Sistemi i komponente za privredna vozila

2. izdanje

Promene ove publikacije rezervisane su bez prethodnog upozorenja.Nove verzije ćete da pronađete posredstvom uputa INFORM nawebovskoj straniciwww.wabco-auto.com

Copyright WABCO 2005

Vehicle Control SystemsAn American Standard Company

Zadržava se pravo na izmeneVerzija 002/09.01(hr)

8151000033 815 100 003 3

31

Način rada kočnog sistema sa sabijenim vazduhom ...................... 4

1. Vučna vozila - motorna vozilaKočni sistem � �eme............................................................................. 6Kočni agregati motornog vozila 7

2. Priključna vozila - prikoliceKočni sistem � �eme .......................................................................... 64Kočni agregati za priljučna vozila........................................................ 66

3. Antiblokirajući sistem (ABS) ........................................................... 83

4. Trajni kočni sistemi za motorna vozila .......................................... 95

5. EBS - elektronski regulisan sistem za kočenje ........................... 101

6. Vazdu�no ogibljenje, ECAS .......................................................... 111

7. Pojačivač spojnice .......................................................................... 123

8. Sistem za kočenje sa sabijenim vazduhomza poljoprivredna vozila ................................................................ 127

9. ETS i MTS (sistemi za upravljanje vratima) ................................. 137

10. Monta�a cevnih vodova i priključaka............................................ 151

Popis uređaja .................................................................................. 163

Sadr�aj

4

Način rada kočnog sistema sa sabijenim vazduhom

1. Obezbeđenje sabijenog vazduha

Sabijeni vazduh iz kompresora (1) dolazido isu�ivača vazduha (3) prekoregulatora pritiska (2) koji automatskireguli�e pritisak u sistemu u području odnpr. 7,2 do 8,1bar. Tu se sabijenomvazduhu oduzima vodena para sadr�anau vazduhu i odvodi preko izduvaisu�ivača u atmosferu. Osu�eni vazduhdospeva potom do četvorokru�nogza�titnog ventila. Četvorokru�ni za�titniventil (4) obezbeđuje ispravne krugoveod pada pritiska kod otkaza jednog ilivi�e krugova. Unutar kruga radnekočnice I i II dospeva napojni vazduh izrezervoara vazduha (6 i 7) do kočnogventila motornog vozila (15). U krugu IIIstruji vazduh iz rezervoara (5) preko 2/2ventila integrisanog u upravljački ventilprikolice (17) ka automatskoj spojničkojglavi (11) kao i preko nepovratnog ventila(13), ručnog kočnog ventila (16) i releventila (20) u opru�no akumulacioni deotristop cilindra (19).

2. Način rada:

2.1 Kočni sistem radne kočniceAktiviranjem kočnog ventila motornogvozila (15) vazduh struji preko ABS-magnetnog regulacionog ventila (39) umembranski cilindar (14) prednjeosovine kao i ka ARSK (18). Onpreusmerava i napojni vazduh dospevapreko ABS-magnetnog regulacionogventila (40) u deo radne kočnice(membranski cilindar) tristop cilindra(19). Pritisak u kočnim cilindrima, kojiproizvode neophodnu silu za kočnicutočka, zavisi od no�ne sile, koja deluje nakočni ventil motornog vozila kao i odopterećenja vozila. Tim kočnim pritiskomse upravlja iz automatskog regulatorasile kočenja (18), koji je sa zadnjomosovinom vezan zglobnom vezom.Stalnom promenom rastojanja izmeđuokvira vozila i osovine, zbog opterećenjai rasterećenja vozila, vr�i se kontinualnaregulacija sile kočenja. Istovremeno seutiče iz automatskog regulatora silekočenja preko komandnog voda ventilapuno/prazno integrisanog u kočni ventilmotornog vozila. Time je i kočni pritisakprednje osovine prilagođen stanjuopterećenja vozila (prete�no kod teretnihvozila). Komandni ventil prikolice

upravljan od oba kruga radne kočnice(17) puni preko spojničke glave (12) ispojnog creva �kočnica� komandnipriključak prikoličnog kočnog ventila (27).Time se oslobađa prolaz vazduha izrezervoara (28) preko prikoličnog kočnogventila i prikoličnog ispusnog ventila (32),regulacionog ventila (33) kaautomatskom regulatoru sile kočenja kaoi ka ABS rele ventilu (37). Rele ventil (37)se upravlja od ARSK-regulatora (34), avazduh struji ka membranskom cilindru(29) na prednjoj osovini. Preko ARSK-regulatora (35) upravljaju se ABS releventili (38) i oslobađaju put vazduha kamembranskim cilindrima (31).Regulisanom pritisku motornog vozila,odgovarajući kočni pritisak prikolice seprilagođava preko ARSK (34 i 35)opterećenju prikolice. Da bi se izbegloprikočivanje prednje osovine u područjudelimičnog kočenja (33) smanjuje sekočni pritisak iz regulacionog ventila.

ABS-rele ventil (na prikolici) i ABS-magnetni ventil (na motornom vozilu)slu�e za upravljanje kočnih cilindara(stvaranje pritiska, dr�anje pritiska iliizduv). Ukoliko ABS-elektronika (36 ili41) aktivira ventile, to upravljanje se vr�inezavisno od upravljanog pritiska iz

5

kočnog ventila motornog vozila odnosnoprikoličnog kočnog ventila. U neaktivnomstanju (magneti bez napona) ventili imajufunkciju rele ventila i slu�e za brzopunjenje i pra�njenje kočnih cilindara.

2.2 Kočni sistem parkirne kočnice

Pri aktiviranju ručnog kočnog ventila (16)do zaustavnog zuba, opru�ni akumulatoritristop cilindra (19) se potpuno isprazne.Neophodnu silu za kočnicu u točkustvaraju sada jako prenapregnute oprugetristop cilindra. Istovremeno se ispraznivod od ručnog kočnog ventila (16) dokomandnog ventila prikolice (17).Kočenje prikolice se pobuđuje punjenjemspojnog creva �kočnica�. Po�to se usmernici Veća �Evropske zajednice�(PREG) zahteva, da vučni voz mora dadr�i samo motorno vozilo, mo�e se kočnisistem prikolice aktiviranjem polugeručne kočnice do �kontrolnog polo�aja�ponovo isprazniti. Time mo�e da seproveri da li kočni sistem ručne kočnicemotornog vozila ispunjava PREG uslove.

2.3 Kočni sistem pomoćne kočnice

Finim stepenovanjem ručnog kočnogventila (16) mo�e se vučni voz kočiti priotkazu I i II kruga radne kočnice saopru�no akumulacionim delovima tristopcilindra (19). Stvaranje sile kočenja zakočnice u točkovima vr�i se, kao �to jeveć opisano kod kočnog sistemaparkirne kočnice, preko sileprenapregnutih opruga tristop cilindara(19), samo �to tu nisu opru�noakumulacioni delovi potpuno ispra�njeni,već samo u skladu sa potrebnim efektomkočenja.

3. Automatsko kočenje prikolice

Otkazom spojnog voda �napajanje�,pritisak udarno opada, a prikolični kočniventil (27) počinje max. kočenje prikolice.Pri otkazu spojnog ventila voda �kočnica�prigu�uje 2/2 ventil integrisan ukomandnom ventilu prikolice, prolaz kaspojničkoj glavi (11) napojnog voda priaktiviranju kočnog sistema radne

kočnice, utoliko, po�to otkaz kočnogvoda prouzrokuje brz pad pritiska unapojnom vodu, da bi unutar zakonskipropisanog vremena od max. 2 secprikolični kočni ventil (27) izvr�ioautomatsko kočenje prikolice.Nepovratni ventil (13) osigurava kočnisistem od nesmotrenog aktiviranjaparkirne kočnice pri padu pritiska unutarnapojnog voda ka prikolici.

4. ABS - komponente

Motorno vozilo je uobičajeno opremljenokontrolnim lampama (kod ASR-a sa jo�jednom) za prepoznavanje funkcija istalnu kontrolu sistema, kao i relejima,infomodulom i ABS � utikačkom kutijom(24).Posle uključenja prekidača vo�nje, svetli�uta kontrolna lampa ako na priključnomvozilu nije ugrađen ABS ili je vezaprekinuta. Crvena kontrolna lampa segasi ako se vozilo kreće br�e od 7 km/h,a elektronika ne prepoznaje nikakvugre�ku.

Način rada kočnog sistema sa sabijenimvazduhom

6

Dvokru�ni- dvovodi pneumatski sistem za kočenje sa ABS/ASR (4S/4M)

Legenda:

Poz.1 kompresor2 isu�ivač vazduha sa

regulatorom pritiska3 4-ro kru�ni za�titni ventil4 rezervoar za vazduh5 stezna traka6 kontrolni priključak7 drena�ni ventil8 nepovratni ventil9 kočni ventil motornog vozila

sa integrisanim regulatorom prednje osovine

10 ručni kočni ventil sa upravljanjem prikolice

11 rele ventil12 klipni cilindar13 membranski cilindar

14 ASR � regulacioni cilindar15 3/2 magnetni ventil16 tristop cilindar17 brzoispusni ventil18 ASRK � ventil (ALB �

regulatror)19 opru�no telo20 komandni ventil prikolice21 spojnička glava, napajanje22 spojnička glava kočnice23 dvosmerni ventil24 ABS - kontrolne lampe25 info lampa26 ABS � utikačka kutija za

prikolicu27 produ�ni kabl za senzor

28 kabl magnetnog ventila29 čaura senzora30 dr�ač senzora 31 senzor sa kablom32 polarni točak 33 ABS � magnetni regulacioni

ventil34 elektronika35 info modul36 prekidač pritiska37 proporcionalni ventil38 3/2 ventil

1238

1

2 3

4,5

7

14

37

917

13

33

28

2729,3031,32

24

25

34 35

18

19 15

6

26

11

23

16

21

2220

10

8

36

7

1.

Kočni agregati motornog vozila

8

Usisni prečistači1.

Mokri prečistač vazduha

Namena:Sprečavanje prodiranja nečistoće,sadr�ane u vazduhu, u kompresore(kroz usisni prečistač) odnosno uizduvnim otvorima pneumatskih uređajakroz (izduvni prečistač); osim togaprigu�enje buke pri usisavanju i izduvu.

Način rada:Mokri prečistač vazduha (za normalneuslove rada). Vazduh se usisava krozotvor na kapi, struji kroz masuprečistača i dolazi do usisnog nastavkakompresora.

Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom (inercijalni)

Način rada:Uljni prečistač vazduha (za naročitopra�njav vazduh).

Vazduh se usisava kroz sito ispod kapei kroz centralnu cev i dovodi na povr�inuulja na kojoj se talo�e čestice pra�ine izvazduha. Sa povr�ine ulja vazduhskreće na gore i struji kroz ulo�akprečistača, koji zadr�ava jo� eventualnoprisutnu nečistoću kao i zahvaćeno ulje ipotom dospeva na usisni nastavakkompresora.

Mokri prečistač vazduha432 600�0 do 432 607�0

Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom432 693�0 do 432 699�0

9

Namena:Proizvodnja sabijenog vazduha uvozilima i stacionarnim postrojenjima.

Način rada:Kolenasto vratilo koje pokreće motorvozila preko kai�nika prenosi svojekretanje pomoću klipnjače na klip. Prispu�tanju klipa usisava se atmosferskivazduh ili kroz prečistač vazduha zamotor ili kroz sopstveni mokri ili

inercijalni prečistač vazduha sa uljnimkupatilom preko priključka 0 i usisnogventila, koji se pri podizanju klipa sabija ipreko ventila pritiska i priključka 2potiskuje u rezervoar.

Podmazivanje se vr�i u zavisnosti odtipa: zapljuskivanjem ili pod pritiskom.

Kompresori 1.1-no cilindrični kompresor411 1.. �0 i911 � �0

2-vo cilindrični kompresor411 5.. �0 i911 5.. �0

10

Prečistač sabijenog vazduha1.

Namena:Preči�ćavanje sabijenog vazduha izkompresora kao i kondenzata odvodene pare sadr�ane u vazduhu.

Način rada:Vazduh koji ulazi kroz priključak 1dospeva preko kru�nog prostora A uprostor B. Strujanjem kroz prostor Avazduh se hladi pa se jedan deo vodenepare, sadr�ane u vazduhu, kondenzuje.Vazduh posle toga struji kroz prečistač(a) ka priključku 2.

Istovremeno pritisak otvara u prostoru Busis (e) tela ventila (d), a kondenzovanavoda prolazi preko prečistača (f) uprostor C. Ako pritisak u prostru B

opadne, zatvara se usis (e), a otvara seizlaz (b). Kondenzovanu vodu oduvavau atmosferu pritisak vazduha iz prostoraC. Kad dođe do izjednačenja pritisaka uprostorima B i C, izlaz (b) se zatvara.

Osovinicom (c) mo�e da se proverifunkcija automatskog ventila zaispu�tanje kondenzata.

Prečistač sabijenog vazduha432 511�0

11

Isu�ivač vazduha432 410�0 i432 420�0

Namena:Su�enje sabijenog vazduha izkompresora izvlačenjem vodene paresadr�ane u vazduhu. To se vr�i hladnoregeneri�ućim apsorpcionim su�enjem,pri čemu se sabijeni vazduh izkompresora prevodi kroz granulat(apsorpciono sredstvo), koje je u stanjuda prihvati vodenu paru sadr�anu uvazduhu.

Način rada:Varijanta 1 (upravljanje preko separatnogregulatora pritiska 432 420�0)U fazi potiskivanja sabijeni vazduh izkompresora struji preko priključka 1 uprostor A. Tu se skuplja, zbog padatemperature, kondenzovana voda kojadospeva preko kanala C ka izlazu (e).

Preko finog prečistača (g) integrisanog ukartu�u i kru�nog prostora (h), vazduhstruji ka gornjoj strani kartu�e sagranulatom (b). Pri prostrujavanju krozgranulat (a) oduzima se vlaga izvazduha, koju prima povr�ina granulata

(a). Osu�en vazduh prolazi prekonepovratnog ventila (c), priključak 21,kroz kočne uređaje ka rezervoarima.Istovremeno struji osu�eni vazduh,takođe preko prigu�enog otvora 22 karezervoaru za regeneraciju.

Dostizanjem pritiska isklju�enja usistemu, puni se prostor B prekopriklju�ka 4 od regulatora pritiska. Klip(d) kreće se nani�e i otvara izlaz (e).Vazduh iz prostora A odlazi preko kanalaC i izlaza (e) u atmosferu.

Iz posude za regeneraciju sada strujivazduh kroz prigu�eni otvor ka donjojstrani kartu�e sa granulatom (b). Priekspanziji i prostrujavanju kartu�e sagranulatom (b) odozdo na gore,prikupljenu vlagu na povr�ini granulata(a) apsorbuje vazduh i preko kanala C,otvorenog izlaza (e) odvodi na izduv 3 uatmosferu.

Dostizanjem pritiska uključenja naregulatoru pritiska, prostor B se ponovoprazni. Izlaz (e) se zatvara i processu�enja počinje kao �to je prethodnoopisano.

Ugradnjom grejača (f) za područje klipa(d) izbegava se funkcionalna smetnja

zbog stvaranja leda u ekstremnimuslovima.

Varijanta 2 (upravljanje preko integrisanogregulatora pritiska 432 410�0)Su�enje vazduha se odigrava kao �to jeopisano u varijanti 1. Pritisak isključenjadolazi kod te izvedbe preko otvora (I) uprostor D i deluje na membranu(m).Posle savladavanja sile opruge otvara seulaz (n), a klip pod pritiskom otvara izlaz(e).

Opadne li napojni pritisak u sistemuispod pritiska uključenja, zbog potro�njevazduha, zatvara se ulaz (n), a pritisak izprostora B se smanjuje preko izduvaregulatora pritiska. Izlaz (e) se zatvara iproces su�enja počinje iznova.

Isu�ivači vazduha 1.

432 420 432 410

12

Isu�ivači vazduha1.

Isu�ivač vazduha sa ventilom za ograničeno povratno strujanje 432 413�0 i 432 415�0

Jednokomorni isu�ivači vazduha tog tipanude preko integrisanog ventila saograničenim povratnim strujanjemmogućnost da uzmu neophodnu količinuvazduha za regeneraciju iz glavnogrezervoara, ukoliko primenjeni vi�ekru�niza�titni ventil dopu�ta povratno strujanje.Zbog toga otpada separatna posuda zaregeneraciju.

Način rada:Varijanta 1 (upravljanje prekoseparatnog regulatora pritiska432 413�0)U fazi potiskivanja iz kompresora strujipotiskivan sabijen vazduh prekopriključka 1, otvara se nepovratni ventil(i) i dospeva u prostor A. Tu se skupljakondenzat, zbog smanjenjatemperature, koji dospeva preko kanalaC ka izlazu (e).Istovremeno osu�en vazduh struji i uprostor E i pritiska membranu (o). Ona seizgiba na desno i daje vezu izmeđuprostora E i G preko prigu�enog otvora(s). Kroz prečistač (I) dospeva napojnivazduh i u prostor H i opterećuje ventil

(q). Posle savladavanja sile pritisneopruge vijkom ( r), ventil (q) se podi�e.Napojni vazduh dospeva sada u prostorF i deluje na membranu (o) sa drugestrane jednim odgovarajuće smanjenimpritskom za zadr�avanje ventila (q).Postizanjem pritiska isključenja usistemu, preko priključka 4, iz regulatorapritiska, puni se prostor B. Klip (d) sekreće nani�e i otvara izlaz (e).Nepovratni ventil (i) zatvara prolaz kapriključku 1, a vazduh iz prostora Adospeva preko kanala C i izlaza (e) uatmosferu.

Zbog pada pritiska u prostoru G sezatvara nepovratni ventil ( c). Vazduh zaregeneraciju uzima se iz posuda zanapajanje pa međuuključeni vi�ekru�niza�titni ventil omogućava povratnostrujanje. Na priključku 21 nastali napojnivazduh struji preko prostora E,prigu�enog otvora (s), pri čemu seekspandira u prostor G, a time ka donjojstrani kartu�e sa granulatom (b).Prilikom prostrujavanja kartu�e sagranulatom (b) odozdo na gore, vazduhupija vlagu sa povr�ine granulata (a) iodvodi je preko kanala C, otvorenogizlaza (e), na izduv 3 u atmosferu.Povratno strujanje je zavr�eno ako sepritisak levo od membrane (q) tolikosmanjio, da ona dolazi u pozicijuzatvaranja. Posle postizanja pritiska

uključenja na regulatoru pritiska prostorB se ponovo prazni. Izlaz (e) se zatvara ipočinje proces su�enja kao �to je većopisano. Izlaz 31 je dodatno opremljenjednim sigurnosnim ventilom za potisnustranu.

Varijanta 2 (upravljanje prekointegrisanog regulatora pritiska432 415�0)Pritisak isključenja dospeva kod teizvedbe preko spojnog otvora u prostor Ji deluje na membranu (m). Posavladavanju sile opruge otvara se ulaz(n), pa sada klip (d) pod pritiskom otvaraizlaz (e).Vazduh potiskivan iz kompresora sadastruji preko prostora A, kanala C i izduva3 u atmosferu. Klip (d) istovremenopreuzima i funkciju ventila nadpritiska.Kod nadpritiska klip (d) automatskiotvara izlaz (e).Ako pritisak rezervnog vazduha usistemu opadne zbog potro�nje vazduhaispod pritiska uključenja, zatvara ulaz(n), a pritisak iz prostora B nestaje prekoizduva regulatorta pritiska. Izlaz (e)zatvara, a proces su�enja počinje izpočetka.

432 413 432 415

13

Dvokomorni isu�ivač vazduha 432 431�0 i 432 432�0

Način rada:a) upravljanje bez integrisanog

regulatora pritiskaPotiskivan sabijeni vazduh izkompresora struji preko priključka 1 uotvor E. Usled smanjenja temperature uotvoru E mo�e da se skupljakondenzovana voda, koja kroz otvor Ldospeva ka ventilu praznog hoda (m).Od otvora E vazduh struji kroz otvoreniventil (k) u prostor B i dalje kroz finiprečistač (e), integrisan u kartu�u, kao i ukru�ni prostor na donjoj strani kartu�e sagranulatom ( c).

Kroz perforirani lim (a) struji prethodnopreči�ćen sabijeni vazduh odozgo nadole kroz granulat (b) u�iven u filterskuvrećicu kartu�e ( c) i dospeva krozperforirani lim (d) i nepovratni ventil (f) uotvor G.

Kod prostrujavanja granulata (b), vlagasadr�ana u vazduhu zadr�ava se u finimkanalima jako poroznog granulata. Odotvora G sabijeni vazduh struji pootvaranju nepovratnog ventila (g) preko

priključka 2 ka rezervoarima. Krozprigu�eni otvor ventila (f i p) napravljenza potisni učinak kompresora dospevajedan deo osu�enog sabijenog vazduhaiz otvora G na donju stranu kartu�e (s) iprolazi kroz granulat ( r) odozdo na gore(povratno ispiranje). Isu�eni vazduhupija pri tome zadr�anu vlagu u finimkanalima jako poroznog granulata (r) istruji preko kru�nog prostora K, prostoraH, kroz otvorenu zadnju stranu ventila (o)ka izduvu 3.

Dodatnim prelivnim ventilom (h) jegarantovano, da za početak punjenjasistema upravljački ventili (k i o) neprebacuju. Tek pri napojnom pritisku > 5bar na priključku 2 otvara se ventil (h) isabijeni vazduh dospeva u prostor C.Ako se sada dopusti dovod struje nakalem magneta (j) kroz integrisanivremenski član u magnetnom ventilu,kotva (i) će privući. Sabijeni vazduh izprostora C struji sada u prostor D kao ipreko otvora F u prostor M i pokrećeupravljačke ventile nasuprot sili opruge ulevi krajnji polo�aj.

Prolaz iz otvora E prema prostoru B jezatvoren. Sabijeni vazduh nastao uprostoru B prolazi sada na otvorenojleđnoj strani upravljačkog ventila (k)

preko otvora N ka priključku 3 uatmosferu. Nepovratni ventil (g) sezatvara i pritisak u sistemu ostajeobezbeđen. Zbog pada pritiska uprostoru B zatvara se i nepovratni ventil(f).

Sabijeni vazduh potiskivan izkompresora struji od otvora E krozprostor H, kru�ni prostor K i kroz granulat( r) u kartu�i (s). Proces isu�ivanjasabijenog vazduha odvija se kako je većopisano. Osu�eni vazduh dospeva posleotvaranja ventila (p) i nepovratnogventila (g) preko priključku 2 karezervoarima. Kroz prigu�eni otvorventila (f) dospeva isu�eni vazduh nadonju stranu granulata (b), tako da se tuodigrava povrartno ispiranje.

Posle oko 1 min, vremenski član prekidadovod struje na kalem magneta. Kotva (i)zatvara prolaz od prostora C i otvaraizduv preko koga se smanjuje pritisak uprostoru D i u prostoru M. Preko sileopruge i pritiska u otvoru G, vraćaju seupravljački ventili ponovo u desni krajnjipolo�aj. Upravljački ventil (o) zatvaraprolaz ka prostoru H, a upravljački ventil(k) otvara prolaz ka prostoru B.

Isu�ivači vazduha 1.

432 431

14

Isu�ivači vazduha1.

Sabijen vazduh iz kompresora dovodi seponovo u granulat (b) i proces isu�ivanjase de�ava kako je već opisano, pri čemuje za zamenu kartu�e potreban 1 min.Ako regulator pritiska uključuje poslepostizanja pritiska isključenja na prazanhod, onda se upravlja pritisak napriključku 4, klip (m) se opterećuje i krećena dole, tako da se ventil praznog hodaotvara. Sakupljena kondenzovana voda iprljav�tina izlaze zajedno sa vazduhompotisnutim u fazi praznog hoda prekoizduva 3 u atmosferu.

Ugradnjom grejača (I) koji se uključujena oko 60C i isključuje na oko 300C,mo�e da se spreči funkcionalna smetnjazbog stvaranja leda u ekstremnimuslovima u području klipa (m).

b) upravljanje preko integrisanog regulatora pritiska

Isu�ivanje vazduha vr�i se kao �to je većopisano pod a).Pri punjenju pneumatskog sistema,pritisak nastao na priključku 2, nastaje i uprostoru F i opterećuje donju stranumembrane (t). Čim je tako nastala silaveća od sile pritisne opruge (n)pode�ene vijkom (y), izvija se membrana

(t) i povlači pri tome i klip (q). Otuda seotvara ulaz (u) i sada se opterećen klip(m) kreće na dole, tako da otvara ventilpraznog hoda. Sakupljenakondenzovana voda i prljav�tina curezajedno sa potisnutim vazduhom u fazipraznog hoda, preko izduva 3 uatmosferu.

Kompresor radi u praznom hodu toliko,dok pritisak u sistemu ne opadne ispodpritiska uključivanja regulatora pritiska.Pri tome se smanjuje pritisak u prostoruP ispod membrane (t). Pritisna opruga(n) vraća klip (q) kao i membranu (t) upolazni polo�aj. Ulaz (u) se zatvara, apritisak iz prostora O se smanjuje prekoizduva regulatora pritiska. Ventil praznoghoda sa klipom (m) se zatvara. Sabijenvazduh struji ponovo u otvor E i dospevapreko jedne od posuda za sredstvo zasu�enje (b ili r) kao i priključak 2 osu�enka rezervoarima.

Sistem se na kraju ponovo puni dopritiska isključenja regulatora pritiska.

Primena:Već prema slučaju primene naraspolaganju stoje jedno- ili dvokomorniisu�ivači WABCO.

Odluka da li će se koristiti jedno- ilidvokomorni isu�ivač vazduha odmeravase prema potisnoj zapremini i trajanjuuključenja kompresora.

Jednokomorni isu�ivač vazduha:Mogu da se koriste do zapremine ~ 500l/min i trajanju uključenja kompresora do~50%. Odstupanja iznad tihorjentacionih vrednosti treba proveriti ueksploataciji vozila.

Dvokomorni isu�ivač vazduha:Pokrivaju područje >500 l/min i >50%do 100% trajanja uključenja. Zapreminepreko 1000 l/min trebalo bi proveriti ueksploataciji.

432 432

15

Namena:Automatska regulacija radnog pritiska uokviru pneumatskog kočnog sistema,kao i čuvanje cevnih vodova i ventila odprljav�tine. Već prema modifikaciji,upravljanje dodatno uključeneautomatske antifrizer pumpe ilijednokomornog isu�ivača vazduha.

Način rada:a.) regulator pritiskaSabijeni vazduh potiskivan izkompresora struji preko priključka 1 iprečistača (g) u prostor B. Otvaranjemnepovratnog ventila (e) on dospevapreko voda iz priključka 21 karezervoarima vazduha kao i u prostor E.Priključak 22 je predviđen za upravljanjedodatno priključenom antifrizer pumpom.

U prostoru E nastaje sila, koja deluje nadonju stranu membrane (c). Čim silapostaje veća nego sila opruge (b)pode�ena vijkom (a), izvija se membrana(c) na gore i pri tome povlači klip (m).Izlaz (I) se zatvara, a ulaz (d) otvara, takoda nastali sabijeni vazduh u prostoru Edospeva u prostor C i pokreće klip (k),suprotno sili opruge (h), na dole.

Izlaz (i) se otvara i sabijeni vazduh izkompresora prolazi preko izduva 3 u

atmosferu. Zbog pada pritiska u prostoruB zatvara se nepovratni ventil (e) ipritisak u sistemu ostaje obezbeđen.

Kompesor radi samo toliko u praznomhodu, dok je pritisak u sistemu ispodpritiska uključenja regulatora pritiska. Pritome nestaje i pritisak u prostoru E ispodmembrane (c ). Na to se ona zajedno saklipom (m) uz pomoć sile opruge (b)pritiska na dole. Ulaz (d) se zatvara, izlaz(I) otvara i vazduh iz prostora C izlazipreko prostora F i spojnog otvora naizduv 3 u atmosferu. Dodatni vazduh izkompresora struji sada ponovo krozprečistač (g) u prostor B, otvaranepovratni ventil (e) i sistem se ponovopuni do pritiska isključenja regulatorapritiska.

b.) regulator pritiska sa komandnim priključkom 4 ipriključkom 23

Ova izvedba regulatora pritiska razlikujese od opisanog načina rada u tački a)samo po vrsti upravljanja pritiskaisključenja. On se ovde ne uzima internou regulatoru pritiska, nego iz napojnogvoda posle isu�ivača vazduha. Veza izprostora B ka prostoru E je zatvorena, anepovratni ventil (e) otpada. Prekopriključka 4 i prostora A dospeva napojnivazduh u prostor E i opterećuje

membranu ( c). Dalji tok vr�i se analognotački a). Veza između prostora C i D jeotvorena, tako da preko priključka 23mo�e da se koristi upravljački pritisak izprostora C takođe i za upravljanjejednokomornog isu�ivača vazduha.

c.) priključak za punjenjepneumatika

Skidanjem za�titne kape i stavljanjempreklopne navrtke creva za punjenjepneumatika, podizač (f) se kreće na levo.Veza između prostora B i priključka 21 seprekida. Sabijeni vazduh iz kompresorastruji sada iz prostora B na podizač (f) upriključku za punjenje pneumatika. Akobi pri tome pritsak u sistemu bio veći od12+2 bar, odnosno 20+2

bar, otvara seizlaz (i) preko klipa (k) koji ima funkcijusigurnosnog ventila, i pritisak prođepreko izduva 3 u atmosferu.

Pre punjenja pneumatika, pritisak urezervoaru sniziti ispod nivoa pritiskauključenja regulatora pritiska, po�to seza vreme praznog hoda ne mo�e uzimativazduh.

Regulator pritiska 1.Regulator pritiska sa prečistačem i priključkom za punjenje pneumatika975 303�0

-1

16

Sigurnosni ventili1.

Namena:Ograničenje pritiska unutar nekogpneumatskog sistema na dopu�tenuvr�nu vrednost.

Način rada:Sabijen vazduh dolazi preko priključka 1ispod pločice ventila (c). Ako je siladobijena po formuli pritisak x povr�inaveća od pode�ene sile pritisne opruge(a), potiskuje se ventil s pločicom (c) saklipom (b) na gore.

Vi�ak sabijenog vazduha odlazi prekoizduva 3 u atmosferu i to toliko, dok silaopruge ponovo ne prevagne i ventil spločicom (c) se zatvori.

Podizanjem klipa (b) mo�e da sekontroli�e funkcija sigurnosnog ventila.

Sigurnosni ventil434 6.. �0 i 934 6.. �0

434 608 ... 0 934 601 ... 0

434 612 ... 0

17

Namena:Automatsko ubrizgavanje sredstavaprotiv zamrzavanja u kočni sistem zaza�titu od zamrzavanja cevnih vodova iagregata.

Način rada:Antifrizer mo�e da se ugradi, u zavisnostiod tipa, ispred ili iza regulatora pritiska.

Dok se kod antifrizera ugrađenog ispredregulatora pritiska upravljački impuls priuključenju regulatora pritiska sa praznoghoda na opterećenje uzima prekoinertnog otvora uvek iz potisnog voda, tajupravljački impuls se kod antifrizeraugrađenog iza regulatora pritiska uzimapreko jednog separatnog voda.

U oba slučaja se za�titno sredstvoubrizgava u sistem, ako je regulatorpritiska prebacio kompresor naopterećenje, odnosno potiskivanjevazduha u sistem.

1. Bez separatnog upravljačkogpriključka (Sl. 1)

Sabijeni vazduh iz kompresora prolazikroz pumpu antifrizera od priključka 1 kapriključku 2 (otvor J). Pri tome nastaopritisak preko otvora H u prostoru Fpokreće klip E na levo. Dotok za�titnogsredstva u prostore C i R se prekidazatvaranjem otvora K. Tečnost koja senalazi u prostoru R istiskuje se daljimpomeranjem klipa E. Ona dospeva dosedićta ventila N u otvor J gde je zahvatavazduh koji struji u kočni sistem.

Ako je u rezervoaru postignut radnipritisak, regulator pritiska se prebacujena re�im praznog hoda. Pritisak u otvoruJ, a time i preko otvora H takođe i uprostoru F opada. Pritisna opruga G guraklip E u njegov polazni polo�aj.Ponovnim otvaranjem zaustavnogotvora K za�titno sredstvo na krajuprolazi iz rezervoara u prostor R.

Ti procesi se ponavljaju pri svakomuključivanju regulatora pritiska.

2. Sa separatnim upravljačkimpriključkom (Sl. 2)

Način rada je isti kao �to je opisano pod1. Upravljački pritisak se kod te izvedbeuređaja dovodi preko priključka 4 izjednog eksternog uređaja, npr.regulatora pritiska.

Pogon i odr�avanje:Pri temperaturama ispod +50C uređaj semora pustiti u pogon okretanjem polugeB u polo�aj I. Nivo sredstva za za�titu odzamrzavanja kontroli�e se dnevno.

Kod temperature preko +50C uređajmo�e da se isključi okretanjem poluge Bu polo�aj 0.

Za vreme toplog godi�njeg doba nijepotrebno sipati tečnost u rezervoar.Polo�aj poluge B u tom slučaju nije odznačaja.

Posebno odr�avanje antifrizera nijepotrebno.

Antifrizeri 1.Antifrizer932 002�0

Sl. 1

Sl. 2

18

Namena:Obezbeđivanje pritiska za neo�tećenekočne krugove pri otkazu jednog odkrugova u vi�ekru�nim kočnimsistemima.

Varijante:Izvedba IVentili (c i j) se kod ispravnih kočnihkrugova dr�e stalno zatvoreni zbogpritisnih opruga koje deluju uzatvorenom smeru (na dole) � gledanoprema procesu punjenja.

Izvedba IIVentili (c i j) se kod ispravnih kočnihkrugova dr�e otvorenim iznadpode�enog pritska otvaranja zbogopruga koje deluju u smeru otvaranja (nadole), tako da pri neznatnom padupritiska u krugu 1 ili 2 mo�e doći doprelivanja iz kruga sa vi�im pritiskom udrugi krug, čime se učestalostuključivanja regulatora pritiska smanjuje.

Način rada:Sabijen vazduh iz regulatora pritiskadospeva preko priključka 1 u za�titniventil, otvara ventile (c i j) poslepostizanja pode�enog pritiska otvaranja(= obezbeđen pritisak), pri čemu sumembrana (b i k) podignute nasuprot silipritisnih opruga (a i l). Potom sabijenvazduh struji preko priključaka 21 i 22 urezervoare 1. i 2. kruga. Osim toga onnakon otvaranja nepovratnih ventila (d ih) dospeva u prostor A, otvara ventil (e) istruji preko priključka 23 u 3. krug. Iz 3.kruga snabdeva se vazuhom pomoćni iparkirni kočni sistem motornog vozilakao i prikolice.

Ukoliko zbog nezaptivnosti, npr. otka�e1. krug, sabijeni vazduh odlazi potom izregulatora pritiska najpre u nezaptivnikrug. Ipak, čim posle kočenja nastupipad pritiska u 2. i 3. krugu, zatvara seventil (j) zbog pritisne opruge (1) i vr�i seponovno punjenje opterećenogispravnog kruga do pritiska otvaranja

ventila (j) (obezbeđen pritisak defektnogkruga). To ponovno punjenjeomogućava posle kočenja uvek zaostalipritisak, koji preko membrane (bodnosno f) deluje kontra silom na pritisnuoprugu (a odnosno g). Tako se mo�e većotvoriti ventil (c odnosno e), iako pritisakotvaranja ventila (j) jo� nije bio postignut.Obezbeđenje pritiska 1. i 3. kruga priotkazu 2. kruga de�ava se na isti način.

Kod otkaza pomoćnog kočnog kruga vr�ise najpre prelivanje vazduha izrezervoara 1. i 2. kruga u 3. krug svedotle dok ventil (e) vi�e ne mo�e da budeotvoren od opadajućeg prelivnog pritiskai zatvara se pri pode�enom pritiskuotvaranja. Pritisci u oba glavna kočnakruga ostaju obezbeđeni do visinepritiska otvaranja defektnog 3. kruga.

Nepovratni ventili (d i h) obezbeđuju kodotkaza 1. i 2. kruga ispod pritiskaotvaranja ventila (c odnosno j) ispravanod defektnog kruga.

Vi�ekru�ni za�titni ventili1.

Izvedba I

Izvedba II

Trokru�ni za�titni ventil934 701�0

19

Četvorokru�ni za�titni ventil 934 702�0 934 713�0 / 934 714�0

Namena:Obezbeđivanje pritiska za ispravnekočne krugove kod otkaza jednog ili vi�ekrugova u četvorokru�nom kočnomsistemu.

Način rada:U zavisnosti od izvedbe, 4 kruga supovezana paralelno i vr�i seravnopravno punjenje sva četiri kruga, ilisu 3. i 4. krug pridodati 1. i 2. krugu.Četvorokru�ni za�titni ventil nema, većprema izvedbi, ili ima max u svimkrugovima bajpas otvore, koji pri otkazujednog kruga garantuju punjenje kočnogsistema od 0 bar.

Sabijeni vazduh iz regulatora pritiskastruji preko priključka 1 u za�titni ventil idospeva kroz bajpas otvore (a, b, c i d)na nepovratne ventile (h, j, q i r) u 4 krugapneumatskog kočnog sistema.Istovremeno se pod ventilima (g, k, p i s)

stvara pritisak koji ih otvara po postizanjupritiska otvaranja (=obezbeđen pritisak).Membrane (f, l, o i t) podi�u se nasuprotsili pritisnih opruga (c, m, n i u). Sabijenvazduh struji preko priključaka 21 i 22 karezervoaru vazduha 1. i 2. kruga kočnogsistema radne kočnice, kao i prekopriključaka 23 i 24 u 3. i 4. krug. Iz 3.kruga napajaju se sabijenim vazduhomkočni sistemi pomoćne i parkirne kočnicemotornog vozila kao i priključnog vozila,a iz 4. kruga ostali pomoćni potro�ači.

Ako otka�e jedan krug (npr. 1. krug),onda vazduh struji iz ostala tri kruga dopostizanja dinamičkog pritiskazatvaranja ventila u defektnom krugu.Silom pritisnih opruga (c, m, n i u)zarvaraju se ventili (g, k, p i s). Priuzimanju vazduha iz krugova 2, 3 ili 4,�to ima za posledicu pad pritiska, oni seponovo pune do pode�enog pritiskaotvaranja defektnog kruga.

Obezbeđivanje pritiska ispravnihkrugova pri otkazu nekog drugog krugavr�i se na isti način.

Pri otkazu nekog kruga (npr. 1. kruga) ipada pritisak unutar ispravnih krugovana 0 bar (pri du�em stajanju vozila),sabijen vazduh struji pri punjenju prekobajpas otvora (a, b, c i d) u sva 4 kruga.U ispravnim krugovima stvara se podmembranama (f, l i o) pritisak, kojisni�ava pritisak otvaranja ventila (g, k ip). Pri daljem porastu pritiska napriključku 1, ovi ventili se otvaraju.Krugovi 2, 3 i 4 se pune do pode�enogpritiska otvanja defektnog kruga 1 i natom se nivou obezbeđuju.

Vi�ekru�ni za�titni ventili 1.

934 702

934 713

20

APU - Jedinica za pripremu vazduha1.

APU - Jedinica za pripremu vazduha 932 500 � 0

Izvedba:APU (Air-Processing Unit) jemultifunkcionalan uređaj, odnosnokombinacija od vi�e uređaja. Jedinicasadr�i isu�ivač vazduha sa regulatorompritiska, u zavisnosti od varijante sa ilibez grejanja, uključujući sigurnosni ventili priključak za punjenje pneumatika. Naisu�ivač vazduha priključen je jedanvi�ekru�ni za�titni ventil sa jednim ili dvaventila za ograničenje pritiska i dvaintegrisana nepovratna ventila. Dodatnoje kod nekih verzija montiran dvostrukisenzor pritiska za merenje napojnihpritisaka.

Namena:Isu�ivač vazduha slu�i za apsorbovanjevlage i za či�ćenje sabijenog vazduhakoji dolazi iz kompresora kao i zaregulaciju pritiska napajanja. Priključenvi�ekru�ni za�titni ventil slu�i zaredukovanje i obezbeđenje pritiska uvi�ekru�nim kočnim sistemima.

Način rada:Sabijen vazduh proizveden ukompresoru struji preko priključka 11kroz prečistač ka kartu�i sa granulatom.

Pri proticanju kroz kartu�u vazduh sepreči�ćava i su�i (vidi uz to Isu�ivačvazduha 432 410 . . . 0 na strani 11).Osu�en vazduh struji onda prekopriključka 21 ka priključku za napajanje 1priključenog vi�ekru�nog za�titnogventila. Po postizanju pritiska napajanjaintegrisani regulator pritiska uključujeventil praznog hoda i kompresorizduvava sada u atmosferu. U fazipraznog hoda granulat se regeneri�e ukontra strujanju preko priključka 22 saveć osu�enim i umirenim vazduhom.

Isu�ivač vazduha opremljen jesigurnosnim ventilom, koji otvara uslučaju nadpritiska. Za izbegavanjefunkcionalnih smetnji zimi na ventilupraznog hoda, integrisano je dodatnogrejanje. Preko priključka za punjenjepneumatika ili priključka 12 postojimogućnost punjenja van vozila(radionica). Na priključak 24 priključujuse rezervoari za vazduh vazdu�nogogibljenja.

Nastali pritisak na priključku 1vi�ekru�nog za�titnog ventila redukujese u potrebnoj meri u prvom stepenuograničenja (10 � 0,2 bar) za radnekočne krugove i u drugom stepenuograničenja (8,5 bar) za kočnisistem prikolice.

Pri otkazu jednog od krugova, pritisak udrugim krugovima pada najpre dodinamičkog pritiska zatvaranja(sistemska uslovljenost), pa ponovoraste do pritiska otvaranja (9,0 bar1. i 2. krug i 7,5 bar 3. i 4. krug )defektnog kruga (= osiguran pritisak).Predpostavljeno je pritom dodatnopunjenje iz kompresora. Iznad togpritiska vazduh curi u defektan krug atime i u atmosferu.

Elektronska jedinica senzora pritiskaomogućava kontinualno pokazivanjepritisaka u radnim kočnim krugovima.Krugovi 3 i 4 imaju dodatno osiguraneizlaze (25 i 26) sa po jednim nepovratnimventilom.

Pri punjenju kočnog sistema od 0 bar,prvenstveno se pune radni kočni krugovi(1 i 2) prema EG-Smernici 71/320/EWG.

00 4,–

00 3,–0

0 3,–

21

Rezervoari za vazduh 1.

Namena:Čuvanje sabijenog vazduha proizvede-nog u kompresoru.

Izvedba:Rezervoar se sastoji od cilindričnogsredi�njeg dela sa dva zatvorenaizbočena danceta i navojnihprodu�etaka za priključivanje cevnihvodova. Kori�ćenje visoko otpornihčelika pri jednakoj debljini materijala, zasve veličine rezervoara za vazduhomogućava radne pritiske preko 10 barkod rezervora za vazduh zapremineispod 60 l.

Tablica tipa je zalepljena i mora dasadr�i prema EN 286 dve sledećeinformacije:

Broj i datum standarda, imeproizvođača, fabrički broj, izmene,datum proizvodnje, broj odobrenja,zapreminu u litrima, dopu�teni radnipritisak, min i max radnu temperaturu,CE � znak kod usagla�enosti sa 87/404/EG. Tablica tipa je pokrivena sanalepnicom WABCO � br. za slučaj daproizvođač vozila jo� jedanput prelakirarezervoar za vazduh, nalepnica se skida,da bi se videla tablica tipa.

Kondenzat iz rezervoara za vazduhtreba redovno ispu�tati. Preporučuje seprimena drena�nih ventila, koji seisporučuju kao ručni i kao automatski.Redovno proveravajte stezne uzengije ipričvr�ćenje za okvir.

Rezervoar za vazduh950 � �0

Ispu�tanje vode iz rezervoara za vazduh pomoću drena�nog ventila

22

Drena�ni ventili1.

Namena:Za�tita ventila, cevnih vodova i cilindaraod prodiranja kondenzovane vodeautomatskim ispu�tanjem vode izrezervoara za vazduh.

Način rada:Pritisak koji je dospeo iz voda izmeđukompresora i regulatora pritiska upriključak 4 upravljačkog voda gurauključni klip (a) u donji krajnji polo�aj.Voda koja dolazi iz rezervoara zavazduh dospeva preko priključka 1pored udubljenja uključnog klipa (a) utalo�nu komoru A.

Kondenzovana voda koja se nalazi uupravljačkom vodu potiskuje se istotako u talo�nik A kroz otvor na zidu�upljeg uključnog klipa (a).

Pri isključenju regulatora pritiskaupravljački vod ostaje bez pritiska, a ukru�noj komori B se nalazi pritisak izrezervoara koji potiskuje klip (a) unjegov gornji krajnji polo�aj. Skupljenavoda u talo�niku A mo�e da prođe poredudubljenja (b) u atmosferu.

Prepumpavanje kondenzata koji senalazi u talo�niku A, kao i delimičnosmanjenje pritiska u rezevoaru zavazduh kroz otvor na zidu uključnogklipa u upravljački vod � �to bi bilomoguće po zaustavljanju motora vozilau momentu rada kompresora podopterećenjem, sprečava se jednim O-prstenom koji nale�e na otvor i delujekao nepovratni ventil.

Automatski drena�ni ventil434 300�0

Namena:Ispu�tanje kondenzovane vode izrezervoara za vazduh, kao i po potrebipra�njenje pneumatskih vodova rezer-voara.

Način rada:Ventil se dr�i u zatvorenom stanju preko

opruge (a) i pritiska u rezervoaru.Vučenjem ili pritiskanjem osoviniceventila (c) u bočnom pravcu se otvaraventil (b). Sabijeni vazduh ikondenzovana voda mogu da izađu izrezervoara. Po prestanku dejstva naosovinicu, ventil (b) se zatvara.

Drena�ni ventil 934 300�0

23

Drena�ni ventil i manometri 1.

Namena:Za�tita pneumatskog kočnog sistema odprodora kondenzovane vode krozautomatsko ispu�tanje vode iz rezer-voara u vazduh.

Način rada:Kod punjenja rezervoara za vazduh,sabijeni vazduh dospeva prekoprečistača (a) u prostor B i na telo ventila(c). On se po spoljnom obimu odvaja odulaza (b). Sabijen vazduh struji zajednosa eventualnim kondenzatom izrezervoara za vazduh u prostor A, pričemu se kondenzovana voda sakupljaiznad izlaza (d). Po uspostavljanjuravnote�e pritiska između oba prostora,

telo ventila (c) zatvara ulaz (b). Ako zavreme kočenja, npr, opadne pritisak urezervoaru za vazduh, smanjuje se ipritisak u prostoru B, dok se u prostoru Anajpre zadr�ava pun pritisak. Vi�i pritisaku prostoru A deluje odozdo na telo ventila(c) i podi�e ga sa izlaza (d).Kondenzovana voda istiskuje vazdu�nijastuk koji se nalazi u prostoru A. Ako jepritisak u prostoru A toliko opao, daponovo postoji ravnote�a pritisakaizmeđu prostora A i B, telo ventila (c)zatvara izlaz (d).

Za kontrolu spremnosti za rad ventila zaispu�tanje vode mo�e se izlaz (d) otvoritiako se rukom pritisne osovinica (e).

Automatski drena�ni ventil934 301�0

Namena:Manometri slu�e za kontrolu pritska urezervoarima za vazduh, kao i u kočnimvodovima.

Način rada:Kod jednostrukog manometra 453 002se opru�na cev u kući�tu ispravlja poddejstvom pritiska iz rezervora za vazduh.Ona tako preko poluge i zupčaste letvepokreće crnu kazaljku pričvr�ćenu naobrtnoj osovini. Pri opadanju pritiskakazaljka se pod dejstvom torzione

opruge stalno vraća na neku postojećuvrednost pritiska.

Kod dvostrukog manometra 453 197prisutna je i druga crvena kazaljka kojapri kočenju pokazuje pritsak koji struji ukočne cilindre. Ona se pri otpu�tanjukočnice vraća pomoću spiralne opruge unulti polo�aj. Vrednosti napojnog ikočnog pritiska se očitavaju na skali sapodelama od 0 � 10 bar odnosno od 0 � 25 bar.

Manometri453 � �0

453 002 453 197

24

Nepovratni ventili1.

Namena:Obezbeđenje vodova pod pritiskom odnesmotrenog pra�njenja.

Način rada:Prolaz vazduha moguć je samo u smerustrelice date na kući�tu. Povratnostrujanje vazduha se sprečava

nepovratnim ventilom, koji prismanjenju pritiska u napojnom voduzatvara ulaz.Pri povećanju pritiska u napojnom vodunepovratni ventil opterećen oprugomponovo oslobađa prolaz, tako da dolazido izjednačenja pritiska.

Nepovratni ventil434 01. �0

Nepovratni ventil sa prigu�nicom434 015�0

Namena:Obezbeđenje rezervoara za vazduhpod pritiskom, od nesmotrenogpra�njenja.

Način rada:Uveden sabijeni vazduh u napojni vodotvara ventil (a) i struji u rezervoar zavazduh, dok je pritisak u napojnom voduvi�i od pritiska u rezervoaru. Ventil (a)

ostaje otvoren toliko, dok se pritisci unapojnom vodu i rezervoaru neizjednače. Svako povratno strujanjevazduha iz rezervoara sprečava ventil(a), koji se zatvara pri padu pritiska unapojnom vodu pomoću pritisne poluge(b) kao i zbog vi�eg pritiska urezervoaru. Prolaz vazduha unepovratni ventil je moguć samo usmeru od napojnog voda ka rezervoaru.

Namena:Prigu�enje vazdu�ne struje,alternativno pri punjenju ili pra�njenjupriključnog voda.

Način rada:Pri ulazu vazduha u smeru strelice,nepovratni ventil (a) ugrađen u kući�tese podi�e sa sedi�ta, pa se priključenvod neprigu�eno puni. Pri pra�njenjudovodnog voda nepovratni ventil sezatvara, pa se pra�njenje priključka 2

odvija preko prigu�enog otvora (b).Poprečni presek prigu�ivača mo�e dase menja putem vijka za pode�avanje(c). Okretanjem vijka na desno smanjujese poprečni presek, dakle pra�njenje seusporava, a okretanjem vijka na levopoprečni presek se povećava.Priključenjem sabijenog vazduhanasuprot smeru strelice, punjenje mo�eda se prigu�uje, dok se pra�njenje vr�ineprigu�eno.

Nepovratni ventil434 021�0

434 019

434 014

Propusni smer

Neprigu�en propusni smer

25

Prelivni ventil 1.

Namena:Prelivni ventil sa povratnimprelivomDozvola prolaza sabijenog vazduha ka2. rezervoaru za vazduh, tek popostizanju računskog pritiska kočnogsistema u 1. rezervoaru; otuda se dobijabr�a spremnost za rad kočnog sistema.

Pri padu pritiska u 1. rezervoaru sledipovratno napajanje sabijenim vazduhomiz 2. rezervoara.

Prelivni ventil bez povratnogprelivanjaDozvola prolaza za sabijeni vazduh zapomoćne potro�ače (rad vrata, sistempomoćne i parkirne kočnice, servospojnica itd.) tek po dostizanjuračunskog pritiska kočnog sistema uzadnjem rezervoaru za vazduh.

Prelivni ventil sa ograničenimprelivomDozvola prolaza za sabijeni vazduh kaprikolici ili ka pomoćnim potro�ačima(npr. pomoćni i parkirni kočni sistem) tek

po dostizanju računskog pritiska kočnogsistema u zadnjem rezervoaru zavazduh. Osim toga obezbeđenje pritiskaza motorno vozilo kod prekida napojnogvoda za prikolicu. Pri padu pritiska urezervoarima za vazduh sistema radnekočnice dolazi do delimičnog prelivanjasabijenog vazduha do pritiska zatvaranjazavisnog od prelivnog pritiska.

Način rada:Kod svih prelivnih ventila sabijeni vazduhdospeva u smeru strelice u kući�te i krozotvor (g) ispod membrane (d), kojuopruga za pode�avanje (b) i klip ( c)pritiskaju na njeno sedi�te. Pri postizanjupritiska prelivanja, savladava se silaopruge za pode�avanje (b), tako da semembrana (d) di�e sa svog sedi�ta ioslobađa otvor (e). Vazduh dospevadirektno, odnosno posle otvaranjanepovratnog ventila (h) ka rezervoarimaili potro�ačima u smeru strelice.

Kod prelivnog ventila sa povratnimprelivom, sabijen vazduh mo�e iz 2.rezervoara posle otvaranja nepovratnog

ventila (f) da se vraća, ako je pritisak u 1.rezervoaru opao za vi�e od 0,1 bar. Kodprelivnog ventila bez povratnogprelivanja nije moguće povratnoprelivanje, po�to je nepovratni ventil (h)zatvoren zbog vi�eg pritiska 2.rezervoara.

Kod prelivnog ventila sa ograničenimpovratnim prelivom, povratno prelivanjevazduha se vr�i do pritiska zatvaranjamembrane (d).

Ako se on postigne, opruga zapode�avanje (b) pritiska membranu (d)na njeno sedi�te preko klipa (c) i timesprečava dalje izjednačenje pritisakasuprotno od smera strelice.

Pritisak prelivanja mo�e da se korigujekod svih izvedbi okretanjem vijka zapode�avanje (a). Okretanjem na desnodeluje se na povećanje prelivnogpritiska; okretanje na levo ima zaposledicu suprotno.

Prelivni ventil434 100�0

sa povratnim prelivom

bez povratnog preliva sa ograničenim povratnim prelivom

26

Ventil za ograničenje pritiska1.

Namena:Ograničenje regulisanog pritiska na nekuodgovarajuću pode�enu vrednost.

Način rada:Ventil za ograničenje pritiska je takopode�en, da reguli�e samo tačnoodređeni pritisak na strani nekog niskogpritiska (priključak 2). Opruga (a) delujestalno na klipove (c i d), tako da se klip(c) dr�i u svom gornjem polo�aju, pričemu on nale�e na kući�te (h). Ulaz (b)je otvoren. Napojni vazduh na priključku1 struji iz prostora C u prostor D idospeva preko priključka 2 dopriključenih uređaja.

Ukoliko pritisak koji se uspostavlja uprostoru D savlada silu opruge (a),klipovi (c i d) se kreću na dole. Ventil (g)zatvara ulaz (b) i postignut je krajnjipolo�aj.

Zbog potro�nje vazduha na strani niskogpritiska podi�e se ravnote�a pritiska naklipu (c). Opruga (a) pritiska klipove (c id) ponovo na gore. Ulaz (b) otvara i vr�ise dodatno ulivanje vazduha dok pritisakne postigne pode�enu visinu i ravnote�aje ponovo uspostavljena.

Ako pritisak na strani niskog pritiskanadma�i predviđenu pode�enu vrednost,

otvara klip (c) u funkciji ventila sigurnosti,izlaz (e). Vi�ak pritiska odlazi prekoizduva 3 u atmosferu.

Opadne li pritisak u prostoru C ispodvrednosti nastalog pritiska u prostoru D,onda on otvara ventil (f). Sabijen vazduhiz prostora D struji sada nazad kroz otvorB ka priključku 1, dok ponovo nenadvlada sila opruge (a) i izlaz (b) otvori.Dolazi do izjednačenja pritiska izmeđupriključaka 2 i 1.

Ventil za ograničenje pritiska475 015�0

Namena:Ograničenje izlaznog pritiska.

Način rada:Regulisan pritisak vazduha na priključku1, na strani visokog pritiska struji krozulaz (e) i prostor B ka priključku 2, nastrani niskog pritiska. Pri tome se krozotvor A i membranski klip (c) opterećujepritiskom, koji se pak najpre pritisnomoprugom (b) dr�i u svom donjempolo�aju. Ako pritisak u prostoru Bdostigne pode�enu vrednost za stranuniskog pritiska, membranski klip (c)

savlada silu pritisne opruge (b) i kreće senavi�e zajedno sa ventilom (d)opterećenim oprugom, zbog čega ulaz(e) zatvara.

Ako je pritisak u prostoru B probiopode�enu vrednost, membranski klip (c)se i dalje kreće navi�e i pri tome sepodi�e sa ventila (d). Preostali pritisakvazduha curi kroz otvor na vklipnjačimembranskog klipa (c) i izduvnog ventila(a) u atmosferu.

Ako zbog nezaptivnosti u vodu niskogpritiska na priključku 2 nastane gubitak

pritiska, onda nailazi membranski klip (c)rasterećen od pritiska, koji se kreće nagore, na ventil (d). Gubitak određenekoličine sabijenog vazduha senadoknadi preko ulaza (e). Pripra�njenju voda visokog pritiska prvootvara povećan pritisak u prostoru B ulaz(e) ventila (d). Usled nastalograsterećenja od pritiska membranskogklipa (c), on klizi na dole i dr�i ventil (d)otvorenim. Vod niskog pritiska se praznipreko uređaja povezanog na stranivisokog pritiska.

Ventil za ograničenje pritiska 475 009. . . 0

Red gradnje 475 010�0 naveden je u delu 2 na strani 71

27

Kočni ventili motornih vozila 1.

Namena:Fino punjenje i pra�njenje jednokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila.

Način rada:Aktiviranjem potiskivača, sme�tenog utanjirastu oprugu (a) pokreće se klip (c)na dole, zatvara izlaz (d) i otvara prolaz(e). Napojni vazduh sa priključka 11 strujipreko prostora A i priključka 21 kapriključenim kočnim uređajima sistemaradne kočnice.

Nastajući pritisak u prostoru A deluje nadonju stranu klipa (c). On se krećenasuprot dejstva sile gumene opruge (b)navi�e, dok na obe strane klipa (c) nenastane izjednačenje sila. U tom

polo�aju su prolaz (e), kao i izlaz (d)zatvoreni, i postignut je zatvorenipolo�aj.

Pri max kočenju, klip (c) se kreće dosvog gornjeg krajnjeg polo�aja, i prolaz(e) ostaje stalno otvoren.

Pra�njenje kruga radne kočnice vr�i seobrnutim redosledom i mo�e se isto takoodvijati stepenasto. U prostoru Anastajući kočni pritisak pokreće klip (c)navi�e. Preko otvarajućeg izlaza (d) kaoi izduva 3 vr�i se delimično ili potpunopra�njenje sistema radne kočnice uzavisnosti od polo�aja podizača.

Kočni ventil motornog vozila za jednokru�ni kočni sistem461 111�0sa pločastom pedalom461 113�0

461 111

461 113

28

Kočni ventili motornih vozila1.

sa polugom 461 491�0

Kočni ventil motornog vozila sa pločastom pedalom 461 307�0

Namena:Fino punjenje i pra�njenje dvokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila.

Način rada:Aktiviranjem pedale (r) kreće se klip (a)na dole, zatvara izlaz (p) i otvara ulaz (o).Tako se pune delimično ili sasvim kočnicilindar prvog kruga kao i upravljačkiventil prikolice iz napojnog priključka 11preko priključka 21 u zavisnosti odintenziteta kočenja (aktiviranja kočnice).

Pritisak u prostoru A nastaje pri tome podstepenastim klipom (a), i istovremenopreko otvora (n) u prostoru B na relejnomklipu (b) drugog kruga. Relejni klip (b)kreće se nasuprot sili opruge (I) na dole ipri tome povlači i klip (c). Time se zatvarai izlaz (j), a ulaz (k) se otvara. Sabijenivazduh struji od priključka 12 preko 22 ukočne cilindre drugog kruga, koji se puneshodno upravljajućem pritisku u prostoruB.

Pritisak u prostoru C nalazi se usleddejstva sile opruge (I) uvek neznatnoispod onih u prostorima A i B.

Nastajući pritisak u prostoru A delujetakođe na donju stranu klipa (a), koji seotuda kreće na gore � nasuprot siligumene opruge (q), dok na obe straneklipa (a) nastaje izjednačenje sila. U tompolo�aju su ulaz (o) i izlaz (p) zatvoreni(zatvoren polo�aj).

Na odgovarajući način kreću se ti klipovina gore, pod dejstvom nastajućegpritiska u prostoru C, koji deluje zajednosa oprugom (I) odozdo na klipove (b) i (c)dok se i ovde ne postigne zatvorenpolo�aj, tj. ulaz (k) i izlaz (j) su zatvoreni.

Kod max kočenja klip (a) se kreće u svojdonji polo�aj i ulaz (o) ostaje stalnootvoren. Max pritisak koji je sada i uprostoru B, dovodi relejni klip (b) unjegov donji krajnji polo�aj, a klip (c) dr�iulaz (k) otvoren. Napojni vazduh strujinesmanjeno u oba kruga radne kočnice.Otpu�tanje kočnice, tj. pra�njenje obakruga vr�i se obrnutim redosledom imo�e se isto tako vr�iti postepeno. Obakruga se isprazne preko ispusnog ventila(h).

Pri otkazu kruga II, krug I radi i dalje naopisani način. Kod otkaza kruga I otpadaupravljanje relejnog klipa (b); krug II sestavlja u funkciju mehanički: aktiviranjemkočnice, klip (a) se potiskuje nani�e. Čimon dodirne ulo�ak (m) koji je čvrsto

vezan sa klipom (c), pri daljem kretanjunani�e kreće se i klip (c) nani�e; izlaz (j)se zartvara, a ulaz (k) otvara. Krug II je,dakle, i pored otkaza kruga I potpuno ufunkciji, po�to sada klip (c) preuzimafunkciju stepenastog klipa.

Različite modifikacije kočnog ventilamotornog vozila poseduju dodatnunapravu kojom se kontinualno mo�emenjati prednjačenje kruga I premakrugu II zadr�avanjem pritiska kruga II uodređenom dijapazonu. Pritom sepomoću obrtne kape (g) menjaprednapon opruge (f). Pri klizanju klipa(c) na dole on dodiruje ispust (m) vezansa njim, a tek tada oprugom opterećenipodizač (e) pre nego �to zatvori izlaz (j),a otvori ulaz (k). Pode�en prednaponopruge defini�e samo pri kojem sepritisku u prostoru C klip (c) podizačem(b) ponovo kreće na gore i posti�epolo�aj zatvaranja.

29

Kočni ventili motornih vozila 1.

461 315 ... 0

461 317 ... 0

Modifikacija 461 315 180 0 � integrisano prigu�enje buke �

Kočni ventil motornog vozila461 315�0sa pločastom pedalom461 317�0

Namena:Fino punjenje i pra�njenje dvokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila. Neke modifikacije reda gradnje461 315...0 opremljene su integrisanimprigu�ivačem buke za optimalizacijuugradbene du�ine.

Način rada:Pri aktiviranju podizača koji se nalazi utanjirastoj oprugi (a), klip (c) se kreće nadole, zatvara izlaz (d), a otvara ulaz (j).Napojni vazduh sa priključka 11 strujipreko prostora A i priključka 21 kapriključenim kočnim uređajima 1. kočnogkruga radne kočnice. Istovremenosabijeni vazduh struji preko otvora D uprostor B i opterećuje gornju stranu klipa(f). On se kreće nani�e, zatvara izlaz (h),a otvara ulaz (g). Napojni vazduh iz

priključka 12 struji preko prostora C ipriključka 22 ka priključenim kočnimuređajima 2. kočnog kruga radnekočnice.

Pritisak koji nastaje u prostoru A delujena donju stranu klipa (c). On se krećenavi�e nasuprot dejstvu sile gumeneopruge (b) � a kod modifikacije 180nasuprot sile tanjiraste opruge, dok naobe strane klipa (c) ne nastaneravnote�a sila. U tom polo�aju su ulaz (j),kao i izlaz (d) zatvoreni i postignut jezatvoreni polo�aj.

Na odgovarajući način pritisak kojinastaje u prostoru C pokreće klip (f)ponovo navi�e dok se i tu ne postignezatvoreno stanje. Ulaz (g) i izlaz (h) suzatvoreni.

Kod max sile kočenja, klip (c) se kreće dosvog krajnjeg polo�aja i ulaz (j) ostajestalno otvoren. Pritisak koji deluje krozotvor D u prostor B, takođe pokreće klip(f) u njegov donji krajnji polo�aj i dr�i ulaz(g) otvoren. Napojni vazduh strujinesmanjeno u oba kočna kruga.

Pra�njenje oba kočna kruga radnekočnice vr�i se obrnutim redosledom imo�e se vr�iti isto tako postepeno. Kočnipritisak iz prostora A i C pokreće klipove(c i f) na gore. Preko otvarajućih izlaza (di h), kao i izduva 3, prazne se delimičnoili potpuno oba kruga kočnog sistemaradne kočnice u zavisnosti od polo�ajapodizača. Za smanjenje buke pripra�njenju (izduvu), postavljen jeprigu�ivač buke na priključak 3 kodmodifikacije 180.

Pri otkazu jednog kruga, npr. II, krug Iradi i dalje na opisani način. Akonasuprot tome otka�e krug I, klip (f) se priaktiviranju kočnice kreće navi�e od telaventila (e). Izlaz (h) se zatvara, a otvarase ulaz (g). Posti�e se zatvoreno stanje,kao �to je prethodno opisano.

30

Kočni ventili motornih vozila1.

Sl. 2

Namena:Fino punjenje i pra�njenje dvokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila i električno upravljanjeretarderom.

Način rada:Aktiviranjem papuče pedale (a) upraznom hodu aktivira se najpreprekidač I, a po savladavanju mehaničketačke pritiska prekidač II. Time seuključuje prvi, odnosno drugi stepenkočenja retardera, a da sabijeni vazduhne dospe u kočni sistem radne kočnice.

Pri daljem kretanju pedale (a) nani�e,aktivira se prekidač III, a time seuključuje i treći stepen kočenjaretardera. Klip (c) se istovremeno krećenani�e. Način rada kočnog ventila jeistovetan kao �to je upravo opisan kod461 315 (strana 29).

Pri pra�njenju oba kočna kruga radnekočnice, ponovo se pri kretanju papučepedale (a) navi�e, u polo�aj mirovanja,isključuje retarder.

Na slici 2 je u pločastu pedalu integrisaninduktivni prekidač, koji se uključuje pripomeranju pločaste pedale za oko 2stepena.

Kočni ventil motornog vozila sa mikro- prekidačem ili senzorom461 318�0

31

Kočni ventili motornih vozila 1.

Namena:Fino punjenje i pra�njenje dvokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila. Automatska regulacija pritiska ukočnom krugu prednje osovine uzavisnosti od regulisanog pritiska ARSKu kočnom krugu zadnje osovine, da bi seispunile odredbe EG smernice �Kočnisistemi� i njena smernica zaprilagođavanje.

Način rada:Pri aktiviranju potiskivača, koji se nalaziu tanjirastoj oprugi (a), klip (c) se krećena dole, i zatvara izlaz (d) i otvara ulaz(j). Napojni vazduh sa priključka 11 strujipreko prostora A i priključka 21 kapriključenim kočnim uređajima 1. kočnogkruga radne kočnice. Istovremenosabijeni vazduh struji preko otvora E iopterećuje povr�inu X1 klipa (f). On sekreće nani�e, zatvara izlaz (h) i otvaraulaz (g). Napojni vazduh od priključka 12struji preko prostora C i priključka 22 kapriključenim kočnim uređajima 2. krugaradne kočnice.

Visina regulisanog pritiska u krugu II jezavisna od regulisanog pritiska ARSK.Taj pritisak dospeva preko priključka 4 uprostor D, opterećuje povr�inu X2 klipa

(f) i time podupire silu koja deluje nagornju stranu klipa (f).

Pritisak koji nastaje u prostoru A delujena donju starnu klipa (c). On se krećenasuprot dejstvu sile gumene opruge (b)navi�e, dok sa obe strane klipa (c) nenastupi ravnote�a sila. U tom polo�aju jeulaz (j) kao i izlaz (d) zatvoren.Postignuto je zatvoreno stanje.

Na odgovarajući način pritisak kojinarasta pokreće u prostoru C klip (f) opetnavi�e, dok se i ovde ne postignezatvoreno stanje. Ulaz (g) kao i izlaz (h)su zatvoreni.

Pri max kočenju klip (c) se kreće do svognajni�eg krajnjeg polo�aja i ulaz (j) ostajeotvoren stalno. Napojni pritisak kojideluje preko otvora E u prostoru B napovr�inu X1, potpomognut punim kočnimpritiskom kruga zadnje osovine kojideluje u prostoru D na povr�inu X2,pokreće klip (f) u njegov donji krajnjipolo�aj. Ulaz (g) je otvoren i napojnivazduh struji nesmanjeno u oba kočnakruga radne kočnice.

Pra�njenje oba kočna kruga radnekočnice vr�i se obrnutim redosledom imo�e se isto tako vr�iti postepeno. Kočni

pritisak u prostorima A i C pokrećeklipove (c i f) navi�e. Preko otvarajućihizlaza (d i h) kao i preko izduva 3 obakruga kočnog sistema radne kočnice, uzavisnosti od polo�aja podizača, seprazne delimično ili potpuno. Pritisak uprostoru D nestaje preko priključnogARSK regulatora.

Pri otkazu jednog kruga, npr. krug II, radikrug I na opisani način i dalje. Akonasuprot tome otka�e krug I, kretaće seklip (f) od tela ventila (e) pri aktiviranjukočnice na dole. Izlaz (h) zatvara, ulaz(g) otvara. Zatvoreno stanje se posti�ekao �to je prethodno opisano.

Kočni ventil motornog vozila461 319�0

32

Kočni ventili motornih vozila1.

Namena:Fino punjenje i pra�njenje dvokru�nogkočnog sistema radne kočnice motornogvozila kao i pneumatsko upravljanjeretarderom preko integris-anog ventilaza regulaciju pritiska.

Način rada:Pri aktiviranju papuče pedale (a) upraznom hodu kreće se preko poluge (b)najpre ventil (g) nadole. Izlaz (d) sezatvara, a ulaz (f) se otvara. Napojnivazduh na priključku 13 struji prekoprostora A i priključka 23 na priključenomretarderu. Pri tom pritisak koji nastaje uprostoru A opterećuje klip (e). Dok god jetako nastala sila veća nego sila pritisneopruge (c), klip (e) se kreće nani�e. Ulaz(f) se zatvara i posti�e se zatvorenostrujanje. Pri daljem pritiskanju pedale

(a), pritisak se na priključku 23 povećavaproporcionalno putu pedale. Na krajupraznog hoda preovladava pritisak uprostoru A i nema povećanja napriključku 23 pri upotrebi kočnog sistemaradne kočnice motornog vozila.

Način rada kočnog ventila isti je kao �toje već opisano kod 461 315 (strana 29).

Posle pra�njenja oba kočna kruga radnekočnice ventil (g) u praznom hodupedale (a) se kreće opet navi�e. Izlaz (d)se otvara i sabijeni vazduh iz priključka23 se smanjuje preko izduva 3 ventila zaregulaciju pritiska.

Kočni ventil motornog vozila461 324�0

Kočni ventil motornog vozila sa polugom461 482�0

33

za disk kočnicu

Kočni cilindri 1.

Namena:Stvaranje kočne sile za kočnicu u točkupomoću sabijenog vazduha.Odlikuje se, već prema izvedbi, zamehaničko ili hidraulično preno�enjesile.

Način rada:Čim sabijeni vazduh dospe u kočni

cilindar, deluje nastala sila klipa prekopotisne poluge na kočnu poluguodnosno glavni hidraulični cilindar. Pripra�njenju pritisna opruga ugrađena saprednaponom vraća klip, odnosnomembranu u polazni polo�aj.

Klipni cilindri421 0.. �0 i921 00. �0

Membranski cilindri423 00. �0 i423 10. �0

Membranski cilindri za klinaste kočnice423 0.. �0 i423 14. �0

34

Opru�no kombinovani cilindri1.

Namena:Pneumatsko aktiviranje hidrauličnogglavnog kočnog cilindra spojenogprirubnicom u hidro-pneumatskimkočnim sistemima.

Način rada:Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice struji regulisan sabijeni vazduhiz kočnog ventila motornog vozila prekopriključka A u prostor B. Pritisak kojiovde nastaje pokreće klip (a) nasuprotdejstvu sile pritisne opruge (c) na desno.

Pri tome se sila F nastala iz formulepritisak x povr�ina prenosi prekoklipnjače (b) na klip glavnog kočnogcilindra spojenog prirubnicom.

Zavr�etkom kočnog procesa, prostor Bse opet prazni preko priključnog kočnogventila motornog vozila. Istovremenopritisna opruga (c) vraća klip (a) unjegovu polaznu poziciju.

Klipni cilindar sa oprugom421 30. �0

Membranski cilindar sa oprugom423 0.. �0

Način rada:Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice struji regulisan sabijeni vazduhiz kočnog ventila motornog vozila prekopriključka A u prostor B. Pritisak koji ovdenastaje opterećuje membranu (a) ipokreće je zajedno sa klipom (b)nasuprot sili opruge (d) na desno. Pri tomse prenosi sila F nastala kao proizvodpritiska i povr�ine, preko klipnjače (c) naklip glavnog kočnog cilindra spojenogprirubnicom.

Zavr�etkom kočnog procesa, prostor Bse ponovo prazni preko priključenogkočnog ventila motornog vozila.Istovremeno pritisna opruga (d) vraćaklip (b) kao i membranu (a) u njihovupolaznu poziciju. Prečistač (e) jesme�ten pre otvora za izlaz vazduha napoklopcu cilindra i pri povratku klipa (b)sprečava prodiranje prljav�tine i pra�ineu unutra�njost cilindra.

Membranski cilindri sa oprugom mogu

biti snabdeveni indikatorom istro�enostii/ili indikatorom hoda, koji vozačupokazuje stanje kočnice u točku.

Mehanički indikator istro�enostirealizovan je kao potezni indikator, tj. dase ne vraća samostalno. On se aktivirana 50% ukupnog hoda i sadr�i markacijena kojima vozač mo�e da prepoznastanje istro�enosti kočnih obloga.

35

Tristop® - cilindri 1.

425 ... ... 0

925 ... ... 0

Tristop® - cilindri425 3.. �0 za klinaste kočnice i 925 � �0 za dobo� kočnice

Namena:Kombinovani membranski cilindri saoprugom (Tristop® - cilindri) slu�e zastvaranje kočne sile za kočnice u točko-vima. Oni se sastoje od membranskogdela za kočni sistem radne kočnice iopru�nog dela za kočni sistem pomoćnei parkirne kočnice.

Način rada:a) Kočni sistem radne kočnice:Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice, sabijen vazduh struji prekopriključka 11 u prostor A, opterećujemembranu (d) i potiskuje klip (a)suprotno dejstvu sile pritisne opruge (c),na desno. Sila nastala preko klipnjače(b), deluje na kočnu polugu sapode�avanjem, a time i na kočnicutočka. Pri pra�njenju prostora A, pritisna

opruga (c) vraća klip (a) kao i membranu(d) u njihovu polaznu poziciju.Membranski cilindar Tristop® - cilindra jepo svojoj funkciji potpuno nezavisan odopru�nog dela.

b) Kočni sistem parkirne kočnice:Pri aktiviranju kočnog sistema parkirnekočnice, prazni se preko priključka 12,delimično ili sasvim prostor B, koji je podpritiskom. Pri tome deluje silaotpu�tajuće pritisne opruge (f) prekoklipa (e) i klipnjače (b) na kočnicu utočku.Max sila kočenja opru�noakumulacionog dela posti�e se pripotpunom pra�njenju prostora B. Po�tose kočna sila u tom slučaju dobijaisključivo mehanički od pritisne opruge(f), opru�ni deo se sme primeniti za kočnisistem parkirne kočnice. Za otpu�tanjekočnice, prostor B se preko priključka 12ponovo puni.

c) Mehaničko otkočivanje (otpu�tanje):Tristop® - cilindar je opremljen za nu�ne

slučajeve mehaničkim otpu�tan-jemopru�no-akumulacionog dela. Pripotpunom gubitku pritiska na priključku12, mo�e se odvrtanjem vijka (g) OK 24kočni sistem ponovo otkočiti.

d) Brzo otkočivanje:(samo za 425 � �0)Za aktiviranje funkcije za brzootkočivanje, potrebno je glavu osovinice(h) aktivirati udarom čekića. Time seotpu�taju kuglice (i) iz blokade, a potisnapoluga (j) se vraća preko povratnih silakočnice u točku.

Posle odklanjanja gubitka pritiska,priključak 12 se ponovo puni. Klip (e) upovratku ponovo sabija pritisnu oprugu(f). Istovremeno se kuglice (i) ponovodovode u zabravni polo�aj i tamo uskačuu le�i�te.

36

Pode�avajuća kočna poluga

1

Automatska kočna poluga433 54. �0 i433 57. �0

Pode�avajuća kočna poluga433 50. �0

Namena:Preno�enje kočne sile na kočnicu točka.Automatsko pode�avanje kočnog ventilaza kompenzaciju istro�enosti kočneobloge, tako da kočni cilindar radi stalnou pribli�no istom području hoda.

Način rada:U neaktiviranom kočnom sistemu čeljustpode�avajućeg lima sa svojom donjomivicom nale�e na osovinicu (e), koja slu�ikao oslonac. Pri aktiviranju kočnicepode�avajući lim (b) prelazi maxodstojanje od osovinice (e) pa do gornjeivice čeljusti.Ako je zbog tro�enja kočne obloge, hodkočnog cilindra postao veći, gornja ivicačeljusti pode�avajućeg lima (b) udara naosovinicu (e) i zadr�ava je. Time se

zakreće spojni komad (g), fiksiran zapode�avajući lim (b), u smerunamotavanja pravougaone opruge (c) navratilu pu�a (f). Po zavr�etku procesakočenja, pode�a-vajuća poluga se vraćau svoju polaznu poziciju. Pri tom ponovonale�e donja ivica čeljustipode�avajućeg lima na osovinica (e) izakreće spojni komad (g) na pu�novratilo (f) nasuprot smeru namotavanjapravougaone opruge. Zbog tog obrtnogkretanja, kreće se pravougaona opruga(c) i čvrsto nale�e na otvor spojnogkomada (g) i pode�avajućeg prstena (d).Pri tome nastaje visoko trenje kojezahvata pode�avajući prsten (d), koji jefazonski povezan sa pu�nim vratilom (f).Preko pu�nog vratila (f), kao i pu�nogtočka (h), zakreće se samo kočno vratilo

u smeru aktiviranja i time se posti�eoptimalno pode�avanje kočnice točka.

Da se spojni komad (g) ne bi mogaozakrenuti na pu�nom vratilu (f) zbogvibracija, on se preko opruge (a)potiskuje aksijalno nasuprotpode�avajućem prstenu (d) i time fiksirau svakom polo�aju.

Osim ovde opisanih verzija postoji ijedna sa suprotnim pravcem aktiviranja.Pri tome osovinica (e) nale�e na gornjuivicu čeljusti pode�avajućeg lima (b).Pode�avanje se vr�i na isti način.

Namena:Lako, brzo i kontinualno pode�avanjekočnog vratila za kompenzacijuistro�enosti kočnih obloga, tako da kočnicilindar radi stalno sa pribli�no istimhodom.(Naročito va�nu ulogu ima kod debelihobloga i kod servo kočnica; kao i kodprimene membranskih cilindara zbogmalih hodova klipa).

Način rada:Za pode�avanje se postavlja okasti ključna vijak (b), uređaja za pode�avanjekočne poluge i pokreće okretanjem pu�a(a). Preko pu�nog zupčanika (d), vr�i sepode�avanje kočnog vratila, a time ikočnog brega. Kuglično zabravljivanje(c) za vijak (b) unutar uređaja zapode�avanje sprečava ne�eljenopode�avanje kočne poluge.

1.

37

Ručni kočni ventili 1.

Namena:Fino aktiviranje komandnog ventilaprikolice, da ne bi do�lo do lomljenjavučnog voza sa tegljačem ili kamionompri kočenju priključnog vozila (kočnicaopru�enog stanja).

Način rada:U polo�aju vo�nje napojni pritisak dr�iventil (g) zatvoren na priključku 1potpomognut oprugom (i). U polo�ajumirovanja ručne poluge (a) breg (c) neprenosi silu na klip (I). Pritisne oprugedr�e klipove (k i I) u gornjem krajnjempolo�aju, a priključak 2 je povezan saizduvom 3.

Aktiviranjem ručne poluge (a), breg (c)pritiska klip (I) nani�e. Opruge (d i e) sesabijaju čime se i klip (k) pomera.Sedi�te ventila (h) zatvara vezu izmeđuprostora A i izduva 3, posle toga se ventil(g) podi�e sa sedi�ta ventila (j).

Napojni vazduh dospeva u prostor A, apreko priključka 2 ka priključenomkomandnom ventilu prikolice do visinepritiska, koja odgovara prednaponuopruga (d i e). Ventil (g) zatvara sedi�teusisnog ventila (j), bez da se otvarasedi�te izduvnog ventila (h). Postignutoje zatvoreno stanje.

Svaki dalji promenjeni polo�aj polugedaje kroz novi prednapon oprugeodgovarajući regulisan kočni pritisak,koji je proporcionalan sili koju stvarabreg (c). Na isti način moguće jestepenovati izduv ili u područjudelimičnog kočenja ili potpunimpra�njenjem upravljačkog voda kakomandnom ventilu prikolice.

Ručni ventil mo�e biti snabdevenuređajem sa kojim se ručna poluga mo�efiksirati u određenom polo�aju.Zabravljivanje ili odbravljivanje toguređaja vr�i se pritiskom na dugme (b).

Ručni kočni ventil961 721�0

38

Ručni kočni ventili1.

Ručni kočni ventil961 722 2. . 0

Namena:Fino aktiviranje kočnog sistemapomoćne kočnice kao i kočnog sistema uvezi sa opru�no akumulacionimcilindrom. Kontrolni polo�aj za proverudejstva parkirne kočnice motornogvozila.

Koncepcija:Ručni kočni ventil sastoji se od osnovnogventila za kočni sistem pomoćne iparkirne kočnice, koji je u zavisnosti odizvedbe, pro�iren za sigurnosni ventil(ventil za nu�no otkočenje) i/ili ventil zaispitivanje.

Ručni kočni ventil961 722 1..0

Namena:Fino aktiviranje kočnog sistemapomoćne kočnice kao i kočnog sistemaparkirne kočnice u vezi sa opru�noakumulacionim cilindrom.

21

11

3

b

eA

dB

g

FeststellbremsstellungFahrtstellung

a

Polo�aj u vo�njiParkirni polo�aj

22

21

11

3

b

H

cGe

F

A

dB

g

Druckpunkt

Feststellbremsstellung

Prüfstellung

Fahrtstellung

a

Izvedba I

Polo�aj u vo�njiParkirni polo�aj

Centar pritiska Kontrolni polo�aj

391

Ručni kočni ventili 1.

Izvedba I (modifikacija 252)Kombinacijom osnovnog i kontrolnogventila mo�e se kontrolisati, da limehaničke sile kočnog sistema parkirnekočnice vučnog vozila mogu da dr�evučni voz na određenom nagibu ili pakusponu pri otpu�tenom kočnom sistemuprikolice.

U polo�aju za vo�nju prostori A, B, F, G iH su međusobno povezani i napojnivazduh dospeva preko priključka 21 kaopru�no akumulacionim komorama, kaoi preko priključka 22 ka komandnomventilu prikolice. Pri aktiviranju ručnepoluge (a), pritisak se u prostorima B, F iH smanjuje, pa pri dostizanju centrapritiska i potpuno nestane. Priprekoračenju centra pritiska poluga (a)dosti�e jedan međupolo�aj: zabravnipolo�aj parkirne kočnice. Daljimkretanjem poluge u kontrolni polo�aj,sabijeni vazduh struji iz prostora A prekoprostora G i otvorenog ventila (c) uprostor H. Punjenjem priključka 22upravlja se prikolični kočni ventil, kojisada sa svoje strane ponovo podi�e zavreme kočenja pomoćnom ili parkirnomkočnicom nastalo pneumatsko

aktiviranje kočnice u prikolici. Vučni vozse sada dr�i samo mehaničkim silamaopru�no akumulacionih cilindara vučnogvozila čim se ručica (a) otpusti ona sevraća u polo�aj parkirne kočnice pričemu kočni sistem prikolice učestvuje uparkirnoj kočnici.

Izvedba II (modifikacija 262) zasolo vozila sa pneumatskimuređajem za nu�no otkočivanjeU prilogu V Smernice Veća Evropskezajednice je ustanovljeno, da kodopru�no akumulacionih kočnica mora bitiprisutan ili mehanički ili pneumatskipomoćni uređaj za otkočivanje. Kodizvedbe II je sa osnovnim ventilomkombinovan dodatni sigurnosni uključniventil (ventil za nu�no otpu�tanje), koji jepredviđen za pneumatski pomoćniuređaj za otpu�tanje.

Iz razdvojenih napojnih krugova obapriključka 11 i 12 se opterećuju sabijenimvazduhom. Regulisani pritisci 21 i 23 supreko dvosmernog ventila na opru�noakumulacionom cilindru. Ukoliko zbogpreloma cevi pritisak iscuri, na bilo kommestu u opru�no akumulacionom krugu,

ne dolazi do nekontrolisanog nu�nogkočenja. Ventil za otpu�tanje u nu�dideluje kao obezbeđenje od loma cevi ipreuzima obezbeđenje pritiska uopru�no akumulacionom cilindru prekoispravnog drugog kruga. Vozaču seskreće pa�nja na o�tećenje kontrolnomlampom za otpu�tanje, ali opru�noakumulacioni cilindar ostaje ipakotpu�ten.

Aktiviranjem poluge (a) za otprilike 100,ventil (f) zatvara vezu između prostora Ei D. Sabijeni vazduh na priključku 23izlazi preko prostora C i priključka 3 uatmosferu. Dalje počinje normalna,postepena fina funkcija osnovnog ventilaza kočenje i parkiranje vozila.

Način rada:U polo�aju za vo�nju veza iz prostora Aka prostoru B je otvorena, a sabijenivazduh na priključku 11 struji prekopriključka 21 u opru�no akumulacionekomore tristop® - cilindra. Pri aktiviranjukočnog sistema pomoćne kočnicepomoću ručne poluge (a), ventil (e)zatvara vezu između prostora A i B.Sabijeni vazduh iz opru�no akumula-cionih komora Tristop® - cilindra izlazipreko otvarajućeg izlaza (d) na priključku3 u atmosferu. Pritom se smanjuje ipritisak u prostoru B, a klip (b) se pomoćusile pritisne opruge (g) kreće nani�e.Zatvaranjem izlaza se u svim delimičnimkočenjima posti�e zatvoreno stanje, takoda je u opru�no akumulacionimkomorama prisutan pritisak koji odgovara�eljenom usporenju.

Daljim aktiviranjem ručne poluge (a)preko centra pritiska dospeva se upolo�aj parkirne kočnice. Izlaz (d) ostajeotvoren, zbog čega sabijeni vazduh izlaziiz opru�no akumulacionih komora.

U području pomoćne kočnice, odpolo�aja za vo�nju, pa do centra pritiska,ručna poluga se automatski vraća upolo�aj za vo�nju posle pu�tanja.

23

21

11

3

b

12

Druckpunkt

FeststellbremsstellungFahrtstellung

e

Ad

B

g

Cf

DE

a

Izvedba II

Polo�aj u vo�njiParkirni polo�aj

Centar pritiska

40

Ručni kočni ventili1.

Ručni kočni ventil961 723�0

Namena:Aktiviranje kočnog sistema pomoćne kaoi parkirne kočnice, koji ne sadr�e polugeu vezi sa opru�no akumulacionimcilindrom za solo pogon.

Ručni kočni ventil 961 723 1. . 0 se koristikod kočnog sistema pomoćne i parkirnekočnice u vezi sa opru�noakumulacionim cilindrom. Dodatnipriključak za upravljanje komandnimventilom prikolice omogućavapreno�enje kočnog dejstva na prikolicu.Kontrolni polo�aj za kontrolu dejstvaparkirne kočnice motornog vozila jeintegrisan.

Način rada:1. Pomoćna kočnicaU polo�aju za vo�nju ventil (c) dr�iotvorenu vezu iz prostora A u prostor B,a vazduh iz priključka 1 struji prekopriključka 21 u opru�no akumulacionekomore Tristop® - cilindara. Istovremenosabijeni vazduh dospeva kroz kontrolniventil (b) i prostor C ka priključku 22 ipuni priključak 43 komandnog ventilaprikolice.

Aktiviranjem kočnog sistema pomoćne

kočnice pomoću ručne poluge (a), ventil(c) zatvara vezu između prostora A i B.Sabijeni vazduh iz opru�noakumulacionih komora izlazi izotvarajućeg otvora (d) na priključku 3 uatmosferu. Pri tome se smanjuje pritisaku prostoru B i klip (e) se pod dejstvomsile pritisne opruge (f) kreće nani�e.Zatvaranjem izlaza posti�e se u svimpolo�ajima delimičnog kočenjazatvoreno stanje, tako da je u opru�noakumulacionim komorama prisutanodgovarajući pritisak za �eljenousporenje.

2. Polo�aj za parkiranjeKod daljeg aktiviranja ručne poluge (a)preko centra pritiska, dospeva se upoziciju za parkiranje. Izlaz (d) ostajeotvoren, a sabijeni vazduh iz opru�noakumulacionih komora izlazi upotpunosti.

U pomoćnom kočnom području odpolo�aja za vo�nju, pa do centra pritiska,ručna poluga (a) se automatski vraća upolo�aj za vo�nju posle otpu�tanja.Kombinacija osnovnog ventila sadodatnim kontrolnim ventilom mo�e sekontrolisati da li mehaničke sile kočnogsistema parkirne kočnice vučnog vozilamogu da dr�e vučni voz na određenomnagibu ili pak usponu pri otpu�tenomkočnom sistemu prikolice.

3. Kontrolni polo�ajU polo�aju za vo�nju su prostori A, B i Cmeđusobno povezani i napojni vazduhdospeva preko priključka 21 ka opru�noakumulacionim komorama, kao i prekopriključka 22 ka komandnom ventiluprikolice. Kod aktiviranja ručne poluge(a) pritisak se smanjuje u prostorima B iC, pa pri postizanju centra pritiskapotpuno nestane. Pri prekoračenjucentra pritiska, poluga (a) zauzimameđupolo�aj: zabravni polo�aj parkirnekočnice.

Daljim kretanjem poluge u kontrolnipolo�aj struji sabijeni vazduh iz prostoraA preko otvorenog ventila (b) u prostor C.Punjenjem priključka 22 upravlja seprikolični kočni ventil, koji sada sa svojestrane ponovo anulira nastalopneumatsko aktiviranje kočnice uprikolici za vreme kočenja pomoćnom iliparkirnom kočnicom. Vučni voz se sadadr�i samo mehaničkim silama opru�noakumulacionih cilindara vučnog vozila.Čim se ručica (a) otpusti, ona se vraća upolo�aj parkirne kočnice pri čemu kočnisistem prikolice učestvuje u parkirnojkočnici.

961 723 1 . . 0961 723 0 . . 0

41

Magnetni ventili 1.

Namena:Punjenje nekog radnog vodadovođenjem struje na magnet.

Način rada:Napojni vod iz rezervoara za vazduhpriključen je na priključak 1. Kotvamagneta (b) oblikovana kao telo ventiladr�i pomoću sile pritisne opruge (d) ulaz(c) zatvoren.

Dovod struje na kalem (e) magneta,pokreće kotvu (b) na gore, izlaz (a) sezatvara, a ulaz (c) otvara. Napojnivazduh struji sada od priključka 1 kapriključku 2 i puni radni vod. Po prekidudovoda struje na kalem (e) magneta,opruga (d) potiskuje kotvu (b) u njenpolazni polo�aj. Pri tome ulaz (c)zatvara, a izlaz (a) otvara i radni vod seprazni preko prostora A i izduva 3.

3/2- magnetni ventilza pra�njenje472 17�. 0

Namena:Pra�njenje nekog radnog voda pridovodu struje na magnet.

Način rada:Napojni vod je priključen na priključak 1,a sabijen vazduh struji preko prostora A ipriključka 2 u radni vod. Kotva magneta(b) oblikovana kao telo ventila dr�ipomoću sile pritisne opruge (d) ulaz (c)zatvoren. Dovod struje na kalem (e)

magneta, pokreće kotvu (b) na gore,ulaz (a) se zatvara, a izlaz (c) otvara.Sabijen vazduh iz radnog voda curi sadapreko priključka 3 u atmosferu.

Po prekidu dovoda struje na kalem (e)magneta, opruga (d) potiskuje kotvu (b)u njen polazni polo�aj. Pri tome izlaz (c)zatvara, a ulaz (a) otvara i napojnivazduh dolazi preko prostora A ipriključka 2 ponovo u radni vod.

3/2- magnetni ventilza punjenje472 07…. 0 i 472 17…. 0

42

Rele ventili1.

473 017 ... 0 973 011 20. 0

Rele ventil (ventil za za�titu od preopterećenja)473 017�0 i973 011 20. 0

Namena:Sprečavanje sabiranja kočnih sila ukombinovanim opru�no akumulacionimmembranskim cilindrima (Tristop® -cilindri) pri istovremenom aktiviranjukočnog sistema radne i parkirne kočnice,da bi tako efikasno sačuvali mehaničkeprenosne delove od preopterećenja.Brzo punjenje i pra�njenje opru�noakumulacionih cilindara.

Kod reda gradnje 973 011 20. 0dospeva, kod uobičajene veze (MBV napriključku 41 i HBV na priključku 42) upolo�aju ručnog kočnog ventila zavo�nju, smanjeni pritisak (p42 = 8 bar, p2 = 6,5 bar) u opru�nu akumulacijuTristop® - cilindra (u�teda energije unormalnoj vo�nji).

Način rada:a) Polo�aj za vo�njuU polo�aju za vo�nju, prostor A je prekopriključka 42 stalno napunjen iz ručnogkočnog ventila. Klip (a), opterećen zbogtoga sabijenim vazduhom, nalazi se usvojoj krajnjoj donjoj poziciji i dr�i izlaz(e) zatvoren kao i ulaz (d) otvoren.Napojni vazduh na priključku 1 dospevapreko priključka 2 (kod 973 011 20. 0umanjen) ka opru�noj akumulacijiTristop® - cilindra i kočni sistem parkirnekočnice je otpu�ten (otkočen).

b) Aktiviranje kočnog sistemaradne kočnice

Pri aktiviranju kočnog ventila motornogvozila struji sabijeni vazduh prekopriključka 41 u prostor B i opterećuje klip(b). Usled aktivnih suprotnih sila uprostorima A i C ne de�ava seprebacivanje rele ventila.

c) Aktiviranje kočnog sistemaparkirne kočnice

Aktiviranje ručnog kočnog ventilaprouzrokuje delimično ili potpunopra�njenje prostora A. Sada vi�e ilimanje rasterećeni klip (a) se krećenavi�e pomoću klipa (b), koji jeopterećen napojnim pritiskom u prostoruC. Izlaz (e) se otvara, a ulaz (d) zatvaraod kretanja navi�e sledeći telo ventila (c).Vr�i se odgovarajuće pra�njenje, uzavisnosti od polo�aja ručnog kočnogventila, opru�no akumulacionih cilindarapreko izlaza (e) i izduva 3.

Pri delimičnom kočenju zatvara se izlaz(e) posle pra�njenja i nastale ravnote�epritisaka u prostorima A i C. Rele ventil jetako u zatvorenom polo�aju. Pri maxkočenju ostaje nasuprot toga izlaz (e)stalno otvoren.

43

Rele ventili 1.d) Istovremeno aktiviranje

kočnog sistema radne iparkirne kočnice

1. Kočenje radnom kočnicom priispra�njenom opru�no akumula-cionom cilindruAko se pri ispra�njenim opru�noakumulacionim cilindrima dodatnoaktivira radna kočnica sabijen vazduhstruji preko priključka 41 u prostor B iopterećuje klip (b). On se po�to je prostorC ispra�njen, kreće nani�e. Izlaz (e) sezatvara, a ulaz (a) se otvara. Sabijenivazduh sa priključka 1 struji prekoprostora C i priključka 2 u opru�niakumulator.

Tako se otkočuje parkirna kočnica, i tosamo toliko, koliko radni pritisak raste.Ne dolazi dakle do sabiranja obe kočnesile.

Čim je u prostoru C narastajući pritisak

veći nego onaj u prostoru B, klip (b) sekreće navi�e. Ulaz (d) se zatvara ipostignuto je zatvoreno stanje.

2. Kočenje opru�nim akumulatorompri aktiviranoj radnoj kočniciRadna kočnica aktivirana je u područjudelimičnog kočenja. Prostor B je daklenapunjen. Ako se sada dodatno aktivira ikočni sistem parkirne kočnice, tj. pritsaku prostoru A opadne, napojni pritisak uprostoru C pokreće klipove (a i b) navi�e.Zaostalo telo ventila zatvara ulaz (d) iotvara izlaz (e). Postignuto je zatvorenostanje.

Pri max aktiviranju ručnog kočnogventila, priklju�ak 42 se potpunoisprazni. Po�to pritisak u prostoru C nemo�e biti ni�i od onog u prostoru Bposti�e se da se opru�no akumulacionakočnica stavlja u funkciju samo u merikoliko to svaki put dopu�ta kočni pritisak.

Sabiranje obe kočne sile pri maxaktiviranju se ne de�ava.

Kod vozila sa uređajem za nu�nootpu�tanje, ne sme se za red gradnje973 011 2.. 0 koristiti taj načinpriključivanja (različiti prečnici klipova a ib). Da ne bi na priključenomdvosmernom ventilu nastupila razlikapritisaka, mora da usledi HBV-upravljanje na 41 i MBV-upravljanje na42.

Kod otpu�tanja kočnog sistema radnekočnice (pri jo� uvek aktiviranomkočnom sistemu parkirne kočnice)prostor B se ponovo prazni. Pritisak uprostoru C nadvladava i pokreće klipove(b) navi�e. Izlaz (e) otvara i opru�niakumulator se povezuje sa izduvom 3.

Rele ventil(plastična izvedba)973 006�0

Namena:Upravljanje samo sa opru�no akumula-cionim delom Tristop® - cilindra kao ibr�em punjenju i pra�njenju ručnogkočnog ventila.

Način rada:Regulisan pritisak iz ručnog kočnogventila dospeva preko priključka 4 uprostor A i pokreće klip (a) u njegov donjipolo�aj. Napojni vazduh iz priključka 1

struji sada u prostor B i preko priključka2 u opru�no akumula-cioni deo Tristop®- cilindra.

Pri aktiviranju ručnog kočnog ventiladolazi do delimičnog ili potpunogsni�enja pritiska u upravljačkom vodu napriključku 4. Klip (a) se zbog pritiska uprostoru B ponovo kreće navi�e, a vi�akpritiska na priključku 2 odlazi prekoizlaza (b) i izduva 3 u atmosferu.

44

Rele ventili1.Rele ventil sa pode�avajućimpredkočenjem973 003 000 0

Namena:Brzo punjenje i pra�njenje pneumatskihuređaja kao i skraćenje vremena odzivai praga kod pneumatskih kočnihsistema.

Način rada:Aktiviranjem kočnog sistema strujisabijeni vazduh preko priključka 41 uprostor A i potiskuje klipove (a i b)nani�e. Pri tome se izlaz (c) zatvara, aulaz (e) otvara. Napojni vazduh izpriključka 1 struji preko prostora B kapriključcima 2 i puni priključene kočnecilindre u zavisnosti od upravljačkogpritiska predkočenjem zavisnim odpode�enog prednapona pritisne opruge(g).

Pritisak koji nastaje u prostoru B,opterećuje donje strane klipova (a i b).Na osnovu različitih aktivnih povr�ina

klipa (a), navi�e se kreće samo klip (b),nasuprot upravljačkom pritisku uprostoru A i sili pritisne opruge (g).Nailazeći ventil (d) zatvara ulaz (e) ipostignuto je zatvoreno stanje.

Pomoću vijka za pode�avanje (f) mo�eda se menja prednapon pritisne opruge(g), tako da pritisak predkočenja napriključcima 2 u odnosu na priključak 41iznosi max do 1 bar.

Ako usledi delimično sni�enje pritiska uupravljačkom vodu, klip (a) se ponovokreće navi�e, pri tome se otvara izlaz(c), a vi�ak pritiska izlazi na priključcima2 preko izduva 3. Pri potpunomnestanku upravljačkog pritiska napriključku 41, pritisak u prostoru Bpokreće klipove (a i b) u gornji krajnjipolo�aj, a izlaz (c) se otvara. Priključenikočni cilindri se preko izduva 3 potpunoisprazne.

45

Automatski regulator sile kočenja uzavisnosti od opterećenja (ARSK) 1.

Namena:Automatska regulacija sile kočenjahidrauličnih kočnih cilindara u točkovimau zavisnosti od opterećenja vozila.

Način rada:ARSK-ventil pričvr�ćen je na okvir vozilai upravlja se preko jedne zatezne opruge,koja je vezana sa zadnjom osovinom ilidirektno preko skretne poluge i polu�ja.Sa porastom opterećenja menja serastojanje između osovine i okvira vozila.Zbog toga se zatezna opruga (c) jačezategne i iz toga nastala sila se dovodipreko poluge (b), osovinice (a), kao iklipa (I) u ARSK-ventil.

Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice, a time i glavnog hidrauličnogkočnog cilindra dospeva hidraulični kočnipritisak, koji nastaje u krugu zadnjeosovine, kroz priključak 11 u prostor A.

Preko otvorenog prolaza (d), prostora D,kao i priključka 21, dospeva pritisak daljedo kočnih cilindara u točkovima zadnjeosovine, istovremeno dospeva kočnipritisak prednje osovine preko priključka12 u prostor b i pokreće klip (h) nasuprotdelujućoj sili na njegovoj zadnjoj strani uprostrou A, u svoj desni polo�aj. Akohidraulični kočni pritisak raste unutarkruga zadnje osovine, a time i u prostoruD preko vrednosti koja odgovara siliopruge preko poluge, u prostoru Dpritisak pokreće klip (I) na desno. Ventil(e) zatvara prolaz i postignuto jezatvoreno stanje.

Takođe i pri daljem povećanju pritiska napriključku 11, ventil (e) dr�i prolaz (d)zatvoren i nema povećanja regulisanogpritiska (otsečna karakteristika).

Pri smanjenju hidrauličnog kočnog

pritiska na priključku 11, pritisak uprostoru D koji preko otvora C deluje i nanepovratni ventil (f) i pokreće ga na levo,nasuprot sili pritisne opruge (g). Kočnipritisak kruga zadnje osovine, smanjujese najpre preko otvora C, prolaza (k) ipriključka 11. Sila zatezne opruge (c)pritiska klip (I) sad ponovo na levo, ventil(e) otvara prolaz (d), a kočni pritisak sesmanjuje preko priključka 11.

Pri otkazu kruga prednje osovine stvarase pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice hidraulični kočni pritisak samo uprostorima A i D. Zbog toga se klip (h)potiskuje u svoj levi krajnji polo�aj.Podizač ventila (j) povlači ventil (e), aprolaz (d) ostaje stalno otvoren.Hidraulični kočni pritisak dospeva sadaneumanjen ka kočnim cilindrima utočkovima zadnje osovne.

Automatski regulatorsile kočenja ARSK-ventil468 402�0

46

Automatski regulator sile kočenja u zavisnosti od opterećenja (ARSK)1.

Namena:Automatska regulacija sile kočenjahidrauličnih kočnih cilindara utočkovima u zavisnosti od stanjaopterećenja vozila.

Način rada:ARSK-ventil pričvr�ćen je na okvirvozila i upravlja se preko zatezneopruge (c) kao i zglobne poluge, koja jemehanički vezana sa osovinom. Ustanju prazno, postoji najveće rastojanjeizmeđu osovine i ARSK-ventila, polugasa zglobom se nalazi u svom najni�empolo�aju. Ako se vozilo optereti, to serastojanje smanjuje, a poluga sazglobom se iz polo�aja prazno kreće upravcu puno. Zbog toga se zateznaopruga (c) jače zate�e, a sila nastala iztoga pobuđuje ARSK-ventil prekoosovinice (a) kao i klipa (f).

Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice, a time i hidrauličnog glavnogkočnog cilindra, dospeva hidrauličnikočni pritisak, koji se stavara u kruguzadnje osovine, kroz priključak 1 uprostor A. Preko otvorenog ventila (d)dospeva pritisak u prostor B i daljepreko priključka 2 ka kočnim cilindrima u

točkovima zadnje osovine. Akohidraulični kočni pritisak unutar krugazadnje osovine, a time i u prostoru Braste iznad vrednosti koja odgovarainicijalnoj sili opruge na polugi (b),pritisak u prostoru B pokreće klip (f) nadesno. Ventil (d) se zatvara i postignutoje zatvoreno stanje.

Pri daljem porastu pritiska na priključku1 kao i u prostoru A, klip (f) se ponovokreće na levo. Ventil (d) se otvara i vi�ipritisak dospeva preko priključka 2 kakočnim cilindrima u točkovima. Akoponovo prevlada sila koja deluje uprostoru B, dolazi ponovo dozatvorenog stanja.

Pri opadanju hidrauličnog kočnogpritiska na priključku 1, a time i uprostoru A otvara se ventil (d) zbogpritisaka koji nastaje u prostoru B. Kočnipritisak u krugu zadnje osovine opadasada samo preko priključka 1 ipriključnog glavnog cilindra. Sila koja sesa zatezne opruge (c) prenosi naosovinicu (a) pritiska klip (f) u svoj levikrajnjim polo�aj, dok se pritisak uprostoru B smanjuje. Ventil (d) seoslanja na kući�te (e) i ostaje otvoren.

Automatski regulator sile kočenja ARSK-ventil468 404�0

47

Automatski regulator sile kočenja uzavisnosti od opterećenja (ARSK) 1.

Namena:Automatska regulacija sile kočenja uzavisnosti od ugiba gibnjeva, odnosno odopterećenja vozila. Zbog integrisanogrele ventila, vr�i se brzo punjenje ipra�njenje kočnih cilindara.

Način rada:Regulator sile kočenja pričvr�ćen je naokvir vozila, a preko polu�ja, odnosnoopru�nog tela povezan je sa jednomfiksnom tačkom na osovini. U stanjuprazno postoji najveći razmak izmeđuosovine i ARSK, poluga (j) nalazi se usvom najni�em polo�aju. U stanju puno,to rastojanje se smanjuje i poluga (j) sekreće iz stanja prazno u smeru stanja

Automatski regulator sile kočenja ARSK-ventil475 710�0

puno. Istovremeno sa polugom (j)pode�eni breg (i) pokreće podi�ačventila (h) u odgovarajuću poziciju kojastalno odgovara stanju opterećenja.

Sabijeni vazduh regulisan kočnimventilom motornog vozila, odnosnoprikoličnim kočnim ventilom, struji prekopriključka 4 u prostor A i deluje na klip(b). On se kreće nani�e, zatvara izlaz (d)i otvara ulaz (m). Regulisan sabijenivazduh na priključku 4 dospeva u prostorC ispod membrane (e) i deluje na aktivnupovr�inu relejnog klipa (f).

Istovremeno sabijeni vazduh struji prekootvorenog ventila (a), kao i kanala E uprostor D i deluje na gornju stranumembrane (e). Tom predregulacijompritiska prenosni odnos se povećava upodručju delimičnog opterećenja kodmalih upravljačkih pritisaka (max do 1,0bar). Ako upravljački pritisak dalje raste,klip (n) se kreće nasuprot dejstva sileopruge (o) navi�e i ventil (a) se zatvara.Zbog pritiska koji nastaje u prostoru Crelejni klip (f) se kreće nani�e. Izlaz (g) sezatvara, a ulaz (k) otvara. Napojnivazduh sa priključka 1 struji sada prekoulaza (k) u prostor B i dospeva preko

priključka 2 ka priključenim pneumatskimkočnim cilindrima. Istovremeno se uprostoru B stvara pritisak, koji deluje nadonju stranu relejnog klipa (f). Čim je tajpritisak ne�to veći nego onaj u prostoruC, relejni klip (f) se kreće na gore izatvara ulaz (k).

Membrana (e) nale�e na lepezastu ploču(I), pri kretanju klipa (b) nani�e i takostalno povećava aktivnu povr�inumembrane. Čim sila, koja deluje nadonju stranu membrane u prostoru C,postane jednaka sa silom koja deluje naklip (b), on se kreće na gore. Ulaz (m) sezatvara i postignuto je zatvoreno stanje.

Dalje povećanje pritiska na priključku 4dovodi automatski do proporcionalneredukcije pritiska regulisanog napriključcima 2.

Polo�aj podizača ventila (h), koji jezavisan od polo�aja poluge (j),merodavan je za regulisani kočnipritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom(I) mora da napravi hod koji odgovarapolo�aju podizača ventila (h), pre nego�to počne rad ventila (c). Tim hodom semenja i aktivna povr�ina membrane (e).

U stanju puno se na priključku 4 pritisakreguli�e u prostoru C u odnosu 1:1. Dokse na relejni klip (f) deluje punimpritiskom, on dr�i ulaz (k) stalnootvorenim i ne vr�i se regulacijaupravljanog kočnog pritiska.

Opadanjem upravljačkog pritiska napriključku 4 relejni klip (f), od pritiska napriključcima 2, i klip (b) od pritiska uprostoru C se kreće navi�e. Izlazi (d i g)se otvaraju i sabijeni vazduh izlazi prekoizduva 3 u atmosferu.

Pri otkazu polu�ja regulator automatskiide na nu�nu krivinu brega (i) čijiregulisani pritisak odgovara otprilikepolovini radnog pritiska pri stanju puno.

48

Automatski regulator sile kočenja u zavisnosti od opterećenja (ARSK)1.

Automatski regulator sile kočenja ARSK-ventil475 711�0

Namena:Automatska regulacija sile kočenjapneumatskih kočnih cilindara navazdu�no ogibljenim osovinama uzavisnosti od pritiska u gibnjevima,odnosno od stanja opterećenja vozila.

Način rada:Regulator sile kočenja se reguli�epritiskom iz oba kruga vazdu�nihgibnjeva preko priključaka 41 i 42.Upravljački klip (i) pritiska radni klip (j) sabregom (m) nasuprot dejstva sile opruge(I) na levo. Pri tome se podizač ventila(h) dovodi bregom (m) u odgovarajućupoziciju, koja odgovara stanjuopterećenja.

Sabijeni vazduh regulisan iz kočnogventila motornog vozila struji prekopriključka 4 u prostor A i deluje na klip(b). On se kreće na dole, zatvara izlaz (d)i otvara ulaz (q). Sabijeni vazduhregulisan na priključku 4 dospeva uprostor C ispod membrane (e) i deluje naaktivnu povr�inu relejnog klipa (f).

Istovremeno sabijeni vazduh struji prekootvorenog ventila (a), kao i kanala E uprostor D i deluje na gornju stranumembrane (e). Tom regulacijom pritiska

podi�e se redukcija u područjudelimičnog opterećenja pri malimupravljačkim pritiscima (do max 0,8 bar).Ako upravljački pritisak i dalje raste, klip(r) se kreće navi�e nasuprot dejstva sileopruge (s) i ventil (a) se zatvara.

Zbog pritiska koji nastaje u prostoru C,kreće se relejni klip (f) nani�e. Izlaz (g) sezatvara, a ulaz (o) otvara. Napojnivazduh sa priključka 1 struji sada prekoulaza (o) u prostor B i dospeva prekopriključaka 2 ka priključnim pneumatskimkočnim cilindrima. Istovremeno nastaje uprostoru B pritisak, koji deluje na donjustranu relejnog klipa (f). Čim je taj pritisakne�to vi�i od pritiska u prostoru C, relejniklip (f) se kreće na gore i ulaz (o) sezatvara.

Membrana (e) nale�e pri kretanju klipa(b) nani�e na lepezastu ploču (p) i takostalno povećava aktivnu povr�inumembrane. Čim se sila koja deluje uprostoru C na donju stranu membraneizjednači sa silom koja deluje na klip (b),on se kreće na gore. Ulaz (q) se zatvarai postignuto je zatvoreno stanje.

Polo�aj podizača ventila (h), koji jezavisan od polo�aja brega (m)merodavan je za regulisani kočnipritisak. Klip (b) sa lepezastom pločom(p) mora da napravi hod koji odgovarapodizaču ventila (h) pre nego �to počnerad ventila (c). Tim hodom se takođe

menja aktivna povr�ina membrane (e). Upolo�aju puno, reguli�e se pritisak napriključku 4 u odnosu 1:1 u prostoru C. Unjemu na relejni klip (f) deluje punpritisak, on dr�i ulaz (o) stalno otvoren ine vr�i se regulacija upravljanog kočnogpritiska.

Posle pada upravljačkog pritiska napriključku 4, relejni klip (f) sa pritiskom izpriključaka 2 i klip (b) sa pritiskom izprostora C, kreću se navi�e. Priključci (di g) se otvaraju, a sabijeni vazduh izlazipreko izduva 3 u atmosferu.

Ako opadne pritisak u vazdu�nomgibnju, regulator automatski ide upoziciju koja odgovara otprilike polovinipritiska ispravnog upravljačkog kruga.Ako pritisci opadnu u oba gibnja, malapritisna opruga (k), koja se nalazi uradnom cilindru dovodi radni klip tolikona desno, da podizač automatskizapadne u ulegnuće na bregu. Tadaregulisan pritisak odgovara polovinipritiska radne kočnice pri maxopterećenom vozilu.

Kontolni priključak 43 omogućavakontrolu regulatora sile kočenja u vozilu.Pri tome se deluje na upravljački klip sapode�enim kontrolnim pritiskom, dok supritisci u vazdu�nim jastucimaautomatski odvojeni od regulatora.

491

Automatski regulator sile kočenja uzavisnosti od opterećenja (ARSK) 1.

Automatski regulator sile kočenja 475 720 . . . 0

Namena:Automatska regulacija regulisanje silekočenja u zavisnosti od ugiba gibnjeva, atime i od opterećenja vozila. Krozintegrirani relejni ventil slijedi brzodozračivanje i odzračivanje kočionogcilindra.

Način rada:Regulator sile kočenja je pričvr�ćen zaokvir vozila i preko poluge je povezan sajednom fiksnom tačkom na osoviniodnosno opru�nim telom. Uneopterećenom stanju je najvećeodstojanje između osovine i regulatorasile kočenja, poluga (j) nalazi se u svomnajni�em polo�aju. Ako se vozilo opteretismanjuje se to odstojanje a poluga (j ) sepomera iz polo�aja prazno u smerupolo�aja puno. Zavoranj (i), koji sepostavlja u jednakom smislu uz pomoćpoluge (j) pomiče preko upravljačkekrivulje u kući�tu le�aja (p) letvu (q) atime i podizač ventila (g) u bilo kojipolo�aj opterećenja, koji odgovaratrenutačnom opterećenju.

Regulisan pritisak (upravljački pritisak) izkočnog ventila motornog vozila strujipreko priključka 4 u prostor A iopterećuje klip (b). On se kreće na levo,zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).

Regulisan vazduh na priključku 4dospeva u prostor C na levo membrane(e), kao preko kanal F u komore G iopterećuje aktivnu povr�inu relejnogklipa (f).

Sabijen vazduh struji istovremeno prekootvorenog ventila (a) kao i kanala E uprostor D i opterećuje desnu stranumembrane (e). Takvim upravljanjempredpritiskom podi�e se prenos upodručju delimičnog opterećenja primalim upravljačkim pritiscima (do max1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste idalje, klip (n) se kreće nasuprot siliopruge (o), a ventil zatvara.

Usled nastalog pritiska u prostoru G,relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)zatvara a ulaz (k) otvara. Napojnivazduh na priključku 1 struji sada prekoulaza (k) u prostor B i dolazi prekopriključka 2 ka uključenim pneumatskimkočnim cilindrima.Istovremeno u prostoru B nastajepritisak, koji deluje na donju stranurelejnog klipa (f). Čim je taj pritisak ne�toveći od onog u prostoru G, relejni klip (f)se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.

Pri kretanju klipa (b) membrana (e)nale�e na levo na lepezastu ploču (l) itako stalno povećava aktivnu povr�inumembrane. Čim se sila, koja u prostoruC deluje na desnu stranu membrane,izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),

klip se kreće na desno. Ulaz (m) sezatvara i postignuto je zatvoreno stanje.

Polo�aj podizača ventila (g), koji jezavisan od polo�aja poluge (j), jemerodavan za aktivnu povr�inumembrane i regulisan kočni pritisak. Klip(b) sa lepezastom pločom (l) mora danapravi odgovarajući hod u skladu sapolo�aja podizača ventila (g), pre nego�to počne delovanje ventila (c). Prekotog hoda se menja i aktivna povr�inamembrane (e). U polo�aju punogopterećenja su aktivna povr�inamembrane i klipa (b) ista. Time jeupravljani tlak u priključku 4 doveden uodnosu 1:1 u prostor C a time također uprostor G. Budući da je relejni stap (f)opterećen punim tlakom relejni dio,upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle nedolazi do nikakve redukcije dovođenogtlaka kočenja.

Poslije sni�enja upravljačkog tlaka upriključku 4 pokreće se stap (b) poddjelovanjem tlaka u prostoru C udesno astap releja (f) pod djelovanjem tlaka upriključku 2 se pokreće prema gore.Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduhizlazi preko izduva 3 u atmosferu.

50

Automatski regulator sile kočenja 475.721 . . . 0

Namena:Automatska regulacija regulisanje silekočenja u zavisnosti od vazdu�nogjastuka, a time i od opterećenja vozila.Kroz integrirani relejni ventil slijedi brzodozračivanje i odzračivanje kočionogcilindra.

Način rada:Regulatorom kočione snage upravlja tlakobaju krugova mjehova zračnogogibljenja preko priključaka 41 i 42.Upravljački stap (i) opterećen tlakomzračnog ogibljenja postavlja protiv snageopruge (j) podizač ventila (g) u bilo kojipolo�aj opterećenja, koji odgovaratrenutačnom opterećenju. Pri tomedjeluje aritmetička prosječna vrijednosttlakova zračnog ogibljenja 41 i 42.

Regulisan pritisak (upravljački pritisak) izkočnog ventila motornog vozila strujipreko priključka 4 u prostor A iopterećuje klip (b). On se kreće na levo,zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (m).Regulisan vazduh na priključku 4dospeva u prostor C na levo membrane(e), kao preko kanal F u komore G iopterećuje aktivnu povr�inu relejnogklipa (f).

Sabijen vazduh struji istovremeno prekootvorenog ventila (a) kao i kanala E uprostor D i opterećuje desnu stranumembrane (e). Takvim upravljanjem

predpritiskom podi�e se prenos upodručju delimičnog opterećenja primalim upravljačkim pritiscima (do max1,4 bar). Ako upravljački pritisak raste idalje, klip (n) se kreće nasuprot siliopruge (o), a ventil zatvara.

Usled nastalog pritiska u prostoru G,relejni klip (f) kreće se nadole. Izlaz (h)zatvara a ulaz (k) otvara. Napojnivazduh na priključku 1 struji sada prekoulaza (k) u prostor B i dolazi prekopriključka 2 ka uključenim pneumatskimkočnim cilindrima.Istovremeno u prostoru B nastajepritisak, koji deluje na donju stranurelejnog klipa (f). Čim je taj pritisak ne�toveći od onog u prostoru G, relejni klip (f)se kreće na gore i ulaz (k) zatvara.

Pri kretanju klipa (b) membrana (e)nale�e na levo na lepezastu ploču (l) itako stalno povećava aktivnu povr�inumembrane. Čim se sila, koja u prostoruC deluje na desnu stranu membrane,izjednaći sa silom koja deluje na klip (b),klip se kreće na desno. Ulaz (m) sezatvara i postignuto je zatvoreno stanje.

Polo�aj podizača ventila (g), koji jezavisan od polo�aja klipa (i), jemerodavan za aktivnu povr�inumembrane i regulisan kočni pritisak. Klip(b) sa lepezastom pločom (l) mora danapravi odgovarajući hod u skladu sapolo�aja podizača ventila (g), pre nego�to počne delovanje ventila (c). Prekotog hoda se menja i aktivna povr�ina

membrane (e). U polo�aju punogopterećenja su aktivna povr�inamembrane i klipa (b) ista. Time jeupravljani tlak u priključku 4 doveden uodnosu 1:1 u prostor C a time također uprostor G. Budući da je relejni stap (f)opterećen punim tlakom relejni dio,upravlja tlakom u odnosu 1:1. Dakle nedolazi do nikakve redukcije dovođenogtlaka kočenja.

Poslije sni�enja upravljačkog tlaka upriključku 4 pokreće se stap (b) poddjelovanjem tlaka u prostoru C udesno astap releja (f) pod djelovanjem tlaka upriključku 2 se pokreće prema gore.Izlazi (d i n) otvaraju i sabijen vazduhizlazi preko izduva 3 u atmosferu.

Ukoliko dođe do ispadanja tlaka zračnogogibljenja regulator se automatskipomiče u polo�aj, koji odgovara pribli�nopolovičnom tlaku intaktnog upravljačkogkruga. Ukoliko ispadnu oba tlakazračnog ogibljenja regulator seautomatski pomiče u polo�aj mirovanja.

Probni ventil s priključkom 43omogućava testiranje regulatora kočionesnage u vozilu. Při této kontrole seprostřednictvím zku�ební hadice tlakujířídicí okruhy 41 a 42 a tlaky vevzduchovém odpru�ení se připojenímzku�ební hadice odpojí od regulátoru.

Automatski regulator sile kočenja u zavisnosti od opterećenja (ARSK)1.

51

433 306

433 302

Opru�na tela 1.

Opru�na tela433 302�0 i 433 306�0

Namena:Sprečavanje o�tećenja regulacionogventila zavisno od opterećenja, odnosnoautomatskog regulatora sile kočenja.

Način rada:Kod veoma jakih oscilacija osovina, kojeprevazilaze regulaciono područjeregulacionog ventila u zavisnosti odopterećenja, odnosno regulatora silekočenja, pomera se okretna poluga (e),koja u mirnom stanju zauzima vodoravnipolo�aj, oko fiksne tačke na kući�tu (c).Kugla (d) opterećena pritisnim

oprugama (a i b) garantuje pri tomestalnu mehaničku vezu sa kući�tem (c),dok se okretna poluga ne vrati u svojnormalni polo�aj i ponovo potpuno nenalegne na prednji zid kući�ta.

Izvitoperenje spojne �ipke ka regulatorusile kočenja pri kretanju gore-dolesprečava se time, po�to je ona na obrtnojpolugi (e) ule�i�tena u loptastom zglobu(f), odnosno u gumenom pritisnomkomadu.

52 1

Namena:Regulacija kočnog kruga prednjeosovine kod ARSK-ventila kočnog krugazadnje osovine kao i brzo pra�njenjekočnih cilindara.

Način rada:Pri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice dospeva regulisan sabijenivazduh iz kočnog ventila motornogvozila kroz priključak 1 na gornju stranustepenastog klipa (d) i gura ga dograničnika na dole. Dvostruki ventil (a) sekreće sa njim, zatvara izlaz (b) i otvara

ulaz (c). Sabijeni vazduh struji prekopriključka 2 u kočni krug prednje osovinei puni cilindre prednje kočnice.

Istovremeno iz ARSK-ventila se dovodi,već prema stanju opterećenja vozila,vi�e ili manje redukovan kočni pritisak zazadnju osovinu, preko priključka 4 i nakru�nu povr�inu stepenastog klipa.Zatvaranje ulaza (c) vr�i se ako odnosregulisanih pritisaka (priključci 1 i 4) karegulisanim pritiscima (priključci 2)odgovara odnosu povr�ina stepenastogklipa (d).

Ako opadnu upravljački pritisci napriključcima 1 i 4, onda se sada zbogvi�eg pritiska kočnog cilindra, stepenastiklip (d) sa dvostrukim ventilom (a)ponovo podi�e. Izlaz (b) se otvara, apreko izduva 3 se vr�i brzo potpuno ilidelimično pra�njenje kočnih cilindarakoje odgovara upravljačkim pritiscima.

Ventil puno/prazno i redukcioni ventil1.Ventil puno/prazno473 300�0

d

1

2 2

3

c

ba

4

d

1

2 2

3

c

ba

Redukcioni ventil473 301�0

Namena:Redukovanje regulisanog pritiska uodređenom odnosu i brzo pra�njenjepriključenih kočnih uređaja.

Način rada:Preko priključka 1 struji sabijeni vazduh uprostor A i pokreće stepenasti klip (d)nani�e nasuprot dejstvu sile pritisneopruge (a). Ispusni ventil (b) se zatvara,a upusni ventil (c) se otvara. Sabijeni

vazduh struji preko priključka 2 kapriključenim kočnim uređajima.

Istovremeno se u prostoru B stvarapritisak koji deluje na donju stranu klipa(d). Čim se postigne ravnote�a sila nadonjoj strani i na manjoj gornjoj stranistepenastog klipa (d), klip se podi�e, aupusni ventil (c) se zatvara. Odnospritisaka odgovara odnosu obe povr�inestepenastog klipa. Ako pritisak na

priključku 1 opada, onda se sada zbogvi�eg pritiska u prostoru B stepenasti klip(d) kreće navi�e. Izduvni ventil (b) seotvara i preko izduva 3 se vr�i delimičnoili potpuno pra�njenje u zavisnosti odupravljačkog pritiska priključenih kočnihuređaja. Zbog pritisne opruge (a)stepenasti klip takođe ostaje bez pritiskau svom gornjem krajnjem polo�aju.

531

Ventil puno/prazno 1.

Namena:Regulacija kočnog kruga prednjeosovine kod ARSK kočnog kruga zadnjeosovine, kao i brzo pra�njenje kočnihcilindara.

Način rada:a) Kočni polo�aj delimično

opterećenog vozilaPri aktiviranju kočnog sistema radnekočnice, preko ARSK (regulator sapredupravljačkim stepenom) kočnogkruga zadnje osovine, regulisan kočnipritisak ka cilindrima zadnje osovine ikao upravljački pritisak ka priključku 4ventila puno/prazno. Preko otvora Epritisak dospeva u prostor C i deluje nagornju stranu klipa (d). On se kreće pripritisku 0,5 bar nasuprot dejstva silepritisne opruge (e) u svoj donji krajnjipolo�aj. Pri tome se zatvara ventil (b),opterećen oprugom, ulaz (c) i otvaraizlaz (f). Upravljački pritisak je takođe uprostoru B i deluje na kru�nu povr�inuklipa (d).

Istovremeno struji regulisan sabijenivazduh iz kočnog kruga radne kočnice 2,dvokru�nog kočnog ventila motornogvozila preko priključka 1 u prostor A iopterećuje gornju stranu klipa (a). On sekreće nani�e, izlaz (f) se zatvara i ulaz (c)otvara. Sabijeni vazduh struji preko

prostora D kao i priključka 2 u kočni krugprednje osovine i puni cilindre prednjeosovine. Pritisak koji nastaje u prostoruD pokreće klip (a) ponovo navi�e. Ulaz(c) se zatvara i postignuto je zatvorenostanje.

b) Kočni polo�aj max opterećenog vozila

Funkcija ventila puno/prazno kod maxopterećenog vozila kao �to je prethodnoopisano. Upravljački pritisak u prostoru Bpri aktiviranju kočnice deluje na kru�nuprstenastu povr�inu klipa (a) sada sapunim radnim pritiskom. Preovlađuju sileu prostorima A i B koje deluju napovr�inu klipa (a) i redukcija pritiska seponi�tava. Pritisak na priključku 1 seupravlja u celom području delimičnogkočenja do polo�aja max kočenja 1:1.

Pri pra�njenju kočnog sistema pritisakopada iz priključka 1 i 4 prekodvokru�nog kočnog ventila motornogvozila, odnosno ARSK ventila.Istovremeno kočni pritisak iz prostora Dpokreće klip (a) navi�e. Ulaz (c) sezatvara, izlaz (f) otvara, a sabijenivazduh iz priključka 2 struji preko izduva3 u atmosferu.

Klip (d) ostaje u svom donjem krajnjempolo�aju do nekog zaostalog pritiska od

0,5 bar na priključku 4 i izlaz (f) jeotvoren. Pri daljem padu pritiska uprostoru C, pritisna opruga (e) pokrećeklip (d) navi�e. Izlaz (f) se zatvara, a ulaz(c) otvara. Ostatak pritiska na priključku2 opada preko priključka 1.

c) Način rada kod otkaza kočnog kruga zadnje osovine

Kod otkaza kočnog kruga zadnjeosovine, priključak 4 ostaje, a time iprostor C iznad klipa (d) bez pritiska priaktiviranju kočnog sistema radnekočnice. Klip (d) dr�i sila pritisne opruge(e) u njegovom gornjem krajnjempolo�aju. Ulaz (c) ostaje stalno otvoren.Regulisan sabijeni vazduh iz kočnogkruga 2 radne kočnice dvokru�nogkočnog ventila motornog vozila strujinesmanjeno kroz ventil puno/prazno kakočnim cilindrima kočnog kruga prednjeosovine.

Ventil puno/prazno473 302�0

54

Namena:Upravljanje dvovodim kočnim sistemomprikolice u vezi sa dvokru�nim kočnimventilom motornog vozila i ručnimkočnim ventilom za opru�noakumulacioni cilindar.

Način rada:a) Upravljanje iz dvokru�nog

kočnog ventila motornogvozila

Pri aktiviranju kočnog ventila motornogvozila, sabijeni vazduh struji iz kočnogkruga radne kočnice 1 preko priključka41 u prostor A i deluje na klipove (a i i).Oni se zajedno kreću na dole.Nasedanjem klipa (i) na ventil (d), izlaz(c) se zatvara, a ulaz (h) se otvara.Napojni vazduh iz prostora C struji prekoprostora B ka priključku 2 i puni kočni vodprikolice u zavisnosti od pritiska ukočnom krugu radne kočnice 1 saprednjačenjem zavisnim od pode�enogprednapona pritisne opruge (b).

Pritisak koji nastaje u prostoru B delujena donje strane klipova (a i i). Na osnovurazličitih aktivnih povr�ina klipa (a), krećese samo klip (i) navi�e nasuprotupravljačkom pritisku u prostoru A i siliopruge (b). Sledeći ventil (d) zatvara ulaz(h) i postignuto je zatvoreno stanje. Kod

max kočenja preovladava pritisak kojideluje na gornju stranu klipa (i) i ulaz (h)ostaje otvoren.

Pomoću vijaka za pode�avanje (j) mo�eda se menja prednapon pritisne opruge(b), tako da prednjačenje pritiskapriključka 2 nasuprot priključka 41 iznosimax do 1 bar.

Istovremeno sa procesima u priključku41, kočni krug radne kočnice 2 vr�i prekopriključka 42 punjenje prostora E ispodmembrane (e). Po�to samo punjenjemprostora B i D preovlađuje pritisak kojideluje na gornje strane klipa (g) imembrane (e), ne menja polo�aj klipa(g). Ako zbog defekta otka�e kočni krugradne kočnice 1, onda se preko kruga 2vr�i samo punjenje priključka 42. Pritisakkoji se stvara u prostoru E ispodmembrane (e) pokreće klip (g) kao iventil (d) na gore. Klip (i) zadr�an u svomgornjem krajnjem polo�aju zatvara izlaz(c) i otvara ulaz (h), tako da vr�i punjenjepriključnog kočnog voda u zavisnosti odkočenja motornog vozila.

U području delimičnog kočenja klip (g)pokreće pritisak koji se stvara u prostoruB, ponovo na dole. Ulaz (h) se zatvara ipostignuto je zatvoreno stanje. Pri max

kočenju preovladava pritisak u prostoruE i ulaz (h) ostaje otvoren.

Pri upravljanju preko 2. kruga kočnogsistema radne kočnice vr�i seupravljanje prikoličnog kočnog ventilabez predkočenja.

b) Upravljanje iz ručnog kočnog ventila

Posebno pra�njenje opru�noakumulacionih cilindara preko ručnogkočnog ventila dovodi do odgovarajućegpra�njenja prostora D preko priključka43. Sada preovlađujući napojni pritisak uprostoru C pokreće klip (g) na gore.Punjenje priključka 2 odvija se tada naisti način kao kod upravljanja prostora Epri otkazu 1. kočnog kruga radnekočnice.

Posle zavr�etka procesa kočenjapriključci 41 i 42 se ponovo prazne,odnosno, priključak 43 se puni. Time seklipovi (a i i), kao i klip (g) usled pritiska uprostoru B vraćaju u svoje početnepolo�aje. Pri tome se otvara izlaz (c), asabijeni vazduh na priključku 2 izlazi krozklipnu cev (f) i izduv 3 u atmosferu.

Prikolični kočni ventil1.Prikolični kočni ventil sa predkočenjem973 002�0

55

1.

Namena:Upravljanje dvovodim kočnim sistemomprikolice u sprezi sa dvokru�nim kočnimventilom motornog vozila i ručnimkočnim ventilom za opru�noakumulacioni cilindar.Kod proboja voda ili nepriključenogkočnog voda pri aktiviranju kočnogventila motornog vozila vr�i seprigu�enje napojnog vazduha odmotornog vozila ka prikolici, priistovremenom padu pritiska u napojnomvodu prikolice.

Način rada:Kod punjenja kočnog sistema sabijenimvazduhom vazduh za napajanje strujikroz priključak 11 u 2/2 ventil i deluje naklip (i). On se kreće nasuprot dejstva silepritisne opruge (k) u svoj gornji krajnjipolo�aj. Preko prostora C i priključka 12vazduh za napajanje struji dalje kaautomatskoj spojničkoj glavi �napajanje�.

Prikolični kočni ventil

a) Upravljanje dvokru�nimkočnim ventilom motornogvozila

Pri aktiviranju kočnog ventila motornogvozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnogkruga radne kočnice preko priključka 41u prostore A i G i deluje na klipove (a i i).Klip (a) se kreće nani�e. Nasedanjemklipa (a) na ventil (d), izlaz (b) se zatvara,a ulaz (c) se otvara. Napojni vazduh izprostora C struji preko prostora B kapriključku 22 i puni kočni vod prikolice uzavisnosti od pritiska u 1. kočnom kruguradne kočnice. Istovremeno sabijenivazduh struji preko kanala (h) u prostor Fi deluje sa donje strane klipa (i). Priupravljačkom pritisku od oko 4 barpreovladava pritisak koji deluje na gornjustranu klipa (i) i pokreće ga nani�e doivice kući�ta (j) (kretanje samo da bi seizbegao zastoj klipa (i)).

Pritisak koji nastaje u prostoru B delujena donju stranu klipa (a) i pokreće ganavi�e nasuprot dejstva upravljačkogpritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (d)zatvara ulaz (c) i postignuto je zatvorenostanje. Pri max kočenju preovladavaupravljački pritisak, koji deluje na gornjustranu klipa (a) i ulaz (c) ostaje otvoren.

Istovremeno sa procesima u priključku41 vr�i se iz kočnog kruga 2, radnekočnice, preko priključka 42 punjenjeprostora E ispod membrane (f). Po�topunjenjem prostora B i D preovladavapritisak koji deluje na gornje strane klipa(e) i membrane (f), ne menja se polo�ajklipa (e). Ako otka�e 1. kočni krug radnekočnice, onda se preko kruga 2 vr�isamo punjenje priključka 42. Pritisak kojipri tome nastaje u prostoru E ispodmembrane (f) pokreće klip (e) kao i ventil(d) na gore. Klip (a) zadr�an u svomgornjem krajnjem polo�aju zatvara izlaz(b) i otvara ulaz (c), tako da se vr�ipunjenje kočnog voda prikolice, kojeodgovara kočenju motornog vozila.

U području delimičnog kočenja pritisakkoji se stvara u prostoru B pokreće klip(e) ponovo nani�e. Ulaz (c) se zatvara ipostignuto je zatvoreno stanje. Pri maxkočenju preovladava pritisak u prostoruE i ulaz (c) ostaje otvoren.

Pri pucanju prikoličnog kočnog voda(priključak 22) ne dolazi do porastapritiska pri aktiviranju kočnog sistemaradne kočnice unutar prostora B i F.Time se klip (i) opet kreće na dole zbogdejstva upravljačkog pritiska iz prostora

G i time se prigu�uje strujeći vazduh zanapajanje iz priključka 11 ka priključku12. Istovremeno opada pritisak uprikoličnom napojnom vodu (priključak12) preko otvorenog ulaza (c) na mestupucanja prikoličnog kočnog voda i timedovodi do nu�nog kočenja prikolice.

b) Upravljanje iz ručnog kočnogventila

Stepenasto pra�njenje opru�noakumulacionih cilindara preko ručnogkočnog ventila dovodi do odgovara-jućeg pra�njenja prostora D prekopriključka 43. Sada preovlađujući napojnipritisak u prostoru C pokreće klip (e) nagore. Punjenje priključka 22 odigrava setada na isti način kao kod upravljanjaprostora E pri otkazu 1. kočnog krugaradne kočnice. Posle zavr�etka kočnogprocesa, priključci 41 i 42 se prazne,odnosno priključak 43 se puni. Time seklipovi (a i e) vraćaju u svoje početnepolo�aje, usled pritiska u prostoru B. Pritome se otvara izlaz (b), a na priključku22 sabijeni vazduh izlazi kroz cev klipa(g), kao i izduva 3 u atmosferu.

Prikolični kočni ventil sa 2/2 ventilom bez predkočenja 937 002 5.. 0

56

Prikolični kočni ventil1.

Prikolični kočni ventil sa predkočenjem973 008�0

Namena:Upravljanje dvovodog kočnog sistemaprikolice u sprezi sa dvokru�nim kočnimventilom motornog vozila i ručnimkočnim ventilom za opru�noakumulacioni cilindar.Pri pucanju voda ili kod nepriključenogprikoličnog kočnog voda vr�i seprigu�enje vazduha za napajanje, priaktiviranju kočnog ventila motornogvozila, od motornog vozila ka prikolici priistovremenom padu pritiska u napojnomvodu prikolice.

Način rada:a) Upravljanje iz dvokru�nog

kočnog ventila motornogvozila

Kod aktiviranja kočnog ventila motornogvozila sabijeni vazduh struji iz 1. kočnogkruga radne kočnice preko priključka 41u prostor B i deluje na klip (e). On sekreće nani�e i nasedanjem klipa (e) naventil (j), izlaz (g) se zatvara, a ulaz (k)otvara. Napojni vazduh sa priključka 11struji preko prostora G ka priključku 2 ipuni kočni vod prikolice, shodno pritiskuu 1. kočnom krugu radne kočnice sa

predkočenjem (max 1 bar) zavisnim odvijka za pode�avanje (f).

Nastajući pritisak u prostoru D deluje sadonje strane klipa (e). Na osnovurazličitih aktivnih povr�ina klipa (e),potpomognut upravljačkim pritiskom izprostora C i silom pritisne opruge (I) onse kreće navi�e. Nailazeći ventil (j)zatvara ulaz (k) i postignuto je zatvorenostanje. Kod max kočenja preovladavapritisak koji deluje na gornju stranu klipa(e) i otvor (k) ostaje otvoren.

Pri porastu pritiska u prostoru B, klip (k)se potiskuje nadole nasuprot pritiskuregulacione opruge (d). Ventil (c) seotvara vijkom za pode�avanje (f) iupravljački pritisak koji nastaje uprostoru C potpoma�e regulaciju klipa(e). otuda regulisan pritisak na priključku2 mo�e da bude ni�i nego upravljačkipritisak na priključku 41. Ako se vijak zapode�avanje (f) npr. okrene kontrasmeru kazaljke na satu, smanjuje sepritisak u prostoru C i zadr�avanjemravnote�e povećava se regulisanpritisak.

57

Prikolični kočni ventil 1.Istovremeno sa procesima na priključku41 vr�i se punjenje prostora A iz kočnogkruga 2 radne kočnice preko priključka42. Po�to punjenjem prostora B i Cpreovladava upravljački pritisak, kojideluje na gornju stranu klipa (e), polo�ajklipa (a) je bez značaja. Ako zbogdefekta otka�e 1. kočni krug radnekočnice, onda se preko kruga 2 vr�isamo punjenje priključka 42. Porastpritiska pri tome u prostoru A pokrećeklip (a) nadole i gura klip (e) ispred sebe,a punjenje kočnog voda prikolice obavljase kao �to je prethodno opisano, ali ipakbez predkočenja.

b) Upravljanje iz ručnog kočnogventila

Postepeno praćnjenje oprućnoakumulacionih cilindara preko ručnogkočnog ventila, dovodi doodgovarajućeg praćnjenja prostora Fpreko priključka 43. Sada preovlađujućinapojni pritisak na priključku 11 pokrećeklip (l) na gore. Punjenje priključka 2odvija se tada na isti način kao kodupravljanja prostora A pri otkazu 1.kočnog kruga radne kočnice.

Posle zavr�etka kočnog procesa,priključci 41 i 42 se ponovo prazne,odnosno priključak 43 se puni. Time seklipovi (a i e), kao i klip (h) vraćaju u svojepočetne polo�aje sa pritiskom iz prostoraD. Pri tome se otvara izlaz (g), a sabijenivazduh u priključku 2 izlazi kroz �upljiklip (h) i izduv 3 u atmosferu.

c) Obezbeđenje upravljačkogvoda od pucanja

Pri punjenju pneumatskog kočnogsistema, vazduh za napajanje struji krozpriključak 11 i prostor G ka priključku 12i odatle ka automatskoj spojničkoj glavi�napajanje�. Kod kočnog procesa sepreko priključka 2 u vodu ka spojničkojglavi �kočnica� stvara upravljačkipritisak, a sabijeni vazduh potreban za todovodi se iz priključka 11. Pritisak prekoklipa (i) pritom lagano opada.Istovremeno se ispod klipa (i) prekokanala E sabijeni vazduh dovodi izpriključka 41 i klip (i) se ponovo podi�e.Pritisak u prostoru G ponovo raste, zbogčega se klip iznova potoskuje na dole(kretanje samo da bi se izbegao zastojklipa (i)).

Ako se zbog pucanja prikoličnog kočnogvoda na priključku 2 ne stvara pritisak,klip (i) ostaje u svom gornjem polo�aju iblokira prolaz ka prostoru G. Dovodvazduha sa priključka 11 ka priključku 12se prigu�uje, a pritisak u prikoličnomnapojnom vodu pada (priključak 12)preko otvorenog ulaza (k) na mestupucanja kočnog voda prikolice i timedovodi do prinudnog kočenja prikolice.

58

Prikolični kočni ventil1.

Prikolični kočni ventil sa predkočenjem i 2/2 ventil973 009�0

Namena:Upravljanje dvovodog kočnog sistemaprikolice u sprezi sa dvokru�nim kočnimventilom motornog vozila i ručnimkočnim ventilom za opru�noakumulacione cilindre.Kod pucanja voda ili nepriključenjakočnog voda prikolice, pri aktiviranjukočnog ventila motornog vozila dolazi doprigu�enja vazduha za napajanje odmotornog vozila ka prikolici priistovremenom padu pritiska u napojnomvodu prikolice. Tim procesom seprikolica odmah automatski koči.

Način rada:Pri punjenju pneumatskog kočnogsistema, vazduh za napajanje struji krozpriključak 11 u 2/2 ventil i deluje na klip(k). On se kreće nasuprot sili pritisneopruge (I) potpomognut pritisnomoprugom (j) u svoj gornji krajnji polo�aj.Preko kanala (i) napojni vazduh struji u

prostor D i dospeva preko priključka 12ka automatskoj spojničkoj glavi�napajanje�.

a) Upravljanje iz dvokru�nogkočnog ventila motornogvozila

Pri aktiviranju kočnog ventila motornogvozila, sabijeni vazduh struji iz 1. kočnogkruga radne kočnice preko priključka 41u prostore A i F i deluje na klipove (a i k).Klip (a) se kreće nani�e i potiskuje klip(b) na ventil (g), izlaz (e) se zatvara, aizlaz (f) se otvara. Napojni vazduh strujipreko prostora B ka priključku 22 i punikočni vod prikolice prema pritisku u 1.kočnom krugu radne kočnice sapredkočenjem od 0,2 +/- 0,1 bar kojemo�e da se menja pomoću vijka zapode�avanje (d).

Preko otvora (c) struji istovremenosabijeni vazduh u prostor G i pokreće klip

59

Prikolični kočni ventil 1.(m) na dole, nasuprot sili opruge. Ventil(n) naseda na vijak za pode�avanje (d) ioslobađa prolaz ka prostoru E. Sabijenivazduh struji u prostor E i potpoma�e silekoje deluju na donju stranu klipa (b).

Porast pritiska u prostoru B i E deluje narazličite aktivne povr�ine klipa (b) ipokreće ga zajedno sa klipom (a) nagore, nasuprot dejstva upravljačkogpritiska u prostoru A. Nailazeći ventil (g)zatvara ulaz (f) i postignuto je zatvorenostanje. Pri max kočenju preovlađujeupravljački pritisak koji deluje na gornjustranu klipa (a), a ulaz (f) ostaje otvoren.

Istovremeno sa procesima u priključku41 vr�i se iz 2. kočnog kruga radnekočnice punjenje preko priključka 42,prostora H i iznad klipa (b). Po�topunjenjem prostora A preovladavapritisak koji deluje na gornju stranu klipa(a), polo�aj klipova (a i b) se ne menja.

Ako zbog nekog defekta otka�e 1. kočnikrug radne kočnice, onda se preko kruga2 vr�i samo punjenje priključka 42.Pritisak koji pri tome nastaje u prostoru Hispod klipa (a) pokreće klip (b) na dole.On zatvara izlaz (e) i otvara ulaz (f), takoda se punjenje priključnog kočnog vodakoje odgovara kočenju motornog vozilavr�i bez predkočenja.

U području delimičnog kočenja, pritisakkoji se stvara u prostoru B i E pokrećeklip (b) ponovo na gore. Ulaz (f) sezatvara i postignuto je zatvoreno stanje.Kod max kočenja preovladava pritisak uprostoru H i ulaz (f) ostaje otvoren.

Pri otkazu prikoličnog kočnog voda(priključak 22) ne dolazi do porastapritiska, kod aktiviranja kočnog sistemaradne kočnice, unutar prostora B i E.Napojni vazduh struji preko otvorenogulaza (f) i priključka 22 na mestu pucanja

voda u atmosferu. Tako se klip (k) daljekreće na dole zbog upravljačkog pritiska,koji deluje u prostoru F i time seprigu�uje napojni vazduh koji izpriključka 11 struji ka priključku 22.Istovremeno opada pritisak u napojnomvodu prikolice (priključak 12) prekootvorenog ulaza (f) na mestu pucanjaprikoličnog kočnog voda, i time dovodido nu�nog kočenja prikolice

b) Upravljanje iz ručnog kočnogventila

Stepenasto pra�njenje opru�noakumulacionih cilindara preko ručnogkočnog ventila dovodi do odgovarajućegpra�njenja prostora C preko priključka43. Sada preovlađujući napojni pritisak uprostoru D pokreće klip (h) na gore.Pra�njenje priključka 22 odigrava setada na isti način kao kod upravljanjaprostora H kod otkaza 1. kočnog krugaradne kočnice.

Posle zavr�etka procesa kočenjapriključci 41 i 42 se ponovo prazne,odnosno priključak 43 se puni. Time seklipovi (a i b) pritiskom iz prostora B � klip(h) pritiskom iz prostora C, vraćaju usvoje početne polo�aje. Pri tome seotvara izlaz (b), a sabijeni vazduh upriključku 22 izlazi kroz cev klipa naizduv 3 u atmosferu.

60

Wendelflex®-veza spiralnim fleksibilnim crevom1.

Wendelflex®-veza spiralnim fleksibilnim crevom452 711�0

Namena:1. Spaja pneumatski kočni sistem

tegljača sa poluprikolicom.

2. Spaja delove pneumatskogsistema koji su međusobnopromenljive du�ine.

Koncepcija:Wendelflex je crevo savijeno u spiralu,koje se pri promenama du�ine iste�e, aposle rasterećenja se vraća na početnudu�inu.

Od nastavka creva (za priključak), pa doprvog navoja crevo je ukrućenospiralnom oprugom zbog izbegavanjalomljenja na tom opterećenom mestu.

Wendelflex-veze sa spiralnim fleksibil-nim crevima, ne zahtevaju dodatnedr�ače. Wendelflex-veza spiralnimfleksibilnim crevom proizvedena je odcrnog poliamida 11. Za optičkorazlikovanje spojeva sa crevima,spojničke glave su snabdeveneobojenim poklopcem.

Poliamid 11 je postojan na sredinu uvozilu, kao npr. naftne derivate, ulja imasti. Osim toga te cevi su otporne nabaze, nehlorisane rastvarače, organske ineorganske kiseline i razređenaoksidaciona sredstva. (primenu sred-stava za či�ćenje sa sadr�ajem hloratreba izbegavati). U vezi postojanosti naspecijalne medijume mo�e se informisatiupitom.

61

Spojničke glave 1.

A1

A2

B1

C1

Namena:Spajaju pneumatske kočne sistememotornog vozila, odnosno tegljača sakočnim sistemom priključnog vozilashodno evropskim propisima.Spojničke glave odgovaraju ISO-standardu 1728.

Opis:Varijante spojničke glave A1, B1 i C1 zanapojni vod imaju crveni poklopac iaksijalni osigurač protiv međusobnogzamenjivanja.

Varijante A2 i B2 za kočni vod imaju �utipoklopac i bočni osigurač odmeđusobnog zamenjivanja.

U izvedbama B i C uvek je ugrađenjedan ventil koji zatvara prolaz vazduha,kada suprotna spojnička glava nijespojena.

Način rada:Prilikom spajanja spojnička glava, kojase nalazi na spojnom crevu povezuje sesa spojničkom glavom pričvr�ćenom na

motornom vozilu okretanjem priistovremenom međusobnom zahvatanjusuprotnih vođica. Posle nasedanja nakraju obrtanja stvorena je čvrsta vezaobe spojničke glave. Zbog osiguranja odmeđusobne zamene mogu semeđusobno spajati samo odgovarajućespojničke glave.

� Spajanje C1 sa A1, B1 sa A1 i B2 saA2:

Za vreme kopčanja zaptivni prstenspojničke glave tip A otvara ventilglave tipova B ili C čime seuspostavlja pneumatska vezavodova i istovremeno se mestospajanja zaptiva. Pri razdvajanjuveze ventil se zatvara automatski.

� Spajanje A2 sa A2:

Kod identičnih spojničkih glava bezventila zaptivnost se posti�emeđusobnim pritiskom zaptivnihprstenova.

Spojničke glave za dvovode kočne sisteme952 200�0

62

Duo-Matic brza spojnica1.Duo-Matic brza spojnicaza prikolice 452 80. �0

Namena:Spajanje pneumatskih kočnih sistemateretnog motornog vozila sa kočnimsistemom prikolice.

Način rada:Pri spajanju prikolice ručica (b) se pritiskana dole, pri čemu se za�titni poklopci (a id) otvaraju. Duo-Matic prikolični deostavlja se pod za�titni pokopac, a ručica(b) se spu�ta. Torziona opruga (e) delujena za�titne pokopce (a i d) i pritiskaprikolični deo prema automatskomventilu za zatvaranje (c), pri čemu se oniotvaraju i sabijeni vazduh dospeva kaprikolici.

Ventil motornog vozila

Ventil prikolice

452 802 009 0

452 804 012 0

Duo-Matic brza spojnicaza poluprikolicu 452 80. �0

Namena:Spajanje pneumatskih kočnih sistemategljača sa kočnim sistemom polupri-kolice.

Način rada:Pri spajanju poluprikolice ručica (b) sepritiska na dole, pri čemu se za�titnipoklopci (a i d) otvaraju. Duo-Matic deona motornom vozilu stavlja se podza�titni poklopac, a ručica (b) se otpu�ta.Torziona opruga (e) deluje na za�titnipokopac (a i d) i potiskuje deo namotornom vozilu prema povr�ininagomilavanja. Automatski ventili (c) zaisključenje se otvaraju i sabijeni vazduhdospeva ka poluprikolici.

Deo na motornom vozilu

Deo na poluprikolici

452 805 004 0

452 803 005 0