Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za sociologiju

TEMARazvoj sociologije i socioloke profesije i njena prepoznatljivost u nasSeminarski rad iz Uvoda u sociologiju

Mentror: mr Marica ljuki

Student: Katarina urevi

Novi Sad

16. 10. 2009. god.

2

Sadraj

1. Sociologija u istorijskoj samosvesti Srba 2. Sociologija u Srba kao akademska disciplina Ukorenjivanje na univerzitetu Socioloke katedre i studijske grupe Struna udruenja i asopisi Sociloki instituti Zakljuak Literatura

2 22 3 4 6 7 8

1

1. Sociologija u istorijskoj samosvesti SrbaKod Srba sociologija se javlja sa poecima graanskog drutva. Razvoj sociologije je bio ometen sa svih strana. Nacionalni identitet je uvala samo pravoslavna crkva. Bez univerziteta, stalea, graanske elite i kola, manastiri i kalueri su zamenjivali sve drugo. Sociologija kod Srba ima jako kratku istoriju, ali je predistorija mnogo dua. U XVIII i XIX veku poinju borbe pokrenute buenjem nacionalne svesti. Meutim, pored oruanih sukoba koji su bili potrebni za osloboenje trebalo je urediti nacionalnu dravu i obezbediti racionalno funkcionisanje drutva. Takvoj svrsi su trebale sluiti kritika istoriografija, dravno pravo, nauka o jeziku, nacionalna ekonomija, geografija, filozofija koja prethodi ovim disciplinama i etnologija i sociologija koje se izdvajaju kao posebne nauke. Kod Srba etnologija je uglavnom bila deskriptivna, a sociologija je bila teorijska sinteza sa teitem na objanjavanju civilizacijski primerene organizacije srpskog drutva. Danas su etnoloki i socioloki pristup odvojeni i meusobno komplementarni u saznajno-analitikom i praktino-delatnom smislu. Meutim, nerazdvojno su povezana u okviru prouavanja naeg narodnog ivota koje je utemeljio Vuk Stefanovi Karadi, a nastavili su Valtazar Bogii, Jovan Cviji, Slobodan Jovanovi, ore Tai, Sreten Vukosavljevi, Dragoljub Jovanovi i drugi. U drugoj polovini XIX veka znaajna je pojava Svetozara Markovia i njegova tenja da teoretski zasnuje socijalistiku ideologiju i sprovede revoluciju u sferi dravne vlasti. Pa je tako Svetozar Markovi doao do kritikog tumaenja stvarnih drutvenih prilika i odnosa u tadanjem srpskom drutvu.

2. Sociologija u Srba kao akademska disciplinaUkorenjivanje na univerzitetu Prvi put je katedra za sociologiju osnovana na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. i to zato to je drutvenu stranu prava nemogue razumeti bez sociolokog pristupa (objanjavanje drutvenih prilika u kojima neko pravo nastaje i funkcionie). Grupa profesora na elu sa Slobodanom Jovanoviem je nainila pionirske korake ka priznavanju sociologije kao posebne akademske nauke. Uz podrku Slobodana Jovanovia na pravnom su se nali Dragoljub Jovanovi (sociologija agrara i seljatva) i Jovan orevi (sociologija politike). Slobodan Jovanovi je na doktorskim studijama drao prva predavanja iz sociologije na kojima su prikazane neke teorijske struje (formalizam, marksizam) i problemi (prava, politike, religije, kulture). ore Tasi se bavio filozofijom i sociologijom. Smatrao je da je akademska sociologija najprirodnija prepreka agresivnim ideologijama koje se javljaju u srpskom drutvu i uzimaju maha izmeu dva rata. 1935. godine je osnovao Drutvo za pravnu filozofiju i sociologiju koje od 19381941. deluje kao Drutvo za sociologiju i drutvene nauke. 1938. uredio je prvi iskljuivo socioloki zbornik Socioloki pregled. 1961. je obnovljen kao glasilo Srpskog sociolokog drutva, koji je izlazio kao godinjak. Rat je prekinuo njegove aktivnosti. Uz Tasievu pomo na Pravnom fakultetu u Beogradu sociologiju predaje Sreten Vukosavljevi, a Vera Erlih skuplja grau za studiju o transformaciji jugoslovenske patrijarhalne porodice. Svoje radove su objavljivali u Arhivu za pravne i drutvene nauke koji u Beogradu izlazi od 1906. godine. Mlae generacije su se skupljale oko Pravne misli koji od 1938. postaje asopis za pravo i sociologiju. Jedan od urednika je Dragoslav Todorovi, koji je bio dirkemovske orijentacije koja je bila najpopularnija izmeu dva svetska rata jer je na Beogradskom univerzitetu bilo dosta francuskih aka.

2

Mirko Kosti, ekonomista i sociolog je bio blizak idejama nemake formalne sociologije. Predavao je socijalnu politiku i sociologiju na Pravnom fakultetu u Subotici i Ljubljani. Napisao je Uvod u optu sociologiju kao prvi moderni udbenik sociologije. Pored Vizeovih ideja saeo je i osnovne stavove Maksa Vebera, Emila Dirkema i Vilfreda Pareta. Bio je saradnik meunarodnih sociolokih asopisa. Pokrenuo je i ureivao Drutveni ivot (1920.), asopis sa prvenstveno sociolokom tematikom. Izmeu dva rata ugled sociologije raste. Na pravnim fakultetima bilo je obavezno formiranje katedre za sociologiju (sa statistikom) a na poljoprivrednim sociologija sela (sa naukom o zadrugarstvu). Tada nije postojala dovoljna obavetenost o potrebi i znaaju sociologije u savremenijoj univerzitetskoj nastavi. II svetski rat je prekinuo razvoj koji je tek zapoeo. Nakon II svetskog rata boljevikostaljinistiki reim i marksistika ideologija gui svaku alternativnu misao. Sociologija je bila nepoeljna, jer je kao liberalna misao shvatana buroaski, pa biva onemoguena. Umesto sociologije od 1945. se propagira marksistika sociologija kao najtanija socioloka teorija. Razlaz sa Staljinom i njegova smrt su sredinom pedesetih omoguili popravljanje uslova kulturnog stvaralatva. Dozvoljena je izvesna liberalizacija i destaljinizacija drutva. Sociologiji je ponovo omoguen razvoj, ali je instrumentalizovana u izgradnji novog ideolokog pokreta samoupravnog socijalizma. Od sociologije se trailo da bude marksistika, pa je od nepoeljne nauke postala nauka prihvatljiva za liberalniju struju unutar komunistike partije. Borba za ukljuivanje sociologije u univerzitetsku nastavu je ponovo poela. Liberalno orijentisani filozofi i pravnici organizuju se u posebno socioloko struno udruenje. Udruenja prethode osnivanju katedri. Udruenja su okupljala poklonike sociologije i srodnih disciplina. Zajednika javna aktivnost istaknutih pojedinaca je stvorila uslove da socijalistika vlast popusti i dozvoli otvaranje sociolokih katedri. Sociologija u socijalizmu je paradoksalna pojava: kao liberalna misao sociologija ne prihvata totalitarnu vlast, a kada se prihvati to je iz uverenja da moe da slui kao instrument za posebne politike potrebe i ciljeve. Liberalniji politiari su verovali da im sociologija i sociolozi mogu pomoi da nadvladaj socijalistiki dogmatizam. Politiari su verovali da im sociologija moe pomoi da uvrste svoje dogme. Ako su politiari ili sociolozi (i to iskljuivo kao politiari) dobijali neku korist na linom planu sociologija je gubila. Politiki okvir sociologije se odrao do dana dananjeg i determinie njen dalji razvoj. Socioloke katedre i studijske grupe Afirmacija sociologije kao naune discipline je uspelo osnivanjem sociolokih katedri, zasebnih studijskih grupa i istraivakih centara. Glavne institucije sociologije su bili Filozofski i Pravni fakultet u Beogradu i Institut drutvenih nauka u Beogradu. Popularizaciji sociologije su doprinele javne tribine, asopisi i meunarodna saradnja sociologa. Najvaniji korak ka konanom osnivanju sociologije kao nauke kod Srba je osnivanje studijskih grupa za sociologiju na kojima su obrazovani prvi sociolozi. 1959. na Filozofskom fakultetu u Beogradu je osnovana studijska grupa za sociologiju koja je rad zapoela u okviru Katedre za filozofiju, nastavila rad u Odeljenju za filozofiju i sociologiju, sve do 1990. kada se konano formiralo Odeljenje za sociologiju. Prvi profesori su bili filozofi liberalne marksistike orijentacije. Uz katedru i studijsku grupu od 1972. postoji Institut za socioloka istraivanja. Prvi upravnik bila je Zagorka Golubovi, a rukovodilac prvog projekta Ljubomir Tadi. Najavivi separatistiki nacionalizam, koji je dve decenije kasnije odveo Jugoslaviju u propast, sam politiki vrh nareuje gaenje instituta. Ljubomir Tadi i Zagorka Golubovi kao i docent Dragoljub Miunovi i asistenti Neboja Popov i Trivo Ini koji su radili na projektu su izgubili posao. U 3

sledeoj fazi svog razvoja lanovi Instituta i Katedra za sociologiju izbegavali su prepirke sa politikim vrhom i trudili se da odre sociologiju naukom zasnovanoj na kritikoj i liberalnoj misli. Druga studijska grupa za sociologiju otvorena je 1971. na Filozofskom fakultetu u Niu, sa namerom da se oslabi katedra u Beogradu koja je bila jako liberalnija neideoloki obojena. Ni politike stranke nisu mogle kontrolisati razvoj katedri pa se i ona u Niu, kao i studijska grupa za marksizam u Novom Sadu i Fakultetu politikih nauka bore za manje ili vie slobodan stav. U Niu, pored studijske grupe za sociologiju, formiran je istraivaki centar i Institut za socioloka istraivanja. Kriza marksizma osamdesetih dovodi do toga da sociologija i filozofija izbore ukidanje tj. zamenu studijske grupe marksizma za sociologiju i filozofiju najpre u Novom Sadu, a zatim u Pritini i Nikiu. 1988. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nastaje studijska grupa za sociologiju i filozofiju, a na drugoj godini studija se izdvaja smer za sociologiju. Od 1996. studenti od prve godine upisuju sociologiju kao posebnu studijsku grupu. Katedra za sociologiju je sve do kraja osamdesetih u sastavu Instituta za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. To je bila glavna institucija za socioloka istraivanja u Vojvodini a voa prvog pokreta bio je Milovan Mitrovi. Novosadski fakultet je uspeo da odri sociologiju kao predmet ak i kad je ona bila potisnuta sa drugih fakulteta marksistikim predmetima. Na pravnom fakultetu u Novom Sadu je postojala katedra za sociologiju u kojoj su bili Milovan Mitrovi, Mladen Stojanov, Milo Marjanovi i Laslo Sekelj. Ovo jezgro nije uspelo da se ouva kao ni pokuaj da se organizuje novo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u okviru tek otvorenog i brzo ugaenog Instituta za sociologiju sela. Tradicionalno najistaknutije mesto i znaajnu ulogu ima katedra za sociologiju na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na ekonomskim studijama u okviru Ekonomsko-komercijalne visoke kole, a kasnije i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu gde optu sociologiju, sociologiju rada i ekonomsku sociologiju predaje Vladimir Rakovi. Novo otvoreni fakulteti uvode sociologiju u svoj program, meutim nemaju dovoljno kompetentne predavae. Posebne sociologije jo nisu dovoljno razvijene, a ni njihovi sadraji nisu dovoljno afirmisani. U novom drutvenom i obrazovnom sistemu posebne sociologije bi mogle dobiti zvaniniju kulturnu i obrazovnu ulogu. Takoe, sociologija bi se odvojila od ideoloke slube u koju je dosad postavljena. Struna udruenja i asopisi Kao i pre Drugog svetskog rata i prvo posleratno udruenje sociologa osnovali su pravnici. Srpsko socioloko drutvo osnovano je u Beogradu 1954. Prvi predsednik Srpskog sociolokog drutva bio je Radomir Luki. Radomir Luki je prvi kod nas posle Drugog svetskog rata zapoeo na Pravnom fakultetu u Beogradu da predaje sociologiju kao nastavni predmet. 1957. je objavio i prvi socioloki udbenik, to je uticalo da se sociologija nae u nastavi od poetka i na drugim pravnim fakultetima. Skoro u isto vreme pokree se inicijativa za formiranje zajednikog udruenja za filozofe i sociologe. Toj inicijativi pridruuju se i pravnici. Osnivaka skuptina Jugoslovenskog udruenja za filozofiju i sociologiju odrana je 9. i 10. novembra 1956. u Novom Sadu. Prvi predsednik bio je Joe Goriar, a potpredsednici Radomir Luki i Vuko Pavievi. Pokrenut je i asopis Filozofija Sociologija, koji se pojavio 1957. a u toku 1958. izaao tri puta. Veljko Kora je bio prvi glavni urednik. U okviru zajednikog udruenja su sekcije za sociologiju i filozofiju delovale zasebno. Tako je sekcija za sociologiju zajedno sa Odeljenjem za sociologiju Instituta drutvenih nauka u Beogradu 1959. zapoela posebno izdavanje Sociologije sa podnaslovom asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. Ovim podnaslovom 4

naglaena je antropoloka i psiholoka orijentacija u sociologiji, nasuprot dogmatskom marksizmu. Sociologija izlazi etiri puta godinje. Kada je dolo do izdvajanja asopisa za sociologiju ubrzo su se i formalno odvojile sekcije za sociologiju i filozofiju 1960. na skuptini u Bledu. Tada je odrana i rasprava u kojoj je liberalna struja filozofa i sociologa nadvladala dogmatske marksiste. Tako od 1960. postoji zasebno Jugoslovensko udruenje za sociologiju (JUS) iji je prvi predsednik bio Oleg Mandi. Od samog poetka JUS je razvijao saradnju sa Meunarodnom sociolokom asocijacijom (ISA). Sve do sredine sedamdesetih sedite JUS-a bilo je u Beogradu, pa je to uticalo da su glavnu aktivnost JUS-a nosili beogradski i srpski sociolozi. JUS je bio savezno udruenje, a ne savez republikih i pokrajinskih drutava to je bio sluaj sa drugim strunim asocijacijama. Meutim, separatistiki virus se proirio i na JUS. Veina najuglednijih sociologa bila je jugoslovenski orijentisana, ali strune aktivnosti su teita premetala na republika udruenja. Iz hrvatskog i slovenakog sociolokog drutva su slati zahtevi o promeni statuta JUS-a kako bi se omoguilo republikim drutvima posebno ulanjenje u ISA. Takoe su traili i premetanje mesta izlaenja Sociologije. Srpski sociolozi su isticali da teite aktivnosti i uprava JUS-a treba da bude tamo gde su bili najaktivniji lanovi, tako da strunih i tehniko-organizacionih razloga za razbijanjem JUS-a nije bilo. 8. juna 1991. dolo je do kulminacije separatizma. Sve to je imalo oznaku jugoslovenskog nije bilo poeljno u Sloveniji i Hrvatskoj. Retki slovenaki i hrvatski sociolozi koji su se suprotstavljali separatizmu nisu imali uticaja. lanstvo JUS-a u ISA bilo je dovedeno u pitanje, kao i lanstvo Jugoslavije u UN. Bez znaaja je bilo to to je JUS imao kontinuirano lanstvo u ISA, kao to nije bilo bitno to je Jugoslavija jedan od osnivaa UN-a. Unutranja politika je presudno uticala na razvoj sociologije, kao i na rad sociolokih organizacija i ustanova. Aktivnost udruenja bila je pod ideoloko-politikim pritiscima. Kritike reakcije sociologije na totalitarne metode vladanja su dovodile do jo jae represije. Za sociologiju su u tom pogledu najtee bile sedamdesete godine kada su ometene aktivnosti strunih udruenja, zaustavljeno finansiranje asopisa, ukidani istraivaki centri... Zbog podrke studentskih demonstracija 1968., poetkom 1974. iz nastave je odstranjena grupa profesora sa Odeljenja za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, meu kojima je bila i Zagorka Golubovi. Oni ne samo da su odstranjeni iz nastave ve do 1980. nisu smeli da uestvuju na strunim skupovima ni da sarauju u domaim asopisima. Od ovog udarca sociologija se nije oporavila ni nekoliko decenija kasnije. Po drutveni status sociologije teke posledice je ostavilo uvoenje nedogmatskog marksizma umesto sociologije i filozofije pod raznim nazivima (osnovi marksizma, marksizam i socijalistiko samoupravljanje, teorija i praksa socijalistikog samoupravljanja). Socioloki asopisi (Sociologija i Socioloki pogled) jedva su preivljavali. Dolo je i do formiranja zasebnih studijskih grupa za diplomirane marksiste na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Pritini i na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Ideoloka kampanja nedogmatskog marksizma poela je da slabi kada je poetkom osamdesetih itav sistem oslabio i politikom i ekonomskom krizom u jugoslovenskom drutvu i dravi. Kao nauka drutvene krize sociologija ponovo oivljava. Neuspeh politiara da nae reformski izlaz iz krize doveo je do meunacionalnog rata. Sociolozi su upozoravali da odlaganje reformi vodi nasilju, ali ih niko nije sluao. 5

Za vreme postojanja i delovanja JUS-a postojalo je i delovalo Srpsko socioloko drutvo (1975 Socioloko drutvo Srbije SDS). Aktivnost JUS-a i SSD-a deluju meusobno povezano kao i Sociologija i Socioloki pregled. SSD je, kao i JUS, imao vei broj regionalnih ogranaka i sekcija koji su bili naroito aktivni u drugoj polovini ezdesetih kada je srpska sociologija bila u poletu. Od 1968. politiki pritisak raste, pa se sve do kraja sedamdesetih teite aktivnosti pomera ka manjim grupama koje rade na ue strunim pitanjima. Od aktivnijih grupa tu su: sekcija za sociologiju rada, komunikologiju i masovne komunikacije, socijalnu politiku, urbanu sociologiju i metodologiju. Pod izgovorom usaglaavanja sa konfederalnim ustavom iz 1974. i zakonom o udruenjima graana zahtevane su promene u organizaciji srpskih sociolokih udruenja. 1975. po nalogu Saveza komunista oformljena su pokrajinska udruenja sociologa i filozofa potpuno odvojena od Srpskog sociolokog drutva. Pod pritiskom Srpsko socioloko drutvo je promenilo ak i svoje ime. Apsurdnost osnivanja pokrajinskih sociolokih udruenja lei u tome to nije bilo dovoljno sociologa za tako neto, pa su osnovana meovita socioloko-filozofska udruenja. Oni koji su zadrali lanstvo u SDS-u postajali su eksponenti beogradskih anarho-liberala u Vojvodini, a na Kosmetu srpski nacionalisti. Krajem osamdesetih dolo je do gaenja pokrajinskih udruenja zbog politikih promena, to dokazuje koliko je mali stepen njihove autonomnosti. Danas SDS ponovo funkcionie kao jedinstvena organizacija, sa ograncima u Niu i Novom Sadu. Drutvo organizuje naune skupove, strune tribine i izdaje tromesenik Socioloki pregled. I pored smanjivanja broja sociologa unutar ve suene drave sociolozi Beograda i Srbije nalaze razna reenja za odravanje dva socioloka asopisa. Sociologija i Socioloki pregled i pored svih tekoa redovno izlaze i uzajamno se dopunjavaju. U poslednje vreme se sve vie razlikuju po tematskoj orijentaciji pa time opravdavaju svoje zasebno postojanje. Paralelno deluju dva udruenja JUS i SDS koja su imala skoro isto lanstvo, a u njihovim odnosima se preslikavala nazovi federalna struktura SR Jugoslavije. Formalni partner SDS-a u JUSu je bila samo sekcija udruenja sociologa i filozofa Crne Gore. JUS nije bio u stanju da sprovede nijednu strunu aktivnost bez SDS-a. JUS je na kraju ostao vie kao relikt prolosti nego kao stvarna potreba. Ono to je bilo potrebno je to bre vraanje srpske sociologije svojim izvornim naunim ciljevima i primerenim organizacionim oblicima delovanja, kako bi se mogla dalje razvijati i ui u ravnopravnu saradnju sa modernim spoljnim svetom. Prvi predsednik SSD-a (SDS-a) bio je Radomir Luki. Prvi glavni urednik Sociolokog pregleda bio je Mihailo Popovi. Sociloki instituti U Beogradu 1961. osnovan je, a 1962. poeo je sa radom Socioloki institut Srbije. Njegov prvi direktor bio je ekonomista Vladimir Rakovi. Istraivaka delatnost Instituta organizovana je preko sekcija, istraivakih grupa i projekatskih timova kojima su rukovodili istaknutiji spoljni saradnici. Socioloki institut je poetkom 1971. integrisan sa Institutom za kriminoloka i kriminalistika istraivanja u Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja. Veina sociologa je nastavila da se bavi ranije odabranim oblastima, ali se javljaju i nove istraivake teme u okviru sociologije rada, slobodnog vremena i druge. Neki od sociologa povremeno se angauju kao saradnici na kriminolokim projektima, bavei se socijalno-patolokim pojavama.

6

Institut drutvenih nauka u Beogradu (IDN), odmah po osnivanju formira Odeljenje za sociologiju i pokree prva empirijska socioloka istraivanja u Jugoslaviji. Prvi plan naunoistraivakog rada Odeljenja za sociologiju je ukljuivao projekte o socijalnoj strukturi, radnikom samoupravljanju, komuni i lokalnim zajednicama, omladini, selu i porodici. Prvi upravnik Odeljenja za sociologiju IDN-a bio je Vuko Pavievi. Od 1969. do danas u sastavu IDN-a deluje Centar za socioloka istraivanja sa promenljivim brojem stalnih saradnika i vie dugogodinjih projekata. Istraivanja koja su u ovom Centru dosad obavljana mogu se svrstati u nekoliko glavnih problemskih podruja sociologije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Drutvena struktura Jugoslavije, Radniko samoupravljanje, Lokalne zajednice i komune, Socioloka istraivanja omladine i studenata, Porodica i poloaj ena, Socijalni problemi ekonomske emigracije.

Drugi projekti Centra iz oblasti teorijske sociologije su: sociologije sela, metodologija i sociologija nauke, socijalne antropologije, sociologije kulture i dr. Neke posebne socioloke discipline i problemi su nali svoje mesto u istraivakim programima IDN-a u okviru njegovih drugih centara kao to su oni za demografska, politikoloko-komunikoloka i filozofska istraivanja. Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje osnovan je 1963. u okviru IDN i bavi se interdisciplinarnim prouavanjem javnog mnjenja, masovnog komuniciranja, politikih stavova i izbornog ponaanja raznih drutvenih grupa i slojeva. Centar za filozofiju i drutvenu teoriju osnovan je 1981., kao zasebna organizaciona jedinica u okviru IDN-a. Povod za njegovo osnivanje je politika odluka o deliminoj rehabilitaciji iz nastave odstranjene grupe profesora Odeljenja za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Centar je nastavio tradiciju ranijeg Odeljenja za filozofiju sa novom kritikom teorijskom orijentacijom. Zakljuak Kada bi se skicirala slika pitanja koja su postavljana u razvoju nae sociologije ona bi izgledala ovako: Krajem pedesetih i poetkom ezdesetih glavno pitanje je bilo da li postoji jedna sociologija sa vie teorija ili dve sociologije; Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih isticalo se pitanje da li postoje klase i klasne nejednakosti u socijalizmu; Tokom sedamdesetih odnos drave, samoupravljanja i trita; U osamdesetim vlada rasprava meu sociolozima o uzrocima drutvene krize, sistemskim blokadama, raspadu socijalizma i alternativama razvoja; Tokom devedesetih postavlja se pitanje o uzrocima i posledicama razbijanja jugoslovenske drave. Takoe se srpska sociologija suoava sa izazovima globalnih promena u svetu.(Mitrovi, Milovan. 2006. Sociologija u Srba. urnal za sociologiju, str. 28)

Politiki pluralizam je dozvolio da se stvori i idejni i teorijski pluralizam u sociologiji. Politika vie ne utie na sociologiju, ali neposrednog uticaja imaju drugi faktori (medijski i finansijski aspekt). Meunarodnom izolacijom, spoljnim sankcijama, ratom su ti uticaji ojaali, ali se istorijski kontinuitet odrao. Nekada su sociolozi imali samo jedno nametnuto i zadato politiko 7

stanovite, danas oni sami biraju politiko opredeljenje koje dovodi do suprotstavljanja grupa srpskih sociologa. Smirivanjem situacije na balkanskim prostorima i demokratizacijom srpskog drutva moe se oekivati mirnija faza u razvoju srpske sociologije. Sociologija zahteva politiku distancu koju za sada nema. Najvanija socioloka pitanja mogu dobiti odgovor samo ako bogati i jaki ne budu nametali svoje miljenje svima drugima.

8

Literatura - Mitrovi, Milovan. 2006. Sociologija u Srba. urnal za sociologiju, br. 4: 8-30.

9