Predstavljen program 22.Gluma~kih sve~anosti „DaniMilivoja @ivanovi}a“

„Klasicima, s ljubavlju“ od 1. aprila Strana VIII

Godina deveta, broj 647, dodatak za Brani~evski okrug

Op{tina Golubac na sajmu turizma uBeogradu predstavi}e u prvom reduGoluba~ku tvr|avu i kulturne sadr`aje

Turisti~ki raj za pe{ake i bicikliste Strane IV - V

P E TA K , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 , b r o j 7 0 8 1 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Krivi~na prijava protiv predsednikapenzionerskog udru`enja

Nedozvoljena trgovina ugljem

Strana VII

U Po`arevcu odr`an sastanak posve}en dualnom obrazovanju

Funkcionalna edukacijaza budu}nost

U gradu i okolini 30 kompanijazainteresovano da u|e u saradnju sa {kolama Strana II

Po`arevac - Kao u mnogim gradovima{irom Republike, i u Po`arevcu je ni-zom manifestacija proslavljen Dan dr-`avnosti, podse}anje na Sretenje 1804.godine, kada je podignuta revolucija ipo~elo osloba|anje od Turske i isti da-tum 1835. godine kada je donet prvimoderni ustav Srbije.

Obele`avanje Dana dr`avnosti uPo`arevcu po~elo je sve~anim prije-mom u Gradskom zdanju na kome seprisutnima obratio gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi}.

- Dan dr`avnosti Republike Srbijeproslavljamo i u Po`arevcu sa name-

rom da dana{njem datumu, koji u se-bi sadr`i dva va`na doga|aja damoposeban ton. Sretenjski ustav iz 1835.godine, i podizanje Prvog srpskogustanka 1804. godine, va`ni su datumiu na{oj istoriji koji nas podse}aju natada{nju `elju za slobodom srpskognaroda ali i njegovu nameru da Srbijapostane ure|ena dr`ava u kojoj se po-{tuju zakoni i slu{a glas naroda. Upra-vo ti motivi, objedinjeni, ~ine sav smi-sao odabira ba{ 15. februara, za Dandr`avnosti na{e Srbije. Ako malo bo-lje pogledamo Prvi srpski ustanak idono{enje Sretenjskog ustava, vide}e-

mo da im je zajedni~ka stvar upravojedinstvo naroda, njegova sloga i na-mera da se u~ini ono {to se ~initi mo-ra. Iako je, verovatno i tada bilo onihme|u Srbima koji su mislili da nijetrenutak za sukob sa Turcima ili do-no{enja ustava, zajedni~ki cilj bio je ja-san i jasno je vodio do va`nih doga|a-ja srpske istorije, rekao je izme|u osta-log gradona~elnik Spasovi}, dodaju}ida je to poruka i recept za velike stvarikoje i jedan, pod znacima navodnika,mali narod, mo`e da izvede - Jedin-stvo i sloga unutar sopstvenog naroda.

Strana III

POVODOM SVETSKOG DANA DECE OBOLELE OD RAKA

Po`arevac - Nacionalnoudru`enje roditelja dece oboleleod zlo}udnog tumara NURDORorganizovalo je humanitarneskupove na trgovima, u glavnimulicama i {etali{tima u 40gradova {irom Srbije, pa i na Trguoslobo|enja u Po`arevcu gde suakciju podr`ale brojne li~nosti izjavnog `ivota. Uz prigodneprograme i u prisustvu prijatelja,roditelja, volontera i javnihli~nosti, NURDOR }e obele`iti ovajzna~ajan datum i predstaviti novuakciju u sklopu kampanje „I ja seborim!“ – Stare stvari za novunadu –. Sredstva koja }e seprikupiti tokom ove akcije bi}enamenjena II fazi izgradnje novogde~jeg hematoonkolo{kogodeljenja u Ni{u. Strana V

Nizom manifestacija proslavljen Dan dr`avnosti

Spasovi}: Neophodni sunam jedinstvo i sloga

Sretenjski ustav iz 1835. i podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine, va`ni su datumi u na{oj istoriji, koji naspodse}aju na tada{nju `elju za slobodom srpskog naroda

II p e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Savremeniji na~in obrazo-vanja doprine}e funkcionalnijoj eduka-ciji u budu}nosti, mogao bi da bude si-`e sastanka u Po`arevcu prilikom pose-te Gabrijele Gruji}, savetnice ministraprosvete za dualno obrazovanje. Sastan-ku su, pored gradona~elnika Po`arevcaBaneta Spasovi}a, prisustvovali ~lanicaGradskog ve}a zadu`ena za prosvetu i

obrazovanje Vesna Peji}, v. d.. rukovo-dioca Regionalne privredne komoreTamara Ivkovi}, direktori srednjih {ko-la, privrednici i privatni preduzetnici.

- Radujem se {to sam saznala da jeovde 30 kompanija veoma zaintereso-vano da u|e u saradnju sa {kolama.Zadatak uvo|enja dualnog i preduzet-ni~kog obrazovanja va`an je, zato {to}e na{i mladi imati funkcionalnoobrazovanje za vreme formalnogobrazovanja. Kompanije }e im pru`itiveoma kvalitetno obrazovanje sa {ko-lama i otvoriti vrata za njihovo zapo-{ljavanje odmah nakon {kolovanja, re-kla je Gabrijela Gruji}.

Prema njenom mi{ljenju, zadatakMinistarstva prosvete je da tim mla-dim ljudima koji se zaposle, otvorivrata i ka vi{im nivoima obrazovanja,{to su kroz zakone uradili. Zavr{eni suzakoni obrazovanja i obrazovanja od-raslih, u proceduri je i Nacrt zakona odualnom obrazovanju i svi zajednoulaze uskoro u Skup{tinu.

- Vode}e kompanije u ovom gradusu EPS i Bambi, ali i mnoge druge. Bit-no nam je, da su se pojavila mala isrednja preduze}a jer srpska privredapo~iva na malim i srednjim preduze-}ima, a radujem se tome {to su to do-ma}e kompanije. Veliku podr{ku pru-`ila nam je Privredna komora Srbije,koja je na{ ravnopravni partner uovom trenutku, ali veliku podr{kuimamo i od ostalih ministarstava, jerovo je va`an i od presudnog zna~ajazadatak od strane Vlade Srbije i Mini-starstva prosvete, istakla je Gruji}.

Po re~ima gradona~elnika BanetaSpasovi}a nekoliko {kola je zaintere-

sovano za saradnju sa kompanijama ito su: Tehni~ka {kola, Politehni~ka,Ekonomska {kole i Poljoprivredna{kole Sonja Marinkovi}.

Prilikom obra}anja novinarima,

Gruji} je dodala da }e |aci biti pla}eniza svoje anga`ovanje u kompanijama ikako veruje da je to dobra motivacijaza njih. Tako|e, kada privrednicishvate koliko ta deca mogu da im do-prinesu, veruje da }e shvatiti da {to suto materijalno ulo`ili, minimalno uodnosu na ono {to }e dobiti u periodukroz njihovo dalje anga`ovanje.

Veli{a Joksimovi} rukovodilac[kolske uprave Po`arevac je rekao daova institucija jo{ uvek nema broj de-ce koja bi bila u dualnom obrazovanjujer je, kako ka`e, u toku predlog planaupisa i do kraja marta o~ekuje se planupisa za ovu godinu. Z. V. i M. V.

Po`areva~ka lokalna samouprava raspisala novi konkurs za pomo}

Duplo vi{e para da se na|e posaoPo`arevac - Po`areva~ka lokalna samouprava raspisala novi konkurs za pomo}. Oko 4. 800ljudi bez radnog mesta ima rok do kraja februara Nezaposleni sa teritorije grada pod a~alicom, ~iji se broj kre}e oko 4.800, tokom februara mo-gu da konkuri{u za dobijanje subvencija namenjenihotvaranju i opremanju radnih mesta.Visina subvencije koja se ispla}uje jednokratno iznosi180.000 dinara, za tehnolo{ke vi{kove je predvi|eno200.000, dok }e po 220.000 dobiti osobe sa invalidi-tetom.Da bi se ova sredstva lokalne samouprave dobila, neo-phodno je da podnosilac zahteva bude u evidenciji po-`areva~ke Filijale Nacionalne slu`be za zapo{ljavanjenajmanje mesec dana pre apliciranja, da je registrovaosvoju delatnost i zavr{io obuku iz preduzetni{tva.Po dobijanju subvencije, svako od odabranih je u oba-vezi da registrovanu delatnost obavlja najmanje go-dinu dana - uz izmirenje svih obaveza po osnovu jav-nih prihoda najmanje 12 meseci.Da bi se smanjio broj nezaposlenih, osim dodele subvencija, Po`arevljani tokom ove godineplaniraju i organizovanje takozvanih javnih radova, te sprovo|enje programa stru~ne prakse.Ukupna suma u ovogodi{njem gradskom bud`etu koja }e se izdvojiti za podsticaj zapo{ljava-nja iznosi 9.000.000 dinara, {to je 50 odsto vi{e od pro{logodi{njeg iznosa. M. V.

Visina subvencijekoja se ispla}ujejednokratno iznosi180.000 dinara, zatehnolo{ke vi{koveje predvi|eno200.000, dok }e po220.000 dobitiosobe sainvaliditetom

Beograda - Na desetoj konferencijiNALED-a, odr`anoj u Beogradu, op-{tina Malo Crni}e dobila je priznanjeza najve}i broj izdatih elektronskihgra|evinskih dozvola u 2016. godini.

Op{tina Malo Crni}e je od 141 zah-teva re{ila 99 procenata a od toga 96odsto pozitivno. Predsednik te Op{ti-ne Mali{a Antonijevi} je zahvalio napriznanju i istakao da je nagrada re-zultat timskog rada svih zaposlenih uop{tini kao i velike podr{ke Vlade Sr-bije i NALED-A.

- Poruka za sve na{e ljude u dija-spori jeste da se u Op{tini Malo Crni}etrudimo da stvorimo ambijent za nji-hov povratak i pozivamo ih da se vra-te i da zajedno gradimo i razvijamona{u sredinu, izjavio je predsednik op-{tine Malo Crni}e.

Pored op{tine Malo Crni}e u kate-goriji gradova nagra|ena Subotica,dok je za reformatora godina progla-{ena Zorana Mihajlovi}, ministarkagra|evinarstva, saobra}aja i infra-strukture. Z. V.

U Gradu 30kompanijazainteresovano da u|e u saradnju sa {kolama

U Po`arevcu odr`an sastanak posve}en dualnom obrazovanju

Funkcionalna edukacija za budu}nost

Na predstoje}em Sajmu turizma u Beogradu predstavi}e se i Op{tina Veliko Gradi{te

Uvek zapa`ene prezentacijeVeliko Gradi{te - Na predstoje}em Saj-mu turizma u Beogradu predstavi}e sei Op{tina Veliko Gradi{te ~ije su pre-zentacije na ovoj manifestaciji, najve-}oj te vrste u Srbiji, uvek bile izuzetnozapa`ene. Turisti~ki poslenici jedne odna{ih najprimamljivijih destinacijapriredi}e, u petak 24. februara, u okvi-ru 39. Me|unarodnog sajma turizmau Beogradu, sve~anu prezentaciju svo-je turisti~ke ponude.

Ina~e, Veliko Gradi{te sa Srebrnimjezerom se s pravom svrstava me|uvode}e turisti~ke destinacije u Srbiji i

predstavlja najpose}eniju destinacijuu Brani~evskom okrugu. Bi}e to prili-ka da se javnost upozna s postignutimuspesima, planovima razvoja i zani-mljivim ponudama.

U okviru prezentacije aktuelne tu-risti~ke ponude op{tina }e predstavitiKo{arka{ki kamp ‘’TEO4’’ na Srebr-nom jezeru, srpskog reprezentativcaMilo{a Teodosi}a, ~etvorodnevni pr-vomajski muzi~ki festival ‘’Uranak’’kao i projekte vezane za unapre|enjerazvoja turizma. Predstavnici lokalnesamouprave, na ~elu sa predsednikom

Draganom Mili}em, i turisti~ki radni-ci o~ekuju dolazak predstavnika am-basada, resornog ministarstva kao ipartnera op{tine Veliko Gradi{te.

Prezentacija }e biti odr`ana u Velikojkonferencijskoj sali (hala 4 Beograd-skog sajma), sa po~etkom u 11 sati i 30minuta, a dru`enje se nastavlja tradicio-nalnim, prigodnim koktelom na {tan-du op{tine Veliko Gradi{te gde }e pose-tioci imati priliku da vide nove propa-gandne materijale, suvenire bazirane naetnografskoj gra|i kao i da oku{aju spe-cijalitete ovog dela Podunavlja. Z. V.

Na desetoj konferenciji NALED-a op{tina Malo Crni}e dobila je priznanje

Najvi{e elektronskihgra|evinskih dozvola

Kostolac - Veliki transformatorukupno te`ak 350 tona dopre-mljen je u Termoelektranu Kosto-lac B ~ime je uspe{no vra}en sa re-monta vrednog 110 miliona dina-ra, obave{tava izvor „EPS Energija.Transformator }e u TE-KO B slu`itikao rezervni.Ina~e, transformator je transporto-van putem od `elezni~ke staniceStig, preko sela Maljurevac, Brada-rac i Drmno. Transport je trajao dvadana, prvog dana transformator je„pre{ao“ osam kilometara, a pre-bacivanje u pogon TE-KO B uspe{no je okon~a-no u nedelju popodne.Na remontu je bio od polovine jula do decem-bra pro{le godine, ali zbog lo{eg vremena nijebilo uslova za dopremanje trafoa duga~kog 9 i{irokog 5 metara. Njegova te`ina je 280 tona, stim {to unutra mogu stati jo{ 64 tone transfor-matorskog ulja.Bio je u upotrebi skoro tri decenije, od 1986. do2014. godine. Proizveden je u fabrici „Rade

Kon~ar“, a na remontu je bio u Ripnju, u „Komeltransformatorima“. EPS je platio 110 milionadinara, da bi transformator bio u operativnomstanju jo{ nekoliko decenija. Direktor za proiz-vodnju elektri~ne energije TE-KO Kostolac Ne-nad Markovi} ka`e da }e servisiranjem ovog tra-foa biti pove}ana pouzdanost blokova. PremaMarkovi}evim re~ima, ovaj transformator }e bi-ti u rezervi, ali to }e termoelektrani omogu}itinesmetan i lagodniji rad. Z. V.

Dopremljen trafo te`ak 350 tona

Sa sastanka o obrazovanju budu}nosti

Sa dodele priznanja

Sa jedne od prethodnih manifestacija

Transport ma{inske grdosije

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 . brani~evo

I u Po`arevcu nizom manifestacija proslavljen Dan dr`avnosti

Spasovi}: Neophodni jedinstvo i slogaPo`arevac - Kao u mnogim gradovima{irom Republike, i u Po`arevcu je ni-zom manifestacija proslavljen Dan dr-`avnosti, podse}anje na Sretenje 1804.godine, kada je podignuta revolucija ipo~elo osloba|anje od Turske i isti da-tum 1835. godine kada je donet prvimoderni ustav Srbije.

Obele`avanje Dana dr`avnosti uPo`arevcu po~elo je sve~anim prije-mom u Gradskom zdanju na kome seprisutnima obratio gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi}.

- Dan dr`avnosti Republike Srbijeproslavljamo i u Po`arevcu sa name-rom da dana{njem datumu, koji u se-bi sadr`i dva va`na doga|aja damoposeban ton. Sretenjski ustav iz 1835.godine, i podizanje Prvog srpskogustanka 1804. godine, va`ni su datumiu na{oj istoriji koji nas podse}aju natada{nju `elju za slobodom Srpskognaroda ali i njegovu nameru da Srbijapostane ure|ena dr`ava u kojoj se po-{tuju zakoni i slu{a glas naroda. Upra-

vo ti motivi, objedinjeni, ~ine sav smi-sao odabira ba{ 15. februara, za Dandr`avnosti na{e Srbije. Ako malo bo-lje pogledamo Prvi srpski ustanak i

dono{enje Sretenjskog ustava, vide}e-mo da im je zajedni~ka stvar upravojedinstvo naroda, njegova sloga i na-mera da se u~ini ono {to se ~initi mo-

ra. Iako je, verovatno i tada bilo onihme|u Srbima koji su mislili da nijetrenutak za sukob sa Turcima ili do-no{enja ustava, zajedni~ki cilj bio je ja-

san i jasno je vodio do va`nih doga|a-ja srpske istorije, rekao je izme|u osta-log gradona~elnik Spasovi}, dodaju}ida je to poruka i recept za velike stvarikoje i jedan, pod znacima navodnika,mali narod, mo`e da izvede - Jedin-stvo i sloga unutar sopstvenog naroda.

Obele`avanje dr`avnog praznika jepotom nastavljeno kraj spomenika Mi-lo{a Obrenovi}a u Gradskom parkupolaganjem venaca i prigodnim sku-pom. Nakon himne „Bo`e pravde“ u iz-vo|enju Gradskog enskog hora „Bari-li“ vence su polo`ile delegacije Brani-~evskog okruga, Grada Po`arevca, GOKostolac, Udru`enja potomaka ratnika1912 - 1920. godine, Dru{tva za nego-vanje tradicije oslobodila~kih ratova Sr-bije do 1918, GrO SNS, GrO SPS, SUB-NOR-a i Udru`enje potomaka ratnikaod 1912-1920. godine Smederevo. Na-kon himne “Bo`e pravde” , koju je in-tonirao Gradski `enski hor “Barili”,prigodnu besedu kazivao je istori~ar drGordan Bojkovi}. Z. V.

Po`arevac – Grad Po`arevac objavio jesaop{tenje sa sednice Gradskog ve}akoji glasi: Gradsko ve}e Grada Po`a-revca na sednici, koja je odr`ana pro-teklog vikenda, odbilo je novi cenov-nik usluga Kulturno-sportskog centrazbog neblagovremenog dostavljanjaVe}u, tako da je ova ta~ka, na zahtevgradona~elnika Baneta Spasovi}a, od-bijena i vra}ena u proceduru.

Na sednici Gradskog ve}a GradaPo`arevca usvojeni su planovi i pro-grami rada ustanova za 2017. godinu~iji je osniva~ Grad Po`arevac. Re~ je o

Kulturno-sportskom centru, Narod-nom muzeju, Centru za kulturu, Ho-ru Barili, Galeriji Milena Pavlovi} Ba-rili, Istorijskom arhivu, Biblioteci,Centru za socijalni rad i Turisti~koj or-ganizaciji Grada Po`arevca.

Pored redovnih aktivnosti u Kultur-no-sportskom centru su iskazali potre-bu za zamenom sedi{ta i rekonstrukci-ju VIP dela lo`e, rekonstrukcije na ba-zenu, ure|enju spoljne fasade, izraduprojekta za ure|enje osvetljenja halekao i ure|enja ozvu~enja hale, nabavkasemafora za Gradski stadion, izradaprojekta zatvorenog bazena i kupovinaklizali{ta od 600 kvadratnih metara.

Narodni muzej je iskazao da trebautvrditi razloge, koji su doveli do na-stanka duga u iznosu dva miliona di-nara, i da je potrebno da se u saradnjisa nadle`nim strukturama taj dug is-plati kako bi Muzej mogao da radi. Po-red izlo`benih i istra`iva~kih aktivno-sti Muzej planira digitalizaciju svojihzbirki kao i nabavku novih eksponata.

Gradski enski hor Barili ove godi-ne obele`ava jubilej - 25 godina od po-

stojanja i rada – a tim povodom bi}eizdata monografija o radu ove ustano-ve. Izme|u ostalih nastupa treba iz-dvojiti nastupe sa ma|arskim horomSv. Efrem u Po`arevcu i u Beogradu.

Galerija Milena Pavlovi} Barili je zaovu godinu iz sopstvenih sredstava iz-dvojila novac za izradu projektno teh-ni~ke dokumentacije za sanaciju, re-konstrukciju i dogradnju postoje}egdela zgrade u cilju pro{irenja prostori-ja za izlo`be i ure|enje dvori{ta fonda-cije. Za sredstva }e konkurisati koddoma}ih i me|unarodnih fondova a

od redovnih aktivnosti u planu su iz-lo`be u zemlji i inostranstvu.

Istorijski arhiv Po`arevac ove godi-ne }e izvr{iti sve radnje u cilju organi-zovanja manifestacije obele`avanja 70godina arhiva u 2018. godini. Bibliote-ka }e u ovoj godini okre~iti kompletneprostorije, nastavi}e sa nabavkom knji-ga i realizova}e aktivnosti sa Ministar-stvom kulture a u planu je i opremanjespomen sobe Slobodana Stojanovi}a

{to }e raditi uz saglasnost porodice Sto-janovi}a.

Centar za socijalni rad }e raditi naprioritetnim uslugama kao {to suDnevni boravak za stare osobe i osobesa invaliditetom, uspostavljanje linijeSOS telefona, Savetovali{te za decu,mlade i porodicu i Prihvatili{te za so-cijalno i materijalno ugro`ena lica.Dok je 14 miliona dinara izdvojeno zapotrebe jednokratne pomo}i za 680porodica. U njihovom planu je i po-kretanje odeljenja u Kostolcu.

Turisti~ka organizacija Grada Po-`arevca pored ve} poznatih aktivnostiu organizaciji manifestacija uze}e u~e-{}e na nekoliko presti`nih sajmova tu-rizma. U~estvova}e na me|unarod-nom sajmu turizma u Beogradu, za-tim na sajmovima u Kragujevcu, Ni{u,Banja Luci, Kru{evcu i Leskovcu.

Gradsko ve}e nije usvojilo Predlogodluke o obavljanju komunalnih de-latnosti, zbog potrebnog usagla{ava-nja sa zakonom.

Ve}nici su usvojili Lokalni akcioniplan za mlade u kome se ka`e da jeosnovni cilj svih subjekata u dru{tvuda se pomogne mladim ljudima u pro-nala`enju svoga mesta u dru{tvu, jersu oni najva`nija investicija za budu}-nost i razvoj lokalne zajednice. Kao je-dan od prioriteta navodi se osnivanjeKancelarije za mlade.

Na ovom zasedanju dobijena je sa-

glasnost o anga`ovanju eksterne revi-zije gradskog bud`eta za 2016. godinua odluku je potvrdio dr`avni revizor.

Na dnevnom redu na{le su se ta~kekoje su zbog nepreciznosti i nedostatakavra}ene na prethodnoj sednici, a odno-se se na Program letnjeg odr`avanja uli-ca i drugih saobra}ajnica, Program odr-`avanja semafora, Program odr`avanjajavne higijene, Program na odr`avanjujavnih zelenih povr{ina, Program odr-`avanja javne rasvete, Program ~i{}enjatalo`nice u Sti{koj ulici, Program ~i{}e-nja ki{ne kanalizacije i Program odr`a-vanja horizontalne i vertikalne signali-zacije. Sve ove ta~ke su na ovoj sednicive}a usvojene. Tako da }e za Programletnjeg odr`avanja ulica, saobra}ajnica,

lokalnih i nekategorisanih puteva biti iz-dvojeno za Po`arevac i Kostolac 35 000000 dinara. Za odr`avanje semafora uovoj godini izdvojeno je 3 774 600 dina-ra. Za Program odr`avanja javne higije-ne izdvojeno je 49 500 000 dinara. ZaProgram odr`avanja javne i kandela-barske rasvete u Po`arevcu i Kostolcu iokolnim selima namenjeno je 21 196480 dinara. Za ~i{}enje kanalizacije iz-dvojeno je 5 250 000 dinara, za Program~i{}enja slivnika ki{ne kanalizacije iz-dvojeno je 4 950 000 dinara i za Pro-gram ~i{}enja talo`nice u Sti{koj ulici iz-dvojeno je 1 300 000 dinara. Za Pro-gram horizontalne i vertikalne signali-zacije izdvojeno je 7 330 000 dinara.

Usvojen je predlog Zaklju~ka o iz-boru banke za studentske kredite pokojima bi grad subvencionisao kama-tu, i to je Societe Genarale banka kojaje i jedina odgovorila na tra`enje ponu-de od strane Grada Po`arevca. Ovo jeprvi put da Po`arevac subvencioni{ekamate za studentske kredite. Maksi-mum otplate glavnice je do 100. 000 nagodi{njem nivou.

Usvojen je zahtev PU Ljubica Vreba-lov za isplatu ~i{}enja vrti}a Neven, ko-ji su po~inioci krivi~nog dela, obili i na-pravili {tetu, a za usluge ~i{}enja pla}e-no je 432 000 dinara. Ve}nici su usvoji-li Re{enja kojima se za dva para odobra-vaju sredstva za vantelesnu oplodnju.

U sportu - {kola pored klubaUsvojen je Program razvoja sporta u Po`arevcu 2017 - 2021. Glavni cilj ovog programa je da da stra-te{ku orijentaciju Grada Po`arevca o ulozi lokalne samouprave u motivaciji javne svesti o potrebibavljenja sportom i fizi~kim ve`banjem, o ulozi grada u stvaranju identiteta samog Po`arevca, ta-ko i svakog pojedinca i omogu}iti materijalne uslove za bavljenje sportom i razvijati svest o zna~a-ju sporta na celokupno zdravlje dru{tva. Ovim programom se {kola pored kluba akcentuje kao glav-ni ~inilac razvoja svakog deteta.

Gvardija u okviru Centra za kulturuCentar za kulturu je u 2017. godini pla-nirao bud`et u iznosu od 54.359.000dinara, od te sume iz bud`eta GradaPo`arevca izdvojeno je 44.650.000 di-nara, dok je ostatak novca iz sopstve-nih izvora finansiranja. Centar za kultu-ru }e sprovoditi programe koje je reali-zovao i prethodnih godina, a novina odove godine je ta da }e simfonijski orke-star Gvardija raditi u okviru CZK i ima}etri koncerta, za gradsku slavu SvetaTrojica, Ljubi~evske konji~ke igre i zaNovu godinu.

Gradsko ve}e Po`arevca odbilo novi cenovnik usluga Kulturno-sportskog centra

Usvojeni planovi i programi rada ustanova za 2017. godinu

Sa obele`avanja praznika

Sa poslednjeg prijema povodom Sretenja

p e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Drugari~enje, obi~aj za nezaborav

Po`arevac - Poznati etnolog iz Po`arev-ca, Danica \oki}, dobitnik je brojnihpriznanja za kvalitet rada a posebno me-sto u njenom bogatom opusu zauzimajufilmovi o obi~ajima iz drevne pro{losti.Njih rado gledaju i mla|e generacije,uprkos opredeljenju za nove tehnologi-je a o jednom takvom nedavnom doga-|aju autorka pi{e:

- Na projekciji mog omiljenog filmaDrugari~enje, koju je organizovao Mu-zej u Smederevu, prisustvovalo je vi{e od200 u~enika osnovnih {kola iz Lugav~i-ne i Kolara. Tako su mogli da se upozna-ju sa jednim lepim obi~ajem koji `ivi

me|u njihovim vr{njacima u po`areva~-kom kraju, ta~nije u selu Drmnu, gde jefilm snimljen.

Obi~aj drugari~enja ili kuma~anja,kako se u pojedinim selima zove, je veo-ma {armantan i ivopisan obred u komesu deca glavni u~esnici. Obavlja se u pro-

le}e, na Mali Uskrs ili Pobusani ponede-ljak. Prvi ga je zabele`io i opisao Vuk Ste-fanovi} Karad`i}, u svom Rje~niku iz1818. godine, pod nazivom „dru`i~alo“.Nakon, skoro, 200 godina od ovog zapi-sa, obred se jo{ uvek odr`ava u selimapo`areva~kog i banatskog Podunavlja,kao i u sti{kim i pomoravskim selima se-verno od Po`arevca. Do {ezdesetih godi-na obavljao se i u samom Po`arevcu. Uselima izme|u donjeg toka Mlave i Mo-rave ovaj obred se naziva “drugari~enje”,“druganje”, re|e “pobranje”, a u~esniciobreda “druge” i “pobre”, dok se u seli-ma Podunavlja, isto~no od reke Mlaveobred naziva “kuma~anje”, a u~esnici“kuma~e” i “pobre”.

Drugari~e se deca istog pola i uzrasta.Obi~no sama deca biraju svog najboljegdruga ili drugaricu da se sa njima druga-

ri~e. ^esto imaju po dvojicu drugova ilidve drugarice. Kada su deca sasvim ma-la, skoro bebe, tada roditelji donose od-luku ko }e biti drug, odnosno drugaricanjihovom detetu. Ovaj obred obavljajusvake godine, obi~no do puberteta. Samobred se, u zavisnosti od sela, obavlja narazli~itim mestima, ali svako od njih imaduboku magijsko-religijsku simboliku ismisao. Ritual se obavlja na obali reke uselima pored Mlave i Dunava (Drmno,Dubravica, Kli~evac), kraj potoka ili ucentru sela, obi~no kraj bunara ili ~esme,a kao redukovan oblik kraj rodnog drve-ta u dvori{tu (Kisiljevo).

Drugarinjenje se obavlja popodne.Deca do|u sa svojim roditeljima na oba-lu reke, potoka ili u centar sela. Negdevence naprave kod ku}e, dok u selimakraj Mlave vence prave o~evi na licu me-sta od vrba koje rastu kraj reke. Sam ri-tual odvija se na slede}i na~in: neko od

roditelja dr`i venac dok se deca tri putaljube kroz njega. Nakon svakog poljup-ca okrenu se tri puta oko sebe. Zatimkroz venac razmene poklone, koji se sa-stoje, obavezno od {arenih jaja, a tu sujo{ i raznovrsni slatki{i i igra~ke. Ranijese umesto slatki{a davao poseban kola~sa bojenim jajima zabodenim u testo.Venac se na kraju baci u vodu da otplo-vi ili oka~i o rodno drvo. Negde ga prvobace u vis uz `elju da deca porastu “doneba”. U manjem broju naselja, ovaj ob-red se odvija individualno u dvori{tu po-rodica ~ija se deca drugari~e... Vreme(prole}e, uskr{nji ciklus) ima posebnuvrednost, jer se tada `ivototvorna snagaobnovljene prirode prenosi na decu,preko vode, vrbe i jaja, kao primarnihsimbola ivota.

Danica \oki}, etnolog

Golubac - Op{tina Golubac, koja se spravom mo`e svrstati me|u vode}e tur-isti~ke destinacije u Srbiji i regionu, naovogodi{njem Me|unarodnom sajmuturizma u Beogradu predstavi}e svojuturisti~ku ponudu, u prvom reduGoluba~ku tvr|avu i kulturne sadr`ajekao {to je Sajam Dunava, Goluba~kikotli}, kao i aktivan odmor u prirodi.

- Ove godine ima}emo posebno svoj{tand na kome }emo predstaviti poseti-

ocima sajma na{u bogatu turisti~kuponudu koja se sastoji iz nekoliko seg-menata. Pored na{eg glavnog brenda,Goluba~ke tvr|ave, predstavi}emo na{ezna~ajne manifestacije na jedan posebanna~in, kroz prizmu mladih na{ihstvaraoca i kako oni kao promoteri videsvoj grad Golubac. Ove godine, prvi putna sajmu predstavi}e svoju aktivnost iponudu za odmor i rekreaciju iBiciklisti~ki klub Golubac, ka`e v. d. di-rektora Turisti~ke organizacije, Jelena

Petrovi}. Izgradnjom biciklisti~ke stazeod Vinaca do Goluba~ke tvr|ave i stazeza planinski biciklizam, za op{tinuGolubac predstavlja zna~ajnu turisti~kuponudu i u narednom periodu ovaj kraj

posta}e zna~ajna turisti~ka destinacija uBrani~evskom okrugu i Srbiji. Za sveone koji svoj godi{nji odmor `ele daprovedu aktivno i u prirodi za njih ovoidealna destinacija na kojoj se nalazi i

svetski poznat nacionalni park \erdap,koji se prostire na 64.000 hektara, uz bo-gatu floru i faunu i obilje lekovitog bilja.

Gosti na raspolaganju imaju mnogo-brojne staze za {etanje, od kojih mnoge

vode do vodopada i virova, doGvozdenih vrata sa ~etiri klisure i tri kot-line. Usput }e nai}i i na 15 vidikovaca, sakojih se pru`aju prelepi, panoramskipogledi. Tu su i klisura Gospo|in vir ikanjon Brnji~ke reke, ~ije se bo~ne steneuzdi`u do 300 metara visine, sa oko 11kilometara {etnih staza.

- Mi smo po~etkom ove godine imalidva zna~ajna doga|aja, to su Hajka na{akala iz pe{~are u Brani~evu i d`ipijadau Golupcu. Na{a ponuda prvenstveno jebazirana za letnji period, a to je SajamDunava, Goluba~ki kotli}, jedrenje,Me|unarodna vesla~ka regata i odmoru prirodi, istakla je Jelena Petrovi}.

Nikako ne treba propustiti obilazakGoluba~kog grada i manastira Tumane.Raznovrstan je i izbor sme{taja, po~evod hotela „Goluba~ki grad“ na obaliDunava, preko soba i apartmana u pri-vatnim ku}ama u Golupcu, Dobri,Vincima i Usiju, do drvenih ku}ica unaselju ezava

Ovaj grad na obali Dunava predstavl-ja pravi prirodni rezervat, sa svojimHomoljskim planinama i s negotinskimCrnim vrhom, klisurama, izvorima ivodopadima. Veliki turisti~ki potencijaliovog kraja su zna~ajna destinacija kakoza turiste tako i za budu}e investitore.

Lj. Nastasijevi}

Op{tina Golubac na sajmu turizma u Beogradu predstavi}e u prvom redu Goluba~ku tvr|avu i kulturne sadr`aje

Turisti~ki raj za pe{ake i biciklisteObavlja se u prole}e na Mali Uskrs ili Pobusaniponedeljak, a prvi ga je zabele`io i opisao VukStefanovi} Karad`i} u svom Rje~niku iz 1818. godine

Prijateljstvo za ceo `ivotObred drugari~enja se o~uvao u selima po`areva~kog Podunavlja i Stiga, upravo, zbog svoje dru{tvene funk-cije koja je izraz elje za uspostavljanjem ~vrstih socijalnih odnosa i odr`avanja zajedni{tva. Ovako skloplje-no prijateljstvo ostaje za ~itav ivot. Ostvarivanjem dru{tvene veze putem rituala uspostavlja se i neraskidi-va veza sa prirodom od koje ~ovek, uprkos savremenom tehni~kom i tehnolo{kom razvoju, zavisi.

Sportovi na vodiU samom gradu gosti imaju sve uslove za sportovena vodi, naro~ito za jedrenje, jer je ovaj deo Dunavanajpovoljniji za jedrili~are i ima najbolje regatnopolje. Tu su i brodi}i za krstarenje i jednodnevneizlete, koji se organizuju prema `eljama gostiju.

Povodom Svetskog dana dece obolele od raka

„I ja se borim“ za novu naduPo`arevac – Povodom Svetskog danadece obolele od raka, Nacionalno udru-`enje roditelja dece obolele od zlo}ud-nog tumara NURDOR organizovalo jehumanitarne skupove na trgovima, uglavnim ulicama i {etali{tima u 40 gra-dova {irom Srbije pa i na Trgu oslobo|e-nja u Po`arevcu gde su akciju podr`alebrojne li~nosti iz javnog ivota.

Uz prigodne programe i u prisustvuprijatelja, roditelja, volontera i javnih li~-nosti, NURDOR }e obele`iti ovaj zna~a-jan datum i predstaviti novu akciju usklopu kampanje „I ja se borim!“ – Sta-re stvari za novu nadu –. Sredstva koja

}e se prikupiti tokom ove akcije bi}e na-menjena II fazi izgradnje novog de~jeghematoonkolo{kog odeljenja u Ni{u. Sveinformacije o humanitarnoj akciji – Sta-re stvari za novu nadu – bi}e dostupnena zvani~noj internet stranici udru`enjawww.nurdor.org

Pu{teni su baloni podr{ke za sve ma-li{ane koji se le~e i u znak se}anja na onemale superheroje koji vi{e nisu sa nama.U Po`arevcu je gradona~elnik Bane Spa-sovi} pustio balon nade sa saradnicimai gra|anima koji su se okupili u znak po-dr{ke.

Kampanja „I ja se borim“, koju je

udru`enje zapo~elo po~etkom 2016. go-dine, ima za cilj podizanje svesti javno-sti o malignim oboljenjima kod dece ipoziv na podr{ku velikom projektu odnacionalnog zna~aja – izgradnji novogde~jeg hematoonkolo{kog odeljenja priKlinici za de~je interne bolesti u Ni{u. Savelikim zadovoljstvom i ponosom NUR-DOR je krajem pro{le godine sve~anoobele`io kraj radova na prvoj fazi pro-jekta i aktivno radi na prikupljanju sred-stava za drugu fazu projekta – za unu-tra{nje gra|evinske radove, postavljanjeinstalacija, zavr{ne i zanatske radove.

Z. V.

Po`arevac - U Osnovnoj {koli „KraljAleksandar I“ u Po`arevcu odr`ana jeobuka za pove}anje bezbednosti koju, usaradnji sa UNICEF-om, u okviru pro-jekta „Smanjenje rizika od katastrofa“,realizuje Savez u~itelja Republike Srbije.

Ova obuka bi trebalo da pru i podr{kunastavnicima razredne nastave u uklju~i-vanju i realizaciji aktivnosti koje bi dopri-nele podizanju kompetencija u~enikamla|ih razreda za smanjenje rizika odkatastrofa - poplave, zemljotresi, klizi{ta,

po`ari, ekstremno visoke ili niske tempe-rature. Obuci su prisustvovali predstav-nici deset {kola iz Po`arevca, VelikogGradi{ta, Malog Crni}a, Aleksandrovca,Kostolca, Bradarca i Lu~ice.

Z. V.

BUD@ETSKA POMO] - PROJEKTI ZA INVALIDE Po`arevac – Gradsko ve}e Po`arevca objavilo je javnikonkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata udru-`enja u oblasti za{tite lica sa invaliditetom. Ukupnasredstva koja su za ove namene izdvojena iz gradskogbud`eta, iznose {est miliona dinara. Posle objavljivanjarang liste odabranih projekata i protoka vremena za `al-be, ugovore sa udru`enjima potpisa}e gradona~elnikPo`arevca, Bane Spasovi}. M. V.

POMO] IZBEGLICAMA - SEOSKE KU]E SA OKU]NICOMKu~evo – Op{tina Ku~evo sa~inila je rang listu izbegli~-kih porodica za koje }e biti kupljene seoske ku}e saoku}nicom. Na rang listi nalazi se sedam porodica, kojeimaju od 30 do 90 bodova. Ovaj projekat stambenogzbrinjavanja sprovodi se na osnovu sporazuma o dona-

ciji potpisanog izme|u Banke za razvoj Saveta Evrope iRepublike Srbije. M. V.

BESPLATNA ANALIZA ZEMLJI[TA@agubica – Poljoprivrednici sa podru~ja op{tine @agubi-ca, od 20. februara mo}i }e besplatno da obave hemij-sku analizu svog zemlji{ta. Ova usluga deo je niza merakoju realizuje op{tinska Kancelarija za poljoprivredu, usaradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom i stru~nomslu`bom Po`arevac. Poljoprivrednici }e dobijati i podstica-je u sto~arstvu, jer }e im sledovati 2.000 dinara za svakonovoro|eno tele. Jedna od mera pomo}i lokalne samou-prave bi}e i organizovanje stru~nih predavanja tokommarta, kako bi ~lanovi registrovanih poljoprivrednih ga-zdinstava mogli da unaprede svoju proizvodnju.

M. V.

Obuka u {koli „Kralj Aleksandar I“ u Po`arevcu

Smanjenje rizika od katastrofa

Sa Trga oslobo|enja u Po`arevcu

Sa obuke nastavnika

U DVE RE^I

Po`arevac - Prezentacija poljoprivred-nog programa i proizvodnje, namenje-na raseljenim licima sa Kosova i Meto-hije, odr`ana je u Po`arevcu a projekatpomo}i izbeglicama finansira UNHCR isprovodi Intersos italijanska humanitar-na organizacija koja je u Srbiji prisutnavi{e od deset godina gde aktivno sara|u-je na zbrinjavanju izbeglica.

Predstavnici Italijanske humanitarneorganizacije Intersos predstavili pro-gram koji se, pored Po`arevca, sprovodijo{ u Kraljevu, Vrnja~koj Banji, Lapovu,Bato~ini, Aran|elovcu i Barajevu.

Kako je istakla Branka Ne{evi} agro-nom u organizaciji Intersos cilj dolaska

je da se podr`e interno raseljene porodi-ce kako bi unapredili svoju poljoprivred-nu proizvodnju kroz vidove pomo}i ko-ja njima najvi{e odgovara, bilo da je pla-steni~ka proizvodnja, priklju~ne ma{ine,sto~arska ili p~elarska proizvodnja.

- U ovim op{tinama treba da podr`i-mo 85 porodica, nije jasno definisanokoliko }emo porodica i u kojoj op{tinipodr`ati jer to zavisi od potencijala i za-interesovanosti. Visina donacije je do

210 hiljada dinara. Va`no je re}i da ko-risnici ne dobijaju novac, ve} se sve do-bija u robi ili ako je u pitanju sto~arstvoonda se dobija stoka, rekla je Ne{evi}.Osnovni kriterijum je da porodica spadame|u raseljene, da `ivi u prigradskoj iliseoskoj sredini, da se bavi poljoprivre-dom, da ima radno sposobne ~lanovekao i da nisu otu|ili svoju imovinu uprethodnom prebivali{tu.

Poljoprivrednici su nakon prezenta-cije uzeli upitnike kojima se prijavljujuza program pomo}i. Intersos }e ih po-tom od marta do septembra obilaziti iprocenjivati ko su najbolji kandidati.

- Grad Po`arevac je u~esnik u ovom

programu. Komeserijat za izbeglice i mi-gracije u saradnji sa UNHCR-om je do-nator sredstava a italijanska humanitar-na organizacija Intersos }e biti realizatorovog programa. U~estvovali smo presvega na samom po~etku u informisanjui dali okvirnu sliku broja lica, koja se na-laze na teritoriji grada, rekla je LjiljanaDraji} saradnica i poverenica za izbegli-ce grada Po`arevca.

Z. V.

Zahvaljuju}i UNHCR i humanitarnoj organizaciji Intersos iz Italije

Pomo} raseljenima zabavljenje poljoprivredom

Australijska najve}a ptica “naselila se” u Bari~u kod Golupca

Emu Ki}a u`iva kraj DunavaBari~ - Povratnik sa privremenograda u [vajcarskoj Rade Marjano-vi} iz Bari~a kod Golupca poznatje u ovom kraju kao vrsni vino-gradar, ali i odgajiva~ doma}e iukrasne pernate `ivine pa njego-vo porodi~no dvori{te predstavljai mali zoolo{ki vrt. Poseduje ne-koliko vrsta ukrasnih koko{aka,doma}e i divlje guske, patke,morke, a tu je i ljubimac porodice- australijski emu. Rade je pre go-dinu dana kupio tri jajeta od oveptice i od kojih se izleglo dvojemladun~adi. Me|utim posle ne-koliko dana jedno je uginulo i u`ivotu je ostao sada{nji njegov lju-bimac Ki}a. On je porastao i sadaje visok oko 1,70 metara i te`akoko 45 kilograma.

- Emu je ptica koja pripada re-du kazuara, sa zakr`ljalim krili-ma, bez letnih pera i sposobnostiletenja pa se svrstava u ptice trka~ice.Posle noja je druga ptica po veli~ini, ko-ja mo`e dosti}i visinu od 1,8 m i te`inuod 50 kg. Naseljava sve predele Austra-lije, osim ki{nih {uma, a retko se mo`ena}i u pustinjama i na krajnjem severu.

Stani{te su {ume eukaliptusa, sava-ne, {ume. Ishrana mu se zasniva naonim delovima biljaka koji su naj-bogatiji hranljivim sastojcima: se-menima, vo}u, cve}u i mladom li-{}u, dok nikada ne jedu sasu{enutravu i li{}e ~ak ni onda kada je tojedina dostupna hrana. Pored togajedu, ako nemaju drugu hranu, in-sekte i sitne ki~menjake. ^esto uzi-maju kamenje, koje slu`i za meha-ni~ku obradu (mlevenje) hrane u`elucu i ugljen. lako podnosi i na{uklimu, a njegova osnovna hrana ov-de je p{enica i druge `itarice, ka`eRade Marjanovi}. Emu je odli~antrka~ koji mo`e dosti}i brzinu od 50kilometara na sat, a d dobar je i pli-va~. Duge noge im omogu}avaju daprelaze znatne razdaljine u potraziza hranom.

Lj. Nastasijevi}

Lekovito i skupoceno ulje- Emui su vrlo korisne ivotinje zbog mesa, koristi se u ishrani ljudi, ko`e od koje se prave mnogi proizvo-di, jaja za ishranu i ljuska koja se ru~no oslikava i mo`e da dostigne vrednost od oko 1.500 dolara, ulja ko-je je lekovito, a postoji podatak da ga 95 odsto profesionalnih sportskih timova koristiti za le~enje ozle-da, obja{njava Rade Marjanovi} ~ija je `elja da u svome dvori{tu ima jo{ desetak ovih ptica trka~ica.

ZAHVALNICA ISTORIJSKOM ARHIVU

Beograd - Na sve~anosti povodomobele`avanja Dana Instituta za strategijskaistra`ivanja Ministarstva odbrane i Dana Vojnogarhiva, odr`anoj u Beogradu, dodeljene sunagrade i zahvalnice pojedincima iinstitucijama u znak dugogodi{nje uspe{nesaradnje me|u kojima je bio Istorijski arhivPo`arevac koji je svojevremeno zvani~noprogla{en za najuspe{niju ustanovu ove vrste uSrbiji. Zahvalnicu je direktorki Istorijskog arhivaPo`arevac dr Jasmini Nikoli} priznanje je uru~iopotpukovnik Du{ko Milojevi}, direktor Vojnogarhiva. Z. V.

Vlasnik sa svojim„ku}nim ljubimcem“

VI p e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Privi|am da mi je nov~anikpun raznih kartica, {arolikih,plastificiranih, pribli`nihdimenzija. Za svaku priliku poneka. Ne ra~unaju}i oneobavezne, kao {to su li~nakarta, voza~ka, saobra}ajna...Po jedna kartica za svakubanku, po jedna za svaki ododabranih megamarketa, barjedna za izabranu apoteku,zatim kartica za ulazak uomiljeni sportski klub, kafanu,biblioteku, parkirali{te, mo`da~ak i groblje! Da ne izostavimzdravstvenu karticu barabarsa zdravstvenom knji`icom.

Kad smo kod toga, zbilja,koliko vi, po{tovani ~itao~e, uzsebe nosite zdravstvenihkartica odnosno knji`ica? Akomene pitate, ja samo jednu, ito onu staru, pohabanu,

poprili~no ispisanu{tamparskom bojom,mastilom, hemijskomolovkom. Neki podaci na njojsu precrtani sa bezbrojnepravilnih crta, drugi suprepravljani, brojevi tako|eispravljani, ali nije va`no, ve}sam zapamtio da je broj mogzdravstvenog kartona uDomu zdravlja 47, tako danadle`na medicinska sestra nemora da se mu~i de{ifruju}iga. Privi|am da }u jo{ dugomo}i da se slu`im istom, a daona nova, plastificiranakartica, sa~eka. Da {to du`ebude nova. A mo`da ume|uvremenu neko utvrdi dai ona nije ba{ po evropskojmodi, pa Jovo nanovo.

Nije da imam ne{to protiv,naprotiv, i ja volim da li~imo naEvropljane, da delimo njihovevrednosti, a jedna od tihvrednosti je i plastika u d`epuza sve potrebe (samo ako jera~un u banci likvidan). Ho}uda ka`em da ova stara jo{ nijesasvim amortizovana, pa mipuno i ne smeta {to novazdravstvena kartica jo{ nijeod{tampana, iako je trebalo dabude krajem novembra-po~etkom decembra, pa ondakrajem januara, pa... nisam sepotrudio ni da zapamtim novizakazani termin. Kad bude,

bi}e! Dok stojim u redu, ~ujemrazne fu}umarluke, sve nara~un politi~ara i novihbogata{a, pravo da vamka`em polovinu odmahbacam u vodu, ma kakvupolovinu, devedeset odsto.Primim k znanju da mojakartica jo{ nije gotova, ali ne}usnositi posledice zbog toga, nija ni iko drugi i voljno. emu`urba. Slu{am neke odelektronskih medija, grde vlast{to ne ispunjava obe}anja. Nitisu u stanju da izdaju novekartice niti imaju ~ita~e tihkartica u ambulantama.Uzgred, da pitam te kriti~are:{ta ste o~ekivali?

Se}am se, u ono vremekada je sve po{lo nizbrdo,devedesetih, meni sve crnopred o~ima, {ta god dazapo~nem - trulo. Sve doknisam sreo poznanika sa kojimsam gajio uzajamne simpatije.Pitam ga „kako si“? onako, vi{ereda radi, jer, kako bi bio usmutnom vremenu. A on, kaoiz topa: „Odli~no!“

Kao da je ispred mene staovanzemaljac, pitam ga {ta muje to odli~no, a on po~e danabraja: „Prvo, iv sam, vidi{ isam, zatim, relativno sam zdrav,bolje se ose}am od svih mojihispisnika, razmenjujempastupno zara|enih pet

maraka, svakoga dana posleradnog vremena ~ekam uredovima ma {ta da se deli, ulje,{e}er, bra{no, a i kod Dafinesam progitirao 200 maraka (!). A{to je najva`nije, i prijatelja jo{po malo ima“. I dodade: „Vidimda si se smrkao, moj ti je savetda malo spusti{ kriterijume, pa}e{ videti da }e{ lak{e podnositisve ovo“.I danas se ~esto, ukriznim prilikama, setim ovograzgovora. Treba spustitikriterijume, i sve se lak{eproguta.

Tako i u ovom slu~aju. Jesteda su vlasti pretile da svimoraju platiti da bi dobili temoderne zdravstvene kartice,da }e svako njom mo}i da sepohvali pre dolaska Dedamraza, ili bar pre Bo`i} bate.Spustite kriterijume, ne dr`itese ba{ tako strogo TV i drugihizjava zvani~nika. Pa ni njimanije lako; novinari spopadaju,a oni moraju da daju smislenodgovor. Pa ne}e valjda daizjave da }e svi dobitizdravstvene kartice najkasnije- ne zna se kada. I izjavemoraju biti proevropske.

Na kraju, ~emu sva frka, kadvas u zdravstvu mole daobavezno poka`ete staruzdravstvenu knji`icu. A to {toeventualno imate novu, pa toje super.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Koju zdravstvenuknji`icu nosite?

Privi|am da }u jo{ dugo mo}i da se slu`im starom zdravstvenom,a da ona nova, plastificirana sa~eka.Da {to du`e bude nova

Kostolac - Proizvodnju su ote-`avale niske temperature ali za-posleni u sektoru odr`avanja isektoru proizvodnje velikimzalaganjem uspevali su da odr-`e kontinuirani proizvodniproces, saznajemo iz ~asopisaEPS Energija.

Prvi proizvodni rezultati ovegodine u kostola~kim termoe-lektranama ispunjavaju pred-vi|ene planove. Za prve dvenedelje, do 15. januara, TE„Kostolac A“ i TE „Kostolac B“prema{ile su plan proizvodnjeza 7,9 odsto, {to je ostvarenotokom izuzetno nepovoljnihvremenskih uslova. Ukupno jetokom tog perioda elektroener-getskom sistemu na{e zemlje izKostolca isporu~eno oko316,78 miliona kilovat-satielektri~ne energije. Proizvod-nju i dalje ote`avaju niske tem-perature, ali zaposleni u sekto-ru odr`avanja i u sektoru pro-izvodnje velikim zalaganjemuspevaju da odr`e kontinuira-ni proizvodni proces.

- Ima problema zbog izuzet-no nepovoljnih vremenskihuslova, ali ih prevazilazimo iostvarujemo proizvodne ciljeve.Uveli smo i vanredne mere i de-`urstva. Sve pohvale idu na ra-~un zaposlenih, koji su laneostvarili rekordnu proizvodnju,a koji su i tokom praznika i lede-nih dana dali svoj maksimum u

izvr{avanju radnih zadataka, is-ti~e Nenad Markovi}, direktorza proizvodnju energije „TE-KO Kostolac“.

Jedan od zadataka kostola~-kih termoelektrana jeste i obez-be|ivanje toplotne energije zadaljinski sistem grejanja Po`a-revca. Toplifikacija na povr{inikoja pripada gradskoj op{tiniKostolac intenzivirana je to-kom prethodne decenije, {to jerezultiralo da i seoska naseljabudu uklju~ena u ovaj sistemgrejanja. Na ovaj na~in je omo-gu}eno da se ne koriste indivi-dualna lo`i{ta tokom zime.

- Treba ista}i da su i TE „Ko-stolac A“ i TE „Kostolac B“ ra-dile maksimalnim kapaciteti-ma od po~etka 2017. godine.Zahvaljuju}i tome, ostvarena jemaksimalna proizvodnja elek-

tri~ne energije, kao i toplotneenergije koja omogu}ava da do-movi i ustanove u Po`arevcu,Kostolcu i naseljima budu topli,podse}a Nenad Markovi}.

Z. V. i EPS Energija

Prvi proizvodni rezultati ove godine u kostola~kim termoelektranama

Pouzdano i tokom ledenih dana

Impozantne brojkeU TE „Kostolac A“ proizvedeno je do 15. januara oko 92,32 miliona kilovat-sati, {toje za 3,7 odsto vi{e od onoga {to je tra`eno planom. Blok A1 je proizveo oko 27,39miliona kilovat-sati, dok je na bloku A2 ostvarena proizvodnja koja iznosi oko 65,93miliona kilovat-sati. U istom periodu, TE „Kostolac B“ proizvela je oko 223,45 mi-liona kilovat-sati elektri~ne energije, ~ime je plan preba~en za 9,7 odsto i nastavi-la da ostvaruje odli~ne proizvodne rezultate, u skladu sa rekordnom godi{njomproizvodnjom iz 2016. godine. Blok B1 je do 15. januara proizveo oko 110,06 mi-liona kilovat-sati, dok je blok B2 predao oko 113,39 miliona kWh.

Kostolac - Plan proizvodnje zaprethodnu godinu je prema{eni posebno vredi ista}i proizvod-ni rezultat koji je ostvaren nabloku A2, navodi EPS Energija.

U Termoelektrani „KostolacA“ pro{le godine je ostvarenarekordna proizvodnja na blokuA2, snage 210 megavata, kojiproizvodi elektri~nu energiju

od 1980. godine. Blok A2 pro-izveo je vi{e od 1,5 milijardi ki-lovat-sati, odnosno vi{e od 1,43milijarde kWh elektri~ne ener-gije koja je predata u mre`u.

- Plan proizvodnje za pret-hodnu godinu je prema{en i po-sebno vredi ista}i rezultat koji jeostvaren na bloku A2. Ovaj us-peh je jo{ va`niji imaju}i u viduda ovaj blok zimi uvek radi u to-plifikacionom re imu, tako da jedeo pare odlazio i za potrebegrejanja Po`arevca, Kostolca,kao i drugih naselja u na{oj oko-lini. To je uspeh zajedni~kog ra-

da svih slu`bi u termoelektrani,bez kojih to ne bi moglo da se re-alizuje, istakao je Vladimir De-spotovi}, glavni in`enjer proiz-vodnje u TE „Kostolac A“. Tre-ba uzeti u obzir da su intervenci-je na opremi i kvalitetno ura|eniremonti bili neophodni da blokA2 radi punom snagom.

- Osim toga, i ugalj je bio vi{enego zadovoljavaju}eg kvaliteta,jer da je lignit bio lo{, ne bismomogli da ostvarimo proizvod-nju koja je realizovana proteklegodine, dodaje Despotovi}.

Z.V. i EPS Energija

Rekordna proizvodnja na bloku A2

Uspe{ni remonti i za{tita sredineRezultati su ostvareni u godini kada su oba bloka pro{la kroz standardne, jednome-se~ne remonte u prvoj polovini 2016. godine. Remont bloka A1 obavljen je od 5.maja do 1. juna, tako da je ve} 2. juna bio sinhronizovan na mre`u, {to zna~i da jeremont trajao 28 dana, koliko je i planirano. Pro{le godine u okviru remonta pri-klju~en je i novi sistem za otpepeljivanje gustom hidrome{avinom po projektu„Clyde Bergemann“. Osavremenjivanje sistema za transport pepela i {ljake iz TE„Kostolac A“ omogu}i}e zatvaranje stare deponije Srednje kostola~ko ostrvo, kaoi znatno manju degradaciju `ivotne sredine.

Blokovi termoelektrana „Kostolac B“ tokom najlju}e zime

Kostola~ke termoelektrane

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 . brani~evo

Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio presudu Vi{eg suda u Po`arevcu

Optu`eni dobili maksimalne kazne

Po`arevac - Apelacioni sud u Kragu-jevcu potvrdio je presudu Vi{eg sudau Po`arevcu, kojom je maloletni Filip\uri} (16) osu|en na 10, a DraganStanojevi} (21) na 20 godina zatvora,jer su u februaru pro{le godine po~ini-li te{ko ubistvo Drage (73) i Dragolju-ba (71) Jugovi}a iz Brodice kod Ku~e-va. Na presudu Vi{eg suda `alili su sebranioci optu`enih, ali je njihova `al-ba odba~ena, dok se Vi{e tu`ila{tvo ni-je alilo, jer je ono tra`ilo maksimalnekazne, koje su i izre~ene.

Branilac optu`enog maloletnika,po`areva~ki advokat Novica Panti},ka`e da Apelacioni sud u Kragujevcunije prihvatio nijedan argument iz nje-gove albe, te je samo potvrdio presu-du Vi{eg suda u Po`arevcu kojom je

njegov klijent dobio maksimalnih 10godina zatvora.

- @alba je odbijena ali, i dalje sma-tram da je ova maksimalna kazna ko-ju je moj klijent dobio neadekvatna ~i-njeni~nom stanju, a nisu uzete i nekeolak{avaju}e okolnosti, na primer kaomladost osu|enih, rekao je advokatmaloletnog Filipa \uri}a.

Po{to je presuda postala pravosna-`na, optu`eni }e iz pritvora biti spro-vedeni u adekvatne kaznene ustanove.Ovaj dvostruki zlo~in dogodio se u po-rodi~noj ku}i bra~nog para Jugovi} uBrodici, kada su ih dvojica napada~ausmrtila no`em. Potom su njihova te-la uvili u ~ar{ave i bacili u dvori{nusepti~ku jamu, na desetak metara odgrobnice koji su ovi izgradili sebi za i-vota, ne slute}i kako }e tragi~no da gaokon~aju.

Pokojni Jugovi}i na meti ubica na-{li su se radi plja~ke, jer su va`ili zaimu}ne, po{to su ceo ivot radili u Au-

striji i tamo stekli penzije. Oni su usvom selu izgradili su ku}u i restoransa preno}i{tem „Devet Jugovi}a“, na-zvan po devetoro unu~adi koje imajuod troje dece, sina i dve }erke koji, ta-ko|e, rade u inostranstvu.

Nakon ovog zlo~ina, nezapam}e-nog u selu Brodica, me{tane je najvi{esablaznila ~injenica da su ubice iz nji-hovog sela i da su odli~no poznavalisvoje rtve. Ina~e, uhap{eni Stanojevi}je posle zlo~ina pobegao u Be~, gde mu`ivi i radi otac, ali je tamo prona|en iizru~en Srbiji nakon dvomese~ne pro-cedure.

M. Veljkovi}

Stariji maloletnikZanimljivo je i to {to je maloletni ubica samo 13dana po{to je napunio 16 godina izvr{io ovo te-{ko krivi~no delo, te je dobio status starijeg ma-loletnika. Da je delo po~inio dan pre nego {to jenapunio 16 godina, imao bi status mla|eg ma-loletnika, {to bi mu donelo povoljniji statuspred sudom.

Prvo sumnji~eni RumuniZa dvostruko ubistvo u Brodici najpre suosumnji~ena trojica Rumuna, koja su uovom selu radili sezonski. Me|utim, po{tose istragom stiglo do dvojice mladih me{ta-na, Rumuni su oslobo|eni iz pritvora.

Zatvor za maloletnika10, a za DraganaStanojevi}a (21) 20godina, jer su no`emubili supru`nikeJugovi} i bacili ih usepti~ku jamu

Krivi~na prijava protiv predsednika penzionerskog udru`enja

Nedozvoljena trgovina ugljemPo`arevac - Po`areva~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv predsednikaUdru`enja penzionera Kostolac, Radoslava Nonkovi}a (70) zbog sumnje da jena nedozvoljen na~in trgovao ugljem, saop{tila je po`areva~ka policija.

On se tereti da je tokom 2014. i 2015. godine, u ime Udru`enja, bez ovla{}e-nja za bavljenjem trgovinom, a suprotno osniva~kim aktima i Statutu prodavaougalj, za koji je prethodno zara~unavao posredni~ku mar`u od 280 dinara po to-ni, navodi se u saop{tenju.

Sumnja se da je na ovaj na~in Udru`enju obezbedio protivpravnu imovinskukorist od 4.938.080 dinara. M. V.

Po`arevac - Sedam saobra}ajnih ne-sre}a, u kojima su tri osobe lak{e po-vre|ene dogodile su se u toku pret-hodne nedelje na podru~ju Policijskeuprave u Po`arevcu.

Saobra}ajne nezgode doga|ale su sezbog neprilago|ene brzine stanju putai uslovima saobra}aja, kao i nedr`anjapotrebnog odstojanja izme|u vozila.

Policija iz Po`arevca je ove nedeljeisklju~ila iz saobra}aja dva voza~a zbogvo`nje pod dejstvom alkohola, i njimaje odre|eno zadr`avanje zbog te{ke al-

koholisanosti. Najvi{e promila alkoho-la u krvi imao je A. B. iz okoline Po`a-revca, kome je izmereno 1,82 promila.

Zbog nekori{}enja sigurnosnih po-jaseva i neprilago|ene brzine nov~anekazne izre~ene su za 264 voza~a. To-kom prethodne nedelje saobra}ajnapolicija je podnela i 64 prekr{ajne pri-jave. Najvi{e prijava podneto je zbogneprilago|ene brzine, 15 automobilaodneo je „pauk“ i doneta su 28 Re{e-nja o uklanjanju vozila.

M. V.

SAMOUBISTVO VE[ANJEMVeliko Gradi{te - Predrag Marjanovi}(61) iz Beograda oduzeo je sebi ivot na taj na~in {to se obe-sio na terasi porodi~ne ku}e. On je u nedelju, 12. februara, oko 12 ~asova, napravio om~u, stavio okovrata i, na terasi porodi~ne ku}e u ulici Pere Metalca 35, obesio se. Za{to se na ovaj ~in odlu~io, za sa-da nije poznati, jer nije ostavio nikakvo opro{tajno pismo. Nadle`ni organi napravili su uvi|aj i dalitelo porodici radi sahrane. M. V.

KRIVI^NA ZA VLASNICU BUTIKAPo`arevac - Po`areva~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Slavice Tanaskovi}(46) iz Osipa-onice, op{tina Smederevo, vlasnice TR „Gold“. Razlog podno{enja prijave je postojanje osnovanesumnje da je doti~na izvr{ila krivi~na dela neovla{}ena upotreba tu|eg poslovnog imena i obma-njivanje kupaca. Sumnja se da je ona tokom 2016. godine prodavala garderobu bez dokumentaci-je o poreklu i kvalitetu robe upotrebom tu|eg `iga i za{titnog znaka, kao i da je na taj na~in obma-njivala kupce. M. V.

NA „VIP“ NA^IN DO SKUPOG TELEFONAPo`arevac - Po`areva~ka policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Jelene K. (30) iz Beograda zbogsumnje da je fiktivnim ugovorom u VIP-u sebi pribavila telefon vredan skoro 144.000 dinara, saop-{tila je po`areva~ka policija. Ona se sumnji~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja, odnosno da je kaoovla{}eno lice u VIP-u tokom 2015. godine zloupotrebila podatke iz informacionog sistema i zaklju-~ila fiktivan ugovor sa Marinom Vasi} (40) iz Po`arevca. Tom prilikom Jelena K. koristila je li~ne po-datke me{tanke Po`arevca. Policija u izve{taju navodi i da je tom prilikom podigla telefon vredno-sti 143.760 dinara, da bi ga kasnije prodala za 400 evra. Osumnji~ena se tereti da je na ovaj na~ino{tetila VIP, a sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist. M. V.

Sedam nesre}a za sedam dana

U DVE RE^I

U osmini Kupa Srbije u futsalu Po`arevac igra sa SmederevomBeograd - U prostorijama FS Srbijeodr`an je `reb za osminu finala KupaSrbije u futsalu. Uz prisustvo pred-stavnika rukovodstava futsal takmi~e-nja u Srbiji kao i klubova, me|u koji-ma je bio i KMF Po`arevac, odre|enisu parovi. Nakon spektakularne utak-mice u finalu Kupa Zapadne Srbije ukojoj je pobe|ena Ivanjica, voljom re-ba u nastavku Kup takmi~enja u Po`a-revac dolaze kom{ije prvoliga{i, ekipaSmedereva. Podse}amo, u uzbudljivojpripremnoj utakmici 30. januara, Po-`arevljani su slavili protiv favorizova-nog Smedereva rezultatom 3:2.

Evo i ostalih parova:KMF Ni{ 92 - KMF Nova PazovaKMF Euro Motus Beograd - KMF

Kopernikus Zrenjanin,

KMF predstavnik regiona FS Voj-vodine - Ekonomac Kragujevac

KMF predstavnik regiona isto~neSrbije - KMF Kal~a Ni{.

KMF Deus Roloplast Mo`i} Srem-ska Mitrovica - KMF Vranje

KMF Ma{inac Kragujevac - KMFFON Beograd

Prvonavedeni klub je doma}in, igra

se jedna utakmica, termin je 8. mart.Voljom `reba poslednji klub u {e{irubio je KMF Novi Pazar i tako se direkt-no plasirao u ~etvrtfinale, jer je u~e-snik osmine finala KMF Fle{ Be~ej Va-ljevo u me|uvremenu uga{en. etvrt-finale je na programu 22. marta, polu-finale 19. aprila, dok je finale 10. majanajverovatnije u Ni{u. M. V.

Lov na ledenupatkuPetrovac na Mlavi - U selu Du-bo~ka kod Petrovca a Mlavi 18.februara odr`ava se „Lov na le-denu patku Mlave - Dubo~ka2017.“ Okupljanje lovaca zaka-zano je za devet sati, ispred Do-ma kulture u Dubo~ki. Organi-zator ove manifestacije je petro-va~ko Lova~ko dru{tvo „Trest“,sekcija Dubo~ka. M. V.

Ribolova~ke dozvole za podru~je „\erdap“Golubac - Godi{nje, vi{ednevne i dnevne do-zvole za ribolovno podru~je „\erdap“ za 2017.godinu, mogu se kupiti u prostorijama JP Naci-onalni park „\erdap“ u Dobri. Cena godi{nje do-zvole je 5.000, sedmodnevne 2.000 i dnevne1.000 dinara. Dozvole se mogu kupiti i u OORR„Pek“ Ku~evo i SRK „Ribolova~ka pri~a“ VelikoGradi{te. M. V.

@rtve nezapam}enog ubistva: Draga i Dragoljub Jugovi}

Sa izvla~enja parova

VIII p e t a k , 1 7 . f e b r u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Predstavljen program 22. Gluma~kih sve~anosti „Dani Milivoja @ivanovi}a“

„Klasicima, s ljubavlju“ od 1. aprilaPo`arevac - „Klasicima, s ljubavlju“ jegeslo predstoje}ih Gluma~kih sve~a-nosti „Dani Milivoja @ivanovi}a“ uPo`arevcu koje po~inju 1. aprila i tra-ja}e {est dana, a cena karata bi}e napro{logodi{njem nivou od 600 dinarapo predstavi.

Na konferenciji za medije koja jeodr`ana u po`areva~kom Gradskomzdanju, nakon sednice Umetni~kog ve-}a Gluma~kih sve~anosti „Dani Milivo-ja @ivanovi}a“, selektor festivala rediteljNeboj{a Bradi} je predstavio predstavekoje }e nastupiti pred publikom u po-`areva~kom Centru za kulturu.

U pitanju su predstava „Ivanov“Antonija Pavlovi~a ^ehova, u re`iji

Tanje Mandi} Rigonat i u produkcijiNarodnog pozori{ta iz Beograda, za-tim predstava „Pod `rvnjem“ Drago-slava Nenadi}a u adaptaciji i re`ijiEgona Savina i u produkciji Jugoslo-venskog dramskog pozori{ta, „Hipno-za ljubavi“ Du{ana Kova~evi}a u pro-dukciji Zvezdara teatra, „Aveti“ Hen-

rika Ibzena u re`iji AndrejaNosova u produkciji BITEFteatra, Budva grad teatra,MESS Sarajevo i Hartefaktfonda i „Mre{}enje {arana“Aleksandra Popovi}a, u re`i-ji Milana Ne{kovi}a i u pro-dukciji Ateljea 212. U ~astnagra|enih izve{}e se pred-stava Neboj{e Rom~evi}a„Pasivno pu{enje“ u re`ijiEgona Savina i u produkcijiZvezdara teatra. GospodinBradi} je jo{ dodao da je ciljbio da se dovedu najkvalitet-nije predstave u Po`arevacdodaju}i da ve} poznaje ukusovda{nje publike. Bradi} isti-~e da ima starijih klasika, ali ionih mla|ih. Podnaslov ovo-godi{njeg festivala je „Klasi-cima s ljubavlju“, jer je i Mi-livoje @ivanovi} svoje najzna-

~ajnije uloge ostvario upravo u klasi~-noj pozori{noj umetnosti.

Glumci }e na sceni igrati za prizna-nje i statuetu Milivoja @ivanovi}a.Pro{le godine statuetu je tuma~enjemlika Otela, osvojio Vojin ]etkovi}, alise u Centar za kulturu vra}aju jo{ nekiglumci koji su statuetu ve} osvajali.Gradona~elnik Po`arevca Bane Spaso-vi} je ovom prilikom istakao:

- Smatram da je za visok renomekoji Gluma~ki dani u`ivaju kod dram-skih umetnika, pored dobre organiza-cije, upravo najve}u zaslugu ima imekoje festival nosi. Milivoje @ivanovi}

koji je mnogo dao pozori{tu jesteumetnik ~iju veli~inu, utisak je, neshvataju mnogi, uklju~uju}i tu i poje-dine sugra|ane. Ipak, u odnosu na1995, situacija se mnogo popravila a zato, ~vrsto sam uveren, najve}u zahval-nost dugujemo upravo ovom festivalu.@eleo bih da ~estitam zaposlenima uovoj ku}i, sada{njim i pro{lim, koji susa velikom pa`njom postavljali selek-tore a koji su svojim odabirom iz godi-ne u godinu pred doma}u publiku do-vodili vrhunske predstave i nadahnu-te gluma~ke veli~ine. Jo{ jedna vred-nost ovih gluma~kih dana je {to su one,po mom mi{ljenju, generator i ostalih

po`areva~kih pozori{nih festivala kojipo~inju da ive neki svoj ivot, a tu mi-slim na susret varo{kih pozori{ta kojitako|e nosi njegovo ime kao i Smotradramskih amatera Pomoravlja i Podu-navlja „@ivka Mati}“. Ipak, razumljivoje, plejada profesionalnih pozori{ta, za-uzima najve}u pa`nju publike, ali dra-go mi je da smo dali prostora i gluma~-

kim amaterima i entuzijastima. Ve}sada svi u Po`arevcu sa nestrpljenjemo~ekujemo drage goste, kako u publicitako i na sceni, znati`eljni ko }e se ovegodine na 22. po redu festival pridru-`iti prethodnim laureatima MikijuManojlovi}u, Draganu Mi}anovi}u,Predragu Ejdusu, \ur|iji Cveti}, LjubiTadi}u... Z. V.

Bogat prate}i programDirektor Centra za kulturu Dragi Ivi} ka`e da jeova ustanova spremna za festival. U okviruaprilskih Milivojevih dana nalazi se i nekolikoprate}ih programa poput projekcija filmova, iz-lo`be fotografija, promocije knjiga i ~asopisa.

Kostolac - Da se ve} prili~no zaboravlje-ni „krasnopis“ ponovo vra}a u modu,nadu je pru`ila kreativna radionica uKostolcu gde su u~esnici svih uzrastasticali kaligrafske ve{tine na kreativnojradionici u sme{tenoj u lokalno odelje-nje po`areva~ke biblioteke „Ilija M. Pe-trovi}“. Ovo, drevno ume}e, najpre su,u kostola~koj biblioteci savladavaliosnovci, a potom srednjo{kolci i odra-sli polaznici, a radionicu je vodila po-znata kaligrafkinja Silvana Ru~nov.

Kaligrafija je, ina~e, umetnost lepogpisanja koja vodi poreklo iz Kine. Savre-mena definicija kaligrafske ve{tine je„umetnost davanja forme znakovimana izra`ajan, harmonisti~ki i ve{t na-~in“. Stil kaligrafije je opisan kao ruka ilialfabet. Mo`e biti funkcionalni i ru~nizapis do prefinjenih umetni~kih koma-da, gde ru~no pisani tragovi uzimaju pr-

venstvo nad ~itkim pisanjem. Ova ve{ti-na se razlikuje od tipografije i neklasi~-nih ru~nih pisanja. Osobenosti su isto-rijski podeljene, te~no i spontano, im-provizovane u momentu pisanja.

Kaligrafija i danas nastavlja da se ko-risti za izradu grafi~kog dizajna, logo di-zajna, karti, menija, ~estitki, pozivnica,pravnih dokumenata, diploma, poezije,vizit karti i raznih prezentacija. Z. V.

[kola kaligrafije u Kostolcu

Krasnopis se vra}a u moduPo`arevac - Plakati ikona „Sveti za{tit-nici ruske zemlje“ pobudila je zapa`enointeresovanje gra|ana Po`arevca kojiovu izlo`bu rado pose}uju u Galeriji sa-vremene umetnosti na Starom korzou.Izlo`ba „Sveti za{titnici zemlje ruske“predstavlja izvanredne foto-reproduk-cije svetih ikona, ?oje se posebno po{tu-ju i kojima su se tokom vekova moliliRusi za za{titu svoje otad`bine.

Po{tovanje ruskih svetitelja je po-

stala duhovna osnova iz koje se rodilai razvijala nacionalna svest. Fotografi-je ikona su predstavljene uz odgovara-ju}i sinopsis.

- To je samo jedno zrno izuzetnogokeana koji predstavlja pravoslavnaRusija, kao jedna civilizacija, ~iji smo imi deo. Kako je rekao veliki ruski nau~-nik Nikolaj Danilevski: ovek koji isko-ra~i iz svog civilizacijskog okvira, ne

mo`e da se poka`e, mo`e biti samo su-rogat. Tako da i mi danas mo`emo sa-mo da gledamo, kada vidimo te alosnekarikature koje ho}e da od Srba stvoreono {to nisu, rekao je Ranko Gojkovi},pravoslavni publicista i prevodilac ipredsednik Udru`enja „Rusko sabra-nje u Srbiji“ otvaraju}i izlo`bu.

Gojkovi} je govorio i o vekovnimsponama Srba i Rusa, o seobama u obasmera, istaknutim predstavnicima jed-

nog naroda koji su stvarali, pronalaze}iuto~i{te kod drugog, bratskog naroda.Plakati su deo kolekcije moskovskog dr-`avnog objedinjenog muzeja - nacional-nog parka „Kolomensko-Izmajlovo-Ljefortovo- Ljublino“. Izlo`bu su prire-dili Narodni muzej Po`arevac i Srpsko-rusko bratstvo „Aleksandar Nevski“ -koza~ki hutor Nikolaevski.

Z. V.

Festival }e trajati{est dana, a cenakarata bi}e napro{logodi{njemnivou od 600 dinarapo predstavi

Izlo`ba plakata u Galeriji savremene umetnosti

Sveti za{titnici ruske zemlje

Kaligrafija kao umetnostSilvana Ru~nov je ~lan ULUPUDS-a a umetno{}u kaligrafije seprofesionalno i aktivno bavi od 2000. godine kao stvaralac, pre-dava~ i menad`er. Imala je do sada 14 samostalnih izlo`bi. U~e-stvovala je na mnogobrojnim grupnim izlo`bama. Dobitnica jeGodi{nje nagrade ULUPUDS-a za stvarala{tvo 2011. godine. Po-sve}ena je i kulturi slobodnog vremena u okviru koje je razvila iorganizovala mnogobrojne radionice, projekte i programe za svegeneracije od kojih su trenutno aktuelni: „Putovanje kroz pisma“,„Graforelaks - Pi{i i Di{i“, „[kola kaligrafije Silvane Ru~nov“, „Ru-kopis“, „Tematske radionice kaligrafije“ i „Svet slova“.

Zapa`eno interesovanje Po`arevljana

Sa ~asova krasnopisa

Sa konferencije za medije

Selektor: Neboj{a Bradi}