Slovenacke skripta.pdf

7/25/2019 Slovenacke skripta.pdf

1/8

Povrina: 20 273 km2Duina obale: 46,6 kmNajvii vrh: Triglav: 2864mNajvei nacionalni park: Triglav 83 807 haNajdua podzemna peina: Postojinska jama 19,5km

Najvee jezero: Cerniko jezero 26km2, posle njega je Bledsko jezero, pa Bohinjskojezero

Najdua reka: Sava 221kmStanovnitvo: oko 2 milionaDravno ureenje: Parlamentarna demokratska republika, najvii drani organ: narodnaskuptinaPredsednik drave: Borut PahorPristupila EU: 1.maja 2004

Valuta: evro od 2007.

jezik: slovenaki, a u etniki meovitim mestima takoe italijanski i maarski.Religija: 58% rimokatolici, 42% ostale verske zajednice.Glavni grad: Ljubljana oko 300 000 stanovnika

Doseljavanje Slovena na dananju teritoriju

Preci dananjih Slovenaca doli su na dananju teritoriju tokom 6. i 7. veka. Susedi suih nazivali imenima koja su oznaavala sve Slovene: SCLAVI, SCLAVINI,SCLAVENI,SCLAVANI.

Germani su upotrebljavali i drugo ime za Slovene: WINADI, WINEDI, po narodu sa

severa Italije, Venetima, pa se kod Nemaca i danas sauvao naziv WINDISCHE.Tako se i jezik naziva SLOVENAKI, VINDSKI, KRANJSKI. Ovaj poslednji naziv potieod naziva za sredinju pokrajinu Kranjsku.Najvei obim Slovenija imala u 9. veku. Naseljavali su podruje od Pirana i Trsta, dosevernog dela zaliva Jadranskog mora, istoni Tirol, dolinu Drave, Mure, Anie,austrijsko Podunavlje (do Bea),a na istoku do Blatnog jezera. Ovo iroko podrujeSlovenci su naselili veoma ekstenzivno, pa je ostalo mesta za naseljavanje drugih

naroda. To je jedan od uzroka suavanja slovenakog etnikog podruja. Drugi uzrok jeodnaroavanje.Najznaajniji susedi alpskih Slovena bili su Obri. Alpski Sloveni su rimske starosedeocenazivali Vlasima (stoari). Romanska naselja su spaljivali ne samo Sloveni nego iGermani. Ostatak romanskog stanovnitva je doekao Slovene i uticao na njhovprivredni razvoj (da ne budu vie nomadi, uticali su na njihov prelazak u klasno drutvo).Razvija se svest o linoj imovini i trgovini. Panjaci ostaju zajedniki, razvija sevoarstvo, vinogradarstvo, a iz svoje predomovine su doneli pelarstvo, poeli su daobrauju njivu, ali nisu koristili plug, nego rilo.


2/8

Znali su i zanate- kovake, tkake i lonarske.

1.Geografski poloaj Slovenije,regije,privredni i kulturni centri:

Slovenija je panonska, alpska i primorska zemlja.

Zastava je trobojka (belo,plavo,crveno), u gornjem levom uglu je grb, dizajner zastave i

grba je Marko Poganjik; u osnovi grba je Triglav, nebo, reke 3 zvezdice i iz grbagrofova.

Do 1991 je bila deo SFR Jugoslavije, 2004 ulazi u EU, a 2007 sa tolara prelazi na evro.

Susedi: Maarska, Austrija, Hrvatska, Italija.Statistike regije su: Pomurje, Podravska, Koruka, Savinjska, Zasavlje,Donjoposavska, Jugoistona Slovenija, Sredinja Slovenija, Gorenjska, Natranjsko kraka, Gorika, Obalno kraka.Istorijske pokrajine su: Primorska (slovenska Istra), Kranjska, Koruka, tajerska,

Prekmurje.PREKMURJE je ravnica sa dosta podzemnih voda; planina Pohorje (Maribor), taj deo je

tajerska (duvanska industrija), Novo Mesto (Krka, kozmetika), Jasenice (topionica),Maribor (duvanska industrija).

Najpoznatije oblasti: Dolenjska (tu protie Krka) i Gorenjska.Razvijena industrija u Kranju, Savinjski deo proizvodi hmelj (Celje). U Dolenjskoj (Novo

Mesto) je Koevje: tu su Nemci bili naseljeni vekovima;U 16. veku u Krajini su iveli Srbi.Maribor - glavni grad tajerske, kroz njega protieDrava, 400 god stara vinova lozaKoper- glavna pomorska luka Slovenije.

2. Etnonimi na teritoriji dananje Slovenije: hidronimi i toponimi:

Toponimi-jeziko i istorijsko objanjenje porekla imena pojedinih mesta. Iz toponimasaznajemo sta se sve dogodilo sa starosedeocima. Toponimi nas upozoravaju da su

slovene zainteresovale stare ruevine nekih naselja pa su tim mestima davali svojaimena,ne znaju i prava. Neka mesta su svoja imena zadrala (Ptuj ,Celje,Kranj) a nekasu svoja imena proirila na ceo kraj (Podjuna).Ouvala se veina hidronima a to su Sava,Drava,Krka I Mura.

3. Razvoj pismenosti; prvi pisani spomenici:

Najstariji sauvani pisani spomenici potiu s kraja 10. i poetka 11. veka. To su tzv.Briinski (ili Frajzinki) rukopisi. Njih je kasnije obradio Valentin Vodnih a objavio ih jeJernej Kopitar. Drugi spomenici su pisani glagoljicom ili irilicom , a Briinski


3/8

latinicom(bitna razlika). Kae se da je Briinske spomenike pisao Nemac po diktatuSlovenca.

U ovom periodu srednjeg veka su rukopisi retki. Osnovni nosioci pismenosti i knjevnedelatnosti u ovom periodu bili su plemii i svetenstvo.Stiki rukopis (iz 1440. godine) sadri prvu strofu jedne uskrnje crkvene pesme ismatra se najstarijim zapisom jedne slovenake pesme uopte.Ostali: Rateki, edadski

4. 16. vek : Trubar,Dalmatin i Bohori

U 16. veku odjeci reformacije i protestantizma zapljuskuju Sloveniju. Ovaj vek se smatra

poetkom razvoja slovenakog knjievnog jezika i smatra se da je razvoj poeo1550.godine. Pod uticajem nemakog luteranstva i evropskog humanizma, nekolicinaslovenakih svetenika na elu sa Primoem Trubarom organizuje slovenaku

protestansku crkvu.

Primo Trubar- protestantski reformator, odtampao prvu slovenaku knjigu. Izdaje 2knjige: -Abecedarijum (vrsta bukvara)- ABECEDARIUM -Katehizen (prirunik zasvetenike)- CATECHISMUS (prva knjiga na slovenakom, tampana 1550.godine)Trubarov lik se nalazi na apoenu od 1 evra. kolovao se u Saldovigu, Beu, i zato se unjegovom jeziku oseaju nemaki i latinski. Bio je svetenik, vrlo otvoren, smatrao je datreba graditi kole, a ne crkve i zato ga ljudi nisu voleli. Tri puta je proterivan izLjubljane, posle 3. puta je otiao u Tibigen. Knjigeje pisao svojim dijalektom, obogatioga je Ljubljanskim govorom.

U 16. veku se formira krug istomiljenika - Dalmatin, Krelj, Bohori- smatra se da su onipostavili temelj slovenakom knjievnom jeziku.

Sebastijan Krelj: Biblija za decu 1566, bila je namenjena verskoj nastavi, uveo je nov

nain pisanja. Branio je pravopisne reforme i teio da oisti jezik.

Jurij Dalmatin: prevod Biblije 1584. To je bio njegov ivotni cilj. Svi koji su eleli da piuna slovenakom, imali su tu knjigu kao uzor. Ovaj prevod je koristio jo 2 veka, a novi jenastao u 19. veku.

Adam Bohori:. Bio je obrazovani humanista obuavan u manastirima. Napisao jeslovenaku gramatiku ARTICAE HORULAE 1584.godine na latinskom. Hteo je dapokae da se pravila ovog jezika mogu primeniti i u slovena kom. U tom radu namestio

je pravila prve gramatike slovena kog alfabeta, zvanog kao Bohoriev alfabet. Ovajknjievni jezik iz 16. veka postavlja temelj modernom.


4/8

Do druge polovine 18. veka ovaj duhovni proces je naglo prekinut. U 17. veku nema

mnogo sauvanih knjiga. U 18. veku jezik je bio nejedinstven (svaka pokrajina je pisalana svoj nain). u 18. i 19. veku je slovenaki jezik bio poluslubeni, glavni je bionemaki.

5. Usmeno stvaralatvo: motivi Lepe Vide I Kralja Matjaa,lirska poezija i balada :

Usmena knjievnost za razliku od pisane se vezivala za nize stalee, seoske.Pisana je stvarana na dvorovima,zamkovima i manastirima.

Specifinost usmenog stvaranja u Sloveniji je bila lirska poezija. Tu se radilo o dvaodvojena sveta,tuem, feudalnom, vitekom, herojskom a sa druge strane doma em,svakodnevnom seljakom ivotu, koji zavisi od boje volje. Slovenaki ovek mogao jeidentifikovati samo ono sto mu je blisko. Dominira ljubavna poezija, pesme uz rad,

obredne i obiajne pesme. Pojedini istorijski dogaaji (verski ratovi, borbe sa turcima)

kao i pojedine istorijske li nosti (Matija Korvin tj. kralj Matja) nalaze mesta uslovenakim epskim pesmama. Pojedini istorijski dogaaji i linosti nalaze mesto uslovenakim epskim pesmama, ali one nemaju pretenziju da veliaju borbe - "KraljMatja i Alenica"-Alenica je njegova ena i nije vana sve dok je ne ugrabe Turci.Lepa Vidamotiv pitanja vernosti, neverstva, line sree, poniavajueg poloaja eneu srednjem veku, iskazana su veoma neposredno.

6. Barok u slovenakoj umetnosti; knjievnost, likovna i muzika umetnostBarokna knjievnost razvijala se pre svega na onim podrujima na kojima se ostvarila irenesansa. U krajevima koji nisu proli kroz renesanu, kao Slovenija moe se govoriti o

pojedinim baroknim tendencijama. Rei pisane na slovenakom jeziku barkoknetendencije uoljive su samo u delima koja uslovno spadaju u knjievnost. To su teolokitekstovi, crkvene besede, verske drame(pasije) i duhovne pesme.

Likovna i muzika umetnost tog doba u Sloveniji nosi obeleja baroknog stila.Barokne crkve, oltari, kipovi i slike mogu se i danas na i ne samo u Ljubljani ve i pozabaenim mestima Slovenije. U 17.veku se javlja anr oratorijuma i opere.Reu doba baroka spajana je i sa slikom, sa grafikim i likovnim vizijama sveta.

Ambijent, barokno kiena crkva u svetlo-tamnim nijansama i slikama koje upuuju nadvojstvo due i tela, uticali su na propovednike i njihovu propoved.Knjige iz baroknog doba su tamparksi podvizi. Barok je imao sjaj, teatralnost rei islike, isprepletanost zvuka,slike i rei. Najvidnija obeleja baroka su u arhitekturi,muzici, likovnim umetnostima, pozoritima - predstave na slovenakom, nemakom,italijanskom, latinskom. Zvanini jezik je bio slovenaki. Ve je bila osnovana akademijafilharmonije. Literatura je bila verska za obrazovane, bohoriica se skoro izgubila. U 18.veku je bila iva pozorina umetnost. Bila je vana i filharmonija AcademiaPhiloharmonicorum.


5/8

7. kofjeloki pasjon; Pozorite u 18. I 19. veku

kofjeloki pasjon (Processio Locopolis) je dramsko delo u baroknom dobu. Napisan je1721. godine od strane Lorenca (oca Romulada, Danijela Marui a) to je najstarijisauvan dramski komad na slovena kom, takodje jedina sauvana evropska knjiga

stradanja iz baroknog perioda. Tekst je u stilu monologa ljudi, podeljen u 13 slikauzetih iz biblijskog teksta. Sastoji se od 869 stihova. Nastupa veliki broj likova, figura i

maski. Osnovni cilj je da podseti sve da obavljaju svoju dunost POKORU. Celo deloje zamiljeno kao povorka koja se zaustavlja na odredjenim takama kofje Loke.U to vreme se pricao latinski, nemaki, italijanski i slovenaki.Postojalo je 5 vrsta pozorista:

1.jezuitsko (dramatizuje motive iz ivota svetaca)2.kapucinsko (verska igra)

3.nemaki putujuci komedijai (od barokne drame do puke komedije)

4.italijanska opera sa pantomimikim i baletskim dodacima5.puka farsaPrvo pozorite ustanovljeno je u Beu 1708. godine a u Ljubljani 1709.godine.

8. Valvazor; Cojs

Janez Vajkard Valvazor- najznaajniji autor barokne slike koja se uklapa u pisanu re .Roen 1641. godine a umro 1693.god. Objavio je sedam raskono ilustrovanih knjiga,objavio je Ovidijeve Metamorfoze u slici, dva topografska albuma (Vojvodstvo Kranjskog

I nadvojvodstva Korukoga), pa graficke predstave smrti (teatrum mortis). Krunu

njegovog stvaranja predstavlja obimno etvorotomno polihistorsko delo Slavavojvodstva kranjskoga 1689.godine. Tu je opis verovanja,obiaja,legendi

iga Cojs,osnovao je i vodio kruok koji jedelovao kao univerzitet. Posedovao jebogatu biblioteku, prikupljao je sve do tada napisane knjige na slovena kom jeziku, kao I

glagolske I iriline rukopise. Cojs je najplodniji autor na slovenakom u 18. I 19.veku.

Kruoci su bili svojevrsne kulturneinstitucije u kojima se okupljaju ueni ljudi razliitihprofila, razmenjujui meusobno iskustva i podstiui jedni druge na rad. Prvapovezivanja u kulturi u ime zajednikog delovanja javila su se u prethodnom, barkonomrazdoblju, krajem 17.veka. To su bile akademije nastala po uzoru na onovremene

italijanske akademije, odnosno udruenja uenih ljudi.


6/8

9. Kopitar, Preern, Levstik, Cankar, upani, Jenko, Kete, Murn :

Jernej Kopi tar:Poetak 19. veka se moe nazvati Kopitarevim dobom u Sloveniji.Jernej Kopitar (1780-1844), izaao je iz Cojsovog kruoka. U njegovu ku u je uao jakomlad ,postao je Cojsov li ni sekretar I bibliotekar. Uz njegovu pomo otiao je u Be Itamo ostao zauvek. Bio je vrsni poznavalac balkanskih jezika pa je postao cenzor za

slovenske I novogrke knjige. Bio je skriptar pa kustos dvorske biblioteke a pred krajivota postao je svetenik. Za slovenaku kulturu izalo je 1808. godine njegovonajznaajnije delo Prva nauna gramatika slovenakog jezika. Bavio se objavljivanjemstarih rukopisa, bio je autoritarna linost. Imao je vrstu saradnju sa V.Karadzi em. Kada

je postao vodea linost slovenake kulture, usmeravao je mlau i stariju generaciju iiao je logikom- PII KAO TO GOVORI. 1817. se otvara prva katedra na Licejunjegovom zaslugom. Stvarao je u vreme romantizma.

France Preern:Njegovo ime I delo zauzimaju visoko mesto. U javnosti se pojavljujekasno u 27.godini ivota. Studirao je I doktorirao je pravo. Tek 3 godine pred smrt jedobio slobodu da otvori advokatsku kancelariju. Bio je neshvaen kao pesnik I kaoadvokat. Objavio je samo jednu zbirku pesamaPoezija. Bio je romanti ar I to je stavljaou prvi plan. Njegova poezija se oslanja na raniju, pisanu, domau I stranu knjievnost.Napisao je 66 soneta I jednu pansku romansu. Kranjska 'belica - u njoj Preernobjavio svoje pesme. Preern je najpoznatiji po Sonetnom vencu - vrlo komplikovanaforma, iz svakog stiha ide novi sonet, metrika forma je nenadmana. Sve njegovepesme su iskreno emotivne, ali je pisao i satirine pesme u kojima kritikuje Kopitara.Napisao je pesmu Zdravljica (Zdravica), posle 1991. je njenih 7 stihova izabrano da

budu slovenaka himna.

Fran Levst ik:(realizam, 19.vek) iveo je u Ljubljani, Beu, radio u biblioteci, pisao jepesme na poetku (bile su elegine), smatra se osnivaem modern proze, objavio jeroman ''Martin Krpan'' kao i "Putovanje od Litije do atea" (u njemu je osnova za razvojbudue slovenake knjievnosti.). Imao je dosta uticaja na savremenike. Bio jeknjievnik, politiar, lingvista. Najbolja pesma je Kralj u bekstvu balada. Radio je i nadrami. .U njegovim delima vidimo dosta toga o odnosu slovenake pismene I usmeneknjievnosti.

Ivan Cank ar(19. i 20. vek) Bio je 8. dete u zanatskoj trgovakoj porodici, otac je otiaou Bosnu da radi, a majka je ostala. Poto je bio odlian ak, pomogli su mu da upiegimnaziju. Bavio se politikom, bio je kandidat socijal-demokrata. Njegovu prvu zbirku

pesama "Erotika". 1899. su spalili ali je ponosno objavljena. Pisao je romane, drame,

crtice (prozna dela). Njegova dela: "Sluga Jernej i njegovo pravo", "Moj ivot", "Slika izsnova", "Lepa Vida", "Bela hrizantema".


7/8

Oton Zupancic(1878-1949) Radio je kao arhivar, zatim kao dramaturg I na kraju kao

direktor Ljubljanskog narodnog pozorita. Svoje vreme posvetio je pozoritu Iprevoenju. Posle rata izabran je za akademika. Objavio je 5 zbirki pesama: asaopojnosti, Preko ravni, Samogovori, Uzore vidovdanske. Izdao je I par zbirki pesama za

decu, najpoznatija je Ciciban (re dolazi iz srpskog-preko turskog- znai deca koja su,mlaa od kolaraca'). Izuzetno je zna ajan kao prevodilac sa engleskog, ruskog, nemakog, francuskog i italijanskog.

Simon Jenko:Tokom gimnazije sa prijateljima osniva asopis Vaj. Kao samostalnaknjiga izala je njegova zbirka pesama Pesmi tu je jedna treina njegovih pesama. On

je pre svega liriar,pesnik koji izraava ljubav, doivljaj prirode, linih oseanja. Osimopisne I ljubavne pisao je I rodoljubivu poeziju, satirinu I aljivu poeziju. Josip Juri -roen u Dolenjskoj, studirao u Beu i postao novinar. "Deseti brat" - prvi slovenaki

roman koji je napisan, to je bilo u 19.veku!

Dragot in K ete:Pesme: Jablan, Eh ta lepa kr marica, Ti me ljubi zar ne devo. Tu suopisi prirode I ljubav a to je njegov pe at. Savremenici su ga smatrali najzrelijom

linou I najboljim piscem moderne.

Jos ip Murn:( 1879-1901) spada medju najvee liriare slovenake knjievnosti.ivotna situacija mu nije dala da se vine u umetnike sfere.

10. Plenik; slikarstvo

Jo ze Plecnik(1872-1957) bio je najpoznatiji slovenaki arhitekta, radio je u Beogradu,Beu, Pragu I Ljubljani. Srodio se sa bekom secesijom (poznatom po odbacivanjudekorativnih motiva istorijske umetnosti u korist nove). Od 1900 bavio se arhitekturom u

Beu. Od 1938. lan SAZU (Slovenke akademije znanisti i umetnosti), poasni graaninLjubljane, dobitnik Preernove nagrade, poasni doktor nauka. Projektovao jeTromostovje u Ljubljani. Bio je i dizajner nametaja. Crkva Svetog Antona u Beogradu

je njegovo delo. Tadanja situacija likovne umetnosti bila je posledica raznih faktora:drutveni, politiki I ideoloki.Drutvena kretanja su smanjila kulturni uticaj koji se najvie odrazio u likovnojumetnosti. Tek u drugoj polovini 19.veka se poelo popravljati. Glavni zadatak je biloslikanje gradjanskih portreta, slikari su bili Kavi,Langus,Stroj.Tada se istakla grupa Vesna sa ciljem da se kod slovenaca postave temelji nacionalneumetnosti.


8/8

Ivana Ko bi lca(19. i 20. vek) -slikarka -crkvene freske u Sarajevu -najznaajnijaslovenaka slikarka -pripada realizmu -posvetila se figuralnom slikarstvu; slika "Leto" -period braon i ruiaste boje;slikanje senki i poigravanje svetlou -slika "Kofetarica";portret slikarke-kao fotografija

Rihard Jakopi(19. i 20. vek) -impresionista -otvorio je prvu slovenaku umetnikufotografiju. slovenako slikarstvo u Beu. Koristio je svetle boje.

Promovisaoje Ivan Grohar(19. i 20. vek) -impresionista -slika "Seja" -poeo kaocrkveni slikar, nastavio kao realista, a onda preuzeo impresionistike elemente. -slika"Jabuka u cvetu" -narodna umetnost (Panjske konice) Panjska konnica: slika nadrvetu, tanije na posebnim drvenim obojenim kutijama.Slovenci su ih prodavali Nemcima.

Documents

Slovenacke skripta.pdf