7/25/2019 Spasoje Guja

1/8

Spasoje GujaDobrodoli na moj blog08.06.2011.

Znacaj i vrste finansijskih trzistaSADRAJ

UVODZNAAJ FINANSIJSKIH TRITAVRSTE FINANSIJSKIH TRITATrite novca

Trite kapitala

Devizno trite

Trite finansijskih derivata

Zajedniki elementi za sva trita

ZAKLJUAK LITERATURA

http://spasojeguja.blogger.ba/http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204132http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204133http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204134http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204135http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204136http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204137http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204138http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204139http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204140http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204141http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204132http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204133http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204134http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204135http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204136http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204137http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204138http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204139http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204140http://spasojeguja.blogger.ba/arhiva/2011/06/08/2779957#_Toc264204141http://spasojeguja.blogger.ba/

7/25/2019 Spasoje Guja

2/8

7/25/2019 Spasoje Guja

3/8

1. Funkcija povezivanja

Finansijska trita$ kao organizovana mjesta na kojima dolazi do susreta ponude i tranje za razliitimobli#ima inansijski& instrumenata$ omogu"avaju povezivanje investi#ioni& subjekata$ kojima nedostaju inanijskasredstva$ i tedni& subjekata$ koji raspolau vikovima inansijski& sredstava.

2. Alokativna funkcija

Finansijska trita omogu"avaju aloka#iju slobodni& inansijski& sredstava$ usmjeravanjem tokovainansijski& sredstava od oni& subjekata koji raspolau vikovima sredstava ka onim subjektima kojima ta

sredstva nedostaju.

3. unkcija razvoja

Finansijska trita doprinose privrednom razvoju$ jer dovode do pove"anja mobilnosti inansijski&sredstava.

4. Funkcija efikasnosti

(reko inansijski& trita omogu"ava se e ikasno kori"enje inansijski& sredstava jedne na#ionalneekonomije$ ime se obezbe)uje e ikasnije poslovanje u privredi.

5. Funkcija odreivanja cjene finansijskih sredstava *a inansijskim tritima se odre)uju #ijeneinansijski& sredstava$ odnosno obrazuju se #ene kori"enja inansijski& sredstava.

6. Funkcija smanjenja trokova

Finansijska trita omogu"avaju smanjenje trokova spajanja subjekta koji eli da proda$ sa subjektomkoji eli da kupi odre)eni inansijski instrument. +ako)e$ dolazi i do smanjenja trokova u vezi sa pribavljanjemodre)eni& in orma#ija koje se mogu dobiti na inansijskim tritima.

7. Funkcija pouzdanosti

Finansijska trita omogu"avaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tritima.

VRSTE FINANSIJSKIH TRITA

(ostoji ve"i broj kriterijuma za podelu inansijski& trita pa$ samim tim$ i vie vrsta inansijski& trita.

*ajvaniji podijela jeste prema tipu inansijske a#tive$ i po tom kritertijumu imamo etiri vrste inansijski& trita

$rema tipu finasnijske aktive imamo etiri vrste finansijskih trita%Trite novca

&rite novca predstavlja mesto susretanja ponude i trnje za razliitim oblicimakratkorine finansijske aktive, odnosno aktive iji je rok dospjea krai od jedne godine. #a ovom tritu se obavljaju transakcije sa%

iralnim novcem uzimanje i davanje kratkoronih kredita eskontni poslovi lombardni poslovi i poslovi sa kratkorinim hartijama od vrijednosti.

&rite novca vri monetarnu funkciju jer ono predstavlja instrumentalni okvir u kome seuravnoteuje i koriguje potreba ekonomskih subjekata za novcem. &rite novca omoguava

7/25/2019 Spasoje Guja

4/8

privrednim subjektima da do'u do kratkoronih novanih sredstava koja su im potrebna zaodravanje solventnosti. (vo trite izme'u ostalog karakteriu jednobrazna pravila,disciplina i jedinstven nain poslovanja. )azvojem me'unarodne trgovine razvilo se i novotrite kapitala evro*dolarsko trite, koje trinim subjektima prua mogunosti koje prevazilaze nacionalne granice.

+lavni uesnici na tritu novca su%a! centralna banka b! depozitne finansijske institucije, bankec! posrednike i druge finansijske organizacije

$ostoje dva segmenta trita novca i to su%a! trite iralnog novca b! i trite kratkoronih hartija od vrednosti &rite iralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim vikovima novanih sredstavauesnika na tritu novca. (no se obavlja preko brokera i dilera. &rite kratkoronih hartijaod vrednosti obuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti i njihovu sekundarnu prodaju.

$rimarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od vrednosti, a sekundarna predstavlja preprodaju hartija od vrednosti koje su ve emitovane.

Trite kapitala

*a ovom tritu trguje se dugoronim inansijskim instrumentima. !snovna unk#ija ovog trita jeokupljanje na odre)enom mjestu i u odre)eno vrijeme subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traekapital radi sueljavanja ponude kapitala i tranje kapitala. ,ubjekti koji trae kapital su preduze"a koja ulaupribavljeni kapital u svoj rast i razvoj s #iljem maksimiza#ije dobitka i proirivanja trita. *a ovom tritunajzastupljenije su ak#ije i dugoroni krediti$ a znaajno mjesto zauzimaju dugorone obvezni#e$ polise osiguranjai instrumenti penzioni& ondova. +rite kapitala moe biti primarno i sekundarno. *a primarnom tritu

ekonomski subjekti mobiliu kapital izdavanjem dugoroni& inansijski& instrumenata. ,ekundarno tritepredstavlja mesto susretanja ponude i tranje ve" emitovani& dugoroni& inansijski& instrumenata.Finansijskoposredovanje se najvie odvija preko banaka i inansijski& trita. *ovi globalni trendovi deregula#ije iinterna#ionaliza#ije su podstakli razvoj inansijski& trita$ institu#ija$ a naroito trita kapitala. *ebankarske

inansijske institu#ije i inansijska trita postaju sve vie znaajna i globalni inansijski sastav se podijelio u tomsmislu. ,&odno tome$ globalni inansijski sastav se trenutno ogleda u dva modela inansijskog sastava'-anglosaksonski- i -kontinentalni-.

nglosaksonski inansijski sastav naglaava inansijska trita i nebankarske inansijske institu#ije na tetubanaka. % protekli& dvadeset godina desio se znaajan razvoj inansijski& trita i instrumenata unutar ovogsastava$ koji se smatra najrazvijenijim u svijetu.

/ontinentalni model pridaje manje znaaja inansijskim tritima i inansijskim instrumentima$ to zaposljedi#u ima ve"u ulogu za banke$ koje su kru#ijalne inan#ijske institu#ije sastava. % kontinentalnom sastavu$banke su univerzalnog tipa inansijski supermarketi koji nude #ijeli dijapazon usluga$ ukljuuju"i usluge

inansijskog trita emitovanje i prodaju vrijednosni& papira$ inansiranje i inansijsko upravljanje .

Finansijski sastav 3i4 generalno slijedi kontinentalni model$ u kom banke imaju vode"u ulogu i u kom suinansijska trita i instrumenti manje razvijeni.

Finansijsko trite 3i4 ima trite kapitala$ ali nema razvijeno trite nov#a. 5nstrumenti inansijskog trita surelativno nerazvijeni bez ijednog inovativnog instrumenta .

+rite kapitala 3i4 je organizovano i regulisano na dva trita kapitala$ od koji& je jedno u Federa#iji 3i4$ adrugo u ,. 7rijednosnim papirima se tako)e trguje na dvije berze$ , , sarajevska berza i 39, banjalukaberza .

Devizno trite

7/25/2019 Spasoje Guja

5/8

*a deviznom tritu kupuju se i prodaju strana sredstva pla"anja$ uskla)uje se devizni kurs i upravljadeviznim na#ionalnim rezervama. !snov za postojanje ovog trita je me)unarodni platni promet$ odnosno danosila# devizni& sredstava kupi raspoloiva sredstva i da i& proda drugim subjektima radi pla"anja nji&ovi&obaveza prema inostranstvu. !snovna uloga deviznog trita je ormiranje deviznog kursa. /roz devizni kurs sedoma"e #ijene e ektivno prevode u strane #ijene i obrnuto. :enjanje deviznog kursa uslovljava i promenu #ijena.

Formiranje deviznog kursa je pod uti#ajem #entralne banke i ona kupovinom i prodajom deviza utie na visinukursa.

evizno trite -i ine sve kupovine i prodaje deviza, koje se obavljaju u /ederaciji%0. izme'u banaka1. izme'u banaka i drugih osoba.

-anke mogu me'usobno kupovati i prodavati devize neposredno i na deviznom tritu.evize se mogu prodavati i kupovati promptno i na rok. "upovina i prodaja deviza na rok

moe se vriti po teajevima o kojima se dogovore ugovorne strane. omaa valuta je"onvertibilna marka "M!.

Trite finansijski derivata

*a tritu inasnijski& derivata uglavnom se trguje juersima i op#ijama. adi se o terminskom tzritu$ nakome posluju dvije vrste uesnika'

&ederi oni koji se ele zatititi od rizika i

pekulanti ele da zarade na predvi)anju trini& kretanja .

juers je likvidan terminski ugovor kojim se obavezujemo da "emo kupiti ili prodati odre)enu aktivu na tanoodre)eni datum u budu"nosti ili do tog datuma po danas utvr)enoj #ijeni.

!pcija je likvidan terminski ugovor kojim se stie pravo$ ali ne i obaveza da se kupi ili proda odre)ena aktivapo unaprijed odredjenoj #ijeni na odrre)eni datum u budu"nosti.

!sim ove etiri vrste inasijski& trita na osnovu vrste inansijke aktive u nekim literaturama pominje sei hipotekarno trite na kome se trguje &ipotekarnim kreditima i &artijama od vrijednosti na bazi &ipoteke. !viposlovi su postali privlani jer se kao nji&ovo osiguranje javlja &ipoteka na realna nepokretna dobra ; zemljite$zgrade i druge nepokretnosti.

!ajedni"ki elementi za sva trita

2vaki dio finansijskog sistema predstavlja trini segment sa posebnimkarakteristikama. 2vaki segment je izolovan od ostalih, u izvjesnom stepenu, investitorovim preferencijama i, s druge strane, pravilima regulacije. "ada se kamatne stope i cijene hartija

od vrijednosti mijenjaju na jednom dijelu finansijksog sistema, to e imati uticaj na sva ostalafinansijska trita. 3ak i kada je finansijski sistem podijeljen na mnoga razliita trita,djeluju snage koje povezuju sva trita.

)oba zajednika na svim tritima jekr!%it&2ljedei zajedniki element je nastojanjeda traioci i ponudioci finansijskih sredstava ostvare profit to se postie'!k()a*ija+a iar,itrao+ .

4pekulanti se praktino klade u prognozama budueg kretanja cijena (5 i kamatnihstopa i njihov dobitak zavisi od poga'anja kretanja koja odstupaju od kolektivnih procjenakretanja na tritu.

6rbitrau vre uesnici koji ele da ostvare profit preprodajom (5.

7bog povezanosti trita smatra se da su ona danas perfektna i efikasna. $erfektnotrite je trite u kome su trokovi transakcija vrlo niski ili ih nema i gdje su svi trini

7/25/2019 Spasoje Guja

6/8

uesnici prihvatioci cijena, to znai da ne mogu diktirati cijene na tritu."-$ $ored ove osnovne podijele finansijkatrita moemo podijeliti i na osnovu sledeih kriterijuma%

"# $odjela prema prirodi transakcije

(olaze"i od emisije &artija od vrednosti$ odnosno od prirode transak#ije$ razlikuju se'

primarna trita

sekundarna trita

$odjela je izvrena po tome da li se na njima vri prva kupovina i prodajafinansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili daljakupoprodaja.

$rimarna trita su ona na kojima se vri primarna emisija pojedini& &artija od vrijednosti. *a njima se obavljaprva transak#ija &artija od vrednosti$ odnosno$ na njima se uvode nove &artije od vrednosti. /up#i kupujunovoemitovane &artije od vrijednosti i ujedno postaju njeni prvi vlasni#i. /upa# u ovom sluaju ima poloajinvestitora$ jer kupovina za njega znai investi#iju$ s obzirom da od kupljene &artije od vrednosti oekuje pri&odeve"e od ulaganja koje je imao pri kupovini &artije od vrijednosti.(rodav#i novoemitovani& &artija od vrednostiimaju ulogu emitenata koji preko primarnog trita dolaze do sredstava za svoje inansiranje.

$rimarna finansijska trita imaju unk#iju da se trans erisanjem inansijske tednje obezbedi njena e ikasnaaloka#ija krajnjim korisni#ima.

Sekundarna trita su ona na kojima se trguje ve" emitovanim &artijama od vrednosti. *a njima se obavljapreprodaja$ odnosno druga i naredna transak#ija sa &artijama od vrednosti.

!va trita omogu"avaju prodaju inansijske aktive$ da bi se dolo do likvidni& sredstava$ jer ova tritaobezbje)uju likvidnost inansijske aktive a to znai da obezbje)uju likvidnost privrednim subjektima.

7/25/2019 Spasoje Guja

7/8

b $osrednika finansijska trita su ona trita na kojima se poslovi i transak#ije obavljaju preko posebni&$ovla"eni& posrednika$ naje"e brokera i dilera.

# (oseban oblik inansijskog trita organizuje se preko altera $ to predstavlja vid vanberzanskog prometa ukome se transak#ije obavljaju putem uparivanja ponude i tranje preko in orma#ione i kompjuterske te&nologije.=ainteresovani kup#i i prodav#i podnose svoje naloge na alterima banaka ili ovla"eni& agenata.

*. $odjela prema finansijskim tokovima

, obzirom da postoje direktni i intermedijarni inansijski tokovi$ postoji i podela inansijski& trita na'direktnaina#iska trita$intermedijarna ina#iska trita.*a direktnim finansijskim tritima obavlja se kupovina i

prodaja$ kako primarna tako i sekundarna$ samo inansijski& instrumenata koje su izdale de i#itne ekonomske jedini#e$ bez obzira da li su u nji& ukljueni dileriili brokeri . Drugim rijeima$ u direktna inansijska trita spada iprimarna i sekundarna kupoprodaja ak#ija preduze"a$ ili obvezni#a preduze"a i drave$ komer#ijalni& zapisapreduze"a i slino.*a intermedijarnim finansijskim tritima kupuju se i prodaju inansijski instrumenti koje suizdale intermedijarne inansijske institu#ije ; banke$ penzioni ondovi$ osiguravaju"a drutva$ investi#ionekompanije i ondovi. !vo znai da u intermedijarna trita spada kupoprodaja depozita$ depozitni& #erti ikata iblagajniki& zapisa banaka$ polisa osiguranja$ obvezni#a i ak#ija institu#ionalni& investitora.

+. $odjela prema or(anizovanosti mesta na kojima se tr(uje

% zavisnosti od stepena organizovanosti mjesta na kojima se inansijsko trine opera#ije ostvaruju$ razlikuse'organizovana trita i slobodna trita. !r(anizovana ,institucionalizovana# trita postoje kada se

inansijsko trine opera#ije ostvaruju na organizovanim mestima berzama i po strogo regulisanoj pro#eduri$ uziziko prisustvo aktera ili nji&ovi& predstavnika. Slo'odna ,neinstitucionalizovana# trita postoje kada seinansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje ormalizovanoj pro#eduri i na manje organizovanim

mestima.

ZAKLJUAK

/roz sve navedeno u ovom seminarskom radu pokuali smo da objasnimo sam znaaj inansijskog

trita i njegovi& dijelova u jednoj ekonomiji.

!snovna karakteristika savremenog inansijskog sistema je njegova ogromna dinamika$ odnosno stalnepromjene na bazi pro#esa inoviranja. *a#ionalni inansijski sistemi se integriu u globalni inansijski s>stem kojiradi neprekidno 2? asa. =ato se kae da @na inansijskim tritima sun#e nikada ne zalazi.A

Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i inansijskogsistema svake zemlje. !na omogu"avaju normalno i nesmetano unk#ionisanje na#ionalne ekonomije.Finansijskatrita imaju veliki znaaj za razvoj proizvodnje$ pove"anje drutvenog proizvoda i ostvarivanje akumula#ije.

=akljuak koji izvodimo je da preko inansijski& trita privredni subjekti dolaze do sredstava neop&odni&za inansiranje svog poslovanja. !na olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau vikovima inansijski&sredstava i subjekata kojima nedostaju inansijska sredstva$ odnosno povezuju dvije znaajne makroekonomskekategorije ; tednju i investi#ije.

7/25/2019 Spasoje Guja

8/8

LITERATURA

ejan . 8ri, /inansijska trita i instrumenti,centar za izdavakudjelatnost 8konomskog fakulteta -eograd, 199:.

#ovo $lakalovi , Monetarna ekonomija, 7avod za udbenike inastavna sredstva, 2rpsko 2arajevo, 199;

.tt'/00111&!ka'ija&,a01!,sit!0,i.0'a2!0-345670#! .tt'/00111&(,s8as,&*o+ .

/ederik Mikin, Monetarna ekonomija,-ankarstvo i finaciskatrita , 8konomski fakultet -

http://www.ekapija.ba/website/bih/page/284509/1http://www.ubs-asb.com/http://www.ekapija.ba/website/bih/page/284509/1http://www.ubs-asb.com/