada je izvesni Frank McNamara shvatio da je zaboravio novčanik i nije mogao da plati poslovnu večeru. Tako je došao na ideju da napravi alternativu za novac pa se već 1950. vratio u isti restoran sa malom cardboard karticom. Diners kartice ujedno su bile prve univerzalne kartice koje su mogle da se koriste u raznovrsnim prodajnim, odnosno uslužnim objektima. 1951. godine bilo je već 20.000 korisnika Diners kartice. Ipak, prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je Bank Americard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine da bi isti bio licenciran u drugim državama 1966. godine. Ovaj bankarski sistem od 1976-77. godine nosi naziv VISA. Kreditne kartice su se u današnjem obliku pojavile u SAD-u krajem šezdesetih godina, da bi se tek kasnije proširile po svetu. Debitne kartice su novijeg datuma, a najbrže se razvijaju u Velikoj Britaniji.

Platna kartica može se definisati na više načina. Navedimo neke od njih. „Platna kartica je specifičan instrument bezgotovinskog plaćanja izdat od strane finansijske, trgovinske ili specijalizovane organizacije koja omogućava korisniku da izvrši svoju obavezu plaćanja prema prodavcu robe ili izvršiocu usluga jednostavnom prezentacijom kartice“4. „Platna kartica je plastična kartica opremljena magnetnom trakom/čipom na kojoj su zableženi relativni podaci o korisniku kartice i samoj kartici, a koju izdaje banka i kojom se može vršiti plaćanje robe i usluga kao i podizanje gotovine“.5

Prednosti upotrebe platnih kartica su nesumnjive i to kako za klijente, tako i za banke. Klijentima banke se pruža komoditet u obavljanju poslova sa bankom kod podizanja gotovine na bankomatima, bez potrebe čekanja na šalterima i u bilo koje vreme nezavisno od radnog vremena banke. Prednosti upotrebe platnih kartica klijenti mogu osetiti i pri plaćanju određenih roba ili usluga u smislu pojednostavljenja obavljanja platnih transakcija. Korisnici platnih kartica nemaju potrebu da nose gotovinu sa sobom, sobzirom na to da su sve radnje obavezne da primaju platne kartice. To znači da korisnici platnih kartica mogu izvršiti plaćanje jednostavnim prezentovanjem iste. Upotrebom kartica stvoren je jedinstven sistem plaćanja koji ne poznaje

4 Uroš, dr Tamara: „Elektronsko bankarstvo“, Beogradska poslovna škola-visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2008, str. 77.5 Gledović, dr Branko: „Elektronsko poslovanje“, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Valjevo, 2008. godina, str. 100.

- 40 -

nacionalne i valutne granice. I na kraju, imaocima kartica pruža sigurnost u odnosu na gotov novac, jer u slučaju gubitka kartice potrebno je samo pozvati autorizovani centar koji će blokirati mogućnost upotrebe iste.

1.2. Osnovne funkcije platnih kartica

Platne kartice se mogu koristiti za:6

1. Plaćanje roba i usluga – korisnik može koristiti karticu za bezgotovinska plaćanja robe i usluga u zemlji i inostranstvu, pri čemu potpisuje slip7 na isti način kao što je potpisao karticu, ili koristi svoj PIN8 koji se tretira kao potpis.

2. Podizanje gotovine – korisnik može da podiže gotovinu na bankomatima i šalterima ovlašćenih banaka u zemlji ili inostranstvu. Korisnik se identifikuje unosom svog PIN-a, pri čemu mora da vodi računa o njegovom ispravnom unosu, jer nakon trećeg neuspešnog unosa bankomat zadržava karticu. Obično se plaća provizija prilikom podizanja gotovine na bankomatima ili šalterima ovlašćenih banaka u zemlji i inostranstvu.

3. Plaćanje elektronskim putem – omogućava korisniku da obavlja plaćanje elektronskim putem (Internet, kataloška ili telefonska prodaja), pri čemu korisnik sam snosi rizik od zloupotrebe koji postoji pri prenosu broja kartice i drugih ličnih podataka kroz javnu mrežu.

Platne kartice obezbeđuju identifikaciju izdavaoca i korisnika kartice na aparatima namenjenim finansijskim transakcijama i obezbeđuju input podataka potrebnih za takve transakcije. Na taj način mogu da obavljaju više funkcija među kojima su posebno značajne:9

1. funkcija garantnog sredstva plaćanja (funkcija čekovnih i novčanih karti); 2. funkcija sredstva identifikacije i ulaska u sistem za podizanje gotovine

na samouslužnim šalterima i bankomatima (ATM garantne karte); 3. teleplaćanja; 4. obavljanje kupovine na elektronskim terminalima u maloprodaji (EFT/POS); 5. preuzimanje funkcije elektronskog potpisa; 6. funkcija prenosa datoteke i sl.

U obavljanju pojedinih transakcija koristi se veći ili manji broj pomenutih funkcija, u zavisnosti od prirode transakcija i mogućnosti koje konkretna tehnologija kartice pruža. Sa aspekta tehničkih mogućnosti u tom smislu posebno je bitna razlika između standardne kartice sa magnetnom trakom i kartice sa čipom. Zbog ograničenosti obima memorije, kartica sa magnetnom trakom praktično može da obuhvati samo podatke potrebne za obezbeđivanje ulaza u sistem, dok izveštaje o transakcijama čuva memorija bankarskog računarskog sistema. Sa takvim karakteristikama može da bude sredstvo za obezbeđenje ulaza u sistem. Kartica sa čipom, pored prethodnog može da vrši i naknadno memorisanje informacija i tako preuzima funkciju čuvanja elektronskog izveštaja koji obezbeđuje kontrolu transakcija na individualnom nivou.

6 Vasković V.: „Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju“, cit. delo, str.2007 Račun odštampan na POS terminalu ili imprinteru, u dva primerka, koji potpisuje korisnik platne kartice. Na njemu se nalaze informacije korisne za evidenciju, kao što su: naziv trgovačkog mesta, iznos transakcije, datum, vreme, broj transakcije i sl.8 PIN kod (Personal Identification Number) je tajna numerička lozinka, najčešće sastavljena iz četiri cifre, koja služi kao elektronski potpis i unosi se na bankomatu ili na PIN padu POS terminala, u zavisnosti od tipa kartice. PIN kod sprečava zloupotrebu platne kartice i ne treba ga nikom saopštavati. 9 Vuksanović E: „Elektronsko bankarstvo“, cit.delo, str. 45

- 41 -

Slika br. 15: Dizajn platne kartice

U domicilnim uslovima poslovanja, kartice su po ukidanju čekova kao instrumenta kreditiranja doživele pravi procvat u upotrebi. Danas, u našim poslovnim bankama mogu se dobiti sve vrste savremenih poslovnih kartica (od Dine, Vise, Mastercard-a do Diners-a) koje mogu biti elektronske (samo uz magnetnu traku), classic (embosirane), do najsavremenijih koje se baziraju na čip tehnologiji. Banke u svojim poslovnim budžetima ulažu značajna finansijska sredstva u razvoj kartičarstva sobzirom na višestruke prednosti, ne samo za njihove korisnike nego i za same banke.

Platne kartice sve više dobijaju na značaju kao metod obračuna za plaćanja na malo pri kupovini određenih proizvoda ili usluga. Najveće kompanije koje posluju sa kreditnim i debitnim karticama organizovale su zasebne elektronske klirinške i obračunske sisteme. MasterCard i VISA imaju svoje sopstvene mreže koje se koriste za verifikaciju transakcija širom sveta. Elektronski terminali na mestu prodaje, EFT/POS terminali, omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje prodavce širom sveta sa centrom za obradu kreditnih ili debitnih kartica i emitentom kartica.

- 42 -

Lice platne kartice:

1. Banka2. Čip3. Hologram 4. BIN * (broj kartice)5. Brend izdavaoca6. Expiration date7. Ime korisnika kartice8. Contactless chip

* Bank Identification Number

Poleđina platne kartice:

1. Magnetna pista2. Potpis korisnika 3. Card Security Code

2. PODELA PLATNIH KARTICA

2.1. Podela sa aspekta izmirenja obaveza

Podela je napravljena prema vremenu kada se obavlja plaćanje i obuhvata sledeće kartice: plaćanje unapred - pay before (pre-paid kartice), plaćanje u trenutku nastajanja zaduženja - pay now (debitne kartice), odloženo plaćanje - pay later (kreditne kartice).

Pay before (pre-paid kartice) su kartice sa unapred uskladištenom vrednošću. One mogu biti jednokratne ili sa mogućnošću dopune. Namenjene su najrizičnijim kategorijama korisnika i onima koji nemaju stalne prihode. Potencijalni korisnici ove kartice su: studenti i omladina, građani koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje ostalih kartica, građani koji žele da na najednostavniji i najbrži način dođu do kartice i svi oni koji žele da poklone karticu. Neki od pojavnih oblika ovih kartica mogu biti gift, payroll, trgovačke, univerzitetske i teen kartice…

Pay now (debitna kartica) su direktno povezane sa bankovnim računom korisnika kartice i postoje dva osnovna oblika:

direktna debitna kod koje se sredstva sa bankovnog računa skidaju u trenutku kupovine i odloženo debitna (takođe poznata kao kartica za punjenje) kod koje se totalna potrošena

suma za određeni period odbija na kraju tog perioda.

Pay later (kreditne kartice) se od kredita razlikuju po jednostavnosti i obnovljivosti kreditnog odnosa. Klijent kome je potreban kredit ne dolazi ponovo u banku i ne prolazi standardnu proceduru svaki put kada želi nešto da kupi, već jednostavno koristi kredit kada mu zatreba u okvirima svog limita. Kreditne kartice mogu funkcionisati na tri načina:

charge kartice (izmirivanje obaveza u celosti) – kartica sa odloženim plaćanjem u roku utvrđenom ugovorom sa bankom (najčešće 30, 45, 60 i 90 dana). Obaveze u roku dospeća plaćaju se u punom iznosu, jednom mesečno na osnovu obračuna koji banka dostavi (sa pregledom svih pojedinačnih računa),

revolving kartice (izmirivanje definisanog dela obaveza) – korisnik izmiruje samo deo potrošnje iz predhodnog meseca do datuma u sledećem mesecu koji odredi banka, a neizmireni iznos se naplaćuje narednih meseci u sukcesivnim ratama. Rata nije fiksna već korisnici sami odlučuju o broju rata i visini mesečne otplate duga. Kamate se zaračunavaju članu za neplaćeno dugovanje. Kredit koji je dalje dostupan članu za dodatnu kupovinu je razlika između kreditnog limita10 i neplaćenog dugovanja,

installment kartice (izmirivanje obaveza u jednakim ratama) – su kartice koje mogu da se koriste za plaćanje u okviru iznosa odobrenog kredita sa obavezom da se mesečno plaća iznos koji banka obračuna na osnovu ugovorom utvrđenog broja rata uključujući i kamatu.

10 Kreditni limit je gornja granica do koje banka kreditira korisnika, tj. iznos koji korisnik može potrošiti, a koji nema na svom kartičnom računu.

- 43 -

2.2. Podela sa aspekta korišćenja u zemlji i/ili inostranstvu

Osnovni problem kod učlanjena banke u svetski sistem je što je taj postupak skopčan sa velikim plaćanjima za licence i što treba deponovati određena sredstva u neku od svetskih banaka. Osim toga, većina transakcija karticama se radi lokalno, korisnici kupuju u obližnjoj prodavnici i nije im ni potrebno da imaju za ove namene neke od svetskih kartica. To je razlog što su domaće kartice značajno masovnije na lokalnom nivou. Domaći kartični sistemi naplaćuju manje provizije i imaju manje zahteve u pogledu tehničkih karakteristika kartice. Ukupno gledano, domaći sistemi su jeftiniji, ali imaju značajan nedostatak jer su lokalnog karaktera. Ovaj nedostatak se može prevazići kobrendiranjem domaće kartice sa nekim svetskim brendom kada se dobijaju kartice sa dobrim osobinama i jednog i drugog sistema. Imjući u vidu ovaj aspekt, kartice mogu biti:

o nacionalne (DINA, YUBA),o internacionalne (VISA, MASTER CARD).11

2.3. Podela sa aspekta saradnje banke izdavaoca sa (ne)profitnim organizacijama

Kartičnim poslovanjem mogu se baviti i pojedinačne radne organizacije i u tom slučaju kartice se mogu pojaviti u različitim oblicima:

o afifinity kartice - ove kartice su rezultat saradnje banke i određenih organizacija kao što su univerziteti, profesionalne asocijacije, sportski timovi i slično, koji plaćaju mali procenat banci za svaku transakciju obavljenu pomoću ove kartice.

o co-branding kartice (sponzorske kartice) - rezultat saradnje banke i kompanija koje žele da nagrade svoje klijente. Prednosti ovih kartica se ogledaju u sledećem: izdavalac kartica dolazi do novih klijenata, sigurnija je naplata potraživanja, olakšano izdavanje kartice (manjim obimom potrebne dokumentacije), partner dobija bezgotovinski instrument plaćanja za svoje klijente bez značajnih ulaganja u razvijanje sistema za sopstvenu karticu, partner ima pristup svim ostalim prodajnim mestima sa kojima izdavalac ima ugovor pod istim uslovima, partneri dele zaradu u troškove shodno cobrand ugovoru.

o interne ili korporacijske kartice izdaju pojedine firme ili korporacije. One su namenjene za kupovinu roba ili usluga u maloprodajnim sistemima izdavalaca kompanijske kartice u zemlji ili svetu (ukoliko je internacionalna kompanija u pitanju). U principu su kreditne kartice. Ponekad svom korisniku donose određene prednosti: popuste pri kupovini, nagrade i dr.

o kartice lojalnosti - Široko su rasprostranjene i vezane su za određenu firmu obezbeđujući joj stalni promet. Korisnik ove kartice dobija robu ili usluge sa velikim popustom dok se firmi obezbeđuju stalne porudžbine određenom dinamikom kao i povećanje obrta kapitala. Kartice lojalnosti su se pojavile još 20-tih godina prošlog veka i bile veoma popularne u SAD-u. Masovno su ih koristile prodavnice kako bi povećale promet. Cilj je bio da se kroz popuste na količinu privuku kupci da redovno dolaze u jednu prodavnicu. Čisto tehnološko ograničenje masovnog širenja bilo je to što je svaka nabavka morala da se registruje na kartici donosioca što je značilo da je primena moguća u manjim prodavnicama ili lokalnom lancu prodavnica. Papir je podložan prljanju, falsifikovnju, nepraktično je da se svaki put sabira ili izdaje novi kada se stari

11 Treba napomenuti da VISA i MasterCard mogu biti i domaće kartice. VISA je u doba sankcija kod nas funkcionisala kao domaća platna kartica.

- 44 -

popuni. To su bili ograničavajući činioci za masovnije korišćenje. Ovakvo stanje bilo je sve do pojave kartica sa magnetnim zapisom ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim jer je bilo lako da se falsifikuju. Tek pojavom čip katrica stvoreni su tehnološki uslovi da se masovno primeni ovaj način poslovanja. Internet poslovanje je potencijalno najperspektivnija oblast za ovu karticu. Internet je razrešio većinu tehnoloških problema i omogućio da se sistemi lojalnosti prošire na globalni svetski nivo.

2.4. Podela sa tehnološkog aspekta

Sa tehnološkog aspekta, platne kartice možemo podeliti na: kartice sa magnetnom pistom (magnetne kartice), i kartice sa čipom ( inteligentne, smart, čip kartice ).

2.4.1. Magnetne kartice

Sa tehničkog aspekta to su standardne plastične kartice koje sadrže magnetnu traku na kojoj su upisani i na kojoj se čuvaju određeni podaci. Ove kartice su sačinjene od tri staze i ni jedna od ovih staza nema kapacitet za čuvanje velike količine podataka. Prva staza koristi se za identifikaciju emitenta kartice (engl. Bank Identification Number - BIN ) i pokazuje kojoj mreži pripada; druga za identifikaciju broja računa (engl. Primary Account Number - PAN); i treća za identifikaciju vlasnika računa (engl. Personal Identification Number - PIN). PIN je vrsta šifre, odnosno numerička vrednost koja se u određenim sistemima koristi za pristup i autentifikaciju. PIN brojevi treba da budu poznati samo njegovom vlasniku i teški za pogađanje. Najčešće se koriste na bankomatima.

Pored toga, upisani podaci su podložni spoljnim uticajima, što znači da se mogu lako menjati, brisati ili oštetiti usled različitih razloga, slučajno ili namerno. Zbog nedovoljne sigurnosti upisivanje na njoj se gotovo ne vrši (mada postoji mogućnost), već se koristi isključivo kao memorijska kartica.

Slika br. 16: Izgled kartice sa magnetnom trakom

Sa takvim karakteristikama ona može biti osnova za obavljanje pre svega identifikacione funkcije za ulaz u određene sisteme (specijalne ATM kartice npr.) ili obavljanje funkcija novčanih i kreditnih kartica. Ova kartica ima relativno niske troškove upotrebe i kapacitet memorije koji dozvoljava da se pored podataka potrebnih za obavljanje transakcija, unose i podaci potrebni za obezbeđenje dodatne sigurnosti. Zbog toga se sa njihovom upotrebom kao novčanih i kreditnih kartica, došlo do eliminisanja specijalnih ATM kartica.

- 45 -

Usavršene kartice sa magnetnom trakom mogu se produktivnije koristiti, jer se na bazi porasta gustine samih magnetnih traka obezbeđuje povećanje kapaciteta njihovih memorija. Sa aspekta funkcionalnih mogućnosti same kartice ovakvo unapređenje je bitno, sobzirom na to da je kod standardne kartice prisutno ograničenje memorije. Međutim, njime se istovremeno i znatno povećavaju troškovi i same kartice i terminala koji su potrebni za njihovo korišćenje.

Kao mnogo racionalnije rešenje pojavljuje se memorijska kartica sa čipom. Njena prednost proizilazi iz jednostavne tehnologije što rezultira dalje niskom cenom. Međutim, i ova vrsta kartica se može relativno lako falsifikovati, bez obzira na to što se smešteni podaci štite sigurnosnom logikom. Memorijska kartica je specifična po tome što ne sadrži procesor, a ima ugrađen čip sa memorijom i neprogramibilnom logikom. Ona omogućava istovremeni pristup memoriji i podržava nekoliko neprogramibilnih naredbi. Tipičan predstavnik ove vrste je telefonska kartica koja postaje neupotrebljiva kada se potroši prethodno determinisan iznos.

Nizak stepen sigurnosti, kapacitet memorije i prednost funkcionisanja sistema bez online veza, predstavljaju ključne razloge koji idu u prilog potiskivanju karte sa magnetnom trakom.

2.4.2. Smart kartice

Pojava smart kartica (pametne, inteligentne kartice) donosi sa sobom suštinske promene u funkcionisanju platnih kartica i proširenja njihovih aplikativnih mogućnosti. Samo na tehnološkoj osnovi smart kartice, moguće je razvijati varijante tzv. kartičnog elektronskog novca. Tehnološka osnova pametne kartice omogućava i multifunkcionalne aplikacije na jednoj kartici kao što su zamena za novčanik tj. novac pa preko vozačkih dozvola i različitih propusnica sve do zamene za kompletan zdravstveni karton, a sadržući različite sertifikate, smart kartice možemo koristiti za identifikaciju u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.

Slika br. 17: Izgled kartice sa čipom

Smart kartica je kartica koja po izgledu dosta podseća na običnu kreditnu ili debitnu karticu; ono što je odvaja od obične platne kartice je integrisano kolo ili čip na kome se nalaze procesor, memorija i delovi koji omogućavaju komunikaciju odnosno razmenu podataka sa okolinom. U suštini, smart kartica predstavlja mikro računar sa procesorom koji omogućava da se na njima vrši dodavanje, brisanje i manipulisanje informacijama. Glavna razlika između magnetne i inteligentne kartice je u tome što magnetna traka samo reprodukuje informacije, a smart kartica može da zapiše informacije u sopstvenu memoriju. Mikročip u kartici omogućuje automatsko izračunavanje novog stanja novca posle izvršene transakcije. Smart kartica ima oko 100 puta više memorijskog prostora i procesor pomoću koga su omogućena razna izračunavanja direktno na kartici. To znači da ceo proces (npr. kriptovanje) počinje, traje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu, što je čini bezbednijom.

- 46 -

Mikroprocesor je pametni deo smart kartice koji manipuliše podacima i vrši njihovu interpretaciju. Softver koji se bavi interpretacijom i manipulaciojom podataka se ili upisuje u memoriju prilikom proizvodnje kartice ili se naknadno upisuje pod kontrolom mikroprocesora. Mikroprocesori koji se nalaze na smart karticama obično su 16-bitni i rade na taktu od 10 MHz.

Memorija smart kartice najčešće obuhvata tri tipa: ROM, RAM i EEPROM. ROM memorija (read-only memory) se koristi za skladištenje nepromenjivog programskog koda. Sadrži kod operativnog sistema i nepromenjive podatke korisničkih aplikacija. Proces pisanja stalnih programskih komponenti u ispisnu neprogramljivu memoriju čipa naziva se maskiranje i događa se u fazi proizvodnje kartice. Nakon te faze nemoguće je upisivanje podataka, zapisani podaci se mogu samo čitati. ROM memorija zadržava svoje stanje i bez prisustva napajanja. RAM memorija (random-access memory) je promenljiva i koristi se za privremeno skladištenje prilikom rada procesora, a podaci se nakon nestanka napajanja brišu. EEPROM memorija (Electronically Erasable and Programable Read Only Memory) takođe, kao i ROM, zadržava svoje stanje i kada nema napajanja. Sadržaj memorije se može menjati za vreme normalnog korišćenja kartice. Zbog toga se koristi za čuvanje podataka i korisničkih aplikacija, i funkcionalno odgovara tvrdom disku personalnog računara. Važni elektronski parametri EEPROM memorije su broj ciklusa pisanja, vreme zadržavanja podataka i vreme pristupa. EEPROM koji koriste pametne katice može izvesti barem 100 000 ciklusa pisanja i zadržati podatke duže od 10 godina. Čitanje EEPROM-a je jednako brzo kao i čitanje RAM-a ali je zato pisanje u EEPROM-u 1000 puta sporije . U ovu memoriju se skladište podaci od interesa (broj tekućeg računa, sertifikati, ključevi i sl.).

Postoji više načina da se podaci prenesu sa ili iz kartice. Kontaktne kartice obično sadrže metalne kontakte na površini koji služe da kada su ubačeni u čitač budu most tj. povezuju unutrašnjost smart kartice sa spoljašnjim svetom. Bezkontaktne kartice koriste neku od bežičnih tehnologija za prenos podataka što dovodi do uslova da se kartica mora nalaziti u blizini uređaja koji vrši učitavanja odnosno iščitavanja podataka. Super smart kartice imaju na sebi tastaturicu i mali displej i nije im potreban neki uređaj za prenos podataka, već se ti podaci mogu uneti od strane korisnika. Ovakve kartice imaju kontakte koji koriste za komunikaciju sa uređajima takvog tipa.

Tabela br. 2: Razlike između magnetne i čip tehnologije u kartičarstvu

- 47 -

3. UČESNICI U KARTIČNOM POSLOVANJU

Učesnici u poslovanju sa karticama su:

• Kartičarske organizacije, • Banke, • Procesori, • Trgovci, • Proizvođači opreme (vendori) i • Korisnici.

3.1. Kartičarske organizacije

Sve kartičarske organizacije propisuju određena pravila poslovanja koja moraju biti ispunjena od strane svih učesnika u kartičarskim transakcijama. Skoro sva pravila usmerena su tako da zaštite krajnjeg korisnika platne kartice i obezbede svima u lancu sigurno poslovanje. Pravila i mandati se redovno unapređuju kako bi pratili najnovije sigurnosne standarde, zapravo kartičarske organizacije pojedinačno ili ujedinjeno diktiraju uvođenje sigurnosnih standarda i najnovijih tehnologija. Svi učesnici dužni su da se pridržavaju ovih pravila i često postoje veoma ozbiljne i visoke kazne za nepridržavanje propisanih pravila.

Najpoznatije kartičarske organizacije su:– VISA– MasterCard (MC)– Diners– American Expres (Amex)– Discovery– JCB– DINA (nacionalna platna kartica)

3.1.1. Visa

Visa Inc. je globalna finansijska kompanija sa sedištem u San Francisku, Kalifornija. Kompanija povezuje potrošače, preduzeća, finansijske institucije i vlade u više od 200 zemalja i teritorija omogućavajući im da koriste digitalnu valutu umesto novca i čekova. Osnovana je 1970. godine.

Kompanija omogućava procesiranje transakcija u korist finansijskih institucija i trgovaca kroz VisaNet, jednu od najrazvijenijih procesing mreža na svetu, koja je sposobna da obradi više od 10.000 transakcija u sekundi. Visa ne izdaje kartice potrošačima, Visa zapravo finansijskim institucijama isporučuje platne kartice sa znakom Visa kako bi one dalje mogle svojim klijentima da izdaju kreditne ili debitne kartice, prepaid kartice i programe sa direktnim pristupom gotovini.

U 2008. godini prema Nilson Report izveštaju, Visa je držala 38,3% udela na tržištu kreditnih kartica i 60,7% udela na tržištu debitnih kartica u SAD. U 2009. godini, Visa globalna mreža, VisaNet obradila je 62 milijarde transakcija sa ukupnom vrednošću od 4,4 triliona US$ ostvarivši prihod od 8,065 milijardi US$.

- 48 -

3.1.2. MasterCard

MasterCard Worldwide je multinacionalna korporacija sa sedištem u Harisonu, Njujork. Njen bazični posao je procesiranje transakcija između banaka trgovaca i banaka kupaca koji koriste svoje MasterCard debitne i kreditne kartice širom sveta. Kompanija je osnovana 1966. godine i prvobitno nosila naziv MasterCharge. Formirana je od strane nekoliko banaka iz Kalifornije sa ciljem da bude konkurencija kompaniji BankAmericard (kasnije poznate kao Visa Inc) koju je osnovala Bank of America. Neki od osnivača kompanije su United California Bank, Wells Fargo, Crocker National Bank i The Bank of California.

Od 2006. godine MasterCard Worldwide postaje kompanjia kojom se javno trguje na berzi. Pre toga, kompanija je bila u vlasništvu preko 25.000 finansijskih institucija koje su izdavale njene kartice. Danas, MasterCadr drži oko 26% tržišnog udela platnih kartica, zapošljavajući oko 5.600 radnika i sa godišnjim prihodom od 5,539 milijardi US$ (2010.).

3.1.3. Diners Club

Diners Club International je finansijska kompanija sa sedištem u Rivervudsu, Ilinois. Osnovana je 1950. godine kao prva ustanova u svetu koja je počela da se bavi izdavanjem kreditnih kartica. Sve je počelo tako što je ugledni američki biznismen, gospodin Meknamara sasvim slučajno dobio ideju o bezgotovinskom načinu plaćanja. Zaboravivši novčanik, našao se u neprilici pred gostima koje je pozvao na ručak. Srećom, osoblje restorana, čije je usluge često koristio, dozvolilo mu je da na osnovu svojeručno potpisanog iznosa, račun plati sutradan.

Tokom godina, Diners kartica se menjala i napredovala i danas je izvanredno sredstvo bezgotovinskog plaćanja na preko 14 miliona prodajnih mesta u preko 200 zemalja širom sveta a koristi je oko 10 miliona zadovoljnih članova. Sa Diners Club karticom moguće je podići gotovinu na preko 650.000 bankomata i Cash Advance mesta, uživati u nekoj od preko 100 aerodromskih loža, kao i u čitavom nizu drugih pogodnosti.

3.1.4. American Express

American Express Company, poznata još i kao AmEx ili Amex, je globalna finansijsko-uslužna kompanija sa sedištem u Njujorku. Osnovana je 1850. godine. Ova kompanija je ujedno i jedna od 30 komponenti indeksa poznatog kao Dov Jones Industrial Average.12

Kompanija je najpoznatija po kreditnim karticama, charge karticama, i putničkim čekovima. Amex karticama danas se obavi oko 24% ukupnog broja transakcija u dolarima u SAD, što je najveće učešće među izdavaocima kartica. Kompanija ostvaruje godišnji prihod oko 25,612 milijardi (2010.) dolara i ima oko 61.000 zaposlenih. BusinessWeek i Interbrand su rangirali American Express na 22. mesto najvrednijih brendova u svetu, uz procenu da ovaj brend vredi oko 15 milijardi američkih dolara. Fortune je rangirao Amex kao jednu od 30 najcenjenijih kompanija u svetu. New York Times procenjuje da su korisnici čak u 91% slučajeva zadovoljni sa njegovim uslugama. 12 Dov Jones Industrial Average je jedan od nekoliko berzanskih indeksa koje je stvorio Charles Dow, urednik Wall Street Journal u XIX veku. Dow je sačinio indeks kako bi merio rast industrijskog sektora preko berzanskih pokazatelja. Indeks se sastoji od deonica 30 najvećih kompanija u SAD kojima se trguje na berzi.

- 49 -

3.1.5. DinaCard

DinaCard platna kartica je nacionalna platna kartica osnovana 2003. godine u saradnji Narodne Banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka. Do sada je izdato 2,4 miliona DinaCard kartica. Mogu se koristiti na najvećoj prihvatnoj mreži u zemlji, koja se sastoji od preko 57.000 POS terminala na prodajnim mestima i više od 2.700 bankomata. Nakon pet godina poslovanja, DinaCard sistem je uspeo da zauzme trećinu tržišta platnih kartica u zemlji, uz neprekidan rast broja izdatih kartica, broja transakcija i prometa. DinaCard sistem čini 31 banka, od kojih 26 aktivno izdaje DinaCard karticu, i sedam procesorskih kuća. 23 banke, pored debitne, izdaju i kreditnu DinaCard karticu.

3.2. Banke

U kartičnom poslovanju, kao učesnici javljaju se dve kategorije poslovnih banaka i to: • Banka izdavalac (Issuing bank) i • Banka prihvatilac (Acquiring bank).

Banka izdavalac (Issuing bank) je poslovna banka koja ima licencu za izdavanje kartica (ugovor sa kartičarskom organizacijom). Da bi banka dobila licencu za izdavanje (issuing) i prihvatanje platnih kartica mora da ispuni određene uslove koje diktiraju kartičarske organizacije, a to su najčešće 1) da ima određeni broj korisnika pri čemu se najčešće traži da banka zadovolji određeni procenat učešća na tržištu, 2) da izda određeni broj kartica u određenom vremenu, 3) obezbeđivanje garanciju za plaćanje svih transakcija klijenata na prihvatnoj mreži (acquiring network), tj. EFTPOS terminalima i bankomatima, 4) instaliranje sopstvenih bankomata.

Banka prihvatilac (Acquiring bank) je poslovna banka koja ima licencu za prihvatanje kartica. Licenca se može odnositi na ATM mrežu i/ili EFT POS mrežu. Da bi banka dobila licencu za (acquiring) prihvatanje platnih kartica na bankomatima i EFT POS terminalima mora da zadovolji još strožije uslove nego za izdavanje kartica koji mogu biti instalacija određenog broja EFT POS terminala u određenom vremenu, obezbeđivanje kolaterala koji može da bude i nekoliko miliona eura. Banka prihvatilac ima ugovore sa trgovcima o prihvatanju platnih kartica na trgovačkim mestima kako bi se korisnicima platnih kartica omogućilo plaćanje karticom umesto kešom ili čekovima

Kada potrošač obavlja kupovinu putem kreditne ili debitne kartice, mali deo cene se plaća kao provizija (poznat kao trgovački popust) dok trgovac zadržava ostatak. Obično postoje tri strane koje dele ovu proviziju između sebe i to su:

• Banka prihvatilac - banka koja obrađuje transakcije kreditnim i debitnim karticama za trgovca, i vrši prihvatanje sredstava na njegov račun.

• Banka izdavalac - banka koja izdaje kreditne i debitne kartice potrošačima. To je banka kojoj potrošač plaća ratu u slučaju korišćenja kreditne kartice. Udeo banke izdavaoca u trgovačkom popustu je poznat kao interchange fee.

• Finansijska procesing mreža - veza između banke prihvatioca i banke izdavaoca. Ove banke su povezane na finansijsku mrežu, a da pri tome ne moraju imati uspostavljene korespondentske odnose. To omogućava da se kartica izdata na jednom kraju sveta koristi u bilo kojoj trgovini, bez potrebe banaka izdavaoca i prihvatioca da imaju direktan odnos jedna sa drugom. Dve najveće finansijske mreže su Visa i MasterCard.

- 50 -

3.3. Procesori

Procesori su entiteti koji su specijalizovani za poslove obrade transakcija kreditnim i debitnim karticama. Procesor se pojavljuje kao fizička konekcija između banke i kartičarske organizacije neuspostavljajući nikakve odnose sa klijentima banke. U definisanju same uloge procesora plaćanja u poslovnom modelu, važan je koncept outsourcinga. Procesori plaćanja jesu upravo uslužne kompanije koje pružaju usluge procesiranja finansijskih transakcije, kroz definisane modele outsourcinga13.

Najveći broj banaka poslove vezane za obrade transakcija karticama prepušta procesoru iz razloga što joj to znatno smanjuje troškove koje bi imala u slučaju da te poslove sama obavlja (kupovina softvera, hardvera i njihovo održavanje). Svaka banka Acquirer sertifikuje svog procesora kod kartičarske organizacije. Banka može imati samo jednog procesora za prihvat kartica na bankomatima ili EFTPOS terminalima za jednu kartičnu organizaciju. Banka može imati samo jednog procesora koji je registrovan za izdavanje kartica te banke za jednu kartičarsku organizaciju. Sertifikacija je proces u kome procesor radi niz testova sa kartičarskom organizacijom koji treba da pokažu da procesor poštuje sve protokole i procedure propisane od strane kartičarske organizacije za obavljanje procesinga za issuing i acquiring.

3.4. Trgovci (Merchants)

Trgovci (Merchants) su subjekti koji prodaju robu ili izvršavaju uslugu koju je proizveo neko drugi, termin koji koriste sve kartiče organizacije. Trgovci potpisuju ugovore o prihvatu platnih kartica isključivo sa bankama, a banke su u obavezi pred kartičnim organizacijama da “garantuju” za svakog svog trgovca. Banke obavezuju trgovce da poštuju pravila i procedure propisane od strane kartičnih organizacija. Kartične organizacije prepoznaju više tipova trgovaca

- Airline - Mail/Phone Order Merchant- Car Rental Company - Prepaid Card Merchant- Cash Disbursement Merchant - Quasi-Cash Merchant- Cruise Line - Recurring Services Merchant- Electronic Commerce Merchant - Retail Merchant- High-Risk Telemarketing Merchant - Single Merchant- Hotel - T&E Merchant- International Airline - Timeshare Merchant- In-Transit Service Gambling Merchant - Wire Transfer Merchant- In-Transit Service Merchant

13 Outsourcing (eksternalizacija) je prepuštanje dela poslova spoljnom partneru. Kod outsourcing-a celu ili deo faze većeg poslovnog procesa jednog poduzeća, obavlja drugo preduzeće, koje se specijalizovalo tu vrstu poslova.

- 51 -

3.5. Vendori (proizvođači opreme i sw)

Svi proizvođači opreme i softvera koji se koriste u poslovanju sa platnim karticama, najčešće se nazivaju vendorima. Svaki proizvod (bilo da se radi o hardveru ili softveru) koji se koristi u poslovanju sa platnim karticama mora zadovoljiti niz propisanih pravila i standarda (naravno od strane kartičarskih organizacija). Svi proizvodi moraju biti zasebno sertifikovani (npr: Card Reader, EMV kernel, ATM model, EFT POS model...). Najpoznatiji proizvođači

• ATM– NCR– Wincor Nixdorf– Diebold• EFT POS– Ingenico– Hypercom– Verifone• Host software– ACI (base 24)– Tieto Enator– Compass plus• Kartice– Gemalto– Austria Card– Oberthur• Security (HSM)– Thales e security

- 52 -

4. POSTUPAK RADA SA PLATNIM KARTICAMA

4.1. Rad kartica na bankomatima

Razvijene informacione mreže su omogućile upotrebu informacionih tehnologija u šalterskom poslovanju putem bankomata, odnosno samouslužnih šaltera ATM i POS terminala, sa ciljem povećanja kvaliteta usluga banaka i orijentacije prema klijentima. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu i omogućavaju da niz funkcija šalterskog radnika, obavi sam klijent, koristeći bankarsku platnu karticu kao sredstvo identifikacije.

Uvođenje bankomata je prvi korak ka elektronskom bankarstvu. Prvi bankomati (Cash Dispending Machine - CDs), omogućavali su samo automatizaciju podizanja novca fiksiranog iznosa i u jednoj nominaciji. Kasnije dolazi do njihovog razvoja i proširenja delokruga njihovih funkcija. Uvođenjem novih vrsta usluga stvaraju se kompletni samouslužni šalteri (engl. Authomated Teller Machines - ATM) koji omogućavaju korišćenje kompletnih šalterskih usluga kao što su deponovanje i podizanje novca, izdavanje čekovnih knjižica, naručivanje i primanje izveštaja, deponovanje i unovčavanje dokumenata plaćanja, transfer sredstava sa jednog računa na drugi, pa čak i korišćenje kredita određivanjem limita za prekoračenja. Pomoću CDs-a i ATM-ova klijenti mogu da obavljaju rutinske transakcije van prostorija banke po principu samousluživanja i nezavisno od radnog vremena banke. Sa ovakvim karakteristikama oni omogućavaju:

- Prvo, apsolutno produžavanje vremena pružanja pomenutih usluga (jer ih klijenti mogu samostalno koristiti u svako doba) i

- Drugo, snižavanje troškova, eliminisanjem potrebe za otvaranjem klasičnih filijala i angažovanjem dodatnih šalterskih službenika.

Uvođenjem bankomata, klijentu je omogućen pristup računu 24 časa, brza usluga, bez čekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga. Sa druge strane, uvođenje ATM za banke znači smanjenje troškova procesiranja transakcija, smanjenje redova i gužvi u bankama. Isto tako dolazi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka.

Osnovni tehnički elementi bankomata su: konzola za korisnika, dispenser gotovine, deo za prijem deponovanih sredstava, centralni kontrolor, mehanizam za štampanje i softverska podrška. Delom ovog sistema smatra se identifikaciona kartica korisnika, jer sistem bez nje ne može da funkcioniše. Kroz korisničku konzolu se uspostavlja veza sa korisnikom i daju uputstva kojima se on vodi kroz proces samousluživanja. Kada korisnik sistema ubaci svoju karticu koja sadrži PIN, sa nje se čitaju svi relevantni podaci. To su: broj računa, datum isticanja karte, dozvoljeni broj dnevnih korišćenja, ukupan broj dozvoljenih korišćenja za isplatu tokom životnog veka kartice, routing i transit number i druge informacije.

- 53 -

Slika br. 18: Izgled bankomata

Proces realizacije ATM transakcija odvija se na sledeći način: • Korisnik kartice ubacuje karticu u ATM čitač kartice; • Transakcija se prosleđuje do banke primaoca (Acquirer); • Primalac prosleđuje upit do Network Interchange Centra ( npr. Visa ); • Na osnovu BIN-a (Bank Identification Number), Network Interchange

Centar upit prosleđuje do banke koja je emitent (Issuer) platne kartice; • Banka izdavalac kartice vrši validaciju kartice i PIN-a i vrši autorizaciju14

• Banka izdavalac kartice vraća odgovor do Network Interchange Centra; • Network Interchange Centar odgovor šalje banci primaocu transakcije;• Na kraju banka primalac transakcije odgovor šalje do ATM uređaja.

Slika br. 19: Proces realizacije ATM transakcija

U domicilnim uslovima, na bankomatima je moguće obaviti uglavnom dve operacije, a to su: upit stanja na tekućem računu građana i isplata gotovine. Prikaz podizanja gotovine na ATM aparatu možemo dati na sledeći način (uprošćen prikaz):

2. Korisnik aktivira ATM ubacivanjem kartice u aparat u deo predviđen za to, 2. ATM traži od korisnika da izabere jezik ( uglavnom srpski ili engleski ), 3. Nakon izbora jezika, korisnik unosi svoj PIN koji je vezan uz datu karticu, 4. ATM proverava ispravnost PIN-a, 5. Ako je PIN validan, traži se od korisnika izbor transakcije koju će izvršiti, 6. Nakon izbora da želi izvršiti podizanje gotovine, prelazi u meni u kome

su mu naznačene raspoložive vrste i iznosi novčanica. Ukoliko korisnik želi podići neki drugi iznos, potrebno je da pokrene dodatnu opciju za to,

7. po unošenju željenog iznosa, ATM izbacuje korisnikovu platnu karticu, 8. ATM isplaćuje novac kroz deo predviđen za to, 9. ATM izbacuje listić potvrde na kojem su evidentirani podaci o transakciji

14 Čin odobrenja transakcije kreditnom/debitnom karticom trgovcu od strane banke koja je izdala kreditnu/debitnu karticu.

- 54 -

Slika br. 21: Izgled POS terminala

( datum obavljanja transakcije i iznos sredstava koji je klijent podigao ).

Slika br. 20: Identifikacija vlasnika kartice na bankomatu

4.2. Rad kartica preko EFTPOS sistema

EFTPOS ili POS sistem (engl. Electronic Funds Transfer Systems - Point of Sale) je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, a koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa računa kupca na račun prodavca. EFTPOS terminali omogućavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreže koja povezuje trgovce širom sveta sa centrom za obradu platnih kartica i emitentom kartica.

Maloprodajni terminali - POS sistemi, predstavljaju posebne punktove masovnog ulaska pojedinaca u elektronski sistem plaćanja i to direktno. Suština njihovog funkcionisanja sastoji se u mogućnosti aktiviranja terminala u maloprodaji određenom elektronskom karticom, koja služi kao sredstvo ulaza i identifikacije i kao sredstvo za obavljanje trenutnog prenosa sredstava sa računa kupca na račun prodavca. Korišćenje POS-a se aktivira provlačenjem platne kartice kroz terminal koji očitava magnetnu traku/čip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije i to putem stalne telefonske linije ili ISDN15 veze, pri čemu se na licu mesta, on-line, proverava stanje na računu korisnika. Na isti način se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa račun i to, po pravilu, u duplikatu, stim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge, odnosno prodavcu robe, kupac potpisuje.

15 ISDN (Integrated Services Digital Network-digitalna mreža sa intergrisanim uslugama) nadogradnja na postojeću javnu telefonsku mrežu. Poseduje dva izlaza, jedan se može koristiti za telefoniranje, dok se drugi, u isto vreme može koristiti za konekciju na Internet.

- 55 -

Slika br. 22: Identifikacija vlasnika kartice u EFTPOS sistemu

Sam mehanizam funkcionisanja zasniva se na povezanosti terminala lociranih na prodajnim ili uslužnim mestima sa računarskim centrima određenih finansijskih institucija.

Promociju ovih sistema vršile su finansijske institucije, a za njihovu širu primenu bilo je potrebno da postoji interes kupaca, trgovine i banaka. Trgovina je nalazila svoj interes u unapređenju usluga kupcima, smanjenju manuelne obrade papira, smanjenju rizika kod čekovnih plaćanja, ubrzanju obrta i modernizaciji svog imidža. Zainteresovanost kupaca mogla je da potiče od interesa za brže obavljanje transakcija, smanjenje brige i rizika upotrebe gotovog novca, eliminisanje pisanja čekova i eventualno ostvarivanje cenovnih beneficija.

Proces realizacije POS transakcija odvija se na sledeći način: • Kupac u prodavnici bira robu koju će platiti karticom; • Trgovac provlači kupčevu karticu kroz POS terminal; • Transakcija se prosleđuje do banke primaoca (Acquirer); • Primalac prosleđuje upit do Network Interchange Centra ( npr. Visa ); • Na osnovu BIN-a (Bank Identification Number), Network Interchange

Centar upit prosleđuje do banke koja je emitent (Issuer) platne kartice; • Banka izdavalac kartice vrši validaciju kartice i PIN-a i vrši autorizaciju• Banka izdavalac kartice vraća odgovor do Network Interchange Centra; • Network Interchange Centar odgovor šalje banci primaocu transakcije;• Na kraju banka primalac transakcije odgovor šalje do ATM uređaja;• Banka primalac transakcije (Issuer) odgovor prosleđuje do terminala i

trgovac isporučuje korisniku kupljenu robu; • Na kraju dana, u postupku settlementa obavlja se sravnjivanje terminala;• POS terminal šalje sravnjene finansijske transakcije banci primaocu; • Na osnovu ovih poruka banka primalac kreira outgoing file koji sadrži

finansijske transakcije koje će debitovati račun korisnika platne kartice.

Slika br. 23: Proces realizacije POS transakcija – online deo

- 56 -

Slika br. 24: Proces realizacije POS transakcija – offline deo

Transakcija se odvija veoma brzo i jednostavno. Potrebno je da je POS terminal priključen na slobodnu telefonsku liniju. Slipom, koju je potpisao vlasnik kartice, se potvrđuje transakcija i istinitost iste. Jedan primerak slipa sa potpisom ostaje trgovcu, a drugi se uručuje kupcu, uz fiskalni račun. Za obavljanje ovih funkcija bile su neophodne sledeće tehničke komponente: maloprodajni terminali, koncentratori (kontrolori terminala), komunikaciona mreža, swiching centar, bankarski računarski centri i autorizacioni sistemi. Dugo vremena usko grlo ovih sistema bio je unos podataka koji je vršen preko maloprodajnih terminala. I maloprodajni terminali i mreža moraju biti polivalentni zbog toga što praktično ne postoji „tipična maloprodaja“, već svaka vrsta ima svoje specifične zahteve koji međusobno mogu biti manje ili više različiti. Savremene mreže EFTPOS sistema sreću se skoro podjednako u offline i online varijantama. Kod offline varijante akumuliraju se sve transakcije klijenta koje su realizovane u toku dana i onda se sa računa klijenta skida ukupan iznos obavljenih transakcija. Za razliku od ove varijante, kod online sistema se vrši direktna trenutna autorizacija svake pojedinačne transakcije u trenutku njenog izvršavanja.

- 57 -

4.3. Rad sa karticama na Internetu

Platne kartice se mogu koristiti i za plaćanje roba i usluga putem Interneta. Ovakav vid transakcija postaje sve popularniji, jer predstavlja najbrži način za kupovinu. Međutim on nosi i velike rizike od zloupotreba platnih kartica, jer kod plaćanja putem Interneta korisnik kartice nije fizički prisutan na prodajnom mestu. Statistika beleži da raste broj pokušaja prevara kada su u pitanju plaćanja karticama putem Interneta, što ukazuje na potrebu povećanog opreza prilikom korišćenja ove usluge. Zato je neophodno znati koje su mere predostrožnosti i zaštite. Osnovni problemi koji se susreću prilikom plaćanja karticama na Internetu su nemogućnost provere identiteta strana koje učestvuju u transakciji i problem sigurnosti transakcije.

Strane koje učestvuju u transakciji uglavnom su nepoznate jedna drugoj, a da pri tom ne postoji pouzdan način da se međusobno identitifikuju. Prodavac nema mogućnost povere da li je on-line kupac zaista i vlasnik te platne kartice. U realnom okruženju prodavac će uporediti potpis kupca sa postojećim na kartici i potvrditi njegovu autentičnost. Takođe ni kupac nema mogućnost da bude siguran u identitet Internet prodavca, tj. da li je vlasnik sajta pravno lice koje se predstavlja kao prodavac roba i usluga, i da li je ovlašćeno da prima uplate platnim karticama.

Drugi problem jeste problem sigurnosti. On-line transakcije se moraju odvijati u sigurnom okruženju koje će garantovati i kupcu i prodavcu zaštitu i tajnost podataka o narudžbini i načinu plaćanja. Veliki broj potrosača nema poverenja u sistem plaćanja platnim karticama na Internetu. Njihov strah je opravdan jer je Internet otvorena mreža koja ne pruža nikakvu sigurnost. Ukoliko se ne koriste bezbednosni mehanizmi, koji obavljaju prenos podataka uz njihovu enkripciju, podaci koji putuju od web čitača (browsera) do servera nisu šifrovani, pa lako mogu biti presretnuti i zloupotrebljeni od neke treće osobe.

SSL protokol kao postojeće tehnološko rešenje koje se koristi u komunikaciji između web browsera kupca i web servera prodavca, svojim kriptografskim mehanizmima pruža gotovo 100% zaštitu. Od trenutka kada se uspostavi SSL konekcija praktično nije moguće da neka treća strana (koja eventualno presretne podatke koji se razmenjuju), dešifruje podatke i time ugrozi brojeve platnih kartica i ostale poverljive informacije o plaćanju.

Slika br. 25: Od trenutka uspostavljanja SSL konekcije, praktično je nemoguće da treća strana dešifruje podatke koji se prenose između klijenta i servera

Problem bezbednosti podataka o platnim karticama pojavljuje se tek na strani trgovca kada on na svom sajtu prihvati i u svom sistemu memoriše ove podatke. Najveće krađe brojeva

- 58 -

platnih kartica su se dešavale upravo tako što su stotine hiljada brojeva pokradeni iz evidencija koje postoje na strani Internet trgovca.

Sve češće se mogu čuti vesti o takozvanim ‘phishing’ prevarama. Phishing je vrsta Internet prevare sa trenutno najbržim rastom. Koristi tehnike socijalnog inženjeringa poput falsifikovanih e-mail poruka i ilegalnih web sajtova da bi namamili primaoca da oda privatne finansijske podatke kao što su broj kartice, korisničko ime i pristupna šifra.

Ovi problemi utiču na sve strane uključene u proces trgovine na Internetu. Veliki broj kupaca i dalje nema poverenja i ne koristi svoje platne kartice on-line, trgovci zbog prevara gube deo prihoda, troškovi po jednoj transakciji su zbog postojećeg rizika znatno veći od realnih i slično. Bilo koja tehnologija koja bi bila upotrebljena kao moguće rešenje, mora da zadovolji niz zahteva koje pred nju postavljaju kupci, on-line trgovci i finansijske institucije. To su pre svega:

- brza i jednostavna implementacija te tehnologije od strane svih učesnika i mogućnostkorišćenja postojeće infrastrukture gde god je to moguće,

- podrška bilo kom uredjaju koji ima pristup Internetu,- mogućnost precizne identifikacije svih strana uključenih u obavljanje transakcija,- obezbeđenje dokumentovanosti kompletnog procesa za slučaj potrebe rešavanja

eventualnih sporova.

Prvi pokušaj da se poveća bezbednost obavljanja finansijskih transakcija na Internetu i na adekvatan način reše gore pomenuti problemi, predstavljao je projekat SET (Secure Electronic Transaction), zajednički poduhvat kompanija VISA i MasterCard koji je predstavljen 1996. godine. SET je predstavljao sistem zasnovan na digitalnim sertifikatima projektovan da obezbeditajnost i integritet svih podataka koji se razmenjuju u procesu obavljanja online plaćanja na Internetu. Iako je zadovoljio sve tehničke zahteve kojima je povećana bezbednost učesnika u procesu e-trgovine, SET nikada nije uspeo da se nametne kao standard, i da u ovoj oblasti zameni SSL protokol. Proces njegove implementacije bio je suviše kompleksan za prosečnog Internet korisnika. Zahtevao je instalaciju digitalnih sertifikata i određenog softvera na strani kupca, što je takođe ograničavalo i mogućnost njegove upotrebe samo sa računara na kome je izvršena instalacija (npr. korisnik nije mogao da svoje transakcije ravnopravno obavlja sa kućnog i sa računara koji ima na poslu). Njegova implementacija je zahtevala značajna ulaganja na strani trgovaca i finansijskih institucija, što je takođe jedan od razloga neuspeha SET-a na tržištu.

Proces realizacije Internet transakcija odvija se na sledeći način: • Kupac na web sajtu trgovca, nakon izbora proizvoda /

usluge unosi broj kartice kojom želi da obavi plaćanje;• Server trgovca šalje upit za proveru da li izdavalac

kartice postoji, preko payment servera banke primaoca;• Banka primalac preko procesing mreže šalje upit banci

izdavaocu da potvrdi da kartica koja se koristi postoji;• Odgovor šalje preko banke primaoca na server trgovca; • Trgovac dostavlja podatke o transakciji svojoj banci; • Banka trgovca šalje zahtev za autorizaciju preko procesing mreže; • Banka izdavalac kartice vraća status autorizacije banci trgovca;• Banka trgovca vraća status transakcije trgovcu;• Trgovac potvrđuje uspešnost transakcije kupcu.

- 59 -

Slika br. 26: Proces realizacije Internet transakcija

4.3.1. On-line kartica

Postoje dva načina plaćanja i korišćenja kartica za plaćenje putem Interneta:- postojeće debitne/kreditne kartice i - on-line kartice (VirtualCard, NetCard).

On-line kartica je platna kartica koja se koristi isključivo za on-line plaćanja putem

Interneta. Ova kartica ne poseduje ni magnetni zapis ni mikročip zbog čega ju je nemoguće koristititi na bankomatima i POS terminalima. Najčešće je u elektronskom obliku, kao slika kartice na kojoj se vide svi potrebni podaci ili jednostavno kao skup podataka koji izdavalac kartice prosleđuje korisniku putem maila (broj kartice, datum isteka i sigurnosni kod). Ređe se izdaje kao kartica od kartona ili plastike. Kupovina putem virtuelne kartice može se obavljati u svim on-line trgovinama i putem telefona koristeći

- 60 -

Slika br. 27: Izgled on-line kartice

broj kartice, datum isteka i CVV ili CVV2 kod. Virtuelna kartica je idealna za ljude koji žele da odvoje svoju on-line potrošnju od svakodnevne potrošnje, takođe pogodna za ljude koji žele da kupuju putem Interneta, ali se ne mogu kvalifikovati za konvencionalne platne kartice.

4.3.2. Procedura plaćanja na Internetu

Procedura plaćanja karticama na Internetu obuhvata sledeće aktivnosti. Najpre, korisnik tj. vlasnik kartice preko Interneta posećuje sajt on-line trgovca i na njemu pronalazi robu. Sa svoje strane trgovac omogućava korisniku da on sam pretražuje sajt, čekira robu i formira „potrošačku korpu“. Kada je korisnik završio sa punjenjem korpe, dakle napravio je total za plaćanje, prelazi u sledeću fazu, a to je plaćanje. Korisniku se na sajtu nudi da izvrši izbor kartice kojom će izvršiti plaćanje. Korisnik bira karticu tako što klikne na nju. U tom trenutku korisnik napušta sajt trgovca i prelazi na sajt „procesora plaćanja“ i aktivira SSL protokol. Procedura se dalje nastavlja tako što se korisniku otvara stranica za prijavu na sistem za plaćanje. Od korisnika se traži da popuni sledeće podatke: ime i prezime, broj kartice, datum važnosti, a u pojedinim slučajevima i CVC ili CVV216 kod koji se nalaze na poleđini kartice, odnosno poslednja tri broja. Kada je sve ispunjeno dalju proceduru preuzima procesor plaćanja. Prvi nivo provere je provera podataka koji su uneti. Ako su svi podaci ispravni, procedura se nastavlja tako što se proverava stanje na računu u banci kroz posebnu zaštićenu mrežu. Ako stanje na računu pokazuje da ima novca transakcija se odobrava, šalje se poruka procesoru plaćanja i on dalje obaveštava strane učesnice u transakciji da je sve izvršeno regularno. Procesor generiše broj pod kojim se vodi ta transakcija i dostavlja ga korisniku i trgovcu. Ovaj broj je značajan zato što će se po njemu obavljati reklamacije u slučaju da se ispostavi bilo kakva neregularnost. Ovim je sama transakcija plaćanja završena, ali je ostala faza bankarskog procesiranja. Pošto je banka korisnika skinula sredstva sa računa korisnika potrebno je da taj novac prebaci na račun trgovca. Ovo se dalje radi standardnim postupcima međubankarskih plaćanja.

Proces plaćanja roba i usluga karticama preko Interneta može se podeliti u više faza:1. Faza informisanja

Pregled elektronskog kataloga ponuđenih proizvoda2. Faza dogovora i ugovaranja Registracija na strani trgovca Provera i potvrda autentifikacije Izbor servisa i slanje porudžbine Provera stanja na računu i kreditne sposobnosti Potvrda narudžbine

3. Faza plaćanjaSlanje kriptovanih podatakaProvera i potvrda kriptovanih podatakaSlanje ključa za dekriptovanje i debitnog računaDekriptovanje i potvrda servisaSlanje potvrde

4. Faza bankarskog postprocesiranja Prijem podataka o izvršenim transakcijama

16 CVC (Card Verification Code) ili CVV (Card Verification Value) je sigurnosni trocifreni kod odštampan na poleđini platne kartice i služi kao dodatna provera autentičnosti elektronskog plaćanja u on-line transakcijama putem Interneta.

- 61 -

Zaduživanje računa korisnika Formiranje zbirnih kataloga Izvršenje plaćanja trgovcima

4.3.3. Šta treba znati prilikom plaćanja karticom na Internetu

Usled nedovoljno razvijenog sistema zaštite plaćanja karticom na Internetu, svako plaćanje bez fizičkog prisustva kartice prati visok stepen rizika, te stoga korisnik sam snosi odgovornost ukoliko dođe do bilo kakve zloupotrebe. Kako bi se smanjio rizik zloupotrebe, potrebno je pridržavati se sledećeg:

prilikom plaćanja na Internetu koristiti samo proverene i poznate sajtove; prilikom popunjavanja formulara nikada ne unositi svoj PIN broj . pre unosa broja kartice, proveriti da li se u dnu Internet pretraživača nalazi ikonica

zaključanog katanca ili ključa, jer to ukazuje da je Internet veza zaštićena od upada hakera.

Internet adresa prodavca treba da umesto skraćenice http:// ima skraćenicu koja sadrži i slovo "s" na kraju, odnosno izgleda ovako: https://17 što ukazuje na zaštićenu Internet vezu i to znači da se podaci koji se unose u formular šalju kriptovano, odnosno zaštićeno preko Internet mreže.

prilikom kupovine na Internetu, koristiti zaštićeni Internet pretraživač, ako se posećuje web-stranica na kojoj je formular za unos broja platežne kartice.

tokom plaćanja, pažljivo čitati sva obaveštenja koja se pojavljuju na ekranu, poruke koje se pojavljuju ne zanemarivati i ne zatvarati ih bez prethodnog čitanja, jer mogu da ukažu i na mogućnost hakerskog upada ili predstavljaju upozorenje da je sistem već napadnut.

isključiti se iz plaćanja ako se dešava nešto nestandardno ili ako su poruke sumnjivog sadržaja.

17 HTTPS (engl. Hypertext Transfer Protocop Secure) je kombinacija Hypertext Transfer Protocol-a sa SSL/TSL protokolom da bi se obezbedila enkripcija i sigurna identifikacija servera.

- 62 -

5. PLATNE KARTICE U NAŠEM BANKARSKOM SISTEMU

VISA ELECTRON je debitna kartica. Preduslov koji je potreban za dobijanje ove kartice je otvoren dinarski tekući račun. Limit potrošnje je do visine sredstava na računu. Za klijente koji nemaju redovna primanja preko dinarskog tekućeg računa otvorenog u banci, godišnja članarina za izdavanje kartice naplaćuje se odmah i u celosti, za klijente koji imaju redovna primanja preko otvorenog dinarskog tekućeg računa, članarina se ne naplaćuje. Kartica se izdaje sa rokom važnosti od 5 godina. VISA ELECTRON kartica se koristi kao identifikaciona uz čekove i kao platna na svim prodajnim mestima u zemlji i inostranstvu obeleženim oznakom Visa Electron. Ukoliko korisnik želi da karticu koristi u inostranstvu dužan je da otvori namenski devizni račun za poslovanje karticom. Taj račun se vodi isključivo u EUR.18

MAESTROCARD je debitna kartica. Korišćenjem ove kartice omogućeno je: raspolaganje novcem u svakom trenutku, na svakom mestu, plaćanje u zemlji i inostranstvu (2,2 miliona prodajnih mesta u 42 zemlje Evrope i 2,7 miliona prodajnih mesta u svetu), u svako doba podizanje novca na bankomatu (na više od 242.600 bankomata u Evropi, odnosno 463.000 bankomata na svetu), elegantno i bezbedno završavanje kupovine i poslova, uz smanjenje rizika od nošenja gotovine. Korisnici ove kartice mogu vršiti podizanje gotovine do iznosa stanja na računu. Sve transakcije uključujući i one načinjene u inostranstvu su na tekućem računu Maestro kartice iskazane u dinarima procentualno po važećem prodajnom kursu na dan kada je iznos transakcije zadužio račun kartice.

MASTERCARD STANDARD je kreditna kartica koja se može koristiti u zemlji i inostranstvu za plaćanje roba i usluga na prodajnim mestima koja imaju oznaku Eurocard/Mastercard i za podizanje gotovog novca na bankomatima i šalterima banaka. Prednost korišćenja ove kartice je mogućnost odloženog plaćanja mesec dana, mogućnost podizanja gotovine na bankomatima u svetu, 24 časa dnevno, i na šalterima više od 20.000 ovlašćenih banaka, jednostavno plaćanje roba i usluga u zemlji i inostrannstvu, uz smanjenje rizika koji nosi korišćenje gotovine. Što se tiče plaćanja, ono je odloženog karaktera, ali korisnik kartice može vršti plaćanja i podizati gotovinu do iznosa kreditnog limita koji mu je banka odobrila, a jednom mesečno banka mu dostavlja račun koji sadrži detaljan izveštaj o svim transakcijama koje je načinio u obračunskom periodu na koji se račun odnosi. Na računu je naznačen iznos zaduženja, kao i rok do kojeg je potrebno da se izvrši uplata na račun kartice. Uslovi za dobijanje ove kartice su ili redovna primanja, ili određene garancije koje banka zahteva od klijenta kao što su imovina ili eventualno dodatna sredstva obezbeđenja plaćanja.

VISA CLASSIC je najprihvaćenija kartica u celom svetu. Može se koristiti za plaćanje roba i usluga na više od 24 miliona prodajnih mesta. Osim svakodnevnih kupovina, ova kartica je idealna za plaćanje avionskih, železničkih, autobuskih i brodskih karata kao i rent-a car-a, hotela i restorana. Naplata računa se vrši jednom mesečno sa klijentovog tekućeg računa. Uslovi za dobijanje kartice su otvoren dinarski tekući račun u banci sa redovnim mesečnim prilivom, otvoren namenski devizni račun u banci i polaganje

18 www.paukovamrreža.com

- 63 -

200 EUR na taj račun kao početnog deviznog depozita koji odmah može da se troši. Rok važnosti kartice je 2 godine.

VISA BUSINESS kartica je poslovna kartica namenjena pravnim licima za plaćanje troškova reprezentacije i službenih putovanja u zemlji i inostranstvu. Članarina zavisi od toga da li ste deponent banke ili ne. Pored plaćanje troškova putovanja ova kartica omogućava i posebne usluge medicinske i pravne pomoći, naknade u slučaju gubitka ili kašnjenja prtljaga, krađe ili gubitka dokumenata i kašnjenja polaska javnog prevoza usled štrajka, mehaničkog kvara ili nepovoljnih vremenskih uslova. Osim toga, korisnici ove kartice imaju popust od 40% u mreži od 7000 hotela u preko 180 zemalja sveta, ukoliko rezervaciju vrše preko Interneta.

VISA GOLD kartica je namenjena najvišem segmentu građana, ljudima od posebnog ugleda, statusa i materijalnih mogućnosti, za plaćanje ličnih potrebna i podizanje gotovine u zemlji i inostranstvu na svim mestima obeleženim Visa oznakom. Uslovi za dobijanje ove kartice su: otvoren dinarski tekući račun, otvoren namenski devizni račun, polaganje 5.000 EUR namenski oročenog deviznog depozita na period važnosti kartice, uz godišnju kamatu od 2%. Ova kartica se izdaje sa rokom važnosti od 2 godine, a nakon isteka roka reizdaje se na isti rok.

VISA INTERNET kartica je debitna kartica koja služi za plaćanje roba i usluga isključivo putem Interneta. Kartica je osigurana od neovlašćenog korišćenja od strane Internet “lopova”. Pozivanjem broja koji stoji na raspolaganju 24 časa dnevno na kartica se blokira. Uslovi za njeno dobijanje su: otvoren tekući ili namenski dinarski račun, otvoren namenski devizni račun za poslovanje sa karticom i položenih minimum 20 EUR, plaćena godišnja članarina (od 200 dinara). Ova kartica se izdaje na rok od 12 meseci. Ova kartica spada u kategoriju jeftinih kartica. Međutim, ovu karticu nije moguće koristiti na svim lokacijama na Internetu, kao što su recimo kladionice ili na nekim sajtovima sa sadržajem za odrasle.

DINERS kartica je kreditna kartica sa 15 miliona članova koji koriste bezgotovinsko plaćanje na 5 miliona prodajnih mesta širom sveta u preko 200 država. Ova co-brand kreditna kartica, koja je plod saradnje Diners Club International-a i Nacionalne štedionice – banke a.s., odobrava početni limit od 1.000 EUR. Plaćanjem svojih obaveza na vreme i čestim korišćenjem kartice, korisnik uvećava svoj limit. Na teritoriji bivše zajednice Srbije i Crne Gore ima 5.000 prodajnih mesta na kojima je moguće korišćenje ove kartice.19

DINACARD kartica je popularna nacionalna platna kartica. Ova kartica je debitna kartica koja se dobija prilikom otvaranja tekućeg računa. Limit potrošnje ovom karticom određen je visinom sredstava na tekućem rečunu. Kod ove kartice su niski troškovi njenog korišćenja. Nju karakterišu najpovoljnije trgovačke provizije koje su fiksirane i definisane na nivoima od 0,8%, 1,5% i 2%. Osnovne funkcije ove kartice su: garantna kartica uz čekove po osnovu tekućih računa, podizanje

19 http://wap.nbs.co.yu

- 64 -

gotovine na šalterima banaka, plaćanje usluga na bankomatima i POS terminalima itd. Ona je i zamena za čekovnu karticu.20

ZAKLJUČAK

Nikada u istoriji bankarskog poslovanja nisu učinjene tako velike i korenite promene kao u poslednjih tridesetak godina. Pojavljivanje „plastičnog novca“ (platne kartice) i digitalnog elektronskog novca učinili su preokret ka potpunoj dematerijalizaciji i virtuelizaciji novca. Internet, e-bankarstvo i mobilno bankarstvo su doveli do toga da je banka izašla iz svojih prostorija. Kroz istoriju korisnik je uvek morao da odlazi u prostorije banke kako bi obavio posao. Danas je situacija mnogo drugačija, banka dolazi kod korisnika kući ili na njegovo radno mesto. Mobilno bankarstvo ide još jedan korak dalje i prenosi bankarske poslove u džep korisnika potpuno nezavisno od lokacije gde se on nalazi.

Sve brži razvoj tehnologije i umreženost mogli bi ubrzati probijanje sistema elektronskog plaćanja, koji bi na kraju mogli zameniti papirni novac. Međutim, razvoj sistema elektronskog plaćanja ne zavisi samo o napretku u računarskim naukama. Kako bi došlo do značajnijih pomaka treba izgraditi zakonski okvir koji bi ulio učesnicima sigurnost i omogućio brže širenje sistema elektronskog plaćanja. Osim toga, potrebno je imati na umu svetsku ekonomiju i pažljivo osmisliti metode prelaza na elektronski novac.

Vodeće banke u svetu, kao i većina banaka kod nas se sve više “bore” za mlade klijente tj. komitente, jer oni predstavljaju uglavnom populaciju koja koristi elektronske usluge u većoj meri nego starija populacija, i to uglavnom zbog nedovoljnog informisanja. Nije teško oceniti koliko je zgodno koristiti on line usluge banaka, bilo da se radi o mlađoj ili starijoj osobi. Dovoljno je samo jedanputa probati, srediti utiske i shvatiti da je korist bezpogovorna.

Imajući u vidu o tome da broj personalnih računara konstantno raste, kao i opšte trendove društva možemo zaključiti da iako postoje usluge on line bankarstva, one nisu u dovoljnoj meri iskorišćene, ali sva predviđanja ukazuju na to da će se to menjati uz pravilno informisanje i naravno da će se menjati s vremenom. Na to ukazuje i podatak da banke planiraju da i dalje šire on line bankarstvo, pa samim tim i elektronsko plaćanje će sve više biti zastupljenije.

Postoji jasna tendencija da se papirna valuta (novac, čekovi, obveznice) zameni elektronskom (kreditne kartice, digitalni novac) u što većoj meri, što se odvija brzinom koja mnogim bankama širom sveta zadaje velike glavobolje tokom adaptacije, koja nije ni jednostavna ni jeftina. U novčanicima budućnosti će papirne novčanice, čekovi i kovanice ustupiti mesto memorijskim karticama i kompaktnim PDA uređajima za sinhronizaciju podataka preko satelita. Pitanje nije da li će se to dogoditi, već jedino ostaje da se vidi kada.

Futuristi već razmišljaju o novčaniku budućnosti. U njemu neće biti klasičnog (papirnog) novca, već samo tri jednostavne kartice. Prva će biti kreditna kartica, slična današnjoj American kartici, Diners kartici, Visa kartici itd. Druga će biti tzv. POS kartica, koja će se koristiti za plaćanja u trgovini ili na benzinskim pumpama. Radnici će je stavljati u POS terminal na kasi i iznos će automatski (trenutno) biti skinut sa računa. Treća kartica će biti za tzv. bankomate, pomoću koje se može kod banke raspolagati određenom sumom novca. Ona će se koristiti za opsluživanje automata sa cigaretama, javnih telefonskih govornica, štampača voznih karata, ali i za plaćanje manjih iznosa na kioscima za cigarete ili novine. Sitnina neće više biti potrebna i

20 http://www.dinacard.nbs.yu

- 65 -

tretiraće se samo kao kuriozitet. Novčanice će još uvek postojati, ali će ljudima biti neugodno da plaćaju njima, jer bi trgovac mogao da pomisli da Vam je banka odbila izdavanje kreditne kartice ili kartice tipa POS. Novčanice će biti sredstvo plaćanja samo za skitnice

L I T E R A T U R A

[1] Anucojić, dr Dragan: „Internet i elektronsko poslovanje“, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad, 2009. godina.

[2] Bjelica, dr Vojin; Đukić, dr Đorđe; Ristić, dr Života: „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2004. godina.

[3] Bjelica, dr Vojin: „Bankarstvo: teorija i praksa“, Stylos, Novi Sad, 2001. godina.

[4] Gledović, dr Branko: „Elektronsko poslovanje“, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Valjevo, 2008. godina.

[5] Zečević, dr Miodrag: „Bankarstvo“, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009, str. 563.

[6] Novaković, dr Jasmina: „Elektronsko poslovanje“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008. godina.

[7] Stankić, dr Rade: „Elektonsko poslovanje“, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2009. godina.

[8] Uroš, dr Tamara: „Elektronsko bankarstvo“, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008. godina.

[9] Vasković, dr Vojkan: „Elektronsko poslovanje i Internet marketing“, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008. godina.

[10] Vasković, dr Vojkan: „Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju“, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007. godina.

[11] Vujović, dr Slavko: „Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija“, Univerzitet Braća Karić, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2005 godina.

[12] Vuksanović, dr Emilija: „Elektronsko bankarstvo“, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2006. godina.

Neautorizovani izvori

Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004).Zakon o elekktronskom dokumentu (“Službeni glasnik RS”, br.51/2009).

http://www.virtualschool.edu/mon/ElectronicProperty/ElectronicMoney.htmlhttp://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_moneyhttp://www.nbs.rshttp://www.visa.comhttp://www.mastercard.comhttp://www.mondex.com/http://www.dinersclubinternational.com/http://www.ecash.com/http://safire.net/support/cybercash.htmlhttp://www.mondex.com/http://www.netcash.com/http://www.e paynews.com/statistics

- 66 -