PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

SEMINARSKI RAD ( Socijalna ekologija )

EKOLOKI FAKTORI

Student: TINA MILI 58-09/VOP

Mentor: prof.dr.Esad Jakupovi Banja Luka,april 2011.godine

SADRAJ1.UVOD....................................................................................................................................3 2.OSOBINE EKOLOKIH FAKTORA.................................................................................3 3.PODJELA EKOLOKIH FAKTORA.................................................................................3 4.ABIOTIKI FAKTORI........................................................................................................4 4.1.Klimatski faktori............................................................................................................4 4.2.Edafski faktori................................................................................................................5 4.3.Orografski faktori...........................................................................................................5 5.BIOTIKI FAKTORI...........................................................................................................5 6.EKOLOKA VALENCA.....................................................................................................6 7.ADAPTACIJE I IVOTNA FORMA................................................................................10 8.LITERATURA....................................................................................................................12

2

1.UVODPod spoljanjom (ivotnom) sredinom podrazumeva se kompleks faktora koji deluju na iva bia na onom mestu na kome ive. Ti uticaji dolaze od ive i neive prirode u okolini koja okruuje biljke i ivotinje pa se nazivaju spoljanji ili ekoloki faktori.

2.OSOBINE EKOLOKIH FAKTORAOsnovne osobine ekolokih faktora su:

deluju kompleksno (kao celina), neprekidno se menjaju u vremenu i prostoru meusobno su uslovljeni.

Oni se uzajamno uslovljavaju i menjaju, tako da je samostalno dejstvo jednog jedinog faktora nemogue. Tako je npr. vlanost vazduha uslovljena njegovom temperaturom. Promena ekolokih faktora prisutna je i u vremenu (u toku dana i noi, tokom godine) i u prostoru (npr. promena temperature idui od ekvatora prema polovima).

3.PODJELA EKOLOKIH FAKTORASve ekoloke faktore moemo podeliti na:

abiotike, koji predstavljaju fiziko-hemijske uslove sredine i biotike, uticaji koje neki organizam trpi od strane drugih ivih bia.

Uticaj oveka, s obzirom da je vrlo specifian i znaajan, izdvaja se kao poseban, antropogeni faktor.

3

4.ABIOTIKI FAKTORIAbiotiki ekoloki faktori svrstavaju se u tri grupe : klimatski faktori edafski faktori orografski faktori.

4.1.Klimatski faktoriKlimatski faktori odreuju osnovni karakter neke oblasti i obuhvataju:

svetlost, temperaturu, vodu i vlanost, vazduh, suncevo zracenje, vazdusna kretanja,odnosno vetrove

Za rastenje i razvie svake biljne i ivotinjske vrste neophodna je odreena minimalna koliina toplote, a ukoliko ona nedostaje osnovni fizioloki procesi se prekidaju i nastaje smrt datog organizma. Prema tome, temperatura je jedan od najznaajnijih faktora sredine. Voda, takoe, ima ogroman znaaj za ivi svet jer se osnovni ivotni procesi u elijama ne mogu zamisliti bez vode. Jedini vaan izvor prirodne svetlosne energije na Zemlji je Sunevo zraenje. Za razliku od biljaka, kojima je svetlost neposredni izvor energije potrebne za proces fotosinteze, na ivotinje svetlost utie vie posredno (na ponaanje, karakter ishrane itd.), mada moe ne njih da deluje i neposredno (na prilagoavanje, na rasprostranjenje i dr.). Vazduh deluje na iva bia svojim fizikim i hemijskim osobinama. Hemijske osobine vazduha zavise od njegovog sastava gasova (on sadri 78% azota, oko 21% kiseonika, oko 0,03% ugljen-dioksida, tragove vodonika i dr.). Od fizikih osobina vazduha, vanih za iva bia, najveeg znaaja imaju vlanost i vazduna strujanja.

4

4.2.Edafski faktoriEdafski faktori koji obuhvataju fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita i stena na kojima se zemljite razvija.

4.3.Orografski faktoriOrografski faktori obuhvataju osobine reljefa:

nadmorska visina, nagib terena, stepen razuenosti reljefa itd.).

5.BIOTIKI FAKTORIPredstavljaju uzajamne uticaje biljaka, ivotinja i oveka (antropogeni faktor). Sve biljke i ivotinje uslovljene su ivotnom delatnou drugih organizama. Na taj nain oigledno je da biljke mogu delovati jedne na druge uzajamni odnosi biljaka kao to su simbioza, parazitizam idr. Meu ivotinjama postoje uzajamni odnosi koji se najjasnije ogledaju u lancima ishrane, mada su prisutni i drugi odnosi kao to su simbioza, komensalizam (jedan organizam ima koristi,a drugi je neutralan) i parazitizam. Sa druge strane, biljke mogu delovati na ivotinje, a ivotinje na biljke. Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinja ogledaju se u sledeem:

ishrana svih ivotinja zasniva se na biljkama, biljke ivotinjama slue kao skrovite, ivotinje vre opraivanje, rasprostiranje semena i plodova i dr.

5

6.EKOLOKA VALENCANijedan organizam ne moe da bude istovremeno prilagoen svim razliitim ivotnim uslovima koji vladaju na Zemlji. Svako ivo bie moe da opstane samo u okviru odreenih granica promena ekolokih faktora. Raspon promena pojedinih ekolokih faktora u okviru kojih je mogu opstanak pojedinih organskih vrsta naziva se ekoloka valenca. Organizam i Sredina Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora U irookoj generalizaciji, sredinu jednog organizma ine sva mnogostruka spoljanja dejstva razliite prirode, fizike, hemijske i biotike,kojima je on izloen i na koje on reaguje. iva bia naseljavaju razliite delove zemaaljskog prostora, vodu, kopno i vazduh i za njih su vezana svojim ivotnim potrebama. Time elementi spoljanje sredine postaju uslovi ivota potrebama sredina, tu podrazumevajui i prostor kao takav, ivotna sredina. Gotovo beskrajnoj raznolikosti ivotnih uslova na razliitim takama Zemljine povrine, mogue je izdvojiti srazmerno ogranien broj takvih koji predstavljaju osnovne i neophodne uslove opstanka. U njima se ogledaju karakteristike zemaljskog prostora u kome je ivot postao i na koji je on prilagoen. Tu pre svega dolazi u obzir povoljna temperatura na kojoj mogu nesmetano tei sloeni molekularni hemijski Voda koja ulazi u sastav ive materije, pokriva 73% Zemljine povrine i igra bitnu ulogu u klimatskim, hemijskim i geolokim zbivanjima u zemaljskom prostoru, takoe je jedan od neophodnih uslova ivota. Atmosferski gasovi, posebno ugljendioksid i kiseonik predstavljaju isto tako neophodne uslove ivota. I mineralne materije posebno soli azota i fosfora koje organizmi neposredno ili posredno iskoriuju iz spoljanje sredine, nuni su uslov ivota. Najzad, Suneva svetlost koja je kozmikog porekla, predstavlja neophodni primarni izvor energije ivota koju zelene biljke vezuju ua stvaranje orrganske materije. Ovi osnovni uslovi ivota stavljaju peat na zemaljki prostor, kao sredinu u kojoj se odvija ivot. Oni deluju na organizme i kao takvi predstavljaju ekoloke faktore koji skupa ine ivotnu sredinu. Ekoloke faktore odlikuje promenljivost. Svaki od njih varira u veliini i intenziletu, koleba se prostorno i vremenski esto u vrlo iroklm granicama. Tako na primer, dnevna temperatura u pustinjskim oblastima Azije koleba se preko leta od 42 u podne, do 4,50C nou.I temperatura i

6

svetslost i vlanost variraju u irokim granicama. Ali se ekoloki faktori menjaju i u funkciji vremena kao i u svojim kombinacijama. Tako se reljef Zemljine povrine neprekidno menja u toku geolokih vekova, a sa njim i raspored mora. S druge strane isti ekoloki faktori razliito deluju na pojedine organske vrste,razlrito ak i na pojedine stupnjeve njihovog razvia. U planinskim potocima, ive dve vrste planarija, Euplanaria noormalno izdrava letnje temperature vode od 20 do 27 C dok Crenobia na istim temperaturama umire. U obiilju ekokolokih faktora jedne organske vrste mogue je u principu odvojitil abiotike od biotikih faktora, iako je u izvesnim sluajevima teko provesti granicu imeu njih. Tako je na primer teko odluiti da li uglinuli organsku materiju koja slui kao hrana mnogim organizmima,treba smatrati biotikim faktorom ili ne.Dejstvo jednog faktora je uvek relativno, u zavisnt od ostalih sa kojima ide zajedno. Tako je na primer gornja letalna temperaturna granica buve prenosnika kuge, Xenopsylla cheopis zavisna od stepena relativne vlanosti. Vlanoit u % 0 30 60 90 Letalna temperatura 22 27 32 36 Dejstvo ekolokih faktora i ekoloke valence injenica da se organske vrste u prirodi odravaju pod stalno prumenljivim uslovima sredine objanjava se time da svaka od njih pokazuje veu ili manju plastinost prema kolebanjima pojedinih ekolokih faktora. Ali je reakcija organizma na dejstvo jednog faktora zavisna od stepena veliine i intenziteta samog faktora. Za sazrevanje polnih produkata arana potrebna je temperatura od najmanje 18C otuda se on normalnono ne razmnoava u mnogim vodama Severne Evrope koje se preko leta ne zagrevaju do te temperature Dejstvo ekolokih faktora varira dakle sa stepenom njihove velniine i intenziteta, Ali je tolerancija organizama prema obimu tog variranja u veoj ili manjoj meri ograniena i razliita za pojedine organske vrste.U termalnim izvorima Severne Amerike broj vrsta insekata koleoptera koji u njima ive postepeno opada sa porastom temperature vode Temperatura izvora 3035e 37,540 49 42 4243 4345 Broj vrsta koleoptera 17 13 5 2 1 Postoje dakle granice variranja veliine i intenziteta jednog ekolokog faktora koje odreena organska vrsta moe izdrati. Preko tih granica faktor prestaje da bude uslov ivota i postaje smetnja opstanku vrste.Amplituda kolebanja jednog ekolokog faktora u ijim je granicama mogu opstanak odreene organske vrste oznaena je kao ekoloka valenca. Ovaj znaajni pojam u sutini

7

obeleava ekoloku plastinost vrste, njenu reakcionu irinu koja je specifina i uslovljena njenom unutranjom konstitucijom. Veliina ekoleke valence za jedan odreeni faktor varira od vrste do vrste i njene granice mogu biti ili jako razmaknute, ili naprotiv vrlo uzane. U isti mah, ekoloka valenca jedne vrste organizama nije ista za sve faktore ona za jedan faktor moe biti velika, za drugi naprotiv vrlo mala.Odrasli komarac malariar izdrava temperaturne ralike od -30 do +30 C ali je osetljiva na kolebanja vlanosti vazduha,optimalna vlanost vazduha treba da joj je 90/o. Organizmi sa uzanom ekolokom valencom za jedan odreeni faktor oznaeni su kao stenovalentni sa irokom ekolokom valencom kao eurivalentni, pri emu se grki prefiks steno (uzan) i euri (irok) mogu vezati za izraze koji obeleavaju pojedine. Tipini primer stenovalentnih organizama za temperaturu (stenotermni organizmi) jesu sprudotvorni korali koji ive samo u uzanom pojasu okeana oko ekvatora, izmeu 30 severne irine i 7 june irine, gde temperatura vode ne silazi ispod 20C i koleba se u toku godine u uzanim granicama od svega 2 do 3C. Vrlo stenovalentna za temperaturu je i oveja bela va koja ormalno ivi na temperaturi od od 24 do 32, ostvarenoj izmeu odela i koe oveka i ne podnosi vea temperaturna kolebanja. Organske vrste eurivalentne za temperaturu mnogobrojnije su. Poznati primeri su tigar koji ivi kako u toplim dunglama Indije, tako i u Sibiru gde se zimska temperatura sputa do -40, ili amerika puma, koja je rasprostranjena na irokom prostoru od Kanade na severu, do Patagonije na jugu i dvogrba kamila koja u pustinji Gobi izdrava godinja temperaturna kolebanja od 38 (leti) do -37 (zimi). Razliitu ekoloku valencu pokazuju pojedine organske vrste i u odnosu na faktor hrane. Stenovalentne u ovom pogledu su mnoge vrste leptira ije se gusenice hrane iskljuivo na jednoj biljnoj vrsti, kao to je to sluaj sa mleikarom koji je vezan za biljku mleiku ili sa leptirom Parnassius apollo, ija se gusenica hrani na biljci Sedum album. Naprotiv, gubar (Lymantria dispar) je eurifag u Severnoj Americi, gde je on importiran i predstavlja znaajnu tetoinu uma, njegove gusenice napadaju 477 razliitih biljnih vrsta. Veliina ekoloke valence za jedan faktor ne varira samo od jedne organske vrste do druge ona se isto tako menja sa stupnjem razvia iste vrste. Po pravilu je ekoloka valenca veine faktora najmanja u ranim stupnjevima razvia. Morski rak jastog u Atlantskom okeanu ne dopire na sever dalje od Lofotskih ostrva kraj norveke obale, jer se morska voda severnije

8

ne zagreva do temperature (15 do16C) koja je potrebna za razvie njegovih larava. Ovde dakle ua ekoloka valenca za temperaturu larvenog stupnja ograniava rasprostranjenje u pravcu severa. U okviru ekoloke valence za jedan faktor postoji uvek odreeni stepen veliine i intenziteta kada je njegovo dejstvo na jednu organsku vrstu najpovoljnije. Taj stepen odgovara optimumu dejstva tog faktora. Udaljavanjem od optimuma ka granicama ekoloke valence dejstvo postaje sve nepovoljnije i prelazi u pesimum u blizini gornje (maksimum) i donje (minimum) granice ekoloke valence Kao i sama ekoloka valenca, i poloaj take optimuma varira od jedne vrste organizama do druge i od jednog stupnja razvia do drugog. Za jedan isti faktor, optimum moe leati kod pojedinih vrsta blie maksimumu ili blie minimumu. Skup ekolokih valenci za pojedine faktore ine ekoloki spektar jedne organske vrste. Iako ekoloki faktori deluju celovito i meusobno se uslovljavaju, ponekad samo jedan ekoloki faktor moe da ima odluujuu ulogu za ivot odreenog organizma. Tada taj faktor postaje ograniavajui ili limitirajui faktor, koji moe da ugrozi ili potpuno onemogui ivot tog organizma. Na primer, koliina soli u podlozi po pravilu predstavlja limitirajui faktor. Na zaslanjenim stanitima, bez obzira na povoljne ili ak optimalne klimatske uslove, velika koliina soli u zemljitu onemoguava ivot mnogim biljkama. Karakteristine osobine koje ivim biima omoguuju opstanak u specifinim ekolokim uslovima stanita nazivaju se adaptacije ili adaptivne karakteristike. One predstavljaju evolutivni rezultat dugotrajnog procesa ekolokog prilagoavanja organizama specifinim uslovima spoljanje sredine. Adaptacije, kao osobine koje omoguuju opstanak u specifinim uslovima spoljanje sredine, zapisane su u genetikoj osnovi svakog organizma. Adaptacije se, pre svega, ispoljavaju na morfolokom nivou. Lako je uoiti da je kaktus oblikom svoga tela morfoloki adaptiran na uslove ekstremne sue u pustinji. Meutim, adaptacije se mogu ispoljiti i na fiziolokom nivou. U pustinjama ne ive samo kaktusi. U njima se mogu nai i naizgled obine biljke koje ive i izvan pustinjskih ekosistema. Te biljke nisu adaptirane na morfolokom nivou. Ali nain njihovog funkcionisanja je veoma specifian. Nain na koji vre fotosintezu ili nain na koji uvaju vodu je drugaiji. One su se adaptirale na fiziolokom nivou. Svako ivo bie je adaptirano na uslove spoljanje sredine u kojoj ivi. Da nije tako, ono jednostavno ne bi moglo da

9

opstane. Meutim, esto se u prirodi moe videti da jedna ista jedinka, ukoliko je pokretna i ukoliko tokom svog kretanja dolazi u razliita stanita, menja svoj izgled. Slino je i sa sesilnim organizmima. Ukoliko u toku sezone doe do znaajnijih promena u uslovima spoljanje sredine, i oni mogu znaajnije izmeniti svoj opti izgled. Te kratkotrajne morfoloke promene nazivaju se modifikacije. Za razliku od adaptacija, one su neobavezne i nestalne, a traju onoliko dugo koliko traje i izmenjeni uticaj spoljanjeg faktora. Skup svih adaptivnih karakteristika jednog organizma predstavlja ivotnu formu te vrste. S obzirom na ogromnu raznovrsnost stanita na Zemlji i ogroman broj reenja do kojih su doli razliiti organizmi, jasno Je da je danas mogue prepoznati i izuzetno veliki broj razliitih ivotnih formi. Meutim, kao to je u sistematici na osnovu pojedinih karaktera, mogue grupisati milione razliitih vrsta u nekoliko osnovnih carstava, tako se i sve ivotne forme mogu razvrstati u nekoliko osnovnih grupa.

7.ADAPTACIJE I IVOTNA FORMAEkoloki faktori su povezani u celinu, jer se uzajamno uslovljavaju i menjaju, pa zajedno, kao kompleks, deluju na iva bia. Organizmi se prilagoavaju na te promene u tenji da preive. Zbog toga se svaka vrsta odlikuje posebnim osobinama koje su nastale tokom evolucije, uslovljene su naslednim iniocima i nazivaju se adaptacije (prilagoenosti). Adaptacije su uvek u skladu sa stanitem u kome ive i odraavaju karakter samog stanita. ivotno stanite je odreeni prostor na Zemlji koji se odlikuje specifinom kombinacijom ivotnih uslova (ekolokih faktora). Skup svih adaptivnih osobina, koje se javljaju kod organizma jedne vrste kao odgovor na uticaje ekolokih faktora, ini ivotnu (ekoloku) formu. ivotna forma ve na prvi pogled ukazuje na uslove sredine na koje su organizmi prilagoeni. Ona se ostvaruje na osnovu genetskih mogunosti vrste u toku dugotrajnog prilagoavanja na uslove spoljanje sredine. Pojava da meusobno veoma udaljene vrste

10

imaju sline morfoloke i fizioloke osobine, ukazuje da su se one na slian nain prilagoavale istim uslovima sredine, pa su ostvarile istu ekoloku formu. Nasuprot tome, esto se u okviru srodnih vrsta sreu sasvim razliite ivotne forme jer te vrste ive u razliitim uslovima sredine. Bogatstvo i raznovrsnost ivog sveta u pogledu razliitih tipova ivotnih formi moe se ilustrovati mnogobrojnim primerima:

kod biljaka su to ivotne forme drvea, bunova, trava itd.; kod ivotinja slatkovodne, podzemne, umske, pustinjske itd. forme

Adaptacija moze biti na morfolokom nivou i na fiziolokom nivou Na morfolokom nivou znaci da organizmi menjaju spoljanji izgled da bi se bolje prilagodili sredini (okolini) u kojoj se nalaze. Na fiziolokom nivou znaci da menjaju rad unutranjih organa da bi se bolje prilagodili sredini (okolini) u kojoj se nalaze.

11

8.LITERATURA

Jankovi, M.,orevi, V: Primenjena ekologija, Nauna knjiga, Beograd, 1981. ukanovi, Mara: Ekoloki izazov, Beograd, 1991. Stankovi, S: Ekologija ivotinja, Beograd, 1979. Jankovi, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.

12

13