SMANJENJE PRENASELJENOSTI KAZNENO-POPRAVNIH … … · Zbog rastućeg problema prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova Vlada Republike Srbije je, 22. jula 2010. godine, donela

SMANJENJE PRENASELJENOSTI KAZNENO-POPRAVNIH USTANOVA U SRBIJI

Efekti Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje

krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine

IzdavačBeogradski centar za ljudska pravaBeogradska 54, Beograd, Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121 e-mail: [email protected] www.bgcentar.org.rs

Za izdavačadr Vesna Petrović

UrednikJelena Radojković

Autori tekstovaNikola KovačevićJelena Radojković

Priprema i štampaDosije studio, Beograd

SMANJENJE PRENASELJENOSTI KAZNENO-POPRAVNIH

USTANOVA U SRBIJIEfekti Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu

od 2010. do 2015. godine

Beograd, 2015.

Izradu Izveštaja, kao i celokupan projekat Smanjenje prenaseljenosti u zatvorima u Srbiji kroz monitoring, javno zagovaranje i primenu najboljih praksi u okviru kog je Izveštaj izrađen, pomogle su Fondacije za otvoreno društvo (Open Society Foundations). Za izražene stavove odgovoran je isključivo Beogradski centar za ljudska prava. Oni se ne mogu smatrati stavovima Fondacija za otvoreno društvo.

5

SADRŽAJ

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Alternativne sankcije i mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.1. Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje

krivičnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.2. Neosnovani pritvor i naknada štete za neosnovani pritvor . . . . . . . . . . . . . . . 112.3. Alternativne sankcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3. Uslovni otpust i prevremeno otpuštanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

4. Sudija za izvršenje krivičnih sankcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

5. Poverenička služba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

6. Povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zavodima . . 24

7. Amnestija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

8. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

AneksiPraćenje primene Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u periodu 2010–2015. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

7

1. UVOD

[...]Sve službe i aktivnosti unutar zatvora će trpeti štetu ukoliko se taj zatvor mora pobrinuti za veći broj zatvorenika nego što je bilo predviđeno da smesti; ukupan kvalitet života u toj instituciji će biti pogoršan, možda čak i u značaj-noj meri. Štaviše, stepen prenatrpanosti u nekom zatvoru ili u nekom njegovom delu može biti toliki da je već po sebi nečovečan ili ponižavajući sa fizičke tačke gledišta[...]1

Zbog rastućeg problema prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova Vlada Republike Srbije je, 22. jula 2010. godine, donela Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine (u daljem tekstu Strategija).2 Odluku o izmenama ove Strategije Vlada je donela 25. avgusta 2011. godine,3 a Akcioni plan za njeno sprovođenje4 24. novembra 2011. godine, tako da su se uslovi za otpočinjanje primene mera koje je Strategija predviđala stekli tek početkom 2012. godine.

Lista mera koju Strategija sadrži pokazuje da je ona od početka zamišlje-na kao sveobuhvatan dokument koji bi na efikasan način trebalo da se suprot-stavi kulminirajućem problemu rasta zatvorske populacije. Navedene mere su kako normativnog, tako i organizacionog, karaktera i pružaju mogućnost stva-ranja drugačije i bolje kaznene politike. Dužnost sprovođenja Strategije pode-ljena je između nosioca pravosudnih funkcija (sudija i tužioca), sa jedne strane i Uprave za izvršenje krivičnih sanckija (UIKS) Ministarstva pravde, sa druge strane. Uspešnost primene Strategije zavisila je od koordinacije između UIKS Ministarstva pravde i sudova i tužilaštva, ali i od zakonodavne delatnosti Mini-starstva pravde – ovlašćenog predlagača zakona iz oblasti pravosuđa i izvršenja krivičnih sankcija.

Ako se pažljivo analiziraju mere predviđene Strategijom, može se zaklju-čiti da je Republika Srbija bila na pravom putu da se suoči sa problemom pre-optrećenosti zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Naime, iste mere pokazale

1 Izvod iz Drugog Opšteg izveštaja [CPT/Inf (92) 3], par. 46, dostupno na: http://www.cpt.coe.int/lang/srp/srp-standards.pdf.

2 Sl. glasnik RS, br. 53/10.3 Sl. glasnik RS, br. 65/11.4 Zaključak, 05 br: 02–8564/2011, od 24. novembra 2011. godine.

8

su se podobnim i uspešnim za prevazilaženje problema prenaseljenosti kazne-no-popravnih ustanova u drugim zemljama Evrope.5 Međutim, problemi su se ispoljili prilikom primene Strategije. Akcioni plan je usvojen dve godine posle predviđenog početka primene mera za smanjenje prenaseljenosti kazneno-po-pravnih zavoda što ukazuje da Ministarstvo pravde RS nije sprovelo odgovaraju-ću pripremu za primenu ovog važnog akta.

Izveštaj koji je pred Vama, u najkraćim crtama, osvrnuće se na rezultate koje je Strategija postigla, a sama struktura određena je tako da prati šest naj-važnijih normativno-organizacionih aktivnosti koje su određene Strategijom i Akcionim planom:

1. alternativne sankcije i mere;2. uslovni otpust i prevremeno otpuštanje;3. uvođenje sudije za izvršenje krivičnih sankcija;4. povereničku i probacionu službu;5. povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u

kazneno-popravnim zavodima;6. amnestiju.

5 Više o primerima dobre prakse vidi u: Mere za smanjenje zatvorske populacije – primeri do-bre prakse, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2014. godine, dostupno na http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Mere-za-smanjenje-zatvor-ske-populacije.pdf.

9

2. ALTERNATIVNE SANKCIJEI MERE

2.1. Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka

U oktobru 2013. godi ne, na snagu je stupio novi Zakon o krivičnom po-stupku (ZKP)6 koji se do tada primenjivao samo u postupcima koji su se odnosili na ratne zločine, organizovani kriminal i visokotehnološki kriminal. Novim ZKP preciznije su regulisane mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, tako da je mera zabrane napuštanja stana i mesta boravišta koja je bila predviđena čl. 136 ZKP iz 2001. godine7 sada razdvojena na tri različite mere: zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta (čl. 197 ZKP); zabrana napuštanja boravišta (čl. 199 ZKP) i zabrana napuštanja stana (čl. 208 ZKP). Takođe, mera jemstva se, posle stupanja na snagu ZKP iz 2011. godine, može određivati i u slučajevima za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili ako je presudom pr-vostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način iz-vršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.8 Ovim je, kako je i sama Strategija predviđala, proširen osnov za određivanje jemstva.

Novi ZKP predvideo je znatno više mera alternativnih pritvoru nego ZKP iz 2001. godine. Međutim, zakonske izmene samo donekle su doprinele da se mera pritvora ređe koristi. To pokazuju i podaci koje je Beogradski centar za ljudska prava prikupio od osnovnih i viših sudova na teritoriji Srbije.9 Naime, mera pritvora se i dalje daleko više upotrebljava nego druge mere koje su podjednako efikasne, a po svojoj prirodi blaže po okrivljenog.

U nastavku ovog dela Izveštaja predstavljen je statistički prikaz upotrebe mere pritvora i drugih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka koje je Beogradski centar za ljudska prava prikupio

6 Sl. glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.7 Sl. list SRJ, br. 70/2001 i 68/2002 i Sl. glasnik RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 –

dr. zakon, 49/2007, 20/2009 – dr. zakon, 72/2009 i 76/2010.8 Čl. 211, st. 4 ZKP iz 2011.9 Statističke podatke o praksi upotrebe mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesme-

tano vođenje krivičnog postupka vidi u Aneksu Izveštaja.

10

pomoću zahteva za pristup informacijama od javnog značaja na koji je odgo-vorilo 92% sudova (od kojih je 80% dostavilo sve tražene podatke, što je i dalje odličan uzorak za ocenu postojećeg stanja).

Broj pritvorenika po godinama na dan 31. decembra2010. 2011. 2012. 2013. 2014.3.332 3.109 2.532 1.894 oko 1.80010

Uporedan prikaz broja lica kojima je određen pritvor i druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka u periodu od 2010. godine do 1. novembra 2014. godine11

Mere 2010. 2011. 2012. od. 1. oktobra 2013.do 1. novembra 2014.

Pritvor 4.037 3.246 3.317 4.926Zabrana napuštanja stana i boravišta 91 113 145 ova mera ne postoji od

1. oktobra 2013. godineJemstvo 56 38 52 44

Zabrana napuštanja stana ova mere nije postojala do 1. oktobra 2013. godine

319 (od toga 200 sa elektronskim nadzorom)

Zabrana napuštanja boravišta

ova mere nije postojala do 1. oktobra 2013. godine 214

Zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja

ova mere nije postojala do 1. oktobra 2013. godine 104

Iz prikazanih tabela, ali i tabela koje se nalaze u aneksu može se izvesti nekoliko zaključaka:

• Tokom 2011. i 2012. godine smanjila se upotreba mere pritvora, ali je i upotreba mera alternativnih pritvoru bila zanemarujuće mala; na godišnjem nivou, naspram nekoliko hiljada pritvora, određivano je u proseku između 150 i 200 alternativnih mera. Takođe, manja upotre-ba mere pritvora u navedenom periodu se prema mišljenu Beograd-skog centra za ljudska prava ne može dovesti u vezu sa promenom prakse pritvaranja od strane sudova, već sa padom ukupnog broja krivičnih postupaka koji su pokrenuti u navedenom periodu.12

10 Konačne podatke objaviće Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom godišnjem izve-štaju o radu.

11 Broj lica kojima je određen pritvor veći je za nekoliko desetina s obzirom da su pojedini sudovi naveli broj pritvorskih predmeta, a jedan pritvorski predmet može da obuhvata i nekoliko lica.

12 Vidi više u: Pregled rezultata mera sprovedenih u skladu sa Strategijom Vlade Srbije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

11

• Od stupanja na snagu novog ZKP (1. oktobra 2013. godine) porasla je upotreba mera alternativnih pritvoru, ali se i sam pritvor znatno više izricao. Zabrana napuštanja stana sa i bez elektronskog nadzora i za-brana napušanja boravišta se znatno više izriču, dok je jemstvo i dalje ostalo mera koja se izriče u zanemarljivom broju (manje nego prethod-nih godina).

• U Republici Srbiji i dalje postoje sudovi koji, u proteklih nekoliko go-dina, nisu izrekli nijednu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka osim mere pritvora, a velika većina sudova alternativne mere pritvoru izriče u zanemarljivom broju slučajeva (manje od deset na godišnjem nivou).

2.2. Neosnovani pritvor i naknada štete za neosnovani pritvor

Krajem 2005. i početkom 2006. godine počeo je da se javlja problem pre-opterećenosti smeštajnih kapaciteta kazneno-popravnih ustanova. Taj problem se odrazio kako na osuđeničku populaciju, tako i na pritvorske jedinice. Posledi-ca prekomerne upotrebe mere pritvora dovela je do toga da se u Srbiji na godiš-njem nivou izrekne najmanje 20.000 dana neosnovanog pritvora, tj. oko 55 go-dina neosnovanog lišenja slobode. Kako je država neopravdano zadirala u pravo na slobodu pojedinca, tako su rasle i njene obaveze da pojedinca obešteti ispla-tom materijalne i nematerijalne štete koju je on/ona pretrpeo tokom boravka u pritvoru. Kod neosnovanog pritvora, materijalna šteta se odnosi na sve okolnosti koje su dovele do umanjenja imovine ili izostanka očekivanog uvećanja iste (gu-bitak posla, neisplaćene plate i zarade, itd) ali i na troškove lečenja zdravstvenih problema nastalih usled pritvaranja i slično.13 Sa druge strane, nematerijalna šte-ta odnosi se na povredu dostojanstva, povredu fizičkog i psihičkog integriteta, narušavanje porodičnih odnosa, gubitak ugleda u društvu, itd.14

Kako bi ostvarilo svoje pravo na naknadu štete, neosnovano pritvoreno lice dužno je da se obrati Komisiji Ministarstva pravde kojoj je ZKP u nadležnost po-verio posao poravnanja (zaključivanja sporazuma o poravnanju) sa neosnovano pritvorenim licima. Ukoliko Komisija i oštećeni (neosnovano pritvoreni) ne uspeju da se sporazumeju oko visine naknade štete, neosnovano pritvoreno lice ima pravo da pokrene parnični postupak u kome će tražiti pravično zadovoljenje.

u Republic Srbiji, usvojenom za period od 2010. do 2015. godine, dostupno na http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Pregled-mera-sprovedenih-u-skla-du-sa-Strategijom-za-smanjenje-prenaseljenosti.pdf.

13 Ovo su samo neki od parametara za određivanja naknade štete koje je Beogradski cen-tar uočio u nasumice izabranim predmetima pribavljenim od Državnog pravobranilaštva Republike Srbije.

14 Ibid.

12

Tabela koja pokazuje rad Komisije Ministarstva pravde u periodu od 2005. do 1. oktobra 2013. godine15

Godina

Podneti zahtevi za naknadu štete zbog

neosnovanog lišenja slobode

Zahtevi koje je

Komisija razmatrala

Broj dana lišenja slobode po zahtevima

koje je Komisija razmatrala

Zaključeni sporazumi

Broj dana lišenja

slobode po zaključenim

sporazumima

Isplaćeno po zaključenim

sporazumima

2005. 876 496 / 315 17.461 48.155.9802006. 904 405 24.872 170 12.687 40.016.5002007. 698 455 26.913 206 15.930 62.127.0002008. 452 275 27.535 133 6.924 17.581.0002009. 528 237 13.499 63 2.722 7.644.0002010. 572 217 12.071 53 3.051 7.517.5002011. 574 346 22.076 50 4.149 25.061.4002012. 607 342 21.582 51 2.355 6.424.000do 1. oktobra 2013. 658 408 31.591 45 5.419 25.045.000

40 6.154 22.528.000Ukupno 5.896 3.181 180.089 1.126 76.852 262.100.380

Navedeni podaci govore nam sledeće:• Ukupan iznos koji je u navedenom periodu Komisija isplatila na ime

neosnovanog pritvora je 262.100.380,00 dinara što prosečno, na go-dišnjem nivou, iznosi oko 238.700,00 evra.

• 3.410,00 dinara je prosečan iznos koji je Komisija isplaćivala po danu neosnovanog lišenja slobode.

• Od 5.896 podnetih zahteva Komisija je razmatrala 3.181, dok 2.715 zahteva uopšte nije ni razmatrano.

• 3.181 zahtev koji je Komisija razmatrala odnosi se na 180.089 dana neosnovanog lišenja slobode. Ukoliko se uzme u obzir nerazmotrenih 2.715 zahteva, zaključujemo da je broj dana neosnovang lišenja slobo-de znatno veći.16

• Od 3.181 zahteva koje je Komisija razmatrala, sporazum je zaključen u 1.126 slučajeva koji se odnose na 76.852 dana.

• 2.055 zahteva koji su odbijeni odnose se na 103.237 dana.• Najmanje 103.237 dana neosnovanog lišenja slobode je predmet tužbi

za naknadu štete u parničnim postupcima.• Prosečan iznos koji dosuđuju sudovi u parničnim postupcima je, za

period pre 1. oktobra 2013. godine, teško utvrditi; informacije koje su

15 Podaci za 2014. godinu do zaključenja ovog Izveštaja nisu bili dostupni i biće naknadno uneti. Do sada je utvrđeno da je Komisija u prethodnih 9 godina isplaćivala oko 250.000,00 evra na godišnjem nivou.

16 Ipak, razumno je pretpostaviti da je određeni broj zahteva odbijen, ili nije uzet u razma-tranje, kao neosnovan ili zastareo.

13

se mogle čuti u javnosti ukazuju da su sudovi prosečno po danu neo-snovanog pritvora dosuđivali od 8.000,00 do 12.000,00 dinara.17 Posle 1. oktobra 2013. godine ti iznosi su smanjeni na prosečno 5.000,00 di-nara po danu neosnovanog pritvora (vidi tabelu u nastavku).

Tabela koja prikazuje praksu državnih pravobranilaštava u postupcimaza naknadu štete zbog neosnovanog pritvora u periodu

od 1. oktobra 2013. godine do 1. novembra 2014. godine

Grad Ukupan broj predmeta

Broj dana neosnovanog pritvora

Dosuđeno novca

Beograd 104 19.739 114.917.500,00Leskovac 19 896 3.545.600,00Zaječar 17 2.561 12.242 000,00Zrenjanin 8 191 (u jednoj presudi

nije utvrđen broj dana)1.445.000,00

Kraljevo 13 596 2.523.000,00Kragujevac 13 1.259 7.563.000,00Valjevo 10 211 1.124.000,00Niš 2 127 1.160.000,00Novi Sad (nije postupio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja)Požarevac 4 106 1.690.000,00Subotica 8 1.016 2.558.000,00Užice 3 44 440.000,00Ukupno 204 30.149 149.208.100,00

Iz navedene tabele može se izvući nekoliko zaključaka:

• 204 lica provelo je 30.149 dana u neosnovanom pritvoru za šta je po danu nadležni sud prosečno isplaćivao oko 5.000 dinara.

• Ukupan novčani iznos koji je isplaćen neosnovano pritvorenim licima u periodu od 1. oktobra 2013. godine do 1. novembra 2014. godine iznosi 149.208.100,00 dinara, tj. oko 1.223.000,00 evra.

• Kada se na iznos od oko 1.223.000,00 evra doda prosečan iznos koji Komisija Ministarstva pravde isplaćuje na godišnjem nivou u po-slednjih devet godina (oko 238.700,00 evra), kao i podatak o iznosu koji je dosuđen u parničnim postupcima u kojima je interese Repu-blike Srbije zastupalo Državno pravobranilaštvo iz Novog Sada (i koji

17 http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/zbog_nezakonitih_hapsenja_drzava_placa_godisnje_i_do_dva_miliona_evra_.55.html?news_ .

14

navedeno Pravobranilaštvo nije dostavilo Beogradskom centru za ljud-ska prava)18 jasno je da ovaj iznos premašuje 1.500.000,00 evra.

• U navedenom periodu najduži neosnovani pritvor trajao je 1.273 dana, a među duže pritvorske predmete spadaju i oni u kojima su okrivljeni proveli i po 910, 794, 758, 709 ili 636 dana u pritvoru.

• Pored retke upotrebe mera alternativnih pritvoru, mera pritvora se u velikom broju slučajeva izriče i neosnovano. Rezultat ovakve prak-se je učestalo kršenje prava na slobodu i bezbednost ličnosti (čl. 27–31 Ustava RS i čl. 5 Evropske konvencije za zaštitu ljduskih prava i osnovnih sloboda), teške posledice po lica neosnovano lišena slobode i milionske naknade štete koje se plaćaju iz budžeta Republike Srbije. Naravno, nije teško zaključiti da ovakva praksa doprinosi i prenaselje-nosti kazneno-popravnih ustanova RS.

2.3. Alternativne sankcijeKako bi se na jasan način stekao uvid u kaznenu politiku u Srbiji i na-

čin na koji ona doprinosi prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova ukratko ćemo se osvrnuti na zakonska rešenja kojima se uređuju alternativne sankcije (Strategijom određene kao mere koje bi trebalo da doprinesu smanjenju osu-đeničke populacije) ali i uslovna osuda i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom koje takođe predstavljaju alternativu zatvaranju. U ovom delu biće istovremeno predstavljeni i statistički podaci koji se odnose na učestalost izricanja alternativ-nih sankcija i uslovnih osuda, sa jedne strane, i kratkotrajnih kazni zatvora (od 1 meseca do 3 godine), sa druge strane. Pod alternativne sankcije ovde podra-zumevamo kaznu rada u javnom interesu i kaznu zatvora koju osuđeni služi u prostorijama u kojima stanuje (u nastavku teksta: kućni zatvor).

Strategijom je bilo predviđeno da se propiše poseban i pojednostavljeni postupak za izricanje alternativnih sankcija međutim, do zaključenja ovog izve-štaja, neophodne zakonske izmene nisu donete.19

Uslovi za izricanje kazne kućnog zatvora propisani su čl. 45, st. 6 KZ:

„Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prosto-rijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja”.

18 Beogradski centar za ljudska prava pokrenuće postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti protiv Državnog pravobranilaštva iz Novog Sada kako bi se do kraja utvrdila visina novčanog iznosa isplaćena na ime naknade štete u periodu od 1. oktobra 2013. godine do 1. novembra 2014. godine.

19 Prema Akcionom planu ova mera, uz odloženi početak primene, trebalo je da se sprovede krajem 2011. godine.

15

Uslovi za izricanje kazne rada u javnom interesu propisani su čl. 52, st. 1 KZ:

„Rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna”.

Iz navedenih zakonskih odredaba vidi se da se kazna kućnog zatvora može izreći uvek kada je sud za određeno krivično delo odredio kaznu zatvora do jedne godine, a da se kazna rada u javnom interesu može izreći za sva kri-vična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Međutim, iako ova zakonska rešenja postoje u KZ poslednjih nekoliko godina (od 2006. godine rad u javnom interesu, a od 2009. godine kućni zatvor), prikupljeni podaci svedoče o poražavajućoj praksi pravosudnih organa koji se i dalje, u daleko najvećem broju slučajeva, opredeljuju za izricanje kratkotrajne zatvorske kazne.

Statistički podaci o izricanim kaznama zatvora u trajanju od jednog meseca do tri godine u periodu od 2010. do 2013. godine20

Dužina kazne 2010. 2011. 2012. 2013. UkupnoDo jednog meseca - - - - -21

Jedan do tri meseca 1.155 1.483 1.907 1.947 6.492Tri do šest meseci 1.344 2.002 2.701 3.003 9.050Šest meseci do jedne godine 1.202 1.779 2.225 2.728 7.934Jedna do dve godine 1.026 1.268 1.485 1.536 5.315Dve do tri godine 556 744 850 993 3.143Ukupno 5.283 7.276 9.168 10.207 31.934

Statistički podaci o broju lica osuđenih na kazne zatvora u trajanju od jednog meseca do tri godine koja su primljena u zavode

za izvršenje krivičnih sankcija u periodu od 2010. do 2013. godine22

Dužina kazne 2010. 2011. 2012. 2013. UkupnoDo jednog meseca 476 452 539 -23 1.467Jedan do tri meseca 896 760 756 1.350 3.762Tri do šest meseci 1.529 1.806 1.330 1.505 6.170Šest meseci do jedne godine 1.517 1.486 1.370 1.233 5.606Jedna do dve godine 1.328 1.436 1.440 1.051 5.255Dve do tri godine 802 783 785 754 3.124Ukupno 6.548 6.723 6.220 5.893 25.384

20 Podaci dobijeni sa Internet stranice Republičkog zavoda za statistiku: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=145.

21 Podaci nisu bili dostupni.22 Podaci dobijeni iz godišnjih izveštaja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dostupni na:

http://www.uiks.mpravde.gov.rs/cr/articles/izvestaji-i-statistika/.23 Podaci nisu bili dostupni.

16

Iz prikazanih tabela jasno se vidi da je, u periodu od 2010. do 2013. go-dine, broj ljudi koji je osuđen na zatvorske kazne u trajanju od mesec dana do tri godine za oko 5.000 veći od broja lica koja su primljena na izdržavanje kazne zatvora u svim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji.

Tabela izrečenih kazni rada u javnom interesu u periodu od 2007. do 2014. godine24

Godina 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. UkupnoIzrečene presude 48 35 51 71 357 365 348 -24 1.275Izvršene presude 0 0 17 17 90 209 253 351 937

Tabela izrečenih kazni zatvora koje osuđeni služi u prostorijama u kojima stanuje u periodu od 2011. do 2014. godine

Godina 2011. 2012. 2013. 2014. (do 2. decembra) UkupnoBroj osuda 88 610 725 627 2.050

Naspram 31.934 kratkotrajnih kazni zatvora koje su izrečene u periodu od 2010. do 2013. godine, u periodu od 2010. do kraja 2014. godine sudovi u Srbiji izrekli su 3.325 alternativnih sankcija – 1.275 kazni rada u javnom interesu i 2.050 kazni kućnog zatvora. Ako se u obzir uzme da je samo kućni zatvor mogao da se izrekne u više od 70% slučajeva25 jasno je da se pravosudni organi skoro uvek opredeljuju za najtežu kaznu koju krivični zakon predviđa – kaznu zatvora, a ne za alternativne sankcije koje su po osuđenog blaže, a mogu biti podjednako efikasne.

Tabela izrečenih uslovnih osuda u periodu od 2010. do 2013. godineGodina 2010. 2011. 2012. 2013.

Broj uslovnih osuda 12.833 18.110 17.169 17.152

Tabela izrečenih uslovnih osuda za zaštitnim nadzorom u periodu do 2010. do 2014. godine

Godina 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. UkupnoBroj uslovnih osuda sa zaštitnim nadzorom 3 21 11 14 29 78

Iako su i uslovna osuda i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predviđene kao mere koje treba da doprinesu smanjenju broja osuđenika, važno je napome-nuti da je uslovna osuda mera koja se u Srbiji najčešće izriče, tj. da je to praksa

24 Podaci nisu bili dostupni.25 Sedamdeset odsto kratkotrajnih kazni je izrečeno u trajanju do 1 godine, a Krivičnim zako-

nikom je omogućeno da se kazne te dužine odsluže u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.

17

koja je uspostavljena daleko pre nastanka problema prenaseljenosti kazneno-po-pravnih zavoda.26 Beogradski centar smatra da bi umesto uslovne osude češće trebalo da se izriče uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom jer ova sankcija name-će okrivljenom/osuđenom dodatnu obavezu koja bi trebalo da bude takva da se njome otklanjaju uzroci izvršenog krivičnog dela. U situaciji u kojoj se kaznena politika Srbije nalazi, nametanje i ispunjenje različitih, i zakonom ustanovljenih, obaveza koje odvraćaju od ponovnog vršenja krivičnog dela, neophodno je. Na-ime, iako nigde ne postoji tačan statistički podatak, pretpostavlja se da u kazne-nim ustanovama Republike Srbije boravi oko 70% povratnika.

Zaštitni nadzor može obuhvatiti jednu ili više od sledećih obaveza:

• javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;

• osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje;• prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima učinioca;• ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i

drugih porodičnih obaveza;• uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala ili priredbi, ako to

može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje krivičnih dela;• blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili rad-

nog mesta;• uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnih pića;• lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi;• posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustano-

va i postupanje po njihovim uputstvima;• otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito

izmirenje sa žrtvom učinjenog krivičnog dela.27

Trenutna kaznena politika pravosudnih organa Srbije mora se prome-niti ukoliko nadležni organi žele da reše problem preopterećenosti smeštajnih kapaciteta kazneno-popravnih ustanova. Naime, u zemljama u kojima je ovaj problem rešen, kratkotrajne kazne zatvora, kad god je to moguće, zamenjene su alternativnim sankcijama. Šira primena alternativnih sankcija odlika je društava u kojima se pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, ali i apsolutna zabrana zlo-stavljanja, poštuju. Stroga kaznena politika nigde nije doprinela smanjenju stope

26 Problem prenaseljenosti kazneno-popravnih zavoda je u Srbiji počeo da se javlja krajem 2005. i početkom 2006. godine.

27 Čl. 73 Krivičnog zakonika, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014).

18

kriminaliteta28 ali je zato doprinela prekomernom ograničavanju prava na slo-bodu i kršenju zabrane zlostavljanja, čiji se blaži oblici – nehumano i ponižava-juće postupanje – javljaju u prenaseljenim zatvorskim ustanovama. Pored toga, prema podacima dobijenim od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, jedan dan državu košta oko 15 evra po zatvoreniku. Sa druge strane, samo u 2013. godini, javna preduzeća na nivou lokalnih samouprava u kojima se izvršava kazna rada u javnom interesu uštedela su 12.730.960,00 dinara.

28 Vidi primer Holandije u: Mere za smanjenje zatvorske populacije – primeri dobre prakse, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2014. godine, dostupno na http://www.bg-centar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Mere-za-smanjenje-zatvorske-pop-ulacije.pdf.

19

3. USLOVNI OTPUST I PREVREMENO OTPUŠTANJE

I uslovni otpust i prevremeno otpuštanje predstavljaju mere koje mogu uticati na smanjenje osuđeničke populacije. Ipak, statistički podaci koji su ovde prikazani, pokazuju da nisu dovoljno korišćene tokom perioda primene Strategi-je i pratećeg Akcionog plana.

Razlozi za nedovoljno izricanje uslovnog otpusta mogu se pronaći u činje-nici da je broj vaspitača koji radi u kazneno-popravnim ustanovama nedovoljan da bi se na adekvatan način moglo raditi na resocijalizaciji znatno brojnije osu-đeničke populacije. U toku dvogodišnjeg istraživanja Beogradski centar je u više navrata obišao najveće kazneno-popravne ustanove u Srbiji (u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici). U svakom od navedenih zavoda nedostatak zaposlenih u vaspitnoj službi stvorio je situaciju u kojoj jedan vaspitač radi na resocijalizaciji više desetina ili čak stotinu i više osuđenika. U takvim okolnostima uslovi za izricanje uslovnog otpusta praktično i ne postoje, jer sudovi koji odlučuju o zah-tevu za uslovni otpust kao jedan od ključnih kriterijuma uzimaju izveštaj službe za tretman koji sadrži procenu uspešnosti resocijalizacije osuđenika i prognozu njegovog ponašanja po izlasku iz zavoda. Ukoliko vaspitač ne iznese pozitivan stav o osuđeniku, sud će njegovu molbu za uslovni otpust odbiti.

Zbog već pomenute nesrazmere u broju vaspitača i osuđenika u tri naj-veće ustanove u kojima boravi oko 60% zatvorske populacije vaspitači se, zbog nemogućnosti da sprovode adekvatne individualne tretmane, često ustručavaju da podnesu pozitivan izveštaj o resocijalizaciji određenog lica nadležnom sudu.

Tabela koja prikazuje izricanje uslovnog otpusta u periodu od 2008. do 2013. godine

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.1.423 1.674 1.646 936 581 1.036

Tabela koja prikazuje donete odluke o prevremenom otpuštanju u periodu od 2009. do 2013. godine

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.0 36 38 244 213 41

20

Beogradski centar smatra da dokle god se u najvećim kazneno-poprav-nim ustanovama ne uspostavi srazmera između broja osuđenika i broja zapo-slenih (pre svega u vaspitnoj službi), institut uslovnog otpusta neće moći da se primenjuje na zadovoljavajući način. Drugim rečima, praksa retkog odobravanja uslovnog otpusta nastaviće da prožima sistem izvršenja krivičnih sankcija.

Pored prakse, važno je istaći da su odredbe o uslovnom otpustu iz KZ ostale nepromenjene tj. da nije došlo do izmena koje je Strategija predviđala. Izmene su se odnosile na mogućnost da osuđeni, kome je izrečena kazna zatvora do tri godine, ima pravo da podnese molbu za uslovni otpust nakon izdržane jedne polovine izrečene kazne.29

Stupanjem na snagu Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera30 predviđeno je da ispunjenje obaveza koje se mogu nametnuti kroz uslovni otpust (uslovni otpust sa zaštitnim nadzorom) nadzire Poverenička služba Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS).

29 I dalje je neophodno da osuđenik odsluži dve trećine kazne, da tokom služenja kazne ne bude dva ili više puta disciplinski kažnjavanjan i da dobije pozitivnu procenu vaspitne službe.

30 Sl. glasnik RS, br. 55/2014.

21

4. SUDIJA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA

Iako je još Zakonom o krivičnom postupku iz 2011. godine bio ustanov-ljen sudija za izvršenje krivičnih sankcija, tek od 1. septembra 2014. godine (kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija)31 na detaljan način je regulisan rad ovog instituta. Sudija za izvršenje krivičnih sankcija je institut koji je zamišljen kao trećestepena instanca ispitivanja prituž-bi osuđenika na povredu nekog od njihovih posebnih prava (čl. 76 do čl. 131 ZIKS), ali i instanca kojoj se osuđenici direktno mogu obratiti sa zahtevom za sudsku zaštitu ukoliko im je ozbiljno ugrožen telesni integritet ili život (čl. 37, st. 4 ZIKS). Takođe, pritvorena lica, koja su se do sada pritužbom obraćala predsed-niku višeg suda mogu podneti, usmeno na zapisnik ili pismeno, pritužbu sudiji za izvršenje krivičnih sankcija (čl. 37 ZIKS). Sudija za izvršenje može, u vezi zahteva za sudsku zaštitu/pritužbe, održati ročište u prostorijama suda ili zavoda na kome će se učesnici u postupku usmeno izjasniti o činjenicama i dokazima važnim za donošenje sudske odluke (čl. 38 ZIKS). Ako pritvoreno ili osuđeno lice ima punomoćnika, na ročište se poziva i punomoćnik (čl. 38, st. 3 ZIKS). Sudija za izvršenje, tokom postupka, može u svojstvu svedoka saslušati lica za-poslena u zavodu, druge osuđene, pribaviti ili izvršiti uvid u dokumentaciju za-voda i drugih državnih organa, posetiti prostorije zavoda i utvrđivati činjenice na drugi način (čl. 38, st. 5 ZIKS). Sudija odlučuje u obliku rešenja i ako utvrdi da je pritužba pritvorenika, odnosno zahtev za sudsku zaštitu, osnovan naložiće zavodu da u određenom roku otkloni utvrđenu nezakonitost i da ga obavesti o merama preduzetim da se ta nezakonitost otkloni. Ako otklanjanje nezakonitosti nije moguće, sudija za izvršenje će utvrditi nezakonitost i zabraniti njeno dalje ponavljanje (čl. 39 ZIKS). Protiv odluke sudije za izvršenje o pritužbi pritvore-nika i zahtevu za sudsku zaštitu može se, u roku od tri dana od dana prijema prvostepene odluke, izjaviti žalba i to vanraspravnom veću istog suda, preko su-dije za izvršenje koji je doneo prvostepenu odluku. Vanraspravno veće je dužno da u roku od osam dana donese odluku (čl. 41 ZIKS).

Sudija za izvršenje krivičnih sankcija ustanovljen je na nivou svih viših sudova.

S obzirom da je rad ovog instituta počeo odnedavno, Beogradski centar za ljudska prava smatra da je rano za davanje bilo kakvih ocena u pogledu njegove efi-kasnosti i delotvornosti kao instrumenta za zaštitu prava osuđenika i pritvorenika.


22

5. POVERENIČKA SLUŽBA

Kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, 1. septembra 2014. godine, na snagu je stupio i novi Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera (ZVSM).32 Ovim zakonom detaljno je uređena nadležnost Povereničke službe unutar Ode-ljenja za tretman i alterantivne sankcije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Prema čl. 5 ZVSM, Poverenička služba vrši sledeće poslove: praćenje izvr-šenja obaveza prema odluci javnog tužioca, kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i sprovođenje obaveza po presudi donetoj na osno-vu zaključenog sporazuma o priznanju krivičnog dela; praćenje izvršenja mere zabrane napuštanja stana (u daljem tekstu: kućni pritvor) i mere zabrane prilaže-nja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem; organizacija, sprovođenje i praćenje izvršenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (kućni zatvor); organizacija, sprovođenje i praćenje izvršenja kazne rada u javnom in-teresu i zaštitnog nadzora kod uslovne osude; nadzor nad uslovno otpuštenim licem i podrška da lice poštuje ograničenja koja je izrekao sud; savetovanje i pru-žanje podrške i pomoći licu posle izvršene kazne zatvora da izbegnu ponovno činjenje krivičnih dela; drugi poslovi koji su od značaja za obavljanje poslova izvršenja.

Iz pobrojanih nadležnosti jasno je da je obim poslova koji Poverenička služba treba da izvršava izuzetno veliki. Kako bi navedeni zakon doživeo svoju primenu u praksi neophodno je značajno ojačati kapacitete Povereničke službe koja trenutno ima 25 kancelarija i 42 poverenika. Od toga 23 poverenika para-lelno obavlja i poslove vaspitača u kazneno-popravnim zavodima što svakako otežava vršenje njihovih (van)zavodskih dužnosti. Takođe, poslovi postpenalnog prihvata, koji je ponovo vraćen u sistem izvršenja krivičnih sankcija, zahtevaju mobilizaciju mnogo većeg broja ljudi jer, prema već pomenutim podacima, broj povratnika koji boravi u kazneno-popravnim ustanovama je oko 70% od ukupne zatvorske populacije. Postpenalna podrška je jedna od najznačajnijih mera koja treba da doprinese sniženju stope povratništva što bi posredno dovelo i do sma-njenja osuđeničke populacije.

Rezultati koje je tokom sprovođenja ove Strategije postigla Poverenička služba mogu se oceniti kao dobri, posebno imajući u vidu resurse kojima je ras-polagala. Beogradski centar za ljudska prava smatra da je ključ rešenja problema


23

prenaseljenosti kazneno-popravnih zavoda u Srbiji u razvoju Povereničke službe čiji zaposleni treba da se staraju o izvršavanju alternativnih sankcija i mera al-ternativnih pritvoru, ali i obaveza koje su okrivljenima i osuđenima nametnute kroz oportunitet, uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom i uslovni otpust sa za-štitnim nadzorom. Uspešno ispunjavanje nabrojanih obaveza, uz razvijanje siste-ma postpenalne podrške, doprineće smanjenju povratništva, a time i smanjenju broja lica lišnih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Trenutni kapaciteti Povereničke službe nisu takvi da bi mogli da prate povećanje u izricanju alternativnih sankcija. Ako se uporede izrečene i izvršene kazne rada u javnom interesu, jasno je da Poverenička služba nije uspela da rea-lizuje sve izrečene sankcije. Iako se postepeno širi, mreža povereničkih kancela-rija i dalje nema dovoljno zaposlenih. Verujemo da je na području velikog broja sudova ovaj vid kažnjavanja izostajao kao mogućnost jer sudovi nisu bili skloni izricanju kazni rada u javnom interesu ili kazni kućnog zatvora kada je, zbog ne-postojanja povereničkih kancelarija, njihovo izvršenje praktično bilo nemoguće.

24

6. POVEĆANJE SMEŠTAJNIH KAPACITETA I POBOLJŠANJE USLOVA U ZAVODIMA

Beogradski centar za ljudska prava obišao je tokom dvogodišnjeg istraži-vanja najveće kazneno-popravne ustanove u Srbiji. Problem prenaseljesnoti po-stoji i dalje u tri najveća zavoda u Požarevcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici.

Otvaranjem novog Kazneno-popravnog zavoda Beograd u Padinskoj Skeli uvećani su zatvorski kapaciteti za oko 450 mesta, ali to nije doprinelo značajni-jem rasterećenju pomenuth ustanova. Od izgradnje zavoda u Medveđi se, prema informaciji dobijenoj od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, odustalo dok je izgradnja novih zavoda u Kragujevcu i Pančevu odložena (iako je Strategija predviđala završetak izgradnje sva tri zavoda do kraja 2014. godine).

Beogradski centar za ljudska prava podržava izgradnju novih zavoda u svrhu uspostavljanja novih kapaciteta koji ispunjavaju međunarodne standarde koji se odnose na ostvarivanje i zaštitu prava lica lišenih slobode, ali i podseća na jedan od standarda Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponožavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) koji glasi:

„Kako bi rešile problem pretrpanosti neke zemlje su se odlučile da povećaju broj zatvorskih mesta. Sa svoje strane, CPT nije ubeđen da osiguravanje dodatnog smeštaja samo po sebi nudi trajnije rešenje. Naime, čitav niz evropskih država je pokrenuo ekstenzivne programe izgradnje zatvora, da bi na kraju te zemlje utvr-dile da se njihova zatvorska populacija povećavala uporedo sa povećanim kapa-citetima. Suprotno tome, postojanje politike kojom se ograničavao ili modulirao broj osoba koje se šalju u zatvore predstavljalo je u izvesnim državama važan doprinos u održavanju zatvorske populacije na nivou na kojem se njome moglo upravljati.”33

Beogradski centar ponovo upozorava34 da su posebno loši uslovi uoče-ni u Okružnom zatvoru u Beogradu u kome, u većini zatvorskih krila, prostorije nemaju prozore pa samim tim ni adekvatan dotok prirodne svetlosti i vazduha. Isti je slučaj i sa Specijalnom zatvorskom bolnicom.35 Loše stanje je uočeno i u

33 Izvod iz 7. Opšteg izveštaja [CPT/Inf (97) 10], par. 14.34 Vidi više o prethodnim posetama navedenim zavodima na http://www.bgcentar.org.rs/spre-

cavanje-i-kaznjavanje-torture-od-usvajanja-pravnih-standarda-do-unapredivanja-prakse/. 35 Nepravilnosti uočene prilikom poseta tokom 2013. godine.

25

VII paviljonu u KPZ u Požarevcu i IV Paviljonu u Sremskoj Mitrovici. Navedeni paviljoni se nalaze u izuzetno lošem stanju i boravak u njima, uz postojeću prena-seljenost, može dosegnuti prag nehumanog i ponižavajućeg postupanja. Pohvalno je što je izvršena rekonstrukcija C i II Paviljona u Nišu i nekoliko zatvorskih krila u Okružnom zatvoru u Beogradu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

26

7. AMNESTIJA

Zakon o amnestiji usvojen je krajem 2012. godine i njegovi efekti osetili su se vrlo brzo prevashodno u otvorenim i poluotvorenim delovima zavoda za iz-vršenje krivičnih sankcija, a svi Okružni zatvori značajno su rasterećeni. U toku 2012. godine primenom Zakona o amnestiji otpušteno je 1.228 lica, dok je taj broj u 2013. godini iznosio 1.221.

Ipak, najveće kazneno-popravne ustanove (u kojima je smešteno više od 60% zatvorske populacije), prevashodno njihovi zatvoreni delovi, nisu osetili značajnije rasterećenje smeštajnih kapaciteta. Drugim rečima, tamo gde je pro-blem prenaseljenosti najizraženiji, efekti amnestije skoro se nisu osetili i, prema proceni Beogradskog centra za ljudska prava, bili su kratkoročni i zanemarljivi. Takav je utisak ostao i posle poseta navedenim ustanovama tokom 2013. i 2014. godine.

27

8. ZAKLJUČAK

Kada se uzme u obzir broj lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u periodu od 2010. do 2014. godine, vidimo da mere previđene Strategijom nisu dale očekivane rezultate. Naime, broj ljudi (10.795) koji je na dan 31. decembra 2009. godine boravio u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija nije značajno umanjen – 26. januara 2014. godine taj broj iznosio je oko 10.600 lica. Čak i da se broj zatvorenika u većoj meri smanjio, Beogradski centar smatra da to ne bi bio rezultat šire primene mera koje je Strategija predvidela.36

Prekomerno izricanje kratkotrajnih kazni zatvora (u rasponu od jednog meseca do tri godine) ali i prekomerna upotreba mere pritvora (naspram alter-nativnih sankcija i mera) i dalje su realnost u pravosudnoj praksi u Srbiji. Posle-dice toga su i niz rizika od kojih su svakako najveći oni koji se odnose na kršenje prava na slobodu i bezbednost ličnosti. Naime, stalna praksa je izricanje mera zatvaranja, a mnogo ređe upotreba drugih, blažih, mera kojima se manje zadire u slobodu pojedinca. Upravo to je dovelo do problema prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova u Republici Srbiji.

Prenaseljenost zatvora je plodno tle za kršenje ljudskih prava, a posebno kršenja apsolutne zabrane zlostavljanja. I dalje u Srbiji postoje kazneno-popravni zavodi u kojima materijalni uslovi, režim života i prenaseljenost mogu dovesti do nehumanog i ponižavajućeg postupanja.

Beogradski centar za ljudska prava je kroz dvogodišnje sveobuhvatno istraživanje utvrdio da postojećom strogom kaznenom politikom, koja počiva na izricanju zatvorske kazne kao primarne sankcije, nisu postignuti ciljevi Strategije za smanjenje prenaseljenosti. Naprotiv, neuspeh Strategije ogleda se upravo u ne-dovoljnom podstreku pravosudnih organa da svoj rad i kaznenu politiku usmere ka alternativama zatvaranju. Dosadašnja praksa pokazala se kao neuspešna, a taj neuspeh se pored pomenutih kršenja ljudskih prava reflektuje i kroz visoki stopu povratništva, velike finansijske izdatke proistekle iz velikog broja dana neosno-vanog pritvora, ali i prekomerne upotrebe kratkotrajnih kazni zatvora.37

36 Od svih mera koje je Strategija predvidela jedino su nešto šire, mada i dalje nedovoljno, prime-njene mere alternativne pritvoru, što je delimično doprinelo smanjenju pritvorske populacije.

37 Jedan dan u zatvoru košta 15 evra, dok su preduzeća lokalnih samouprava u kojima se obavlja rad u javnom interesu u toku 2013. godine uštedela 12.730.960,00 dinara ili 104.352,00 evra.

28

Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da prati primenu svih mera koje je Strategija za smanjenje prenaseljenosti kazneno-popravnih zavoda pred-videla, uz stavljanje akcenta na pružanju podrške pravosudnim organima da svo-ju praksu usmere ka postojećim alternativama zatvaranju. Samo na taj način Re-publika Srbija će u oblasti ostvarivanja i zaštite prava lica lišenih slobode ispuniti preuzete međunarodne obaveze.

Tabela broja lica koja su na dan 31. decembra boravila u kazneno-popravnim ustanovama Republike Srbije u periodu od 2009. do 2014. godine

Godina 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.Osuđena lica 7.463 7.167 7.322 6.952 7.330Pritvorena lica 2.601 3.332 3.109 2.532 1.894Mera lečenja 234 242 208 232 213Maloletnički zatvor 41 36 29 22 24Vaspitna mera 217 213 218 210 215Prekršajno kažnjeni 239 221 208 278 355Ukupno 10.795 11.211 11.094 10.226 10.031 oko 10.60038

38 Podatak je dao direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na međunarodnoj konfe-renciji Beogradskog centra za ljudska prava “Alternative zatvaranju – Put ka smanjenju prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova”, 26. januara 2014. godine.

ANEKSIPraćenje primene Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta zavoda za izvršenje krivičnih sankcija

u periodu 2010–2015. godine

31

Osnovni sudovi, 2010. godina

Br. Osnovni sudBroj lica protiv kojih je pokrenut krivični

postupak

Broj lica kojima je određen

pritvor

Broj lica kojima je određeno

jemstvo

Zabrana napuštanja stana i mesta boravišta

1 Beograd I 7.619 617 5 172 Beograd II 191 3 53 Bor 291*39 26 0 04 Čačak 1.539* 33 0 05 Jagodina6 Kikinda 1172 5 0 07 Kragujevac 2.414* 174 3 68 Kraljevo 1.240 70 8 09 Kruševac 1.627 70 0 110 Leskovac11 Loznica 1.130* 18 0 012 Negotin 851 3913 Niš 9.138* 272 0 014 Novi Pazar 2.655 132 2 015 Novi Sad 3.015* 695 1 016 Pančevo 1.682 106 017 Paraćin 1.141 46 0 018 Pirot 909 27 1 219 Požarevac 3.068* 54*20 Požega 933 8 2 121 Prijepolje 598 4 3 022 Prokuplje23 Smederevo 2.633 55 1 024 Sombor 1.372* 166*25 S. Mitrovica 7.098 61 0 926 Subotica 1.704* 84 127 Šabac28 Užice 1.096 26 0 029 Valjevo 1.354 70 0 030 Vranje 1.506 30 12 031 Vršac 712 29 0 032 Zaječar 1.560 44 0 1233 Zrenjanin 882 45 0 0Ukupno 2.977 42 53

39 Zvezdicom (*) su označeni podaci sudova koji su u svom odgovoru naveli ukupan broj kri-vičnih postupaka koji je pokrenut, a ne ukupan broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak (jedan krivični potpupak može da se odnosi na više od jednog lica).

32


Br. Osnovni sud

Broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak


pritvor


jemstvo


1 Beograd I 8.059 452 5 252 Beograd II 163 1 03 Bor 489* 42 0 04 Čačak 1.233* 27 0 25 Jagodina6 Kikinda 1.076 15 0 07 Kragujevac 2.765* 144 2 38 Kraljevo 1.353 114 1 49 Kruševac 1.784 82 2 210 Leskovac11 Loznica 1.160* 20 0 012 Negotin 766 3113 Niš 3.895* 190 0 014 Novi Pazar 2.602 82 1 015 Novi Sad 3.829* 232 0 016 Pančevo 2.094 83 0 017 Paraćin 1.318 65 0 118 Pirot 1.068 37 0 1319 Požarevac 1.431* 70*20 Požega 846 7 0 321 Prijepolje 451 9 1 022 Prokuplje23 Smederevo 1.921 61 0 524 Sombor 1.251* 194*25 S. Mitrovica 8.427 195 0 826 Subotica 2.040* 109 027 Šabac28 Užice 948 24 0 429 Valjevo 1.533 83 0 030 Vranje 1.441 89 8 031 Vršac 1.113 22 0 032 Zaječar 960 28 0 533 Zrenjanin 1.197 47 0 0Ukupno 2.453 21 75

33


Br. Osnovni sudBroj lica protiv kojih je pokrenut krivični

postupak


pritvor


jemstvo


1 Beograd I 10.246 450 1 142 Beograd II 181 0 203 Bor 652* 40 0 04 Čačak 1.115* 17 0 05 Jagodina6 Kikinda 962 10 0 07 Kragujevac 2.911* 77 3 18 Kraljevo 8 1 3 29 Kruševac 1.843 218 3 210 Leskovac11 Loznica 931 21 1 112 Negotin 857 2713 Niš 3.338* 212 0 014 Novi Pazar 2.756 110 1 015 Novi Sad 3.554* 270 0 016 Pančevo 1.764 67 017 Paraćin 827 34 2 218 Pirot 940 45 0 2319 Požarevac 1.459* 106*20 Požega 776 4 0 221 Prijepolje 477 11 0 022 Prokuplje23 Smederevo 1.409 58 2 224 Sombor 1.607* 117*25 S. Mitrovica 7.998 129 0 1126 Subotica 1.854* 82 027 Šabac28 Užice 789 39 1 1529 Valjevo 1.773 66 2 430 Vranje 1.380 100 10 031 Vršac 1.030 22 0 032 Zaječar 1.090 55 0 733 Zrenjanin 1.530 36 0 0Ukupno 2.382 29 107

34

Osnovni sudovi, 1. oktobar 2013. – 1. novembar 2014. godina

Br. Osnovni sud

Broj lica protiv kojih je pokrenut

krivični postupak

Broj lica kojima je određen pritvor

Zabrana prilaženja, sastajanja i

komuniciranja


Broj lica kojima je određeno jemstvo

Zabrana napuštanja

stana

Zabrana napuštanja

stana uz elektronski

nadzor1 Aleksinac 386 65 0 0 0 21 212 Aranđelovac 272 42 7 5 0 0 13 Bačka

Palanka 167 6 0 0 0 0 0

4 Bečej 240 37 0 1 0 0 05 Beograd I 2.268 319 06 Beograd II 154 07 Beograd III 573 99 18 Bor9 Brus 243 4 0 0 0 1 310 Bujanovac 300 72 1 2 0 0 111 Čačak

(propust)12 Despotovac 128 1 0 1 0 0 013 Dimitrovgrad 79 7 0 26 0 0 014 G. Milanovac 267 9 0 0 0 1 015 Ivanjica 248 5 0 0 0 0 116 Jagodina 42 3 0 2 017 Kikinda 769 11 5 0 0 1 1718 Knjaževac 211 21 0 2 0 0 019 Kragujevac 3.342 282 12 0 2 0 020 Kraljevo 521 131 1 1 4 1 221 Kruševac22 Kuršumlija 252 32 1 1 1 0 023 Lazarevac24 Lebane 290 13 0 0 0 1 025 Leskovac 8 0 0 0 0 0 026 Loznica 673 9 1 527 Majdanpek 79 0 0 0 0 2 028 Mionica 308 10 0 5 0 0 029 Mladenovac 429 30 44 030 Negotin 585 30 1 1 0 0 031 Niš 3.958 288 15 5 0 0 032 Novi Pazar 636 58 0 0 3 6 533 Novi Sad 2.421 165 0 0 0 0 034 Obrenovac 255* 4935 Pančevo 3.368 44336 Paraćin 44 137 Petrovac na

Mlavi 213 16 13 0 0 0 0

38 Pirot 625 46 0 20 0 0 2

35

Br. Osnovni sud

Broj lica protiv kojih je pokrenut

krivični postupak



komuniciranja



Zabrana napuštanja

stana

Zabrana napuštanja


nadzor39 Požarevac 616 43 1 4 0 1 3240 Požega 17 1 2 0 3 1241 Priboj42 Prijepolje 334 1 0 0 0 0 043 Prokuplje 1.281 74 1 2 0 0 044 Raška 194 3 0 0 0 3 045 Ruma 224 12 0 1 0 0 046 Senta47 Sjenica 161 11 0 0 0 0 048 Smederevo49 Sombor 1.266 81 3 050 S. Mitrovica 488 29 0 2 2 2 051 Stara Pazova 275 81 0 7 0 0 052 Subotica 3.852 28553 Surdulica 192 21 0 2 2 0 054 Šabac 883 40 1 6 0 0 055 Šid 128 36 2 4 6 0 056 Trstenik 160 16 1 1 0 0 857 Ub 137 10 0 0 0 1 058 Užice 1.013 73 0 24 0 1 059 Valjevo60 Velika Plana 157 7 0 1 0 0 061 Veliko

Gradište 231 5 0 0 0 0 0

62 Vranje 36*63 Vrbas64 Vršac 1.128* 52* 3 1 1 1 065 Zaječar 1.829 302 0 32 0 0 066 Zrenjanin 1.846 137 0 3 0 0 0Ukupno 3.824 70 170 22 92 106

36

Viši sudovi, 2010. godina

Br. Viši sudBroj lica protiv

kojih je pokrenut krivični postupak


pritvor


jemstvo

Zabrana napuštanja

stana i mesta boravišta

1 Beograd 4.107 618*40 2 202 Čačak 225 48 1 03 Jagodina4 Kragujevac5 Kraljevo 479 22 0 36 Kruševac 163 47 1 07 Leskovac 314 109 0 08 Negotin 109 19 0 09 Niš 907 137 3 110 Novi Pazar 121* 59* 1 011 Novi Sad 734* 107* 3 112 Pančevo 223 61 0 013 Pirot 258 21 0 014 Požarevac 219 51 0 015 Prokuplje 71* 23 0 016 S. Mitrovica 342 146 2 017 Smederevo 241 95 1 218 Sombor 374 62 0 019 Subotica 165 81 0 420 Šabac 176* 64* 0 021 Užice 304 59 0 422 Valjevo 60 27 0 123 Vranje24 Zaječar 311 52 0 025 Zrenjanin 286* 0 0 0Ukupno 14 38

40 Zvezdicom (*) su obeleženi slučajevi u kojima je u svom odgovoru sud naveo ukupan broj pritvorskih predmeta odnosno krivičnih postupaka, a ne broj lica (jedan predmet/postu-pak može da se odnosi na više od jednog lica).

37


Br. Viši sudBroj lica protiv kojih je pokrenut krivični

postupak


pritvor


jemstvo


1 Beograd 4.359 552* 5 232 Čačak 193 31 0 03 Jagodina4 Kragujevac5 Kraljevo 382 38 1 16 Kruševac 165 72 0 07 Leskovac 203 59 0 08 Negotin 87 11 0 09 Niš 412 109 0 310 Novi Pazar 104* 49* 2 011 Novi Sad 714* 134* 5 112 Pančevo 186 41 0 1413 Pirot 86 24 1 314 Požarevac 135 21 0 015 Prokuplje 58* 26 0 216 S. Mitrovica 195 90 2 317 Smederevo 283 45 0 018 Sombor 165 53 0 019 Subotica 167 58 1 620 Šabac 147* 56* 0 021 Užice 187 44 0 322 Valjevo 109 41 0 123 Vranje24 Zaječar 334 30 0 625 Zrenjanin 286 0 0Ukupno 17 66

38


Br. Viši sudBroj lica protiv

kojih je pokrenut krivični postupak


pritvor


Zabrana napuštanja

stana i mesta boravišta

1 Beograd 4.575 522* 6 112 Čačak 139 19 0 03 Jagodina4 Kragujevac5 Kraljevo 228 30 0 26 Kruševac 167 44 0 37 Leskovac 204 59 0 08 Negotin 84 21 1 19 Niš 461 109 0 410 Novi Pazar 76* 49* 1 011 Novi Sad 796* 139 3 1312 Pančevo 210 65 2 1713 Pirot 84 21 1 214 Požarevac 129 33 1 015 Prokuplje 69 16 2 216 S. Mitrovica 160 62 0 417 Smederevo 610 95 0 118 Sombor 229 52 1 219 Subotica 144 55 2 920 Šabac 140* 33* 0 021 Užice 175 43 0 122 Valjevo 146 24 2 223 Vranje24 Zaječar 250 48 1 225 Zrenjanin 238 0 0Ukupno 935 23 76

39

Viši sudovi, 1. oktobar 2013. – 1. novembar 2014. godina

Br. Viši sud



komuniciranja



Zabrana napuštanja

stana

Zabrana napuštanja


nadzor1 Beograd2 Čačak 16 0 0 0 0 83 Jagodina 36 0 5 2 2 104 Kragujevac 105 0 55 Kraljevo 58 6 1 2 0 06 Kruševac 27 0 0 0 0 07 Leskovac 36 4 0 5 0 48 Negotin 7 4 0 1 1 69 Niš 205 0 3 0 2 410 Novi Pazar 17 0 3 0 3 011 Novi Sad 83 0 2 4 13 2012 Pančevo 21 0 1 3 0 313 Pirot 14 0 0 0 0 014 Požarevac 12 0 1 1 1 015 Prokuplje 34 1 2 0 0 016 S. Mitrovica 129 11 2 3 1 117 Smederevo 47 0 0 2 1 118 Sombor 32 2 0 1 3 119 Subotica 35 0 1 6 0 120 Šabac 20 0 1 1 0 121 Užice 17 4 0 0 0 022 Valjevo 26 0 0 0 0 023 Vranje 19 0 0 0 1624 Zaječar 90 2 0 11 0 425 Zrenjanin 16 0 0 2 0 9Ukupno 1.102 34 22 44 27 94

40

Neosnovani pritvor, 1. oktobar 2013. – 1. novembar 2014. godine

Grad Ukupan broj predmeta

Broj dana neosnovanog pritvora

Dosuđeno novca (rsd)

Beograd 104 19.739 114.917.500,00Leskovac 19 896 3.545.600,00Zaječar 17 2.561 12.242 000,00Zrenjanin 8 191 (u jednoj presudi nije

utvrđen broj dana) 1.445.000,00

Kraljevo 13 596 2.523.000,00Kragujevac 13 1.259 7.563.000,00Valjevo 10 211 1.124.000,00Niš 2 127 1.160.000,00Novi Sad (nisu bili u mogućnosti da daju podatke)Požarevac 4 106 1.690.000,00Subotica 8 1.016 2.558.000,00Užice 3 44 440.000,00

Documents

SMANJENJE PRENASELJENOSTI KAZNENO-POPRAVNIH … … · Zbog rastućeg problema prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova Vlada Republike Srbije je, 22. jula 2010. godine, donela