Razaranje izazvano „sivim labudom“ biće drugačije od svih razaranja koje su ljudi doživeli u istoriji čovečanstva.

Pre deset godina, uragan „Katrina“ pokrenuo je olujni talas visok 8,5 metara, koji je opustošio Nju Orelans. Bila je to najstrašnija oluja koja je pogodila Sjedinjene Države, ali ako je verovati prognozama naučnika, ona to možda neće i ostati.

U okviru novog istraživanja, objavljenog u časopisu „Nejčer klajmat čejndž“, naučnici su simulirali hiljade uragana koji bi mogli da se dese u sledećem veku.

Rezultati pokazuju da bi uragani u budućnosti mogle da pogode gradove za koje se smatralo da su područja niskog rizika. Razaranja koja će izazvati neki od njih imaće do sada neviđene razmere, prognoziraju naučnici.

Potpuno nepredvidljive i razorne oluje procenitelji rizika nazivaju „crnim labudovima“, ali u najnovijem dokumentu opisuju razorne oluje koje se zapravo mogu predvideti i, u skladu s tim, nazivaju ih “sivim labudovima”.

Pri tom sami uragani nisu najveća briga – pravu opasnost predstavlja cunami koji će podići jaki vetrovi. Ogromni olujni talasi u stanju su da potope čitave gradove.

Tampa, u Floridi, spada u područja kojima preti najveća opasnost od „sivog labuda“, iako nije doživela jači uragan još od 1921. godine, kada je olujni talas bio visok 3,3 metra (uragan 2. kategorije).

Ukoliko bi snažan uragan 3. kategorije danas pogodio Tampu, olujni talas bi dostizao 5,7 metara, nagoveštava istraživanje. Ovo je veliki problem, budući da Tampa ima izuzetno malu nadmorsku visinu i okružena je plitkom vodom, koja pogoduje nastanku moćnih talasa.

Ako bi bili visoki 5,7 metara, mogli bi da potope veći deo grada.

Najgore od svega je što nivo mora raste, pa bi olujni talas mogao da bude još veći. Ukoliko bi se uragan desio kasnije u ovom veku, olujni talas bi dostizao visinu od 11 metara.

Zelene oblasti bi bile poplavljene ako bi grad pogodio olujni talas od 5 metara, dok bi crvena područja bila poplavljena ako bi talas bio visok 11-12 metara.

Kao što se vidi, najveći deo grada praktično bi bio pod vodom.

Dobra vest je da su slabi izgledi da će se takvi “sivi labudovi” dogoditi (1:10.000), a loša da će klimatske promene značajno povećati izglede da se oni dese.