Singidunum Reg Skladista

T-7

Skladišni sistemi

D. Regodić

7. Skladišni sistemi 7. nedelja 09.12.2008

77

Nastavna pitanja:

1.

Uvod2.

Redovi uskladištene robe i hodnici

3.

Sistemi

za

skladištenje

i komisioniranje4.

Vrste

i struktura

skladišta

5.

Upravljanje skladištem6.

Sistemi

komisioniranja

D. Regodić


77

Prema osnovnoj nameni skladište se može definisati kao prostor za privremeno čuvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom, rasutom ili tečnom obliku.

Ta sredstva su palnirana za uključenje u proizvodnju, distribuciju ili potrošnju.

Skladišta se formiraju sa ciljem da ujednače neravnomernost kojase javlja na relaciji potreba potrošača i mogućnosti nabavke.

D. Regodić


Pojam skladišta

1.Uvod77

D. Regodić


•visok kvalitet gradnje,•dobra saobraćajna ifrastruktura (putevi nabavke i distribucije),•da omogući pravilan smeštaj, čuvanje i održavanje materijala, lak nadzor i pristup, brzu i jednostavnu manipulaciju i dobru unutrašnju komunikaciju,•pravilno odstojanje od naseljenih mesta zavisno od čuvanog materijala,•da je na suvom zemljištu sa povoljnim klimatskim uslovima i dovoljno prirodnog svetla•da ima zakonom predviđenu protivpožarnu zaštitu,•da postoji mogućnost priključenja skladišta na energetsku mrežu.

77

Osobine skladišta:

D. Regodić


- tehničko rešenje objekta koje sprečava dnevna kolebanja temperature,-

posedovanje potrebnog broja prozora za provetravanje i osvetljenje,

-

da omogućava lak pristup transportnim sredstvaima,- da su obezbeđena protivpožarna sredstva i gromobrani,- krovna konstrukcija prilagođena klimatskim uslovima,-

da podovi mogu da izdrže maksimalna opterećenja prema visini slaganja,

-

unutrašnje površine da su ravne, bez rupa, i pukotina,-

pod u prizemlju se izvodi u visini rampe za drumski i železnički transport,

- obezbeđenje od samozapaljenja i drugih akcidenata.

Opšti uslovi koje skladišta moraju da ispune:

77

Primarne funkcije skladišta su: • prijem nabavljenih količina, • ulazna kontrola,• skladištenje (smešta i sortiranje),• čuvanje i održavanje u fazi čuvanja, • pomeranje

i premeštanje

• priprema

za

isporuku, • isporuka, • evidencija rada kroz sve navedene faze.

Pored statične skladište ima dinamičku funkciju.

D. Regodić


Funkcije

i efekti

skladištenja77

• nivou, • poziciji, • rasporedu zaliha u

skladištu, • upotrebi

prostora,

• dinamici

prijema

i isporuke,

• frekvenciji

kretanja prema

vrsti

proizvoda

D. Regodić


Efikasno upravljanje skladišnim prostorom, kapacitetom, skladišnim zalihama i vremenom uskladištenja, zahteva informacije o:

77

D. Regodić


Aktivnosti skladištenja su podrška:

-nabavci, -obezbeđivanjem i čuvanjem nabavljenih materijala u ulaznim skladištima,-procesu proizvodnje, -čuvanjem poluproizvoda u procesnim slkladištima,-procesu isporuke, -obezbeđivanjem i čuvanjem vrsti proizvoda.

77

Ekonomičnost skladišta se može posmatrati krozsledeće kriterijume:

• povoljnost makrolokacije i mikrolokacije skladišta,• pravilnost rasporeda uskladištene robe,• dobrota unutrašnje organizacije skladišta,• savremenost metoda uskladištenja, transporta i primene

tehničkih pomagala,• povoljnost objekata za skladištenje.

D. Regodić


Kriterijumi ekonomičnosti skladišta

77

Funkcionalnost planiranja skladišta

nam govori o njegovoj svrsishodnosti i povoljnoj upotrebi za namenske zadatke.

Može se posmatrati sa dva aspekta:•

funkcionalnost u okviru sistema nabavke

•

funkcionalne organizovanosti radnog procesa skladištenja materijala.

D. Regodić


Funkcionalno planiranje skladišta

77

Prvi aspekt se odnosi na mesto i ulogu skladišta u okviru makrorelacije sistema nabavke. U tom smislu posebno se vodi računa o:

•

transportu i povezanost sa predviđenom infrastrukturom,

•

položaj tog skladišta u odnosu na ostala skladišta,•

povoljnost objekta prema vrsti uskladištenih sredstava,

•

povoljnost raseljavanja,•

odnos prema urbanističkom planu regije,

•

propusna moć

skladišta u jedinici vremena.

D. Regodić


77

Pri organizovanju radnog procesa u skladištu, potrebno je obratiti pažnju na:

• usklađenost unutrašnjeg i spoljnog transporta materijala po

principu jednosmernosti,• kretanje opreme i materijala u dopremanju i otpremanju se

ne sme ukrštati niti ometati,• sredstva u skladištu moraju biti pregledno odložena,• ne premeštati robu naknadno,• realizovati sistemske pripreme rada u skladištu,• jedinice skladišta uskladiti sa jedinicama materijala koji

dobijamo od proizvođača,• putevi prikupljanja materijala moraju biti u nekoj centralnoj

kontrolnoj tački,• osigurati elastičnost skladišta, radi prilagođavanja svim

promenama.D. Regodić


77

D. Regodić


Tehnološki procesi u skladištu su:

•prijem i uskladištenje, •realizacija trebovanja.

Operacija prijema materijala

77

D. Regodić


Operacija izdvajanja materijala iz skladišta

77

Jedan od osnovnih problema u skladištu jeste maksimalna iskoristivost raspoloživog skladišnog prostora ili određivanje prostora u odnosu na zalihe koje će se čuvati u njemu.

D. Regodić


2.Redovi uskladištene robe i hodnici

Ukupna površina je suma namenskih površina:S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2)gde su:Sm-

površina uskladištenog materijala

Spr-

prometna površina (hodnici, prolazi, požarni put i dr),Sp-

prijemna površina,

So-

otpremna površina,Sa-

površina za administrativne,

sanitarne, pomoćne i ostale prostorije.

77

Sm≥G/Pd (m2)gde je:

– G-

masa materijala (N) ili u (t)– Pd-dopušteno opterećenje (N/m2), (t/m2).

Sp=Qg/n·α·Pm (m2)gde je:

– Qg –

količina materijala koja se primi u toku jedne godine,– n-

prosečan broj pošiljki u godini,

– α

–

koeficijent iskorištenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i ukupne površine poda,

– Pm-

moguće opterećenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg opterećenja poda,

D. Regodić


77

D. Regodić


η

= Vm/Vs·100 (%)gde je:Vm-

zapremina skladišnog materijala (m3),Vs-stvarna zapremina skladišta (m3).Iskoristivost skladišta zavisi od tipa skladišta i kreće se u granicama od 15 do 70%.

Iskoristivost skladišta zavisi od iskoristivosti pojedinih komponenti zapremine:

η

= ηp·

ηsp·

ηvp·

ηvs=Smp/Sp·

Sm/S·

hm/hp·

hpo/hgde je:Smp-površina materijala odloženog na policu ili paletu,Sp-površine polica,Sm-površina skladišta zauzeta policama ili paletama,S-

ukupna površina skladišta,hm-visina materijala na polici ili paleti,hp- visina jedinice tereta,hpo-visina police ili sloga u skladištu,h-visina skladišta.

Iskoristivost skladišnog prostora

77

ηp=Smp/Sp

D. Regodić


ηsp=Sm/S

77

D. Regodić


ηvp=hm/hpηvs=hpo/h

. Razmak između materijala i tavanice je najmanje 0,15m.

77

D. Regodić


ηvp=hm/hpOdnos puta i poprečnih

redova u skladištu

77

D. Regodić


Odnos puta i uzdužnih redova u skladištu

Odnos redova uskladištenja i puteva u skladištu

77

D. Regodić


Kombinovani raspored u skladištu

77

D. Regodić


Na raspored materijala u skladištu utiče:

1.

učestalost izuzimanja i obrta,2.

masa

3.

zapremina materijala.

Raspored materijala u skladištu

77

D. Regodić


Prikaz kolica za prikupljanje tereta

77

D. Regodić


Za svaki pri skladištenju izrađuje se plan objekta, iz kog se vidi raspored prostorija i brojčana oznaka. Za svaku prostoriju se izrađuje plan smeštaja materijala:

•raspored, oznaka i sadržaj stelaže,•dozvoljeno opterećenje poda po kvadratnom metru,•ukupni skladišni prostor.

Sva sredstva koja se čuvaju moraju biti vidljivo obeležena

77

D. Regodić


77

3. Sistemi

za

skladištenje

i komisioniranje

Iako svako međuskladište delova ili proizvoda predstavlja prekid u protoku materijala, ono se ni u jednom proizvodnom pogonu nemože potpuno izbeći.

Struktura

i tok

materijala

u sistemima

skladišta

i komisoniranja

Ukupni skladiš

D. Regodić


77

Skladišni

sistem

Prilikom skladištenja posebno treba obratiti pažnju na sledećeodluke:

izbor skladišne opreme uključujući i model upravljanjaskladištem,stepeni centralizacije skladišta,držanje sopstvenog skladišta ili korišćenje skladišta u tuđemvlasništvu,izbor lokacija skladišta ivisinu skladišnih zaliha.

Pitanje lokacije skladišta se rešava i istražuje u okviru plana layout-a odnosno plana strukture distribucije. Utvrđivanje visine skladišnih zaliha spada, po pravilu, u okvire sistema planiranja proizvodnje i sistema upravljanja proizvodnjom.

D. Regodić


77

Vrste skladišta i skladišne funkcije

Osnovni zadatak nekog skladišta se sastoji u ekonomskom usaglašavanju različito dimenzionisanih tokova tereta. Motivi držanja skladišta mogu bitisledeći:

Funkcija izjednačavanja je značajna u slučaju pojave međusobnogodstupanja potrebe za materijalom i njegovog priticanja u količinskomsmislu i / ili u odnosu na vremensku raspodelu.Funkcija sigurnosti je značajna u slučaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tržištu prodaje i zakašnjenjeisporuka na tržištu nabavke.Funkcija razvrstavanja je značajna kod oblikovanja asortimana robe u trgovini ili kod oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzećima.Špekulativna funkcija je značajna u slučaju kada se očekuje povećanjecena na tržištu nabavke ili tržištu prodajeFunkcija dorade je značajna u slučaju kada kod uskladištenih teretadolazi do promene kvaliteta.

D. Regodić


77

4. Pregled

vrsta

skladišta

Vrsteskladišta

Faze procesastvaranja vrednosti

Stepencentralizacije

Sortiranje

Broj potencijalnihpotrošača

Lokacija

Upravljanjeskladištem

Ulazno skladište

Međuskladište

Prodajno skladište

Decentralizovano skladište

Centralizovano skladište

Skladište materijala

Skladište gotovih proizvoda (robe)

Opšte skladište

Pripremno skladište

Pomoćno

skladište

Skladište u zatvorenomprostoru (u zgradama)

Skladište na otvorenomprostoru

Spoljno skladište

Unutrašnje skladište

Sopstveno skladište

Tuđe skladište

D. Regodić


77

Prema lokaciji se mogu razlikovati unutrašnja (interna) i spoljna skladišta.

Dve ugovorene varijante oblikovanja, koje su interesantne sa aspekta stavljanja traženih materijala na raspolaganje kupcu u kratkim rokovima, jesu konsignaciona i ugovorna skladišta. U konsignacionom skladištu u preduzeću kupca, dobavljači održavaju sopstvene zalihe na taj način što uz pomoć kupca vrše izračunavanje u momentu primanja informacija o potrebama za dobrima. Samom kupcu niz prednosti nudi prvenstvenokonsignaciono skladište, i to:

visoku sigurnost snabdevanjaniže troškove realizacijesmanjene troškove vezanog kapitala

Kod korišćenja konsignacionog ili ugovornog skladišta dobavljači imaju sledeće prednosti:

mogućnost kontinuirane proizvodnjepojednostavljenje realizacijesiguranost određenog obima narudžbinaveća povezanost sa kupcima

D. Regodić


77

Struktura

vrsta

skaldišta

Tipoviskladišta

Regalno skladištenje Podno skladištenje

Specijalniregali

Niskiiregali

Regali sapolicama

Paletnir egali

Blokskladištenje

Skladištenje uredovima

Nepomični regalisa policama

Pokretni regalisa policama

Nepomični regali

paletni Pokretni paletniregali

Regali sa pomičnimpolicamaRegali saokretnimpolicama

vertikalnihorizontalni

D. Regodić


77

Po redovima Po blokovima Po redovima Po blokovima

Neslojevito skladištenje Slojevito skladištenje

D. Regodić


77

Blok

skladište

/ Skladištenje

u redovima

Prednosti Nedostaci Primena•

Visoka

fleksibilnost•

Manji

investicioni

troškovi•

Zadovoljavajuća iskorišćenost površina odnosno prostora

•

Manje

potrebe

za

kadrovima

•

Zanemarljiva

pojava

smetnji, kada

je

skladišno

dobro

sposobno

za

slaganje

i kada

se ima

u vidu

stabilnost

•

Manja

mogućnost

automatizacije

odnosno

mehanizacije

•

Potreba za uređivanjem zauzetosti skladišnih mesta

•

Moguće je direktno uzimanje samo iz perifernih područja blokova

•

Nepovoljnost vođenja i kontrole zaliha u slučaju većeg broja artikala

•

Princip uskladištenje “first-in-

first-out”

moguć

samo kod homogenih blokova odnosno redova

Skladištenje

u blokovima:•

Manji

broj

različitih

artikala

•

Velike

količine

po

artiklu•

Prosečan

obrt•

Sposobnost

slaganja

dobara

za

uskladištenje

(planiranje

pokrivenih

površina, stabilnost

oblika)

Skladištenje

u redove:•

prosečan

broj

različitih

artikala

•

prosečna količina robe po artiklu

•

visok

obrt•

sposobnost

slaganja

robe

D. Regodić


77

Skladištenje u regalnim skladištima sa policama se obavlja nazatvorenim policama sa podovima od čeličnog lima ili drveta u višenivoa.Dimenzije regalnog skladišta sa policama zavise od:

količine dobara koja se skladištebroja različitih artikala (širina asortimana)učestalosti obrtaja kao i odraspoloživosti prostora.

Visina regala bi kod ručnog opsluživanja trebala da iznosi najviše 2m. Dubina regala kod velike brzine obrtaja ne bi smela da iznosi više od 0,4 m. za razliku od polica gde se njihova dubina dopušta i do 0.8 m. širina prolaza između regala kod ručnog pogona iznosi između 0.75 i 0.85 m.

Regalno

skladište

sa

policama

D. Regodić


77

Ocena regalnog skladištenja sa policama

D. Regodić


77

Regalno skladište sa paletama služi za skladištenje paletizovanih dobara.U zavisnosti od konstrukcije skladišnih polica, u jednoj paletnoj polici mogu biti odložene jedna ili više tovarnih jedinica. Kod sistema sa jednim mestom tovarne jedinice se oslanjaju na dve konzole (najčešće od ugaonih profila) po polju na jednom nivou.Kod sistema sa više mesta, uz pomoć dodatno ugrađenih uzdužnih greda, omogućeno je da se više paleta odlože jedna pored druge.Prema visini regalnog skladište sa paletama razlikujemo:

niskoregalno skladište sa paletama (čija građevinska visina iznosi do 7 m.)regalno skladište sa paletama srednje visine (građevinska visina im je otprilike između 7 i 15 m.),visokoregalno skladište sa paletama (građevinska visina od 15 do 45 m.)

Regalno skladište sa paletama

D. Regodić


77

Paletno skladište sa niskim regalima

D. Regodić


77

Paletna skladišta sa regalima srednje visine

Kod paletnih skladišta sa regalima srednje visine, težište korišćenja leži u skladištenju artikala velikog asortimana gde pojedine artikle odlikuju velike količine.

U odnosu na skladišta paleta sa niskim regalima, paletna skladišta sa regalima srednje visine karakterišu veći organizacioni i investicioni izdaci. Kod visokih obrta, skladište srednje visine je ekonomičnije od skladišta sa niskim regalima. Kao transportna sredstva, posebno su prikladni visoko regalni viljuškari sa pozicionim pomagalima kao što su uređaji koji opslužuju regale.

D. Regodić


77

Paletna skladišta sa visokim regalima

Vrste i oceneStalni razvoj konstrukcije regala doveo je do visokih regala, koji mogu da imaju visninu i do 45 metara. Postoje dve različite vrstegradnje:

montažna skladišta sa visokim regalima iskladišta sa nosačima zgrade tipa silosa.

Bitna karakteristika montažnih visoko regalnih skladišta je građevinsko-tehničko razdvajanje skladišnih uređaja i skladišnog objekta.Ova koncepcija se pokazuje kao ekonomična samo onda kada već

postoje zgrade sa odgovarajućim prostorom.Ekonomično iskorišćenje visoko regalnog skladišta sa može se ostvariti samo kod haotičnog skladištenja sa slobodnim izborom mesta za skladištenje.

D. Regodić


77

Ocena visoko regalnih skladišta

D. Regodić


77

Razmeštaj ulaznih i izlaznih mesta u skladištu

Kod većine dosad izgrađenih skladišta sa visokim regalima sistemi ulaznog i izlaznog transporta nalaze se na čeonoj strani skladišta sa visokim regalima. Svaki red regala raspolaže ulaznim i izlaznim mestom.Ovaj sistem izgradnje je prikazan kao "konvencionalno" skladište sa visokim regalima.Između sistema visoko regalnih skladišta i drugih sistema tokova materijala mogu se uočiti secišta koa što su identifikaciona mesta(I-tačke) i kontrolna mesta (K-tačke), locirana izvan visoko regalnog skladišta.Redukovanje na ova dva osnovna secišta omogućuje da se skladišni sistem posmatra prilično nezavisno od drugih sistema karakterističnih za tokove materijala.

D. Regodić


77

"Konvecionalno" skladište sa visokim regalima sa ulaznim i izlaznim transportnim

sistemom na

čeonoj strani

D. Regodić


77

Nasuprot ovakvog uređenja visokoregalnog skaldišta na periferiji ukupnog sistema toka materijala, u nekim preduzećima se pokazalo kao pametno da se inicira jača integracija visoko regalnog skladišta u procese preduzeća i materijalne tokove.Pod takvim "integrisanim" skladištem sa visokim regalima ovde se podrazumeva skladišni sistem koji raspolaže većim brojem ulaznihi izlaznih mesta.Različita ulazna i izlazna mesta mogu se nalaziti kako sa čeone strane skladišta tako i sa obe strane uzduž redova regala i uz to na visinski različitim nivoima.“Integrisano” visoko regalno skladište preuzima ne samo skladišne funkcije već i više od toga: transportne funkcije i funkcije distribucije.

D. Regodić


77

Regalno skladište sa ulaznim i prolaznim tokovima paletizovanih dobara

Ova skladišta međusobno povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladištenjem. Regali za uvođenje liče na konstrukciju paletnog regala “sistem sa jednim mestom”. Nekoliko paleta za redom se postavljaju po dubini regala na dve prolazne konzole odnosno na pod.Pošto se u hodnik može ući samo sa jedne strane, tada se uskladištenje izvodi samo od pozadi prema napred.Regali za uvođenje se koriste za unošenje u skladište većih količina dobara sa velikom težinom pri ograničenom broju različitih proizvoda i malom broju obrta.Kod prolaznih regala postoji mogućnost prolaska uskladištenih dobara kroz regalna polja. Tako tovarne jedinice u prolaznom regalu mogu biti pokrenute sa jedne strane, na primer od viljuškara, dok sa suprotne strane tovarne jedinice preuzima jedan drugi uređaj za slaganje.

D. Regodić


77

Vrednovanje

regalnih

skladišta

sa

uvođenjem paletizovanih

tereta

odnosno

prolaznih

regalnih

skladišta

sa

paletizovanim

teretima

D. Regodić


77

Specifična

postolja

za

uskladištenje

Za uskladištenje predmeta i materijala mogu se upotrebiti i brojnaspecifična postolja, čija primena je prikladna kod niskih regala i paletnih regala. Ona se projektuju posebno za pločaste, šipkaste i sirove materijale. Mogu se identifikovati sledeća specifičnapostolja:

A-postolje - prikladno za ploče i šipke, koje mogu da se skladište uspravnoRegali sa prepustom, sastoje se iz postolja sa ručicama kojim se vrši podupiranje sa jedne odnosno sa dve strane.Regal-jelka - služi pojedinačnom uskladištenju malih količina po vrsti i nudi visoku transparentnost.Regal-saće - služi pretežno za uskladištenje dugačkih tereta.Dubina regala iznosi, prema zahtevu, i preko 6 m.

D. Regodić


77

Skladišta sa protočnim regalima

Skladište sa protočnim regalima sastoji se iz regala sa odvojenim uskladištenjem i izskladištenjem koja se nalaze u serijskom rasporedu (jedno za drugim), pri čemu se materijalna dobra kreću usled dejstva sile teže ili nekih drugih pokretačkih elemenata od mesta nalaženja do mesta njihovog preuzimanja.Uskladištavanje i izskladištavanje se obavlja na suprotnim otvorima kanala.Kod oblikovanja kanala ili protočnih jedinica realizuju se različiti transportni principi:

noseći valjak, prolazni ili podeljeni: za teške terete na paletama ili u posudama sa glatkim dnomvaljkasti transporter, šine za valjke: za lake do srednje teških tereta u posudama sa glatkim dnom ili profilom za vođenjeL-profil: sa obe strane kanala za teret koji lako klizi sa ili bez sanki za klizanje ili za srednje teške do teških tereta sa uređajem za kotrljanje na donjoj strani posude;

D. Regodić


77

Primer delimično automatizovanog regalnog skladišnim protočnim regalima

D. Regodić


77

Vrednovanje

protočnog

regalnog skladišta

D. Regodić


77

pokretni regali

D. Regodić


77

Vrednovanje

pokretnih

regalnih skladišta

D. Regodić


77

Skladišta

sa

okretnim

regalima

Skladišta sa okretnim regalima se većinom sastoje iz dva skladišnabloka koji su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ilijedan pored drugog (horizontalni princip).Da bi određeni regal bio pozicioniran na mesto pristupa, mora doći do odgovarajućeg pomeranja tog ali, najčešće, i ostalih regala.Kod skladišta sa okretnim regalima koji rade po vertikalnom principu, na čeonim stranama su instalirani liftovi za dovođenje.Utovar i istovar se mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog principa, ostvariti ručno, sa viljuškastim kolicima ili pomoću viljuškara.

D. Regodić


77

Regalno skladište po principu paternostera

D. Regodić


77

Vrednovanje regalnog skladišta na principu paternoster

D. Regodić


77

Skladištenje na kontinualnim transporterima

Skladištenje na kontinualnim uređajima za transport je relevantno isključivo za područje međuskladištenja u procesu proizvodnje. Kod ovih uređaja radi se o transportnim sistemima sa kontinuiranim tokom materijala, koji dozvoljava integraciju delova uređaja.Mogu se razlikovati tri osnovne grupe:

Kontinualni transporter sa mogućnošću statičkog skladištenja: Ovde se ispred pojedinih pogonskih stanica instalira jedna zona, u kojoj roba boravi nekoliko sati,Kontinualni transporteri sa mogućnošću kvazi-statičnomskladištenja: između dva uzastopna stepena obrade raspoređenisu sistemi valjaka i koturića ili klizni transportni sistemi kojisluže kao tampon (pufer) skladište za izjednačenje razlika u taktovima ili zbog smetnji,

D. Regodić


77

Kontinualni transporteri sa mogućnošću dinamičnogskladištenja: Skladišno dobro se kreće permanentno natransportnim trakama zatvorenom putanjom stim što se tokomkretanja nudi po jedanput svakoj priključenoj obradnoj stanici.

U tipične predstavnike ovog tipa skladišta spadaju kružni transporteri, pokretni stolovi ili kombinacija više transportnih sredstava, kao što su valjkasti transporteri i transportne trake, međusobno integrisanih sistema.

D. Regodić


77

5.Upravljanje skladištem

Pored strukturalnog aspekta opreme skladišta, treba brinuti i o optimalnom oblikovanju organizacionog toka

u skladištu. Za to služe

odgovarajući sistemi upravljanja skladištem koji, uglavnom, imaju da izvršavaju dva zadatka:

1.

Prvo, treba da osiguraju da se uskladištenje i izskladištenje odvija u skladu sa datim rokovima bez poteškoća i sa povoljnim troškovima.

2.

Drugo, da se sva kretanja u skladišnim objektima besprekorno sagledaju tako da se ukupno stanje može kontrolisati sa aspekta vrednosti i količina.

D. Regodić


77

Gledano pojedinačno, funkcije

jednog skladišnog upravljačkog sistema obuhvataju:

optimizaciju redosleda naloga za uskladištenje i izskladištenje,lociranje naloga za uskladištenje na prazne površine,lociranje naloga za izskladištenje na odgovarajuće tovarne jedinice,nadzor nad regalnim transportnim vozilima i davanju uputstava zavožnju,indentifikacija i kontrola uskladištenja i izskladištenja preko pomoćnih sredstava za skladištenje,vođenje stanja skladišta (praznih i popunjenih polica),evidentiranje svih uskladištenih i izskladištenih količina artikala.

D. Regodić


77

Ovde se na primer može uvesti trostepena računarska hijerarhija

sa Host-računarom, računarom koji upravlja skladištem i računarom za skladišne procese. Sledeći zahtevi bi trebali, pri tom, biti obavljeni od ovog programskog koncepta:

Ekonomično prilagođavanje standardnih softvera za sve tipove skladištaPostepeno uključivanje i izgradnja hijerarhijski rasčlanjenog i na funkcionalne elemente usmerenog hardverskog i softverskog sistema,Optimalna distribucija funkcija upravljanja određenim sistemskimnivoima,Visoka mogućnost prilagođavanja promenjenim uslovima učinka,Visoka raspoloživost odnosno trenutno prepoznavanje poremećaja,Neograničena sigurnost podataka,Brzo ponovno pokretanje nakon ispada sistema,Jednostavna organizacija neophodnog pogona.

D. Regodić


77

Stepen

centralizacije skladišta

Prilikom organizacije centralnog skladišta zalihe sirovina, pomoćnih i pogonskih materijala se koncentrišu na jednom mestu unutar preduzeća. Prostorno decentralizovano skladištenje može biti organizovano na različitim lokacijama u preduzeću prema kriterijumima materijala i/ili prema potrošnji.Pufer-skladište, kao varijanta decentralizovanog skladišta, ugrađeno je u tok materijala kao poseban oblik međuskladišta. Pufer skladišta smanjuju uska grla u proizvodnji i sprečavaju prekide u proizvodnom procesu.Postojanje specifičnih organizacionih sredstava, npr. specijalnih uređaja za dizanje, ili neophodnost jednog posebnog tretmana, kao i specifični klimatski zahtevi uskladištenog materijala, bitno utiču na izbor odgovarajuće organizacione varijante.Pomoću centralnog skladišta postiže se racionalna iskorišćenost prostora i površine. Investicija u visoke regale, koji štede prostor, ima smisla samo kod visoke iskorišćenosti skladišnih kapaciteta. To isto važi za moguće sprovođenje mera automatizacije procesa rukovanja.

D. Regodić


77

Skladišta čija lokacija je bliska proizvodnji ili su disciplinskiintegrisana u područje proizvodnje, eliminišu nedostatke centralnogskladišta, odnosno duge transpotne puteve između skladišta i mestapotrošnje i time uslovljene visoke transportne troškove i vremetransporta.Duga vremena pristupa i višestruka premeštanja materijala mogu se smanjiti pomoću izbora povoljne lokacije i integrisanjem skladišta u procesni tok.Disciplinovano rasčlanjavanje skladišta smanjuje broj mesta preseka. Pri prostornoj decentralizaciji raste transparentnost u odnosu namaterijal sa kojim se stvarno raspolaže.

D. Regodić


77

Posedovanje sopstvenih ili iznajmljivanje (zakup) tuđih skladišta

Pri donošenju odluke tipa make-or-buy (uraditi ili kupiti) moraju se u obzir uzeti sledeći kriterijumi:

investicione potrebe za zgradu i postrojenja,stepen zavisnosti, potreba za kadrovima i specijalistima know-kow-a ivršna opterećenja i oscilacije potreba za kapacitetima.

Ako se neko preduzeće opredeli za sopstveno skladište, onda nastaju visoki investicioni troškovi za odgovarajuće hale, uređaje, aparate i opremu za obradu podataka. Ovaj blok fiksnih troškova je utoliko veći ukoliko je veći stepen ženjene automatizacije celokupnog sistema.

D. Regodić


77

Pri držanju skladišta od strane trećeg lica može se ulagati njegov kapital a da se pritom ne troše sopstvena sredstva. Negativna strana ovakvog opredeljenja je što se sa korišćenjem tuđeg skladišta formira dugoročni kooperativni odnos, a kroz to i određena zavisnost bez mogućnosti da se vrši direktan uticaj na investicione odluke.I tekući troškovi predstavljaju jedan blok troškova koji se mora tačno proračunati i uporediti sa troškovima skladištenja uslužnih preduzeća.Špedicija ili drugi davaoci logističkih usluga su fleksibilniji i kadrovski bolje opremljeni, pošto poznavanje logističkih zadataka predstavlja njihovu osnovnu delatnost.Zbog njihove pripadnosti grupi saobraćajna, njihovi kadrovski troškovi uglavnom su niži nego u industrijskim preduzećima. Individualnim modelom radnog vremena ponekad se može povećati eficijencija angažovanja kadrova: skladišni radnici nemaju određene fiksne sate u danu ili u mesecu već se, zavisno od situacije, angažuju na osnovu naloga i stepena iskorišćenja.

D. Regodić


77

6. Sistemi

komisioniranja

Funkcionisanje

sistema

za

komisioniranje

Komisioniranje predstavlja spajanje određenih delova (artikala) u definisanim količinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupnekoličine (asortiman) na osnovu informacije o potrebama.

Pojedini procesi, koji su neophodni za komisioniranje, zahtevajuvišestruke izdatke za koordinaciju i upravljanje. U oblikovanjuprocesa komisioniranja se, po pravilu, nalazi znatan potencijalracionalizacije.

D. Regodić


77

U okviru komisioniranja se moraju izvesti sledeće osnovne operacije:priprema informacija o potrebama (nalozi za komisioniranje),priprema grupa artikala,kontrolisano uzimanje traženih količina iz pripremljene ukupnekoličine,planska realizacija izuzimanja i predaje,predaja traženih količina narednim instancama i potvrda izvršenja isporuke.

D. Regodić


77

Elementi sistema komisioniranja

D. Regodić


77

Skladište

za

komisioniranje

U komisionom skladištu se uskladištavaju artikli koji su predmet naloga zakomisioniranje. Komisiono skladište tada ispunjava funkciju prisutnosti.

U komisionom skladištu se mogu formirati skladišne zone koje sadržedelove ukupnog asortimana. Formiranje skladišnih zona može se, naprimer, ponuditi na osnovu osobina artikala koji se skladište, struktureporudžbina ili strukture kupaca.

Rezervna i komisiona skladišta u principu se mogu prostorno razdvojiti ili integrisati.Ako su komisiono skladište i skladište rezervi razdvojeni , može razlikovati interno i eksterno komisiono skladište. Interno komisiono skladište predstavlja doduše jednu posebnu jedinicu, ali je fizički spojeno sa skladištem rezervi. Eksterno komisiono skladište fizički je potpuno odvojeno od skladišta rezervi.

D. Regodić


77

Jedan drugi bitan parametar oblikovanja predstavlja način dodeljivanja skladišnog mesta za artikle u skladištu. Kao alternativne mogućnosti pojavljuju se fiksan, slobodan ili haotičan razmeštaj u skladištu. Za slučaj fiksnog raspoređivanja, mesto svakog artikla je utvrđeno na osnovu kriterijuma, na primer broj artikla ili alfabetsko sortiranje. Ovaj razmeštaj se napušta kod slobodnog dodeljivanja mesta u skladištu. Kod haotičnog razmeštaja mesto skladištenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije.

Kao tip komisionih skladišta u primeni su : skladišta na tlu, regalna skladišta, skladišta sa policama, obrtni regali i protočni regali. Izbor tipa komisionog skladišta zavisi od karakteristika artikala i korišćene ambalaže kao i od količina za pretovar (razvrstanih po vremenskim periodima) i traženih usluga komisioniranja.

D. Regodić


77

Transportna sredstva

Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladištu su sledeći:Doprema robe u komisioni sistem;Podrška čoveku pri izvršavanju njegovih zadataka;Dovoz i odvoz skladišnih i komisionih posuda u sistem sa obezbeđenjem dinamičke spremnosti;Odvoženje poručenih komisioniranih delova odnosno odprema porudžbina.

Odlučivanje za neko određeno transportno sredstvo uvek zavisi od polazne situacije, zadataka koji se izvršavaju i sredstava za rukovanje teretima koja su primenjena kod komisioniranja.

D. Regodić


77

Čovek

Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija.U realizaciji komisionih zadataka obezbeđuje se mnogostruka podrška čoveku, na primer, ergonomskim oblikovanjem radnog mesta komisionara, sistemima dinamičke pripreme koja dovodi do izbegavanja kretanja kao i primenom modernih sistema prenošenja i obrade informacija.Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja čovek u komisionim sistemima, onda se mogu razlikovati tri hijerarhijskeravni:

dispoziciona,kontrola i nadzor, ifizička realizacija

D. Regodić


77

U ravni dispozicije vrši se integracija komisionih sistema u celinu preduzeća.

Vrše se sledeće radnje:planiranje i kontrola angažovanja osobljausklađivanje sa potrebama drugih oblasti,utvrđivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorišćenje pojedinih komisionih oblasti.

U ravni kontrole i nadzora obuhvaćene su aktivnosti fizičke realizacije i njihov završetak. Tu spadaju sledeće funkcije:

pokretanje obrade naloga,izvođenje povratne veze,ispitivanje celovitosti,obrada smetnji u komisionim tokovimakontrola realizacije aktivnosti

D. Regodić


77

Fizička realizacija u ravni izvršavanja obuhvata sledeće:nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje,izvođenje popunjavanja robe,realizacija komisioniranja,objedinjavanje delova naloga,izvođenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica ipredaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzeća.

D. Regodić


77

Nalog

za

komisioniranje

Porudžbine kupca sadrže najčešće niz komisionih pozicija.U skladu sa izabranom metodom komisioniranja, postoje tri mogućnosti za transformaciju porudžbine koupca u nalog za komisioniranje:

Najjednostavniji postupak se sastoji u tome da se eksterna porudžbina kupca dopuni specifičnim skladišnim podacima a redosled artikala presortira prema redosledu skladišnih mesta za izdavanje.Postupak predstavlja serijsko ili sekventno komisioniranje u kojem se uzastopno obrađuju sve stavke iz porudžbenice kupca.Ako se u komisionom skladištu komisionira paralelno na više mesta, onda to predstavlja rasčlanjavanje porudžbine kupca i obaveznu izradu parcijalnih porudžbina, koje uvek sadrže samo poručene pozicije iz jedne konkretne zone.Objedinjavanjem porudžbina prema vrsti artikala, ne mora se u jedno te isto skladište odlaziti više puta.

D. Regodić


77

Različiti oblici komisioniranja porudžbina

D. Regodić


77

Oblikovnje sistema za komisioniranje

Komisioniranje, u principu, mogu da obavljaju sami radnici ili isključivo upotrebom automata. U osnovi, kod korišćenja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativene metode:

“komisionar ide po robu” (statička metoda)

Pored izvršavanja komisioniranja po sistemu “komisionar ide po robu”, on obavlja i čitav niz drugih aktivnosti, kao na primer:

• inicira

sledeći

nalog

za

komisioniranje, • odlučuje sa kog mesta u skladištu mora uzeti materijal, • pronalazi putanju do tog mesta u skladištu, • vozi se ili ide peške do tog mesta u skladištu, • indentifikuje one police u skladištu, sa koje treba da uzme

materijalD. Regodić


77

“roba ide ka komisionaru” (dinamička metoda)Ovde

se skladišne

jedinice

(najčešće

iz

automatizovanih

skladišta) transportuju

prema

komisionaru.Dobija

ušteda

na

vremenu

zbog

kraćeg

vremena

komisioniranja

i izbegnutog

vremena

za

kretanja

komisionara

na

veće

udaljenosti. U svom radu komisionar ne napušta svoje mesto.

Visokoregalno skladi{te saautomatskim regalnim

transportnim vozilom (ARTV)

Obrtno regalnopostrojenje sa automatskimure|ajem za uskladi{tavanje

i izskladištavanje

Skladište sa protočnimregalima i sa ARTV

Paternnoster -

uređaj

SistemiROBA IDE

PREMAKOMISIONARU

Regalno skladište sapolicama

Blok skladište

Protočni regali bez pomoćnihtransportnih sredstava kao i saručno upravljivim ARTV ili

komisionim viljuškarom

Skladište sa pokretnimregalima

SistemiKOMISIONAR

IDE PREMAROBI

Sa upotrebomradne snage

AUTOMATI ZAKOMISIONIRANJE

ROBOTI ZAKOMISIONIRANJE

Sa primenommašina

Sistem komisioniranja

D. Regodić


77

Vrednovanje statičkog i dinamičkog sistema komisioniranja

D. Regodić


77

D. Regodić


77

Organizacija procesa u sistemima komisioniranja

Pripremanje porudžbine za komisioniranje

Polazna tačka za komisioniranje je tzv. transformacija indentifikacionog mesta iz porudžbine kupca u naloge za komisioniranje. Prispele porudžbine se dopunjavaju različitim skladišnim podacima o pristupu da bi se kompletirale neophodne informacije za pronalaženje delova u skladištu.

Priprema grupe artikalaRobe u skladištu mogu biti uskladištene ili na određenom mestu za skladištenje ili prema slobodnom prostoru u regalima, odnosno “haotičnim” uskladištenjem, da bi se obezbedilo efikasnije korišćenje kapaciteta skladišta.Jedno osmišljeno srednje rešenje predstavlja podela skladišta na nepromenljive skladišne zone za artikle A,B i C, unutar kojih se dotična roba haotično skladišti.

D. Regodić


77

Uzimanje delimičnih količina

Uzimanje artikala iz regala je u direktnoj zavisnosti od vrste skladišta i uskladištenog proizvoda. U visokoregalnim skladištima primena regalnih transportnih vozila ili uređaja za opsluživanje regala nije diskutabilna. I pored toga je korišćenje fizičke radne snage još uvek relativno visoko u izdavanju robe, jer komisioniranje zahteva preciznost, što se inače može postići samo upotrebom veoma skupih visokoautomatizovanih postrojenja.Procesi zahvatanja robe, ako se odvijaju brzo i sa visokom fleksibilnošću, mogu da značajno smanje izgubljeno vreme.Homogeno paletiziranje asortimana predstavlja važnu predpostavku za jednoobraznost i automatizaciju postupka u komisioniranju.Ako se na indentifikacionom mestu objedini više porudžbina i ti naručeni artikli zajednički uzimaju iz skladišta i zajednički prenose do otpremnog mesta, onda govorimo o dvostepenom komisioniranju. O jednostepenom komisioniranju govorimo kada se svaka narudžbenica pojedinačno sakuplja i priprema.

D. Regodić


77

Transport robe od mesta preuzimanja do mesta otpremanja

Tansportovanje preuzetih količina robe vrši se uz pomoćtransportnih sistema koji imaju različite stepene automatizacije i različite eksploatacione mogućnosti. Cilj njihovog angažovanja je minimiziranje vremena transportovanja.Transportni putevi robe unutar skladišta mogu se brzo proračunati uz pomoć upravljačkog računara: odgovarajući transportni nalozi upućuju se vozačima viljuškara ili transportno manipulativnih vozila preko bord kompjutara ili preko decentralizovanih računara koji čine potpuno automatizovan transportni sistem.Veliki pomak u razvoju dogodio se na području potpune automatizacije transportnih sistema.

D. Regodić


77

Potpuno automatizovan transportni sistem u stanju je da prati poslate posude od identifikacionog mesta za odlaganje određenih artikala uzetih iz visokoregalnog skladišta, da ih zaustavi na pokretnoj traci na mestima gde se roba uzima i posle uzimanja ponovo da transportuje posudu do mesta otpremanja.Porast automatizacije procesa implicira veća jednolikost poslova koje treba da izvršava čovek.Radnik je izložen jednostranim telesnim naprezanjima i lošim radnim uslovima. To se može eliminisati tako što će se proširiti delatnost i uvesti više dispozicionih zadataka i zadataka kontrole u opsluživanju složenih računarskih sistema, otklanjanjem smetnji i sl. a sve to iziskuje uvođenje visokokvalifikovanog kadra.

D. Regodić


77

Predaja peuzetih količina delova

Preuzeti artikli donose se na mesto otpremanja i tamo se, po pravilu, podvrgavaju završnoj kontroli i to ručno uz pomoć pripadajućih kontrolnih lista i otpremnice ili automatskim upoređivanjem. Automatsko upoređivanje vrši se proveravanjem očitanog barkoda ili kontrolom težine.Takvom kontrolom uvećava se standard kvaliteta isporuke po vrsti i količini robe.

Tok rada kod konvencionalnog komisioniranja i komisioniranja bez pisanih dokumenata

U praksi se, po pravilu, dostavljaju nalozi za komisioniranje dati u vidu pisanog dokumenta, koje osoblje čita i zatim poziciju po poziciju obrađuje. Polaznu tačku za isplativo unapređenje i racionlizaciju predstavlja eliminisanje čitanja uvođenjem komisioniranja bez papira, većinom kod robe male zapremine. Da bi se što bolje iskoristile prednosti racionalizacije koje pruža komisioniranje bez papira, trabalo bi istovremeno uvesti automatske transportne sisteme.

D. Regodić


77

Prednosti sistema komisioniranja bez potvrde

D. Regodić


77

Korišćenje posuda i njihovo

obeležavanje

Ovde se teži ka ujednačavanju (unificiranju) uvedenih posuda pri istovremenom optimiziranju veličina posuda za artikle koji su predmet potražnje.Posude se uvode zbog prikupljanja poručene robe i njenog transportovanja do mesta otpreme. Njihovim standardizovanjem tehnički procesi kao što su zahvatanje, prevoženje i pretovar pojednostavljuju se, pošto su sve posude jednakih dimenzija, i zbog toga se vreme pripreme znatno smanjuje. Time se garantuje bolje slaganja posuda jedne na drugu i štedi se na prostoru.Ako se proširuje primena istovetnih posuda u transportu do kupaca i poboljšavaju uslovi njihovog skladištenja, mogu se izbeći dalja prepakivanja i premeštanja.Teži se držanju što manjeg broja posuda različitih veličina.U svim navedenim radnjama važno je odgovarajuće obeležavanje i kodiranje pojedinih posuda.

D. Regodić


77

Ako se posudama upravlja preko komandnog računara u skladištu, računar povezuje pri prepoznavanju broj posude automatski učitan nalog (porudžbinu).Optimiziranje standardnih posuda praćeno je sa velikim teškoćama onda kada je asortiman robe vrlo heterogen ili kada se tehnička ograničenja provlače i kroz postojeće sisteme transporta i pretovara.Kod svih navedenih procesa pri kodiranju pojedinih posuda treba uzeti u obzir osnovne pokazatelje. Svaki nosač robe mora imati određeni sopstveni broj posude, što uz pomoć skladišnog personala ili stanice za očitavanje omogućava identifikaciju.

D. Regodić


77

HVALA NA PAŽNJI

D. Regodić


77

Documents

Singidunum Reg Skladista