Racunarski Sistem

Mislimo na racunarHardware i software (delovi komponente hardvera is softvera)Operativni sistemi (Windows i DOS – Disc Operation Sistem)

Konfiguracije kroz jednu istorijsku prizmu razvoja racunara(Istraziti za polaganje)

Sistemski Software – Osnovni Okvir-Operativni Sistem osnove-Glavna komponenta operativnog softvera je operativni sistem koji je, ustvari, skup programa za upravljanje racunarskim sistemom. Aktivnosti racunarskih sistema su usmerene na dve osnovne komponente, racunarski hardver i softver(aplikativni). Sa aspekta korisnika OS ima ulogu interfejsa jer omogucuje komunikaciju izmedju krajnjih korisnika i racunara.

sl.1 Glavne aktivnosti OS-a

Aplikacije

OS

Hardver

sl.2 OS, korisnici

Krajnji korisnik

↓Aplikacije

RutineOS

Hardver

Obrade tekstaBaze podatakaTabeleGrafika Upravljanje ↑↑ aplikacijamaUpravljanje hardverom↓↓↓CPUDISKPrinterMonitor

ISTORIJAT OS-a

U godinama prvih komercijelnih (I generacija) racunara nakon Drugog svetskog rata i sve do ’60-tih godina dvadesetog veka upravljanje se obavljalo manualnim putem, tj. Za svaku pojedinacnu obradu podataka operater je morao rucno startovati odredjeni broj uredjaja na sistemu. Programske obrade su bile ne efikasne jer su rac. sis. bili neaktivni kada su se izvrsavale manualne operacije od strane operatera. Za ovaj period je karakteristican termin batch processing koji je upravo i oznacavao sistem rada sa odredjenom serijom podataka (ulazni mediji, bušena kartica, magnetna traka i magnetni disk)

Početak ’60-tih godina dvadesetog veka karakterise razvoj multi programiranja, pravca koji je oznacio II generaciju operativnih sistema. U ovom nacinu rada vise korisnickih programa se nalazi u glavnoj memoriji u isto vreme i procesor je u mogucnosti da usmerava aktivnosti na svaki od njih. U ovoj fazi razvoja se pojavljuju terminali tako da dolazi do interaktivnog rada sa sistemom. Omogucavanjem pristupa sistemu od strane vise korisnika zahtevalo je dodatne mogucnosti u pogledu rasporedjivanja vremena I prostora od strane racunara. Bitna stvar u ovoj fazi je sigurnost i zastita od neovlascenog pristupa, kako programima tako i podacima. U ovoj fazi se pojavljuju i tzv. Real Time sistemi koji rade u realnom vremenu I koji su se primenjivli u industrijskim sistemima.

III generacija OS-a traje od ’60-tih do ’70-tih godina i imala je za osnovnu karakteristiku da su to bili sistemi opste namene koji su mogli biti koristeni i za batch obradu i za interaktivnu obradu u realnom vremenu. Radilo se o velikim I skupim sistemima, teskim za upravljanje i odrzavanje(PDP, UNIX, IBM).

S’ pocetkom ’80-tih godina javlja se IV generacija Os-a uslovljena pojavom novih racunara a to su bili Stand alone ili Single user sistemi sto znaci da su imali vrlo jednostavne zahteve u pogledu performansi OS-a.

Razvoj komunikacijske tehnologije dovelo je do pojave novih klasa OS-a poznatih pod nazivom distribuirani sistemi koji podrzavaju rad vise sistema povezanih u jednu celinu a da se pri tom ne mora raditi o istoj fizickoj lokaciji. Takodje je uveden i termin Cluster koji se odnosi na vise racunarskih sistema povezanih brzim komunikacionim linijama tako da korisnik ima stalno utisak da radi sa jednim sistemom.

Krajem ‘80tih godina pojava GUI-a (Graphic User Interface) je znacajno uticala na povecanje primene racunara u svim oblastima.

PODELE OS-a

I. Prema broju korisnika:-jednokorisnicki (Single User) sistemi-visekornisnicki (Multi User) sistemi

II. Prema broju operacija koje se mogu izvrsavati u isto vreme-Single Tasking-Multi Tasking

III. Multiprocesing sistemi predstavljaju koncepciju slicnu multiprogramiranju, s’tim da se ovde radi o cise procesora koji dele zajednicku memoriju. Krajnji korisnik ocakce sisteme cide kao da se radi o jednom, vrlo mocnom procesoru

IV. Prema broju racunara: Stand alone i Network(mrežni) OS: peer to peer, client-server (cs)

V. Java OS

Distibuirani operativni sistemi

OSNOVNE FUNKCIJE OS-a

-su: Upravljavnje zadacima Upravljanje resursima Upravljanje podacima

Upravljnje zadacima podrazumeva pripremanje, rasporedjivanje i nadgledanje svih zadataka za neprekidno odvijanje procesa obrade od strane racunarskog sistema

Upravljanje resursima je ustvari kontrola koriscenja resursa racunarskog sistema pri cemu ovi resursi ukljucuju primarnu memoriju, sekundarnu memoriju, vreme centralne procesne jedinice i input/output uredjaja.

Upravljanje podacima je konrola koriscenja podataka (input, output, memorisanje, pretrazivanje). Ovi programi kontrolisu alokaciju sekundarne memorije, fizicki format i katalogiziranje pohromjivanja* podataka, kao i transfer podataka izmedju primarne i sekundarne memorije.

Iako svi OS nemajju istu strukturu za one koji se danas najcesce koriste mozemo reci da ukljucuju sledece komponente:

1)Upravljanje procesima2)Upravljanje glavnom memorijom3)Upravljanje pomocnom memorijom4)Upravljanje ulazno/izlaznom jedinicom5)Upravljanje datotekama6)Sistem zastite7)Mrezna komponenta8)Komandni interpreter odnosno korisnicki intefejs

Zehtevi prema savremenim racunarskim konfiguracijama –-Kriterijumi izbora OS platforme-

Operativni sistemi koji podrzavaju serverske racunarske sisteme moraju da udovolje znatno vecem broju zahteva ili kriterijuma u odnosu na standardne desktop OS. Ovi kriterijumi su veoma bitni jer ce se u zavisnosti od njih kreirati ili kupiti odgovarajuce poslovne aplikacije. Svi ovi kriterijumi su grupisani u sledece kategorije:

1)Niski troskovi nabavke, odrzavanja i upravljanja2)Multiplatformska podrska i multiprocesing3)Pouzdanost i skalabilnost4)Raspolozivost aplikacija5)Podrska mreznih komponenti6)Korisnicki interfejs

Niski troskovi nabavke, odrzavanja i upravljanja Ovde su naznacajniji troskovi nabavke, cena servera I svih hardversko-softverskih

komponenti neophodnih za njegovo funkcionisanje Troskovi instaliranja i konfigurisanja servera ukljucujuci i troskove obuke

administriranja servera. Operacijski troskovi upravljanja i odrzavanja servera na dnevnoj osnovi Troskovi servisiranja na godisnjoj osnovi.

Multiplatformska podrska i multiprocesing

Multiplatformska podrska se odnosi na to da li OS podrzana jednu ili vise procesorskih platformi(danas se WINDOWS NT Server v.4 vezuje za intel i alfa procesore, ali je broj instalacija daleko veci u korist intela i taj odnos je 9:1)

Multiprogramiranje se uglavnom vezuje za podrsku vise procesora u isto vreme. Potreba za podrskom ovakvog nacina rada proizasla je iz velike disproporcije izmedju brzine pristupa na INPUT/OUTPUT uredjajima u odnosu na CPU (central processor unit). Veliki racunarski sistemi u firmama koji koristi veliki broj zaposlenih(od hiljadu do vise desetina hiljada) konfigurisu se koristeci jednu od sledece tri tehnologije:

1)SMP Symetric Multi Processing2)Clustering3)NUMA Non Uniform Memory Access

SMP

Smp se najcesce koristi, od PC intel servera do PC unix sistema. Sustina se sastoji u dodavanju vise procesora. Kod PC servera obicno do osam procesora dok kod Sun-ovih servera(Sun E10000) moze biti ukljuceno do 64 procesora. Kod ove tehnologije svaki procesor ima pristup do svih informacija u memoriji. Procesori dele I ostale resurse, uz istovremeni rad pod jednim OS. OS je upravo taj koji deli I upravlja podelom resursa (WINDOWS NT SERVER v4.0 podrzava SMP sa maksimalno 4 procesora, mada prema Microsoft-u moze biti i 8. To je daleko manje u odnosu na UNIX koji podrzava po

nekoliko desetina procesora). Prema nekim procenama konkretno, informacije DATAMEATION doslo se do zakljucka da WINDOWS NT konfiguracije sa 4 ili 8 procesora( uvek 2n) mogu da zadovolje 90% savremenih koorporacija.

CLUSTERING

Clustering tehnologija kombinuje dva ili vise cvora( pojedinacnih servera) kroz koriscenje veoma brzih komunikacionih kanala koje povezuju serveri. Glavni razlog uvezivanja jeste povecanje stepena raspolozivosti i pouzdanosti sistema obrade podataka jer ova tehnologija omogucava nastavak rada ili brzi restart sistema u slucajevima iznenadnog krahiranja. Glavni nedostatak clustering tehnologije se ogleda u slozenosti implementacije i odrzavanja ovih sistema.

NUMA

Zasniva se na povezivanju vise cvorova koji sadrze vise procesora. Radi se o konfiguraciji koja dosta podseca na cluster tehnologiju, “clustering in a box” u kojem se svakom procesoru dodeljuje jedan deo memorije koja je locirana blizu njega. Od firmi koje nude ovu tehnologiju mozemo navesti Silicon Graphics i Data General.

Pouzdanost , raspolozivost, skalabilnost, servisibilnost, interoperabilnost i upravljivost

Raspolozivost i pouzdanost racunarskih sistema na kojima se zahteva savremeni poslovni komputing je od izuzetnog znacaja. Razlozi su brojni, a najvazniji su:

Globazacija savremenog biznisa Mobilni kompjuting Internet aplikacije Intranet aplikacije Extranet aplikacije Fokusiranost na zahteve kupaca tj. Potrosacima orijentisan biznis.

Za aplikacije koje se danas koriste je veoma bitno da non stop u ON modu. Na danasnjem stepenu razvoja IT-a(informatickih tehnologija) najbolje rezultate u ovom pogledu su pokazali IBM-ovi MAIN FRAME serveri kod kojih se up time procenjuje na 99,9999% Da bi se minimizirao down time poslovni komputing treba da obezbedi hardversko OS okruzenje koje je u mogucnosti da se oporavi u izuzetno kratkom vremenu. Kao svojstva od posebne vaznosti za visok stepen raspolozivosti mogu se navesti :1)Aplikativni softver mora imati mogucnost da izvrsava transakcije bez problema2)OS mora kontinuirano odrzavati integritet podataka tako da samo manji broj operacija

koje su se odvijale pre pada sistema treba da budu ispitane3)Firma bi trebbala da ima tzv. hot stand by strategiju koja se bazira na dve lokacije

tako da se moze napraviti oporavak od stete ( pozari, poplave, industrijski incidenti itd.)

4)Sistem mora podrzavati razne oblike akvizicije I spajanja firmi5)Sistem mora imati odgovarajucu zastitu od gubitka podataka usled kvara na medijima

na kojima se ovi nalaze.

Skalabilnost OS-a jeste osobina OS da moze da bude instaliran kako na malim PC sistemima tako I na velikim I srednjim PC sistemima koji podrzavaju rad nekoliko hiljada korisnika, misli se na trenutne, aktivne, korisnike koji u isto vreme pristupaju I koriste server( current users), prema analizama iz 1990. godine WINDOWS NT SERVER je moglo da koristi, efektivno 450 konkurentnih korisnika, dok je taj broj kod UNIX servera u slucaju MAIN FRAME sistema I do 10000.

Servisabilnost

Ovo svojstvo se tice OS-a da podrzi odredjene aspekte oporavka (recovering) nakon krahiranja aplikacije ili OS-a.Uglavnom se radi o sledecim osobinama:

1)Efficient Case Dump Facility2)Efficient Kernel Dump3)CHECK POINT4)Advanced Resource Management

Efficient Case Dump Facility

Odnosi se na kreiranje tzv. Dump fajlova koji sadrze stanje aplikacije u trenutku kada je ona krahirala. Ovo svojstvo je karakteristicno za UNIX masine i od OS-a se ocekuje podrska u analizi krahiranih fajlova.

Efficient Kernel Dump

Kao i u prethodnom slucaju samo se ovaj put radi o rutini koja ne obezbedjuje kreiranje dump fajlova u slucaju krahiranja OS-a.

CHECK POINT

-je osobina OS-a da kreira SNAPSHOT aplikacije u zavisnosti od one koja se izvrsavala ukljucujuci sadrzaj memorije i vrednosti registara.

Advanced Resource Management

Svojstva nekih OS-a koja omogucavaju pored standardnih disk kvota alociranje CPU-a I procenata memorije po korisniku ili grupi korisnika.

Integrabilnost

Misli se na integrabilnost sa ostalim platformama a pre svega sa Windows okruzenjem. Zbog znacaja koje standardne Office aplikacije imaju vrlo je bitno za korisnika da se omoguci integracija podataka sa server sistema gde se nalaze poslovne aplikacije.

Sistemsko Upravljanje

Tice se mogucnosti upravljanja i sistematskog administriranja racunarskog sistema kao I celokupnog sistema koji taj server podrzava. Pored Microsoft-og MS SMS (System Management Service*), kada se radi o integrisanim sistemima za sistematsko upravljnje u multiplatformskim okruzenjima danas su najznacajniji sledeci predstavnici:

TNG IBM HP

Sistemsko upravljanje u okviru sirokih mreza (World Wide Web) ili distribuiranih sistema je od posebne vaznosti jer se moze raditi o vise desetina ili stotina servera gde se nalaze vazni podaci i pasvordi. Zato je neophodno obezbediti bazu podataka koji ce sadrzati sve relevantne podatke o svim mreznim resursima. Ta specificna baza (DATABASE) naziva se Directory Servis i vecina servera OS-a podrzava razlicite implementacije ovog servisa. Virtuelni procesing je novi termin u podrucju OS-a usko povezan sa multiprocesingom i multiprogramiranjem, a ima za cilj poboljsanje performansi prethodno navedenih osobina, tj. karakteristika OS-a. Radi se o uvezivanju sistema u CLUSTER-e instaliranju dodatnog softvera SERVERWARE a sve u stvaranju virtuelnog okruzenja. Firma IBC je razvila model sa odredjenim brojem funkcija i njihovih osnovnih atributa koji mogu posluziti kao osnova za ocenjivanje kako odredjena OS-platforma moze podrzati zahteve virtuelnog procesiranja. Osnovne funkcije na kojima se zasniva IBC-ov model su: Raspolozivost podataka Raspolozivost aplikacija Skalabilnost Zajednicki organ upravljanja

Raspolozivost aplikacija za OS platformu

U okviru ovog razmatra se broj razvijenih aplikacija, raspolozivost razvojnih alata, raspolozivost DBMS platformi, odgovarajuce platforme za upravljanje bazama podataka, raspolozivost integrisanih poslovnih aplikacijskih setova i raspolozivost alata za sistemsku i aplikacijsku integraciju.

Pod brojem razvijenih aplikacija misli se na broj aplikacija koje su razvijene za odredjen OS ili ih OS podrzava.

Pod raspolozivosti razvojnih alata podrazumevaju se alati za razvoj aplikacija na odredjenoj OS platformi i oni u znacajnoj meri determinisu koja ce se platforma

koristiti. Ako je rec o Microsoft-u onda je to Visual Studio koji nam omogucava da radimo u Visual Basic, Visual C++, Visual Java-i itd.

Raspolozivost DBMS, misli se na najvaznije komercijalne sisteme za upravljanje bazama podataka:1. ORACLE2. SQL Sybase3. Informix4. DB25. Interbase server6. MS SQL server 2005Raspolozivost integrisanih poslovnih aplikacijskih setovaMisli se na raspolozivost tzv. ERP( ENTERPRISE RESOURCE PLANING)

Raspolozivost alata za sistemsku i aplikacijsku integracijuOvde se radi o aplikacijama koje podrzavaju poslovne transakcije I uglavnom postoje dva tipa softvera: Legacy i Client-Server (C/S). Da bi se izvrsilo njihovo integrisanje ubacuje se medusloj, a to je middleware.

5. Komunikacione Tehnologije

Podrska mreznih komponentiPodrska Fajl i Print servisa, podrska umrezavanja i distribuiranog rada, podrska za internet i intranet. Distribuirani sistemi kao posebna klasa mreznih okruzenja se kreiraju iz sledecih razloga:

1)Deljenje resursa2)Poboljsanje performasi poslovne obrade kod slozenih problema koji se

rasturaju na manje delove i distribuiraju na razlicite procesore u okviru distribuiranog sistema.

3)Veca pouzdanost sistema kada jednom masina padne, ili se detektuje kvar dolazi do prebacivanja posla, odnosno, aplikacija koje su se upravo izvrsavale na druge cvorove u mrezi.

4)Veca skalabilnost sistema u cilju resavanja problema stalno rastucih potreba za novim aplikacijama, uslugama i novim korisnicima.

5)Komuniciranje na mrezi

Korisnicki interfaceHCI (human computer interaction) Danas se detaljno proucava u oblasti HCI, Posmatrano istorijski, prva klasa su terminali zasnovani na mnogo karaktera (Character based), posle toga se javljaju terminali koji su zasnovani na menijima (Menu based), PC sa GUI. Interface mora biti sho jednostavniji, I ne sme da odvlaci paznju.

Pojam komunikacije i kominikacione tehnologije

KomunikacijaTelekomunikacijaRacunarska komunikacija: Komunikacioni mediji Komunikacioni uredjaji Komunikacioni softver Komunikacioni (nesto na p, cini mi se… )

Komunikacioni mediji

Signali kojima se prenosi informacija su analogni I digitalni.Mediji mogu biti vodjeni i nevodjeni.

Vodjeni mediji

Twisted-pair kablovi (LAN do 100m)Koaksijalni kablovi (LAN do 135 m)Opticki kablovi (simetricno do 30000 telefonskih poziva; nisu podlozni

elektromagnetskim uticajima)Paralelne is serijske komunikacijeApple Talk kabloviUSBIEEE 1394 (High Performance Serial Bus)

Nevodjeni mediji

Mikrotalasni sistemi (do 30 km podlozni vremenskim uticajima)Komunikacijski satelitiRadioInfracrveni zraciCelularna tehnologija

Komunikacioni uredjaji (Dopuna materijalu) Lan uredjaji Internetworking Remote-Access Conection (Uredjaji za konekciju na internet)

Predstavnici: Modem Kablovski modem xDSL modem ISDN uredjaji Mrezne adapter kartice Ruteri

Ruteri

Uredjaji koji determinisu najvecu tacku na mrezi na kojoj treba poslati odredjen paket podataka ka krajnjem odredistu. Koriste se u mreznim okruzenjima u kojima egzistiraju dva ili vise razlicitih mreznih protokola. U odredjenim slucajevima je moguce izbeci koriscenje fizickih uredjaja za rutiranje te se u tu svrhu koristiti koji podrzavaju rutiranje izmedju dva mrezna protokola. Ruteri se nalaze na trecem lejeru(layer-u) tzv, OSI modela ( Open Source Interconnecting)

Repeateri

Mrezni signal postepeno slabi prostiruci se mrezom I nakon izvesne duzine predjenog puta postaje nepopravljiv za ostale uredjaje zato je signal potrebno regenerisati, ne menjati informaciju koju nosi nego ga samo pojacati I ponoviti. U novije vreme se retko koriste jer se umesto ovih uredjaja sposobnost pojacavanja signala ugradjuje u savremene kablove, sviceve(switches) I koncentratore, tako da oni pored svoje osnovne uloge imaju ulogu I da pojacavaju signal.

Gateway

-predstavlja komunikacijski uredjaj ili racunar koji predstavlja ulaznu tacku na drugu mrezu. Koriste se za povezivanje razlicitih racunarskih sistema koji koriste razlicite racunarske protokole koji koriste ne vise OS nivoa(ovde nisam siguran da li ide ovako ili mozda”na vise OS nivoa”)

Bridge

Komunikacioni uredjaj koji se koristi za povezivanje lokalnih mreza koje rade pod istim protokolima. Ponekad se kombinuje sa ruterom pa dobijamo uredjaj B-ROUTER. Moze se konstatovati da Bridge-i segmentiraju mrezu i fizicki povezuju pojedine segmente mreze.

HUB

Uredjaj koji sluzi u funkciji konvergencijskog mesta na koje se prikljucuju kablovi sa vise racunara I as kojeg se podaci usmeravaju ka drugim uredjajima u mreznoj topologiji. Hub-ovi obezbedjuju dodatnu pouzdanost mreze, jer u slucaju neispravnosti jednog od prikljucnih Hub-ova, ne dozvoljavaju ometanje rada ostatka mreze.

Hub-ovi se dele na aktivne(inteligentne) I pasivne ( glupe) .

Vecina moderniih Hub-ova su aktivni i koriste sopstveno napajanje el. energijom za regeneraciju signala. Pasivni Hub-ovi ne regenerisu signal, nego ga dele korisnicima dozvoljavajuci im samo fizicki pristup mreznom segmentu. Inteligentni Hub-ovi imaju konzolne portove koji mogu da budu programirani za neke jednostavne zadatke upravljanja mreznog saobracaja. Pasivni ili glupi Hub-ovi nemaju mogucnost upravljanja vec samo regenerisu signal I emituju ga svim portovima.

Switch

Uredjaj je dosta slican Hub-u I koristi se u lokalnim mrezama u kombinaciji sa Hub-ovima a u funkciji iredjaja koji ima zadatak da usmerava podatke prema pojedinim konvergencijsim tackama. Nije neophodan kod manjih lokalnih mreza a kod vecih Lan-ova povecava I njihove performanse. Nalaze se una drugom lejeru(layer-u) u OSI modelu, vrse filtriranje I usmeravanje mreznog saobracaja. Podaci se usmeravaju samo na onaj port na koji je prikljucen HOST kome su podaci namenjeni.

Transiveri (Transmitter/receiver)Sluzi za konvertovanje izmedju dva razlicita porta.

Multiplekser

Komunikacioni uredjaj koji omogucava pojedinacnom komunikacionom kanalu simultano prenosenje transmisija sa mnogo terminala.

Ostali uredjaji(Smart kartice, pasivne kartice, memorijske kartice, mikroprocesorske kartice…)

Komunikacijski standardi i protokoli (Nalazi se u materijalu)

…6. Racunarske mreze Lokalne mreze Bezicne mreze Rasprostranjene mreze Internet mreze Mrezni softver Komunikacijski softver Web tehnologije Interaktivno komuniciranje

Aspekti projektovanja sigurnosti i upravljanja racunarskim mrezama

Kreiranje, odnosno, dizajn komunikacijskih sistema, odnosno, racunarskih mreza, je kompleksan zadatak kojem treba prici sistematicno. Danas su definisana dva glavna pristupa u izgradnji racunarskih mreza:

1. Tradicionalni2. Building block pristup

Tradicionalni pristup se bazira na strukturnoj sistem-analizi i projektovanju. Prema ovom pristupu, mrezni analiticari organizuju sastanke i intervjue sa korisnicima da bi definisali njihove zahteve. Oni zatim, procenjuju tzv. Data Traffic na svakom delu mreze te predvidjaju potrebne uredjaje da bi se isti mogli prenositi kroz mrezu. Zbog stalnog porasta saobracaja poseta ovaj princip je danas ne adekvatan te se predlaze drugi navedeni pristup.

Building block se zasniva na sledecim fazama:1. Analiza potrebe2. Projektovanje tehnologije3. Procena troskova

Nakon zavrsetka inicijalne procene troskova proces se interativno vraca na analizu potreba i ponovo prolazi sve tri faze. Cilj prve faze je logicki dizajn mreze, koji ima zadatak da opise sve komponente mreze na logickom nivou, tj. predvidi sve mrezne komponente u cilju ostvarivanja postavljenih ciljeva. Projektovanje tehnologije (druga faza) podrazumeva kreiranje jednog ili vise modela komunikaciono mrezne infrastrukture. Treca faza, troskovi ukljucuju: troskove komunikacionih uredjaja, hardverske troskove vezane za racunarske sisteme, troskove softvera, troskove mreznog upravljanja, troskove testiranja i odrzavanja mreze.

Sigurnost i zastita mreznih sistema

Ovo je svakako glavni problem sa kojim se susrecu tako krajni korisnici kao i administratori mreznog sistema. Cilj je spreciti neovlascene upade i eventualne gubitke.Najcesci problemi u vezi sa sigurnoscu mreznih sistema su:

Gubitci (reduciranje mreznih usluga) Destrukcija podataka Prirodne ili covekovom nepaznjom izazvane nepogode koje mogu da ostete host

racunara ili delove mreze. Neautorizovani pristup padacima ili od strane hackera ili od neovlascenih ljudi.

Stoga je razlog sigurne mreze jedan od glavnih prioriteta svake organizacije koja ima mreznu infrastrukturu.Postoje uglavnom tri oblika kontrole:

Preventivna Detektivna Korektivna

Prevencija nezeljenih dogadaja na mrezi ukljucuje:1)Kreiranje redutantne mrezne infrastructure

2)Prevencija od kradje3)Prevencija od virusa

Poseban aspect prevencije je kreiranje adekvatne politike korisnickih racuna na mreznoj infrastrukturi.

FIREWALL – Firewall-ovi su posebna vrsta hardware-a ili software-a ciji je osnovni zadatak sprecavanje ili minimizacija nezeljenih odnosno neautoriyovanih prestupa mreznoj infrastrukturi. Firewall moze miti ruter, gateway ili odredjeni racunar sa odredjenim softverom, a koji vrsi restrikciju pristupa mrezi.

Aplikacijska PlatformaProgramiranje, programski jezici i alati

Razvoj programskog jezika Programski jezici se mogu podeliti na:1. Programske jezike niskog nivoa (mašinski, serverski, simbolički), koristili su se u

naučne i tehničke svrhe, nisu bili komercijalni.2. Visokog nivoa (preceduralni jezik (Fortrand - za izračunavanja inženjera))

Računarski program je kolekcija iskaza ili naredbi koje su pisane u jeziku razumljivom programu. Program se piše da bi se rešio određeni problem obrade podataka. Prvi korak u radu programera je da definiše i osigura neophodne ulazne informacije u formi INPUT-a, zatim de definiše ulazne informacije u formi podataka, da definicje instrukcije koje će manipulisati podacima u formi određenih operacija, id a na kraju osigura izdavanje podataka za krajnjeg korisnika u formi OUTPUT – a.

Osnovni elementi računarskog programiranja su: input, podaci, operacije, output, uslovno izvršenje (IF THEN, ELSE), petlje (Do loop, do while, until) i podprogrami (funkcije i procedure)Programski Jezici: Kobol, Basic, PL1, ADA, Pascal, C++….

Organizacija Podataka

Računar podatke pothranjuje u datotekama i fajlovima, pri čemu postoje dve vrste fajlova:

1. fajlovi koji sadrže podatke (Data files)2. programski fajlovi ili izvršni fajlovi

Fajlovi koji sadrže podatke mogu da zadrže brojeve, reči, slike. Format fajla zavisi od aplikacije koja ga formira.Fajlovi se nalaze pothranjeni na nekom od magnetnih medijuma i u fizičkom smislu fajlovi na disku se smeštaju u clustere-e. Cluster predstavlja grupu sektora, pri čemu broj sektora zavisi od tipa računara. Svaki cluster ima svoj broj i kod. Računar obavlja operaciju pohranjivanja fajla na disk. OS beleži broj clustera koji sadrži listu fajlova i njihovih fizičkih lokacija na disku. Ukoliko neka datoteka ne može da se smesti u neki cluster ona se smešta u susedne prazne clustere, u sledeći redni broj, a ukoliko takvih nema, onda u cluster sa drugim rednim brojem. U tom slučaju kažemo da je datoteka FRAGMENTIRANA – Locirana na više mesta na disku, a što ima za posledicu smanjenje performance diska. Upravo iz tog razloga s vremena na vreme treba izvršiti defragmentaciju, odnosno ponovni raspored datoteka na disku u smislu da jedan fajl bude smešten u susedne clustere.Što se tiče organicacija fajlova sa aspekta korisnika svi savremeni OS koriste concept hijerarhijske organizacije u formi direktorijuma ili foldera. Fizičko pohranjivanje podataka je jedan aspect organizacije podataka. Druga bitna dimenzija se odnosi na takozvanu Logičku organizaciju podataka. Najosnovniji Logički element podataka je karakter, sledeći nivo je polje (polje je obeležje entiteta), sledeći nivo je slog, a više

slogova čini fajl ili datoteku. Unutar sloga više polja može biti organizovano u blokove ili segmente (pr. Adresa).

Slogovi sa podacima mogu biti raspoređeni na mediju na različite načine, i taj system pohranjivanja determiniše način pristupa tim slogovima. Postoje dva osnovna metoda organizovanja slogova:

1. Sekvencijalni metod2. Direktni (slučajni) metod

Sekvencijalni ili hronološki način memorisanja je bio korišćen kod magnetnih traka.

Slučajni metod se koristi kod magnetnih diskova. Ovaj metod koristi poseban ključ za lociranje fizičke adrese sloga a disku.Postoji i tzv. Indeksekvencijalni metod koji predstavlja metod za derektan pristup slogovima organizovanim sekvencijalno pomoću takozvanog indeksa ključeva.

Baze Podataka

U zavisnosti od načina organizovanja podataka sve aplikacije se mogu podeliti na one koje koriste FILE MANAGMENT (sistem gde su podaci vezani za aplikaciju) i DBMS (Data Base Management Sistem) ili sistem za upravljanje bazama podataka u koje su smešteni podaci.

Tri tipična problema vezana za file management sistem su:1. Redudantnost (preopširnost) podataka (isti podaci se pojavljuju na više različitih

mesta)2. Integritet pdataka (s obzirom da se jedan podatak pijavljuje na više mesta

postavlja se pitanje njegovog integriteta)3. Zavisnost pdataka od programa (potrebno je menjati u toku vremena podatke što

utiče na promenu samog programa)

Iz navedenih razloga ovakav tradicionalni sistem u organizaciji podatake se provazilazi uvođenjem koncepta baze podataka.

HijerarhijaCh – karakter alfabetski, numerički)PoljeBlok (segment)Slog (polje + blok) Tabela = fajl = datotekaBaze podatakaBanka podataka

*Definicija Baze Podataka: Baza podataka je integrisana kolekcija logički povezanih fajlova. Baza podataka može biti organizovano na više načina i u tom smislu razlikujemo

Broj Mat.Br. Ime Prezime Ulica Br Stan

naprimer hijerarhiski, mrežni, relacijski, objektno orijentisani, distribuirani model podataka itd.

U hijerarhijskoj strukturi relacije između slogova formiraju hijerarhijsku strukturu stabla. U ovom modelu svi slogovi su zavisni i organizovani u strukturi sa više nivoa a sastoje se od jednog sloga korena i određenog broja podređenih nivoa.

Mrežna struktura može reprezentovati kompleksnije logičke relacije. Ona dozvoljava tip ’više ka više’ relacije između slogova, odnosno M:N Nije dozvoljeno pa se teži da se izbegne preslikavanje podataka, tako da bude 1 prema više. Npr. 1:N ili 1:M

Relacijski model razvijen je kao nastojanje da se pojenostavi prezentacija relacija u velikim bazama podataka. U ovom konceptu svi elementi podataka unutar baze posmatraju se kao jednostavne tabele.

Model entiteta i relacije – Ovaj model predstavlja koncept entiteta, atributa i relacija između njih. Prestavlja se grafički. ER – grafička predstava prevodiER – grafička predstava MP Realni MP

Objektno orintisan model je nastao kao posledica objektno orijentisanog pristupa u programiranju i osnovni pojam je objekat. Modeli podataka na objektno orijentisanom (O.O.) pristupu su danas ipak još retki tj. Najviše imamo zastupljen relacioni model.Najčešće korišćeni sistemi za upraljanje bazama podataka su: Oracle, Informix, Szbase, ingres, Interbase, i Jasmin za OO model.Sistemi za upravljanje bazama podataka se baziraju na SQL-u.DBMS SQL (Structured Query Language – Strukturni Upitni Jezik)U osnovi ovaj jezik nam pokazuje šta treba raditi nad DBMS-om, a ne kako to treba raditi.

Kao osnovne operacije nad bazama podataka mogu se navesti: dodavanje i brisanje slogova, traženje odgovarajućeg sloga, pretraživanje određene baze podataka, sortiranje, povezivanje baze podataka, povezivanje tabela itd.

SQL jezik je razvijen u IBM-u sedamdesetih godina prošlog veka i on je zamišljen kao interface između korisnika i DBMS. Sastoji se iz nekoliko podjezika (jezik za manipulaciju podacima, jezik za definisanje podataka, jezik za upite i za kontrolu i upravljanje podacima)

STUDENT ISPITPOLAŽE

IntenzijaŠifra ispita

Naziv Podat

Ekstenzija

ID Br. PrezIme

Osnovni elementi za upravljanje bazama podataka se mogu predstaviti šematski:

Kao glavne prednosti DBMS mogu se navesti sledeće:1. Eleminisanje zavisnosti između programa i podataka2. Reduciranje ili potpuno ulanjanje redudance podataka.3. Podržavanje deljenja podataka4. Osiguranje integriteta, sigurnosti i zaštite podataka5. Poboljšanje mogućnosti pristupa podacima6. Smenenje troškova razvoja i održavanja programa.

U savremenim uslovima proces razvoja aplikacija nije baziran samo na pisanju programa (Aplication development) već se sastoji iz čitavog niza aktivnosti koje jednim imenom zovemo softverski inženjering.

Softverski Inženjering

Definiše se kao računarsko programiranje u širem smislu i uglavnom se koristi u kontekstu kompleksnih softverskih projekata. Sotverski inženjering ćemo posmatrati kao skup metoda, tehnika, alata i postupaka koji se koriste u procesu razvoja računarskih aplikacija. Šema na sledećoj strani:

A1

A3

A2

Jezik za definisanje podataka

Jezik za manipulaciju podataka

Rečnik Pod.

Fizička BP

OSNOVNI OKVIR SOFTWARESKOG INŽENJERINGA:

Prva faza razvoju aplikacije bez obzira na okruženje OS-a obično se odnosi na određivanje cilja i definisanje liste zahteva koje treba da zadovolji određđena aplikacija. Nakon toga sledi razmatranje i usvajanje određene paradigme koja će biti osnova za razvoj.Sledeća instanca je selekcija metoda ili metodologije koja treba da posluži kao vodič u razvoju softvera (UML – Unifile Model Language) – jedini jezik za ???U zavisnosti od izbora metode sledeći korak se sastoji u odabiru CASE ALATA koji podržava tu metodu. Koji će se alat koristiti zavisi od složenosti samog projekta i od materijalnih sredstava koji su na raspolaganju. Takođe je neophodno imati i odgovarajući razvojni softver koji u potpunosti podržava fazu inplementacije i fazu testiranja softvera. Razvojni alat može da sadrži i komponentu koja se koristi samo u delu razvoja grafičkog korisničkog intefejsa.

Osnovni pojmovi u OOP(Objektno Orijentisanom Pristupu)

Objektno orijentisani pristup u razvoju softvera zasniva se na sledećim terminima i konceptima:

1) OBJEKAT – Predstavlja osnovnu jedinicu u celokupnom procesu razvoja i analize, preko dizajna do same implementacije odnosno programiranja. Objekti se mogu definisati kao instance organizovanja u klase sa zajedničkim svojstvima.2) PORUKA – Objekti klase i njihove instance komuniciraju preko razmenjivanja poruka. Poruke su najčepće implementirane preko odgovarajućih funkcija i funkcijskih poziva.

ZAHTEVI

RAZVOJNA PARADIGMA

METODOLOGIJA

CASE ALAT

RAZVOJNO OKRUŽENJE

GUI ALATI

PROGRAMSKE BIBLIOTEKE

DBMS APLIKACIJA OSTALE POMOĆNE KOMPONENTE

OPERATIVNI SISTEM

3) ENKAPSULACIJA – Strukture podataka i implementacijski detalji jednog objekta su skriveni od drugih objekata po sistemu. Jedini način pristupa objektu sastoji se u slanju odgovarajuće poruke koji ima za reyultat inicializaciju određenog metoda u okviru klase.4) NASLEĐIVANJE – Instance unutar određene klase po pravilu imaju sva svojstva te klase. Međutim moguće je da klasa nasleđuje određena svojstva neke njoj unadređene klase, koja se naziva SUPER KLASA.5) POLIMORFIZAM – Predstavlja mogućnost korišćenja jednog istog izraza za izvršavanje različitih operacija.

Objektno Orijentisani Pristup slično kao i ostali pristupi u razvoju aplikacije celokupan proces deli u nekoliko faza. Obično je broj faza u razvoju od 3 do 10 pa i više. Međutim može se reći da su osnovi te faze analiza, projektovanje, i implementacija.

UML Metod

UML – Unifed Modeling Language

Nasta je kao „OO“ metod koji se u poslednje vreme nametnuo kao standard u razvoju objektno orijentisanog softvera. U smislu definisanja jedinstvenog jezika i notacija koje se koristi u postupku razvoja softvera interesantno je napomenuti da su ga prihvatili autori drugih OO metoda, kao i proizvođači CASE ALATA.

DBMS Okruženja

DBMS (Data Base Management Server) razvojno okruženje obično se sastoji od sledeća dva proizvoda ili skupa proizvoda:

1) DBMS Server2) Razvojni alati

Pri tome treba imati u vidu da proizvođači DBMS softvera imaju razvijene i određene aplikacije za pojedina područja poslovanja. Na primer Oracle DBMS sastoji se takođe iz Oracle Servera i razvojnih alata. Oracle Server je sistem za upravljanje bazom podataka i pored standardnih DBMS osobina uključuje i neke module kao što su sistem administriranja, mrežni protokoli itd.Razvojni alati kod Oracle-a sastoje se iz nekoliko modula:

1) Designer 2000 – Skup alata za modeliranje sistema u fazi dizajna. Raspolaže se sa mnogim značajnim osobinama savremenih Case Alata.

2) Developer 2000 – Skup alata za razvoj aplikacija za sve savremene platforme (Windows, Macintosh, Unix). Sadrži sledeće module:

ORACLE FORMS

ORACLE REPORTS

ORACLEGRAPHICS

ORACLE BOOK

POWER OBJECTS

DISCOVERER

DATABASE DESIGNER

Alat za razvoj Grafik User Interface-a (GUI) za desktop platformu.

Služi za analizu podataka.

Služi za dizajn podataka.