SOCIJALNA MOBILIZACIJA U SKRININGUPrim. dr ĐurĊa Kisin, dr Biljana Kilibarda

16. – 17. novembar 2011. godine

• Dobro zdravlje pomaţe ljudima da razviju

maksimalan potencijal i da imaju aktivnu ulogu u

drustvu, a društvu omogućava da napreduje u

kulturnom, socijalnom i ekonomskom smislu

• Zdravlje se moţe sagledati u pozitivnom smislu kao

fiziĉka i duševna snaga i sposobnost prilagodjavanja

i suoĉavanja sa razliĉitim okolnostima

• U internacionalnom kontekstu koncept promovisanja zdravlja pojavio se na konferenciji SZO u Alma Ati (1978)

• Neke od kljuĉnih odrednica deklaracije:

Poziv vladama da štite i promovišu zdravlje ljudi

Poziv ekonomskom i društvenom razvoju kako bi se postiglo zdravlje za sve i smanjio jaz meĊu zemljama

Promocija zdravlja fokusirana je na dostizanje jednakosti u zdravlju

Ljudi ne mogu dosegniti svoj puni zdravstveni potencijal

ukoliko nisu u mogućnosti da preuzmu kontrolu nadstvarima koje odreĊuju njihovo zdravlje

• Promocija zdravlja / brojne definicije

• Dr Milan Jovanović Batut (1847 -1940)

”Za uspešnu borbu protiv bolesti i telesnog opadanja u narodu valja spremiti troje:

1. Dobre, savremene zdravstvene, sanitetske zakone i ustanove.

2. Potreban broj spremnog i savesnog struĉnog osoblja

3. Dobro obavešten narod, da sve to moţe razumeti, pravilno shvatiti, pa dragovoljno i taĉno usvojiti, a po mogućstvu i sam oko svog zdravlja prionuti”

• Rad za narod, rad sa narodom

• Osnov savremenog zdravstvenog vaspitanja i aktivnosti na promociji zdravlja

Osamdeset godina u službi zdravlja naroda. Đokić D, Dovijanić P i saradnici

Kako ljudi donose odluke koje

utiču na njihovo zdravlje i zašto

se rizično ponašaju ?

Koji resursi su potrebni ljudima

da bi nešto promenili ?

Na koji način planirati

intervencije koje imaju za cilj

promenu stavova i ponašanja ?

Većina teorija u oblasti promocije zdravlja je preuzeta iz

drugih nauĉnih disciplina.

MODIFIKACIJA-PROMENA PONAŠANJA

PROMENE PONAŠANJA (SZO) MOGU BITI:

- PRIRODNE-OKOLINSKE PROMENE I OKOLNOSTI ČESTO DOVODE I DO

INDIVIDUALNIH SPONTANIH PROMENA (BEZ POSEBNOG- SVESNOG

ANGAŢOVANJA)

- PLANIRANE PROMENE- SVESTAN ORGANIZOVANI NAPOR INDIVIDUE,

PROFESIONALACA ILI OBA AKTERA

PLANIRANE PROMENE = MODIFIKACIJA PONAŠANJA

VASPITANJE ZA ZDRAVLJE

EFEKTI USPEŠNE MODIFIKACIJE PONAŠANJA:

• SMANJENJE STOPE OBOLJEVANJA I UMIRANJA

• PRODUŢENJE ŢIVOTA - „ŢIVOTU DODATI GODINE“

• VIŠE GODINA U KOJIMA INDIVIDUA ŢIVI BEZ SIMPTOMA ILI KOMLIKACIJA

HRONIČNIH OBOLJENJA - „GODINAMA DODATI ŢIVOT“

• MNOGOBROJNE KORISTI: KVALITET ŢIVOTA, SMANJENI TROŠKOVI

GREEN:

„ MODIFIKACIJA PONAŠANJA PODRAZUMEVA ŠIROK DIJAPAZON

AKTIVNOSTI, OD POLITIČKIH DO EDUKATIVNIH, KOJE SU USMERENE

NA VEĆ FORMIRANO PONAŠANE“

TAYLOR:

KOGNITIVNI ASPEKT tj. neophodno je pruţiti adekvatnu, pravovremenu i

pravu informaciju i podići nivo znanja za odreĊeni problem ili pojam

AFEKTIVNI što podrazumeva formiranje svesti o uticaju ponašanja na zdravlje

kroz usvajanje odreĊenih stavova

BIHEVIORALNI kako bi se donela odluka o promeni ponašanja i primeni te

odluke u praksi

SOCIJALNI kojim se ostvaruje ukupni uticaj zdravstvenog vaspitanja na

zajednicu

Brojne teorije i modeli se koriste da bi se objasnilo i predvidelo ponašanje u vezi sa zdravljem i sprovele inetrvencije u oblasti promocije zdravlja:

1.Model socijalnog učenja

2. Model socijalnog marketinga

3. PROCEDE MODEL-Predisponirajuće-osnažujuće-podražavajuće4. Model zdravstvenih ubeđenja

5. Model preventivnog ponašanja

6. Model akcije za zdravlje

7. Dinamički model

8. Teorija planiranog ponašanja Theories of Reasoned Action

and Planned Behaviour -Dr Marjeta Keršič Svetel

NAJBOLJI-IDEALNO PREPORUČLJIV MODEL NE POSTOJI

• Modeli predstvaljaju praktiĉna sredstva za

primenu teorije.

• Omogućavaju profesionalcima u oblasti zdravlja

da se opredele za odgovarajuću interveciju.

• Postoje brojni dokazi da korišćenje teorija u

dizajniranju i implemnentaciji programa

promocije zdravlja povećavaju efikasnost

intervencije.

1. MODEL SOCIJALNOG UČENJA po kome

• LJUDSKO PONAŠANJE U ODNOSU NA ZDRAVLJE ZAVISI OD STAVA

OKOLINE, ODNOSNO OD PRISUSTVA OSNAŢAVAJUĆIH FAKTORA

(KAZNA-NAGRADA) KOJI UTIĈU NA:

• FORMIRANJE PONAŠANJA

• NJEGOVO ODRŢAVANJE

• TO JE USMERAVANJE AKTIVNOSTI NA OSPOSOBLJAVANJE MLADIH I

ODRASLIH ZA SPECIFIĈNE VEŠTINE ODUPIRANJU PRITISCIMA KOJI

VODE DO RIZIĈNOG-NEZDRAVOG PONAŠANJA (bolesti zavisnosti)

MODEL IMA ZADATAK „PLANIRANJE ZDRAVSTVENO-VASPITNIH AKCIJA“

2. MODEL SOCIJALNOG MARKETINGA

• METODOLOŠKI PRISTUP DA SE DIZAJNIRA,

USPOSTAVI I KONTROLIŠE PROGRAM USMEREN

DA ODMAH UTIĈE NA INDIVIDUALNO PONAŠANJE

(AIDS).

• PRIMENJUJE SE U KAMPANJAMA KOJE KORISTE

KOMBINACIJE SA MAS MEDIJIMA.

3. PROCEDE MODELMODEL

PREDISPONIRAJUĆE-OSNAŢUJUĆE-PODRŢAVAJUĆE FAKTORE

DEFINIŠE OKVIR UNUTAR KOGA SE, ODREĐENO NIZOM

FAKTORA, RAZVIJA PONAŠANJE VEZANO ZA ZDRAVLJE.

FAKTORI SU:

1.PREDISPONIRAJUĆI: ZNANJE, STAVOVI, ZDRAVSTVENO

UBEĐENJE

ZDRAVSTVENO VASPITNA INTERVENCIJA KORISTI:

• TRADICIONALNE,

•JEDNOSTAVNE,

• DIDAKTIĈKE METODE,

• METODE MASOVNIH KOMUNIKACIJA I INTERAKTIVNE

KOMUNIKACIJE

2.OSNAŢUJIĆI: DOBIJAJU NA ZNAĈAJU SA POJAVOM TEORIJE O

PREVASHODNO SOCIJALNOJ USLOVLJENOSTI PONAŠANJA (prihvatanje

odreĊene zdravstvene prakse kao što je nagrada, povelja i osnaţivanje namere

da se u tome istraje).

3.PODRAŢAVAJUĆI: PODRŠKA OKOLINE (porodica, škola, radni kolektiv) za

odluku.PODRŠKA UKLJUČUJE:

• SUŠTINSKO PRIHVATANJE,

• ODOBRAVANJE OD STRANE OKOLINE,

• STVARANJE USLOVA I RESURSA ZA REALIZACIJU ODLUKE

ZAHTEVA PLANIRANJE POSEBNIH EDUKATIVNIH NAPORA PREMA OKOLINI.

UKLJUĈUJE:

• ODGOVORNOST ZA ZDRAVLJE DEFINISANA KAO PRETEŢNO INDIVIDUALNA

• POLITIĈKI FAKTORI,

• REGULATORNI

• ORGANIZACIONI

MODEL IMA ZADATAK „PLANIRANJE ZDRAVSTVENO-VASPITNIH AKCIJA“

4. MODEL ZDRAVSTVENIH UBEĐENJA

Najšire primenjivan i najuticajni model u zdravstvenom vaspitanju.

- ZAŠTO LJUDI NE/SARAĐUJU U PREVENTIVNIM AKCIJAMA I

NE/PRIHVATAJU PREVENTIVNE MERE?

PREMA MODELU REAGOVANJE LJUDI JE U FUNKCIJI 4 OSNOVNE

LIČNE PERCEPCIJE ILI ZDRAVSTVENIH UBEĐENJA:

-INDIVIDUALNO UBEĐENJE U VEZI SA VLASTITOM OSETLJIVOŠĆU NA

(ZA) BOLEST KOJU TREBA PREVENIRATI,

-OZBILJNOST, TEŢINA BOLESTI KOJA SE PREVENIRA,

-UBEĐENJE U EFIKASNOST PREVENTIVNE AKCIJE, PROMENE

PONAŠANJA,

-PROCENA OKOLINSKIH I LIČNIH BARIJERA U PRIHATANJU I

PODSTICANJU PROMENA PONAŠANJA.

MODEL IMA ZADATAK „PLANIRANJE ZDRAVSTVENO-VASPITNIH AKCIJA“

5. MODEL PREVENTIVNOG PONAŠANJA

PREVENTIVNO PONAŠANJE PO OVOM MODELU JE ODREĐENO SA TRI

OSNOVNE DETERMINANTE:

- PRIMARNA DETERMINANTA

- SEKUNDARNA DETERMINANTA

- POKRETAĆKA-MIG ILI SIGNAL ZA AKCIJU

PRIMARNA DETERMINANTA JE CENTRALNI DEO MODELA I SASTOJI SE

OD NIZA MENTALNIH ATRIBUTA (POPUT UBEĐENJA) KOJI ODREĐUJU

HOĆE LI OSOBA PREDUZETI NEKE AKTIVNOSTI U ODNOSU NA SVOJE

ZDRAVLJE ILI NEĆE.

PRIMARNE DETERMINANTE IMAJU SNAGU DA OBJASNE LJUDSKO

PONAŠANJE U ODNOSU NA ZDRAVLJE:

•EFIKASNOSTI PREVENTIVNOG PONAŠANJA,

•OSETLJIVOST NA BOLEST, POVREDU ILI PRERANU SMRT,

•BARIJERE ZA AKCIJU,

•SAMOPROCENA KONTROLE NAD VLASTITIM ZDRAVLJEM (MOTIV ZA

ZDRAVLJE).

SMATRA SE DA SU PRIMARNE DETERMINANTE SAME PO SEBI

DOVOLJNE DA OBJASNE PREVENTIVNO PONAŠANJE I DA OBEZBEDE

NJEGOVU PRIMENU.

SEKUNDARNE DETERMINANTE

SEKUNDARNE DETERMINANTE SE GRUPIŠU U TRI KATEGORIJE I

KARAKTERISTIĈNO ZA NJIH JE DA IMAJU SPOSOBNOST DA STUPE U

INTERAKCIJU SA PODSTREKAĈIMA ZA AKCIJU I TIME OLAKŠAJU

DELOVANJE PRIMARNIM DETERMINANTAMA:

• DEMOGRAFSKE ( POL, EDUKACIJA, DOHODAK)

• KOGNITIVNE (ZNANJE)

• AFEKTIVNE (LIĈNA SPOSOBNOST-NESPOSOBNOST)

• KULTURNE VREDNOSTI

• SOCIJALNA MREŢA

MODEL IMA ZADATAK „PLANIRANJE ZDRAVSTVENO-VASPITNIH AKCIJA“

6. MODEL AKCIJE ZA ZDRAVLJEGLAVNI FAKTORI KOJI ODREĐUJU PONAŠANJE:

- OKOLINSKI (OKRUŢENJE)

- INTERPERSONALNI

- INTRAPERSONALNI

MODEL PRUŢA ELEMENTE ZA ANALIZU VEZE IZMEĐU:

- KOGNITIVNIH FAKTORA (ZNANJE, UBEĐENJE),

- MOTIVACIONOG SISTEMA (VREDNOSTI, STAVOVI, POKRETAĈKE SNAGE),

- PRITISAK SOCIJALNIH NORMI,

- DRUGIH ZNAĈAJNIH FAKTORA IZ NAŠE OKOLINE.

SVI OVI FAKTORI UTIĈU NA NAŠU „NAMERU PONAŠANJA“

•NAMERA PONAŠANJA → ISPOLJENO PONAŠANJE

•FAKTORI OLAKŠAVAJU ILI INHIBIRAJU (UZ UTICAJ OKOLINSKOG FAKTORA)

-MODEL AKCIJE ZA ZDRAVLJE SE BAVI I SOCIJALNIM I OKOLINSKIM

KOMPONENTAMA → KONCEPT PROMOCIJE ZDRAVLJA

- PREMA MODELU AKCIJE ZA ZDRAVLJE ZDRAVA JAVNOZDRAVSTVENA

POLITIKA JE OSNOVNI FAKTOR KOJI INDIVIDUI/POJEDINCU OMOGUĆAVA

DA NAPRAVI PRAVI IZBOR.

18

7. DINAMIČKI MODEL(Prochaska i saradnici 1992) ukazuje na teškoće da se kratkotrajnim edukativnim

ili terapijski naporima postigne promena

Faze promene ponanja

Kontemplacija

(razmišljanje)

Akcija

Faza prekontemplacije

(pre razmišljanja)

Priprema promene

Odrţavanje

Trajni izlaz

FAZE U PROMENI PONAŠANJA:

1. PRE RAZMIŠLJANJA (PREKONTEMPLACIJA)

NEMA NAMERU PROMENE PONAŠANJA

NIJE SVESNA PROBLEMA U PONAŠANJU

NE PREPOZNAJE UTICAJ PONAŠANJA NA ZDRAVLJE

2. RAZMIŠLJANJE;

SVESNOST I PREPOZNAVANJE PROBLEMA

POKUŠAJ ZA ODLUKU-PROMENA PONAŠANJA ILI NE (NAVIKA, PRIJATNOST,

ŠTETNOST-POSLEDICA)

3.FAZA PRIPREME PROMENE

- PROMENA PONAŠANJA

- MANJE KORAKCIJE PONAŠANJA

4. FAZA AKCIJE

- PROCES PROMENE PONAŠANJA U CILJU REŠENJA PROBLEMA (VREME,

ENERGIJA, NIZ FAKTORA..)

- DONOŠENJE ODLUKE

5. FAZA ODRŢAVAJA

-NAPOR INDIVIDUE DA SE ODRŢI NOVI OBLIK PONAŠANJA TJ. PREVENIRA

VRAČANJE NA STARI OBLIK PONAŠANJA

ISTRAŢIVANJE ZDRAVLJA STANOVNIKA REPUBLIKE SRBIJE, 2006.

MINISTARSTVO ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE „Dr MILAN JOVANOVIĆ BATUT“

UZORAK 14.522 stanovnika od 20 i više godina

SAMOPROCENA ZDRAVLJA

Vrlo loše 3,1% Loše 12,6% Prosečno 37,1%

Dobro 33,2% Vrlo dobro 13,8% Bez odgovora 0,2%

SAMOPROCENA ZDRAVLJA U ODNOSU NA PRE 12 MESECI U ODNOSU NA

ISTRAŢIVANJE

MNOGO LOŠIJE 2,9% NEŠTO LOŠIJE 15%

STAV O ODGOVORNOSTI ZA SOPSTVENO ZDRAVLJE

- ISPRAVAN/POŢELJAN STAV 24,4%

- NEUTRALAN 6,4%

- NEISPRAVAN/NEPOŢELJAN 0,8%

IZABRANI LEKAR 50,6%

RAZLOZI POSETE PRIVATNOM LEKARU

• NEMA ČEKANJA 66,5%

• KVALITETNIJI RAD 51,9%

• LJUBAZNOST 37,0%

ZADOVOLJSTVO SADAŠNJIM ŢIVOTOM 6,6

OCENA ŢIVOTNIH VREDNOSTI (skala do 10)

PREMA ZNAČAJU NA LESTVICI ŢIVOTNIH VREDNOSTI NA PRVOM MESTU JE ZDRAVLJE

• BAVLJENJE POLITIKOM 8,4

• BIZNIS 6,8

• RELIGIJA 6,7

• ZANIMLJIV POSAO 5,4

• PUNO PARA 4,6

• SLOBODA 4,4

• SREĆA U LJUBAVI 3,8

• ŢIVOT U MIRU 3,5

• DOBRO ZDRAVLJE 1,5

PROMENA PONAŠANJA PREMA ZDRAVLJU U PROTEKLOJ GODINI 37,8%:

- ZBOG BOLESTI 20,8%

- ZBOG ZDRAVIJEG NAĈINA ŢIVOTA 13,3%

- ZBOG LEPŠEG IZGLEDA 1,4%

NAJVAŢNIJI UZROCI RAZBOLJEVANJA PREMA MIŠLJENJU ODRASLOG STANOVNIŠTVA SU:

• STRES 73,1%

• TEŠKI ŢIVOTNI USLOVI 56,6%

• POGREĐNA ISHRANA 33,3%

• PUŠENJE 31,6%

• ALKOHOL 16,3%

• NEDOVOLJNA FIZIČKA AKTIVNOST 8,0%

• NEDOVOLJNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA 9,7%

KORIŠĆENJE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

- ŢENE UZRASTA 20 I VIŠE G. KOJE NIKADA NISU POSETILE GINEKOLOGA 9,1%

- 30,9% ŢENA STARIJIH OD 20 G. JEDNOM GODIŠNJE POSETI GINEKOLOGA, OD

ČEGA 49,8% ŢENA ODLAZI KOD GINEKOLOGA ZBOG KONTROLE ZDRAVLJA

- PROSEČNA STAROST ŢENA PRILIKOM PRVE POSETE GINEKOLOGU 21,3 god.

• MAMOGRAFSKI PREGLED (52-69 godina)- 3,5%

• MAMOGRAFIJA U POSLEDNJE TRI GODINE 10,4%

• MAMOGRAFIJA U ORGANIZOVANOM SKRININGU 2,0%

• SAMOPREGLED DOJKI JEDNOM MESEČNO 34,1%

• PAP TEST (20 i više godina) 30,5%

• PAP TEST U ORGANIZOVANOM SKRININGU 2,0%

• PAP TEST U POSLEDNJE TRI GODINE 34,9%

ZDRAVSTVENI SISTEM 2011. GODINE U REPUBLICI SRBIJI

mreţa 24 instituta i zavoda za javno zdravlje, 161 doma zdravlja (PZZ), bolniĉke institutucije SZZ i VZZ

RESURSI KADRA, OPREME I PROSTORA ??? !!!

NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU RAKA GRLIĆA MATERICE материце („Službeni glasnik RS“, broj 54/08)

NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU RAKA DOJKE

(„Službeni glasnik RS“ broj 15/09)

Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog crijeva

NACIONALNI PROGRAM SRBIJA PROTIV RAKA

NACIONALNI MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI

Vlada Republike Srbije, 2006. godina

NACIONALNI PROGRAM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽENA, DECE I

OMLADINE

("Sl. glasnik RS", br. 28/09)

Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту iз обавезног здравственог

осигурања и о патриципацији за 2010. годину (“ Сл. Гласник РС” бр. 7/09)

Анализа

ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ укупно 2009. реализовано 38,8%

ПРЕВЕНТИВНИ ГИНЕКОЛОШКИ ПРЕГЛЕДИ ЖЕНА (од 15 +) –

планиран обухват 20% жена 2009. = 10,7% 2010. = 7%

ЦИЉАНИ ПРЕГЛЕД НА РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ ЖЕНА (од 20 до 65 година) –

планиран обухват 30% 2009. = 15,11% 2010. = 10%

ЦИЉАНИ ПРЕГЛЕДИ НА ОТКРИВАЊЕ РАКА ДОЈКЕ

-КЛИНИЧКИ ПРЕГЛЕД (изнад 40 год) – планиран обухват 30%

-МАМОГРАФИЈА (изнад 50 год) Обухват 30%

2009. =13,75% 2010. = 10%

Socijalna mobilizacija- definicije

• Proces spajanja i angaţovanja partnera u zajednici iz razliĉitih sektora u cilju postizanja zajedniĉkog cilja

• Pokret širokog opsega koji angaţuje ljude da uĉestvuju u postizanju specifiĉnih ciljeva kroz napore na sopstvenom jaĉanju

• Mobilizacija je proces tokom koga ĉlanovi zajednice postaju svesni problema, identifikuju ga kao visoko prioritetan i odluĉuju koji su koraci u njegovom rešavanju(Thompson and Pertschuk 1992).

Socijalna mobilizacija

• Socijalna mobilizacija se razlikuje od socijalnog marketinga koji se u velikoj meri bazira na apelovanju na pojedinca

• Socijalna mobilizacija je “lepak koji koji povezuje aktivnosti na lobiranju i planirane, na istraţivanjima zasnovane, programske aktivnosti”(McKee)

• Naći naĉine da se dopre do

osetljivih populacionih grupa

i onih pod povećanim

rizikom ukljuĉujući naĉine

prevazilaţenja izazova

vezanih za tehnologiju, jezik

i drugaĉije navike

• Posebne poruke za ove

grupe stanovništva u

osmišljavanje treba ukljuĉiti

predstavnike ovih grupa koji

će pomoći i u plasiranju

poruka

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE “DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT”Centar za promociju zdravlja

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti

Cеntаr zа аnаlizu, plаnirаnjе i оrgаnizаciјu zdrаvstvеnе zаštitе

PR

MEDIJI 23 regionalna

instituta/zavoda za javno zdravlje

Centar za promociju zdravlja

Centar za prevenciju i kontrolu

bolesti

Cеntаr zа аnаlizu, plаnirаnjе i

оrgаnizаciјu zdrаvstvеnе zаštitе

PR

Predstavnici

Ministarstva za kulturu

i informisanje

Ministarstva za rad

i socijalnu politiku

Ministarstvo za drţavnu

upravu

i loklalnu samoupravu

Republiĉki fond

zdravstvenog osiguranja

Republički CK

Verske

organizacije

Vojne ustanove

Republički zavod

za statistiku

(spiskovi)

Plan socijalne mobilizacije u RS

23 regionalna

instituta/zavoda za javno zdravljeCentar za promociju zdravlja

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti

Cеntаr zа аnаlizu, plаnirаnjе i оrgаnizаciјu

zdrаvstvеnе zаštitе

PR

PredstavniciMinistarstva za kulturu

i informisanje

Ministarstva za rad

i socijalnu politiku

Republiĉki fond zdravstvenog

Osiguranja i okruţne filijale

- Republički CK

- Socijalne

ustanove

- Verske

organizacije

- Vojne ustanove

LOKALNI

MEDIJI

ZDRAVSTVO

Domovi zdravljaDirektor

Glavna sestra

Centar za prevenciju

Izabrani lekar i ginekolog

Patronaţna sluţba

Bolnice

KBC centri

Klinički centri

Instituti i zavodiDirektor

Glavna sestra

Naĉelnici odeljenja

USTANOVE

SZ

LOKALNA

ZAJEDNICA

Odbori za zdravlje

Odbori za

obrazovanje SO

Opštinske

organizacije CK

NGO

Marginalizovane

grupe

ZDRAVSTVO

Domovi zdravlja

Bolnice

LOKALNA

ZAJEDNICA

Odbori za zdravlje

Odbori za obrazovanje

SO

Opštinske organizacije CK

Zaposleni u

svim sluţbama

DZ

Stanovništvo

U bolnicama

Naĉelnici

GS odeljenja

Svi ZR

Zdravstveni

saradnici

Ostali zaposleni

?

• EDUKACIJA EDUKATORA

• Dalje edukativne aktivnosti na okruţnom i lokalnom nivoupodrazumevaju odrţavanje predavanja, tribina, okruglih stolova, rada u grupi i radionica.

• SOCIJALNA MOBILIZACIJA

• Izrada i štampanje promotivnog i edukativnog materijala

• Distribucija promotivnog i edukativnog materijala- Preko mreţe 23 okruţna instituta i zavoda za javno zdravlje prema

svim partnerima u realizaciji edukativnih i promotivnih aktivnosti

• PLANIRANJE, ORGANIZACIJA I IZVOĐENJE SKRININGA

• RUKOVOĐENJE I KOORDINACIJA

• Monitoring, evaluacija i izveštavanje

Dobra komunikacija sa medijima moţe

pomoći u:

• izgradnji, odrţavanju i obnavljanju poverenja

• Podizanju nivoa znanja i razumevanja

• Podsticanje adekvatnog ponašanja,

donošenju ispravnih odluka

• Ohrabrivanje saradnje

Efektivna komunikacija sa medija tokom

javnozdravstvenih akcija

• Proceniti potrebe, ograničenja i kapacitete medija

• Napraviti ciljeve, planove i strategije

• Edukovati osobe zadužene za odnose sa medijima i osobu koja će uglavnom davati izjave

• Pripremiti poruke(poruka treba biti jasna, koncizna, usmerena na ciljnu grupu i da adresira interese onih kojim je upućena)

• Identifikovati medije (elektronski, štampani); utvrditi koji sunajefektivniji (po ciljnim grupama) i napraviti plan aktivnosti

• Proslediti poruke

• Evaluacija (medijska pokrivenost, reakcija javnosti..) i preispitivanje plana aktivnosti na osnovu rezultata

Obezbediti profesionalnu medijsku obukuEffective Media Communication during Public Health Emergencies: A WHO Handbook. Hyer RN and Covello VT.

Geneva, World Health Organization (WHO/CDS/2005.31) 2005; July.

KAMPANJE

JAVNOG

ZDRAVLJA

• Instii

HVALA NA PAŢNJI

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE

“Dr Milan Jovanović Batut”

Centar za promociju zdravlja

Prim. dr Đurđa Kisin

e mail: djurdja_kisin@batut.org.rs

tel/fax 011 3614 580

centrala 011 2684 566 lokal 121

Dr BiljanaKilibarda

e mail: kilibarda_b@batut.org.rs

centrala 011 2684 566 lokal 127