Sinergija - povoljno poslovno okruženje

BROJ 2 | OKTOBAR 2013. POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK

ISS

N 2

33

4-8

40

2

TEMA BROJA

Povoljno poslovno okruženje WWW.NALED-SERBIA.ORG

Prioriteti Saše RadulovićaRegulatorna reforma, rešavanje prezaduženosti privrede, smanjenje nameta na rad i stvaranje boljih uslova za MSP su strateški prioriteti države

RAZGOVOR SA MINISTROM

28str.

Lokomotiva EvropeNemačka je četvrta ekonomska sila na svetu posle SAD-a, Japana i Kine. U čemu je tajna njenog uspeha?

PARTNERI ZA USPEH

70str.

Zajedno za investicijeDodeljeno prvih osam certifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi

U SINERGIJI

16str.

VRŠACIMPRESUM REČ UREDNIKA

DIREKTOR Violeta Jovanović / [email protected],

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milica Stefanović /[email protected],

IZVRŠNI UREDNIK Ivan Radak / [email protected],

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU Zoran Zarković / [email protected],

SARADNICI Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Daniela Dodig, Aleksandar Nikolić, Marko Marić, Slobodan Krstović, Hans Estermann, Miloš Damjanović

ADVERTAJZING Milica Mandić / [email protected]

ŠTAMPA BiroGRAF

IZDAVAČ

Expose by NALEDMakedonska 30/VII 11000 Beograd, Srbijat: 011 33 73 063 f: 011 33 73 061 e: [email protected] www.naled-serbia.org

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд33

SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalnealijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavnii odgovorni urednik Milica Stefanović. -2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf ). - 27 cm

Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku:Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593ISSN 2334-8402 = SinergijaCOBISS.SR-ID 199171340

Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a”

Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE, prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal

Čini se da iz godine u godinu postavljamo sebi i našim političkim izabranicima isto pitanje – kad će i kako da nam bude

bolje? Uvek imamo velika očekivanja od drugih ali druge je najteže menjati. Ono što je pod našom kontrolom i na šta sigurno možemo da utičemo smo mi sami. Za početak, ako spadamo među srećnike koji imaju posao u privredi – da radimo (ali ne i da „odrađujemo“) svoj posao kako treba da bi naša firma opstala i razvijala se, da bi isplaćivala plate na vreme i plaćala poreze državi iz čega se finansiraju naši putevi, škole, ulice, bolnice. Ako imamo tu sreću (ili nesreću) da se borimo na tržištu kao preduzetnik – da poslujemo pošteno i budemo fer prema svojim zaposlenima i državi jer tek tad možemo očekivati da će i oni biti fer prema nama. I na kraju, ako smo se našli u onoj manjini koja ima priliku i obavezu da nešto promeni u privrednom ambijentu - da opšti interes stavimo ispred pojedinačnog i preduzimamo reforme koje makar i bolne na početku dugoročno vode prospe-ritetu. Jer politička moć ide uz odgovornost. A bolja poslovna klima vodi boljim vremenima.

Milica Stefanović,glavni i odgovorni urednik

UVOD U TEMU BROJA Zoran Perišić, gradonačelnik Niša i član Nadzornog odbora NALED-a

Živimo u zemlji u kojoj ubrzani eko-nomski razvoj predstavlja jedan od glavnih strateških ciljeva kako države

tako i lokalnih samouprava. U ispunjenju ovog cilja oslanjamo se na prednosti Srbije, kao što su jedinstven geografski položaj, bogata indu-strijska prošlost i stečene industrijske navike, veliki potencijal u energetici, poljoprivredi i turizmu. No, potvrdu sposobnosti Srbije da se predstavi kao zemlja koja nudi dobre uslove in-vestitorima, moramo da opravdamo upravo mi, lokalne samouprave, obezbeđujući povoljno poslovno okruženje postojećoj privredi i po-tencijalnim investitorima, a to znači promišljen, koordinisan model saradnje svih društveno ekonomskih aktera u okviru lokalnih sredina. Smanjenje broja od blizu million nezaposlenih u Srbiji i podizanje kvaliteta života po uzoru na EU zemlje, koje nam u ovim naporima i poma-žu i na čijim iskustvima baziramo naše pomake, veliki su zadatak i obaveza svih nas. Znamo da je veliki broj izazova na putu ozdra-vljenja ekonomije u gradovima i opštinama, i da podizanje nivoa efikasnosti upotrebe raspo-loživih resursa nije tako jednostavan proces. Iz tih razloga, mi u NALED-u smo osmislili program Certifikacije opština sa povoljnim

poslovnim okruženjem, koji lokalnim samo-upravama pruža jasne smernice šta sve treba da urade kako bi unapredile poslovnu klimu, a investitorima ukazuje na to koje sredine su najpogodnije za otpočinjanje i razvoj biznisa. Na lokalnim vlastima je odgovornost da ovaj proces učine što efikasnijim i bržim. Da bi instrumenti ekonomskog razvoja, kao što su nove industrijske zone i tehološki parkovi, javno privatna partnerstva, poslovni inkubatori ili velika javna ulaganja, pospešili privredni rast i zapošljavanje na lokalnom nivou, moramo delovati brzo, organizovano, i pre svega – deliti iskustva i primere dobre prakse kako bismo se što ujednačenije razvijali. Naš veliki potencijal predstavlja i neiskoriščeni prostor povezivanja Univerziteta i privrede, saradnja svih sektora društva i njihovo zajedničko učešće u realiza-ciji strateških prioriteta, uspostavljanje novih mehanizama međusektorske koordinacije i sa-radnje. Tu takođe vidim ulogu NALED-a, kao jedine privatno-javne asocijacije koja povezuje privredu, lokalne samouprave i civilni sektor. Svi mi, shodno svojim lokalnim resursima, imamo brojne mogućnosti, ali nemamo vre-mena za propuštene šanse i nedostatak vizije, i zato moramo biti proaktivni u svim oblastima

značajnim za lokalni ekononski razvoj. Duboko verujem da ćemo uspeti, uz puno napora, u mnogim planiranim akcijama, da ćemo se na nekim učinjenim greškama i naučiti ali i da ćemo se u ne tako dalekoj budućnosti buditi, svako u svom gradu koji će nositi evropska obeležja uklopljena u svoje lokalne identitete. I naravno biti ekonomski osnaženi za nove ciljeve i nove razvojne poduhvate.

Sadržaj

Vesti iz NALED-a

Lokalna samouprava

Privreda

Regulatorni okvir

U Sinergiji

6.

38.

46.

62.

58.

22.

6 7oktobar 2013 |SINERGIJA

NALED nezaobilazni partner VladeNALED svim narednim Vladama mora da postane nezaobilazan i ključni sagovornik u sprovođe-nju regulatorne reforme, primeni zakona i kreiranju politika lokalnog ekonomskog razvoja. To je, pored postizanja održivosti organizacije, ključni prioritet koji je rukovodstvo alijanse postavilo na godišnjem radnom planiranju održanom 21. avgusta u Beogradu. Tom prilikom usvojene su i pre-poruke novom sastavu Vlade za najvažnije reforme koje bi trebalo sprovesti u narednom periodu. Među preporukama NALED-a su, između ostalih, potreba izmene Zakona o radu, unapređivanje sistema za izdavanje građevinskih dozvola, reforma poreske administracije, borba protiv sive ekonomije, reforma inspekcijskog nadzora, usvajanje zakona o ulaganjima i zakona o sprečavanju suvišne papirologije. Radnom planiranju prisustvovali su članovi Upravnog odbora NALED-a – Vladan Atanasijević, predsednik UO i direktor kompanije Asseco SEE, Ramon Weidinger, potpredsednik UO i generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija, Ana Brnabić, potpredsednica UO i izvršni direktor Pexim fondacije, Bratislav Gašić, potpredsednik UO i gradonačelnik Kruševca, Mihailo Janković, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš, Nemanja Delić, gradonačelnik Som-bora, kao i rukovodstvo Izvršne kancelarije NALED-a - Violeta Jovanović, izvršni direktor, Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu, Milica Stefanović, direktor marketinga, Marko Stanojević, direktor finansija i administracije. Nakon radnog planiranja, rukovodstvo NALED-a priredilo je u restoranu Klub književnika večeru za dugogodišnje partnere.

Sir Paul Judge posetio NALEDUgledni britanski privrednik i političar i predsednik Britansko- srpske privredne komore Sir Paul Judge posetio je u septembru Srbiju i tom prilikom sastao se sa premijerom Ivicom Dačićem s kojim razgovarao o saradnji dve zemlje i unapređivanju ekonom-skih odnosa. U kratkoj poseti on je na agendu uvrstio i posetu NALED-u. Tom prilikom delegacija Britansko-srpske privredne komore sastala se sa rukovodstvom alijanse, kao i sa predstavni-cima opština Odžaci i Kula. Dve opštine učestvuju u Projektu prekogranične saradnje za promociju investicija (CBC IP), koji NALED sprovodi u saradnji sa partnerskim organizacijama i opštinama iz Hrvatske, a finansira Evropska unija. Gostima iz Velike Britanije predstavljeni su svi investicioni potencijali dve opštine iz zapadne Bačke nakon čega je Sir Paul Judge izrazio spre-mnost da svojim savetima i kontaktima pomogne Kuli i Odžacima u definisanju ponude i nastupu prema potencijalnim investitorima.

Praksu prošlo 60 studenata iz dijasporeNaša zemlja godinama se nalazi među prvih pet u svetu po „odlivu mozgova“. Povratak mladih koji studiraju u inostranstvu, kako bi stečena znanja iskoristili za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, bio je osnovni motiv NALED-a za pokretanje projekta „Upoznaj državu Srbiju“. U julu ove godine, NALED je uz podršku Ambasade Švajcarske i Telenor fondacije organizovao treći ciklus prakse za 23 studenata iz dijaspore koji su proveli tri nedelje u lokalnim samoupravama i kompanijama u 10 gradova. Sa njima, broj studenata koje je NALED u protekle tri godine privukao da se upoznaju sa funkcionisanjem domaćeg javnog sektora i privrede popeo se na 60. Ovog leta završna ceremonija održana je u ambasadi Švajcarske, a domaćini prijema bili su ambasador Jean-Daniel Ruch i predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević. Ambasador Ruch istakao je pred brojnim predstavnicima diplomatskog kora, gradonačelnicima i privrednicima da studenti koji studiraju u inostranstvu predstavljaju Srbiju u zemljama u kojima žive i mogu da doprinesu poboljšanju poslovne i investicione klime u Srbiji.

Nezakonito postupanje institucijaPrva polovina godine nije donela bolje uslove za poslovanje privrede jer nije bilo značajnijih efekata preduzetih mera ili neke od najavljenih mera nisu ni usvojene. S druge strane, došlo je do stvaranja novog problema, koji je NALED prvi otkrio. Reč je o nezakonitom ponašanju institucija među kojima su Republički geodetski zavod, Uprava za veterinu i Komisija za zaštitu konkurencije. Ti državni organi, kako je utvrdio NALED, mesecima su naplaćivali takse iz svoje nadležnosti u iznosima za koje nemaju saglasnost Ministarstva finansija. Osim toga, RGZ i dalje nezako-nito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, a loše postupanje uočeno je i kod Poreske uprave čije filijale odbijaju da u status paušalaca prevedu poreske obveznike koji za to ispunjavaju nove uslove i takvom praksom država im nameće nezakoniti trošak vođenja knjiga. Ovo otkriće NALED je prezentovao javnosti u julu i izazvao oštre reakcije javnosti na takvo postupanje državnih institucija, a iz Ministarstva finansija najavljeno je da će kazniti neodgovorne organe zamrzavanjem isplate zarada ukoliko ne pribave neophodnu saglasnost.

Front protiv sive ekonomijeKoliko košta čokolada sa haube, ko radni-cima isplaćuje polovinu, a ko celu platu na ruke, kako se rezani duvan sa tezge preme-stio ispod nje? Kolika je šteta od takvih i sličnih oblika sive i crne ekonomije? Reč je o 24% bruto domaćeg proizvoda ili oko 7,5 milijardi evra koje se godišnje obrnu mimo zakona i tako građane i privredu ostavljaju bez sredstava za unapređivanje infra-strukture i usluga, podsticanje privrednog razvoja, ulaganje u obrazovanje i zdravstvo. Još važnije posledice jesu moguće ugroža-vanje zdravlja građana, kao i gubitak veli-kog broja radnih mesta. S obzirom na to da bi rešavanje problema sive ekonomije u uslovima višegodišnje krize trebalo da bu-de jedno od najurgentnijih stavki na agendi Vlade Srbije, NALED je odlučio da okupi kompanije koje najviše ugrožava nelegalna trgovina proizvodima. Taj novoformirani front namerava da medijskom kampanjom, predlaganjem i zagovaranjem konkretnih rešenja, podstakne ministre u Nemanjinoj 11 da sistemskim merama suzbiju one koji nemaju nameru da rade po zakonu, ali i da podsticajnim merama pomogne onima ko-ji bi da se vrate u legalne tokove. Intereso-vanje da se uključe u kampanju do sada su pokazali Phillip Morris Operations, Japan Tobbaco International, Coca-Cola HBC Srbija, NIS, Konsing, Gomeks, Stefkom, Bambi, Mondelez...

Novo iz NALED-aVESTINET(WORKING)


Kako brže do građevinske dozvoleU Srbiji je u proseku potrebno 269 dana za dobijanje građevinske dozvole. Javna pre-duzeća i sektorski zakoni po kojima rade su jedan od glavnih kočničara procesa izdavanja građevinskih dozvola. Taj, ali i brojni drugi problemi, svrstali su Srbiju na 179. mesto na „Doing business“ listi Svetske banke po brzini odobravanja gradnje, od ukupno 185 zemalja. Jedno od rešenja koje se najčešće pominje jeste oduzimanje moći odlučivanja javnim preduzećima kako ne bi mogla da usporavaju ili stopiraju proces. Ono što bi prevashodno nastavila da rade jeste davanje uslova za gradnju iz svojih nadležnosti. Tim povodom NALED je u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja organizovao okugle stolove sa predstavnicima lokalnih elektrodistribucija i komunalnih preduzeća u oblasti vodovoda i kanalizacije. Na dva veoma posećena sastanka diskutovalo se o konceptu reforme postupka izdavanja građevinskih dozvola, koji predviđa uvođenje jedinstvenog šaltera na nivou opština na kojem bi inve-stitori završavali sve poslove oko dobijanja odobrenja za gradnju. Takođe, neophodno je uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za praćenje toka rešavanja svakog pojedinačnog zahteva, rešavanje imovinsko pravnih odnosa nad zemljištem, pojednostav-ljenje procesa usvajanja planskih dokumena-ta. Kao i obično, imamo odgovor na pitanje KAKO ostaje nam ono čuveno KADA? Dok ne dobijemo odgovor od nadležnih institucija i rešenje, nastavićemo da gledamo rijaliti šou Gradim farbiku, na RTS-u i u životu.

Ponovo “Pitajte KADA”

Video spotovi koji na šaljiv način ukazuju na neke od najvećih administrativnih problema u Srbiji od četvrtog kvartala ponovo će se “zavrteti” na kanalima Radio-televizije Srbije nakon što su NALED i javni servis zaključili novi sporazum o saradnji. Dogovor podrazumeva nastavak zajedničke kampanje “Pitajte KADA”, pokrenute u junu prošle godine, u okviru koje građa-ni i privreda mogu da ukazuju na loše birokratske procedure koje im otežavaju svakodnevni život i rad, a koje će NALED nastojati da reši u saradnji sa nadležnim organima. U prethodnih godinu dana kampanja “Pitajte KADA” pomogla je da se reši niz problema među kojima su svakako najvažniji ukidanje 138 parafiskalnih nameta i smanjiva-nje obavezne papirologije za trudničko bolovanje za dve trećine. Sporazum je proširen i na emitovanje priloga o pozitivnim praksama u lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a. Takođe, dogovoreno je da alijansa i RTS pokrenu još jednu kampanju, pod nazivom Šalterme-tar, u okviru koje će jednom mesečno, na osnovu prijava građana i privrede, biti biran najgori šalter. Namera NALED-a jeste da sa nadležnom institucijom reši problem dugog čekanja pred šalterom, kao i nepotrebne dokumentacije koju stranke podnose.

Novo iz NALED-a

Ušteda od izmena poreza na plate - nulaGiljotina propisa i preporuke Sive knjige NALED-a nisu bile u drugom kvartalu na agen-di Vlade. Nije usvojeno nijedno od predloženih rešenja, a takođe nije ukinut nijedan parafi-skalni namet. S druge strane, drugo tromesečje obeležile su izmene poreskih zakona među kojima su najupečatljivija bila nova rešenja u Zakonu o porezu na dohodak građana. Došlo je do smanjivanja stope poreza sa 12 na 10 odsto uz istovremeno povećanje doprinosa za soci-jalno osiguranje sa 22 na 24%. Računica kojom se temeljnije bavio samo NALED pokazala je da ova mera, iako predstavljena kao ušteda za privredu, poslodavce rasterećuje na mesečnom

nivou za – nula dinara. To su samo neki od ključnih nalaza Izveštaja o statusu regulatorne reforme u drugom kvartalu koji je NALED predstavio u julu. Tom prilikom prezentovani su i rezultati trećeg talasa istraživanja stavova privrede. Pokazalo se da da antikrizni paket Vlade nije dobio prelaznu ocenu jer 30% privrednika smatra da je loš, a 12% da je dobar dok 35% firmi nije ni upoznato sa njim. Privre-da je u drugom kvartalu bila pesimističnija u odnosu na prvo tromesečje. Procenat privred-nika koji očekuju smanjenje dobiti u narednom periodu povećan je čak 10% (sa 34 na 44%). Za pet procentnih poena porastao je udeo anketi-ranih koji očekuju smanjenje investicija (33%), a dva procentna poena udeo firmi koji smatra da će broj zaposlenih padati (25%).

Krajem septembra, na drugom međunarod-nom sajmu lokalnih samouprava u Rijeci (NEXPO 2013), institucije Hrvatske, Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine potpisale su ugovor o formiranju Regionalne mreže za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi - prvog regionalnog tela koje će biti zaduženo za poboljšanje i usklađivanje uslova za poslovanje i promociju investicija u ove četiri zemlje. Regionalnu mrežu formirale su partnerske organizacije koje učestvuju u projektu Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE) – NALED, Centar za lokalni eko-nomski razvoj Ekonomskog fakulteta u Rijeci, Mreža za lokalni ekonomski razvoj Federacije BiH na čelu sa Federalnim ministarstvom razvoja, poduzetništva i obrta, Mreža za lokalni ekonomski razvoj Republike Srpske na čelu sa Ministarstvom za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, kao i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) i Savez privre-dnih komora Makedonije (MCC). Ovom pri-likom predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević je izrazio zadovoljstvo što je NALED-ov program certifikacije kao uspešna praksa iz Srbije dobio svoju potvrdu i u regionu. I predsednici certifikovanih opština su zadovoljni. “Od 2010. kada smo stekli prvi certifikat do danas, opština Ruma je privukla tri puta više investicija nego u prethodnom pe-riodu kada nismo bili certifikovani“, istakao je predsednik Rume Goran Vuković. Formiranje Regionalne mreže i zajednički sajamski nastup prvih certifikovanih opština iz jugoistočne Evrope podržala je Nemačka Vlada kroz GIZ Otvoreni regionalni fond za modernizaciju opštinskih usluga.

Akcioni planovi za osam najboljih JPPOsam lokalnih samouprava već sledeće godine mogle bi putem javno-privatnih partnerstava da pri-vuku investicije vredne 19 miliona evra. Projekti Niša, Zrenjanina, Nove Varoši, Doljevca, Raške, Kanjiže, Tutina i Prijepolja izabrani su za najbolje na konkursu „JPP kao razvojni potencijal“ koji sprovodi NALED uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja. Te lokalne samouprave već su posetili konsultantski timovi advokata, ekonomista i bankara koji pomažu da ideje pretoče u konkretne akcione planove. U novembru ove godine NALED će organizovati investitorsku konfe-renciju na kojoj će osam najboljih projekata biti predstavljeno potencijalnim ulagačima. Opštine su predložile veoma razvnovrsne ideje. Nova Varoš želela bi da putem JPP realizuje projekat izgradnje kogenerativnog postrojenja na biomasu, Kanjiža i Doljevac nameravaju da izgrade velike logističko-distributivne centre za trgovinu poljoprivrednim proizvodima dok Zrenjanin pokušava da obogati turističu ponudu pronalaženjem partnera za ulaganje u razvoj banje Rusanda. Opština Prijepolje namerava da izgradi regionalnu hladnjaču za poljoprivrednike, Tutin planira da razvije projekat za sakupljanje i preradu šumskih plodova i lekovitog bilja, Niš bi uložio u proizvodno-edukativni vinarsko-voćarski dom, a opština Raška u reciklažno dvorište. Na konkurs NALED-a i USAID-a stiglo je ukupno 29 projektnih ideja, a pravo učešća imale su 32 lokalne samouprave.

Prva regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje

VESTI


Novo iz NALED-a

Povodom obeležavanja 45 godina od proizvodnje prve flašice popularnog penušavog pića u Srbiji, kompanija Coca-Cola Hellenic je u saradnji sa NALED-om, Ministarstvom regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstvom omladine i sporta, organizovala nagradni konkurs za izgradnju 45 aktivnih zona – teretana na otvorenom u opštinama i gradovima širom Srbije. Tokom dva meseca, koliko je konkurs trajao, na adresu Coca-Cole stiglo je čak 1,7 miliona glasova građana koji su želeli da podrže svoju opštinu! Posebno veliko interesovanje i rivalstvo bilo je među malim opštinama, gde su se Bela Palanka i Babušnica do poslednjeg daha borile za prvo mesto. 01. avgusta napravljen je presek glasova i proglašeno 45 najaktivnijih opština koje će dobiti teretanu na otvorenom. Već u septembru, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov, direktor operacija Coca-Cola sistema Dimitar Andonov i direktor SGS-a i član Izvršnog odbora NALED-a Marinko Ukropina, presekli su vrpcu na svečanom otvaranju prve aktivne zone u Pančevu. Do kraja ove godine biće izgrađeno još 9 teretana na otvorenom, a preostalih 35 do maja 2014.

45 teretana na otvorenom za najaktivnije opštine

Treći kvartal ove godine otvorile su dobre vesti da se širi teritorija sa povoljnim poslovnim okruženjem u Srbiji. Još osam lokalnih samo-uprava steklo je NALED-ov certifikat. Poseban pečat tom procesu dala je činjenica da su Loznica i Kragujevac prvi gradovi koji su prošli postupak recertifikacije čime su pokazali da duboko veruju u predno-sti koje im daje prolazak kroz proces sticanja certifikata NALED-a. Na ceremoniji u Domu Narodne skupštine Srbije, prvi put su priznanja alijanse primili čelnici Kovačice, Kule, Nove Varoši, Odžaka, Sombora i Vršca. Certifikate koji dokazuju da te lokalne samouprave imaju efi-kasnu i transparentnu administraciju, partnerski odnos sa postojećom privredom, kao i sve preduslove za dolazak novih investitora, uručila

je tadašnja potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić. Ceremoniju je otvorio predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević, a na panelu posvećenom rešenjima za poboljšanje uslova za poslovanje u Srbiji govorili su Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Michael Hasenau, zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji, Howard Ockman, direktor USAID projekta održivog lokalnog razvoja, Alexis Lope-Bello, generalni direktor Comtradea, Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka, Alexandros Daniilidis, generalni direktor Heineken Srbija i Toplica Spasojević, potpredsednik Savetodavnog odbora NALED-a.

Forum stručnjaka za lokalni ekonomski razvojNALED-ova Mreža kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, posle dve i po godine uspešnog rada postala je Forum stručnjaka za LER. „To je mehanizam za efikasno umrežavanje profesionalaca zaposlenih u lokalnoj upravi na poslo-vima podrške privredi, promocije investicija i pripreme projekata. Važno je da učimo jedni od drugih, da uspešna rešenja iz jedne opštine repliciramo u drugoj, da unapredimo komunikaciju sa privredom, državnim institucijama i donato-rima“ kaže Olivera Subotić, šefica Odeljenja za LER u gradskoj upravi Pančeva i prva predsednica Foruma za LER. Milan Ranđelović, potpredsnik Foruma i šef Kancelarije za LER grada Niša dodaje: „Ako lekari, računovođe i advokati imaju svoje komore, i njihova profesionalna udruženja daju rezultate u afirmaciji profesije, da li Forum stručnjaka za LER može pomoći, afirmaciji uloge i značaja Kancelarija za LER i pre svega afirmaciji profesionalaca koji se u lokalnim samo-upravama bave LER-om? Iskreno se nadam da može i pozivam sve koji se prepoznaju da se aktivno uključe u rad NALED-ovog Foruma stručnjaka za LER“. Prema njegovim rečima jedan od ključnih izazova koji stoji pred Forumom je da se nametne kao sagovornik različi-tim institucijama koje kreiraju poslovni ambijent i utiču na lokalni ekonomski razvoj poput Ministarstva privrede i finansija, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, državnih agencija (SIEPA, NARR), donatorskih programa i drugih.

Osam opština dobilo nacionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženjuNa radnom sastanku sa članovima NALED-a, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović predstavio je programe i planove reformisane Vlade za podsticanje ekonomskog razvoja na lokalnom i regionalnom nivou. Prema njegovim rečima, opštine ne treba da strahuju od najavljene poreske reforme jer neće biti znača-jnijeg smanjenja prihoda na lokalnom nivou po osnovu smanjenja poreza na zarade. Ministarstvo trenutno radi na pripremi Nacionalne strategije za regionalni razvoj i stvaranju uslova za korišćenje IPA fondova. Ministar je najavio inicijativu za popis velikih infrastruktur-nih i regionalnih projekata koji će se planski, dugoročno realizovati i neće zavisiti od promene vlasti. Među prioritetne projekte ministar

je uvrstio čišćenje Bačkog kanala, autoput Pojate-Preljina, autoput Novi Sad-Ruma. Za sledeću godinu najavio je javni konkurs za razvoj infrastrukture u industrijskim zonama. Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić, pozvao je Ministarstvo da podrži program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i certifikovane opštine, koje bi s obzirom na dokazane kapacitete i potencijale trebalo da imaju prednost na konkursima za dodelu sredstava u cilju podsticanja privrednog razvoja. „Certifikovane opštine služe kao model uspešnih i primer dobre prakse drugim lokalnim samoupravama. Certifikacija je dobar proces, to treba podržati“ zaključio je ministar.

Bez većeg smanjenja lokalnih prihoda

VESTI

13oktobar 2013 |

Na licu mesta(G)RADI SE

» Magna Seating otvorila fabriku u Odžacima za izradu presvlaka za automobilska sedišta. Ukupno očekivan iznos inesticije 5,5 miliona evra, broj zaposlenih 750.

» Naftna industrija Srbije (NIS) počela ju Plandištu izgradnju prvog vetroparka u Srbiji. Vrednost investicije 160 miliona evra.

» Johnson Electric počinje gradnju fabrike u Nišu. Vrednost inve-sticije oko 20 miliona evra. Posao za 1.000 radnika

» Nemački Fresenius Medical Care počeo izgradnju nove fabrike u Vršcu. Vrednost investicije 16 miliona evra, posao za 429 radnika.

» Američki Cooper Standard ulaže 6 miliona evra u nove proizvo-dne hale u Sremskoj Mitrovici. U prvoj fazi posao će dobiti 580 radnika, a u drugoj još 300.

» Holandska kompanija Royal Agrifirm group, kupila 35% domaće kompanije Sto posto. Vrednost investicije u naredne tri godine 30 miliona evra.

» Cablex otvorio novu fabriku u Platičevu kod Rume. Vrednost investicije 2 miliona evra.

» Cico Collection otvorio novu fabriku za prozvodnju farmerki u Zrenjaninu. Vrednost investicije 3 miliona evra. Do 2017. posao za 1.500 radnika.

» BIM-tex u Leskovcu uložio 1,4 miliona evra u novi pogon za proizvodnju pamučnog konca.

» U Leskovcu počela izgradnja prečistača otpadnih voda. Vrednost investicije 22 miliona evra.

» Nemačka kompanija Leoni počela u Doljevcu da gradi drugu fabriku u Srbiji gde će zaposliti 1.500 ljudi.

» Michelin gradi pogon u Pirotu. Vrednost investicije 170 miliona evra, posao za 700 radnika.

» Kompanija Swarovski počinje proizvodnju u Subotici do kraja godine. Vrednost investicije u prvoj fazi iznosi 15 miliona evra, posao za 100 radnika.

» MK Group pokreće u Pećincima proizvodnju šećera u januaru 2014. Vrednost novog pogona 20 miliona evra.

» Falkensteiner Michaeler Tourism Group ulaže u Staru Planinu 30 miliona evra.

» Šid dobija kargo centar na 120ha. Investicija vredna 120 miliona evra. Posao za 100 radnika.

» U Sremskoj Mitrovici uskoro počinje izgradnja novih pogona italijanske firme Lames grupa, nemačke Bauchemie i libanske VVT kompanije.

» Kompanija Gorenje planira nove investicije kroz zajedničko ulaganje sa Vladom Srbije u fabrikama u Zaječaru, Valjevu i Staroj Pazovi. Posao za 700 radnika u naredne 3 godine.

» Turska tekstilna kompanija Jeanci Serbia u Leskovcu do kraja godine zaposliće oko 500 novih radnika.

» Nemački Grammer otvara novu fabriku u Aleksincu. Do kraja 2014. posao za 520 radnika.

» Geox dobio zemljište u Vranju za izgradnju fabrike od 20.000 m2. Posao za 1.250 radnika.

» Takata stiže u Srbiju. Kompanija za proizvodnju vazdušnih jastuka zaposliće 1.000 radnika.

Presek najvažnijih investicija u III kvartalu 2013.

Izvor: eKapija, Bizlife

Očekivane investicije u 2013/14.

Nakon Greiner Packaginga i Stan-dard-gasa, opština Odžaci bogatija je za još jednu investiciju - Magna

Seating je 2. oktobra zvanično otvorila fabriku za proizvodnju presvlaka i drugih komponentni za automobilska sedišta, što je bilo dovoljno da ova doskoro usnula opština iz grupe nerazvijenih pređe u razvijene opštine. Magna je u Odžake preselila svoju firmu iz Češke, a kompletna proizvodnja namenjena je inostranom tržištu. Čak 4 miliona vozila poznatih svetskih proizvođa-ča kao što su Smart, Reno i Ford opremljeni su sedištima ove kompanije. U proizvodni pogon od 4.300 m² u industrijskoj zoni u Odžacima do sada je uloženo pola miliona evra a planira se desetostruko veće ulaganje. Opština je ovoj kompaniji obezbedila 2,5 ha zemljišta bez naknade, potpuno opremljenu industrijsku zonu sa svim priključcima i veoma brzo izdavanje svih potrebnih

Treća velika investicija U ODŽACIMA

dozvola. Trenutno je zaposleno 314 radnika, a do kraja sledeće godine biće ukupno 450 zaposlenih. Svi zaposleni u Magni pohađali su specijalnu obuku kako bi se osigurala maksimalna fleksibilnost i efikasnost pro-izvodnog procesa. Ova obuka predstavlja dodatnu investiciju Magne kao pomoć

razvoju lokalne radne snage i prilagođavanju potrebama i specifičnostima automobil-ske industrije. Pema rečima direktora fabrike Zorana Sokolovića,

Magna je tražila povoljnu lokaciju da proširi svoje poslovanje u jugoistočnoj Evropi, i to je pronašla u Odžacima: „Radili smo ruku pod ruku sa Vladom Srbije, AP Vojvodine, opštinom Odžaci i kanadskim ambasado-rom kako bismo stvorili potrebne uslove za ovu investiciju. Opština nam je primera radi obezbedila mnogo toga u nedavno osnova-

noj industrijskoj zoni i pomogla u

Trenutno je zaposleno 314 radnika, a do kraja sledeće godine biće ukupno 450 zaposlenih

Sedišta Magne ugrađuju Smart,

Reno i Ford

razvoju infrastrukture, kao što je pristupni put. Raspoloživost lokacije za izgradnju fabrike, dostupnost kvalifikovane radne snage po niskoj ceni, razvijena infrastruktu-ra, geografska pozicija, to su sve razlozi zašto smo se opredelili za Srbiju i Odžake.“Magna Seating je deo Magna International koja ima postrojenja u 29 zemalja sveta i

zapošljava 123.000 ljudi.

Zoran Sokolović, direktor fabrike Magna

radi se

12 SINERGIJA


Berza, fondovi, stipendijeSERVISNE INFORMACIJE

POKRENI SE ZA POSAORok za prijave: 31. decembar 2013.Donator: Philip MorrisKorisnici: Preduzetnici i novootovrena MSPSvrha konkursa: Podrška pokretanju ili unapređenju sopstvenog biznisa Maksimalan iznos podrške: 200.000,00 RSD

PODRŠKA ZA PROJEKTE OCDRok za prijave: N/ADonator: Ambasada Kraljevine Norveške Korisnici: NVOSvrha konkursa: Jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije, reforma sektora odbrane, poboljšanje ljudskih prava, ekonomski razvoj i preduzetništvo, očuvanje životne sredineMaksimalan iznos podrške: 100.000,00 EUR

PODRŠKA RAZVOJU MSPRok za prijave: N/ADonator: Evropska banka za obnovu i razvojKorisnici: PrivredaSvrha konkursa: Podrška unapređenju performansi i konkurentnostiMaksimalan iznos podrške: 10.000,00 EUR

PODSTICAJNA SREDSTVA ZA RECIKLAŽURok za prijave: 31. januar 2014.Donator: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredineKorisnici: PrivredaSvrha konkursa: Ponovna upotreba i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje enegije i za proizvodnju plastičnih kesa Maksimalan iznos podrške: N/A

PODSTICANJE RAZVOJA SRBIJE NA PUTU KA EURok za prijave: 31. decembar 2013.Donator: Fond za otvoreno društvoKorisnici: državne i pokrajinske institucije, opštine, NVO, udruženjaSvrha konkursa: aktuelizovanje pitanja reforme obrazovanja i njeno stavljanje na javnu i političku agendu, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, reforma pravosuđa i uspostavljanje punih garancija za njegovu nezavisnost, ujednačavanje regionalnog razvoja Srbije i jačanje prekogranične saradnje i dr.Maksimalan iznos podrške: N/A

Poziv poslodavcima: Obuka mladih kadrova na radnom mestuRok za prijave: 17. novembar 2013.Organizator: USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (SLDP)Učesnici: Preduzeća sa minimum 5 zaposlenih koja imaju sedište na teritoriji 32 opštine i grada uključenih u USAID SLDP projekatPoslodavci će kroz ovaj program moći da brzo i lako nađu i obuče zaposlene koji odgovaraju njihovim potrebama i uštede vreme i novac. Program obuhvata besplatnu selekciju kadrova sa traženim kvalifikacijama, njihovo angažovanje i administriranje njihovog angažovanja. Tokom dvomesečne obuke kandidati će primati nadoknadu od 60% minimalne bruto zarade koju obezbeđuje USAID SLDP po osnovu Ugovora o stručnom usavršava-nju. Obuka je namenjena mladima do 30 godina starosti za obavljanje poslova u proizvodnom i sektoru usluga.

Seminar: Demokratija, građanstvo i učešće mladihRok za prijave: 31. decembar 2013.Organizator: Letonska nacionalna organizacija za program Mladi u akciji Učesnici: Mladi lideri, menadžeri na projektima Mesto i vreme održavanja: 8. - 20. decembar 2013, Kairo, EgipatLetonska nacionalna organizacija za program Mladi u akciji organizuje konferenciju Demokratija, građanstvo i učešće mladih u cilju razmene iskustava i diskusije na temu uloge mladih u društvu i politici. Ciljna grupa konferencije su predstavnici javnog sektora, ambasada, međunarodne zajednice.

(P)OPUSTI SE NA AKCIJIKupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i uživajte u promociji - www.naled-serbia.org/berza

Baza fondova

Stipendije info Stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvuwww.naled-serbia.org/training

Sveobuhvatne informacije o izvorima finansiranja www.naled-serbia.org/compendium

Oglašavanje u DanasuDnevni list Danas, korporativni član Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Project Syndicate nudi popust svim članovima i partnerima NALED-a za oglasni i PR prostor. Danas, dnevni list sa nacionalnom pokrivenošću, jedan je od retkih dnevnih novina koji u svrhe povećanja tiraža ne koristi metode žute štampe. Poznat je po tome što njegova uređivačka politika pruža snažnu podršku srpskim nevladinim organizacijama, propagira ulazak u EU i prava nacionalnih manjina.

Redovan popust:10%Važi do: 31. 11. 2013.

Dnevni list DANAS, Alekse Nenadovića 19 Beograd, 011 344 11 86, 011 344 11 86, [email protected], www.danas.rs

Oglašavanje na eKapijieKapija.com, vodeći poslovni portal u Srbiji i Bosni i Hercegovini nudi svim članovima i partnerima NALED-a popust od 10% za oglašavanje putem banera na svom portalu do kraja godine. eKapija obezbeđuje svojim korisnicima i čitaocima ekonomske analize, izveštaje sa berze, najave novih investicija, pregled najnovijih tendera, kao i sveobuhvatan katalog firmi koji trenutno sadrži preko 130.000 privrednih i pravnih subjekata. Više od 18.000 korisnika sistema i dnevna čitanost od preko 60.000 članaka i dokumenata, čini eKapiju najuticajnijim poslovnim portalom u regionu.


eKapija.com, Bulevar Mihajla Pupina 10A, 011 715 22 57, 011 715 22 41, [email protected], www.ekapija.com

15za prvih 5 članova

%SUPERPOPUST

Događaji u hotelu Hyatt RegencyHyatt Regency Beograd, hotel sa ***** zvezdica, pruža usluge organizovanja poslovnih sasta-naka i konferencija, kao i personalizovanih catering servisa. Paketi za organizaciju događaja po-deljeni su u tri kategorije: express paket obuhvata postavku sale za sastanke, dvočasovnu kafe pauzu, standardnu AV opremu i kablovski internet po ceni od 25 EUR po osobi (minimum 15 učesnika / 2 sata). U poludnevni paket od 35 EUR po osobi (minimum 15 učesnika) uraču-nata je postavka sale za sastanke, jedna jutarnja ili popodnevna kafe pauza, ručak, standardna AV oprema i kablovski internet. Treći paket jeste dnevni u koji je po ceni od 45 EUR po osobi (minimum 15 učesnika) uračunata postavka sale za sastanke, jutarnja i popodnevna kafe pau-za, ručak, standardna AV oprema, kablovki internet.


Hotel Hyatt Regency Beograd, Milentija Popovića 5 11070 Beograd Srbija, 011 301 11 39, [email protected], www.belgrade.regency.hyatt.com


%SUPERPOPUST

Moderni šalovi sa tradicionalnim motivimaEtno mreža je sinonim za rukotvorine koje predstavljaju rafiniran spoj tradicionalnih tehnika i modernog dizajna i mogu biti ekskluzivan poslovni poklon. Šal sa elementima vizantijske arhitekture i motivima sa dvorova srpskih kraljeva, predstavlja vrlo rafiniran spoj modernog i tradicionalnog u atraktivnoj odevnoj kombinaciji. Eskluzivni šalovi Etno mreže izrađeni su od pamuka i svile. Kupovinom ovih proizvoda pokazuje se posvećenost društvenoj odgovornosti, jer se stvara prihod za žene iz cele Srbije koje se bave izradom rukotvorina i doprinosite očuvanju kulturnog nasleđa.


Etno Mreža, Brankova 10, 11000 Beograd, 011 337 3068, 060 7030 855, [email protected], www.etnomreza.rs


%SUPERPOPUST

Trening: Politika, strategija i sistemska podrška ravoju ruralnih sredinaRok za prijave: 1. novembar 2013.Organizator: Izraelska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studijeUčesnici: Državne institucije, lokalne samouprave, NVO, privredaMesto i vreme održavanja: Izrael, 13. januar – 5. februar 2014. Trening organizuju Izraelska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom tronedeljne studijske posete Izraelu bolje razumeju važnost integrisanja privrednih aktivnosti, nacional-ne politike i lokalnih interesa u cilju lokalnog ruralnog razvoja i korišćenja lokalnih resursa. Takođe, učesnici će saznati na koje načine nacionalna i regionalna politika služe kao podrška razvoju ruralnih sredina, koja je uloga poljoprivrede u svemu tome i kakvi sve finansijski i organizacioni mehanizmi postoje u cilju revitalizacije i razvoja ruralnih sredina.


U SINERGIJI

ambijent okrenut biznisu, kao i transpa-rentnost i odgovornost administracije. On je ocenio da su reforme potrebne svim zemljama regiona jer su dobile loše ocene Evropske komisije. „Investicije u regionu su skromne jer je ulaganje rizično i postoje brojne prepreke. Ovo je situacija gde gradonačelnici mogu da naprave razliku. Mogu da rade na planira-nju, infrastrukturi, da smanjuju troškove i rokove za dozvole. Susedi su takođe važni. Za Nemačku su Belgija i Holandija mnogo važniji od nekih većih zemalja“ – naglasio je Anen i čestitao NALED-u i partnerima na realizaciji projekta.

Ivanec, Bjelovar, Sanski Most, Prijedor, Ruma, Pirot, Strumica i Veles prve su lo-kalne samouprave u jugoistočnoj Evropi

koje su unapredile opštinsku administraciju i privredni ambijent u skladu sa jedinstvenim međunarodnim standardom BFC SEE i tako stekle pravo da ponesu regionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju.Taj standard, koji podrazumeva 12 kriteriju-ma i više od 80 potkriterijuma neophodnih u izgradnji partnerskog odnosa lokalne ad-ministracije i privrede, osmislio je NALED i, uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (GIZ ORF MMS), proširio van granica Srbije – u Hrvatsku, Makedoniju i BiH. Re-alizaciju su pomogle partnerske organizacije – Ekonomski fakultet u Rijeci, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Ministarstvo razvoja, preduzetništva i obrta Federacije BiH, kao i Zajednica jedinica lokalnih samouprava i Savez privrednih komora iz Makedonije.Prvi certifikati dodeljeni su na II regional-nom kongresu o povoljnom poslovnom okruženju u JIE, svečanosti održanoj 12. juna u zagrebačkom hotelu Westin, kojoj su prisustvovali brojni visoki zvaničnici vlada, predstavnici lokalnih samouprava, diplo-matskog kora i privrede. Pred više od 120 gostiju, skup su otvorili hrvatski ministar poduzetništva i obrta Gordan Maras, pred-sednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor kompanije Contago Darko Vukobratović, dekan Ekonomskog fakulteta u Rijeci Heri Bezić i ambasador Nemačke u Hrvatskoj Hans Peter Anen.

vić podsetio je da NALED od 2007. sprovodi program certifikacije u Srbiji. Jedna trećina svih lokalnih samouprava u zemlji unapređuje privredni ambijent kroz NALED-ov program certifikacije a njih 27 je uspelo da ispuni uslove za sticanje nacionalnog certifikata o povoljnom poslovnom okruženju. Ove opštine su u pro-teklih pet godina privukle više milijardi evra investicija dokazavši da su pravi lideri lokalnog ekonomskog razvoja. Kada je Financial Times uvrstio pet certifikovanih opština među top 10 investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi za 2012/13. godinu, bila je to samo još jedna potvrda kvaliteta ovog programa. “Sigurni smo da ćemo takve efekte postići i na nivou regiona. Zemlje jugoistočne Evrope mogu da iskoriste period krize da kroz program certifikacije obezbede bolju startnu poziciju u odnosu na konkurenciju i spremno dočekaju novi ciklus investicija. Šanse da privučemo strani kapital su nam daleko veće ako delimo iste standarde i nastupamo zajedno kao region prema investi-torima“ – rekao je Vukobratović.

Gradovi i opštine u procesu certifikacijeU projektu Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi osim Ivanca, Bjelovara, Sanskog Mosta, Prijedora, Rume, Pirota, Velesa i Strumice, učestvuje još 10 lokalnih samouprava. Od opština u Srbiji, regionalnom certifikatu najbliži su Bujanovac i Stara Pazova, a očekuje se da se za to priznanje izbori i Inđija. Kada je reč o Hrvatskoj, Makedoniji i BiH, primetno je da certifikat podjednako priželjkuju i veliki gradovi i male opštine. U Hrvat-skoj su to Rijeka, Osijek i Crikvenica, u BiH Banjaluka i Ljubuški, a u Makedoniji Štip i Struga.Privlačenje investicija je

zajednički posao regiona„Na tržištima susednih zemalja počivaju naše ekonomije i zato koncepte ekonomske saradnje kao što je certifikacija podržavam u celosti” reči su hrvatskog ministra poduzetništva i obrta Gordana Marasa na otvaranju II Regionalnog kongresa o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi, 12. juna u Zagrebu, kada su progla-šene prve opštine iz četiri zemlje koje su ispunile regionalni standard efikasne i transparentne lokalne administracije BFC SEE

Dekan Bezić ocenio je da investitori traže prepoznatljive opštine i gradove, a oni se mogu izdvojiti kroz certifikaciju koja je put ka stan-dardizaciji usluga. „Investitor nema vremena da ulazi u specifičnosti svake opštine i odluke donosi na osnovu standarda. Zato smo podr-žali ovaj program i zahvalio bih se NALED-u i GIZ-u što su nas uključili“ – rekao je Bezić i poručio opštinama da angažuju profesionalce ukoliko nemaju dovoljno internih kapaciteta za rad na unapređenju opštinske administracije i promociji investicija. Na kraju uvodnog dela ambasador Anen dodao je da su regionu potrebne direktne strane investicije, a za to su neophodni

Povoljno poslovno okruženje

Dodeljeno prvih osam certifikata opštinama sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi

PODRŠKA REGIONALNOJ CERTIFIKACIJIMinistar Maras istakao je da je Hrvatskoj veoma bitna saradnja u regionu i da iz tih razloga podržava projekat certifikacije opština u jugoistočnoj Evropi. Kako je naveo, za dalji razvoj ekonomskih odnosa važna je saradnja kako na državnom tako i na opštinskom nivou. Hrvatska je poslednjih godina uradila puno da bi postala pristupačna investitorima. Uvedena je podsticajna politika, ali su potreb-ne strukturne reforme. U toku je postupak donošenja zakona o strateškim investicijama koji će se odnositi na svako ulaganje iznad 20 miliona evra. Podrazumevaće drastično kraće rokove za izdavanje svih neophodnih dozvola. Kako je dodao, do sada je problem bio taj da se lokalne samouprave nisu odnosile na pravi način prema velikim investitorima, i to je jedna od oblasti u kojoj certifikacija može da pomogne. Na kraju, ministar Maras je napomenu da iako Hrvatska izlazi iz CEFTA sporazuma, to ne znači da neće sarađivati sa zemljama iz regiona i da joj ovo tržište nije važno - „vrlo rado koristimo Eurokrem i Jaffu kao što u Srbiji koriste Vegetu“. Predsednik Izvršnog odbora Darko Vukobrato-


SARADNJA NA NAJVIŠEM NIVOUKako je ocenjeno na skupu, projekat certifikacije opština predstavlja jedinstvenu inicijativu na ovim prostorima koja je usmerena na unap-ređenje i harmonizaciju uslova za poslovanje, jačanje imidža JIE kao investicione destinacije, podizanje konkurentnosti lokalnih samouprava i podsticanje ekonomske saradnje u regionu. Tim povodom tema prvog panela bili su načini podrške privrednom razvoju. Pored ministra Marasa, u panelu su učestvovali ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Igor Vidović, ministar razvoja, poduzetništva i obrta Federacije BiH Sanjin Ha-limović, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije Stevan Nikčević, generalni direktor kompanije

Coca-Cola HBC i potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Ramon Weidinger i izvršni direktor Saveza privrednih komora Makedonije Mitko Aleksov.Pored zakona o investicijama, ministar Maras se ponovo osvrnuo na značaj koji CEFTA regija kao tržište ima za Hrvatsku i podsetio da će se od 01. jula spoljnotrgovinska saradnja odvijati na osnovu sporazuma koje zemlje jugoistočne Evrope imaju sa Evropskom unijom što će zbog nepovoljnijeg poreskog tretmana ugroziti kon-kurentnost hrvatskih izvoznika. S druge strane, smatra da će region imati puno koristi od ulaska Hrvatske u EU pogotovo kada je reč o ulaganji-ma u putnu i železničku infrastrukturu.Ministar Vidović je pozitivno ocenio dosadaš-nje reforme u zemljama regiona, a posebno je

istakao unapređenja privrednog ambijenta u BiH gde je uveden novi sistem za registraciju preduzeća koji će značajno smanjiti troškove i vreme pokretanja biznisa. Federalni ministar Halimović ukazao je na kompleksnost ustrojstva i političkog sistema BiH zbog kojeg smatra da su lokalne zajednice motorna snaga razvoja i unapređenja zakonodavnog ambijenta. One su

delovi lokomotive koja bi trebalo da nas vuče napred ka novim investicijama. „Nisu iskorišćeni svi resursi koje imamo. Imali smo veoma nepo-voljne uslove za investicije pre 10-15 godina i teško je bilo očekivati kvalitetne investitore“ – ocenio je Halimović.Državni sekretar Nikčević saglasan je da je privlačenje investicija zajednički posao regiona. On je ukazao da su načini i podsticaji za privla-čenje ulaganja slični i najčešće podrazumevaju ustupanje zemljišta i subvencionisanje radnih mesta. Takođe, države regiona prepoznale su sektore gde se nadaju najboljim rezultatima u privlačenju kapitala, a to su najčešće agrar i infrastruktura. Nikčević smatra da je ekonomsku saradnju u regionu pokrenula CEFTA koja je značajno unapredila trgovinsku razmenu. S dru-ge strane, problem je što još uvek nema dovoljno međusobnih investicija. Stavove privrede zastupao je generalni direktor Coca-Cole HBC i potpredsednik UO NALED-a Ramon Weidinger, koji je proveo godinu i po dana na čelu ove kompanije i u Hrvatskoj. Weidinger je podestio da Coca-Cola sistem ima sedam fabrika u šest opština u regionu i distri-butivne centre u još 20 lokalnih samouprava. Kao prednost regiona on je pre svega istakao isti jezik. S druge strane, problem su odluke vlada koje pogađaju konkurentnost firmi. „Merili smo troškove proizvodnje i primetili da naše fabrike u JIE delimično nisu konkurentne. Poredili smo Zagreb i Austriju i Hrvatska je za nas skuplja nego da proizvodimo u Austriji i izvozimo u Hrvatsku. Takođe je skuplje proizvoditi u Srbiji nego u Bugarskoj“. Weidinger je ukazao na nekoliko konkretnih problema sa kojima se kao investitor susreće. „Već šest, sedam godina ne možemo da dobijemo vlasništvo nad jednim zemljištem što nam nanosi velike troškove. Takođe, imamo velike troškove zbog naknada za vodu“ naveo je on. Prvi panel zatvorio je izvršni direktor Saveza pri-vrednih komora Makedonije Mitko Aleksov na-glasivši da program certifikacija predstavlja plan rada za opštine koje žele da unaprede poslovnu klimu i privuku nove investicije i pečat kvaliteta za kompanije koje razmatraju ulaganja u regionu jugoistočne Evrope. „Ako se poslovno okruže-nje ne popravi na lokalnom nivou, kompanije će imati probleme kao Coca-Cola. Program

certifikacije podstiče konkurenciju među grado-načelnicima što vodi stvaranju boljih uslova za poslovanje u regionu“ zaključio je Aleksov.

GRADONAČELNICI PREPORUČUJUNakon ministarskog panela usledila je diskusija na temu kako privući investicije na lokalnom nivou. Mesta na podijumu zauzeli su predstav-nici gradova i opština koji su prvi uspešno prošli certifikaciju. Milorad Batinić, gradonačelnik Ivanca i pot-predsednik Hrvatskog sabora, rekao je da je prvi zadatak svake opštine uspostavljanje efikasne ad-ministracije. „Proces certifikacije nam je u tome svakako pomogao. Nije primarni cilj da dobijemo markicu da imamo povoljno poslovno okruženje već da budemo bolji nego što jesmo i da naučimo više nego što znamo“ rekao je Batinić. Prvi čovek Bjelovara, Antun Korušec, govorio je o problemu sporog izdavanja građevinskih do-zvola i na početku podsetio da je grad koji vodi u vrhu Hrvatske po brzini izdavanja dozvola, kao i po broju rešenih zahteva. Kako je istakao, to je posledica dugogodišnjeg rada i ulaganja u kadrove. „Ljudi sada shvataju da ne mogu da drže predmete u fiokama. Prebirokratizovane države i kolizija puno zakona takođe su proble-mi. Imamo previše administrativnih barijera dok dođemo do čiste dokumentacije. Moraćemo da smanjujemo broj propisa. Kada uz to ovlašćenja spustimo na niži nivo, svi ćemo biti puno efika-sniji“ istakao je Korušec.Kada je reč o promociji, predsednik opštine Ruma Goran Vuković rekao je da promovisanja nikada nije dovoljno i da je potrebno koristiti svaku priliku kao što je bila kampanja za promo-ciju investicija na beogradskom aerodromu koju je organizovao NALED „Sve što smo na tom polju radili doprinelo je da smo u poslednjih nekoliko godina privukli 12-13 investicija, a od 2003. do 2008. samo tri. Međutim, promocija ne bi trebalo da bude reklama radi reklame već da bude iskrena kako investitori ne bi bili iznevere-ni“ istakao je Vuković. Politički ambijent takođe je presudan za privlačenje investicija, ocenio je gradonačelnik Prijedora Marko Pavić. On je rekao da je to bila prva tačka u njegovom planu. „Stvorili smo povoljne međunacionalne i međuverske odnose.

Potom smo stvorili dobar odnos gradske skup-štine i administracije. Sedam od osam stranaka su u vlasti i sve odluke se donose dvotrećinskom većinom. To donosi sigurnost investitorima po-što znaju kako radi lokalna administracija. Sada se dešavaju investicije jer su prepoznali Prijedor kao sigurnu destinaciju. Pečat kvaliteta u vidu certifikata o povoljnom poslovnom okruženju će to overiti“ dodao je Pavić.Ciljano privlačenje ulaganja takođe je potrebno. Mustafa Avdagić, načelnik opštine Sanski Most, kazao je da se ta lokalna samouprava fokusirala na dijasporu. „Prva skupina koja je otišla iz Sanskog Mosta je malo ulagala jer su to ljudi sa srednjom stručnom spremom, ali sada njihova deca investiraju u Sanski Most. Certifikat će nam puno pomoći jer su ti mladi ljudi u inostranstvu obrazovani i prate kako se opštine ponašaju prema biznisu“ naglasio je Avdagić.Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot i član Upravnog odbora NALED-a, istakao je važnost kadrova u lokalnoj samoupravi. „Ljudski faktor je prvi i najvažniji i zato se ne libimo da koristimo pomoć sa strane. Ipak, u Pirotu postoje ljudi koji mogu da iznesu velike investicije i verujem da certifikacija može da pomogne da se na investi-cionoj mapi jugoistočne Evrope pozicioniramo kao dobra destinacija“ rekao je Vasić i dodao da

bi trebalo rešiti problem institucija koje se pona-šaju kao da su države u državi. „One moraju da se menjaju ili da se decentralizuju“ istakao je Vasić.Na kraju panela, Goran Jović, zamenik pred-sednika opštine Veles, dodao je da na privlače-nje investicija utiče i pozitivan odnos lokalne administracije prema postojećoj privredi. Zato je među kriterijumima potrebnim za sticanje cer-tifikata istakao obavezu formiranja Privrednog saveta. „U savetu Velesa imamo predstavnike privrede, lokalne samouprave i sindikata među kojima je uspostavljena direktna komunikacija. Tu se na visokom nivou rešavaju i sitni i krupni problemi privrede“ naglasio je Jović.Gradonačelnici certifikovanih opština založili su se za uvođenje većeg stepena decentralizacije u regionu kako bi se lakše pristupilo privlačenju investicija. Oni smatraju da nema mesta strahu da bi to donelo zloupotrebe na lokalu jer će ne-ke stvari mnogo bolje raditi od centralnih vlasti. Ocena je i da nijedna lokalna samouprava ne bi trebalo da se obeshrabri ukoliko investicije ne stignu ubrzo posle sprovedenih reformi jer će se svakako investitori u jednom trenutku po-javiti, samo je pre toga potrebno otkloniti sve barijere i “po horizontali i po vertikali”. Nakon panela, održana je svečana ceremonija dodele regionalnih certifikata.

Preporuke kongresa

9 principa efektivne promocije investicija1) Regionalni pristup2) Predvidivost poslovnog okruženja 3) Standardizacija usluga4) Transparentnost i odgovornost5) Decentralizacija ovlašćenja 6) Politička stabilnost 7) Targetiranje investitora 8) Kvalitetni kadrovi 9) Komunikacija sa privredom

Uspešna priča: Gucci u RumiOd 2010. godine kada je ušla u proces certifikacije do danas, opština Ruma je uspela da privuče tri puta više investicija nego prethodnih godina kada nije bila certifikovana kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Najveće interesovanje investitora je u sektoru mašinske i metaloprerađivačke industrije (jedna od grinfild investicija u 2012. godini je britanskog proizvo-đača motora i turbina Albon Engineering & Manufacturing) i industrije kože i obuće po kojoj je Ruma bila nadaleko poznata u bivšoj Jugoslaviji. Zahvaljujući 80 godina dugoj tradiciji u preradi kože i proizvodnji obuće, vrhunskom kvalitetu sirovine (goveđa koža iz Ruma je jedna od najbo-ljih u Evropi – mekana a otporna, bez nepravilnosti), kvalifikovanoj radnoj snazi, odgovarajućim grinfild i braunfild lokacijama, dobrom marketingu i pre svega – proaktivnoj i posvećenoj lokal-noj administraciji, Ruma je uspela da privuče svetske proizvođače obuće i vrati stari sjaj i dodat-ni glamur ovoj donedavno usnuloj grani. Rezultati su usledili ubrzo posle dobijanja certifikata o povoljnom poslovnom okruženju i nakon kampanje za promociju investicija na beogradskom aerodromu koji su tokom 2011. krasili posteri sa crvenim kožnim cipelicama i sloganom „Ruma - Fit for Profit“. U to vreme, kompanija Insert koja proizvodi žensku obuću Antonela Rossi i radi za svetski poznate brendove kao što su Prada, Christian Dior, Louis Vuitton i Valentino po-kreće jednu od najznačajnijih grinfild investicija u Rumi – izgradnju pogona površine 5.000 m² u radnoj zoni „Zapad“. Godinu dana kasnije, 2012. svetski lider na polju odeće i modnih dodata-ka, kompanija Kerring Group, kupila je Fabriku kože Ruma kako bi otpočela proizvodnju kožne galanterije luksuznih, sporstkih i lajfstajl brendova za globalno tržište. Dovoljno je reći da se u Rumi sada proizvodi obuća koja nosi oznaku Gucci, Saint Laurent, Alexander McQueen, Puma, da ne nabrajamo dalje. Inače, Kerring Group je prisutna u više od 120 zemalja, među kojima je sada i Srbija, zapošljava 33.000 ljudi širom sveta i ostvaruje blizu 10 milijardi evra prihoda godišnje. Ruma je zaista „po meri profita“ otuda i ne čudi da je jedna od prvih osam opština u regionu koja je 2013. certifikovana po međunarodnom, unapređenom standardu o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE).

U SINERGIJI Povoljno poslovno okruženje

Gordan Maras, ministar poduzetništva i obrta Republike Hrvatske


Marinko Ukropina, direktor SGS za region i član Izvršnog odbora NALED-a Branislav Nedimović, predsednik opštine Sremska Mitrovica i član Izvršnog odbora NALED-aU SINERGIJI

Jedan od osnovnih motiva da se SGS Be-ograd, kao najveće certifikaciono telo u regionu, odluči da se uključi u program

Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem prema zahtevima standarda Bu-siness Friendly Certification (u daljem tekstu BFC) je proistekao iz same definicije procesa provere. „Provera je sistematičan i nezavistan proces, čijom realizacijom se utvrđuje stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi za proveru“. Certifikat kojim se potvrđuje stepen ispu-njenosti kriterijuma povoljnog poslovnog okruženja, treba da predstavlja validan dokaz svim zainteresovanim stranama (posebno investitorima) da će im certifikovane lokalne samouprave, u kontinuitetu, na efikasan i efektivan način pružati administrativne i logističke usluge koje su neophodne za po-kretanje i razvoj biznis u lokalnoj zajednici. U slučaju da investitor planira da ima više poslovnih celina koje će raditi na terito-rijama različitih opština, certifikacijom se

Pokušaću ukratko da napravim osvrt na to šta se uopšte u Srbiji dešavalo u po-gledu ulaganja i to najpre ulaganja koja

opredeljuju tzv. grinfild investicije u periodu od 2004. godine kada realno ova priča postaje aktuelna za našu zemlju. Mnoštvo je uzročnika koji definišu da li će uopšte doći do grinfild investicije na jednom prostoru ali najvažniji faktori su pravna sigur-nost zemlje, stabilnost i to pre svega politička, regulisani svojinsko pravni odnosi na zemljištu, postojanje planskih akata, sistem podsticaja i mnogi drugi. Stidljivi koraci koji su u startu preduzimani, najčešće od dovoljno svesnih lokalnih zajednica, doveli su danas do toga da gotovo sve lokalne samouprave maštaju ili pla-niraju da imaju bar jednog ovakvog investitora ( do sada je oko 80 lokalnih samouprava uspe-lo bar jednom u tom pokušaju). Ali, i to veliko ali, postavlja se pitanje kako stoje naše lokalne samouprave u pogledu malopre nabrojanih faktora koji uslovljavaju razvijanje ovakvih investicija. U pogledu prva dva faktora - pravne sigurnosti zemlje i njene stabilnosti sigurno da opredeljujuću ulogu ima Vlada RS, dok kod ostalih faktora potpunu inicijativu treba da preduzimaju lokalne zajednice. Sigurno da je u razvoju svesti o potrebi stranih ulaganja imao i NALED sa svojim pro-gramom certifikacije opština koji je kreirao svest o potrebi „tržišne utakmice“ u pogledu privlačenja investi-tora i uopšte značaja povoljnog poslovnog okruženja. Šarena je slika Srbije u pogledu uslova koje lokalne samoprave pružaju investitorima. Sve lokalne zajednice bih sa ovog aspekta podelio u tri grupe. Prva, koju čine one opštine koje još ni planskim aktima

osigurava usaglašeni pristup u radu admini-stracija u tim opštinama. Time se postiže i povezanost lokalnih samouprava i razmena iskustava na teritoriji Republike Srbije kao i u našem regionu. Ispunjavanjem 12 sveobu-hvatnih kriterijuma certifikacije sigurno se osigurava da lokalne samouprave postanu ravnopravni partneri sa uspešnim stranim i domaćim organizacijama i da se izdvoje u odnosu na ostale. Na taj način ovaj program doprinosi unapređenju privrednog ambije-nta u Srbiji i promociji investicija. Certifikat o povoljnom poslovnom okruže-nju pored ostalog potvrđuje odgovornost i želju lokalne samouprave da posluje u skladu

nisu urbanistički definisale prostore u kojima će se realizovati eventualna ulaganja. Druga grupa, one koje su definisale prostor i urbanistički ga uredile ali usled nedostatka sredstava infra-strukturno ga nisu uobličile i one treće koje su sve to uradile i sada „gaze“ u marketinšku kampanju privlačenja investitora. Ali, prvi preduslov koji mora biti zadovoljen da bi se opštine i država na pravi način bavile lokalnim ekonomskim razvojem i promoci-jom investicija je postojanje odgovarajućeg regulatornog okvira. I tu nailazimo na dva problema. Prvi je delimično otklonjen 2007. godine kada je donesen novi Zakon o lokalnoj samoupravi kojim je lokalni ekonomski razvoj

konačno stavljen u nadležnost opština. Drugi je nepostojanje zakonskog rešenja koje defini-še šta je to ulaganje sa aspekta interesa naše države i to u smislu pravila igre koja prilikom ulaganja moraju da poštuju država, lokalna samouprava, sve institucije ali i sam ulagač. Mislim da je pored definisanja pojma koje to ulaganje država treba da podstiče i podrži, neophodan i zakonom razrađen

sistem mera kojim se jedno ulaganje od intere-sa za državu ili lokalnu zajednicu podstiče. U pripremi Zakona o ulaganjima Vlada bi trebalo

da uključi najvažnije poslovne asocijacije i think-tank organizacije poput NALED-a, a svakako bi valjalo iskoristiti itekako bogato iskustvo Agencije za strana ulaganja SIEPA koja je bila nosilac procesa privlačenja grinfild investicija u Srbiji. Put je dobro trasiran ali je neophodno učiniti procedure u primeni pod-sticajnih mera za investicije transparentnim kako ceo proces ne bi bio pod znakom pitanja.Nesumnjivo je da će u vremenu koje je pred nama tema grinfild investicija i povećanje zapo-slenosti imati sve veći značaj jer srpska privreda naprosto vapi za novim radnim mestima i tu leži put ozdravljenja ekonomije. Da bi se ovaj veliki ali dostižan cilj mogao ispuniti neop-hodna je na prvom mestu politička volja, koja nesumnjivo sada postoji, ali i donošenja propisa koji bi u formi zakona regulisali ulaganja i time dali pravnu sigurnost investitorima. Potrebno je doneti političku odluku o sistemu zakonom uređenih mera kojima će se realizovati ovi ciljevi budući da naši konkurenti u procesu privlačenja stranih investicija, među kojima su prevashodno zemlje u regionu – Hrvat-ska, BIH, Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija, sigurno ne sede skrštenih ruku. Zato izazovi ulaganja treba da postanu tema broj 1 čitave političke elite jer ona nosi put oporavka i razvoja a samo politički stabilni i pravno sigurni prostori će imati priliku za to.

U pripremu zakona o ulaganjima Vlada bi trebalo da uključi najvažnije poslovne asocijacije poput

NALED-a i iskoristi veliko iskustvo SIEPA-e

Tek polovina opština privukla makar jednu grinfild investiciju

Zakon o ulaganjima bi trebalo da definiše:• Ko su ulagači • Šta se smatra ulaganjem od

značaja za državu• Vrste ulaganja koje država podstiče• Mere kojima se ulaganja podstiču -

subvencije za ulagače, sufinansiranje razvoja industrijskih zona, eventualne poreske olakšice i dr.

• Poslove različitih subjekata koji učestvuju u procesu realizacije ulaganja

• Obaveznost postupanja institucija

Investitori u certifikatu NALED-a imaju dokaz dobre usluge u opštinama

sa principima etičnosti, i predstavlja dobru polaznu osnovu za razvoj u skladu sa zahtevi-ma ostalih međunarodnih standarda kao što su Quality Management System - ISO 9001, Enviromental Management System – ISO 14001, Information Security Management System – ISO 27001. SGS Beograd, kao vodeća kontrolna organi-zacija i certifikaciono telo u regionu će sigur-no težiti da kroz implementaciju programa Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i druge međunarodne standarde, doprinosi poboljšanju poslovnog ambijenta u Republici Srbiji i okruženju u sve zahtevni-joj tržišnoj utakmici.

Kriterijumi povoljnog poslovnog okruženja1. Strateški pristup lokalnom ekonomskom razvoju

2. Organizacioni kapacitet za pružanje podrške privredi (Kancelarija za LER)

3. Uključenost privrede u rad lokalne uprave - privredni savet

4. Efikasan sistem za izdavanje građevinskih dozvola

5. Analitička osnova za podršku postojećoj privredi i potencijalnim investitorima

6. Primena marketinga u cilju promocije investicija

7. Kreditna sposobnost i finansijska stabilnost

8. Promocija zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa

9. Podsticanje privatno-javnih partnerstava

10. Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge

11. Transparentna i stimulativna poreska politika

12. Primena informacionih tehnologija

Uspeh BFC standarda u regionuOd izuzetne važnosti je inicijativa NALED-a, o proširenju i pokretanju procesa certifikacije prema zahtevima standarda BFC i u regionu jugoistočne Evrope (Hrvatska, BiH, Makedonija). Certifi-kacijom u širem regionu, se postiže, da se kroz ispunjenje jedinstvenih kriterijuma, definisanih u standardu BFC, radi uporedna analiza uspešnosti procesa u različitim poslovnim ambijentima, čime se dobijaju osnove za preispitivanje i poboljšavanje rada u lokalnim samoupravama.


Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu U SINERGIJI

Strane investicije su u periodu od 2000. godine pa do danas bile tema koja je od svih politickih aktera korišćena i u

pozitivnom i u negativnom smislu. Od toga da ćemo zahvaljujući stranim ulaganjima obez-bediti bolje uslove za život i jaču ekonomiju do toga da ćemo biti iskorišćeni kao jeftina radna snaga i za korišćenje prljavih zapadnih tehnologija, a da pri tom od toga nikakve koristi nećemo imati. Ja pripadam onoj grupi koja na ove investicije gleda pozitivno (pri tom se ograničavam na investicije koje su proizvod-no-uslužnog karaktera). Činjenica je ipak da su strana ulaganja važna za države u razvoju, jer vam one omogućavaju da bez direktnog zaduživanja ostvarite privredan rast, otvorite nova radna mesta, osvojite nove tehnologije i na kraju povećate izvoz (naravno i uvoz, ali sa pozitivnom razlikom u konačnom obračunu). U Srbiji su pažnju ovom poslu posvetila sva tri nivoa vlasti: republika, pokrajina kao i gradovi i opštine. Iako smo imali vrlo tešku polaznu osnovu pošto smo bili opterećeni ratnim konfliktom (koji nam je davao vrlo loš imidž) i tek napravili prve korake u pravcu normalnog i organizovanog demokratskog društva (što je u ošima investitora predstavljalo dodatan rizik za poslovanje jer smo tretirani kao nestabilno poslovno okruzenje) uspeli smo velikim radom da napravimo pristojan rezultat uprkos činje-nici da je ubijen premijer naše države. Tako u AP Vojvodini danas radi preko 230 stranih kompanija sa 66.000 zaposlenih i uloženih 6,6 milijardi evra. Da li je moglo bolje – sigurno da jeste. Generalno uloga javnog sektora u ovom poslu iako nije bila strateški dokumentovana i podeljena mogla je da bude prepoznata. Re-

publika je bila zadužena za stvaranje pravnog okvira, dok su pokrajina i gradovi i opštine stvarali preduslove na terenu kroz zaokruživa-nje planske dokumentacije i komunalno opre-manje potencijalnih lokacija. Svi nivoi su se angažovali kako bi što veći broj investitora do-šao i posetio Srbiju, Vojvodinu ili pojedinačan grad ili opštinu. Po mom skromnom mišljenju, pokrajina i opštine su značajno doprinele i poboljšanju imidža Srbije. Ne mogu da preću-tim ipak činjenicu da su ista ta strana ulaganja često bila predmet političkih zloupotreba kao i neracionalnih odluka jer se dešavalo da neke

investicije budu medijski negativno predsta-vljene kao i da se uspesima hvale pojedinci koji nisu učestvovali u projektu.

PROPUŠTENE ŠANSE I ŠTA JE MOGUĆE SADA RADITIPored konflikata u regionu i unutrašnjih po-litičkih turbulencija, još jedan veliki problem sve do dana današnjeg je neorganizovanost nacionalnog nivoa u promociji Srbije. Prosto je tužno na koji način su propadale dobre ideje i kako je malo uloženo novca u marketing Srbije. Mi ne možemo da očekujemo da nas

posmatraju potencijalni partneri na pozitivan način ukoliko sami sebe tako ne predstavimo. Za to moramo mnogo više da komuniciramo i da koristimo svaku priliku da se predstavimo. Još jedna večna tema našeg društva su subvencije po radnom mestu. Moje iskustvo na čelu VIP fonda a po tom pitanju je vrlo jasno: bez podsticaja nismo konkurentni na globalnom i evropskom tržištu investicija. Da-lje je velika tema edukacija lokalnih političkih predstavnika koji moraju uvek da posmatraju širu sliku. U konkretnim slučajevima smo se susretali sa činjenicom da su davana obećanja za koja se unapred znalo da nisu u skladu sa zakonom, što je naravno u očima investitora po automatizmu značilo diskvalifikaciju te opštine ili u budućnosti teške optužbe inve-stitora na efikasnost javnog sektora (koje su sigurno u nekim slučajevima imale opravda-nje). Na kraju se pokazalo da je uvek najbolje govoriti istinu ma koliko bolna ona bila, odnosno jasno je da uvek ima neki problem, pitanje je samo da li ste vi dovoljno pouzdan partner da taj problem sami ili u zajedničkom radu rešite. Možda zvuci banalno, ali pored tehničkih detalja koji zanimaju investitora na njegov subjektivan osećaj ce uticati i čistoća WC-a (što nam ako cćmo da budemo iskreni nije jača strana), da li postoje ljudi koji govore strane jezike, kako se ponašaju na sastancima. Jer jedno moramo razumeti: nije sramota biti siromašan, nego ne truditi se da iz tog siromaš-tva izađete, a praviti se pametni.

POSTOJEĆI OTPORI I KAKO IH OTKLONITIVeć sam govorio o tome koji su neki od predu-slova kako bismo privukli stranog investitora. Međutim mnogo važnije je pitanje da li i šta mi možemo da učinimo kako bismo bili kon-kurentniji?! Ako pođemo od pretpostavke da su tri osnovna uslova povoljan zakonski okvir, infrastruktura i radna snaga lako možemo da prepoznamo i da uradimo samoanalizu da li smo i šta uradili. Nedovoljno zreli političari, nedostatak hrabrosti i jeftino političko udvara-nje biračima su ovaj proces značajno usporili. Najbolji primer za ovaj odnos prema stvaranju boljeg ambijenta je slučaj Zakona o planira-nju i izgradnji iz 2009. godine. Ideja samog

Zakona da postavi sistem je nažalost izgubila bitku protiv populizma i nemanja strpljenja. Ovaj Zakon je trebalo da posle velikog i napornog rada omogući svakom investitoru da javno i transparentno ima uvid u mogućnosti i planove određene lokalne samouprave. Gde, šta i koje veličine može da gradi. Nažalost još jednom ipak nije u punom obimu zaživeo, nije sprovedena legalizacija. To su teške teme, ali koje pre svega promenom pristupa i delom mentaliteta će morati da se menjaju u deceni-jama pred nama.Što se tiče zakonskog okvira, liberalizacija Zakona o radu je još jedan vrlo važan aspekt za promociju investicija. Ne možemo da oče-

kujemo da u okviru zaštite radnika, štitimo i neradnike. Investitori su često zahtevali i unap-ređenje sudstva. Neefikasnost sudstva, koja je boljka još iz 90-ih godina nismo uspeli do sada da rešimo. Što se tiče infrastrukture, na tom polju se do sada dosta toga uradilo. Nismo još na najbolji mogući način iskoristili postojeće kapacitete, ali je to zbog komplikovanosti pravne osnove, sa jedne strane, i neefikasnog sudstva sa druge strane. Ali, zato imamo velike šanse kada je reč o radnoj snazi. Tu je, recimo, Vojvodina napravila edukativni centar kroz koji ljudi mogu da steknu znanja i iskoristite ih na tržištu radne snage. Pored ovoga time imamo još jedan instrument da zajedno sa investitorom učimo ljude veštinama u skladu sa potrebama poslodavca.

STANDARDIZACIJA RADA KROZ PROCES CERTIFIKACIJENeprimenjivanjem zakona mi u stvari uspora-vamo, između ostalog, ceo investicioni proces. Jer da ste počeli da radite plansku dokumen-taciju 2010. godine, do 2012. biste posao već završili i 2013. biste znali šta i pod kojim uslovima možete da ponudite investitorima. Sigurno je da taj posao nije ni lak, ni jedno-stavan i da vrlo dugo traje, ali sa druge strane

građenje države i sistema još niko nije završio i to je sigurno vrlo zahtevan posao velikog obima.U rešavanju ovog problema najpre mora da se promeni svest u javnoj administraciji i to u dva pravca, prvo da posao mora da se radi, da mora sistemski da se radi i da ne može da se radi prečicama. To moraju da shvate i političari i administracija. A drugo je da mo-ra da se promeni svest administracije da je is-ključivo servis građana i da zato dobija svoju platu. I upravo je to bio razlog zašto smo u Vladi Vojvodine, u Sekretarijatu za među-regionalnu saradnju i lokalnu samoupravu odlučili da uđemo u proces ujednačavanja

rada lokalne administracije na celoj teritoriji Vojvodine. Mi smo to nazvali „Vojvođanski standard“, koji se delimično preklapa sa NALED-ovim programom certifikacije opština. To znači da svaka lokalna samou-prava mora da ima tri elementa, a to su prvo strategija razvoja, zatim kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koja tu strategiju mora da sprovede i treća stvar je sistem 48 sati. Posao koji radi NALED, a to je certifikacija i standardizacija opština, izuzetno je važan jer priprema opštine za promociju investi-cija. Međutim, jednom stečen certifikat ne znači da ste završili posao, to je permanen-tan proces kroz koji opština stalno prolazi i praktično stalno radi planiranje, izvršenje, kontrolu i korekciju za buduće planiranje, i na taj način se stalno unapređuje. Za kraj, mislim da je važno reći da nivo razvijenosti i kapaciteti koji postoje mogu da budu ograničeni, ali je sigurno da postoji veliki potencijal u državi, koji može da pomogne izgradnji tih kapaciteta. Očekivati solidarnost i pomoć je jedna stvar, ali ono što je mnogo važnije je da gradovi i opštine u Srbiji moraju da preuzmu odgovornost za svoju budućnost i ekonomski razvoj, naravno uz podršku svih onih koji se tim poslom u Srbiji bave.

Investicije koči to što nePRIMENJUJEMO ZAKONEPolitičari i administracija moraju da menjaju svest da se ne radi prečicama

Amaterizam i površnostIdeja ekonomskih predstavnika je propala onog dana (po meni odmah na početku) kada ti profesionalci nisu dobili određen budžet i jasno definisane ciljeve. Jer je sigurno da ne možete da očekujete da napravite posao ako nemate sredstava da pozovete nekog na prezentaciju ili prijem, na ručak ili večeru ili da otputujete na primer iz Berlina u Hamburg ili iz Pariza u Lion. Ta vrsta amaterizma i površnosti je najgori neprijatelj i najveća prepreka boljim rezultatima.

Veliki problem je neorganizovanost nacionalnog nivoa u promociji Srbije, premalo novca je uloženo u marketing


Aleksandar Nikolić, koordinator za lokalni ekonomski razvoj, NALEDU SINERGIJI

i doprinosi bržem usvajanju novih poslovnih zahteva i principa.Radeći kao ekonomski diplomata u inostran-stvu, imao sam prilike da se uverim da strani investitori posebno vrednuju brojne trgovinske sporazume koje naša zemlja ima sa drugim državama, poput aranžmana sa Turskom, Ru-sijom, Belorusijom, Kazahstanom, državama EU i EFTA. Naročiti značaj za lakše poslovanje domaćih preduzeća ima regionalni sporazum CEFTA, dok je svakako nezaobilazno napome-nuti i postojanje preferencijalnog aranžmana sa SAD, koji omogućava bescarinski izvoz pojednih grupa industrijskih proizvoda na ovo najrazvijenije svetsko tržište. Svi ovi spora-zumi zajedno omogućuju kompanijama sa domicilnim statusom slobodan pristup tržištu od preko milijardu potencijalnih potrošača. Ono što pobuđuje najveću pažnju investitora, i što predstavlja veliku komparativnu prednost Srbije u odnosu druge zemlje, je postojanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Osim bivših sovjetskih republika i Novog Zelanda, ovakav sporazum nema više nijedna država na svetu. U pogledu nivoa poreskog opterećenja, sa stopom poreza na dobit od 15%, PDV-a od 20%, i poreza na dohodak od 10%, Srbija se nalazi na sredini u poređenju sa susedima. Dok su opterećenja znatno niža nego u Hrvatskoj i Sloveniji, istovremeno su u proseku viša od onih u Bugarskoj, Crnoj Gori, BiH, Albaniji i Makedoniji. Sa druge strane, kada se osim definisane visine poreza, u kalkulaciju uvrste

poreske olakšice i podsticaji koji se nude stra-nim investitorima, dolazi se do zaključka da je Srbija atraktivnija od svojih suseda. Ona je jedna od tri zemlje u regionu koja omogućuje tzv. poreski praznik (za ulaganja preko 9 milio-na evra i 100 novozaposlenih), a jedina je koja ovom ponudom obuhvata sve industrijske sektore. Pri tom poreski praznik se može ko-ristiti do 10 godina - što je i najduže vreme za takvu mogućnost u regionu. Osim raznovrsnih poreskih oslobođenja, Vlada RS obezbeđuje značajna podsticajna sredstva za strane i domaće ulagače. Uz jedinstveni trgovinski sporazum sa Rusijom, rekao bih da su finansijski podsticaji najveći adut u svim promotivnim aktivnostima za privlačenje investicija u Srbiju. Od 2006. godine naša Vlada subvencioniše direktne in-vesticije preko posebnog programa finansijske podrške, koji podrazumeva dodelu grantova od 4.000-10.000 evra po novootvorenom radnom mestu u zavisnosti od lokacije, i to za ulaganja od minimum 1 million evra (ili 500.000 u tzv. devastiranim područjima), odnosno 50 novootvorenih radnih mesta. Ova mera ide dosta dalje od sličnih inicijativa u drugim zemljama regiona.Ovde je neizbežno ukazati i na važnost velikih investicionih projekata, i dolazak globalno prepoznatljivih brendova, poput Fiata, Bos-cha, Siemensa, Panasonica. Ovakvi projekti ukazuju na to da Srbija ima veliki apsorcioni potencijal i da može da podnese teret velikih investicija. U praksi dolazak velikih kompa-

nija, često deluje kao magnet za dolazak drugih preduzeća, naročito onih iz istog ili povezanog segmenta industrije. Na veliku žalost svih koji se bave promoci-jom i privlačenjem ulaganja u našu zemlju, bilo da se radi o inicijativama sa lokalnog bilo nacinalnog nivoa, Srbiju karakterišu i brojni nedostaci koji sprečavaju i negativno utiču na ostvarenje većeg priliva stranih direktnih inve-sticija. Moj lični utisak je da stranim kompani-jama najveći problem za donošenje pozitivne odluke o ulaganju u Srbiju, predstavlja sporost i neefikasnost državne uprave. Najviše zamerki ide na teret prevelike birokratije, kompli-kovane administracije, netransparentnih i dugotrajnih procedura za dobijanje potrebnih dozvola, spor pravosudni sistem, kao i visok nivo korupcije. Imao sam priliku da spoznam, koliko je teško objasniti vlasniku strane kom-panije da pitanje građevinske dozvole u Srbiji može oduzeti više od 8 meseci. Zašto je ovo strancima teško razumeti, postaje jasno kada se pogleda izveštaj Svetske banke za 2013. go-dinu, koji po ovom pokazatelju Srbiju svrstava na 179. mesto od 185 analiziranih zemalja. Istovremeno mnoge zemlje iz našeg okruženja su značajno bolje rangirane po ovom i drugim pokazateljima. Pomenuću samo Makedoniju koja se po brzini dobijanja dozvola nalazi na 65. a po ukupnim uslovima za poslovanje na visokom 23. mestu (Srbija je na 86. mestu).Pored gore navedenih problema, jedan broj stranih ulagača negoduje i zbog komplikovanog sistema oporezivanja. Ovo predstavlja dodatni

Aduti naše zemlje su lokacija, dobra radna snaga, sporazumi o slobodnoj trgovini, a minusi birokratija i komplikovan poreski sistem

izazov, jer pored nacionalnog poreskog sistema, tu su i brojne lokalne takse, koje se pri tom, razlikuju od opštine do opštine. Iako je porez na dobit relativno nizak, ovaj efekat je često anuli-ran, kroz razne namete koje naplaćuju lokalne vlasti. Ono što je zajedničko svim investitorima, bez obzira iz koje zemlje dolaze, jeste da zah-tevaju transparentnost, političku i ekonomsku stabilnost, što je moguće veću predvidivost, te brzu i efikasnu administraciju i sudstvo. U periodu koji dolazi, celokupan razvoj naše zemlje će u priličnoj meri zavisiti od količine realizovanih stranih direktnih investicija, na-ročito kada se ima u vidu da u uslovima niske likvidnosti u privredi, ograničenih mogućnosti za kreditiranje, nedovoljnog izvoza i odsustva modernih tehnologija za proizvodnju proi-zvoda sa višom dodatom vrednosti, neće biti ekonomskog razvoja u Srbiji. Efekti stranih in-vesticija su dalekosežni i ne svode se isključivo na priliv određene količine novca i zapošljava-nje domaće radne snage, već doprinose razvoju domaće industrije, stvaranju konkurentnijeg tr-žišta, prilivu modernih tehnologija, povećanju produktivnosti, porastu izvoza i uravnoteženju platnog i spoljno-trgovinskog bilansa zemlje. Nema nikakve sumnje da su SDI neophodan preduslov za uspešnu tranziciju srpske ekono-mije i njenu intregraciju u globalno tržište.

SRBIJAISTOKA

investitorima otvara vrataZvučna imena dokaz zrelosti za velika ulaganjaOvde je neizbežno ukazati i na važnost velikih investicionih projekata, i dolazak globalno prepoznatljivih brendova, poput Fiata, Bos-cha, Siemensa, Panasonica. Ovakvi projekti ukazuju na to da Srbija ima veliki apsorcioni potencijal i da može da podnese teret velikih investicija. U praksi dolazak velikih kompani-ja, često deluje kao magnet za dolazak drugih preduzeća, naročito onih iz istog ili poveza-nog segmenta industrije.

Autor Aleksandar Nikolić je radio više godina na poslovima promocije investicija u okviru USAID-a i kao ekonomski diplomata u Makedoniji i Sloveniji

Većina stranih investitora koji su ozbiljno zainteresovani za šire-nje biznisa u regionu jugoistočne

Evrope, vide Srbiju kao interesantnu lokaciju sa aspekta povoljnosti ulaganja. Svakako, jedna od najznačajnijih prednosti Srbije je njen geografski položaj, odnosno lokacija na raskršću dva velika međunarodna koridora (drumski Koridor 10 i Dunavski koridor 7), koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa Turskom i Bliskim Istokom i olakšavaju pri-stup Crnomorskom regionu. Ovo je naročito bitno kompanijama iz Evrope koje su u fazi ek-spanzije, odnosno koje Srbiju vide kao važan hab za dalji plasman svojih proizvoda prema Istoku. Sa druge strane, evropskim kompani-jama koje žele da redukuju sopstvene troškove proizvodnje, u prilog ide činjenica da je Srbija okružena sa četiri zemlje EU, što obezbeđuje dobru logističku povezanost i lakši pristup ovom tržištu. Druga veoma važna prednost Srbije je visok nivo edukovanosti i kvalifikovanosti raspoložive radne snage, što je neizbežan zahtev skoro sva-kog investitora. Neretko su naši radnici opisani kao vredni i obrazovani ljudi, sa izraženim poslovnim duhom, lako prilagodljivi i otvoreni za promene, uz dodatnu pozitivnu konstataciju da u visokom procentu govore strane jezike, što omogućuje lakšu komunikaciju


U SINERGIJI

Iako su imale različite političke sisteme, indu-strije na obe strane su se zasnivale na politici subvencija i zatvorenog tržišta a javni sektor bio je daleko naglašeniji nego što je za to po-stojala potreba. Princip konkurencije postao je nova filozofija nakon 1990. i doveo je do dra-stičnih promena. Oko 350.000 radnih mesta je ugašeno u starim, tradicionalnim industrijama koje su se preselile u zemlje sa nižim troškovi-ma poslovanja. Iako se u grad doselila savezna Vlada, to nije dovelo do rešenja problema. Federalne institucije u Nemačkoj su u velikoj meri decentralizovane, pa je dolazak Vlade donelo samo oko 35.000 novih radnih mesta. Pristup lokalnom ekonomskom razvoju u Berlinu je kompletno reorganizovan počet-kom devedesetih godina. Subvencije više nisu bile pokretač razvoja, već je akcenat stavljen na industrije budućnosti. Atraktivne lokacije mogle su se naći u napuštenim industrijskim postrojenjima, koja su odgovarala očekiva-njima kreativaca, kao i u gradskim centrima i novoosnovanim industrijskim parkovi-ma. Mreža tehnoloških centara i atraktivni mehanizmi podrške za nove firme doneli su jednu zaokruženu ponudu za investitore, te su aktivnosti za lokalni ekonomski razvoj uspele da privuku nove investicije i predstavništva, koji su viđeni kao budućnost lokalne privrede. Privrednici su u Berlinu imali dobru lokalnu bazu, a uz nove tehnologije i proizvodnju i usluge visokog kvaliteta, bila su im dostupna najbolja tržišta širom sveta: razvijene su indu-strije transportnih tehnologija i automobila, medicina i biotehnologija, energetika, uslužne industrije, i konačno, mediji i kreativne indu-strije. Specijalni timovi u agenciji za lokalni ekonomski razvoj i gradskoj upravi sastavili su prilagođene ponude kompanijama koje su se uklapale u novu strategiju. Specijalisti su se dali u putovanja po Nemačkoj i širom sveta i sastajali se sa donosiocima odluka. Kad god je interesantna investicija bila u opticaju, Berlin je imao spremnu ponudu. Ova strategija podržana je velikim brojem donetih mera koje bi učinile Berlin atraktivnijim mestom za život i ulaganja. Tri univerziteta i više od 100 naučnih ustanova odigrale su ključnu ulogu u ovom procesu. Suštinski kvalitet, međunarodna reputacija i fokus na sektore sa

velikim potencijalom rasta promenilo je sliku o Berlinu kao interesantnoj ali tradicionalnoj lokaciji. Grad sada ima imidž mesta u kojem cvetaju inovativnost, kreativnost, talenti i umrežavanje. Osnivači novih firmi, ali i one već postojeće, ovde nailaze na prave lokacije, prave ljude, atraktivne mreže i lak pristup tržištu. Zahvaljujući podršci iz EU i federalne Vlade, mogu da se računaju na najmoderni-ju infrastrukturu, obrazovanu radnu snagu, pristup tehnologiji i da uživaju u okruženju koje godišnje poseti više od 10 miliona turista koji ovde dolaze zbog kulture, životnog stila, kupovine i zadovoljstva. Lokalni ekonomski razvoj imao je svoj udeo u uspehu ovog grada od 3,5 miliona stanovnika, tako što se usmerio

Nemačka ekonomija je verovatno jedna od najstabilnijih u Evropi. Pa ipak, i ona je podložna stalnim

promenama i mora da se suočava sa jakom međunarodnom konkurencijom, bori za lidersku poziciju u domenu tehnologije, kao i za svoj udeo na međunarodnim tržištima. Ekonomska politika države postavlja okvir za bavljenje strukturnim promenama i pitanjem konkurentnosti, nacionalna infrastruktura se održava na visokom nivou, a razvijaju se i obrazovni programi i programi za uvođenje novih tehnologija na tržište. Sve ovo je veoma korisno i doprinosi ispunja-vanju uslova za stvaranje konkurentne sredine. Nemačka je savezna republika koju čini 16 država, i svaka od njih preuzima odgovornost za sebe u domenu ekonomskih aktivnosti, obrazovanja i infrastrukture. Ali sva privreda je lokalnog karaktera, te stoga lokalne vlasti i ak-teri u domenu lokalnog ekonomskog razvoja moraju preuzeti ključnu ulogu u iskorišćava-nju dobrih prilika i prevazilaženju rizika. Oko 8.000 gradova i opština predstavljaju okosnicu ekonomskog razvoja. Oni su ti koji postavljaju ambijent i uslove za nove projekte, investicije i radna mesta.

Gradovi, opštine i regioni se aktivno bave lo-kalnim ekonomskim razvojem. To mogu činiti samostalno, u okviru svojih uprava, ili zajedno sa poslovnim organizacijama. Ali konačno, for-ma organizacije nije ono što je najbitnije, već ljudi. Deo uspeha leži u uključivanju lokalne

privrede i nevladinih organizacija u kreiranje i primenu lokalnih strategija i mera. Ne postoji jedan ispravan princip za upravljanje prome-nama. Lokalne politike često su pristupale glavnim temama lokalnog ekonomskog razvo-ja na različite načine. Nemačka je nadaleko poznata po svojoj indu-strijskoj osnovi. Automobili, mašinstvo i hemi-ja dugo su bile dominantne grane industrije. Ali veliki deo ovih industrija doživeo je pad tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Dortmund, grad u nemačkoj postojbini industrije, oblasti Rur, je čak 100 godina predstavljao sinonim za industriju uglja i čelika, a ne manje slavan bio je i po pivu. Međutim, sa slabljenjem rudarstva, koncentra-cijom industrije čelika i internacionalizacijom industrije piva, grad je ostao lišen ovog epiteta. Nakon 1960. ugasilo se oko 80.000 radnih me-sta u industriji – samo kod eksploatacije uglja izgubljeno je 40.000 radnih mesta. Nikakve ak-tivnosti ni protesti nisu mogle da spreče ovakav pad, a čak ni milijarde uložene u subvencije za stare industrije nisu donele pomoć regionu.Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj u gradskoj upravi Dortmunda iskoristilo je priliku koja se pojavila sa osnivanjem novog

univerziteta krajem šezdesetih godina. U početku je univerzitet pohađalo oko hiljadu studenata, a danas više od 25.000 njih stiče visoko obrazovanje u Dortmundu. Ali to nije dovoljno za razvoj ekonomije u gradu koji bro-ji 600.000 stanovnika. Ključna tačka preokreta

u ekonomskoj strukturi bilo je objedinjavanje naučne pozadine sa privredom. Grad je tre-balo učiniti atraktivnim za uslužne industrije, nove tehnologije i kreativne delatnosti. Ovo se postiglo kroz osnivanje tehnološkog parka po-red univerziteta, koji su zajedno činili kamen temeljac za politiku modernizacije. Elektro-nika, softver, biotehnologija, logistika postali su centralna tačka novog talasa razvoja. Imidž Dortmunda se potpuno promenio: više se nije vezivao za tradicionalne industrije, već za visoku tehnologiju i usluge. I naravno, fudbal, ali to je već neka druga priča. U Berlinu je početna situacija bila nešto druga-čija. Nakon što je 50 godina bio razdvojen na istočni i zapadni sektor, ponovno ujedinjenje predstavljalo je prekretnicu za stare strukture.

Dr Hans Estermann, savetnik za strateški razvoj u NALED-u

Kako su Berlin i Dortmund ponovo postali moćni

Autor radi kao savetnik za strateški razvoj u NALED-u zahvaljujući podršci Nemačke vlade i CIM centra. Njegovo višedecenijsko iskustvo pored ostalog uključuje rad na rukovodećim po-zicijama u državnoj administraciji za privredni i lokalni razvoj u Berlinu, Kelnu i Dortmundu

na jedinstvene tačke prodaje jedne ekonomiju u tranziciji i ponudio prilagođena rešenja za sve zainteresovane strane. Svaka opština ima svoju priču o tome kako se treba nositi sa izazovima. One uspešne prate jedan jednostavan recept: analiziraju svoju pozadinu i imaju jasnu viziju toga gde žele da idu. Politika i administracija se fokusiraju na faktore rasta i napretka i usmeravaju svoju organizaciju u tom pravcu. Da bi imao uspeha, LER mora da bude sastavni deo lokalni politike. Stručnost, okruženje, kvalitet života, socijalni benefiti i kultura čine lokaciju atrak-tivnom i predstavljaju osnovu prosperiteta. Investitorima su važne cifre i podaci, ali vole i da uživaju u prednostima lepog okruženja.

Uspešne nemačke opštine prate jednostavan recept: analiziraju svoju pozadinu i imaju jasnu viziju gde žele da idu

Kad god je interesantna investicija bila u opticaju, Berlin je imao spremnu ponudu

Adlershof Technology park Berlin © Wista

Euref Campus Berlin

© Berlin Partner


RAZGOVOR SA...

Istaknuti zagovornik regulatorne reforme, javnosti poznat kao eko-nomski analitičar i autor tekstova u

kojima oštro kritikuje vlast, u jednom od svojih blog postova na sajtu B92 za sebe kaže da je ETF-ovac, koji iz Srbije odlazi 80-ih, a karijeru počinje u Nemačkoj u Siemensu. Živeo je i radio širom sveta. Pravio i vodio kompanije od garaže do više od 150 zaposlenih. Bio je izvršni direktor, član menadžment tima i borda direktora nekoliko kompanija. U Srbiju se vraća 2005. godine, a ostaje jer mu se svidelo, gde je „teško ali lepo, najteže za decu, njihovo obrazovanje i budućnost“. U Srbiji je bio licencirani stečajni upravnik, stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, Amba-sade SAD-a, GIZ-a, NALED-a, savetnik Asocijacije za MSP. Danas obavlja dužnost ministra privrede Srbije. Saša Radulović, po preuzimanju dužnosti, prvi put u ulozi ministra, o programima i planovima reformisane Vlade za unapre-đenje privrednog ambijenta i podsticanje ekonomskog razvoja, govorio je u okviru radnog susreta sa članovima i partnerima NALED-a, 23. septembra 2013. godine.„Jedna od ključnih tema koju smo po-krenuli i na kojoj takođe insistira prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je da dođemo do zdrave i održive države i ekonomije koja je zasnovana na privatnom vlasništvu, profitu, novim radnim mestima, proizvodnji, izvozu. Strateške odrednice unutar kojih će se formirati politika države smestili smo u četiri glavne kategorije: regulatorna reforma i smanjenje nameta na rad; profesionalizacija javnog sektora; rešavanje pitanja velike prezaduženosti pri-vrede i stvaranje uslova za bolje poslovanje

malih i srednjih preduzeća – reči su kojima je ministar privrede Saša Radulović otvorio diskusiju.

Koji su prioriteti Vlade u domenu regulatorne reforme? Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgrad-nji, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji, kao i odgovarajuća podzakonska akta biće prioritet. Uslediće i ukidanje nepotrebnih propisa koji predstavljaju veliki problem za privredu. Nameta treba da bude malo i da budu izdašni i jednostavni za admini-striranje. Bio sam protivnik firmarine i tu smo napravili pomake zajedno sa NALED-

om. Ja bih išao i dalje, ali to je već pitanje ekonomske situacije naše zemlje. Imamo problem i sa sprovođenjem zakona. Prema Zakonu o budžetskom sistemu uvedeno je da taksa ne može biti proizvoljno data nego mora da reflektuje trošak pružanja usluge. To još uvek nije sprovedeno. Tražićemo od svih agencija da takse prilagode tako da reflektuju trošak usluge, ni manje ni više od toga. Taksa nije prihod i nije porez, porezi se uvode na potrošnju, rad, profit, imovinu.

Da li se može očekivati uvođenje princi-pa Think Small First koji se primenjuje u EU, što znači da se prilikom donošenja

nekog propisa na prvom mestu vidi njegov uticaj na sektor MSP-a? To bi mogao i da bude slogan ministarstva, jer se mi zaista tako i ponašamo. Razmišlja-mo prvo o malim, a onda o velikim.

Koje izmene Zakona o radu mogu da se očekuju i kada? Tu su otpremnine s jedne strane, a drugo je lakše otpuštanje. Nerazumno je da otpremnine budu po godini radnog staža. Direktan rezultat je da neko ko ima više od 40 ili 50 godina ne može nikad da dobije radni odnos, jer niko nije spreman da na sebe i svoj posao preuzme rizik tolikih godina radnog staža. Jer u slučaju da vaša firma zapadne u krizu i opdane joj prihod, bićete prinuđeni da otpuštate ljude a potom – plaćate nerealno visoke otpremnine tim ljudima. I tako zakon koji bi trebalo da zaštiti ljude ima kontra efekat. Mislim da su ogromni troškovi da zaposlite nekoga i da ga obučite za rad, tako da u suštini ako omogućite lakše ot-puštanje, to je mera za podsticaj zapošlja-vanja. Ono sa čim se ne slažem je zahtev da se rad na određeno vreme produži na duže od godinu dana.

Kakve su posledice aktuelnog poreskog sistema u Srbiji?Posledica je siva ekonomija koja se deli na dva dela - zapošljavanje na crno, a drugo je izbegavanje PDV-a od carina i akciza. Jedno povlači drugo. Mi mo-ramo da rasteretimo rad. To direktno pogoduje proizvodnji i izvozu zato što to zapošljava ljude. Ako poredite bilanse jednog uvoznika i jednog proizvođača

Domaća preduzeća biće OSNOV NAŠEG RAZVOJA

Saša Radulović, ministar privrede

Da mislim da je beznadežno ne bih ulazio u Vladu. Mislim da postoji volja za promene. Ja volim da pobeđujem, ne znam za vas

Regulatorna reforma, profesionalizacija javnog sektora, rešavanje pitanja velike prezaduženosti privrede, smanjenje nameta na rad i stvaranje uslova za bolje poslovanje MSP su strateški prioriteti države


RAZGOVOR SA...

koji prodaju isti proizvod, razlika je rad. I kad pogledate poresko opterećenje, ono je kod proizvođača mnogo veće nego kod uvoznika zato što su najveća komponenta zarade i nameti na rad. Naš poreski sistem je nerazuman. Ako recimo očekujete od jednog molera koji pogodi posao za 300 Evra da okreči stan, a da od toga 120 Evra plati državi da bi bio u legalnom sistemu, to jednostavno nije realno očekivanje. Naše računice pokazuju da siva ekono-mija uzima 30% BDP-a i imali smo veliki udarac na budžet zbog toga što je recimo veliki deo duvanskih proizvoda otišao na crno tržište. Obračun sa sivom zonom i nelegalnim tržištem jedan je od prioriteta Vlade. Od 2008. na ovamo izgubili smo 300.000 radnih mesta. Ako računamo i neformalna radna mesta, imamo više od 600.000 gubitka radne snage. U trenutku krize mala preduzeća su doživela pad pri-hoda od 50%. Ljudi su formalno dobijali otkaz pa su onda zapošljavani na crno.

Osim toga i sam radnik kaže da neće da se žali jer je važnije da prehrani porodicu.

Da li će budžeti opština biti pogođeni najavljenom reformom poreza na zarade? Sve najave koje govore kako će reforma nameta na rad ići na teret lokalne samou-prave i ostaviti rupu u budžetu na lokalu nisu istinite. Moguće je da će nakon refor-me biti više novca, pa ćemo to morati da vraćamo nazad u budžet. Inače da kažem da porez na dohodak nigde u svetu nije većinski prihod lokalne zajednice, to je jednostavno činjenica.

Koje su glavne novine u pogledu propisa o stečaju?

U Srbiji u stečaju ima mnogo devijacija i nešto što ne bi smelo da se dešava i zbog toga ćemo promeniti neke delove Zakona o stečaju, da bi bio transparentniji i da bi poverioci imali jaču ulogu. Ja bih voleo da nemamo 3.000 preduzeća u stečaju i da privreda nije u ovom stanju. Mi ćemo raditi na tome da ljudi shvate čemu stečaj služi. Na primer, vi u svom normalnom poslovanju preuzimate rizik, otvarate nova tržišta, investirate i na dosta situacija gde se investicije ne isplate. Stečaj je jedan od mehanizama uređenog izlaska iz loše investicije. Govorim o sistemu gde nema kriminala i prevara nego zbog loših odluka i loše procene rizika preduze-će zapada u problem. Stečaj zaustavlja

izvršenje i daje priliku preduzeću da vidi koji su joj delovi zdravi i kako da se vrati na tržište. Ako to uspe onda smo izvršili reorganizaciju.

Kakva je sudbina preduzeća u restruktu-riranju i privatizaciji? Država je preuzela obavezu prema Svet-skoj banci da do sredine 2014. godine reši pitanje statusa 179 preduzeća u restruk-tuiranju i to ćemo ispoštovati. Taj deo je rak srpske privrede i gledaćemo kako da mobilišemo celo društvo u rešavanju tih problema. Planiramo da narednih meseci javno objavimo kompletan spisak svih tih preduzeća sa nekim osnovnim podacima. U potrfoliju Agencije za privatizaciju imamo 615 preduzeća. Oni zapošljavaju 102.000 ljudi. Pored toga imamo preko 900 kompanija u kojima država ima neki udeo. Tražili smo od svih 615 predzeća da sačine svoju „ličnu kartu“, a to znači da osim finansijskih izveštaja, sadrže popis imovine, obaveza, listu kupaca, dobav-ljača, partnera. Pitam se kako smo radili privatizacije, ako nismo imali ni osnovne podatke o privrednim društvima.

Na koji način ćete podstaći razvoj privrede i nove investicije? Šta je sa modelom subvencija? Subvencije nisu model održivog ekonom-skog rasta države. Privreda zasnovana na subvencijama nije zdrava. Strane direktne investicije su dobrodošle, kao i investicioni projekti, međutim suština je domaća pri-vreda, pritom ne mislim samo na građane Srbije već i na strane partnere koji su došli i pokrenuli biznis u Srbiji. To je domaći biznis. U razgovoru sa ambasadorima Amerike i Nemačke obojica su izneli istu konstataciju – ne možete se oslanjati samo na strane direktne investicije, šta vam je strategija za domaću privredu? Ona mora da bude osnov razvoja društva. Imaćemo značajnu promenu u ekononskoj politici i fokusiraćemo se na domaća preduzeća. Poreski obveznici plaćaju porez odakle se onda daju subvencije i veliki podsticaji njihovoj konkurenciji iz inostranstva. To

nije moralno, ni održivo. Fokusiraćemo se na domaću privredu i na naše snage.

Treba li država da se meša u privredu – treba li se prepustiti nevidljivoj ruci tržišta? Ne želim da budem u kampu koji misli da nevidljiva ruka tržišta ima odgovor na sve. Koliko je vredan kilogram zlata u sred Sahare? Kad nemate nikoga kome biste prodali nije vredan ništa. Da bi tržište funk-cionisalo, morate prvo da ga razvijete.

Postoji li amortizer koji reguliše socijalnu komponentu?Moramo da imamo univerzalan sistem so-cijalne zaštite, a ne današnji na koji trošimo 108 milijardi dinara i još 50 u budžetima lokalnih samouprava. Tako s jedne strane imamo ljude koji u džipovima dovode decu u sebvencionisna obdaništa, a s druge strane imamo ljude koji nemaju šta da jedu. Nijedna država na svetu nije dovoljno bo-gata da ima takav socijalni sistem. Da bismo mogli da idemo u racionalizaciju i pristu-pimo rešenju pitanja efikasnog poslovanja,

Saša Radulović, ministar privrede

moramo da imamo dobar socijalni sistem.

Po čemu će se ovo Ministarstvo razlikovati od prethodnog? Mogu da vam obećam da će Ministarstvo biti transparentno, da ćemo imati nultu toleranci-ju za korupciju, reketi će biti stvar prošlosti, ja neću imati nikakvo razumevanje za to. Država će biti servis građana. Ministarstvo će objaviti sva trošenja državnih institucija. Sa novcem poreskih obveznika mora transparentno da se postupa i to će biti jedna od prvih stvari

uz „lične karte“ javnih preduzeća koje ćemo učiniti javno dostupnim svima.

Da li postoji politička volja za sve reforme koje ste najavili? Politička volja je neuhvatljiva kategorija. Polazim od pretpostavke da je ima i radim kao da su stvari već dogovorene i prihvatlji-ve, to je jedini način na koji umem i mogu da funkcionišem. Stvari moraju da se pokrenu. Da mislim da je beznadežno ne bih ulazio u Vladu. Mislim da postoji volja za promene. Ja volim da pobeđujem, ne znam za vas.

Nameta treba da bude malo i da budu izdašni i jednostavni. Bio sam protivnik firmarine i tu smo

napravili pomake zajedno sa NALED-om Sve najave koje govore kako će reforma nameta na rad ići na teret lokalne samouprave i ostaviti

rupu u budžetu na lokalu nisu istinite


Filipos Karamanolis, predsednik UO Helenskog poslovnog udruženja i predsednik IO EurobankINTERVJU

Aktuelna ekonomska situacija u Srbiji mogla bi da se opiše kao krhka jer smo svedoci suprotstavljenih signala u po-

gledu razvoja raznih makroekonomskih poka-zatelja. Zato bi fiskalna konsolidacija trebalo da u narednom periodu bude glavni prioritet nove Vlade. Dva ključna problema u ovoj oblasti su reforma državnih preduzeća koja trenutno znat-no opterećuju budžet i reforma zdravstvenog i penzionog sistema usled nepovoljnih demo-grafskih trendova” kaže na početku intervjua za magazin Sinergija, Filipos Karamanolis, pred-sednik UO Helenskog poslovnog udruženja i predsednik Izvršnog odbora Eurobank.“Ono što je pozitivno je da se očekuje eko-nomski rast od oko 2 odsto ove godine, dok je inflacija pod kontrolom i, prema prognozama Narodne banke Srbije, relativno uskoro bi trebalo da bude unutar planiranih okvira (4% plus minus 1,5%). Isto tako, izvoz je zabeležio značajan rast od oko 24 odsto u prvih šest meseci ove godine, što je dovelo do znatnog smanjenja deficita u spoljontrgovinskoj razme-ni, s obzirom da je uvoz ostao manje-više na istom nivou. Međutim, ne treba zaboraviti da će fiskalni deficit sigurno premašiti planiranih 3,6 odsto BDP-a, dok je stopa nezaposlenosti i dalje visoka i iznosi oko 25%, uz izuzetno mali priliv direktnih stranih investicija, što ne ostavlja mnogo mesta optimizmu da će se situ-acija uskoro popraviti. Istovremeno, postoje i brojne mogućnosti. Pored očiglednih primera kao što su poljoprivreda i energetika, po mom mišljenju veliki potencijal leži i u sektorima kao što su razvoj softvera, industrija oružja itd. koji imaju određenu dodatu vrednost. Pored toga, nedavno sklopljeno strateško partnerstvo sa UAE bi moglo da se pokaže kao prekretnica budućeg ekonomskog razvoja. I na kraju, Srbija može bolje da iskoristi posebne

Reforme zdravstva i penzijskog sistemaMORAJU DA BUDU PRI ORITET

veze sa susednim zemljama bivše Jugoslavije i postojeće sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su Rusija i Belorusija.” Da li primećujete da Srbija gradi bolje poslovno okruženje i na kojim mestima je to evidentno, a gde je potrebno više raditi?Donekle je čudno da očigledno postoji jasna

saglasnost poslovnog sektora i vlasti o potrebi unapređenja poslovnog okruženja, a da je poslednjih godina postignut veoma mali napredak na tom polju. To redovno potvrđuju i razna internacionalna istraživanja o lakoći poslovanja, konkurentnosti itd. U Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonom-skog foruma Srbija je smeštena na 101. mesto

među 148 zemalja, što je najniži plasman me-đu svim bivšim jugoslovenskim republikama. Oblasti u kojima su neophodna unapređenja su one o kojima stalno govore vodeće poslov-ne asocijacije u Srbiji, kao što su NALED, AmCham i FIC, i međunarodne organizacije, kao što su Svetska banka i MMF. One se mogu

veoma lako identifikovati na osnovu loših rezultata Srbije u pomenutim istraživanjima. Primeri oblasti gde je potrebno uložiti najviše napora su izdavanje građevinskih dozvola i brzina i efikasnost pravosuđa, mada je nedavno došlo do nekih pozitivnih promena u tom domenu. Kao pozitivan primer bih naveo redovan dijalog sa predstavnicima Vlade i državnim organima.

Kako ocenjujete rezultate Eurobanke u takvom okruženju u Srbiji?Mi smo veoma zadovoljni učinkom naše banke, imajući na umu nepovoljno ekonom-sko okruženje i brojne izazove u protekle 3-4 godine. Ostali smo profitabilni tokom čitave krize i dodatno ojačali poziciju u pogledu kapitala i likvidnosti, što je danas od najveće važnosti za banke. Naš koeficijent advekvatno-sti kapitala od 22,7% na kraju prošle godine je daleko iznad proseka u bankarskom sektoru i minimalne granice od 12% koju propisuje NBS, dok je naš tržišni udeo u depozitima da-leko veći od udela po broju filijala. Ostajemo sistemska banka na srpskom tržištu, kao jedan od vodećih stranih investitora i finansijskih in-stitucija sa 1.500 zaposlenih koji svakodnevno ispunjavaju potrebe blizu pola miliona klijena-ta širom naše mreže od 100 filijala u zemlji.

Postoji puno povika u javnosti na banke da mogu više da doprinesu privrednom razvoju, ali da ne čine dovoljno da snize kamatne stope zbog čega je kapital, posebno malim preduzećima i onima koji bi započeli biznis, nedovoljno dostupan. Šta tu može da se promeni?Moram da priznam da se ne slažem u pot-punosti sa takvom tvrdnjom. Smatram da su sve vodeće banke dovoljno likvidne, da traže dobre projekte i kompanije koje će finansirati i da su spremne da ponude veoma konku-rentne cene tamo gde ustanove da postoje takve mogućnosti. Znatno smanjena kreditna aktivnost je pre rezultat drugih faktora kao što su mala potražnja jer klijenti odlažu odluke o investiranju i veći oprez finansijskih institucija na globalnom nivou zbog ekonomske krize i novih većih regulatornih zahteva koji su vezani za kapital i likvidnost. Što se tiče kamata na kredite, one zavise od raznih faktora, kao što su stopa koju banke plaćaju za depozite, regulatorni troškovi, kao što su obavezne rezerve koje su u Srbiji i dalje na visokom nivou, referentna kamatna stopa NBS za dinarske kredite i troškovi rizika koji su takođe visoki, s obzirom da nenaplativi krediti iznose oko 24% za pravna lica tj. svaki četvrti kredit je problematičan. Još jedan

Čudno je to što se vlasti i privreda slažu o potrebi unapređenja poslovnog okruženja, a postignut je veoma mali napredak. Efikasnost pravosuđa i izdavanje građevinskih dozvola su oblasti gde je potrebno uložiti najviše napora

Šampion društvene odgovornostiEurobank u Srbiji je jedna od prvih pet dobitnica NALED-ovog CSR certifikata. Šta za vas znači takvo priznanje i zašto je dobro imati takav certifikat? Da li je privreda u Srbiji generalno dovoljno društveno odgovorna? Sa velikim zadovoljstvom smo prihvatili da budemo jedina finansijska institucija koja je učestvovala u pilot certifikaciji društveno ordgovornih kompanija koju je organizovao NALED u saradnji sa drugim uglednim institucijama. Cilj ovog programa je da postavi standarde korporativne odgovornosti u Srbiji, prepozna i promoviše primere najbolje prakse i na taj način podstakne druge da usvoje odgovorno poslovanje.Sam proces certifikacije, zasnovan na najboljoj svetskoj praksi, bio je izuzetno strog. Trajao je 6 meseci i podrazumevao procenu našeg poslovanja na osnovu 140 poka-zatelja, podeljenih u 5 grupa: korporativno upravljanje, lokalna zajednica, ekologija, zaposleni i tržište. Naša banka je sa uspehom završila taj proces i dobila certifikat pod nazivom ,,Šampion društvene odgovornosti’’ koji dodeljuje NALED. Ovo je bila izuzetno korisna vežba za nas jer nas je navela da razmišljamo o načinu na koji poslujemo iz drugačije perspektive. Takođe je značajna za naše odnose sa stranim finansijskim investicijama (kao što su EBRD i IFC/Svetska banka), koje zahtevaju od svojih partnera visoke standarde druš-tveno odgovornog poslovanja. Svest o društveno odgovornom poslovanju u Srbiji raste, iako je i dalje uglavnom ograničena na multinacionalne kompanije i neke srpske kompanije. Zato je važno da se prepoznaju i podstaknu kompanije aktivne u ovoj oblasti, kao i da se pomogne drugim da postanu angažovanije i uvrste DOP principe u svoje svakodnevno poslovanje.

34 SINERGIJA 35oktobar 2013 |

pokazatelj toga da li su krediti preskupi ili ne jeste činjenica da je samo mali broj banaka u Srbiji profitabilan, a i one koje su profitabilne ostvaruju nisku stopu povraćaja na kapital koji su uložile.

Kako iz perspektive predsednika UO Helenskog poslovnog udruženja vidite interesovanje grčkih kompa-nija za našu zemlju imajući u vidu probleme sa kojima se Grčka trenutno bori? Koliko su do sada investirale grčke kompanije?Istorijski gledano, Srbija i Grčka imaju dobre diplomatske i ekonomske odnose i neguju tesne veze zbog sličnosti u kulturi i mentali-tetu. Ako tome dodamo geografsku blizinu dve zemlje, lako je razumeti zašto je Srbija jedna od glavnih destinacija grčkih kompanija tokom njihove međunarodne ekspanzije. Grčke kompanije su do sada uložile više od 2 milijarde evra u Srbiji, što Grčku čini jednim od najvećih stranih investitora u zemlji. Naše članice su aktivne u brojnim poslovnim sekto-rima kao što su finansijske usluge, hotelijerstvo i razonoda, energetika, građevinski materijali, maloprodaja i proizvodnja itd. Grčke banke čine oko 15% bankarskog tržišta u Srbiji, a mnoge naše druge članice su među liderima u svojim sektorima. Tekuća dužnička kriza u Grčkoj nije imala veliki uticaj na prisustvo grčkih kompanija u Srbiji. Samo je veoma mali broj kompanija napustio zemlju, prvenstveno zato što njihovo lokalno poslovanje nije bilo profitabilno, ali isto tako imamo nove investitore, na primer u medijima i građevinskom sektoru, jer grčke kompanije nastavljaju da traže alternativne izvore rasta i profitabilnosti u inostranstvu.

Šta ostale članice Helenskog poslovnog udruženja vide kao probleme koje bi Srbija trebalo što pre da reši kako bi povećala svoje šanse za brži razvoj?Naše članice se suočavaju sa manje-više istim problemima vezanim za svakodnevno poslova-nje kao i druge kompanije koje posluju u Srbiji.

Koji su to birokratski problemi, admini-strativne procedure ili zakonska rešenja koji su vas ovde najneprijatnije iznenadili, a koje je relativno lako promeniti?Moj opšti utisak je da državne instituci-je generalno funkcionišu prilično dobro. Međutim, tokom poslovanja smo nailazili na određene probleme koji treba da se reše, kao što su nekonzistentna sudska praksa u pogledu hipoteka nižeg reda na imovinu koja se pro-daje ili veliko i donekle nelogično povećanje

opštinskih taksi u određenim oblastima. Isto tako, teško je objasniti duge procedure dobi-janja svih potrebnih dozvola za građevinske radove ili renoviranje filijala ili drugih objekata u ovom okruženju gde su investicije preko potrebne a kvalitet naših radova zagaranto-van. I na kraju, ne mogu a da ne pomenem da uvođenje regulative sa retroaktivnim dejstvom nije u skladu sa razvojem stabilnog i predvidi-vog poslovnog okruženja, što je preduslov za privlačenje stranih investitora.

Filipos KaramanolisINTERVJU

Uvođenje regulative sa retroaktivnim

dejstvom nije u skladu sa razvojem stabilnog i predvidivog poslovnog

okruženja

Koliko znate o promociji investicija?1. Definišite pojam strane direktne investicije.

a) To je svako ulaganje koje se realizuje iz

inostranstva bez posrednika

b) To je ulaganje strane kompanije u domaća

preduzeća i resurse u cilju uspostavljanja

upravljačke kontrole i trajnog interesa nad

njima

c) To su čudna ulaganja usmerena u

nepoznatom pravcu

2. Kakva je razlika između stranih i

domaćih investicija?

a) Nema nikakve razlike, efekti stranih i

domaćih investicija su potpuno isti

b) Strane investicije su veće pa otuda i bolje

c) Strane investicije donose priliv stranog

kapitala, transfer tehnologija i pristup

stranim tržištima

3. Ko donosi najviše radnih mesta i prihoda

za lokalnu samoupravu?

a) Postojeća privreda

b) Grinfild investitori

c) Braunfild investitori

4. Šta je to grinfild investicija?

a) Rekonstrukcija stare fabrike

b) Privatizacija društvenog preduzeća

c) Izgradnja novih objekata na zemljištu koje je

predviđeno za tu namenu

5. Koja je razlika između promocije i

privlačenja investicija?

a) Promocija investicija je uži pojam od privla-

čenja investicija koje pored komuniciranja

investicione ponude obuhvata još i unapre-

đenje poslovne klime, olakšice i podsticaje

b) To su dva potpuno različita pojma –

promocija investicija se odnosi na

reklamiranje određene lokacije a

privlačenje investicija podrazumeva

direktne pregovore s investitorima

c) Nema razlike, to su dva naziva za istu stvar

6. Na koje investitore se treba usmeriti u

promociji?

a) Proizvodno i uvozno orijentisane investitore

b) Proizvodno i izvozno orijentisane

investitore

c) Tržne centre i trgovinske lance koji

opslužuju domaće tržište

7. Koje olakšice lokalna samouprava može

ponuditi potencijalnim investitorima?

a) Oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga

b) Oslobađanje od plaćanja poreza na

dohodak građana

c) Oslobađanje od plaćanja naknade za

uređivanje građevinskog zemljišta

8. Da li je ciljani pristup promociji

investicija važan i zašto?

a) Nije uopšte važan, treba promovisati sva

ulaganja pa šta upali.

b) Važan je zato što opštine i gradovi treba

da usmere svoja ograničena sredstva na

prioritetne industrije i one investitore

koje imaju najviše šanse da privuku.

c) Može da bude važan ako znamo šta i koga

ciljamo.

9. Rasporedite hronološki navedene

aktivnosti ciljanog marketinga (od a do f):

Poseta stranih investitora lokaciji

Kreiranje marketinških poruka

Kontaktiranje investitora putem pošte,

e-maila i telefona

SWOT analiza i benčmarking

Investiciona misija u inostranstvo / sajam

Identifikovanje ciljnih grana privrede i

investitora

TEST

Rešenja testa potražite na strani 81


ingerenciji kako bi unapredile lokalne uslove za poslovanje. Prvi korak je naša opština uradila, samim tim što je ispunila 12 sveobuhvatnih kriterijuma certifikacije za povoljno poslovno okruženje. Od države očekujemo da posveti više pažnje razvoju malih sredina, podršci manjih i srednjih preduzeća, privlačenju ivestitora iz inostran-stva, davanju podrške domaćim investitorima, povećanju zapošljavanja, pojednostavljenju pro-cedura za investitore, poboljšanju komunikacije između lokalnih samouprava i republičkih institucija. Da unapredi rad agencija koje imaju zadatak da privlače ivestitore u Srbiju.

Slobodan Georgiev: Država da stvori infra-strukturni okvir za sve regione i da pomogne onda kada same lokalne samouprave to nisu u stanju da urade. Lokalne samouprave da budu hrabrije u određivanju vizije razvoja i implemen-tacije projekata koji treba da omoguće ostvariva-nje te vizije. Opštine i gradovi u Srbiji bi morali

da se udružuju kada su u pitanju veći investiticio-ni projekti, trebalo bi da sami ujedine svoje regije i da zajedno nastupaju prema investitorima.

Šta privatni, javni i civilni sektor mogu da urade zajedno za dobrobit zajednice?

David Lythgoe: Privatne firme mogu doprineti time što će se boriti protiv sumnjivih radnji, lobirati za bolje propise o radu, sami korigovati svoje postupke, itd. Javni sektor mora da se usredsredi na borbu protiv korupcije. Civilni sektor može biti presudan katalizator do čiste prakse, tako što će raditi na konkretnim proble-mima iz neprofitnog ugla.

Svest javnosti je od suštinskog značaja. Sećate se kako je broj nesreća opao kada je donesen nov zakon o bezbednosti saobraćaja? I to ne zbog oštrijih kazni, nego zbog veće svesti. Kada je kampanja završena, broj nesreća je ponovo porastao. Isto tako, veća svest o osobenostima i koristima prave tržišne ekonomije suštinska je potreba.

Miroslav Krišan: Opštine treba da uključe privatni i civilni sektor prilikom definisanja prioriteta i strategija društveno-ekonomskog razvoja, kao i u donošenje važnih odluka od zna-čaja za čitavu zajednicu.Ova saradanja ogleda se i u zajedničkim aktivnostima i projektima infra-strukturnog opremanja, edukacije stanovništva, podrške mladima koji su važan činilac u razvoju svakog društva, promocije investicija. Ključnu ulogu u povezivanju lokalne samouprave sa privredom i civilnim sektorom u opštini ima odeljenje za privredu i lokalni ekonomski razvoj.

Slobodan Georgiev: Preduzetnici treba da budu nosioci ideja, civilni sektor bi trebalo da ih prilagodi potrebama zajednice, a javna uprava bi trebalo da ukida prepreke za njihovu realizaciju. BIRN je kroz organizovanje Lokalnih budžetskih foruma identifikovao veliko zanimanje lokal-

nih preduzetnika za ono što radi javna uprava, ali je činjenica da tu ne postoji uvek dobra komunikacija. Civilni sektor bi trebalo da bude inicijator sadržajnije debate između pivatnog i javnog sektora na kokretnim aktivnostima: bolje upravljanje javnim finansijama sa jedne strane i promovisanje društveno odgovornog poslovanja u privatnom sektoru. Takođe, treba raditi na izjednačavanju statusa domaćih i stranih investitotra jer često lokalne uprave nemaju sluha za domeće preduzetnike onako kako to čine kada su strani u pitanju. Dobra saradnja ova tri sektora bi pomogla da se mnoge stvari lakše objasne i približe građanima u periodu reformi društva koje zahtevaju značajna odricanja svih učesnika u procesu.

David Lythgoe, Miroslav Krišan i Slobodan Georgiev3D INTERVJU

Kako razumete termin “opština sa povoljnim poslovnim okruženjem“?

David Lythgoe: Opština sa povoljnim poslo-vnim okruženjem je opština koja objedinjuje visok nivo usluga po realnim, transparentnim tarifama, niske poreze i jednostavnu admini-straciju. To podrazumeva efikasno upravljanje postojećim resursima, kao i efikasno kapitalno ulaganje u infrastrukturu i kadrove kako bi se što bolje iskoristio oskudni kapital.Ova efikasnost podrazumeva razumevanje tržišne ekonomije i uloge vlade u osiguranju jednakih uslova za sve, kao i njeno nemešanje. To zahteva nov način razmišljanja, dobro plani-ranje i jednostavnu, transparentnu i nekorumpi-ranu administraciju. Opština koja može ovo da obezbedi dobra je ne samo za privredu, nego i za sve svoje građane.

Miroslav Krišan: To je opština koja sarađuje sa privredom, ima efikasnu administraciju, adekvatnu infrastrukturu i komunalne usluge, odgovarajuće ljudske resurse, planska i strateška dokumenta. Opština Kovačica je krajem 2012. godine certifikovana kao sredina sa povoljnim poslovnim okruženjem i to za nas predstavlja potvrdu svih zalaganja za uspostavljanje efika-sne lokalne administracije koja je usmerena na privredu i građane, približavanje naše opštine evropskim vrednostima i standardima. Pobolj-šanjem funkcionisanje svih službi opštinske uprave, modernizacijom procesa rada, kao i boljom direktnom komunikacijom sa potenci-jalnim investitorima naša opština je napravila veliki korak za privlačenje zainteresovanih investitora.

Slobodan Georgiev: BIRN je kroz nekoliko projekata aktivno radio sa lokalnim samoupra-vama u Srbiji u cilju povećanja administrativnih kapaciteta tih opština i gradova. Pretpostavka je da bolja lokalna administracija jeste osnova za stvaranje uslova za povoljno poslovno okruženje. Dakle, na prvom mestu, one lokalne

zajednice koje su dugoročno ulagale u ljude i pravile timove sposobne da odgovore različitim izazovima uspele su da stvore sistem u kome se potencijalni poslodavac oseća udobno. Takođe, potrebno je da lokalna zajednica uradi više na redefinisanju svog identiteta, na popravljanju imidža, na pokušaju da na jednostavan način kaže ko su i šta je kod njih najbolje. Da bi se ovo postiglo potrebno je da se poprave različiti aspekti života u jednoj opštini ili gradu: od infrastrukture do prostora za rekreaciju, razvoja

ugostiteljstva itd. Jednom rečju, lokalna samo-uprava mora da ubedi poslodavca da je dobro mesto za život, a onda će biti lakše pokrenuti i neki posao.

Koje su glavne prepreke lokalnom ekonomskom razvoju u Srbiji?

David Lythgoe: Nažalost, većina njih nije na lokalnom nivou. Postoje mnoge prepreke, a najvažnije su nepredvidljivost, visoki porezi, komplikovana i dugotrajna papirologija, zastare-li propisi o radu i visoke kamatne stope.Kompanije vole predvidljivost koja im daje prostor za planiranje. Nepotpune, nejasne i pristrasne politike (sa tendencijom promene posle svakih narednih izbora) ne pomažu ce-lokupnoj situaciji, kao ni korumpirana praksa. Odbici od zarada (porez na zaradu i doprinosi) su veliki, preko 40% bruto zarade, čak i za naj-niže plaćene radnike. Malo je zemalja u kojima je opterećenje na najniže zarade toliko veliko. Reforma Zakona o radu je preko potrebna, i to na različitim poljima.

Preduzeća takođe vole jasne i jednostavne administrativne procedure. Dobar primer za ostale institucije je APR, koji ima razumne i moderne procedure.

Miroslav Krišan: Po mom mišljenju, najveće preperke su nedovoljna finansijska sredstva za male lokalne samouprave (mali bužet); kom-plikovane i dugotrajne procedure za dobijanje raznih saglasnosti i dozvola od institucija koje nisu u nadležnosti opštine (Elektrodistribucija,

MUP za vanredne situacije, Vojvodina vode i sl); politika državnih subvencija koja favorizuje samo velika preduzeća koja otvaraju više od 100 radnih mesta, što stavlja u neravnopravan položaj mala i srednja preduzeća, kao i male sredine gde se ve-ćinom otvaraju ovakvi pogoni; preveliko poresko opterećenje za novoosnovana preduzeća.

Slobodan Georgiev: Nedostatak onoga što smo nabrojali u prethodnom odgovoru, kao i preterana oslonjenost na državu. Lokalne samouprave bi trebalo da od države traže samo opšte smernice a da ostale poslove obavljaju sopstvenim resursima i udruživanjem na me-đuopštinskom nivou. Prepreka koja postoji u Vladi Srbije, tiče se nespremenosti centrale da lokalu da više nadležnosti. Beograd bi trebalo da pokaže veće poverenje prema organima uprave na lokalu i da ih ohrabruje u njihovim nastojanjima da privuku ljude sa biznis ideja-ma. U tom smislu država bi trebalo mnogo više da uradi na razvoju saobraćajne infrastrukture, puteva, interneta, energetskih potencijala i zaštite životne sredine.

Šta treba da urade opštine, a šta država kako bi podstakle razvoj privrede i nove investicije?

David Lythgoe: Opštine treba da se bore protiv korupcije, da kreiraju strategije koje imaju sagla-snost svih partija i da pronalaze nove načine da poboljšaju usluge i komercijalizuju komunalnih usluga, istovremeno smanjujući poreze.Država treba da se bori protiv korupcije; da kreira jasne politike; da pojednostavi admini-strativne procedure; da jednostavno, postepeno i srazmerno smanji odbitke od plata (uz manje odbitke, siva ekonomija bi se sama smanjila); da napravi efikasne sudove; da stvori okvir za profesionalizaciju lokalnih komunalnih predu-zeća; ); i da se više potrudi da razume tržišnu ekonomiju. Srbija bi trebalo uskoro da promeni reputaciju “evropskog Bangladeša" u ekonomiju sa većom dodatom vrednošću. Njena tradicija dobrog obrazovanja može ponovo oživeti i stvoriti izvanredne kadrove ako i kada reforma obrazovanja bude stavljena u prvi plan.I opština i država treba da se uzdrže od subven-cionisanja, osim u veoma posebnim slučaje-vima. Subvencije obično podstiču neodrživo poslovanje. Pogledajte ovo - vlada oporezuje preduzeća a onda troši deo tog njihovog novca da podrži neka od njih (a drugi deo troši na sebe). Ovo znači da mnoga preduzeća daju svoj novac i nekolicini svojih konkurenata. Vlade u svim zemljama veoma su loše u odabiru firmi koje će podržati. To je posao tržišta. Što je još gore, domaća preduzeća često moraju da plaćaju pomoć stranim konkurentima kako bi oni mogli da pokrenu svoje poslovanje u Srbiji.Umesto toga, sva raspoloživa sredstva bi trebalo da se koriste da se omogući plaćanje PDV-a po realizaciji uplate, kao i da se smanje porezi i deficiti kako bi se obezbedila makroekonomska stabilnost koja može smanjiti kamatne stope.

Miroslav Krišan: Opštine treba da osluškuju potrebe privrede i urade sve što je u njihovoj

David Lythgoe, menadžer poslovanja, Halifax Consulting

Država mora bolje da razume tržišnu ekonomiju

Srbija nije evropskiBangladeš

Miroslav Krišan, predsednik opštine, Kovačica

Više pažnje i novca za lokalni nivo

Slobodan Georgiev, projektni koordinator, BIRN Srbija

Prvo da dokažemo da smo dobro mesto za život


Kvartalni izveštaj o statusu reformiREGULATORNI OKVIR

Iako je proleće vreme cvetanja i rasta, a leto zrenja, prema NALED-ovom Kvartalnom izveštaju regulatorna re-

forma u Srbiji nije doživela neki procvat, pa tako ni građani ni privreda nisu bili u prilici da uživaju u plodovima boljeg privrednog ambijenta. Izmene poreskih zakona koje su obeležile II kvartal, više su imale za cilj rast budžetskih prihoda nego smanjivanje tereta za privredu. Primer za to su promene Zakona o porezu na

dohodak građana: od 30. maja povećani su doprinosi za PIO sa 22 na 24%, smanjen po-rez na dohodak građana sa 12 na 10%, pove-ćan neoporezivi iznos zarade na 11000 dinara. Računica NALED-a pokazuje da je ušteda za poslodavce od tih izmena - nula. Na dobitku je Fond PIO za 27 milijardi dinara odnosno država, radnici mogu da očekuju neto zaradu veću za 47 dinara, a najveći gubitnici su opštine (20 milijardi). Na ovaj način, lokalna samouprava se približila nivou prihoda koji je

Drastično povećane kazne za PORESKE PREKRŠAJE

Izdvajamo: nedostatak reformi u III kvartaluU trećem kvartalu 2013. godine nije bilo značajnijih regulatornih aktivnosti ili su bile u značajnoj meri usporene rekonstrukcijom Vlade i očekivanjem kadrovskih promena koje su sledile, a koje još nisu okončane.• Usvojeni su zakoni i izmene zakona bitni za privredu: Zakon o reviziji, Zakon o

računovodstvu i dugo očekivani Zakon o faktoringu• U skupštinskoj proceduri su Predlog zakona o legalizaciji objekata, koji ne rešava pitanje

legalizacije upravo onih nelegalnih objekata čiji su vlasnici bili najsavesniji prilikom sticanja tih objekata

• U septembru je otpočeo sa radom Registar ponuđača, koji se vodi pri APR-u• Jedna od prvih preporuka Sive knjige iz 2008. godine koja je zahtevala sistemske

izmene načina rada poreske uprave - objedinjena uplata poreza i doprinosa je u procesu sprovođenja i biće rešena u januaru 2014.

• Od 29 zakona bitnih za privredu, još uvek nije doneto 169 podzakonskih akata neophodnih za punu primenu zakona

• Vlada do sada nije postigla rezultate u reformi i racionalizaciji državne uprave

ostvarivala u skladu sa Zakonom o finansi-ranju lokalnih samouprava iz 2007. Ovakvo rešenje može imati samo dva efekta. Ili će jedi-nice lokalne samouprave ukoliko je moguće smanjiti svoje rashode ili će morati da nađu način da povećaju budžetski priliv, moguće kroz povećanje sopstvenih prihoda (poveća-nje lokalnih naknada). Ukoliko se opredele za drugu opciju, postoji rizik dodatnog sma-njenja prihoda jedinica lokalnih samouprava usled skupljanja privrede, njenog prelaska u sivu zonu i gomilanja poreskog duga.Izmene Zаkonа o poreskom postupku i poreskoj аdministrаciji donele su izuzetno značajnu novinu, kojom se izašlo u susret zah-tevima privrede da se ujednači praksa Poreske uprave, kroz obavezujuće dejstvo mišljenja ministarstva nadležnog za finansije, kao i da izdata mišljenja budu besplatno dostupna po-

reskim obveznicima u elektronskoj formi. Ove zakonske izmene predstavljaju značajan korak u pravcu podizanja pravne sigurnosti poslova-nja u Srbiji i svakako najznačajniju zakonsku novinu koju je doneo drugi kvartal 2013. Međutim, izmene ovog Zakona donele su i neke sporne novine koje se tiču pre svega prekratkih rokova. Naime, dodat je novi stav koji propisuje da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu delat-nost ne može brisati lice iz tog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana. Ova odredba je sporna čak i u postupku likvidacije privrednih društava i brisanja predstavništava stranih pravnih lica, a naročito u postupku brisanja privrednih društva na osnovu zaključenog stečaja.Za otklanjanje greške u poreskoj prijavi stranke dobijaju samo tri kalendarska dana što naročito može da bude problem kada zaključak inspektora dobiju petkom ili pred dane praznika. Građani i firme bi trebalo da se paze kazni koje su drastično poveća-ne (dva do pet puta) što nije opravdano u odnosu na vrste prekršaja i finansijsku moć obveznika. Na oprez pozivaju nova pravila dostavljanja rešenja. Poreska uprava smatra da ste primili rešenje kada protekne 15 dana od kada su ga predali pošti.Izmenom Zakona o porezu na imovinu, za obveznike poreza na imovinu koji vode poslovne knjige osnovica oporezivanja je fer vrednost (međunarodna računovod-

stvena praksa) ili tržišna vrednost imovine (u primeni od 1. januara 2014). Izmenama Zakona preciznije je određen krug lica koji plaća porez na imovinu. Kada je reč o oporezivanju svojine na zemljištu predmet oporezivanja se proširuje na pravo korišće-nja građevinskog zemljišta, u cilju integri-sanja naknade za korišćenje građevinskog ze-mljišta u porez na imovinu, s obzirom da se u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća najkasnije do 31. decembra 2013. godine.Pomak je predstavljao početak rada na zakonu o inspekcijama, kao i na zakonu o planiranju i izgradnji, ali i dalje nije bilo većeg napretka na izmenama Zakona o radu. Poseban problem predstavlja to što Vlada i Skupština sa nesmanjenim entuzijazmom usvajaju zakone bez kvalitetne javne rasprave i analize efekata odnosno procene troškova i koristi. U drugom kvartalu, od 29 usvojenih propisa važnih za privredu čak 20 (69%) je doneto po hitnom postupku. Vlada nije usvojila nijednu preporuku pri-vrede datu kroz proces Sveobuhvatne refor-me propisa ili u Sivoj knjizi NALED-a. Tako je ostalo nerešeno još 66 preporuka SRP-a koje bi donele uštede privredi od 36 miliona evra i 56 preporuka Sive knjige. Takođe, nije ukinut nijedan parafiskalni namet. Prema Barometru propisa u drugom kvartalu je usvojeno samo sedam podzakonskih akata od značaja za privredu uz prosečno kašnje-nje od 719 dana!

II kvartal: birokratija na delu• Overa zdravstvenih knjižica je i dalje

birokratska tortura za privredu, zbog nedostatka komunikacije PU i RFZO. Kako bi se taj problem konačno rešio, NALED insistira na hitnoj implementaciji Centralnog registra obaveznog socijal-nog osiguranja i ukidanju zdravstvenih knjižica.

• Od aprila pojedini republički organi su nezakonito naplaćivali takse, čija visina nije utvrđena zakonom, za javne usluge koje pružaju s obzirom da nisu dobili saglasnost Ministarstva finansija.

• RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, jer je to u direk-tnoj koliziji sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Za otklanjanje greške u poreskoj prijavi stranke dobijaju samo tri kalendarska dana što naročito može da bude problem kada rešenje inspektora dobiju petkom ili pred dane praznika

41oktobar 2013 |

Kalkulator lokalnih taksi i naknada Uporedna analizaREGULATORNI OKVIR

Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave prebacile su teret reformi na gradove i opštine, koji su u uslo-

vima krize javnih finansija bili prinuđeni da taj teret preusmere na najveće i najpro-duktivnije kompanije u svojim sredinama. Zbog toga ne čudi što rastu nameti prema privredi. Prosečna firmarina za proizvodno preduzeće povećana je u ovoj godini sa 55.411 na 81.306 dinara odnosno 46%, pokazuje analiza Kalkulatora troškova po-slovanja NALED-a. Za mobilne operatere firmarina se uvećala i do 100%. S druge strane, firmarina za banke pala je za pet od-sto, sa 340.290 dinara u 2012. na 324.150 dinara u 2013. Ministarstvo finansija i privrede je kroz izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave u septembru 2012. odredi-lo gornju granicu visine firmarine koja

za velika preduzeća može da ide do tri a srednja do dve prosečne zarade. Izuzetak su banke, osiguravajuće kuće, cementare, mobilni operateri koji su stavljeni u isti koš sa kockarnicama, kazinima, kladionicama i noćnim barovima i diskotekama, i koji stoga moraju da plate i do 10 prosečnih zarada na ime firmarine. Najbolje su prošli preduzetnici i mala pravna lica kojima je ukinuta firmarina.

TERET REFORMIOpštine prinuđene da

preusmere na privredu

40 SINERGIJA

Prema tvrdnjama mnogih privrednika, ekonomista, političara i analitičara odgovor je bez ikakve sumnje – da.

Drugi stručnjaci opet tvrde da je ova teza neodrživa kada se poresko opterećenje rada uporedi sa sistemom u drugim zemljama. Nezavisno od toga kakav je odgovor na gore postavljeno pitanje, možemo sebi postaviti još jedno – Da li je moguće reformisati postojeći sistem oporezivanja rada u Srbiji na način koji bi smanjio poresko opterećenje rada? Odgovor na drugo pitanje je možda lakši nego na prvo – imajući u vidu trenutni nivo budžetskog defi-cita Republike Srbije i visok nivo javnog duga, predloge reforme koji bi smanjili javne prihode nije realno razmatrati u srednjem roku. Konačno, a možda i najvažnije, potrebno je za-pitati se zašto je uopšte važno smanjiti poresko

Ukoliko se uzme u obzir karakter firmarine kao takse bilo bi očekivano da visina bude primarno određena atraktivnošću lokacije, ali to zapravo nije slučaj već je odlučujući faktor delatnost preduzeća, a sledi veličina kompa-nije. Zato najveću firmarinu plaćaju preduze-ća iz oblasti finansijskih usluga, telekomuni-kacija, prerade naftnih derivata, prevashodno jer su to delatnosti sa najvećom dobiti. Postoji bojazan da će kompanije sa po-većanim opterećenjem poput mobilnih operatera promeniti način poslovanja i da umesto rada preko svojih prodavnica počnu da koriste dilersko-partnerski prin-cip prodaje, što za opštine znači gubitak prihoda po osnovu firmarina i dodatno – gubitak radnih mesta. I uopšte, česte promene iznosa taksi vode ka nestabilnosti i nepredvidivosti poslovnog okruženja, što se loše odražava ne samo na postojeću privredu koja je glavni izvor prihoda za opštine, već i na nove investicije koje su motor ekonomskog razvoja. U tom smislu potrebno je da država pomogne gradovima i opštinama najpre kroz promenu regulati-ve koja bi im omogućila veće nadležnosti i priliku da same grade svoju atraktivnost za investitore i privlače ulaganja.

Najniže firmarine u Velikom Gradištu i SuboticiPrimećeno je da postoji velika razlika u visini firmarine, kako između opština tako i između preduzeća iz različitih delatnosti u okviru iste opštine. Pojedine opštine odlučile su se za niže iznose i tako ojačale svoju atraktivnost za investicije. Tako su Veliko Gradište i Subotica najkonkurentnije za proizvodnju električnih aparata.

NALED-ov Kalkulator je jedinstvena online aplikacija koja omogućava obračuna-vanje i poređenje lokalnih taksi i naknada u 60 opština i gradova Srbije. Za više informacija posetite kalkulator.naled-serbia.org

opterećenje rada u Srbiji? Imajući u vidu da se na visoke stope poreza i doprinosa na rad naj-češće (nekada i jedino) žale privrednici, pro-sečan pojedinac bi mogao pomisliti da bi od smanjenja ovih poreza i doprinosa jedinu ili najveću korist mogli imati privrednici i poslo-davci. Međutim, stvarnost je mnogo složenija. Kroz poreski sistem, država direktno utiče na cenu rada i kapitala, a na ovaj način stimuliše ili destimuliše ekonomski rast, investicije i zapošljavanje. Što je poresko opterećenje rada veće, rad je skuplji (iz perspektive poslodavca) i obrnuto. Na ovaj način, poresko opterećenje

rada bitno utiče na konkurentnost radne snage jedne zemlje kao što je Srbija. Oporezivanje rada kroz obavezna plaćanja dr-žavi u Republici Srbiji se vrši preko poreza na zarade i različitih vrsta (obaveznih) socijalnih doprinosa. Osnovna razlika između ovih vrsta obaveznih plaćanja vezanih za rad jeste u tome što je namena sredstava od socijalnih doprino-sa unapred određena, dok namena sredstava prikupljenih od poreza na zarade nije. Efektivno opterećenje prosečne zarade u Srbiji, koje ide na teret poslodavca i zaposlenog iznosi 64,3% od neto zarade i 46,2%od bruto zarade.

PREVISOKO?Da li je poresko

opterećenje rada u Srbiji

Efektivno opterećenje prosečne zarade iznosi 64,3% od neto zarade i 46,2% od bruto zarade, a u ukupnim

troškovima pojedinačnog radnika iznosi 39,2%


Uporedna analizaREGULATORNI OKVIR

Sa tačke gledišta poslodavca, najbitniji podatak je procenat sa kojim porezi i doprinosi uče-stvuju u ukupnim troškovima pojedinačnog radnika (bruto 2) i ova cifra iznosi 39,2%.Da li je oporezivanje rada u Srbiji (porezi i doprinosi po zaposlenom) visoko, nisko, preni-sko ili previsoko? Za poslodavca koji mora da snosi teret oporezivanja rada oni će verovatno uvek biti „previsoki“; s druge strane, za državu, u čije budžete se slivaju sredstva prikupljena od poreza i doprinosa, oporezivanje rada je možda i „prenisko“ u poređenju sa potrebama i rashodima budžeta i fondova socijalnog osigu-ranja. Dakle, može se reći da je odgovor na ovo pitanje relativan. Sa analitičke tačke gledišta, odgovor na pitanje da li je oporezivanje rada u Srbiji visoko, nisko ili negde oko proseka potražili smo u međunarodnim poređenjima. Na osnovu uporedne analize možemo zaključiti da poresko opterećenje rada u Srbiji nije “previ-soko”, bar kada se uporedi poresko opterećenje prosečnih plata u Srbiji sa evropskim prose-kom. Štaviše, iz tabele se može videti da je po-resko opterećenje rada u Srbiji ispod proseka, kako za stare države-članice (EU-15) tako i za nove države članice (EU-10 i EU-6). Međutim, da stvari u Srbiji ne stoje baš tako dobro kao što bi se iz gore pomenutog moglo zaključiti moći ćemo da primetimo ako se vratimo pitanju poreskog opterećenja (naj)nižih zarada u Srbiji, kao i progresivnosti oporezivanja rada. Srbija je u 2008. godini bila peta po visini po-reskog opterećenja zarada na nivou od 33% od prosečne, a na devetom mestu kada su u pitanju zarade na nivou od 50% prosečne. Nedostatak progresivnosti u oporezi-vanju rada bitno doprino-si ovakvoj situaciji.Kada je u pitanju progre-sivnost oporezivanja rada, primetna je šarolikost evropskih sistema oporezi-vanja rada. Irska prednjači na ovom polju – razlika između poreskog klina na zarade iznad i ispod proseka je čak 18,1 poena, a slede Luksemburg (14,2) i Finska (11,8). Srbija, s druge strane spada u zemlje sa najmanjom progresivnošću

(razlika između poreskog klina na zarade iznad i ispod proseka je samo 1,2 poena).Sama po sebi, ova činjenica nije obavezno loša. Progresivni poreski sistemi vrše redistribuciju od bogatijih članova društva ka siromašnijim. Da li je tako nešto poželjno ili ne, pitanje je društvenog konsenzusa oko uređenja društva u kome se živi i odnosa prema pitanjima socijal-ne pravde. U većini evropskih društava svakako postoji (kakav-takav) konsenzus da je neki ste-pen redistribucije između bogatih i siromašnih kroz poreski sistem poželjna stvar.

Međutim, ono što je nes-porno je da bi uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada, Srbija mogla znatno da smanji poresko opterećenje najnižih zarada bez sma-njivanja ukupnih poreskih prihoda. Na taj način bi se znatno povećala kon-kurentnost radno-inten-zivnih privrednih grana u Srbiji, u kojima postoji i

najžešća međunarodna konkurencija i stvorili uslovi za oživljavanje privredne proizvodnje, kao i povećanja privrednog rasta i privredne zaposlenosti.

Iz ugla članova: Advokatska kancelarija KOSIĆ

U cilju poboljšanja uslova poslovanja i harmonizacije propisa Republi-ke Srbije sa propisima Evropske

unije, Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o rokovima izmirenja novčanih oba-veza u komercijalnim transakcijama, koji se primenjuje od 31. marta 2013. sa značajnim posledicama u realnom sektoru. Kroz Zakon je iskazana jasna namera zakonodavca da se platni promet ubrza i da se uvede veća sigurnost i kontrola, kao i da se ubrzaju postupci prinudne naplate, ali tom prilikom nije izvršena analiza u kojim sektorima i na koji način će primena Zakona biti realizovana, kao i kakve će biti posledice. Naprotiv, Zakon je obavezujući za sva pri-vredna društva u međusobnom poslovanju, kao i u poslovima između javnog sektora i privrednih subjekata. Zakonom je predviđeno da se ugovorom iz-među privrednih subjekata ne može predvide-ti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana, a između javnog sektora i privrednih subjekata, 45 dana. Ukoliko rok nije ugo-voren, odnosno ako je ugovoren duži rok, dužnik je u obavezi da izmiri svoju obavezu najkasnije u roku propisanom Zakonom. Izu-zetno, ugovorom se može predvideti duži rok, ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama, u kom slučaju tako ugovorem rok ne može biti duži od 90 dana. Takođe, ugovo-rom između privrednih subjekata može se predvideti rok duži od 60 dana, uz obavezu da dužnik obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule ‘’neopoziva’’, ‘’bezuslovna’’, ‘’naplativa na prvi poziv bez prigovora’’ ili avalirane menice od strane banke.

Na ovaj način je u potpunosti ukinuto osno-vno načelo slobode ugovaranja i to uz ozbilj-ne sankcije. Posledica ovakvih odredbi je ta da se privredni subjekti najčešće odlučuju da ne primnjenju ove odredbe i to iz dva razloga. Mala i srednja preduzeća, s obzirom da mora-ju da se prilagođavaju platežnom i stvarnom stanju na tržistu, nisu u situaciji da svoje partnere ograničavaju na bilo koji način, kako bi obezbedili svoj opstanak i konkurentnost na tržištu. Stav velikih kompanija i sistema je da slede svoje korporativne principe koje primenjuju u svim zemljama u kojima poslu-ju, te je najčešći princip da se iz ovih razloga nikako ne mogu izdavati menice, koje mogu biti i zloupotrebljene.Konkretne situacije, sa kojima se srećemo, na najbolji način oslikavaju problematičnu primenu Zakona. Evo jednog primera. Ugo-vorne strane su zaključile ugovor o isporuci robe uz obavezu plaćanja u 23 mesečne rate, dok se roba isporučuje u momentu zaključenja ugovora. S obzirom na važnost posla za prodavca, koji se bavi proizvodnom delatnošću a kojem su sredstva potrebna radi dalje proizvodnje, isti mora prihvatiti zahtev kupca u pogledu plaćanja kako bi bio konkurentan na tržištu. Kupac, usled inter-nih politika nije u mogućnosti da ispoštuje zakonom propisanu obavezu davanja obezbeđenja, te sam ugovor koji je zaklju-čen, iako odražava volju ugovornih strana,

nije u skladu sa Zakonom. Kroz primenu Zakona posebno se može uočiti nesklad između prava i obaveza poverioca i dužnika, odnosno zakonskim odredbama dužnik je stavljen u nepovoljniji položaj. Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika naknadu u izno-su od 20.000,00 dinara ako novčana obaveza nije izmirena u zakonskom roku, nezavisno od roka ugovorenog voljom ugovornih strana. Pored novčane kazne, dužnik je u obavezi da plaća zakonsku zateznu kamatu i protiv istog može biti pokrenut i prekršajni postupak uz zaprećenu novčanu kaznu do 2.000.000,00 dinara! Nedostatak alternati-ve za ugovorne strane često vodi uređenju odnosa bez pisanog ugovora, odustajanju od ugovoranja i svesnom kršenju zakona. Ne može se zanemarit činjenica da je kroz primenu Zakona ostvarena kontrola države u pogledu poslovanja privrede sa javnim sek-torom, kao i kontrola naplate međusobnih potraživanja, što se može smatrati pozitiv-nom stranom Zakona. Odredbe ovog Zakona i njegova problema-tična primena, iako je isti donet u postupku usklađivanja sa propisima Evropske unije, može biti izuzetno problematična za nove investitore. S obzirom da je Zakon uveo no-vu nesigurnost kroz sankcionisanje i selek-tivnost u kažnjavanju, i kako se kao i većina Zakona u praksi pokazao kao problematičan, pokrenute su inicijative za njegovu izmenu.

Zakon podstakao kršenje zakona i sklapanje poslova bez ugovoraPokrenute prve inicijative za izmenu zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza zbog problematične primene

ZEMLJA PORESKI KLIN NA DEO PROSEČNE ZARADE

PROGRESIVNOST promena u procentu poreskog klina

PROGRESIVNOST promena u procentu poreskog klina

50% 67% 100% 167% 50 - 167% 67 - 167%

Albanija 34.1 27.9 28.9 29.8 -4.3 1.9BiH-Federacija 30.6 29.3 32.3 35.3 4.7 6.0BiH-Rep. Srpska 31.7 31.6 32.5 33.2 1.5 1.6Crna Gora 36.3 38.6 40.9 42.8 6.5 4.2Hrvatska - 38.2 40.9 44.8 - 6.6Makedonija 44.9 37.6 38.5 39.2 -5.7 1.6Srbija 37.6 38.4 39.2 39.7 2.1 1.3Turska - 35.0 37.4 40.2 - 5.2Prosek-B5 35.9 33.9 35.4 36.7 0.8 2.8Prosek-B7 - 34.6 36.3 38.1 - 3.5Prosek-EU6 - 38.3 41.4 44.2 - 5.9Prosek-EU15 - 36.9 41.4 46.8 - 9.9

Poresko opterećenje rada, poređenje Srbije sa regionom

Zaključak je da, kada govorimo o prosečnom radniku sa prosečnom platom, nivo poreskog opterećenja rada nije iznad evropskog proseka. Međutim, kada je u pitanju stepen poreskog opterećenja najnižih plata i plata ispod prose-ka, tu je Srbija u znatno lošijoj situaciji. Nakon reformi 2007. i 2013. godine, nije zna-čajno rasterećena najniža plata u Srbiji i ostaje veliki prostor i mnogo dobrih razloga zašto bi se trebalo potruditi da se poresko opterećenje rada u Srbiji smanji. S obzirom da je u Srbiji stopa poreza na zarade 10% a da je neoporezivi iznos 11000 dinara, ostaje jako mali prostor za uvođenje progresivnosti i značajnijeg rasterećenja najnižih zarada. Jedan od mogućih pristupa podrazumevao bi ukidanje postojećeg sistema zdravstvenog osiguranja i osiguranja od nezaposlenosti, kao i odgovarajućih dopri-nosa. Jedan deo ovako otvorenog prostora bi se mogao iskoristiti i za povećanje doprinosa za PIO, čime bi se popravila održivost finansi-ranja Fonda PIO. Međutim, najveći (možda i ceo) prostor za oporezivanje koji bi se na ovaj način otvorio bi mogao da se iskoristi za oporezivanje kroz porez na zarade. Time bi se stvorio dodatni manevarski prostor za uvođe-nje progresivnijeg oporezivanja zarada a time i značajno smanjenjenje poreskog opterećenja najnižih primanja.

Kada je u pitanju stepen poreskog

opterećenja najnižih plata i plata ispod proseka Srbija se

nalazi u znatno lošijoj poziciji u odnosu na

evropski prosek

Izvor: sopstveni proračun; OECD; World Bank (2010); World Bank (2008).


“Dobra poreska politika ogleda se u dobroj poreskoj administraciji”, reči su čuvenog eko-nomiste za javne finansije Richarda Birda. Zapravo, postoji mnogo istine u ovoj izreci. Za primenu novih poreskih zakona i izme-ne postojećih uvek je zadužena poreska administracija – ili, da parafrazira-mo slogan američkog pokreta za nezavisnost, “Nema oporezivanja bez primene”. Iz perspektive ekonomiste usmerenog na poresku kulturu, ministarstvo finansija može samo definisati zakon “na papiru”, dok poreska administracija (i

njeni zaposleni) definiše praksu, birajući načine i pravila primene zakona. Sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, pred Srbijom se nalaze novi izazovi pri usklađivanju poreskih zakona sa poglavljem 16 evropskog zakonodavstva. Još jednom, poreska administracija biće ta koja će morati da garantuje ispunjavanje

ovih promena. Poreska uprava Srbije započela je

sistematsku reformu usvajanjem “Korporativne strategije pore-

ske uprave 2011-2015”, koja će se kasnije dodatno ra-zvijati i za naredni period. Iako strategija predviđa

reforme za skoro svaki aspekt rada Poreske uprave, ova analiza će se fokusirati na tri široke teme sveobu-hvatnog karaktera: stepen

dobrovoljnog poštovanja poreskih propisa, elektronska

komunikacija i organizaciona reforma.

Na prvom mestu, Poreska upra-va Srbije odlučila je da u fokus

stavi orijentaciju na klijente, to jest građane. Podsticanjem do-brovoljnog poštovanja poreskih propisa mogu se značajno sma-njiti administrativni troškovi. Posledično, običan građanin bi poresku upravu doživljavao kao uslužnu ustanovu koja pruža podršku građanima u ispunjavanju njihovih poreskih obaveza, a ne kao “ruku koja otima” (kako bi se izbeglo stanovište da je “oporezivanje legalna

pljačka”!). Ovo zapravo podrazumeva primenu principa dobrog finansijskog upravljanja u procesu naplate poreskih pri-hoda (što je takođe navedeno u Vladinom dokumentu “Potrebe Republike Srbije za međunarodnom razvjnom pomoći za pe-riod 2011-2013“). Transparentniji procesi i bolja informisanost poreskih obveznika poboljšaće kako učinak Poreske uprave, tako i poverenje građana u ovu institu-ciju. Radi ispunjenja ovog cilja, najviše rukovodstvo PU razvilo je organizovanu praksu komunikacije sa različitim grupa-ma poreskih obveznika. Između ostalog, uspostavljen je forum za poreski dijalog, u okviru kojeg predstavnici privrede mogu direktno da komuniciraju sa visokim po-reskim zvaničnicima i da traže pojašnjenja nekih tehničkih pitanja. Poreska uprava takođe pažljivo osluškuje stavove različitih privrednih sektora, kako bi se ustanovili problemi i potrebe sa kojima se suočavaju različita preduzeća. Ipak, promena načina razmišljanja i kod poreskih zvaničnika i ob-veznika ne može se odigrati brzo. Poreska uprava u Nemačkoj bila je suočena i borila se sa istim problem gotovo celu deceniju. I taj proces i dalje nije potpuno završen, jer se stare navike i predrasude moraju preva-zići za stalno, na održiv način.Drugi bitan pravac reforme odnosi se na praksu prema kojoj će u budućnosti sve poreske procedure biti obavljane posred-stvom elektronske komunikacije. Elek-tronske prijave, objedinjeni online poreski računi i interaktivna uputstva za upotrebu online servisa i resursa ponudiće savremeni način komuniciranja sa Poreskom upravom. Ukidanje većeg broja formulara za različite izvore prihoda i objedinjavanje svih tokova prihoda u jedan formular će obveznicima

Dr Birger NerréViši rukovodilac projekta Reforma javnih finansija u Srbiji, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) GmbH*

Reforma poreske administracije u Srbiji

značajno olakšati popunjavanje poreskih prijava. Iako su obveznici u Centru za velike poreske obveznike (CVPO) bili obavezni da podnose svoje poreske prijave elek-tronskim putem još od 2008. godine, od 1. januara 2014. će svi obveznici morati da podnose prijave na ovaj način. Do tada će Poreska uprava lansirati obrazovnu kam-panju za informisanje obveznika o celoku-pnom procesu i njegovim posledicama u smislu komunikacije sa Poreskom upravom. Elektronsko podnošenje prijava u Nemač-koj još uvek nije obavezno. Uz varijacije po pojedinim republikama, udeo elektronskih prijava poreza na dohodak u celokupnom broju prijava prelazi 50% u nekim republi-kama, što je i dalje dosta daleko od željene kvote od 100%. Treće, nakon što izvrši analizu svoje orga-nizacione strukture i uporedi je sa izme-njenim potrebama administracije, Poreska uprava će sprovesti značajnu organizacionu reformu – kako u domenu sistematizacije tako i u broju organizacionih jedinica, to

jest filijala. Trenutni broj od 172 filijala će se značajno smanjiti (najverovatnije na oko 30 filijala, uz dodatne ekspoziture), što će rezultirati potpuno novom organizacionom šemom i dovesti do reorganizacije informa-cionih tokova. Tokom ove godine, već je došlo do redefinisanja funkcije četiri regio-nalna centra, čime je ukinut drugi organi-zacioni nivo između centrale i filijala. Sve u svemu, Poreska uprava će na ovaj način poboljšati najpre svoju efektivnost, a zatim i efikasnost, iako će ovaj process reorganiza-cije zahtevati dosta vremena.Može se zaključiti da se u Poreskoj upravi Srbije trenutno dešavaju značajne promene. Pred njom su i budući izazovi, naročito oni koji se nameću kroz proces pregovora za pristupanje EU. Uspeh reformi zavisi kako od poreskih zvaničnika tako i od obvezni-ka. Obe strane moraju da istinski prihvate promene, što predstavlja poseban poduhvat jer se moraju odbaciti stari obrasci razmilj-šanja. Na kraju krajeva, poreska kultura nije nešto što se može promeniti u trenu.

Ispred Nemačkog federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, GIZ projekat “Reforma javnih finansija u Srbiji” blisko sarađuje sa partnerima u Srbiji na odabranim reformskim pitanjima. Između ostalog, možete pratiti stavove predstavnika Poreske uprave i obveznika na različite teme u vezi sa poreskim sistemom u Srbiji, u emisiji “Anatomija Poreza – Rez PoRez” (jednom nedeljno na TV Pink).

Srbija će biti ispred Nemačke po elektronskim poreskim prijavamaZa uspeh reforme važno je da i Poreska uprava i obveznici prihvate promene što predstavlja poseban poduhvat jer se moraju odbaciti stari obrasci razmišljanja

REGULATORNI OKVIR


Predstavljamo kompaniju: EnergoprojektPRIVREDA

Znali smo da je Energoprojekt gradio mnogo, ali tek kada smo na jednom mestu videli sakupljene fotografije

svih velikih projekata, postalo nam je jasno zašto je za njega važilo da je poput Engleske imperije – u njemu sunce nikada ne zalazi, jer u svakom trenutku radi neko od njegovih gradilišta u svetu. Vremena su se promenila, ali ovaj srpski građevinski gigant i dalje uspeš-no posluje u 17 zemalja sveta, i još uvek na jednom njegovom gradilištu radnici odlaze na počinak, dok na drugom započinju svoj radni dan. Za 62 godine koliko postoji, Energo-projekt je prerastao u složen poslovni sistem, koji danas obuhvata 10 kompanija u Srbiji

(Energoprojekt Holding, Entel, Oprema, Visokogradnja, Niskogradnja, Industrija, Hidroinženjering, Urbanizam i Arhitektura, Garant i Energodata), kao i 20 kompanija, predstavništava i filijala u inostranstvu.Sve je počelo davne 1951. godine u Beogradu, kada je osnovan kao konsultantska kompanija, a njegovi inženjeri su već tada čvrsto verovali u ideju „stručnost do realizacije“, koja se kao moto zadržala i do danas. U početku se radilo u zemlji, a onda uz veliku podršku države i Titovih veza u državama nesvrstanih, za srpskog građevinara otvaraju se svetska vrata. Već sredinom 1970-ih godina Financial Times je pisao da Energoprojekt spada u prvih deset izvođačkih kompanija sveta, a svoj najbolji period doživeo je između 1981-1991 godine, kada je zapošljavao preko 7.000 radnika i učestvovao sa čak 30% u izvozu građevinskih radova tadašnje Jugoslavije. Gotovo sve velike srpske firme koje su do 90-ih godina prošlog veka žarile i palile domaćim i svetskim tržištima, više ne postoje. Ener-goprojekt je ipak uspeo da prevaziđe mnoga iskušenja u protekle dve decenije i očuva sve svoje poslovne resurse i delatnosti. U ovoj kompaniji kažu da se već odavno prema „krizi“ odnose kao prema novom poslov-nom okruženju koje će da traje, a možda i da postane novi „poslovni okvir“. Čvrsta politika

prema inostranim tržištima je jedan od faktora stabilnosti, koji je tokom 90-tih, kao najtežih godina kod kuće, doprineo opstanku firme. Reputacija, reference i fleksibilnost su mu omogućili da nastavi da radi u inostranstvu čak i u periodu tragičnih događaja na prostoru bivše SFRJ. Naravno, sve to ne bi moglo da se ostvari bez ljudi koji su verovali u sebe i u fir-mu u kojoj rade. U Energoprojektu smaraju da je jedna od njihovih najvećih vrlina ta da veliki broj zaposlenih dođe u kompaniju direktno sa fakulteta, a mnogi u kompaniji provedu i čitav svoj radni vek – kaže nam Borjana Vićentije-vić, rukovodilac za marketing i korporativne komunikacije u Energoprojekt Holding-u.Danas kompanija zapošljava oko 2.300 ljudi, koji trenutno rade na projektima u Rusiji, Kazahstanu, Jordanu, Alžiru, Peruu, Nigeriji, Gani, Ugandi, Kataru... U Energoprojektu ipak izdvajaju da je trenutno najatraktivniji projekat onaj koji rade u svojoj zemlji, a to su podizvođački radovi za RTB BOR – rekon-strukcija topionice bakra i izgradnja fabrike sumporne kiseline. Osim Energoprojekta, u Srbiji gotovo da nema inženjerske organizacije koja ima toliko integrisanu, multidisciplinarnu delatnost, ogromno iskustvo stečeno na raznovrsnim projektima i različitim tržištima – i zbog svega toga, ova kompanija sa pravom može da se

Krize nisu uspele da pobede KVALITET

Građevinska kompanija Energoprojekt, ima ogromno iskustvo u brojnim konsultantskim i izvođačkim aktivno-stima, radeći u oblastima koje suštinski utiču na privredni i društveni razvoj – voda, energija, životna sredina, infrastruktura, arhitektura, industrija, nekretnine, informacione tehnologije, osiguranje i reosiguranje imovine i odgovornosti. Svi ovi segmetni su objedinjeni pod jednim krvom, na čijem čelu se nalazi Energoprojekt Holding

Otvorena najveća trafostanica u AfriciČlanica sistema Energoprojekt, firma Energoprojekt Oprema i njena kompanija Energo Nigerija krajem proleća su završile i predale investitoru, Elektroprivredi Nigerije trafostanicu Oke – Aro, u istoimenom gusto naseljenom području Lagosa, koji je najmnogoljudniji grad Afrike. Po površini, a najverovatnije i po snazi, to je najveća trafostanica na crnom kontinentu. Stanica je povezana sa četiri postojeća visokonaponska dalekovoda, sa kojih dobija energiju pod naponom od 330 kV, a povezaće se sa još dva takva koja su u izgradnji.

Rekonstrukcija topionice bakra i izgradnja fabrike sumporne kiseline u Boru


smatra srpskim brendom. Energoprojekt godišnje radi na projektima čija vrednost prelazi 400 miliona evra, a o uspešnosti poslovanja sistema u inostranstvu govori i rejting na listama renomiranog američkog časopisa Engineering News Record, gde kao jedina kompanija iz regi-ona, zauzima 229. mesto na listi 250 najboljih internacionalniih izvođača prema poslovnim re-zultatima za 2012. godinu, a 144. mesto na listi najboljih od 200 internacionalnih konsultanata.

DUGAČAK NIZ DOBRO REALIZOVANIH PROJEKATAHidromeliracioni sistem Ćira-Pjura u Peruu, koji se radio u etapama punih 30 godina, hi-

droelektrana Bajano u Panami, sajam u Lagosu, Ministarski kompleks u Kuvajtu, Hidroelek-trana Sigalda na Islandu, brana Mosul u Iraku, autoput u Maleziji, Konferencijski centar i hotel Šeraton u Harareu koji se i danas nalazi kao sim-bol na brojnim suvenirima iz Zimbabvea, Stadi-on Šah Alam u Maleziji, Hidroelektrana Tekeze u Etiopiji, koja je 2010. godine proglašena za projekat godine u kategoriji održivih projekata, zgrada senata u Taškentu u Uzbekistanu, a kod nas: hidroelektrane Vrla I-IV, Bajina Bašta, Đerdap, termoelektrane Kolubara, Nikola Tesla, Kosovo, Kostolac, sportska hala Pionir, hotel Hajat, Beogradska Arena, podzemna Železnič-ka stanica Vukov spomenik, poslovna zgrada

Energoprojekta, kompleksi – Blok 29, Blok 15 i Blok 12 i mnogi, mnogi drugi.

POVRATAK NA STARA TRŽIŠTA KOJA ŽELE KVALITETEnergoprojekt je u mnogim delovima sveta izgradio reputaciju firme koja radi kvalitetno. U poslednjih nekoliko godina, dobio je brojne pozive da se vrati na tržišta na kojima je nekada gradio, poput Iraka, Libije, Rusije i Uzbekistana. Iako su neka od njih bila zatvorena godinama, kvalitet projekata i energija koju je Energopro-jekt pružio, očigledno su ostali zapamćeni. Godinama su radnici Energoprojekta objav-ljivali u svom listu anegdote sa svetskih gra-

dilišta, pa smo tako naišli i na jednu iz Iraka: tokom 1984. godine, za vreme izgradnje vojne baze u Iraku tj. projekta 202 C, u Energo-projektu je nastala izreka koja opisuje koliko marljivo se radilo: „Bog nam dao nedelju, Tito subotu, a Alah – petak. Dođe Strahinja (direktor radova), pa uze sva tri!“

ISTORIJA VELIKIH IMENASedište Energoprojekta u Beogradu su posetili brojni svetski ministri, ambasadori, državni-ci, kao što su predsednici Centralnoafričke republike, Gabona, Ugande, Republike Gvajane, Gvineje Bisao, Zimbabvea, premijer Malezije, kao i delegacije Iraka, Angole, Centralnoafričke republike, Ruske federacije, Ugande, Alžira, Ko-lumbije, Pekinga, Zambije, Japana, Iraka... Kada je jednom na gradilište Energoprojekta u Zim-babveu, nenajavljeno stigao predsednik Mugabe, predstavnici kompanije želeli su da mu poklone nešto što će ga podsećati na tu posetu. Pošto nisu imali ništa prikladnije pri ruci, poklonili su mu poznatu značku koja simboliše delatnost firme, uz objašnjenje da se taj simbol daje zasluž-nim radnicima koji su u Energoprojektu proveli duže vreme. Duhoviti Mugabe se zahvalio i dodao: Ali, moram vam reći da sutra ne mogu da dođem na posao, imam sednicu vlade.

ULAGANJE U NOVE TEHNOLOGIJEEnergoprojekt je prepoznao značaj uvođenja ja-kog IT sistema još davne 1966. godine, kada je osnovao firmu Energodata, koja radi isključivo u oblasti IT. Ona je danas lider u polju informa-cionog inženjerstva velikih poslovnih sistema i finansijskih institucija. Inženjeri Energodate su nedavno razvili softverski paket Porez+, sa ciljem da se centralizuje upravljanje poreskim prijavama velikih poreskih obaveznika, uz podi-zanje efikasnosti na viši nivo. Porez+ automa-tizuje procese podnošenja i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku, poreza na dobit po odbitku za pravna lica, poreza za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit preduzeća i poreza na dodatu vrednost. Objedinjava sve izvore poreza poreskog obveznika i generiše elektronsku poresku prijavu koja se, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, auto-matski prosleđuje Poreskoj upravi.

Da li ste zadovoljni poslovanjem u ovoj godini? Da li je bolje nego ranijih godina?Ova 2013. godina je poslovno veoma teška za sve firme u Srbiji, iako se prepoznaje izražena ambicija političkih aktera da se više posvete poboljšanju ekonomskih uslova po-slovanja i da se u većoj meri uposle domaće firme na realizaciji investicionih projekata koji se najavaljuju. Sporost u aktiviranju tih investicija i ukupna ekonomska situacija su takvi da će ova godina moći da se svrsta u grupu najtežih poslovnih godina.

Kako dobijate poslove u Srbiji, a kako to izgleda u inostranstvu? Sve poslove ugovaramo isključivo učešćem na tenderima. Prošlo je vreme „direktnih po-godbi“ i ekskluzivnih projekata. U inostran-stvu ravnopravno učestvujemo na tenderima sa međunarodnom konkurencijom i pobe-đujemo. Najteže nam je kod kuće, gde su po pravilu favorizovane firme koje preuzimaju većinu projekata, preko kreditnih i finan-sijskih aranžmana, sklopljenim iz nužde, a pod uslovima koji eliminišu domaće firme. Prethodnih deset godina, kreditni aranžmani sa raznim kreditorima, širom su otvorili vrata za nastup inostranih kompanija, pri čemu one imaju do te mere olakšano angažovanje sopstvenih i drugih resursa, da mi iz Energo-projeka te povoljnosti nemamo ni u jednoj od sedamnaest zemalja gde realizujemo

slične projekte. Ukoliko se Energoprojekt u zemlji izbori da ima značajniju ulogu u rea-lizaciji infrastrukturnih projekata, njihovom realizacijom bismo poboljšali referentnost prilikom ugovaranja poslova u inostranstvu.

Koje mere izvršne vlasti su potrebne za oporavak građevinarstva?Najpre treba raditi na smanjenju sive ekonomi-je i bezrezervnom uvođenju fiskalne discipline i poštovanja poreskih i ostalih zakona i propisa Republike Srbije. Treba izjednačiti uslove pod kojim posluju domaće firme sa uslovima koji se omogućavaju stranim kompanijama, koje u Srbiji angažuju stranu radnu snagu. Neophodno je da se kod ugovaranja kreditnih aranžmana, obezbedi maksimalan prostor za angažovanje domaćih firmi pod što povoljnijim uslovima. Treba povećati efikasnost sudstva u rešavanju privrednih sporova. Treba formirati razvojnu banku za podršku malim, srednjim,

kao i velikim firmama, za izvozne poslove i poslove u inostranstvu. Treba uraditi mnogo toga, ali je osnovno usvojiti srednjeročni i dugoročni program oporavka i pridržavati se tog programa. Razni usvojeni „programi“ su stajali samo kao „mrtvo slovo na papiru“ dok su političari na obećanjima sticali političke glasove. Potrošeni su svi krediti u tom smislu i mora se uozbiljiti odgovornost za javnu reč.

Na koji način ocenjujete aktivnosti NALED-a? NALED svojim aktivnostima značajno do-prinosi menjanju navika i načina razmišlja-nja privrednika i lokalne samouprave koja je osnovni „gradivni element“ čitavog društva, a time ostvaruje i svoju misiju da menja institucionalni ambijent i utiče na privred-ne reforme u celini. To je preko potrebno mnogim predstavnicima javnog i privrednog sektora u Srbiji. Dobro je što broj članova stalno raste, jer nosioci društvenih i eko-nomskih procesa prepoznaju potrebu da se udružuju u cilju razmene iskustava, artikuli-sanja zajedničkih stavova i potreba privrede, opština i građana, te komunikacije tih stavo-va ka donosiocima odluka na nacionalnom i međunarodnom nivou. Nastavićemo da podržavamo NALED u okviru Nadzornog odbora i kroz zajedničke aktivnosti na polju regulatorne reforme i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji.

1. Termoelektrana Kostolac

2. Izgradnja fabrike sumporne kiseline u Boru

3. Konferencijski centar i hotel Šeraton, Zimbabve

4. Poslovna zgrada Etisalat u Abu Dabiju

5. Beogradska Arena

1

2 3 4

5

Predstavljamo kompaniju: EnergoprojektPRIVREDA

Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekt Holding-a i član Nadzornog odbora NALED-a


Dr Tanja Pavlov, Centar za migracije, Grupa 484PRIVREDA

„Mnogi ljudi koje tamo poznajem (građani Srbije u SAD-u) razmišljaju da se vrate kući, pa da osnuju neku firmu. Koliko god si tamo zadovoljan sa poslom i životom uvek te vuče da se vratiš kući, uštedeo si pa da kreneš ne-što...“ reči su tridesetjednogodišnjeg preduze-tnika koji se nakon školovanja u SAD-u vratio u Srbiju. Pokrenuo je firmu za optimizaciju in-ternet sajtova (search engine optimization) u Srbiji, u saradnji sa rođakom iz Australije. Iako je firma registrovana u Srbiji, 90% klijenata je iz Australije, ostalo su klijenti iz Amerike i En-gleske. Trenutno razmatraju širenje poslovanja na Novi Zeland. Kao ključ uspešnog poslo-vanja ističe kvalitet: „Mi već sada u Australiji odbijamo neke manje klijente zato što imamo imidž kvalitetnog rada.“ Ukazuje i na važnost plaćanja poreza i legalnog poslovanja. Donirao je u kulturne i humanitarne svrhe u Srbiji, ali i za fudbalski tim njegovog fakulteta u Americi. Ovo je jedan od primera transnacionalnih preduzetnika, koji sve više pobuđuju intere-sovanje i donosioca odluka država porekla i prijema i akademske zajednice. Zašto je to tako? Silikonska dolina je slikovit primer koji ukazuje na značaj transnacionalnog preduzet-ništva – kompanije koje su osnovali kineski i indijski imigranti su 2006. godine ostvarile prihod od 52 milijarde dolara i zaposlile 45.000 radnika. Transnacionalni preduzet-nici, investiranjem u zemlje porekla i pora-stom njihove mobilnosti kroz koju kreiraju preduzetničke mreže na udaljenim lokacijama, postaju agenti globalizacije. Npr. u Silikonskoj dolini, preduzetnici rođeni na Tajvanu razvi-

jaju društvene i profesionalne mreže kako bi pokrenuli poslovne poduhvate u SAD-u, koje onda koriste za ubrzavanje formiranja novih firmi na Tajvanu.Iako se u našim medijima može naići na pri-mere sličnih poduhvata, istraživanja o ovakvim transnacionalnim ekonomskim aktivnostima u Srbiji nema. Zato smo mi, u Centru za migracije, u saradnji sa Institutom društvenih nauka sproveli pilot istraživanje da ispitamo da li ovakva vrsta preduzetništva postoji među srpskim preduzetnicima, koje su njegove ka-rakteristike i koja vrsta podrške države postoji

Transnacionalni preduzetnici nas povezuju sa svetom

a koja je potrebna za uspešno funkcionisanje ove vrste preduzetništva. Intervjuisali smo 15 i elektronski anketirali 47 transnacionalnih preduzetnika. Takođe smo uradili intervjue sa 11 predstavnika vladinog i nevladinog sektora. Istraživanje je pokazalo da i građani Srbije, bilo da žive u Srbiji, u inostranstvu ili tamo i ovde, razvijaju transnacionalno poslovanje povezujući Srbiju sa svetom. Obuhvatili smo preduzetnike različitih godina, uglavnom od 31 do 52. Više je bilo muškaraca (63%), nego žena (37%). Našli smo ih u najrazličitijim sektorima poslovanja – najviše u oblasti infor-

macione i komunikacione tehnologije (25%), zatim u trgovini, finansijskim delatnostima, građevinarstvu i obrazovanju, ali i u poljopri-vredi, zdravstvu, umetnosti, dizajnu, avijaciji...Radi se o malim preduzećima, sa sedištem u Srbiji ili inostranstvu. Zemlje destinaci-je ispitanih preduzetnika najčešće su bile Velika Britanija, SAD, Australija, Francuska i Nemačka. Proizvode i usluge plasiraju na različita međunarodna tržištia – u Australiji, SAD, Kanadi, evropskim zemljama, Aziji, bivšem Sovjetskom tržištu, zemljama regiona Zapadnog Balkana i dr. Specifičnost ovih preduzetnika jeste da im istovremena uključenost u dve ili više društvenih sredina omogućava da kreativno i efikasno maksimiziraju bazu resursa. Znanje i ideje koje su usvojili u inostranstvu, omogu-ćuju im da izgrade specifične niše i na taj način umanje konkurenciju. „Naš aviоn је priznаt kао tip, prvi је nаš u svеtu. Оn је rеgistrоvаn u civilnim rеgistrimа širоm ЕU, člаnicаmа ЕАSА-е. I tо је brеnd. Srpski аviоn u Еvrоpi. Мi smо tо urаdili sа šest putа mаnjе pаrа – mојim аngаžоvаnjеm, iskustvоm, upоrnоšću, pоznаnstvimа, danonoćno radeći. Uzeli smо nеštо štо vеć funkciоnišе, svе uоčеnе nеdоstаtkе pоbоlјšаli i nаprаvili nоv аviоn kојi је аpsоlutnо mаdе in Srbiја.“ (1972, povratnik iz Italije, proizvodnja aviona)Konkurentnost postižu i visokom kvalitetom usluga i niskim cenama. Malo tržište, slabu platežnu moć i lošu poslovnu klimu u Srbiji, prevazilaze kroz plasiranje usluga i proizvoda na inostrana tržišta. Dvojno državljanstvo im olakšava kretanje i po istočnom i po zapadnom tržištu. Mreže u inostranstvu koriste za pokre-tanje poslovanja, oglašavanje, kreiranje imidža, ostvarivanje kredibiliteta i dobijanja poslova. One pomažu i da se prevaziđe nedostatak veza sa političkim strukturama koje su neophodne za uspešno poslovanje u Srbiji. Mreže u Srbiji su uglavnom privatne i koriste se prvenstve-no za dobijanje pouzdane i kvalitetne radne snage. Osim što znanjem, inovativnošću i kontaktima doprinose razvoju privrede, oni sa svojim vrednostima doprinose i razvoju radne kulture u kojoj se vrednuju kvalitet, napredo-vanje na osnovu učinka, legalno poslovanje, lojalnost prema klijentima, važnost plani-

ranja i dugoročnog ulaganja bez očekivanja brze zarade, i sl.„Pоvеrеnjе sе mоrа grаditi gоdinаmа, pоvеrеnjе sе nе stičе prеkо nоći. Nа Zаpаdu nе mоžеtе rеći ја sаm priјаtеlј оvоgа, ја sаm rоđаk оd оvоgа, оvај mi је uјаk, оvај mi је stric, zаpоsli mi оvоgа-оnоgа – nе. Nа Zаpаdu ili znаtе dа rаditе biznis, ili mоžеtе ili nе mоžеtе.“ (1966, živi u Mađarskoj i Srbiji, hemijska industrija)Motivaciju da pokrenu poslovanje u Srbiji čini kombinacija socijalnih i ekonomskih faktora. Socijalni faktori ogledaju se u snažno izraženom patriotizmu i želji da doprinesu ekonomskom razvoju svoje zemlje. Tu su i porodični razlozi, želja da deca odrastaju u svojoj domovini, blizina porodice i prijate-lja, kvaliteno provedeno slobodno vreme, i sl. „Ја smаtrаm dа је mоја dužnоst dа sе оvdе pоprаvi stаnjе. Zаtо štо Nеmаčku nisu izgrаdili Еnglеzi, Аmеrikаnci, Frаncuzi i Rusi nеgо su је izgrаdili Nеmci i tо dvа putа, а Јаpаn su izgrаdili Јаpаnci dvа putа. Nikо niје pоmоgао, mi trеbа dа izgrаdimо Srbiјu...“ (1970, povratnik iz Velike Britanije, IT) Međutim, ovi preduzetnici ukazuju i na poslovne mogućnosti u Srbiji. To su pre svega mogućnost ostvarivanja konkurentnosti u kvalitetu i cenama, budući da su troškovi osni-vanja firme i poslovanja u Srbiji niži nego u ze-mljama destinacije. Postoji obrazovana radna snaga koja se manje plaća nego u inostranstvu, npr. u sektoru informacione i komunikacione tehnologije. Otvorena je mogućnost poslova-nja sa inostranstvom, a pogotovo su otvoreni putevi prema dva velika tržišta – Rusiji i Kini. Ipak transnacionalni preduzetnici više ukazuju na prepreke za uspešno poslovanje u Srbiji, ne-go na mogućnosti. Prvenstveno ukazuju na ne-predvidljivost i nesigurnost poslovanja u Srbiji naspram stabilne poslovne klime u zemljama destinacije. „Kako možeš da planiraš sledeću

godinu kada ne znaš da li će ti negativne kur-sne razlike [u Srbiji] biti 5.000 evra ili 500.000 evra? Kako možeš da planiraš sledeću godinu kada ne znaš da li će ti država nametnuti nove troškove i da li će biti nametnuti greškom, jer neko nije znao kako da klasifikuje tarifni broj, što se stvarno i desilo pre mesec dana?“ (1982, povratnik iz SAD, naftni derivati) Dalje objašnjavaju: Način poslovanja u Srbiji često uključuje političke veze, korupciju, monopol, rad na crno, rasprostranjeno je i falsi-fikovanje proizvoda, što sve stvara nelojalnu konkurenciju. Još uvek su prisutne kompliko-vane administrativne procedure i nedostatak informacija o poslovanju, pogotovo o ekonom-sko-pravnim pitanjima. Zakoni se donose ad hoc, bez razumevanja poslovanja na terenu i posledica donesenih zakona po poslovanje. Finansijska sredstva su nedostupna, porezi i doprinosi su visoki, visok je stepen nelikvid-nosti („zemlja dužnika“). Država nedovoljno podstiče preduzetništvo, pogotovo mala i srednja preduzeća i postoji negativni stav o pre-duzetništvu i nedostatak preduzetničkog duha.Stoga ako se vratimo na početak ovog teksta i prisetimo se onih koji razmišljaju da se vrate kući i/ili pokrenu poslovanje u Srbiji, tri ključna podsticaja za njih, ali i za njihov dopri-nos razvoju privrede Srbije, jesu: 1) učiniti ih vidljivim, odnosno identifikovati transnacio-nalne preduzetnike prema privrednim granama koje su prioritetne za Srbiju, 2) redovno ih in-formisati o načinu poslovanja u Srbiji i uključiti ih u razvijanje i realizaciju razvojnih ciljeva, i 3) razviti stabilno društveno okruženje i poslovnu klimu, kao i kulturu preduzetništva. Revizija „Strategije razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća u Srbiji u periodu od 2008. do 2013. godine“ je odlična prilika da se transnacionalni preduzetnici uključe u njeno kreiranje i realizaciju.

Povratnici iz inostranstva koriste prednosti Srbije za uspeh na tržištima razvijenih zemalja

Primedbe na poslovni ambijentNačin poslovanja u Srbiji često uključuje političke veze, korupciju, monopol, rad na crno, rasprostranjeno je i falsifikovanje proizvoda, što sve stvara nelojalnu konkurenciju. Još uvek su prisutne komplikovane administrativne procedure i nedostatak informacija o poslovanju, pogotovo o ekonomsko-pravnim pitanjima. Zakoni se donose ad hoc, bez razumevanja poslovanja na terenu i posledica donesenih zakona po poslovanje. Finansijska sredstva su nedostupna, porezi i doprinosi su visoki, visok je stepen nelikvidnosti („zemlja dužnika“). Država nedovoljno podstiče preduzetništvo, pogotovo mala i srednja preduzeća i postoji negativni stav o preduzetništvu i nedostatak preduzetničkog duha.

Autorka Tanja Pavlov je direktorka Centra za migracije Grupe 484 i istraživačica u oblasti migracija


U poseti fabrici: Ball Packaging EuropePRIVREDA

Fabrika Ball packaging Europe u Zemu-nu bila je prva i dugo jedina grinfild investicija u Srbiji što dovoljno govori

o poslovnom okruženju sredinom prošle de-cenije. Celokupni vrh Vlade i veliko intereso-vanje medija, kakvo može da se uporedi jedino još sa dolaskom Fijata, obeležili su početak maja 2004. i polaganje kamena temeljca. Danas je to pogon koji od same kapije odaje utisak sistema gde nema detalja koji nije pokriven procedurama. Već tu, na prvom koraku, dobijate brošuru sa uputstvima kako da se ponašate, kuda da koračate, kako da se zaštitite od nepredviđenih situacija. Međutim, kada kročite u zgradu, shvatite da nije sve tako strogo kao što biste pomislili. Direktor koji poznaje svakog od 180 radnika...i oni njega. Komunikacija koja nije previše formalna i doprinosi atmosferi kakva se pre viđa u malim porodičnim biznisima nego u multinacional-nim kompanijama.U ovoj fabrici nastaje većina limenki iz kojih piju građani Srbije i zemalja jugoistočne

Evrope. U prvoj polovini godine bila je osmi najveći izvoznik sa plasmanom od 72 miliona evra. „Proces proizvodnje limenki je jednostavan. Tehnologija postoji decenijama, a ono što se razvijalo su brzina i preciznost dok je nivo škarta opadao“ kaže nam direktor fabrike David Banjai dok ulazimo u proizvodni pogon. Dve proizvodne linije u jednoj smeni opslužuje 19 ljudi tako da na velikom prostoru tek povremeno nailazite na zaposlene. Imaju veoma interesantno radno vreme - dva dana rade prvu smenu, dva dana drugu, dva dana treću, a onda su četiri dana slobodni.Proizvodnja počinje razmotavanjem velikih koturova lima, koji prolazi kroz vertikalnu presu. Ta presa od lima „izbija“ tzv. šolje. Proizvodna traka ih potom transporuje ka seriji horizontalnih presa gde dobijaju oblik

limenke i sa vrha mašina odseca nepotrebni deo. Kolona hiljada i hiljada limenki ide put pranja kako bi bile uklonjene sve nečistoće i masti neophodne pri procesu „izvlačenja“. Sledeći korak je nanošenje dekoracije tampon štampom. Lakirana limenka odlazi u peć da se boja zapeče. Neophodno je i lakiranje unu-trašnjosti jer piće u limenci ne sme da dođe u dodir sa aluminijumom kako ne bi korodirala. Mašine nanose specijalan zaštitni sloj i ponovo šalju limenke u peć da bi se lak polimerizovao. Sve do tada limenka je i dalje ravna. Sledi pro-lazak kroz seriju alata koji oblikuju vrat na koji će u punionici biti stavljen poklopac. Poslednji deo posla obavljaju kamere koje proveravaju svaku limenku i traže bilo kakvu nepravilnost. Ukoliko limenka prođe taj deo inspekcije ide na slaganje u magacin.

„Na jednoj liniji proizvedemo od dva do dva i po miliona limenki što znači da cela fabrika proizvede od četiri do četiri i po miliona limenki na dan. Sav procesni otpad se balira i šalje na pretapanje. Ide nazad proizvođaču aluminijuma i onda se nama vraća. Limenke sa Bir festa završe na istom mestu. Cilj je da iskorišćene limenke u što manjoj meri zavr-še na deponiji jer je to čist resurs. Ukoliko pravite aluminijum iz korišćene ambalaže štedite 95% energije u odnosu na to koliko biste uložili da ga pravite od boksita. Teško je reći koliko limenki završi na deponiji, ali sigurno je da smo po tome daleko iza razvi-jenih zemalja“ smatra Banjai, ali ukazuje da se ide u dobrom smeru jer je usvojen dobar Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji će nas dovesti do primene primarne selekci-je otpada u domaćinstvima. Banjai, koji je karijeru gradio u inostranstvu i pre Ball-a radio u Siemens-u, da bi potom prihvatio izazov povratka i vođenja fabrike u Srbiji, ne zvuči kao većina menadžera koji se pojavljuju u javnosti. Vrlo je optimističan u pogledu potencijala ove zemlje. Kako kaže, isto važi i za kompaniju, koja je pre dve godine duplirala proizvodnju uvođenjem još jedne proizvodne linije. „Nismo naišli ni na kakav problem koji nismo očekivali ili nismo mogli da rešimo. Nismo videli ništa što nema i u drugim zemljama“ kaže Banjai odgovarajući na pitanje kako ocenjuje po-slovno okruženje.Ističe da je zakonodavni okvir koji se tiče Ball Packaging-a dobar i da je ambijent u kojem rade dovoljno predvidiv, ali ipak napominje i da su u specifičnijoj situaciji u

odnosu na druge industrije jer više od 85 odsto proizvodnje plasiraju u inostranstvo. S druge strane, ne pozdravlja „popravljanje“ poslovnog okruženja usvajanjem zakona po hitnom postupku, bez adekvatne javne rasprave. „Niste srećni kada se nešto prelama preko kolena. Daleko bi bolje bilo da se privreda uključi u javne rasprave. Potrebno je da se shvati da država i privreda nisu opo-nenti. Privreda ne sme da doživljava državu kao nekoga ko je pljačka, a država da doživ-ljava privredu kao neko ko je iskorišćava i izbegava obaveze. Ono što stalno govorimo jeste da veslamo u istom čamcu. Ne može vam biti dobro ako je celo okruženje loše. Ne možete da budete uspešni u neuspešnoj zemlji“ naglašava Banjai.Na pitanje šta bi promenile sistemske refor-me koje nedostaju, najpre u vidu izmena za-kona o radu, planiranju i izgradnji, penzijske i poreske reforme, Banjai spremno odgovara da bi prvenstveno pomogle planiranju jer bi

SAVRŠENEU pet koraka do

LIMENKE

Fabrika BPE u Zemunu

dugo je bila jedina grinfild

investicija u Srbiji, danas

je osmi najveći izvoznik

menadžeri za biznis planove mogli da garan-tuju da su makar 90% sprovodivi i da neće naići na nepredvidivu prepreku. Konkretno Ball Packagingu izmene Zakona o radu ne bi puno značile jer već imaju kadar koji im je potreban, ali bi generalno mnogo značile privredi jer bi uvele fleksibilnost na tržištu rada, kaže Banjai i dodaje da vidi retoričku spremnost Vlade da sve to sprovede. Kada je reč o komplikovanim administra-tivnim procedurama, naš sagovornik slaže se da ima onih koje su potpuno besmisle-ne, ali podseća da u svakoj administraciji ima nepotrebnih, duplih procedura koje bi samo trebalo izbrisati. To bi pomoglo da administrativni procesi ne budu leglo korupcije. Kako objašnjava, korupcije ima i u mnogo razvijenijim zemljama i Srbija nije koruptivnija od drugih. „Zato tvrdim i uvek ponavljam da po poslovnom okruže-nju uopšte nismo tako loši kao što se misli. Jednostavno smo uterani u matricu u kojoj mislimo da smo najgori. Kada smo došli ovde 2004. očekivali smo da ćemo 2013. biti jedni od stotinu investitora i ne vidim zašto nismo. Ako smo mi mogli da budemo uspešni mogu i drugi. Da li ovde može bolje i lakše, naravno da može, ali da je loše nije“ tvrdi Banjai.Izostanak većeg broja ulagača on tumači lo-šim PR-om koji Srbija ima godinama i time što se ne radi dovoljno da se naša zemlja prikaže onakvom kakva zaista jeste. „Tu mi-slim na pametne, vredne, obrazovane ljude koji žele da rade na sebi i postignu nešto u životu. Mi smo takvih 180 ljudi našli ovde i postigli svetske rezultate“ potvrđuje Banjai.

Prve tri reforme – sudstvo, tržište rada, javne finansije Na pitanje koja su prva tri poteza koje bi trebalo povući u popravljanju poslov-nog okruženja, David Banjai odgovara da bi prvi morao da bude sređivanje sudstva kako bi svi imali neophodnu pravnu sigurnost i znali šta da očekuju kada imaju pravni problem. Drugi potez bio bi sređivanje tržišta rada. Treći, ali ne najmanje važan potez bilo bi dovođenje u red javnih finansija.


PRIVREDA

Iako kompanije ne mogu samostalno da reše fundamentalne probleme jednog društva, one mogu da investiraju u resurse

i ulože napor da doprinesu rešavanju problema zajednica u kojima posluju i da na taj način do-prinose da zajednica ili društvo uopšte, rastu i jačaju zajedno sa kompanijom.Naš angažman u zajednici zasniva se na temeljnoj analizi potreba svih zainteresovanih grupa, kao i zajednice u celini. Analizu potreba zajednice vršimo korišćenjem različitih alata. Ponosni smo na to što je naša kompanija jedna od prvih članica Holcim Grupe u Istočnoj Evropi koja je osnovala savetodavno telo za komunikaciju i saradnju sa lokalnom zajed-nicom (Community Advisory Panel - CAP), koje nekoliko godina unazad aktivno i uspešno radi. Pored ovog tela, do saznanja o potrebama lokalne zajednice dolazimo i kroz Fokus grupe koje organizujemo krajem svake godine.

PARTNERSTVO ZA BUDUĆNOSTKompanija Holcim Srbija od 2008. godine podržava realizaciju projekata neprofitnih organizacija, ustanova i udruženja građana na teritoriji opštine Paraćin, kroz konkurs

“Partnerstvo za budućnost”. Cilj projekta je da podrži različite inicijative i programe u funkciji razvoja iz oblasti obrazovanja, kulture i odr-živog razvoja, koje treba da budu realizovane na teritoriji opštine Paraćin. Posebno se ceni inovativnost u idejama i pristupu, uključivanje partnerskih organizacija i udruženja u proces planiranja i realizacije, kao i projekti koji imaju potencijal održivosti i edukativni karakter. Projekti se nagrađuju na osnovu njihove rele-vantnosti za potrebe lokalne zajednice, poten-cijala održivosti, kao i usklađenosti sa temama koje Holcim podržava svojom strategijom društveno odgovornog poslovanja. Nevladine organizacije i ustanove iz Paraćina, svojim pro-jektima i idejama na konkursu ,,Partnerstvo za budućnost” dokazuju iz godine u godinu da nevladin sektor u Paraćinu raspolaže značaj-nim kapacitetima kao i da je Paraćin zaista jedan od najaktivnijih NVO centara u Srbiji.

STIPENDIJE ZA NAJBOLJEKompanija Holcim Srbija je tokom 2012. pokrenula program pomoći talentovanim i uspešnim studentima sa teritorije Paraćina. Studenti su prošli kroz različite krugove selek-cije. Holcimove stipendije su dobili studenti

treće godine fakulteta ili stariji sa prosečnom ocenom najmanje 8,5. Prednost su imali oni studenti koji u svojoj biografiji imaju neke vannastavne aktivnosti i interesovanja. Na ovaj način želimo da pomognemo talentovanim i uspešnim studentima da njihovo materijalno stanje u što manjoj meri utiče na kvalitet daljeg školovanja i postizanje dobrih rezultata

VOLONTIRANJE - TIMSKIM RADOM ZA DOBROBIT SVIH Zaposleni u Holcimu Srbija od 2008. godine učestvuju u različitim volonterskim akcija-ma. Volontiranje, bilo da je individualno ili grupno, je način na koji se jačaju i čuvaju osnovne ljudske vrednosti: zajedništvo, briga i pomaganje bližnjima. Istovremeno, volonti-ranje zaposlenih je i način na koji kompanija može da doprinese razvoju lokalne zajednice, ulažući pored finansijskih resursa, i stručnost i vreme svojih zaposlenih. Svoju odlučnost smo potvrdili i usvajanjem interne Politike volontiranja.Volonterskom akcijom simboličnog naziva „100 stabala za 100 godina“ svi zajedno su obeležili značajan jubilej – vek postojanja Holcima, ali i desetogodišnjicu prisustva Holcima u Srbiji. Akcijom, koja je započela

u Paraćinu i Popovcu, a nastavljena na Tari, zaposleni u kompaniji Holcim su, u saradnji sa lokalnom upravom, učenicima, predstav-nicima nevladinog sektora i građana, posadili mnogo više od 100 sadnica drveća i na taj način još jednom izrazili zalaganje za očuvanje zdrave životne sredine i pokazali brigu za zajednicu u kojoj se nalaze. Akcijom ozelenja-vanja podstiče se izgradnja kvalitetnije životne sredine naših komšija, ali je istovremeno i mladicama koje su posađene promenjen izgled Paraćina i Popovca. Ukupno je tokom akcije posađeno oko 600 sadnica na skoro 15 loka-cija. Kada bi se sve skupile na jedno mesto, zauzele bi prostor od skoro 6.5 hektara.

TRENING CENTAR ZA BEZBEDNIJI RADOsim stalnog unapređenja uslova za rad, neizostavan segment dostizanja najviših standarda u bezbednosti i zdravlju na radu je i obuka zaposlenih. Za razliku od perioda pre privatizacije cementare, kada se uvođenju u proces proizvodnje prethodio samo jedan trening o bezbednosti, danas u Holcimu po-stoji centar za obuku radnika i trećih lica koji nekoliko godina sprovodi edukaciju, polaganje ispita preko interneta, nakon čega zaposleni dobiju i sertifikat o položenom ispitu. Testi-ranja se obavljaju obavezno jednom godišnje, a stečeni sertifikat važi u svim kompanijama članicama Holcim Grupe. Obuke su grupisane u 3 osnovne kategorije: obuke koje obavljaju eksterni izvođači, obuke koje obavlja Sektor za bezbednost i zdravlje na radu kompanije Hol-cim i posebni treninzi za supervizore. Osim obuka opšteg karaktera, kompanija sprovodi i dodatne obuke za posebne kategorije zaposle-nih. Tokom godine se održi preko 2.000 sati različitih obuka.

TRANSPARENTNO O KVALITETU VAZDUHATransparentnost u odnosima sa svojim ko-mšijama, Holcim je potvrdio i investicijom u nabavku i postavljanje automatske merne stanice (AMSKV), koja prati nivo zagađe-nja vazduha u Popovcu. Automatska merna stanica opremljena je najsavremenijim automatskim analizatorima koji se koriste u

svetu. U realnom vremenu, kvalitet vazduha se meri 24 sata. Na svakih 10 minuta, stani-ca prikuplja ključne parametre o kvalitetu vazduha u Popovcu. Lokacija stanice je izvan kruga fabrike i ona je određena od strane nadležnih organa i stručnih lica Mi-nistarstva zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, odnosno Agencije

za zaštitu životne sredine. U postavljanje merne stanice, Holcim je uložio 120.000 evra, sa ciljem da svoje komšije transparen-tno obaveštava o uticaju rada cementare na kvalitet vazduha.

PODRŠKA LER-u: MIKROKREDITI“Dobre ideje za budućnost” ili Mikrokrediti je projekat koji je kompanija Holcim Srbija krajem 2011. godine započela sa Regional-nom agencijom za lokalni ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, opštinom Paraćin i Societe Generale bankom u okviru koga se predviđa kreditiranje malih i srednjih preduzeća koja posluju na teritorije Paraćina sa ukupno 50.000 evra. Cilj projekta je ohra-brivanje pojedinaca da pokreću sopstvene poslovne poduhvate kao i podrška razvoju privatnog sektora. Projekat je osmišljen tako da se korisnicima obezbede osnovna sredstva i repromaterijal. Ukupan iznos kredita je 50.000 evra a maksimalni iznos pojedinačnih mikrokredita je 10.000 evra. Na ovaj način kompanija Holcim Srbija je pokrenula jedan dugoročan ciklus pomoći, jer će vraćen novac koristiti u narednim godinama za nove kredite.

Podrška lokalnoj zajednici je

TEMELJ POSLOVANJA

Najbolje CSR prakse: Holcim Srbija

Švajcarski receptKompanija Holcim Srbija deo je švajcarskog koncerna Holcim koji je jedan od najvećih svetskih proizvođača cementa, gotovih betona, agregata i asfalta, i posluje u oko 70 zemalja na svim kontinentima. Holcim je ušao na tržište Srbije 2002. godine kupo-vinom većinskog kapitala fabrike cementa u Popovcu kod Paraćina. U proteklih 11 godina, Holcim je investirao više od 130 miliona evra u Srbiji. Kada je u pitanju ulaganje u lokalnu zajednicu, za Popovac, gde se nalazi fabrika cementa, i Paraćin ukupno je izdvojeno preko 4,3 miliona evra. Kompanija ulaže značajna sredstava u oblast bezbednosti i zdravlja na radu, razvoj zaposlenih i zaštitu životne sredine, i poseduje sve relevantne certifikate: ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001. Zbog pristupa radu i lokalnoj zajednici, kompa-nija Holcim je jedan od prvih pet dobitnika CSR certifika o društvenoj odgovornosti koji dodeljuje NALED. Danas Holcim Srbija poseduje i dve fabrike betona, u Krnjači i od nedavno u Doba-novcima kraj Beograda, kao i kompaniju za eksploataciju peska i šljunka iz Dunava. „Otvaranjem nove fabrike vredne 2 miliona evra samo potvrđujemo našu želju da ostanemo u Srbiji i nastavimo sa ulaganjima u održivi razvoj i poslovanje“ izjavio je ge-neralni direktor Claudiu Soare na otvaranju fabrike u Dubanovcima u maju ove godine. Sa 334 radnika, godišnji kapaciteti cementa-re je 1.350.000 tona cementa i veziva.

CSRDruštveno odgovorna kompanija

CSRDruštveno odgovorna kompanija


Moja priča: Olga Svodoba, direktor Gi Group HR Solutions u regionuPRIVREDA

Svako novo iskustvo je jako vredno. Svi menadžeri sa kojima sam radila, ostavili su trag na meni i oblikovali

način na koji danas radim. Danas težim da svoje saradnike podržim i sa njima podelim svoje principe.

Šta je za Vas uspeh?Uspeh u sebi krije požrtvovanost i odricanje, suze i smeh, učenja i rad u dobrom okruže-nju, a najlepši deo mog uspeha je slavlje sa kolegama, prijateljima i porodicom.

Kako je tekao razvoj Vaše karijere pre osnivanja Consulteama, danas Gi Group HR Solutions?Kako biste bili sigurni da koračate pravim putem, prvo i osnovno pravilo je da znate šta želite i očekujete od putovanja. Svoje

osnovno obrazovanje iz oblasti Business Administration, stekla sam u Americi i Ma-đarskoj. Neobično je što su jedine skritpe, knjige i članci koje sam sačuvala upravo oni sa predmenta Poslovne komunikacije, Organizaciono ponašanje, Razvoj i imple-metacija strategije ljudskih resursa. To me je privlačilo i to se postepeno provlačilo kao polje mog interesovanja, a činjenica da sada radim u oblasti za koju sam se školovala vidim kao privilegiju.Između 1996. i 2002. godine, pružila mi se prilika da napredujem u domenu ljudskih resursa, u velikim internacionalnim kompa-nijama i konsultanstskim kućama. Taj period je bio vreme užurbanog traganja za znanjem, za ljudima kojima verujem, od kojih mogu da učim, koje pratim, koji mene prate. Vrlo brzo sam postala svesna toga šta znači raditi

u velikom sistemu, šta sam sve naučila i šta su sve prednosti, ali sam i saznala da mogu više, brže, bolje. Rešila sam da se oprobam kao preduzetnik.

Kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni posao u oblasti ljudskih resursa? Ono što je dobro po nas, pronađe put do nas. Ideja o pokretanju posla je zakucala

na moja vrata a ja sam samo bila dovoljno hrabra i radoznala da ta vrata otvorim i ideju pustim unutra. Moja tadašnja direkorka me je upoznala sa Georgom Parvanovim, kole-gom iz Sofije koji mi je ponudio da radimo zajedno i otvorim kancelariju u Beogradu. Predhodnih 5 godina iskustva kao konsul-tanta i iskustvo HR-a u sedištu kompanije koja se razvijala po svim kontinentima, dalo mi je osnovu u smislu standarda rada i najbolje prakse a u Georgu i njegovom timu sam prepoznala istu strast i želju za uspehom i odvažila se na novi korak u svom životu. Počeli smo u Srbiji kao tim od samo dvoje ljudi punih džepova samopouzdanja i vere u kvalitet usluge koji pružamo. Klijenti su prepoznali predanost i posvećenost svakom projektu bilo da je to selekcija direktora proizvodnje, ljudskih resursa ili radnika u

proizvodnji. Danas Gi Group HR Solutions je kompanija koja zapošljava 35 ljudi u regionu i pruža visok kvalitet konsultantskih usluga u svim oblastima ljudskih resursa. Cilj nam je da naši klijenti imaju prave ljude sa odgovarajućim veštinama i znanjem, na pravim pozicijama, kako bi otvarili svoje poslovne ciljeve.

Koliko je bilo teško proširiti poslovanje na zemlje u regionu i kako vam je to pošlo za rukom?Kao i do sada, pravi putevi otvaraju se sami. Sa širenjem u region je bilo upravo tako. Kada imate dobru ideju zašto je ne biste podelili sa drugima. Podelili smo znanje sa mladim preduzetnikom u Crnoj Gori i podržali ga u njegovom razvoju i danas blisko sarađujemo i deo smo iste grupe. U Bosni, Sloveniji i Ma-

kedoniji naišli smo na saradnike koje je vodila ista želja i širenje poslovanja je bio logičan nastavak razvoja kompanije. Danas uspešno radimo na tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne, Hrvatske i Slovenije i deo smo jedne od vodećih kompanija u oblasti ljudskih resursa Gi Group koju čini oko 2.000 zaposlenih u preko 20 zemalja Evrope, Azije i Amerike.

Koji su najveći izazovi u savremenom poslovanju?Brzina kojom se svet oko nas menja zahteva konstantna prilagođavanja, učenja i razvoj. Savremeno poslovanje motiviše vas da osta-nete na pokretnoj traci ali i da trčite brže. Biti u dobroj kondiciji danas je neophodno za svakog ko zna svoj pravac i teži tome da ga održi. Za nas biti u kondiciji znači da imamo dobar tim koji se kontinuirano razvija i postavlja nove standarde i dobre prakse, da idemo u korak sa tehnologijom i novim generacijama, da razvijamo nova rešenja.

Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da pokrenu sopstveni biznis ili pronađu dobar posao?Moj najveći strah o pokretanju sopstvenog posla bila je pomisao da sam ja neko ko treba SVE da zna, a bila sam svesna da ne znam. Ali ne dozvolite strahu da odredi vaš put, on je tu da vas ojača. Koncept Consulteama bio je da kao osnivači ponudimo posvećenost, strast, stečeno znanje i pokažemo želju za novim, da kroz partnerstva sa svetskim vode-ćim kućama dobijemo pristup novim tren-dovima, alatima, znanjima. Bili smo odlučni i sigurni da nijednu priliku ne propustimo.

Šta je tajna Vašeg uspeha?U ostvarenju našeg cilja u prethodnih 12 godina koliko smo prisutni na tržištu kao ključni oslonac izdvojili su se razmena zna-nja i poverenje. Razmena znanja je jačala vezu između svih nas i uvek bila obostrana i u cilju da zajedničkim snagama pružimo više klijentu. Poverenje koje imam u svoj tim, kao i pove-renje koje moji zaposleni imaju u zajednički uspeh, se podrazumeva. Verujemo klijenti-ma i oni veruju nama.

Moja priča: kad posao postane

SAN

1) Tražite prilike jer samo tako će one naći vas

2) Uradite najbolje što možete u svemu i težite da pomerite granice

3) Verujte ljudima, a prvo počnite od sebe

Principi uspeha

Gi Group, vodeću kompaniju u oblasti ljudskih resursa u regionu, danas čini oko 2.000 zaposlenih u preko 20 zemalja Evrope, Azije i Amerike

Olga tvrdi da su razmena znanja i poverenje ključni oslonci uspešnog poslovanja koje traje već 12 godina


LOKALNA SAMOUPRAVA

Kroz istoriju ga opisuju kao drago, slobodno mesto, a šire je poznat kao kapija Evrope - prag Balkana,

prestonica jednog zamišljenog carstva, me-sto gde su rođeni Danilo Kiš, Zvonko Bog-dan i Deže Kostolanji, tamo gde su evropski šarm i hedonizam način života, tamo odakle stižu medeno i slatko srce i odžačar na kesicama negro bombona. Ovaj grad je kroz istoriju dugu šest vekova 200 puta promenio naziv, dok je danas poznat kao Szabadka ili Subotica. U samom srcu Panonske nizije, na severu Republike Srbije, grad Subotica zauzima površinu od 1.007 km² što ga čini drugim po veličini u AP Vojvodini. Istoriju, kulturu, ekonomiju i način življenja Subotice, bitno je odredio njegov geografski položaj, na putu između Evrope i Azije, na prostorima gde su se često sukobljavale dve velike sile - Ugarska i Turska. Stoga su kroz ove prostore prolazili mnogi narodi - Srbi, Mađari, Nemci, Hrvati, Slovaci, Jevreji, Bunjevci, Grci i drugi, te otud ne čudi što Subotica sada predstavlja dom za predstavnike 20 nacija. Od ukupno 141.554 stanovnika, koliko ih danas živi u Subotici, Mađari čine 35,65%, Srbi 27,02%, Hrvati 10%, Bunjevci 9,57% i ostali 17,76%. U sredini poznatoj po interkulturalnosti, gde su smirenost i tolerancija najvažnije ljudske osobine, nije neobično što svako svakoga pozdravlja na tri jezika.Početkom XX veka, u vreme kada Subo-tica doživljava ekonomski napredak, iz Budimpešte stižu promene koje se uvlače i u arhitekturu. U želji da se približe evrop-skim metropolama poput Minhena, Beča ili Londona, graditelji u Subotici se okreću novoj umetnosti (Art Nouveau), koja je poznata kao stil mađarske secesije. U tom periodu nastaju Gradska kuća (2012. godine proslavila 100 godina postojanja), Sinagoga, palata Rajhl i i mnoge druge građevine čija

Reportaža: Grad Subotica

arhitektura i danas zbunjuje i zapanjuje. Romantičarski elementi mađarskog folklora, stilizovani cvetovi, pune forme zaobljenih linija i valovitih poteza, vitraži, oker boje žute zemlje na fasadama – prvo su što se primeti kada dođete u Suboticu. U cilju zaštite i očuvanja ovih građevina, koje imaju izuzetnu kulturološku i istorijsku vrednost, grad obezbeđuje sredstva, te je tako u toku sanacija Sinagoge.

MEKA ZA INVESTICIJESubotica je locirana na jednoj od glavnih saobraćajnih raskrsnica Evrope gde prolaze Pan-evropski Koridor X (međunarodni autoput E-75) i razgranata železnička mreža prema zemljama Evrope. Dva međunarodna granična prelaza (Horgoš i Kelebija) i dobra povezanost sa tri međunarodna aerodroma – Beograd 165km, Budimpešta 190km i Osi-jek 120km predstavljaju značajnu logističku prednost za sve investitore koji žele da se lociraju u Subotici kako bi izvozili u EU ili zemlje CEFTA regije. U gradu na severu Bačke posluje 3.514 preduzeća. Industrija Subotice tradicio-nalno je diverzifikovana. Pored prehram-bene industrije sa raznim podsektorima, intenzivno su se razvijali elektromašinski kompleks, hemijska industrija, industrija tekstila, građevinska, ali i prerada kože i proizvodnja obuće i čarapa. Od ukupne površine Subotice, čak 90% čini poljopri-vredno zemljište, ali je ipak najrazvijenija privredna grana trgovina. Vizija Subotice jeste da postane grad u kojem ljudi vole da žive, gde biznis teži da se locira, a turisti žele da ga posete. Da ostva-ruju svoj cilj govore podaci prema kojima su u prethodne tri godine, putem realizovanih i tekućih stranih ulaganja, obezbedili 3.260 novih radnih mesta i stvorili status meke za investicije. Prema rečima gradonačelnika Modesta Dulića talas novih ulaganja nastav-ljen je i u 2013. Otvorena je nova fabrika ContiTech Fluid Serbia, deo nemačkog koncerna Contitental koja se bavi izradom komponenata za autoindustriju. Vrednost ove investicije iznosila je 10 miliona evra. U planu je pokretanje novog proizvodnog pogona italijanske firme Calzedonia u kome će posao naći 1.000 radnika, dok će u pogonu austrijske kompanije Swarowski, biti zaposleno 600 ljudi.

Snaga inovacijePrema istraživanjima u 2012. godini, ma-nje od 20% opština u Srbiji ima zvanične profile na društvenim mrežama, a veliki broj njih nema integrisane naloge na mrežama sa zvaničnom web stranicom. Grad Subotica je izuzetak. Od efikasnog osoblja u gradskoj upravi, Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, Turističkoj organizaciji Subotice, ali i na zvaničnom sajtu Grada www.subotica.rs, sajto-vima www.suboticainvest,com i www.visitsubotica.rs, profilima na Faceboo-ku: SUBOTICA.com – Grad na dlanu i Twitter-u: @SuboticaGrad, @wwwsuboti-cacom, @suinfo, @visitsubotica, možete saznati sve relevantne informacije i pratiti novosti o privrednim potencijalima, zaba-vi, životu i odmoru u Subotici.

Grad kojeg vole INVESTITORI


Kako bi pomogli investitorima da na vreme prikupe sve neophodne dozvole i odgovore na sve njihove zahteve grad je 2010. osno-vao i posebno javno preduzeće za pružanje stručnih usluga investitoru. Privredno tehnološki parkovi Subotica upravljaju zemljištem ukupne površine oko 230ha. In-dustrijska zona Mali Bajmok, komercijalna Petra Drapšin i privredna zona Radanovac potpuno su infrastrukturno opremljene i spremne za nova ulaganja. Osim toga deo zemljišta od 25ha je uključen u režim

Slobodne zone koji omogućuje liberalniji režim poslovanja uz posebne carinske i po-reske povlastice, sa maksimalno pojedno-stavljenim administrativnim procedurama. U Subotici se istoimena Slobodna zona tre-nutno prostire na oko 40ha i u njoj posluju Siemens, Continental-Contitech Fluid, Norma Group, Amatek-Dunkermotoren, kao i više od 20 firmi iz oblasti komercijale i skladištenja. Subotica je 2006. osnovala i Poslovni Inkubator sa ciljem da pruži podršku razvoju

malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Poslovni Inkubator Subotica nudi subvenci-onisani zakup poslovnog prostora, admini-strativne i računovodstvene usluge, podršku u nastupu na sajmovima, edukaciju i usavrša-vanje u aktuelnim poslovnim oblastima. O dobrim uslovima za poslovanje najbolje govore rezultati već prisutnih investitora. Subotička fabrika nemačke kompanije Sie-mens za deset godina rada proizvela je preko 15 hiljada vetrogeneratora, a u Siemensu s ponosom ističu da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima generator napravljen u Subo-tici. Ova kompanija navodi da će nastaviti ulaganja tako da će u naredne tri godine u fabriku u Subotici uložiti 10 miliona evra u novi proizvodni prostor, proširenje hale za impregnaciju, kao i u tehnološko usavršava-nje sadašnje proizvodnje.Među ostalim stranim investitorima koji su prepoznali Suboticu kao povoljno okruže-nje za ulaganja su i nemački Norma Group i Phiwa. Ne treba izostaviti ni domaće kompanije među kojima se ističu Fidelinka, Mlekara Subotica, Alpack, Vinarija Zvonko Bogdan, Javornik, Yumol, Azohem, Master-plast Group.

160 GODINA DUGE TRADICIJE Festivali, događaji, koncerti, kulturni život, aktivnosti na jezeru Palić, ergele, salaši, šume i lovišta – razlozi su zašto je Subotica već 160 godina i atraktivna turistička destinacija. Naselje Palić, koje se nalazi 8 kilometara istočno od Subotice, sa svim svojim građe-vinama u stilu secesije, jezerom, raskošnim vilama i crkvama i uvek novim sezonskim sadržajima predstavlja vrlo primamljivu lokaciju za odmor. Jedan od prioriteta grada u cilju daljeg razvoja turizma i lokalne ekonomije u 2013. je nastavak realizacije projekta Master Plan Palić koji će sadržati četiri hotela, kongresni centar, golf teren sa vilama i bungalovima, akva park, termalne bazene, teniske i druge sportske terene, kao i čitav niz restorana, kafea i prateće ponude. Ukupna planirana investicija u prvoj fazi iznosi oko 116 miliona evra. Cilj ovog razvojnog projekta je da Palić postane prepoznatljiv kao celogodišnja banjska i

Ambasada Izraela, Tigar i Subotica U cilju jačanja kapaciteta opština i gradova za uspešno bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem NALED je u julu 2011. godine pokrenuo Ambasadorsku inicijativu, u okviru koje je formirano pet ambasadorskih timova. U timu za Subo-ticu učestvovali su kompanija Tigar i Ambasada Izraela koji su značajno pomogli promociji ovog grada u izraelskoj i široj poslovnoj zajednici. Jedna od aktivnosti bila je terenska poseta ambasadora Izraela NJ.E. Yossefa Levya i 10 izraelskih kompanija Subotici, obilazak njenih industrijskih zona i jezera Palić. Tom prilikom ambasador Izraela je rekao „Ne mogu predvideti budućnost, ali vidim sadašnjost i potencijale Subotice, izuzetne lokacije i bliskost Evropskoj uniji, divne ljude koji tu žive, široka polja, jezero Palić. Rekao sam gradonačelniku tokom svoje posete gradskoj kući da kraljevski glamur ovog zdanja zaista pruža osećaj velike i sigurne budućnosti ovog grada i regiona“.

velnes destinacija sa izgrađenim sportskim profilom na međunarodnom nivou, sa dobro organizovanim sadržajima za održavanje radnih susreta i konferencija. Dan Grada uz prateće manifestacijei izložbe, Etnofest, Berbanski dani, Vinska fešta, Trenchtown festival, Međunarodni festival pozorišta za decu, Festival evropskog filma, Dužijanca - svečanost završetka žetve i mnogi drugi čine bogatu festivalsku ponudu koja

je Suboticu pozicionirala i kao jedinstvenu kulturološku destinaciju u zemlji i okruženju. Festival evropskog filma jedan je od najzna-čajnijih filmskih festivala u regionu i jedan od retkih u svetu sa 100% evropskog sadržaja. Svakog jula na festivalu se prikaže stotine fil-mova evropske kinematografije i okupi veliki broj autora iz cele Evrope. Tokom tih sedam festivalskih dana Palić i Subotica postaju evropska prestonica kulture.

LOKALNA SAMOUPRAVA Reportaža: Grad Subotica

Sigurna destinacija za investicije2009. godine Subotica je ušla u NALED-ov program Certifikacije opština sa povoljnim poslov-nim okruženjem BFC, a 2010. dobija i BFC certifikat – priznanje da ima efikasnu i transparen-tnu gradsku upravu, spremnu da u kratkom roku odgovori na zahteve investitora. Certifikat jednoj lokalnoj samoupravi predstavlja odličnu referencu za privlačenje domaćih i stranih investi-tora. U listi najboljih opština i gradova za ulaganje u 2012/13. koju je objavio Financial Times, u konkurenciji 253 evropska grada među top 10 investicionih destinacija našla se i Subotica, u ka-tegoriji za najbolju strategiju u promociji investicija. Ovom rezultatu doprinela je i kampanja za promociju investicija na beogradskom aerodromu u kojoj je Subotica učestvovala tokom 2010. pod sloganom Power of Innovation, uz Siemens kao uspešnu priču. Na kraju, proaktivnost ove lokalne zajednice vidi se i po tome što je Subotica prvi grad u Srbiji koji je uspešno rešio pitanje konverzije vojne imovine i zemljišta i danas raspolaže sa dva miliona kvadratnih metara atraktiv-nog građevinskog zemljišta, čije je infrastrukturno opremanje u toku.

Razlog za posetu Subotici jeste i čuveni Gabrića most koji simbolizuje vekovnu želju ovog grada da miri i spaja različitosti. Već više od dva veka u Subotici je običaj da mla-doženja mladu prenese preko ovog mosta da bi im brak bio stabilan i dugovečan. Svojevr-sna atrakcija je i Subotički Buvljak, nadaleko poznat po pristupačnoj, a kvalitetnoj robi svih asortimana, kao i po tradiciji cenkanja koja se održalo do danas.

Siemens s ponosom ističe da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima generator napravljen u Subotici


Bratislav Gašić, potpredsednik UO NALED i gradonačelnik KruševcaLOKALNA SAMOUPRAVA

„Kruševac se značajno promenio za godinu dana. Pre svega, promenio se odnos lokalne samouprave i zaposlenih u lokalnoj admi-nistraciji prema građanima. Oni su sad na usluzi stanovništvu i privatnom sektoru u kojem radi 80% ukupnog broja zaposlenih. Zatekli smo grad sa dugovima većim od 627 miliona dinara u vidu kredita, obaveza prema dobavljačima, izvođačima radova, elektrodistribuciji, prevoznicima dece i penzionera. Do sada smo uspeli da vratimo više od 450 miliona dinara tog duga, a ostale

su kreditne obaveze koje dospevaju 2015. I to bismo uspeli da vratimo, ali nema razloga jer je reč o dobrim kamatnim stopama i redovno izmirujemo rate. Kruševac je danas jedini grad u Srbiji koji nema dugovanja za struju i gas. Nijedan grad ne može da se pohvali finansijskim bilansom kakav mi imamo. Uspeli smo da izgradimo poverenje sa stranim investitorima koji imaju pogone u Kruševcu“ – kaže u razgovoru za Siner-giju potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić.

Da li smatrate da u vašem gradu postoji povoljno poslovno okruženje?Prvi u Srbiji smo otvorili kance-lariju za brze odgovore gde na jednom mestu predate zahtev i zaposleni u lokalnoj samoupravi vam završe sve što je potrebno. U roku od tri minuta u bilo kom selu dobijate izvod iz matične knjige rođenih. U kontakt centru 24 sata možete da prijavite bilo kakav pro-blem. Kruševac je jedina lokalna

samouprava koja je elektronski maksimalno opremljena. Mislim da smo se po poveza-nosti svih ustanova i preduzeća sa gradskom upravom svrstali u red najboljih samoupra-va. Ono što nam nedostaje je autoput i veza sa koridorima 10 i 11. Time bi se Kruševac, sa svim što može da ponudi u vidu grinfild i braunfild lokacija, sigurno našao u društvu najpoželjnijih gradova za investiranje.

Pomenuli ste Kancelariju za brze odgovore. Kako ona pomaže investitorima?Zajedno sa Kancelarijom za lokalni ekonom-ski razvoj na sajtu grada istaknute su sve slo-bodne lokacije, bilo da su privatne, u vlasniš-tvu preduzeća u restrukturiranju ili bilo kom drugom statusu. Svaki potencijalni investitor

može da dođe kod nas i pokaže nam projekat. Grad je taj koji na sebe

preuzima završavanje svih ad-ministrativnih poslova. Kada je reč o podsticajima, svako ko želi da zaposli najmanje 200 radnika oslobođen je svih taksi i naknade za gradsko građevinsko zemljište u stopostot-nom iznosu, dobija kompletno opremljeno zemljište i u tom delu ne plaća nijedan dinar za investiciju koju želi da realizuje. Za manji broj radnih mesta oslobađanja se smanjuju procentu-alno. Takođe, kao

podršku preduzet-ništvu imamo dobar

program za samozapo-šljavanje koji finansira lokalni

budžet.

Koje segmente lokalne administracije bi još trebalo unapređivati? Pre svega su to inspekcijske službe. To su kadrovi koji su navikli na jedan drugi sistem rada, da već u 9 i 15 odu sa posla, urade jedan

bez politikeDO INVESTICIJA

Spremni za gradnju autoputaDa li znate kada će biti izgrađen autoput od Pojata do Preljine?Autoput je trebalo da krene da se gradi 1. maja. To je bilo i obećanje bivše ministarke Kalanović međutim to se nije deilo. Ona tvrdi da je imala problema sa kineskim investi-torima. Očekujem da već početkom sledeće godine krenemo sa izgradnjom. Kruševac je jedini grad na koridoru E761 koji ima otkupljeno zemljište i urađene projekte. Već sutra bismo mogli da krenemo da gradimo. Svi ostali gradovi još nisu završili prostorne planove.

Dovoljno je godinu dana da se preokrene situacija u jednom gradu

Niko kao Kruševac ne može da se pohvali finansijskim bilansom i rešenim dugovima

Mnogi gradonačelnici ne rade dovoljno na stvaranju dobre poslovne klime

ili dva zapisnika i da ih nema čitavog dana. Sada imaju problem što je svaki njihov izla-zak evidentiran i što više ne mogu da prema građanima postupaju van zakona, a do sada je i toga bilo. To je bio sektor gradske uprave gde je bilo najviše mita i korupcije. Mislim da se to sada rešava na najbolji mogući način, da su shvatili ozbiljnost situacije i da moraju drugačije da se ponašaju prema gra-đanima, prema svim podnosiocima prijava, kao i prema svima kod kojih moraju da idu. U tom sektoru smo imali najviše problema, ali se i to vraća u normalu.

Šta je to što od države očekujete da uradi kako bi pomogla lokalnim samoupravama da lakše realizuju svoje planove razvoja?U prethodnom periodu imali smo situa-ciju da je jedan od ministara bio taj koji je raspoređivao investitore po Srbiji. Obično se dešavalo da idu ili u Niš ili u Kragujevac ili u Zaječar po njegovom nahođenju. I umesto da SIEPA bude agencija koja će da se bavi

ravnomernim razvojem zajedno sa Mini-starstvom za regionalni razvoj, dobijali smo to da je neko, shodno svom nahođenju, slao investitore u određene gradove. Lokalnim samoupravama nije potrebno mnogo. Do-voljno je da niko od nas ne bude privilego-van nego da najbolji dobiju investicije jer nude najbolje uslove i usluge.

Da li biste podržali ideju o spuštanju nekih ingerencija na lokalni nivo?Prvo moraju da nam vrate veći deo para koji je prethodna vlada uzela lokalnim samoupra-vama. Vraćanje imovine koja sada nije u nad-ležnosti lokalnih samouprava ni u nadlež-nosti države. Naravno, za te objekte bismo morali da dobijemo određena sredstva kroz poreze da bismo mogli da ih održavamo. Mislim da je dovoljno nadležnosti koje lokalne samouprave u ovom trenutku imaju samo su problem finansije da bismo mogli da sprovedemo sve aktivnosti na lokalu koje su potrebne.

Visokom ocenom do certifikata NALED-aU Kruševcu i okolini živi gotovo 130.000 stanovnika i taj grad predstavlja admini-strativni centar Rasinskog okruga, u centralnom delu Srbije. Kako ističu zaposleni u tom gradu, u nekadašnjoj Jugoslaviji bili su četvrti grad po industrijskoj proizvodnji. U industriji je radilo 45.000 zaposlenih, a danas ih je oko 15.000. Loše sprovedena privatizacija ostavila je brojne proizvodne pogone u teškom stanju. Kruševac je danas poznat, između ostalog, po sedam preduzeća u restrukturiranju među kojima su i one velike poput „14. oktobra“, „Župe“, FAM-a i Fabrike ulja. Od ulaska u Kruševac iz pravca Koridora 10 najpre se nailazi na pogone američkog investitora Cooper Tiresa, koji je kupio deo Trayala. Nakon toga sledi prolazak pored fabrike jednog od najvaž-nijih ulagača – nemačkog Henkela. Na mestu nekadašnje Merime danas je druga naj-modernija fabrika na svetu u sastavu nemačkog giganta, na šta Kruševljani posebno ukazuju. Prekoputa Henkela nalazi se pogon Hemijske industrije Župa. Nažalost, za njega možda neće biti spasa. Kako su nam objasnili, od 2005. nema pravog proi-zvodnog procesa, a da bi postrojenja ponovo radila kako je zamišljeno neophodno je ulaganje od najmanje četiri-pet miliona evra što je suma koju za sada nema ko da uloži. Nemogućnost oporavka Župe za Kruševljane je misterija imajući u vidu potrebe za hlorom i nepostojanje druge fabrike na Balkanu koja ima isti proizvodni program. Fokus grada je da sačuva „14. oktobar“, kao i da realizuju najavljene investicije. Uz to Henkel za 2014. najavljuje dodatno ulaganje u nove pogone, a Cooper Tires planira gradnju još jedne fabrike sa 200 radnih mesta. Uprkos investicijama koje privlači, Kru-ševac u široj javnosti ostaje u senci Jagodine i Kragujevca. Kruševljani to ne priznaju. Smatraju da je „konkurencija“ u privlačenju imala veću pomoć centralnih vlasti, ali da ipak ne zaostaju. Lokalno stanovništvo svoju šansu ne vidi samo u hemijskoj industriji na koju se oslanja grad već i u poljoprivredi odnosno proizvodnji hrane – mesa i mleč-nih prerađevina. Kao adute ističu dve reke - Moravu i Rasinu, dve planine - Kopaonik i Jastrebac, kao i Ribarsku banju sa novim spa centrom i hotelima u kojima je popunje-nost kapacitet 100%. Grad Kruševac nosilac je Certifikata opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem koji dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). To priznanje Kru-ševac je stekao ispunjavanjem 12 strogih kriterijuma sa visokih 96,5% što je jedan od najboljih rezultata među ukupno 27 certifikovanih lokalnih samouprava.

64 SINERGIJA 65oktobar 2013 |

Bratislav Gašić, potpredsednik UO NALED i gradonačelnik Kruševca Javno komunalno preduzeće za primer: Zelenilo BeogradLOKALNA SAMOUPRAVA

Kruševac je prvi u Srbiji

otvorio Kancelariju

za brze odgovore

koja završava sve poslove

za investitora

Javno komunalno preduzeće Zelenilo Beograd od 1990. godine brine o javnim zelenim površinama i parkovima

Beograda. Poslednjih godina pažnju građana a posebno mladih roditelja i dece izazvala su moderna dečija igrališta koja su nikla po parkovima širom grada. Ideja za pokretanje novog proizvodnog programa dečijih rekvizita i zamene starog došla je od menadžmenta Zelenila Beograd, na čelu sa v.d. generalnog direk-tora, Vladimirom Bogićevićem: „Ideja je bila da imamo igralište sa domaćim rekvizitima, što smo mi i postigli. Zadovoljan sam i tempom kojim je sve urađeno, a ostvarene su i znatne uštede. Sada imamo liniju od deset tipskih rekvizita koji su atestirani na Mašinskom fakultetu. Svi imaju srpska imena, pa tako, na primer, ljuljaška za manju decu nosi naziv „Milica”. Ovo će biti pravo osveženje za Beograd, a želja nam je da se, osim Beograda, pozicioniramo i u Srbiji, jer su proizvodni kapaciteti bravarsko-stolarske radionice Zelenila na zavidnom nivou“.Zelenilo je osvojilo praktično kompletnu tehnologiju za proizvodnju dečijih rekvizita, od ideje, preko projekta do izrade i postav-ljanja, tako da sve što treba - radi se „u kući“. Svi rekviziti uvažavaju najviše bezbed-nosne standarde u pogledu projekto-vanja, ugradnje i ko-

rišćenja rekvizita. Put od ideje do realizacije kada je reč o nekom novom rekvizitu može da potraje i nekoliko meseci. Najviše se čeka na dobijanje dozvola za bezbedno korišćenje i testiranje novih "igračaka". Za svaki pojedi-načno radi se statički proračun a kompletna

dokumentacija šalje se Mašin-skom fakultetu koji izdaje

sertifikat odnosno atest o bezbednosti proizvo-

da čime se garantuje dug vek korišćenja.

Domaći dečiji rekviziti u parkovima prestoniceU Zelenilu sami projektuju i proizvode 10 „igračaka“ po najvišim bezbednosnim standardima

Zelenilo Beograd sve parkove i igrališta pažljivo osmišljava i projektuje vodeći računa o svim svojim korisnicima. Tako su i njihovi rekviziti podeljeni po grupama u zavisnosti od usrasta: od 2 do 4 i od 5 do 12 godina, a postoje i rekviziti prilagođeni deci sa po-sebnim potrebama. Tu su ljuljaška „Orlovo gnezdo“, tobogan „Marko“, vrteške „Sanja“ i „Jelena“, ranije pominjana ljuljaška „Milica“, klackalice „Tanja“ i „Rada“ i njihalica „Saša“. Ali tu nije kraj – u Zelenilu najavljuju još inovacija: uvode softver koji će da omogući praćenje stanje na svakom dečijem igralištu. To praktično znači da će svako igralište u gra-du imati svoju „ličnu kartu“ u elektronskom obliku, svaki rekvizit će takođe biti označen svojim inventarskim brojem i testiranje opre-me će se raditi na svaka tri meseca što je stan-dard koji se primenjuje i u Evropskoj uniji. Svako novo igralište biće odmah atestirano, a za dosadašnja će ipak biti potreban određeni period jer ih ima oko 1.080, sa ukupno 6.000 različitih dečjih sprava.

Kakvo je sada interesovanje investitora za Kruševac?Interesovanje je veliko. Uz pomoć ambasa-dorke Ane Hrustanović bio sam u avgustu u Rimu gde sam razgovarao sa četiri kompanije. Turska kompanija Erste otvorila je pogon za preradu drveta i novi pogon za proizvod-nju aluminijumske stolarije. Imamo tursku kompaniju koja se interesuje za proizvodnju konfekcije. Beloruski Ankodor zainteresovan je za kupovinu „14. oktobra“. Takođe, Jugoim-port SDPR je posle 10 godina ponovo krenuo da radi sa „14. oktobrom“. Imamo Indonežane koji su zainteresovani za jedan deo proi-zvodnih pogona Trayala. Imamo italijansku kompaniju koja želi da dođe sa pirotehničkim sredstvima. Imamo grčke kompanije koje žele da kupuju mlečne proizvode i meso i mesne prerađevine iz Kruševca. Izraelska kompanija želi da izgradi 50 hektara plastenika i nudimo im fabriku ulja. Puno očekujemo i od FAM-a koji se posle loše privatizacije vratio na mesto lidera proizvodnje maziva i motornih ulja. Polako prebacujemo deo sive ekonomije u legalne tokove. Nije istina da ima puno neza-poslenih Kruševljana, samo rade na crno.

Kako će se na poslovno okruženje odrazi-ti rešavanje sudbine preduzeća u restruk-turiranju koja zapošljavaju 2.500 ljudi?Od tog broja je 1.520 u „14. oktobru“ i Župa ima 320 zaposlenih koji su svi tražili socijalni program i žele da odu. Nije realno da nisu primili 28 plata, a da mogu da žive. Svi oni rade nešto privatno i imaju neke poslove. Zbog „Crvene zvezde“ dolaze ruski partneri koji žele da kupe konfekciju, a tu ima oko 300 radnika. Fabrika ulja ima 158 radnika, 50 i nešto će biti u izraelskoj kompaniji, a ostali žele socijalni program. FAM je stao na noge tako da ga ne računam u tu grupu. U najvećoj opasnosti je Župa, kao i Savre-meni dom koji ima 78 radnika od kojih 58 ima ponudu da pređe u tursku kompaniju, međutim, žalili su se na teške uslove i mnogo rada. Taj rad jeste plaćen. Sve ostale mislim da ćemo brzo da postavimo na zdrave noge.

Kako gledate na angažovanost grado-načelnika i predsednika opština širom

Srbije da stvaraju povoljno poslovno okruženje i privlače investicije?Predsednici opština i gradonačelnici ne smeju više da sede u svojim kabinetima. Moraju i oni da više putuju, stalno budu u ministarstvima i u inostranstvu, da razgova-raju sa potencijalnim investitorima, nude po-tencijale svojih gradova. Mislim da je veliki broj mojih kolega samo zadovoljan svojim funkcijama, kabinetima i foteljama. Mislim da su se mnogi pogubili u tome i nedovoljno rade na stvaranju dobre poslovne klime, kao i da budu građanima i investitorima. U narednom periodu sigurno da će biti i bitnih smena na tim mestima jer nije nas narod birao, pogotovo u ovom trenutku kada je

Srbija na prekretnici, da bismo bili zado-voljni velikim platama i velikim kabinetima već da probamo da promenimo nešto zarad budućnosti naše dece i unučića. Da li biste ostali na mestu gradonačelnika u jednom mandatu ili biste to radili duži period?Ja sam rođeni Kruševljanin. Mnoge ponude koje sam imao sam odbio da bih ostao u svom voljenom gradu. To zavisi od građana i izbora, kvaliteta mog i rada mojih saradnika.

Da li je dovoljan jedan mandat da se preo-krene život jednog grada?Jeste, dovoljno je godinu dana da se sve preokrene.


Najbolje prakse: opština InđijaLOKALNA SAMOUPRAVA

Veliki investitor može u Srbiji da dobije građevinsku dozvolu i za manje od mesec i po dana što najbolje pokazuje

primer Inđije čiji elektronski sistem omogućava ulagačima da izdaju odobrenja za gradnju u rokovima koji su i do pet puta kraći od repu-bličkog proseka. Upravo na takvu efikasnost naišla je danska kompanija Grundfos kada je sredinom 2011. krenula u realizaciju investicije.U opštini Inđija kažu da su u prednosti nad drugim lokalnim samoupravama zato što su na vreme i među prvima počeli da rade na ubrza-vanju procesa izdavanja građevinskih dozvola, koje su jedan od bitnih faktora za ulagače kada donose odluku o investiranju. Inđija je usvojila sve neophodne planove regulacije i uredila

imovinske odnose nad zemljištem što je takođe veliki plus. Kako ističu, to je posao od najmanje četiri-pet godina što je signal drugim opštinama da ništa neće moći da postignu preko noći pa je potrebno da što pre počnu da rade ako žele u skorije vreme da postanu dobra investiciona destinacija. Elektronski sistem koji su u Inđiji razvili poslednjih godina omogućava kompanijama da na internetu vide parcelu koju žele, kao i sva pravila građenja na toj lokaciji. Takođe, mogu da vide i važnu informaciju da li je zemljište u vlasništvu privatnih lica ili opštine. Nakon što odabere parcelu investitor se obraća Agenciji za lokalni ekonomski razvoj. Broj sagovornika s kojima mora da razgovara u ovoj

opštini nikada nije veći od četiri (uključujući i predstavnike javnih preduzeća) dok u velikim gradovima moraju da pokucaju i na nekoliko desetina vrata. Opština na sebe preuzima pri-bavljanje svih uslova i saglasnosti za dobijanje dozvole. Od tada do kraja procesa investitor u svakom trenutku preko softvera opštine može da prati u kom statusu je predmet i kod kog službenika se nalazi što ubrzava proveru. Isto važi i za pred-sednika opštine koji sada ne mora da okreće broj telefona referenata da bi saznao kako se odvija rešavanje zahteva. Danski Grundfos, koji proizvodi pumpe sa primenom u raznovrsnim oblastima (grejanje, vodosnabdevanje, pritisak...) izgradio je u Inđiji proizvodno-skladišni objekat od oko 27.000 metara kvadratnih u koji je uloženo 22,5 miliona evra.Proces investiranja počeo je u junu 2011. kada su sa opštinom i Zavodom za urbanizam Vojvodine zaključili ugovor za izradu plana detaljne regulacije za lokaciju koju su odabrali. Za četiri i po meseca bio je gotov nacrt plana, a početkom decembra prošao je javnu raspravu i objavljen je u Službenom listu opština Srema. U međuvremenu, podnet je zahtev za Infor-

maciju o lokaciji (izdata za jedan dan). Tokom novembra rešeno je pitanje potrebe za izradom studije uticaja na životnu sredinu.Tada je Grundfos mogao da pristupi formal-nom podnošenju zahteva za dozvole. Prvi korak, predaja zahteva za lokacijsku dozvolu, obavili su 1. decembra 2011. Lokacijska do-zvola izdata im je za 15 dana (16. decembra). Nekoliko dana pred kraj godine (28. decem-bra) podnet je i zahtev za izdavanje građevin-ske dozvole. Uprkos brojnim neradnim danima u vreme praznika, danska kompanija dobila je i građevinsku dozvolu za oko dve nedelje (16. januara 2012.). Ne računajući dane kada op-štinska administracija nije radila dolazimo do podatka da je dva najvažnija koraka Grundfos završio za 39 dana.Prijava početka radova usledila je 13. februara 2012. Nakon završetka izgradnje zahtev za Upotrebnu dozvolu podnet je 26. novembra, iste godine da bi dozvola bila odobrena već 7. decembra. Time su otvorena vrata da 350 radnika brže dođe do radnih mesta i zarada.Iako je opština Inđija uspela da razradi sistem izdavanja dozvola u okviru svojih ovlašćenja, dobar deo procesa odlučivanja i dalje je u rukama republičkih organa i preduzeća. Svaka od tih institucija može da ukoči proces pa čak i zaustavi. U nekim situacijama za spor proces izdavanja građevinskih dozvola krivi su propisi jer, recimo, Vojvodina vode moraju da potroše tri do četiri meseca za davanje sagla-snosti ako striktno poštuju procedu-ru koju propisuje Zakon o vodama. Takođe, kod Zavoda za zaštitu prirode može da se potroši tri meseca na čekanje rešenja u kojem često stoji da pribavljanje uslova nije potrebno. S druge strane, problem nekada leži u samim jav-nim preduzećima pa tako EPS može da propiše tipske uslove za objekte određene kvadrature, a u praksi se odlučuje da to radi za svaki objekat pojedinačno. U opštini Inđija kažu da investitori često ne razumeju zakonsku terminologiju na koju na-ilaze u Srbiji, kao ni pojedine procedure. Tako im, na primer, nije jasno zašto im je potrebna saglasnost Srbija voda kada im je fabrika na 500 metara od najbliže reke ili zašto im je potrebna

Grundfos dobio građevinsku dozvolu za manje od 40 danaElektronski sistem u Inđiji omogućava ulagačima da na internetu odaberu lokaciju, vide pravila građenja, podnesu zahtev na jednom šalteru i sve procedure završe pet puta brže u odnosu na republički prosek

saglasnost Srbija šuma ako grade u indu-strijskoj zoni gde nema nijednog drveta. Srbija je prema listi Svetske banke „Doing bu-siness“ za 2013. godinu svrstana na jako nisku, 179. poziciju od ukupno 185 zemalja po brzini izdavanja građevinskih dozvola što je za jedno mesto lošiji rezultat u odnosu na 2012. Zbog tako loše situacije NALED predlaže izmenu ili donošenje novog Zakona o planiranju i izgrad-nji koji bi predvideo nekoliko važnih koraka za ubrzavanje procesa izdavanja dozvola. To bi pre svega podrazumevalo da opštine dobiju veća

ovlašćenja i postanu jedan šalter na koji bi se javljali investitori i završavali sve poslove oko dozvola. Ovlašćenja javnih preduzeća bila bi smanjena tako što bi bila zadužena za davanje neophodnih tehničkih uslova, ali ne bi imala moć da odlučuju o zahtevima. S tim u vezi ne-ophodno je usaglašavanje Zakona o planiranju i izgradnji sa sektorskim zakonima po kojima posluju javna preduzeća. Predloženo je i da se intenzivira rad na izradi prostornih planova koji bi bili oslobođeni suvišnih detalja i pravljeni samo za zone gde se očekuje intenzivnija grad-nja. Bilo bi neophodno da se za sve institucije u procesu izdavanja dozvola propiše obavezni hodogram, uvede mogućnost praćenja pred-meta i propišu rokovi, kao i adekvatne kazne za njihovo nepoštovanje. Na kraju, neophodno je i racionalizovati broj taksi koje investitor plaća.

Centrala Grundfosa u Danskoj

Fabrika u Inđiji


Howard Ockman, direktor USAID Projekta za održivi lokalni razvoj (USAID SLDP)LOKALNA SAMOUPRAVA

Opštinske uprave mogu da učine mnogo toga kako bi poboljšale poslovno okruženje u svojoj

zajednici i pomogle firmama u privatnom sektoru da postanu konkurentnije. Najpre treba preduzeti formalne, teške korake, kao što je racionalizacija regulatornih procedura i smanjenje administrativnog opterećenja na poslovanje. Dodatno, uspostavljanje i razvoj profesionalne, politički neutralne lokalne kancelarije za ekonomski razvoj predstavlja jedan od uslova za dobijanje zvanja opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ove kancelarije obično imaju nadležnost za spro-vođenje ekonomskih planova, odgovorne su za saradnju sa privatnim sektorom i praćenje ekonomskog rasta njihovih zajednica. Međutim, iako od izuzetnog značaja, praćenje formalnog recepta za kreiranje povoljnog poslovnog okruženja u lokalnoj zajednici nije samo po sebi dovoljno da bi se opština ili grad izdvojili kao zajednice sa povoljnim poslovnim ambijentom. Osim formalnih i konkretnih koraka za stvaranje zajednice na-klonjene poslovanju, mora postojati i admini-strativni duh i kultura koja za opštinske vlasti predstavlja specijalan sastojak zbog kojeg se zaista mogu nazvati povoljnim poslovnim okruženjem. Upravo tom duhu i kulturi bih želeo da posvetim pažnju u ovom kratkom komentaru. Poverenje između poslovne zajednice i izvrš-ne vlasti na lokalu je ključno za istinski po-voljnu poslovnu klimu, a ova karakteristika se zasniva više na administrativnoj kulturi nego na uspostavljanju formalnih institucija i prak-si. Razlozi zašto je poverenje između privrede i vlasti toliko važno su veoma jasni: privredni-cima treba sigurnost u poslovnom okruženju

da bi mogli strateški da pristupe svojim planovima i aktivnostima. Oni moraju imati poverenja da lokalna administracija neće proizvoljno menjati pravila igre u regulator-nom okruženju, da se neće previše nametati i mešati u poslovanje privrednika ili dozvoliti korupciju i situacije u kojim politička pitanja ili privatni interesi javnih zvaničnika čine da konkurencija postane pitanje sporazuma i dogovora a ne rezultat efikasnosti tržišta. Ako privrednici nemaju poverenja da će se lokalne vlasti postavljati kao neutralne institucije, sa razumevanjem potreba privrede za sigur-nošću, stabilnošću i fer propisima, vrlo je verovatno da neće preuzeti rizik potpunog investiranja u otvorenoj, legalnoj privredi. Uvek će biti rezervisani prema daljem širenju poslovanja i obavezivanju, koje bi moglo značajno poboljšati lokalnu privredu. For-malna pravila i procedure pomažu u kreiranju poverenja, ali konačno, privrednici moraju biti uvereni da ta formalna pravila i procedure neće biti ignorisani ili menjani ukoliko vlasti iznenada odluče da je to zgodno. Međutim, potreba za poverenjem nije isklju-čivo jednosmerna. Administracija isto tako mora imati poverenja da se privatni sektor neće ponašati na način koji bi ugrozio interes zajednice, već da će biti odgovoran član te zajednice. Bez ovakvog poverenja, admini-

stracija će se često mučiti pitanjima kojima zapravo ne bi trebalo da se bavi. Na primer, da li će kompanija ostati ili otići iz zajednice, da li će proširiti ili smanjiti poslovanje? Ako administracija ne veruje u iskrene namere kompanije da ostane u zajednici ili unapredi svoje kapacitete, ona neće ulagati u razvoj onih obrazovnih profila ili infrastrukture koji su potrebni kompaniji za proširenje poslovanja. U ovakovoj pat poziciji niko ne izlazi kao pobednik, a čitava zajednica može biti na gubitku. Sličan destruktivan odnos bi nastao kada administracija nema poverenja da će privatni sektor redovno plaćati poreze, poštovati lokalne zakone (uključujući zakone o zaštiti životne sredine), ili poštovati oba-veze prema zaposlenima. U teškoj borbi za lokani budžet, potrebe privatnog sektora biće ignorisane ukoliko ne postoji poverenje da će se ovaj sektor ponašati na ispravan način. Ovo pitanje međusobnog poverenja između javnog i privatnog sektora nije pitanje spo-rednog karaktera; to je ključni sastojak koji odvaja zdrav od narušenog odnosa između dva najvažnija sektora za održavanje i razvoj lokalnog okruženja. Na njemu počiva čitav koncept povoljnog poslovnog okruženja kao mehanizma ekonomskog rasta i vitalnosti. Dodatno, ovo poverenje nikada nije rezultat čiste sreće; potreban je namenski napor, sa ci-

ljem da se stvori kultura u kojoj će poverenje činiti trajnu karakteristiku poslovne klime. Na koji način se ovo postiže? To nije stvar pukog uspostavljanja pravila, izveštavanja i provere i praćenja parametara. Ovde se radi o izgradnji odnosa, pri čemu i javni i privatni setor razumeju da izgrađeni odnos ne nastaje iz obaveze već međusobnog razumevanja i želje za postizanjem zajedničkog cilja. Razmislite o izgradnji poverenja u ličnim odnosima i ubrzo ćete shvatiti da vreme predstavlja kritični faktor, ne zato što je potrebno mnogo vremena da se poverenje izgradi (što je čest slučaj), već zato što obe strane u odnosu moraju provesti kvalitetno vreme u izgradnji poverenja. Gradonačelnici i predsednici opština i njihovi ekonomski timovi moraju posvetiti vreme razgovoru sa privrednicima i razumevanju kako privreda razmišlja. Ne postoji fiksno pravilo, ali dobri gradonačelnici i predsednici opština, koji žele da privatni sektor ima poverenja u njihove reči i smatraju da postoji partnerski odnos,

odvajaju i do 50% svog radnog vremena za razgovor sa poslovnim ljudima, ne nužno u opštinskoj upravi već na mestu gde se posao obavlja, i to ne usputno već namenski; to mora biti više od rukovanja i prilike za fotografisanje, mora se raditi o pravoj disku-siji o privrednicima, njihovom poslovanju i proizvodima i njihovim očekivanjima. Svakako, gradonačelnik ili predsednik opšti-ne ne može razgovarati sa svakim privredni-kom, ali mora razgovarati sa velikim brojem kompanija. Njegov tim mora imati zadatak, i obavljati ga pametno, da analizira privatni sektor tako da utvrdi sa kim gradonačlenik ili predsednik opštine treba da se sastane kako bi čuo najkorisnije informacije o po-slovanju na lokalu i izgradio poverenje koje će se najlakše preneti i na ostale firme. A onim firmama i sektorima koje gradonačel-nik ili predsednik opštine ne može posetiti sam, pažnju mora posvetiti njegov tim i biti odgovoran za komunikaciju sa njima i razumevanje njihovih potreba. Koncept je

POVERENJE

vrlo jednostavan: potrebno je pokucati na vrata, razgovarati o potrebama obe strane i razmotriti način saradnje kako bi se stvorila najbolja moguća privreda u lokalnoj zajed-nici. Ali u praksi, ovakav sadržajan i otvoren dijalog zahteva pažljivu organizaciju, zajed-ničku pripremu i entuzijazam i istrajnost u sprovođenju. Da li je zapravo toliko lako izgraditi poverenje između javnog i privatnog sektora; da li je to samo pitanje dijaloga, posvećenog vremena i pokazivanje brige i interesovanja? Naravno da ne: moraju se davati obećanja koja će se poštovati, moraju se praviti kompromisi a odluke treba donositi zajedničkim promišlja-njem. Ali kvlitetan, bogat i smislen dijalog je ono što kreira kulturu koja dozvoljava ostalim karakteristikama poverenja da se prirod-no razviju. Konačno, proaktivan i iskren dijalog između javnog i privatnog sektora je neophodan u kreiranju povoljnog poslovnog okruženja zasnovanog na poverenju, čemu bi sve zajednice trebalo da teže.

Koncept saradnje je vrlo jednostavan, potrebno je pokucati na vrata, razgovarati o potrebama obe strane kako bi se stvorila najbolja moguća privreda u lokalnoj zajednici

javnog i privatnog sektoraje ključ

Polovina radnog vremena za privreduNe postoji fiksno pravilo, ali dobri gradonačelnici i predsednici opština, koji žele da privatni sektor ima poverenja u njihove reči i smatraju da postoji partnerski odnos, odvajaju i do 50% svog radnog vremena za razgovor sa poslovnim ljudima, ne nužno u opštinskoj upravi već na mestu gde se posao obavlja, i to ne usputno već namenski; to mora biti više od rukovanja i prilike za fotografisanje, mora se raditi o pravoj diskusiji o privrednicima, njihovom poslovanju i proizvodima i njihovim očekivanjima.


Ekonomski daleko najjača država Evrope, smeštena u centralnom delu starog kontinenta, između Severnog

i Baltičkog mora na severu i Alpa na jugu, Nemačka predstavlja četvrtu ekonomsku silu na svetu posle SAD-a, Japana i Kine. Privreda se bazira na jakom uslužnom, indu-strijskom i trgovinskom sektoru. Nemačka je lider u inženjeringu, automobilskoj i he-mijskoj industriji, a vodeću ulogu preuzima i u mnogim drugim perspektivnim granama kao što su laserske, nano i medicinske tehno-logije. Nemački brendovi kao što su BMW, Mercedes, Siemens, Henkel, Bayer, MAN, postali su globalni sinonim za kvalitet. 99,3% svih preduzeća u Nemačkoj spada u tzv. Mittelstand – mala i srednja preduzeća, koja čine kičmu nemačke ekonomije. Oko 4 miliona MSP zapošljava 79% radno spo-sobnog stanovništva, a godišnje ostvare obrt od oko 2 biliona evra, što je 37% ukupnog dohotka. Mittelstand su veoma uspešni u pronalaženju manje glamuroznih, ali profi-

tabilnih niša, u kojima se fokusiraju da budu najbolji. To su uglavnom stabilne porodične firme sa dugom i jakom tradicijom, poput kompanije Miele (aparati za domaćinstvo) ili Beckhoff (automatizacija), čiji obrti dostižu stotine miliona evra. Oni se ne orijentišu na kratkoročni profit, već na dugoročan razvoj koji finansiraju iz sopstvenih sredstava jer žele da sačuvaju tradiciju i da je prenesu na buduće generacije. „Porodica je veoma važna za Miele jer donosi stabilnost u poslovanju. Sva naša ulaganja su dugoročno orijentisana i mi trošimo samo ono što sami zaradimo, što nas tera da budemo dvostruko oprezni-ji“ kaže Markus Miele, jedan od vlasnika i menadžera kompanije i praunuk njenog osnivača Carla.Pored tradicije, razlog uspeha ovih predu-zeća je kvalitetna i obučena radna snaga, odnosno dualni obrazovni sistem koji omogućava mladim ljudima da prilično rano steknu praktičnu obuku u malim i srednjim preduzećima. Oko polovina srednjoškolaca u Nemačkoj prolazi tzv. sistem dualne obuke i specijalizuje se za jedan od 344 zanata – od kožara do zubnog tehničara. Srednjoškolci od 15-16 godina provode više vremena obučavajući se na radnom mestu nego u školi, i nakon tri do četiri godine praktično imaju zagarantovan posao u struci. Generalno, u Nemačkoj je daleko manja stigma vezana za zanatske škole i srednje stručno obrazovanje nego što je to u većini drugih zemalja. Kompa-nije obezbeđuju radne uslove za praksu, država i lokalni samouprave pružaju škole u kojima učenici dobijaju teorijsko znanje, a privredne komore sprovode ispite. Iz tih razloga nezaposlenost među omladinom u Nemačkoj je 8,2% što je znatno manje u

odnosu na druge zemlje u Evropi, kao što je primera radi Španija u kojoj iznosi 50,5%.

OTPORNA NA KRIZU Iznad svega, uspeh Nemačke je u značajnoj meri vođen izvozom: za razliku od mnogih velikih i bogatih zemalja, ona je održala udeo u svetskom izvozu tokom prethodne decenije, čak i nakon što je Kina postala glavni izvoznik. Nemačke firme jednostavno proizvode tačno ono što Kina želi, od luksu-znih automobila do mašina koje omogućava-ju kineskim fabrikama da proizvode robu za ceo svet. Većina ekonomista bi se složila da je tome uz ostalo doprineo i evro – uspostav-ljanjem zajedničke valute sa manje razvije-nim ekonomijama južne i istočne Evrope, Nemačka je prihvatila valutu koja je daleko slabija nego što bi to danas bila čuvena Marka, što je učinilo proizvode iz Nemačke konkurentnijim na stranim tržištima i dalo vetar u leđa nemačkom izvozu. U periodu 2003-2008. izvoz je rastao godišnje za 8%, čime je Nemačka nadmašila SAD i bila šest godina svetski prvak u izvozu. Nemačka je brzo savladala ekonomski kolaps 2009. što potvrđuje koliko je njena ekonomija stabilna i fleksibilna. I pored

svetske ekonomske krize i globalnog sma-njenja međunarodne trgovine, 2010. godine zabeležen je rast BDP-a od 3,7%. Već 2011. trgovinska razmena sa svetom dosegla je najviši nivo u istoriji zemlje, dok je vrednost izvoza otišla na preko 1.000 milijardi evra. 2012. godine dolazi do blagog usporavanja stope rasta BDP-a koja je sa 3% pala na 0,7%. Najveća potražnja je za proizvodima iz hemijske, automobilske i mašinske industri-je. 71% izvoza ide u evropske zemlje, 15% u Aziju i 10% u Ameriku. Pored izvoza, rezilijentnost nemačke ekonomije leži i u relativno niskom nivou kreditnog zaduženja. Dok je ostatak Evrope besomučno uzimao kredite tokom devede-setih i dvehiljaditih, nemačke kompanije i građani su odbijali da troše preko sopstvenih limita. Kulturne razlike tu igraju značajnu ulogu. Nemcima nije prijatno da pozajmlju-ju novac i više vole da žive u skladu sa svojim mogućnostima, kako bi se to u Srbiji reklo (ali ne i uradilo) – pruži se onoliko koliko si dugačak! „Schulden“ (pozajmiti) na nemačkom takođe znači greh. Ova osobina se pokazala veoma korisnom tokom krize, jer potrošači i privrednici u Nemačkoj nisu morali da smanje potrošnju da bi smanjili dugovanja kada su banke prestale da pozaj-mljuju novac tokom recesije.I u borbi protiv nezaposlenosti – Nemačka je izašla kao pobednik. Pored jedinstvenog dualnog sistema obrazovanja koji smo već pominjali, početkom dvehiljaditih nemač-ki kancelar Gerhard Schröder pokrenuo je temeljnu reformu i postavio osnovu za

Sedište Evropske centralne banke je u Frankfurtu na Majni. Kao naslednik Evrop-skog monetarnog instituta, ECB osnovana je juna 1998. godine. Od 1. januara 1999. preuzela je sve nadležnosti za primenu evropske monetarne politike. Cilj ECB je da održava platnu moć i inflaciju manju od 2%, kao i da vrši kontrolu novca na tržištu.

pogonska snaga ekonomske lokomotive EvropeSISTEM OBRAZOV ANJA

Teritorija 357.002 km²Broj stanovnika 82 milionaBroj zaposlenih 41,5 milionaBDP 2,6 biliona evraBDP po glavi stanovnika 32.281 evraStruktura BDP usluge 52%, industrija 31%, trgovina 16%, poljoprivreda 1%Stopa rasta BDP 0,7%Stopa inflacije 2,0%Izvoz 1.097 milijarde evraUvoz 909 milijarde evraPolovina srednjoškolaca paralelno sa školom prolazi i obuku u

malim i srednjim preduzećima u 344 zanata. Nemci ne vole da se zadužuju, reč pozajmiti znači i greh

Predstavljamo zemlju: NemačkaPARTNERI ZA USPEH

Izvor: GTAI (German trade and invest), 2012.


stabilno i fleksibilno tržište rada, pa tako Nemačku nije zahvatio veliki talas neza-poslenosti koji je preplavio SAD i veći deo Evrope tokom krize. Schröder je smanjio benefite za nezaposlene i liberalizovao privremeni rad i rad na određeno. Nemački radnici pokazali su spremnost da rade manje sati jer su znali da će na taj način zadržati posao i zadržali su ga.

INVESTICIJEPored odlične klime za inovacije Nemačka nudi veoma povoljno poslovno okruženje, čime se pozicionirala kao jedna od najatrak-tivnijih svetskih destinacija za strane investi-tore. Sistematskom reformom i kreiranjem povoljnih uslova za poslovanje, Nemačka

je znatno ojačala konkurentnost svoje privrede i zahvaljujući tome uspela da parira tržištima zemalja u razvoju, pre svega Kine, koja jeftinom radnom snagom i visokim profitima, privlači međunarodne investitore. Skoro 4% svetskih direktnih investicija ide u Nemačku, a samo 2008. realizovano je više od 12 milijardi evra. Oko 45.000 stranih preduzeća zapošljava u Nemačkoj oko 3 milona ljudi. Međunarodna konkurenstnost Nemačke nije slučajna. Pre svega prvoklasna infrastruktura, ulaganje u razvoj, istraživanje i inovacije, efikasno tržište kapitala, visok stepen pravne sigurnosti i visoko kvalifikova-na i motivisana randna snaga, čine izuzetnu prednost Nemačke kao lokacije za ulaganje. Takođe, Nemačka je kosmopolitska zemlja

sa reputacijom globalnog partnera. U prilog tome govori međunarodno prepoznatljiv pečat kvaliteta “made in Germany”.

PRIVREDNA SARADNJA NEMAČKE I SRBIJENemačka je, uz Italiju, najveći trgovinski partner i izvozno tržište Srbije. Ovaj trend se stalno povećava. Jedan od razloga je što u poslednjih nekoliko godina, u Srbiju stiže sve veći broj nemačkih kompanija, koje tesno sarađuju sa maticom. Od prvih deset izvoznika Srbije, pet su firme u vlasništvu nemačkih kompanija. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći izvoznici iz Srbije u Nemačku su: Siemens, Draxlmaier, Leoni, Hemofarm, Impol Seval, Fiat, Fresenius Medical Care, IGB Auto-motive Comp. Najveći uvoznici u Srbiju iz Nemačke su: Siemens, Porsche SCG, Ball Packaging, Tarkett, Tetra Pak, Mercedes-Benz, TENT doo, Farmalogist, IGB Auto-motive Comp, Henkel Srbija. Što se investicija tiče, u Srbiju je samo tokom 2011. došlo čak 12 nemačkih kompanija. U 2012. su sa proizvodnjom počeli Mühlba-uer u Staroj Pazovi, Falke u Leskovcu, dok je ContiTech započeo izgradnju pogona u Subotici, a Bosch u Pećincima. Ukupna vred-nost nemačkih investicija u Srbiji od 2000.

godine do danas procenjuje se na oko 1,7 milijardi evra. Oko 370 kompanija iz Nemač-ke investiralo je u Srbiju, a struktura firmi je široka, od farmaceutske i hemijske industrije, preko proizvodnje medicinske opreme, trgovine, građevine, do tekstilne, automo-bilske industrije i elektronike. Ipak primat ima farmaceutska i hemijska industrija, s obzirom da najveće investicije dolaze iz ove branše. Najveća pojedinačna investicija je faramaceutske kompanije Stada-Hemofarm u Vršcu i Šapcu u vrednosti od 510 miliona evra, a u samom vrhu su Henkel sa 130 i Messer Tehnogas AD sa 120 miliona evra. Zanimljiv podatak je da je fabrika Henkela u Srbiji druga po efikasnosti u čitavom Henkel sistemu u svetu, što govori u prilog kvaliteta domaće radne snage posebno u tradicio-nalnim granama privrede kakva je hemijska industrija u Kruševcu. Među najpoznatijim

investitorima su trgovinski lanac Metro Cash & Carry koji je uložio 165 milona evra, Siemens čija investicija od 35 miliona evra u Subotici ima regionalni značaj, i Falke koji je uložio u Leskovcu 10 miliona evra.Na kraju, ne treba zanemariti ni značaj koji ima srpska dijaspora za domaću ekonomiju - pola miliona ljudi poreklom iz Srbije živi i radi u Nemačkoj i svake godine u svoju domovinu šalje 1,6 milijardi evra!

NEMAČKA RAZVOJNA POMOĆ Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije. Od 2000. godine Savezna Vlada je podržala Srbiju sa više od 1,5 milijardi evra kroz razvojne projekte, od čega 210 milona evra u 2013. godini. Sredstva su namenjena za infrastrukturu, održivi ekonomski razvoj, kao i razvoj demokratije, državne uprave i civilnog društva.

Najveći projekti podržani ovim sredstvima su modernizacija toplana u 20 gradova sa oko 60 milona evra, remont hidro-elektrane Zvornik sa 70 milona evra, upravljanje kvalite-tom uglja u rudniku Kolubara sa 74 miliona evra, projekat sanacije vodovoda i ka-nalizacije u 15 gradova sa oko 137 miliona

evra, finansiranje poljoprivrede sa 60 milio-na evra, kao i projekat korišćenja obnovljive energije u Kostolcu, za koji je namenjeno 60 milona evra zajma i milion evra pomoći. Saradnja sa srpskim organima se odvija pre-ko specijalizovanih institucija i organizacija nemačke vlade. Tako nemačka razvojna ban-ka Kf W finansira projekte i konsultantske usluge, dok organizacija za međunarodnu saradnju GIZ sprovodi više projekata, koji su usmereni na unapređenje privrednog am-bijenta. NALED uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštin-skih usluga sprovodi projekat Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Jugoistočnoj Evropi – BFC SEE.

Predstavljamo zemlju: NemačkaPARTNERI ZA USPEH

Žirafa i klavirŽirafa, veš, viršla, torta, štrudla, štimung, špajz, šnicla, šlampav, šine, štikla, senf, rostfraj, pumpa, peh, papir, majstor, maher, lampa, lak, krem, klavir, kič, kelner, kofer, hausmajstor, frajla, frajer, farba, feder, cigla, blic, bademantil, aparat, auspuh: u srpskom jeziku postoji veliki broj reči koje su veoma slične ili identične kao u nemačkom. Ovom prilikom navo-dimo samo neke odabrane. Sve ove veoma slične reči čine malo lakšim razumevanje srpskog za Nemce i nemačkog za Srbe, ali za-pravo, samo malo lakšim. Ukoliko želite da zaista savladate ovaj jezik, tri su ključne reči kojima treba da se rukovodite: vežba, vežba, vežba (ili üben, üben, üben)!


Nj.E. Heinz Georg Wilhelm, ambasador Republike Nemačke u SrbijiPARTNERI ZA USPEH

Hrvatske trajali su 10 godina. Mogu da razu-mem logiku iza zahteva da se produži rok, ali važnije je sada da Srbija primeni sporazum sa Kosovom da bi bio preciziran datum početka pregovora.

Koliko nemačkih kompanija u Srbiji trenutno ima nerešenih pitanja što zbog birokratskih procedura što zbog proble-ma sa domaćim institucijama ili državnim preduzećima?To nisu veliki problemi. O njima čujemo samo kada su veliki i podignuti na viši nivo. Ono što čujemo od nemačkih privrednika jeste da su prevashodno zadovoljni. Tu je problem duga koji Hemofarm potražuje u poslovanju sa Galenikom. Primio sam i pismo sa problemom oko poreza jedne nemačke kompanije, ali to nije ništa što bismo nazvali prekomernim. Messer se žalio na cenu struje, međutim i u Nemačkoj se kompanije stalno žale na cenu.

Rekli ste da je naša administracija dobra, ali se mnogi ne bi složili sa vama jer imaju problema sa sporim procedurama.Naravno, nije to najbolja od svih birokratija, ali nije ni loša, funkcioniše. S druge strane, sudovi su spori i procesi umeju da traju nekoliko godina dok se ne dođe do rešenja. Naravno da ima žalbi, ali ništa to nije pre-komerno. Zato administraciju ne vidim kao neku veoma lošu stvar. Potrebno je vreme da se nešto promeni, a vidimo ozbiljne napore da se ubrzaju procesi. Sigurno je da nemačke kompanije ovde imaju određene probleme. Ipak, ne bih rekao da je situacija previše loša.

Znamo da imaju problem sa radnim zakonodavstvom i sporim izdavanjem građevinskih dozvola.Tako je. Takođe i sa kupovinom zemljišta. Imamo primer Lidla, koji još nije došao, a već više od dve godine pokušava da kupi 15 parcela širom zemlje. Bez toga neće početi da rade i to je problem jer se suočavaju sa situacijama gde se zahteva restitucija ili nisu rešeni imovinski odnosi. To je možda najveći problem.

Iz naše perspektive mnoge procedure, pa i za kupovinu zemljišta, traju prilično dugo. Da li i Vama tako izgleda? U Lidlu, na primer, mi nisu rekli da na tako nešto nisu nailazili u drugim zemljama. Uvek je teško kupiti zemljište. Bosch je u tome bio brz. Zavisi gde hoćete da kupite. Lidl hoće da bude prisutan u gradovima što je malo teže. Mnogo zavisi i od lokalnih samouprava. Neke od njih više pomažu investitoru, neke manje. SIEPA i VIP rade dobar posao i pomažu kompanijama pri kupovini zemlje.

Kako su nemačke kompanije u Srbiji prošle prvih pet godina krize? Da li su po-većale ili smanjile obim proizvodnje i, što je još važnije, da li su povećale ili smanjile broj zaposlenih?Sigurno su i one pogođene krizom jer posluju na globalnom tržištu, ali kriza se ovde nije toliko osetila kao u nekim drža-vama, zbog niskog nivoa ekonomije. Zato i nemačke kompanije u Srbiji nisu bile previše pogođene. Mnoge su upravo došle u vreme krize. Pritisak se povećava, morate više da

Velika komparativna prednost Srbije u privlačenju investicija je motivisa-na i obrazovana radna snaga, ali i još

uvek nizak nivo prosečne plate. Sada iznosi oko 350 evra dok je u Hrvatskoj oko 1.000. Imate i administraciju koja radi dobro. To je atraktivan set uslova. Naravno, uvek može i bolje. Ovde posluje oko 400 nemačkih kompanija od kojih većina ima i proizvodne pogone. Uglavnom su to fabrike iz auto-mobilskog sektora, a tu su i Siemens koji proizvodi vetrogeneratore i farmaceutska kompanija Stada. U toku su razgovori Mer-cedesa i Ikarbusa o proizvodnji autobusa. Sve su to kompanije koje imaju poverenje u ovaj sistem – kaže u razgovoru za Sinergiju ambasador Republike Nemačke u Srbiji Heinz Georg Wilhelm.

Da li je interesovanje nemačkih kompa-nija za investiranje sada veće nego prošle godine?Teško je reći. Bio sam nedavno na ambasa-dorskoj konferenciji u Berlinu i sastanak sa mnom tražilo je deset nemačkih kompanija jer se interesuju da ulože u Srbiju. Trenut-no istražuju mogućnosti što ne znači da će sigurno investirati, ali se interesuju. Među tih deset kompanija nema automobilskih, ali ima onih koje, recimo, proizvode sisteme za borbu protiv požara što je potrebno jer je prošle godine bilo velikih problema

sa vatrom. Srbija je unapredila politički okvir posebno postizanjem sporazuma sa Kosovom. To je takođe od pomoći jer nemačke kompanije imaju više poverenja. Sa tim sporazumom i formiranjem nove vlade popravljen je imidž.

Srbija očekuje skori početak pregovora o članstvu u EU. Kako taj proces može da utiče na uslove poslovanja?To će stvoriti bolje uslove jer kompanije mogu da budu sigurne da će pravni sistem biti unapređen. Do ulaska u članstvo morate da usvojite celokupnu regulativu Evropske unije. Takođe, sa psihološke strane to pozi-tivno utiče na investitore.

Naša zemlja sada želi da izmeni delove Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

posebno zbog produžavanja roka do kojeg stranci neće moći da kupuju zemlju u Srbiji. Da li je to izvodljivo?Sve je moguće samo je potreban dogovor, koji zavisi od spremnosti članica EU i Evrop-ske komisije da to urade. Poljska je imala rok od 10 godina nakon kojeg je morala da dozvoli prodaju zemljišta strancima. Teško je reći da li rok od četiri godine koji ima Srbija može da se promeni. Razumem takve stavove jer su cene zemljišta trenutno niske. Kompanije mogu da kupe hektare jeftino, a to možda nije u interesu države. S druge strane, postoji nešto što se zove slobodna trgovina i sloboda investiranja i trebalo bi dobro da razmislite da li želite da produžite rok. Podsetiću da još ne postoji ni tačan datum za početak pregovora o članstvu, a to mogu da budu dugi pregovori. U slučaju

Još deset nemačkih kompanija se interesuje za DOLAZAK u Srbiju

Srpska birokratije nije najbolja od svih

birokratija, ali nije ni loša, funkcioniše. S druge

strane, sudovi su spori i procesi umeju da traju

nekoliko godina dok se ne dođe do rešenja

proizvodite, a jeftinije i morate da tražite bolja mesta. Srbija je dobro pozicionirana za tako nešto. U Češkoj je cena rada visoka, bliža ceni u Nemačkoj i Francuskoj, a Srbija je u tom smislu u dobroj poziciji.

Koje uspešne primere iz Nemačke može-mo da koristimo kako bismo stimulisali razvoj malih i srednjih preduzeća?To je važan deo pitanja razvoja jer srpska vlada daje previše naglaska na privlačenje stranih investicija. Moraju da unaprede mogućnosti za srpske preduzetnike i kompanije da investiraju i dobiju pristup kreditima banaka. Sada je prilično kompli-kovano za srpsku kompaniju da počne da radi. Jedan od problema je početni kapital. U Nemačkoj je uspostavljen sistem gde mogu da dobiju „meki“ kredit od držav-ne banke Kf W. To su krediti po niskoj kamatnoj stopi. Postoje instrumenti da se stimulišu domaće investicije, koje ovde nedostaju. Možda i mentalitet nije toliko okrenut pokretanju biznisa, a ni ambijent nije toliko pozitivan. Mislim da Vlada to razume i pokušavaju da promene stvari.

NALED jača regionalnu saradnjuNALED i GIZ Otvoreni regionalni fond sprovode projekat „Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi – BFC SEE“. Kako ocenjujete napore NALED-a da uspešan model certifikacije proširi na zemlje u regionu?To je veoma dobar projekat i odlično je što takvu ideju nastojite da proširite i na zemlje u okruženju jer time doprinosite jačanju regionalne saradnje koja je važna politika EU. Takođe, primetio sam velike NALED-ove banere na aerodromu kojima promovišete certifikovane opštine što takođe pozdravljam.

Nj.E. Heinz Georg Wilhelm


PARTNERI ZA USPEH Delegacija nemačke privrede u Srbiji

Delegacija nemačke privrede u Srbiji, koja je krajem 2002. inicirala osnivanje DSW kao posebnog pravnog lica, bavi se mnogo-brojnim privrednim aktivnostima. Osnovna misija obe pomenute institucije u Srbiji jeste unapređivanje ekonomske bilateralne saradnje.U ovo spadaju i informacije za ne-mačke kompanije o Srbiji kao potencijalnom investicionom cilju. Kada su u pitanju kon-kretna pitanja vezana za određenu branšu, Delegacija čak nemačkim preduzećima suge-riše koja lokalna samouprava jeste najpo-godnija investiciona lokacija. Dakle, nisu se slučajno neke značajne nemačke kompanije (kao Bosch, Falke, Leoni, Grammer, Conti-nental i druge) odlučile za opštine u kojima danas imaju široke proizvodne aktivnosti.Iz tog razloga bitno je da lokalne samouprave češće komuniciraju sa Delegacijom nemačke privrede i dostave im svoje informacije o pla-novima lokalnog privrednog razvoja, svojih industrijskih i bezcarinskih zona, lokalnim benefitima za strane direktne investitore... Predstavnici Delegacije rado se odazivaju na pozive lokalnih samouprava kako bi njihovim predstavnicima, kao i lokalnim privrednim udruženjima ili komorama, predstavili svoje aktivnosti i projekte vezane za direktnu po-dršku malim i srednjim preduzećima, privred-nim udruženjima i lokalnim samoupravama.Dobar primer dala je, pre neku godinu, opština Inđija, koja je u jednom danu za lokalne privrednike organizovala prezen-taciju aktivnosti više inostranih privrednih predstavništava i trgovinskih odeljenja u našoj zemlji. Tako su učesnici na jednom mestu mogli da dobiju informacije vezane za projekte podrške i privrednu saradnju sa mnogobrojnim privrednim partnerima iz regiona, Evrope i SAD.

Kada jedna nacionalna privredna in-stitucija kao Nemačka industrijsko-trgovinska komora (DIHK) ima

tako dugu i uspešnu tradiciju iza sebe, onda nije teško shvatiti zašto je njena privreda jedna od vodećih u svetu.Ako Vas put dovede u nemačku prestonicu obavezno posetite i „Kuću nemačke pri-vrede“.Već pri ulazu u centralni atrium,koji obuhvata respektabilan kompleks zgrada na samoj obali berlinske reke Špre (Spree), postajete svesni u kakvu ste moćnu instituci-ju došli. Istorija nemačkih komora vezuje se za tradiciju privrednog udruživanja trgovaca i proizvođača u ovom delu Evrope još u XII veku. Kao svoj zvanični datum osnivanja DIHK slavi 13. maj 1861. kada je održan veliki skup nemačkih trgovaca u Hajdelber-gu. DIHK danas obuhvata čitavu mrežu od 80 lokalnih komora kao i Spoljnotrgovinsku komoru (AHK) koju danas predstavlja 120 kancelarija u 80 zemalja sveta (u našoj zemlji deluje kroz Delegaciju nemačke privrede u Srbiji od 2001. godine). Iz tog razloga DIHK predstavlja najvažnijeg glasnogovornika nemačke industrije, trgovine i zanatstva na nacionalnom, evropskom i svetskom nivou.Značaj ove institucije najbolje pokazuju česte posete nemačke kancelarke Angele Merkel koja na najbolji način promoviše njene aktivnosti. Važne privredne informaci-je o nacionalnom i svetskom ekonomskom razvoju, koje Kancelarka ovde dobija iz prve ruke, pomažu joj da kreira globalnu ekonomsku politiku svoje zemlje.Zastupanje interesa nemačkih preduzeća,

koja su u obavezi da plaćaju članarinu, obav-ljaju lokalne komore (IHK). Međutim, bitno je napomenuti da su njeni najveći finansijeri velike nemačke kompanije priznate u svetu, koje to, ujedno, shvataju i kao svoju dostojnu društvenu odgovornost. Ovakav „kontinen-talni“ model udruživanja su, pored Nemačke, usvojile i neke druge evropske zemlje poput, recimo, Francuske i Italije. Sa druge strane tzv. anglosaksonski model udruživanja više se bazira na uslugama parcijalnih interesa najvećih članova. Ono što im je zajedničko je da oba sistema posluju na komercijalnoj osnovi, odnosno svojim članicama prema tržišnom principu nude čitave palete usluga, od pravnih i poreskih pa do posredovanja i ispitivanja novih tržišta i konkurencije.

Na nedavno održanom sajmu karijere u Beogradu, koje su organizovale Delegacija nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srp-sko privredno udruženje (DSW), koje u ovom trenutku ima preko 260 članova, u fokusu oba dana sajma bili su konferencija i forum posvećeni informacijama o dualnom sistemu obrazovanja u Nemačkoj iz koga bi Srbija mogla mnogo da uči: naime, sistem obrazovanja u Nemačkoj formira pre svega privreda u saradnji sa Saveznim ministar-stvom prosvete a ne obrnuto. Edukativna funkcija nemačke komore zasniva se na dualnom obrazovanju kadrova u kompani-jama, gde dominira praktičan rad i gde se posebno težište stavlja na zanatstvo, koje u Srbiji sve brže odumire.

Opštine bi trebalo da Delegaciji nemačke privrede dostavljaju informacije o planovima lokalnog privrednog razvoja, industrijskim zonama i podsticajima ukoliko žele da privuku nemačke kompanije

Za nemačkog investitora pokucajte kod nas

Najveće nemačke investicije u SrbijiIme Branša Opština mil €Stada-Hemofarm Farmacija Vršac, Šabac 510Metro Cash & Carry Trgovina Nekoliko opština 165Messer Tehnogas AD Hemijska Beograd, Bor, Smederevo 120Henkel Hemijska Kruševac, Inđija 130Siemens Elektronika Subotica 35Knauf Insulation Građevinska Surdulica 31Fresenius Medical Care Farmacija Vršac 25Leoni Auto industrija Prokuplje 15Dräxlmaier DAD Auto industrija Zrenjanin 12Norma Group Auto industrija Subotica 11Falke Tekstil Leskovac 10Geze Građevinska Zrenjanin 7Bauerhin-IGB Automotive Auto industrija Indjija 7Harder Digital Sova Elektronika Niš 6Grammer Auto industrija Aleksinac 5Wacker Neuson Građevinska Kragujevac, Lapovo 5Meggle Prehrambena Kragujevac 5Gruner Elektronika Vlasotince 4Dunkermotoren Elektronika Subotica 3Vossloh-Schwabe (Panasonic) Elektronika Svilajnac 2

Autor Milan Vučkovićje saradnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji nadležan za odnose sa javnošću

Ukoliko pitate zašto nemačka ekonomija ima interes da podrži privredu domaćina od-govor je jasan: Nemačka privreda u svakom trenutku ima veliki interes da se i lokalna kao i nacionalna privreda zemlje domaćina rav-nomerno i ubrzano razvija jer inostrana pro-izvodna preduzeća mogu dobro da posluju samo uz zdravu konkurenciju i kooperaciju sa kvalitetnim domaćim dobavljačima kako bi krajnji proizvod mogao da bude konku-

rentan na svetskom tržištu. Zato je veoma bitna činjenica da nemačke kompanije sa sobom uvek donose i tehnološke inovacije. Aktuelni nemački ministar ekonomije (Dr Philipp Rösler) dao je jasan odgovor na pitanje novinara zašto je nemačka privreda toliko uspešna u svetu: „Snaga nemačkih preduzeća leži u njenoj širokoj proizvodnoj paleti koja se tradicionalno bazira na visoko kvalitetnim i inovativnim proizvodima. Zato partneri nemačkih preduzeća u svetu kao tri glavne osobine za nemačke kompanije i njihove radnike navode: vrednoću, pouzda-nost i tačnost.“Poput ljudi tako i privrede dve zemlje mogu mnogo da na(uče) jedna od druge. Prava pri-lika za opušteni dijalog u tom smislu, sa veli-kom kriglom piva u rukama, je Oktoberfest u Beogradu koji već tradicionalno organizuje Nemačko-srpsko privredno udruženje za preko 1.200 svojih članova i njihovih poslov-nih partnera u Beogradu.

Angela Merkel čest gostZnačaj Nemačke industrijsko-trgovinske komore najbolje pokazuju česte pose-te nemačke kancelarke Angele Merkel koja na najbolji način promoviše njene aktivnosti. Važne privredne informacije o nacionalnom i svetskom ekonomskom razvoju, koje Kancelarka ovde dobija iz prve ruke, pomažu joj da kreira globalnu ekonomsku politiku svoje zemlje.

Interes za ulaganjeUkoliko pitate zašto nemačka ekonomija ima interes da podrži privredu domaćina odgovor je jasan: Nemačka privreda u svakom trenutku ima veliki interes da se i lokalna kao i nacionalna privreda zemlje domaćina ravnomerno i ubrzano razvi-ja jer inostrana proizvodna preduzeća mogu dobro da posluju samo uz zdravu konkurenciju i kooperaciju sa kvalitetnim domaćim dobavljačima kako bi krajnji proizvod mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu.

Izvor: SIEPA i Delegacija nemačke privrede u Srbiji


Prekogranična saradnja za promociju investicijaPARTNERI ZA USPEH

Koja su vaša očekivanja od EU CBC IP projekta?Ovaj projekat obuhvata aktivnosti na izgradnji i podizanju kapaciteta zaposlenih u našoj opštini

za privlačenje investicija, kroz usavršavanja sa eminentnim stručnjacima iz prakse, kao i konkretne aktivnosti na promociji potencijala opštine, putem direktnog kontakta sa potencijal-nim investitorima. Ovo će biti realizovano kroz tri investicione misije u inostranstvu, posetu stranih investitora Odžacima, odnosno posetu sajmu investicija u Hanoveru. Takođe, rade se i dve sektorske i dve podsektorske studije iz sfere poljoprivrede i hemijske industrije, kao i veoma važna investiciona strategija sa trogodišnjim akcionim planom. Ovaj “miks” aktivnosti kroz projekat IP CBC doprinosi sistemskom pristupu opštine Odžaci ka privlačenju investicija i slobo-dan sam da naglasim da vrlo mali broj opština u Srbiji i okruženju radi na ovaj način.

Šta opština konkretno nudi potencijalnim investitorima? Šta je to što biste želeli da promovišete?Opština Odžaci raspolaže sa kompletno opre-mljenom industrijskom zonom na oko 30ha sa svim priključcima i železničkim kolosekom, u kojoj je u oktobru otvoren pogon eminentne

Hrvatska i Srbija zajedno privlače ulagačeU projektu prekogranične saradnje učestvuju tri opštine iz Hrvatske i dve iz Srbije

Sve lokalne samouprave tokom projekta izradiće sektorske i podsektorske studije investicionih potencijala

Ciljni sektori: poljoprivreda i hemijska industrija

Leta 2012. NALED je uz podršku Evropske unije otpočeo implemen-taciju dvogodišnjeg Projekta prekogranične saradnje za promociju investicija „EU Cross Border Cooperation for Investment Promotion“.

Projekat se sprovodi u saradnji sa partnerskom organizacijom iz Hrvatske – Ured za međunarodnu saradnju TINTL kao i sa pet lokalnih samouprava sa obe strane granice, tj. sa opštinama iz Vukovarsko-srijemske županije (Gradište, Lovas, Ilok) i Zapadno-bačkog okruga (Odžaci i Kula). Ukupna vrednost pro-jekta je 594.600 evra, od čega Evropska unija finansira 505.420 evra. U okviru

Koja su vaša očekivanja od EU CBC IP projek-ta?Očekivanja su da naša opština, zahvaljujući ovom projektu, u značaj-noj meri poboljša svoje

institucionalne i tehničke kapacitete, i da bude maksimalno spremna za privlačenje stranih i domaćih investicija. Takođe, očekujemo i da ceo region Zapadne-bačke bude vidljiviji i konkurentniji na svetskoj investicionoj mapi. S obzirom da je otvaranje novih radnih mesta prioritet održivog razvoja naše opštine, pro-jekat promocije i privlačenja investicija je od ključnog značaja za nas.

Šta opština konkretno nudi potencijalnim investitorima? Šta je to što biste želeli da promovišete?Opština Kula od 2012. godine ima svoju industrijsku zonu, koja je u potpunosti spremna za investiranje, odnosno izgradnju pogona. Najatraktivnija je zona između Kule i Vrbasa, na površini od 20 ha, koja se oprema kontinuirano. Opština pruža mogućnost da se parcelacijom lokacija u potpunosti prilagodi potrebama investitora. Pored pred-nosti izabrane lokacije i posebnih olakšica koje se nude investitorima, opština takođe daje prioritet i pruža pomoć investitorima u

međunardone kompanije Magna Seating, koja se bavi proizvodnjom presvlaka za auto sedišta. U fabrici će raditi preko 450 zaposlenih. Tu je i reka Dunav sa lukom „Dunav-Bogojevo“ za koju trenutno radimo studiju izvodljivosti za izgradnju robno transportnog centra. Svakako tu su i kompanije u vlasništvu države: hemijska industrija Hipol i Poljostroj, koji se bavi proizvodnjom poljoprivrednih mašina. Ove kompanije imaju tržište ali je potrebno u što kraćem roku pronaći strateške partnere koji će investirati u modernizaciju i uposliti još ljudi.

Zašto ste baš izabrali sektor hemijske industrije, kao najznačajniji za dalji ekonomski razvoj opštine?Sektor hemijske industrije smo izabrali jer na teritoriji opštine Odžaci imamo hemijsku industriju Hipol koja proizvodi polipropilen, Greiner Packaging koji se bavi proizvodnjom ambalaže za mlečnu industriju (prerađuju po-lipropilen) i još dvadesetak malih kompanija koje su vezane za Hipolovu sirovinu. Cilj nam je da za ovu kompaniju pronađemo partnera koji bi uvećao proizvodne kapacitete, za šta postoje osnovane studije, a u međuvremenu privučemo još kompanija čija se proizvodnja zasniva na proizvodima od polipropilena i na taj način obezbedimo da 30% Hipolove proi-zvodnje bude prerađeno u Odžacima. Dakle, ovim pristupom ćemo sa jedne strane dobiti

mnogo snažniji Hipol, a sa druge još kompa-nija koje će uposliti ljude iz naše opštine.

Koji su problemi i prepreke razvoju opštine Odžaci?Prva prepreka jeste nespremnost struktura u javnom sektoru na promene. Druga, nespre-mnost žitelja jedne opštine na usavršavanje. Kao što sam napomenuo da nam je kompa-rativna prednost kvalifikovana i konkurentna radna snaga, tako postoji i problematika u ljudima koji bi trebali da vode srednji menad-žment ili top menadžment u firmama. Mnogi mladi ljudi iz opštine nakon studija se ne vra-ćaju više u malu sredinu i to je nenadoknadiv gubitak. Svakako jedan od najvećih problema jesu finansije. Opštine su u toku ove godine doživele izuzetan šok izmenama zakona o po-reskom sistemu, a konkretno, naša opština je na godišnjem nivou izgubila je oko 70 milio-na dinara prihoda. To je iznos koji je dovoljan da se kompletno opremi industrijska zona od 20 hektara, da se stimulišu investitori kroz plaćanje obuka za zaposlene ili za aktivne mere zapošljavanja. Sada se najavljuju nove mere smanjenja određenih poreza na zarade i to je ogromna opasnost za lokalne samou-prave. Lično smatram da razvoj Srbije kreće od lokalnog ekonomskog razvoja i da opštine moraju imati u potpunosti drugačiji položaj u odnosu na sadašnji.

procesu pribavljanja potrebnih dozvola i pri ubrzavanju birokratskih procedura. Pored toga, potencijalnim ulagačima nudimo raspo-ložive braunfild lokacije, mogućnost ulaganja u obnovljive izvore energije kroz projekte javno-privatnog partnerstva, kao i strateško povezivanje sa lokalnim preduzećima, koja imaju jasno definisane planove za širenje proizvodnih kapaciteta i povećanje izvoza.

Zašto ste baš izabrali sektor poljoprivrede, kao najznačajniji za dalji ekonomski razvoj opštine?Nekada poznata po razvijenoj industrijskoj proizvodnji, sa nekoliko velikih fabrika iz sektora metalurgije, kožarske i tekstilne industrije, opština Kula sada predstavlja sredinu u kojoj dominira poljoprivredna proizvodnja. Tu konstataciju potvrđuje činjenica da 94% ukupne teritorije opštine predstavlja obradivo zemljište, što iznosi oko 41.000 hа. Takođe, veliki deo našeg sta-nivništva se pretežno bavi poljoprivrednom delatnošću, što zajedno sa raspoloživim zemljištem, predstavlja odličnu proizvodnu bazu za oktup i preradu. Iz ovih razloga, kao i zbog povezanosti i uticaja na ostale privredne delatnosti, poljoprivreda ima izuzetan značaj za razvoj. U okviru projekta Prekogranične saradnje za privlačenje inve-sticija (EU CBC IP), koji implementiramo

u saradnji sa NALED-om, radi se sektorska studija za oblast poljoprivrede. Izradom studije, očekujemo da dobijemo ekspertizu i dodatne informacije koje će nam pomoći da budemo u dobroj meri spremniji za korišćenje IPA fondova namenjenih razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju, a čije se otvaranje očekuje tokom sledeće godine.

Koji su problemi i prepreke razvoju opštine Kula?Opština Kula je verovatno jedna od retkih lokalnih samouprava koja je potpuno samo-stalno krenula u proces izgradnje i opremanja industrijske zone, što je zahtevno, pre svega u finansijskom smislu. Pored izgradnje ove zone koja je u toku, najveći problem za opštinu je rešavanje ekoloških pitanja. Trenutno je u toku izgradnja Centralnog prečistača za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu. Sa druge strane, izgradnja kanalizacionog siste-ma od Crvenke do Kule predstavlja klučno i konačno rešenje za problem otpadnih voda i Velikog bačkog kanala. I pored toga što opština već ima urađene projekte i kompletnu dokumentaciju za ovaj ključni problem, još uvek nisu obezbeđena sredstva za realizaciju (2 miliona evra). Očekujemo i nadamo se da će državni organi prepoznati značaj rešavanja ovih problema, kako bi opština mogla nesme-tano i ubrzano da se razvija.

Miloš Pejčić, predsednik Skupštine opštine i EU CBC IP projektni koordinator opštine Odžaci Milić Vulović, saradnik za informisanje i EU CBC IP projektni koordinator opštine Kula

projekta opštine će dobiti virtuelne one-stop-shopove za investitore i baze podataka, sektorske i podsektorske studije investicionih potencijala za ciljane grane privrede – prehrambenu i hemijsku industriju, investicionu strategiju sa akcionim planovima, promotivne materijale, tehničku podršku u procesu privlačenja investicija. Takođe, opštine če učestvovati u investicionim misijama i susretima s potencijalnim ulagačima i poslovnim partnerima u zemlji i ino-stranstvu, i posetiće najveći industrijski sajam na svetu Hannover Messe. Evo šta kažu korisnici o ovoj inicijativi.


Novi članovi NALED-aPARTNERI ZA USPEH

Dobrodošli u NALED

Jurija Gagarina 36v, 11070 Novi Beograd+381 11 310 55 00

[email protected], www.dhl.rs

DHLDHL je svetski lider u transportu i logistici. Pored međunarodnog ekspresnog kurirskog transporta pošiljaka “od vrata do vrata”, DHL nudi drumski, brodski i železnički transport robe. DHL primenjuje najsavremenija logistička rešenja za privredu, pružajući usluge skladištenja, carinjenja i distribucije u međunarodnom i domaćem saobraćaju. Otpremu izvoznih pošiljaka vrši svakog radnog dana iz Beograda, avionom tipa „Antonov 26“ na relaciji Beograd - Budimpešta – Lajpcig, dok uvozni materijal stiže u Beograd istom rutom u ranim jutarnjim časovima svakog radnog dana. U Srbiji je aktivan od 1983. godine. Do danas je investirao više od 20 miliona evra i transportovao preko 6 miliona pošiljaka koje su težile preko 12 milona tona.

Francuska 5/III/8, 11000 Beograd+381 11 32 86 368, +381 11 32 88 661

[email protected], www.hd-ecg.com

Evropska Konsalting Grupa (ECG)ECG je međunarodna konsultantska kompanija osnovana 2001, sa sedištem u Beogradu, koja uspešno sprovodi projekte tehničke pomoći u javnom sektoru u Srbiji i zemljama jugoistočne Evrope. Oblasti delovanja uključuju obrazovanje i zapošljavanje, finansije i ekonomiju, informacione i komunikacione tehnologije i inovacije, zdravstvo, pravosuđe, javnu upravu i građansko društvo. Glavni partneri su Evropska unija, Svetska banka, Američka agencija za međunarodni razvoj, i nacionalne vlade i njihove ustanove.

Beogradski put b.b., 26300 Vršac +381 13 803100

[email protected], www.hemofarm.com

www.facebook.com/SvakodobroHemofarmTwitter @SvakoDobroHF

HemofarmHemofarm je osnovan 1960. godine u Vršcu. Pored Vršca, gde je najveći proizvodni kom-pleks, Hemofarm Grupa ima moderne fabrike u Dubovcu, Podgorici, Šapcu i Banja Luci. Hemofarm proizvodi visokokvalitetne, efikasne, bezbedne i dostupne generičke farmace-utske proizvode najnovije generacije primenjujući najsavremenije tehnologije i procese proizvodnje. Lider je na domaćem farmaceutskom tržištu, najveći izvoznik lekova iz zemlje i od 2006. godine član nemačke STADA Grupe. Hemofarm proizvodi 11, od ukupno 14 farmakoterapijskih grupa prema ATC klasifikaciji. Bogat portflio ima više od 140 INN proizvoda sa oko 280 formi i doza. Preparati koji se izdaju bez lekarskog recepta (OTC), zauzimaju lidersku poziciju na farmaceutskom tržištu Srbije.

Bulevar Mihajla Pupina 115 e, 11070 Novi Beograd

+381 11 3539 539, 3539 555, 381 11 3539 599 (faks)

[email protected], www.mkgroup.rs

MK GroupMK Group je jedna od najvećih i najušpesnijih holding kompanija u Srbiji sa tradicijom od preko 30 godina u čijem sastavu se nalazi više od 36 povezanih preduzeća. Zapošljava više od 5.000 radnika u Srbiji i Ukrajini. Kompanija se bavi strateškim vođenjem poslovanja i korporativnim upravljanjem u oblastima poljoprivrede, poljoprivredne industrije, šećerne industrije, mesne industrije, turizma, obnovljivih izvora energije, IT tehnologije, finansija i upravljanja nekretninama. Među najznačajnijim spadaju kompanije MK Commerce, Sunoko, Carnex, MK Mountain Resort, Agro Invest Ukrain. MK Group trenutno je najveća vertiklano integrisana poljoprivredna kompanija u celoj Evropi sa ozbiljnim planovima za proširenje i na druga tržišta.

Dr Agostina Neta 30A, 11070 Novi Beograd+ 381 11 61 28 071, + 381 60 444 01 21

[email protected], www.spos.info

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Savez pčelarskih organizacija Srbije osnovan je pre 116 godina (1897). U članstvu ima 208 opštinskih pčelarskih organizacija, sa 8.765 članova. Izdaje časopis Pčelar, organizuje stručne skupove i ima registrovanu privrednu delatnost. Trenutno radi na implementaciji EU projekta “Reka meda” (učešće SPOS-a 24%) koji finansira izradu specijalne tegle za med samo za članove SPOS-a, i uspostavljanje privatnog standarda kvaliteta kakav u tom obliku ne postoji nigde u svetu, i potrošačima apsolutno garantuje kvalitet.

Jurija Gagarina 7b, 11070 Beograd+381 11 71 55 275, +381 11 71 55 276

[email protected], www.sgs.rs

SGSSGS Beograd je osnovan 2001. godine kao punopravni član SGS grupe, najveće svetske organizacije za kontrolu, sertifikaciju, ispitivanje i monitoring. Zahvaljujući profesional-nom iskustvu, poštovanju etičkih standarda i podršci globalne mreže, SGS Beograd je postao vodeća međunarodna kompanija u Srbiji u oblasti kontrole i sertifikacije. U sastavu su savremena laboratorija u Novom Sadu, akreditovana prema standardu SRPS ISO/IEC 17025 i poslovnica u Baru. SGS Beograd Education center pruža mogućnost obrazovanja uz sticanje odgovarajućih diploma, prepoznatljivih u najmanje 180 zemalja sveta u kojima posluje SGS grupa.

Alekse Markišića 103, Soko Banja 18230+ 381 18 88 48 58, +381 63 47 07 11

[email protected], www.stefkom.rs

StefkomStefkom postoji i posluje od 1962.godine kao porodične kompanija sa dugom tradicijom u delu trgovine, kao i uslužnih delatnosti. Bavi se prodajom i uslugama ugradnje završnog materijala u građevinarstvu. Na čelu kompanije g. Dragoslav Stefanović radi sa timom menadžera prodaje i stručnim konsultanatima. Primarna delatnost kompanije Stefkom je pružanje logističke podrške, finasijskih i tehničkih pitanja. Stefkom stoji na raspolaganju svojm kucima u rešavanju probelma i pravom odabiru robe iz svog širokog prodajnog asortimana.

Svetozara Markovića 56/5, Beograd+381 11 26 56 419, +381 63 30 90 11

[email protected], www.reciklerisrbije.com

Udruženje reciklera Srbije Udruženje reciklera Srbije, osnovano je 05.03.2013. godine, sa namerom da štiti i razvija reciklažnu industriju Srbije i privredne subjekte koji deluju u oblasti upravljanja i tretmana otpada, uvažavajući tri osnovna načela održivog razvoja: privredni rast, zaštitu životne sredine i poštovanje specifičnog društveno ekonomskog interesa zajednice u kojoj radimo. Danas naša industrija zapošaljava u okviru 2.200 kompanija koje se bave na različite načine tretmanom otpada oko 5.000 radnika, a indirektno kroz sakupljačnu mrežu kooperanata još 10.000 ljudi koji rade i žive od reciklažne industrije.

Obilicev venac 18-20/VII, 11000 Beograd+381 11 328 35 27, 381 11 630 15 27 (faks)

www.windvision.com

WindVisionWindvision je belgijsko-holandska kompanija koja u Srbiji razvija projekat izgradnje vetroelektrane na teritoriji opštine Alibunar, ukupnog kapaciteta 174MWh. Realizacija ovog projekta ukupne vrednosti oko 290 miliona eura, omogućiće ne samo povećanje kapaciteta korišćenja energije iz obnovljivih izvora, nego i stvoriti uslove za dugoročni ekonomski razvoj na lokalnom nivou. Windvision je kao proizvođač zelene energije prisutan u Belgiji, Francuskoj, Kipru, Španiji i Maroku.

REŠENJA TESTA Koliko znate o promociji investicija: 1-b, 2-c, 3-a, 4-c, 5-a, 6-b, 7-c, 8-b, 9-f, c, d, a, e, b

82 SINERGIJA

PARTNERI ZA USPEH

Advokatska kancelarija Kosić www.kosiclaw.co.rsAerodrom Beograd www.beg.aeroAgri Business Partner www.bpi-holding.comAsseco SEE www.asseco-see.comBall Packaging www.ball-europe.comBanca Intesa www.bancaintesabeograd.comBeohemija Inhem www.beohemija.comCIM Group www.cimgrupa.euCoca Cola HBC Srbija d.o.o. www.coca-colahellenic.rsComtrade www.comtradegroup.comConfluence Property Management www.confluence .rsContinental Wind Serbia doo www.continentalwind.rsDeloitte www.deloitte.comDelta Agrar www.deltaagrar.rsDelta Generali osiguranje www.deltagenerali.rsDelta Real Estate www.deltarealestate.rsDHL International Beograd d.o.o. www.dhl.rsEcovis Confidas d.o.o. www.ecovis.comEnergoprojekt www.energoprojekt.rsErste banka ad Novi Sad www.erstebank.rsEurobank a.d. Beograd www.eurobank.rsGi Group Company www.gigroup.rs Gomex www.gomex.rsGrant Thornton www.gt.co.rsGrupa Zastava Vozila www.zastava-automobili.comHalifax Consulting d.o.o. www.halifaxconsulting.comHD European Consulting Group www.hd-ecg.comHemofarm www.hemofarm.rs

Holcim d.o.o. www.holcim.rsHyatt Regency Belgrade www.belgrade.regency.hyatt.comHypo Alpe-Adria-Bank www.hypo-alpe-adria.rsImlek www.imlek.rsIndustrijske nekretnine www.industrijskenekretnine.rsITM www.itm.rsIvančić i sinovi www.ivancic.comJP PTT Srbija www.ptt.rsJTI www.jti.comJUBMES Banka www.jubmes.rsJugo - Impex www.ereciklaza.comKaranović / Nikolić www.karanovic-nikolic.comKnjaz Miloš www.knjaz.co.rsKomercijalna Banka www.kombank.comKoncern Bambi www.bambi.rsKonsing Group www.konsing.comLuka Beograd www.lukabeograd.comMedija Centar www.mc.rs Messer Tehnogas www.messer.rsMicrosoft www.microsoft.comMK Group www.mkgroup.rsMSD Merck Sharp & Dohme www.merck.comNimax www.nimax.rsNovosadski Sajam www.sajam.netOMV Srbija www.omv.co.rsPejak Handel www.pejak-handel.netPetite Geneve Petrović www.petitegeneve.comPFB d.o.o. www.pfb.rs

Philip Morris Operations www.pmi.comPhoenix Pharma www.phoenixpharma.rsPorr Werner Weber www.porr.rsPricewaterhouseCoopers www.pwc.rsPrivredna Banka Beograd www.pbb-banka.comProCredit Bank Beograd www.procreditbank.rsRepresent Communications www.represent.rsRudnik AD - Beograd www.contango.rsSAGA d.o.o. www.saga.rsSava Osiguranje www.sava-osiguranje.rsSchneider Electric Srbija www.schneider-electric.rsSGS www.sgs.comSiemens www.siemens.rsSoja protein www.sojaprotein.rsStefkom Telekom www.telekom.rsTelenor www.telenor.rsTigar www.tigar.comTitan Cementara Kosjerić www.titan.rsTPA Horwath www.tpa-horwath.coomUdruženje reciklera Srbije www.reciklerisrbije.comURBIS design www.urbisinc.comValjaonica bakra Sevojno www.coppersev.comVeletržnica Beograd www.veletrznica.co.rsVIP mobile www.vipmobile.rsWindVision Operations www.windvision.comZdravlje Actavis www.actavis.rs

KOMPANIJE

Grad Beograd www.beograd.rsGrad Čačak www.cacak.org.rsGrad Kragujevac www.kragujevac.rsGrad Kraljevo www.kraljevo.orgGrad Kruševac www.krusevac.rsGrad Leskovac www.gradleskovac.orgGrad Loznica www.loznica.rsGrad Niš www.ni.rsGrad Novi Sad www.novisad.rsGrad Pančevo www.pancevo.rsGrad Požarevac www.pozarevac.rsGrad Šabac www.sabac.orgGrad Sombor www.sombor.rsGrad Sremska Mitrovica www.sremskamitrovica.org.rsGrad Subotica www.subotica.rsGrad Užice www.graduzice.orgGrad Valjevo www.valjevo.org.rsGrad Vranje www.vranje.org.rsGrad Zaječar www.zajecar.infoGrad Zrenjanin www.zrenjanin.org.rsOpština Aleksinac www.aleksinac.orgOpština Alibunar www.alibunar.rsOpština Apatin www.soapatin.orgOpština Aranđelovac www.arandjelovac.rsOpština Arilje www.arilje.org.rsOpština Bač www.bac.rsOpština Bačka Palanka www.backapalanka.rs

Opština Bečej www.becej.rsOpština Bela Palanka www.belapalanka.org.rsOpština Boljevac www.boljevac.org.rsOpština Bor www.opstinabor.rsOpština Bujanovac www.bujanovacin.rsOpština Ćuprija www.cuprija.rsOpština Dimitrovgrad www.dimitrovgrad.rsOpština Golubac www.golubac.org.rsOpština Gornji Milanovac www.gornjimilanovac.rsOpština Inđija www.indjija.netOpština Ivanjica www.ivanjica.rsOpština Kanjiža www.kanjiza.rsOpština Kikinda www.kikinda.rsOpština Kladovo www.kladovo.org.rsOpština Knjaževac www.knjazevac.rsOpština Kosjerić www.kosjeric.rsOpština Kovačica www.kovacica.orgOpština Kovin www.kovin.org.rsOpština Kula www.kula.rsOpština Lajkovac www.lajkovac.org.rsOpština Lapovo www.lapovo.orgOpština Lazarevac www.lazarevac.rsOpština Merošina www.merosina.org.rsOpština Mladenovac www.mladenovac.rsOpština Negotin www.negotin.rsOpština Nova Varoš www.novavaros.rsOpština Novi Bečej www.novibecej.rs

Opština Novi Beograd www.novibeograd.rsOpština Obrenovac www.obrenovac.rsOpština Odžaci www.odzaci.rsOpština Osečina www.osecina.comOpština Palilula www.palilula.org.rsOpština Pećinci www.pecinci.orgOpština Pirot www.pirot.rsOpština Plandište www.plandiste-opstina.rsOpština Požega www.pozega.org .rsOpština Prokuplje www.prokuplje.org.rsOpština Rača www.raca.rsOpština Rakovica www.rakovica.rsOpština Ražanj www.razanj.orgOpština Ruma www.ruma.rsOpština Senta www.zenta-senta.co.rsOpština Šid www.opstinasid.orgOpština Stara Pazova www.starapazova.euOpština Svilajnac www.svilajnac.rsOpština Trstenik www.trstenik.rsOpština Tutin www.tutin.rsOpština Ub www.opstinaub.org.rsOpština Veliko Gradište www.velikogradiste.org.rsOpština Vračar www.vracar.org.rsOpština Vrbas www.vrbas.netOpština Vrnjačka Banja www.opstinavrnjackabanja.comOpština Vršac www.vrsac.comOpština Zvezdara www.zvezdara.com

ACES www.aces.rsBIRN Srbija www.birn.eu.comDostignuća Mladih u Srbiji www.ja-serbia.orgEcoist www.ecoist.rsEtnomreža www.ethnonetwork.comFondacija Ana i Vlade Divac www.fondacijadivac.org

Fondacija PEKSIM www.peximfoundation.orgGrađanske inicijative www.gradjanske.orgGrupa 484 www.grupa484.org.rsInicijative www.theinitiatives.orgUdruženje UVRA www.uvra.netSavez pčelarskih organizacija Srbije www.spos.info

Smart Kolektiv www.smartkolektiv.orgSrpska filmska asocijacija www.filminserbia.comTeleskopTRAG fondacija www.tragfondacija.org Udruženje URAN www.uran.rs

LOKALNE SAMOUPRAVE

ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA

Projekat uvođenja telemedicine u istočnoj Srbiji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podršku Fondacije Merck Sharp & Dhome (MSD) i u saradnji sa Domom zdravlja Boljevac, Zdravstvenim centrom Zaječar i Kliničkim centrom Niš

TELEMEDICINA

PILOT PROJEKAT - UVOĐENJE TELEMEDICINE

U ISTOČNOJ SRBIJI

SAVREMENA DIJAGNOSTIKA I SPECIJALISTIČKI PREGLEDI

PREKO VIDEO LINKA

PRVI CENTRI TELEMEDICINE: BOLJEVAC, ZAJEČAR I NIŠ

Zdravlje na daljinu

Članovi NALED-a

Documents

Sinergija - povoljno poslovno okruženje