Zbogom radnoj knjižiciUsvajanjem izmena Zakona o radu u julu 2014. uspešno je završena dugo najvljivana reforma koja uvodi fleksibilnije tržište rada

REGULATORNI OKVIR

74str.

Razigravanje ekonomijeLeo D’aes, ambasador Belgije: Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrija lizuje prema zahtevima budućnosti

PARTNERI ZA USPEH

98str.

Evropski put SrbijeMichael Davenport, šef EU delegacije: Evropska unija je najveći donator i investitor u Srbiji – proces pridruživanja će to pojačati

U SINERGIJI

BROJ 4 | AVGUST 2014. POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK

ISS

N 2

33

4-8

40

2

TEMA BROJA

EVROPSKA UNIJA NA VIDIKU

WWW.NALED-SERBIA.ORG

24str.

2 SINERGIJA

3avgust 2014 |

IMPRESUM REČ UREDNIKA

UVOD U TEMU BROJA

DIREKTOR Violeta Jovanović / violeta_jovanovic@naled-serbia.org

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milica Stefanović /milica_stefanovic@naled-serbia.org

IZVRŠNI UREDNIK Ivan Radak / ivan_radak@naled-serbia.org

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU Zoran Zarković / zoran_zarkovic@naled-serbia.org

SARADNICI Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Aleksandar Nikolić, Ana Knežević-Bojović, Miša Brkić, Mijat Lakićević

ADVERTAJZING Milica Mandić / milica_mandic@naled-serbia.org

ŠTAMPA BiroGRAF

IZDAVAČ

Expose by NALEDMakedonska 30/VII 11000 Beograd, Srbijat: 011 33 73 063 f: 011 33 73 061 e: naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд33

SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalnealijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavnii odgovorni urednik Milica Stefanović. -2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf ). - 27 cm

Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku:Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593ISSN 2334-8402 = SinergijaCOBISS.SR-ID 199171340

Ona je velika misterija. Po čaršiji kruže razne priče o njoj, od toga da je to obe-ćana zemlja u kojoj teče med i mleko, pa

do opreznijih stavova koji postavljaju pitanje što je Island odustao od pregovora i zašto je u Bugarskoj tako nizak standard. Mediji redovno prenose šta je koji evropski zvaničnik rekao, spominju se razne institucije i razna strana imena, sporazumi, uslovi, koraci, poglavlja, pa običan čovek više ništa ne razume ko je tu ko, jesmo li ušli il’ izašli i dokle to tako. Bez obzira koliko malo znaju o njoj – ono što izgleda sigurno je da su danas svi za nju, i to od ka-da je pre neku godinu, jedna od najvećih političkih partija promenila svoje ime i kurs, pa je više od mi-lion i po građana, njenih glasača, čini se preko noći prešlo iz evro-skeptika u iskrene evro-zagovornike što je rezultat bez presedana u novijoj istoriji naše zemlje. Da li je to dobro za nas ili ne – možda je najbolje konsultovati činjenice: 75 % stranih direktnih investicija od 2005. na ovamo poreklom je iz Evropske unije, 63 % našeg izvoza odlazi u EU, i ona je naš najveći donator sa više od dve i po milijarde evra bespovratno uloženih sredstava. Pa možda je red da je bolje upoznamo.

Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a”

Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE, prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal

Najvažniji zadatak Srbije u godinama pred nama je apso-lutna posvećenost evropskim

integracijama. Na Vladu Srbije ne treba vršiti pritisak da se evropske integracije izvedu u što kraćem roku. Brzina u ovom procesu nije od ključne važnosti jer ni sam trenutak pristupanja EU nije od ključne važnosti. Važno je „učiti sa razumeva-njem“, a ne bubati i prepisivati. Važno je putovanje, a ne destinacija. Da bi Srbija profitirala od evropskih integracija mi moramo razumeti suštinu tih integracija. Tolike zemlje, nove članice EU su poku-šavale i, na njihovu žalost i na žalost EU, uspele da ispune formu, bez same suštine. Važno je da Srbija ovo izbegne. Šta NALED očekuje od evropskih inte-gracija? Otvoreno tržište, konkurenciju, fer tretman, sigurnost, predvidljivost i bezbednost investicija, efikasne sudove. Mi vidimo proces evropskih integracija kao putovanje tokom koga će Srbija, uz pomoć znanja i prakse EU, sama sebi pomoći da bude jača, stabilnija i pravedni-ja država. Ukoliko uspemo da razumemo

i usvojimo pravne tekovine EU, da ih suštinski primenimo i poštujemo, onda smo izvukli najbolje za našu zemlju i sve nas. Ukoliko, pak, ispred nas vidimo samo džak para i imamo cilj da ispunimo formu da bi do tog džaka došli, onda nam ni članstvo u EU neće doneti nikakvu promenu – ni strane investitore, ni razvoj preduzetništva, ni privredu zasnovanu na znanju i visokim tehnologijama. Pošto smo u sprintu pretrčali put i ispunili for-mu, videćemo da destinacija na koju smo stigli nije mnogo drugačija od one sa koje smo krenuli. NALED će težiti da na putu evropskih integracija bude pouzdan i pametan sa-putnik Vlade Srbije koji će se uvek baviti suštinom, a nikada formom, koji će biti partner ali i kritičar, i koji će uvek ostati apsolutno posvećen ovom putu. NALED je taj koji drži ogledalo ispred Vlade Srbije, kako je to efektno opisao izvestilac Evropske komisije za Srbiju Jelko Kacin na sastanku sa delegacijom NALED-a krajem marta, da bi joj pomogao da vidi loše stvari – 70 % zakona koji se tiču

poslovnog okruženja donosi se po hitnom postupku, u proteklih pet godina 30 relevantnih zakona menjano je 97 puta, podzakonski akti u proseku kasne 800 dana... ali i da te stvari popravi kako bi u ogledalu NALED-a videla bolji imidž kao odraz povoljnog poslovnog okruženja.

Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i izvršni direktor CWS

Milica Stefanović,glavni i odgovorni urednik

4 SINERGIJA

Hyatt Regency BelgradeMilentija Popovica 5, 11070 Belgrade, SerbiaTel: +381 11 301 1234belgrade.regency.hyatt.com - belgrade.regency@hyatt.com

VEČERA U RESTORANU FOCACCIA

Doživite jedinstveni gastronomski ugođaj u autentičnom restoranu Focaccia hotela Hyatt, koji je od ove sezone ponovo otvoren za večeru svakog dana od 18h do 23:30h.

Šef kuhinje Michael Kreiling i kulinarski tim hotela Hyatt, kreirali su specijalni jelovnik baziran na originalnim sastojcima i autentičnim načinima pripreme.

DOBRODOŠLI U NOVE SOBE HOTELA HYATT

Moderan dizajn i sofisticiran luksuz hot el a Hy at t R e genc y B e o g r a d upotpunjen je novim, renoviranim King i Twin sobama koji odišu stilom rafinirane savremene elegancije.

Uređene u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, delo su svetski poznate kompanije u oblasti enterijera - Wildson Design Associates (WDA).

NOVE BANKET SALEU SEPTEMBRU

Prostrane i dobro opremljene sale za sastanke u kombinaciji sa iskusnim timom čine Hyatt Regency Beograd vodećim mestom u gradu za uspešno organizovanje konferencija i privatnih svečanosti.

Tokom leta Kristalna dvorana i sale za sastanke, biće renovirane i od septembra spremne da svojim novim, modernim enterijerom posetiocima ponude jedinstven ambijent za održavanje događaja.

5avgust 2014 |

Hyatt Regency BelgradeMilentija Popovica 5, 11070 Belgrade, SerbiaTel: +381 11 301 1234belgrade.regency.hyatt.com - belgrade.regency@hyatt.com

VEČERA U RESTORANU FOCACCIA

Doživite jedinstveni gastronomski ugođaj u autentičnom restoranu Focaccia hotela Hyatt, koji je od ove sezone ponovo otvoren za večeru svakog dana od 18h do 23:30h.

Šef kuhinje Michael Kreiling i kulinarski tim hotela Hyatt, kreirali su specijalni jelovnik baziran na originalnim sastojcima i autentičnim načinima pripreme.

DOBRODOŠLI U NOVE SOBE HOTELA HYATT

Moderan dizajn i sofisticiran luksuz hot el a Hy at t R e genc y B e o g r a d upotpunjen je novim, renoviranim King i Twin sobama koji odišu stilom rafinirane savremene elegancije.

Uređene u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, delo su svetski poznate kompanije u oblasti enterijera - Wildson Design Associates (WDA).

NOVE BANKET SALEU SEPTEMBRU

Prostrane i dobro opremljene sale za sastanke u kombinaciji sa iskusnim timom čine Hyatt Regency Beograd vodećim mestom u gradu za uspešno organizovanje konferencija i privatnih svečanosti.

Tokom leta Kristalna dvorana i sale za sastanke, biće renovirane i od septembra spremne da svojim novim, modernim enterijerom posetiocima ponude jedinstven ambijent za održavanje događaja.

Sadržaj10 Retrospektiva

Region gradi pečat kvaliteta

12 VIII godišnja Skupština NALED nudi pomoć u pregovorima s Briselom

18 U Sinergiji Sve što znate i ne znate o Evropskoj uniji

32 Jelko Kacin, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Politika “lako ćemo“ ne vodi ka EU

48 Duško Lopandić, ambasador Srbije u EU Poduhvat generacije

44 Stanka Pejanović, direktorka Merkatora Strah od evropske konkurencije je opravdan

94 \ Partneri za uspeh Belgija – zemlja čokolade, čipke i dijamanata

80 Reportaža: Nova Varoš Epicentar zdrave energije

6 SINERGIJA

NOVI ZAKONIOčekujem da će se prvi pozitivni efekti nakon usvajanja Zakona o radu videti

već sledeće godine i to će građani moći da osete kako po broju zaposlenih, tako i po uređenijem tržištu rada“

Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

R etrospektivaAPRIL

Parafiskali se množe Fiskalno rasterećenje privrede, koje je dobilo zamah 2012. ukidanjem 138 parafiskalnih nameta, usporeno je u poslednje dve godine. Ne samo što uki-danje nepotrebnih taksi i naknada nije natavljeno, već su se u međuvremenu pojavile nove. To je bio povod da NALED i USAID Projekat za bolje uslo-ve poslovanja urade analizu ove reforme i njenih efekata. Novi popis parafiskala, pokazao je da privreda plaća 384 neporeska nameta (371 u prethodom registru) od kojih su 247 po svojoj prirodi parafiskalni. To znači da pri njihovom plaćanju privreda od države ne dobija ništa, ili nesrazmerno malo zauzvrat. Najveći deo ovih nameta – više od 70 % privreda plaća državi (277) dok su ostali u nadležnosti nižih nivoa vlasti. Pokazalo se da je prethodno ukidanje parafiskala značajno pogodilo lokalne samouprave i da bi u narednom periodu teret daljeg rasterećivanja privrede morao da podnese republički nivo vlasti. Jedna od dobrih mera mogao bi da bude zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara u kojem bi se našao pregled svih naknada, pri čemu se nove naknade ne bi mogle uvoditi nijednim drugim propisom. NALED je član Radne grupe Ministarstva finansija koja priprema ovaj zakon i svojim predlozima uticaće na kreiranje što boljeg rešenja i za privredu i za opštine.

Od napuštene do vredne lokacijeVojna kasarna može da preraste u moderan univerzitetski kampus, napuštene pogranič-ne karaule u turističke objekte, stari objekti u moderan biznis inkubator, a propala fabrika u lokaciju za snimanje filmova. Sve su to uspešno realizovani projekti revitali-zacije braunfild lokacija na prostoru Srbije i Hrvatske. Iako tačan broj raspoloživih braunfilda u našoj zemlji nije poznat, sigurno je da postoji više od 400 vojnih objekata koje vojska uopšte ne koristi, a čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra. Kada se na sve to dodaju objekti preduzeća koja su u stečaju i privatizaciji – broj braunfild lokacija je daleko veći. Kako bi otključali ovaj razvojni potencijal i stavili ga u funkciju lokalnog ekonomskog razvoja, NALED i USAID su pokrenuli dvogodišnji projekat za revitalizaciju braunfilda koji su predstavili na inicijalnoj konferenciji 16. aprila u Mikser hausu. Na otvaranju su govorili Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota i član Upravnog odbora NALED-a, Peter Wiebler, v.d. direk-tora misije USAID-a i Nj.E. Loren L. Stokvis, ambasador Holandije. Ovom prilikom na-javljen je konkurs za izbor najboljih rešenja za revitalizaciju braunfilda. Pozvane su sve lokalne samouprave u Srbiji da nominuju projektne ideje za transformaciju napušte-nih javnih prostora u mesta inspirativnog preduzet ničkog delovanja. Sva predložena rešenja naći će svoje mesto u okviru prvog on-line kataloga projektnih ideja za revitali-zaciju braunfilda, a lokalna samouprava koja predloži najbolje rešenje – dobija podršku NALED-a i USAID-a u procesu revitalizaci-je braunfilda.

7avgust 2014 |

748.72030dinara - toliko košta najskuplja republička administrativna taksa

Država kasni sa donošenjem 165 podzakonskih akata više od 922 dana u proseku

BAROMETAR PROPISA

BROJKE I SLOVA

NALED u BriseluDelegacija NALED-a koju je predvodila potpredsednica Upravnog odbora Ana Brnabić, posetila je u aprilu Brisel povodom otvaranja pregovora o pristupanju EU kako bi predstavila aktivnosti i rezultate NALED-a na podsticanju regulatornih reformi u Srbiji i nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ovom prilikom, NALED je predstavnicima Evropske komisije i tadašnjem izvestiocu Evropskog parlamenta, Jelku Kacinu, dostavio izveštaj o poslovnom okruženju i ostvarenom napretku Srbije ka EU, uz preporuke za ekonomsku agendu koju je Evropska komisija objavila u maju ove godine. NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji – nestabilnost i nepredvidivost regulatornog okvira, implementacija zakona, fiskalno i parafiskalno opterećenje privrede i suvišna birokratija. Na sastanku sa službenicima Generalnog direktorata za proširenje, govorilo se o neophodnim ekonomskim reformama i mogućnostima za finansiranje projekata iz pretpristupnih fondova na temu suzbijanja sive ekonomije i nelojalne konkurencije, uspostavljanja tržišne ekonomije, privatizacije, dobrog upravljanja, i korporatizacije javnih preduzeća. Predstavnici Evropske komisije su napomenuli da Srbija treba da izradi akcioni plan za upravljanje javnim finansijama od čega zavisi da li ce država sledeće godine dobiti finansijsku podršku za budžet. Takođe, Srbija će sledeće godine biti obavezna da do-stavi program za podsticanje  konkurentnosti i rasta privrede – u čemu će NALED kao vodeća organizacija SEKO-a za konkurentnost, imati važnu ulogu. Trodnevna misija završila se učešćem na konferenciji „Speak up Serbia“ o slobodi medija i njihovoj ulozi u procesu pregovora, na kojoj su uz domaćina Jelka Kacina,učestvovali i Saša Mirković, savetnik ministra za kulturu, Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije, Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, Gordana Igrić, regionalni direktor BIRN-a.

Siva ekonomija za medije Četiri od pet građana Srbije podržavaju suzbi-janje sive ekonomije jer su svesni da ta nega-tivna pojava utiče na njihov standard, ugrožava radnička prava, kao i zdravlje i bezbednost kada se nađu u ulozi potrošača. Međutim, dobar deo stanovništva ipak kupuje švercovane proizvode na pijačnim i uličnim tezgama, preko oglasa ili u neprijavljenim radnjama. Najčešće su to tekstil, odeća i obuća, kozmetika i hemijski proizvodi, hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i ciga-rete. Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je uradio Ipsos strategic marketing za potrebe NALED-a i USAID-a u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koje je krajem aprila ekskluzivno predstavljeno novina-rima beogradskih i niških redakcija na treningu za medije. Uloga medija je ključna u izgradnji javnog mnjenja o problemu sive ekonomije i stvaranju ambijenta u javnosti koji pogoduje neophodnim reformama za suzbijanje ove loše prakse. U beogradskom Medija centru doga-đaju su prisustvovali predstavnici 15 redakcija: Politika, Večernje novosti, Danas, Naše novine, Tanjug, Beta, Radio Beograd, TV Nova, Privred-ni pregled, eKapija i dr. Takođe, putem video linka trening je pratilo još 13 novinara iz Niša – TV Zona plus, NTV, Belle Amie, Kopernikus, Narodne novine, Super radio, Bum radio i drugi.

ključnih zakona za privredu u poslednjih 5 godina menjano je 98 puta

8 SINERGIJA

Da li biste prijavili svog poslo-davca ukoliko vas zapošljava na crno ili znate da neki vaš kolega radi na crno?

Ipsos za USAID i NALED

ISTRAŽIVANJE

NALED i RTS za efikasnu državuPune dve godine NALED i Radio-televizija Srbije uspešno sarađuju na promovisanju regulatornih reformi i najboljih praksi u radu javne uprave. Tokom 2012. pokrenuta je antibirokratska kampanja „Pitajte KADA“ koja poziva građane i privrednike da prijave suvišnu birokratiju, a državu – da je ukine. Kampanju je pratilo emitovanje pet tematskih spotova o konkretnim proble-mima u funkcionisanju države: Trudnica protiv sistema, Parafiskalna zona, Reality show: Gradim fabriku, Život u sivom i Đavolja posla. Spotovi, praćeni ozbiljnim analizama, dali su vetar u leđa reformama doprinevši smanjivanju birokratije za zaposlene trudnice, ukidanju firmarine za preduzetnike i unapređenju Zakona o radu. Takođe, zajedno sa RTS-om je organizovan konkurs za izbor najboljih praksi u radu lokalnih samouprava – „Šampioni lokalnog razvoja“. Krajem 2013. izabrano je po pet šampionskih i vicešampionskih rešenja u pet kategorija: promocija investicija, reforma administracije, javno-privatno partnerstvo, servis građana i podrška privredi. U cilju jačanja kapaciteta javnog servisa za kva-litetno izveštavanje o relevantnim ekonomskim temama, IT savet NALED-a, u kojem su kompanije Asseco SEE, Comtrade i SAGA, potpisao je u junu Sporazum o sa-radnji sa RTS-om. Tom prilikom donirana je IT oprema koja će redakcijama u Beogradu i dopisništvima omogu-ćiti bolje uslove za proizvodnju kvalitetnih sadržaja.

Kula i Odžaci spremni za nove investitoreTokom maja, NALED je radio na pripremi poslednjih aktivnosti u okviru EU projekta prekogranične saradnje, uključujući i posete italijanskih i slovenačkih investitora u Zapadnobački region. U protekle dve godine, u partnerstvu sa hrvatskom opštinom Gradište i Uredom za međunarodnu saradnju, NALED je razvijao kapacitete u opštinama Kula i Odžaci za efikasnu promociju investicija. Zaposleni u lokalnim administracijama su prošli niz obuka za promociju investicionih potencijala, upravljanje projektima, prikupljanje i korišćenje informacija za investitore, poslovno planiranje i komunikaciju sa potencijalnim ulagačima. Kreirane su dve sektorske analize u oblastima prehrambene i hemijske industrije koje su identifikovane kao oblasti sa najvećim potencijalom za razvoj Zapadno-bačkog okruga. Urađena je investiciona strategija sa trogodišnjim akcionim planom gde su definisani svi konkretni koraci koje bi Kula i Odžaci trebalo da naprave radi privlačenja ulaganja. Realizovano je pet investicionih misija u inostranstvu gde je razgovarano sa stranim kompanijama koje su zainte-resovane za neki oblik poslovne saradnje sa Srbijom. To je rezultiralo sa tri uzvratne posete kompanija iz Italije i Slovenije i one trenutno razmatraju mogućnost ulaganja u Kulu i Odžake. Za ove dve opštine napravljeni su promotivni materijali, promovisani su putem medija i njihovi potencijali predstavljeni su na sajmovima u Berlinu, Hanoveru i Beču. Na kraju, Kula i Odžaci dobili su vrednu kompjutersku opremu za potrebe biznis zone. Kreirana je i sveobuhvatna baza podataka neophodnih investitorima pri planiranju ulaganja, koju mogu da pronađu na internet sajtu ovog projekta i opštinskim sajtovima.

MAJ JUN

31%Da

OBEĆANJE SINERGIJENovi zakon o planiranju i izgradnji,

koji bi trebalo da bude usvojen početkom septembra, omogućiće

dobijanje građevinske dozvole za 28 dana“

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i urbanizma

69%Ne

9avgust 2014 |

Za privredu će od pregovora o članstvu u EU najkorisnije biti:

GRAĐANI PITAJU KADA NALED ANKETA jul 2014.Kada će država

prestati da nam traži i naplaćuje dokumenta kojima sama raspolaže?

Iako se u pregovore o izme-nama Zakona o radu ušlo sa idejom da se uklone sve prepreke koje stoje na putu smanjivanju nezaposleno-sti u Srbiji, tokom razgovo-ra sindikata i poslodavaca vrlo brzo se diskusija svela na sukob zaposlenih i privrede u odbrani međusobnih prava. Interese naju-groženije kategorije – nezaposlenih kojih ima više od 750.000 u Srbiji, nije imao ko da brani. Kako bi skrenuo pažnju javnosti na ovaj problem, NALED je snimio kratak spot provokativnog naziva „Đavolja posla“ koji ilustruje pro-blematične odredbe zakona koje destimulišu zapošljavanje starijih ali i mladih osoba u potrazi za prvim poslom. Tema i odlične role Dejana Ćirjakovića u ulozi anđela i Nikole Škorića u ulozi đavola (poznatijih kao Boškić i Torbica iz humorističkog serijala „Državni posao“) vrlo brzo su uzburkale javnost. Dok su nezaposleni podržali ideju spota, predstavnici sindikata su išli dotle da su od Vlade tražili da RTS-u zabrani emitovanje! „Đavolja posla“ je peti u nizu promotivnih video spotova snimljenih u okviru antibirokratske kampanje „Pi-tajte kada“, koju NALED sprovodi u partnerstvu sa Radio televizijom Srbije i Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Na YouTube stranici NALED-a do sada je imao više od 44.000 pregleda.

Spotom za prava nezaposlenih

Gigant automobilske industrije uskoro u Vojvodini Na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i investicionih trendova, u narednih nekoliko godina na prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida možemo da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske industrije – izjavio je krajem juna Branislav Nedimo-vić, član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice, na okruglom stolu o potencijalima automobilske industrije u Vojvodini. Nedimović je predstavnicima vojvođanskih gradova i opština koji su učestvovali na okruglom stolu u Pećincima rekao da za uspešno privlačenje ulaganja nije najvažnija infrastruk-tura već dobra administracija. „U tom smislu lokalnim samoupravama može puno da pomogne prolazak kroz proces certifikacije koji sprovodi NALED. Do sada je 31 lokalna samouprava dobila certifikat, uključujući i Sremsku Mitrovicu koja se ne bi našla na listi najboljih investicionih destinacija Financial Timesa da nije bilo NALED-a“, rekao je Nedimović. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski složio se da je ključ uspeha u dobroj administraciji, ali i u opremanju industrijskih zona i pri-lagođavanju obrazovnog programa potrebama ulagača. Ivo Somr, direktor češke kompanije Mitas Tyres koja je investirala u Rumi, upozorio je da će smanjenje poreskih kredita i povećanje poreza na dobit imati negativan efekat na nove investicije. Somr je rekao da Mitas ima problem da nađe visokokvalifikovane radnike i dodao da je cena ulaganja tek na petom mestu liste prioriteta investitora. Skup u Pećincima prvi je u nizu sektorskih okruglih stolova koje će organizovati NALED uz podrš-ku Pokrajinskog sekretarijata.

www.naled.rs/pitajtekada

4,76% Bolje suzbijanje monopola

19,05% Kvalitetniji rad sudova

23,81% Veća sloboda kretanja robe, radnika i kapitala

4,76% Unapređen sistem javnih nabavki

47,62% Osmišljena preduzetnička i industrijska politika

10 SINERGIJA

NET(WORKING)

JUL

Vulin: Članovi NALED-a najbolja privredaČlanovi NALED-a su najbolji deo privrede, redovno izmiruju obaveze prema državi, imaju više od 100.000 zaposlenih i njihov glas mora da se uvaži. Oni su uputili dobre predloge za izmene Zakona o radu, od kojih su gotovo svi uvaženi, a nisu bili u suprotnosti sa interesima radnika. Ovim rečima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin opisao je doprinos NALED-a unapređenju radnog zakonodavstva. On je prvi ministar nove Vlade koji se sastao sa članovima i partnerima Alijanse na radnom ručku organizo-vanom 9. jula u hotelu Hajat. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 zvanica, razgovarano je o planovima Vlade Srbije, novinama u Zakonu o radu, socijalnoj politici i načinima za unapređenje Inspekcije rada. Ministar Vulin je istakao da je želja Vlade bila da izmeni sve odredbe koje će ambijent za poslodavce učiniti boljim, ali vodeći računa o inte-resima radnika. Domaćin skupa, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kom-panije Bambi Miroslav Miletić istakao je da će izmene radnog zakonodavstva predstavljati pomak u unapređenju poslovnog ambijenta, a posebno je izrazio očekivanje da će uticati na smanjivanje sive ekonomije. Tim povodom on je ministra Vulina upoznao sa NALED-ovim Savezom za fer konkurenciju, u kojem su okupljene kompanije koje redovno izmiruju sve obaveze prema državi i zaposlenima, posluju legalno i značajno doprinose domaćoj ekono-miji – Coca-Cola, JTI, Philip Morris, Gomex, Bambi, Centro štampa... Miletić je preneo da su te kompanije spremne da pomognu u daljem suzbijanju sive ekonomije i izneo predlog NALED-a da država sastavi i objavi Belu listu odgovornih kompanija.

Region gradi svoj pečat kvalitetaHrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Ma-kedonija vrlo brzo će se izdvojiti na globalnoj investicionoj mapi kao region pogodan za ulaganje. Važnu ulogu u svemu ovome ima Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), prva regionalna inicijativa za unapređenje i harmonizaciju uslova poslo-vanja koju je 2012. pokrenuo NALED u saradnji sa institucijama iz susednih zemalja i uz podršku nemačke Vlade i GIZ-a. Intere-sovanje lokalnih samouprava ove godine je „eksplodiralo“ – u program se uključilo 60 opština i gradova iz regiona, među kojima je 11 iz Srbije: Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pan-čevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Lebane, Bela Palanka, Novi Bečej, Vrnjačka Banja i Ivanjica. Certifikacija je proces koji od lokalnih samouprava zahteva prolazak kroz niz reformi u ispunjavanju 12 kriterijuma važnih za stvaranje efikasne administracije i povoljnih uslova za razvoj privrede.

11avgust 2014 |

Susret lidera i partnera Sredinom jula u Beogradu održao se tradicionalni letnji susret lidera i partnera NALED-a, kojem su prisustvovali članovi Upravnog odbora Alijanse na čelu sa Vladanom Atanasijevićem, predsednik Izvršnog odbora Darko Vukobratović, član Nadzornog odbora Vladimir Milova-nović, predsednik Etičkog komiteta David Lythgoe, direktor IMF-a Daeheang Kim, ambasador Švajcarske Jean Daniel Ruch, čelni ljudi RTS-a, APR-a, RATEL-a, predstavnici USAID-a. Specijalni gost bio je ministar odbrane i doskorašnji član Upravnog odbora NALED-a, Bra-tislav Gašić koji je ovom prilikom preneo zahvalnost Vlade i premijera Vučića za podršku koju NALED pruža u sprovođenju reformi značajnih za ekonomski razvoj Srbije, a posebno za doprinos usvajanju izmena Zakona o radu. Vladan Atanasijević se kratko osvrnuo na dosadašnje rezultate Alijanse i buduće prioritete: “Ove godine NALED dostiže brojku od 200 članova i teritorijalnu pokrivenost od preko 70%, što nam daje snagu da istrajemo u našoj nameri da unapredimo poslovni ambijent, smanjimo birokratiju i podstaknemo Vladu na odgovorno delovanje. Mnogo toga smo uspeli da uradimo – naša rešenja našla su svoje mesto u novom Zakonu o radu, pokrenuli smo pitanje parafiskal-nih nameta u Srbiji i direktno doprineli ukidanju firmarine za preduzet-nike, smanjili smo procedure za trudničko bolovanje za 2/3, a nedavno je zaživela objedinjena uplata poreza i doprinosa na zarade – jedna od prvih preporuka naše Sive knjige. Nastavićemo da radimo na smanjenju sive ekonomije u partnerstvu sa USAID-om i kompanijama iz članstva, unapređenju ključnih zakona za privredu i uvođenju međunarodnih standarda povoljnog poslovnog okruženja u naše opštine i gradove.“

Posle Pirota i Rume, koji su prvi u Srbiji ispunili regionalni standard poslovnog okruženja, na ceremoniji održanoj 4. jula u Skupštini Beograda, uručeni su novi regio-nalni certifikati Leskovcu i Staroj Pazovi, a nacionalni Boljevcu, Knjaževcu, Negotinu i Trsteniku. Ovom prilikom, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, istakla je da NALED-ov program certifikacije pravi način da se unapredi opštinska administracija i postigne nešto konkretno na lokalu. „To je proces koji nudi model saradnje privrede i lokalne samou-prave i proces koji podstiče konkurentnost, međuopštinsku i međuregionalnu saradnju“ – ocenila je ministarka Udovički.

12 SINERGIJA

SERVISNE INFORMACIJE

Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i uživajte u promocijiNALED BERZA

www.naled-serbia.org/berza

Letnja avantura u OpatijiPopust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 20% Važi do 31. avgusta 2014.

Grand hotel Četiri Opatijska Cveta, smešten u samom centru Opatije, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% na usluge smeštaja u dvokrevetnim sobama na bazi polupansiona. Ponuda uključuje bogati buffet doručak i večeru, tanjir voća, domaće keksiće i praline u sobi na dolasku. Minimalan boravak je 3 noći, a gostima su na raspolaganju i dodatne pogodnosti: popusti na ručak u a la carte restoranu Cantinetta Sv. Jakov i sve spa tretmane za vreme boravka. Hotel ima 248 luksuzno uređenih soba i apartmana, i smešten

je na idealnoj poziciji uz samo opatijsko šetalište, Lungo mare.

Viktora cara Emina 6, Opatija, Hrvatska, +385 51 278 024, jasmin.hamzagic@milenijhoteli.hr, www.milenijhoteli.hr

Istraživanje javnog mnjenjaPopust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 25% Važi do 15. septembra 2014.

Kompanija ProPozitiv koja pruža sve vrste usluga u domenu prikupljanja i analize podataka, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% za istraživanje javnog mnjenja, i ekskluzivni popust od 25% za prvih pet članova NALED-a. U ponudi kompanije nalaze se različiti metodološki pristupi: od telefonskog anketiranja, preko online istraživanja, anketiranja na izlazu mesta prodaje/pružanja usluge, do istraživanja sa regrutovanom ciljnom grupom na jednom mestu, klasičnih terenskih anketiranja, Mystery Shopper/Call i

kvalitativnih istraživanja sa fokus grupama i dubinskim intervjuima.

ProPozitiv, Makedonska 11/V, Beograd, 060 50 55 116, office@pro-pozitiv.com, www.pro-pozitiv.com

Konferencije u Medija centruPopust: 5% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 10% Važi do 30. septembra 2014.

Medija centar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kao jedina multimedijalna organizacija koja pruža kompletne usluge na polju medija u regionu Jugoistočne Evrope, nudi članovima i partnerima NALED-a popust od 5% na usluge najma prostora i organizacije konferencija, a prvih pet članova NALED-a koji se jave stiču pravo na specijalan popust od 10%. Osnovni paket ponude obuhvata najam konferencijske sale, prostor za pauzu i koktel, ozvučenje, video bim, kreiranje i slanje saopštenja, video snimak konferencije i postavljanje na sajt Medija centra.

Medija centar, Terazije 3/II, Beograd, 011 33 49 541, mladenov@mc.rs, www.mc.rs

Usluge održavanja i obezbeđenja prostoraPopust: 10% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 15% Važi do 31. decembra 2014.

ISS Interservis, koja već deceniju sa uspehom posluje na tržištu Srbije, nudi članovima i partnerima NALED-a 10% popusta na usluge higijenskog čišćenja, tehničkog održavanja opreme i objekata, fizičkog i tehničkog

obezbeđenja. Lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a je na raspolaganju i besplatna izrada Elaborata o zatečenom stanju postoje-ćih usluga sa preporukama za njihovu efikasniju i racionalnu primenu (u skladu sa principima USAID-ovog  Plana integriteta).

Jove Ilića 31, Beograd, 011 206 55 33, 060 02 06 560, goran@interservis.rs, www.interservis.rs

13avgust 2014 |

NALED Berza, Compendium fondova, Stipendije info

Baza fondova Compendium Sve o izvorima finansiranja na jednom mestu www.naled-serbia.org/compendium

Ambasada Kraljevine NorveškeAmbasada Norveške opredelila je 500.000 evra za projekte lokalnih samou-prava i organizacija civilnog društva za otklanjanje posledica poplava u Srbiji. Prioritet će imati projekti u opštinama koje su pretrpele štetu: Čačak, Užice, Požarevac, Loznica, Šabac, Smederevo, Jagodina, Valjevo, Grocka, Obreno-vac, Koceljeva, Krupanj, Lazarevac, Vladimirci, Smederevska Palanka, Mali Zvornik, Ćuprija, Paraćin, Žagubica, Trstenik, Ub, Lajkovac, Bogatić, Surčin, Svilajnac, Bor, Mionica, Ljubovija, Sremska Mitrovica, Kraljevo, Pećinci, Lajkovac, Osečina i Ljig. Ključne aktivnosti za koje se dodeljuju sredstva obuhvataju čišćenje i dezinfekciju javnih površina, procenu štete i planiranje prioritetnih mera, pružanje socijalnih usluga vulnerabilnim grupama koje su pretrpele posledice poplava, saradnju NVO i opština u ponovnom obezbeđiva-nju stambenog pitanja i izvora prihoda za lokalno stanovništvo, rekonstrukciju javne infrastrukture. Rok za prijave: 31. decembar 2014.

USAID SrbijaUSAID Srbija raspisao je godišnji poziv za podnošenje predloga projekata. Sredstva u visini do 500,000 dolara po projektu dostupna su organizacijama civilnog društva i udruženjima, za inicijative koje imaju za cilj napredak u procesu evrointegracija, unapređenje filantropskih aktivnosti za podršku civilnom društvu i jačanje kapaciteta, mreža i inovativnosti u rešavanju socijalnih tema. Rok za prijave: 3. april 2015.

Journalismfund.euFondacija Journalismfund.eu dodeljuje sredstva za prekogranične projekte istraživačkog novinarstva u EU i EFTA državama. Teme istraživanja treba da budu relevantne za evropsku publiku i da predstave nove informacije o tekućoj situaciji i uporednoj analizi u najmanje dve države. Sredstva se obezbeđu-ju za troškove pripreme istraživanja, uključujući putne troškove, troškove prevoda, pristupa bazama podataka i sl. Rok za prijave: 15. septembar 2014.

Stipendije infoStručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu - www.naled-serbia.org/training

Plaćeno stručno usavršavanje u IndijiIndijski tehnički i ekonomski program saradnje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Indije, pruža mogućnost plaćenog stručnog usavršavanja u ovoj zemlji u trajanju od dve do 14 nedelja za specijalističke obuke i dve godine za master i postdiplomske studije u oblastima kao što su finansije, ban-karstvo i revizija, ICT, engleski jezik, menadžment, ruralni razvoj i MSP, novinarstvo, zaštita životne sredine i OIE. Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti putem Ambasade Indije u Beogradu najkasnije tri meseca pre početka kursa. Ministarstvo spoljnih poslova Indije za učesnike obezbeđuje troškove prevoza, smeštaja i dnevnica za vreme trajanja obuke.

Treninzi za javni sektor u HaguMATRA program Ministarstva spoljnih poslova Holandije, u okviru svog programa Jačanje institucionalnih kapaciteta javnog sektora u do-menu vladavine prava, sprovodi tri treninga na temu decentralizacije, javnih nabavki i efikasnog sudskog sistema. Cilj treninga je da se podigne svest među donosiocima odluka i politika o zakonskim okvirima neophodnim za efikasnost u ovim oblastima, tehnikama EU lobiranja, evrop-skim propisima, najboljim praksama. Svaki trening će obuhvatiti po 25 predstavnika nacionalnih i lokalnih vlasti iz Albanije, Bosne i Hercego-vine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Turske. Treninzi se održavaju od 19. do 29. oktobra 2014. u Hagu, a sve troškove snosi organizator. Rok za prijave: 24. avgust 2014.

Trening o proizvodnji povrća u Izraelu Trening za predstavnike državnih institucija, istraživačkih centara, nevladnih organizacija i privrede organizuju Izraelska agencija za među-narodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom posete Izraelu, od 16. novembra do 10. decembra 2014. saznaju o tehnikama i tehnologijama za proizvodnju povrća u kontrolisanim uslovima od stručnjaka u ovoj oblasti. Sve troškove snosi organizator, osim troškova puta i avionskih karata. Rok za prijave: 6. oktobar 2014.

14 SINERGIJA

FOTO VESTI

Za vreme katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju u maju, krizni štab NALED-a je na dnevnom nivou prikupljao i prenosio preko društvenih mreža i sajta info.poplave.rs informacije sa terena o vrsti i načinima pomoći za 45 poplavljenih područja. Zaposleni u Izvršnoj kancelariji, članovi i prijatelji NALED-a iz zemlje i regiona – svi su se angažovali da pomognu. A pomoć je i dalje potrebna.

1003 POMOZIMO OPORAVAK POPLAVLJENIH GRADOVA I OPŠTINA SRBIJE

SMS: 1003 // PayPal: floodrelief.gov.rs

Pomoć obnavljanju poljoprivredeU najkraćem roku, na inicijativu Organizacije za hranu i poljo-privredu (FAO), NALED je pripremio sveobuhvatnu analizu o hitnim potrebama poljoprivrede u svim ugroženim mestima kako bi pomogao u prikupljanju pomoći za opštine. Krajem jula, EU je dodelila FAO osam miliona evra za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje u 24 opštine koje su pretrpele najveću štetu.

Beograd, Sombor, Bela Palanka, Nova Varoš, Mokrin-Kikinda, Jagodina, Novi Pazar, Inđija i mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji pokazale su istinsku solidarnost sa ugroženima

15avgust 2014 |

#poplave2014 #pomoć #helpserbia #floods

Energoprojekt – otvorio vrata „Paviljona“ za evakuisane

Kancelarija za mlade i opština Inđija donirali su garderobu, hranu, vodu, sredstava za higijenu i bebi opremu

Krizni štab Građanskih inicijativa je prikupio velike količine materijalne pomoći za porodice pogođene poplavama i još uvek je aktivan

Do 1. jula, na račun Vlade Srbije uplaćeno je oko 3,34 milijarde dinara (28,9 miliona evra) za pomoć poplavljenim područjima

Smart Kolektiv je organizovao sakupljanje humanitarne pomoći najugroženijima

Coca-Cola, Victoria Group, Tigar Tyres, Asseco SEE,

Bambi, CWP, samo su neke od društveno odgovornih

kompanija iz NALED-ovog članstva koje su pomogle

16 SINERGIJA

Alijansa nudi svaku pomoć u pregovorima s Briselom

U SINERGIJI

Smanjenje sive ekonomije, podsticanje javno-privatnog partnerstva, fleksibil-nije zapošljavanje, rešavanje problema

braunfilda i smanjenje birokratije najvažniji su prioriteti rada NALED-a u 2014/15 – tako su 11. aprila glasali članovi na VIII godišnjoj Skupštini Alijanse. Osim definisanja strateških prioriteta i zajedničke agende za unapređenje poslov-nog ambijenta, godišnji susret članova bio je i prilika da se predstave ključna dostignuća NALED-a, ali i da se razmene mišljenja o ulozi Alijanse u pregovorima o pristupanju Srbije EU.„Namera nam je da postanemo deo procesa pregovora o članstvu i da svojim znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinesemo što

bržem i kvalitetnijem čprolasku kroz prego-vore na dobrobit građana i privrede. Želimo i spremni smo da se uključimo u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda“, izjavio je Vladan Atanansijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a, otvarajući ovogodišnju Skupštinu i zatim naglasio: „Predlažemo da ubuduće usvajanje zakona bude zajednički posao privatnog, javnog i civilnog sektora, da pravila igre na tržištu budu jasna, da svi imaju jednak tretman, da se jednostavnim potezima

izvučemo iz lavirinta birokratije, da državu rasteretimo obaveze da misli i odlučuje o svemu i kreiranje budućnosti prepusti lokal-nim samoupravama i njenim građanima koji sami znaju najbolje da izaberu za sebe“.U ime organizacije koja je spremna da državi ponudi konkretna rešenja i pomoć, ali i da javnost u Srbiji i Briselu transparentno informiše koliko je Srbija uspešna u ispunja-vanju evropskih standarda, govorila je i Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a. Tom prilikom, ona se osvrnula na ishod razgovora visoke delegacije NA-LED-a na sastanku u Briselu sa tadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, predstavnicima generalnog direktorata za proširenje i diplomatskom misijom Srbije pri EU: „Jedna od najboljih definicija NA-LED-a koju sam u poslednje vreme čula je ona koju je u Briselu izrekao Jelko Kacin, a

NALED je spreman da znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinese bržem i kvalitetnijem prolasku kroz pregovore, i izražava želju da se uključi u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda

Dodeljene „strele“U svečanom delu Skupštine organizovana je i dodela NALED-ove „strele“ koja predstavlja simbol zajedništva i saradnje pri-vrede, opština i institucija na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji. Dobitnici ovogodišnje nagrade su zaslužni par-tneri, USAID – Susan Kutor, direktor kancelarije za ekonom-ski razvoj u okviru misije USAID-a u Srbiji i GIZ – Christophe di Marco, menadžer GIZ Otvorenog regionalnog fonda.

17avgust 2014 |

Izveštaj sa konferencije:VIII Skupština NALED-a

ona glasi da je NALED organizacija koja ‘dr-ži ogledalo’ ispred Vlade Srbije, pomaže joj da se vidi i popravi ono što joj se ne sviđa“.Brnabićeva je istakla da je NALED pred-stavnicima evropskih institucija u Briselu predstavio i izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU, kao i to da će pomoći Vladi u ostvarenju zadatka da se za četiri-pet godina zatvore pregovori o pristupanju Srbije EU. U međuvremenu, NALED će nastaviti kvartalno da izveštava direktno Brisel, kao i institucije EU u Srbiji o progresu koji naša zemlja pravi u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim pravima.Predstavljajući ključne rezultate u 2013. godini, izvršna direktorka Violeta Jovanović rekla je da je NALED izrastao u najveću privatno-javnu asocijaciju u zemlji koja broji 190 članova, i vodeći autoritet na polju nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ona je zahvalila USAID-u na ukazanom poverenju i direktnom grantu za sprovođenje dvogo-dišnjeg programa za revitalizacjiu braunfilda i smanjenje sive ekonomije. „U domenu regulatorne reforme, postigli smo da 80 % preporuka Sive knjige bude uključeno u ak-cioni plan Vlade za unapređenje poslovnog okruženja i učestvovali smo u izradi rešenja za ključne zakone o radu, naknadama i plani-ranju i izgradnji“ navela je Jovanovićeva. Govoreći o internacionalizaciji aktivnosti, ona je ukazala na formiranje Regionalne mreže institucija – platforme za sprovođenje prekograničnih i međunarodnih projekata za ocenu, unapređenje i harmonizaciju kvaliteta poslovnog okruženja u jugoistočnoj Evropi. Nadovezujući se na izlaganje o rezultatima rada, Bratislav Gašić, bivši potpredsednik UO NALED-a i aktuelni ministar odbrane, posebno je istakao Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC) kao jedan od najznačajnijih projekata za podsticanje razvoja lokalne ekonomije. Na godišnjoj Skupštini govorilo se i o značaju osnivanja Etičkog komiteta NALED-a koji bi u budućnosti trebalo da osigura postupanje novih članova u skladu sa vrednostima, principima poslovne etike

i Etičkog kodeksa Alijanse. David Lythgoe, prvi predsednik Komiteta, istakao je da je ovom odlukom NALED etiku posta-vio visoko na lestvici dobrog poslovnog okruženja. U svečanom delu Skupštine, čla-novima se se pridružili partneri iz Vlade, međunarodnih organizaci-ja i diplomatskog kora. „NALED je nezaobilazna organizacija u Srbiji u svim procesima reformi imajući u vidu da objedinjuje različite sek-tore i široke interese. Preporučujem novoj Vladi da u procesu pregovora sa EU koristi stručnost NALED-a, kao i za osmišljavanje i primenu ekonomskih reformi. S druge strane, NALED neka nastavi sa aktivnim pri-stupom u organizovanju ovakvih događaja i preporukama ka Vladi u oblasti regulatorne reforme. Siguran sam da je NALED važan i uticajan faktor koji će olakšati proces pristu-panja Srbije EU“ rekao je ovom prilikom šef

Delegacije EU Michael Davenport. „Namera nove Vlade je da se na što efika-sniji način poboljša poslovna klima, ne sa-mo u velikim centrima, već i svim lokalnim samoupravama, posebno u najnerazvijenim krajevima. Ključna je borba za nove investi-cije, nova radna mesta i povećanje BDP-a i zato je potrebna jasna i transparensta akcija svih državnih organa, institucija, kompanija i asocijacija. U ovom poslu neophodna nam je podrška NALED-a“ zaključio je ministar Igor Mirović.

NALED-ov Izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EUU izveštaju koji je predstavljen predstavnicima evropskih institucija u Briselu i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju dobrog privrednog ambijenta kao što su:

• učestala upotreba hitnih procedura prilikom donošenja zakona – prema Regulatornom indeksu Srbije 70 % zakona važnih za privredu doneto je po hitnom postupku

• problem implementacije zakona zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata – po NALED-ovom Barometru institucije u proseku kasne više od 800 dana

• nepredvidivost poslovnog okruženja – u proteklih 5 godina 30 relevantnih zakona je menjano 98 puta

• fiskalno opterećenje privrede – privreda plaća 247 parafiskalnih nameta za koje ne dobija ništa ili nesrazmerno malo, od čega 72 % naplaćuje Republika

• komplikovana procedura izdavanja građevinskih dozvola za koju u Srbiji treba 269 dana

Pohvaljeni su pomaci koji su učinjeni sa objedinjenom uplatom poreza i doprinosa na zarade, ujednačavanje prakse Poreske uprave uvođenjem obavezujućeg mišljenja Ministarstva finan-sija i najavljeno usvajanje novog Zakona o radu. Tom prilikom, NALED je u Briselu dostavio i preporuke za pripremu ekonomske agende koju je EK za Srbiju objavila u maju ove godine.

18 SINERGIJA

U SINERGIJI

Kako je sve počeloKada je 1946. godine na Univerzitetu u Ciri-hu Vinston Čerčil održao svoj čuveni govor u kome je istakao neophodnost osnivanja Sjedinjenih država Evrope, malo ko je vero-vao da će pola veka kasnije – 1993. ta ideja postati stvarnost, a nakon novih 20 godina, ovaj državni savez, koji pravnici i dalje opisu-ju kao organizaciju sui generis (samosvojnu, ni sa čim sličnu) obuhvata pretežnu većinu evropskih zemalja, ukupno njih 28, od čega 18 ima i zajedničku valutu. Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovo-ra, kojima su formirane Evropske zajednice

– prvo Evropska zajednica za ugalj i čelik 1951. godine, a potom i Evropska ekonom-ska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Evroatom)1957. godine. Nadležnosti i aktivnosti ove tri zajednice, a naročito EEZ, bile su usme-rene na ekonomsku integraciju tadašnjih šest država osnivača – Belgije, Holandije, Luksemburga, Italije, Nemačke i Francu-ske. Vremenom su se nadležnosti Evropske ekonomske zajednice povećavale, a organi-zaciji priključivale i druge države. Ključni iskorak učinjen je 1. novembra 1993. kada je stupio na snagu tzv. Mastrihtski ugovor

kojim je osnovana Evropska unija sačinjena od 12 država članica, kao organizacija koja je, osim tri navedene zajednice, obuhvatala i nadležnost u oblasti spoljne i bezbedno-sne politike te saradnju u oblasti policije i pravosuđa. Poslednja decenija 20. i početak 21. veka označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja nadležnosti i jačanja inte-gracije. Svakako najznačajniji iskorak u tom pogledu trebalo je da predstavlja usvajanje Ustava za Evropu, kojim su bile predviđene i funkcije predsedavajućeg Evropskog saveta i ministra spoljnih poslova Unije – kao

Evropska unijaza početnike

Američki državni sekretar Henri Kisindžer svojevremeno je postavio pitanje: koga da zovem kad hoću da razgovaram sa Evropom? Ako mislite da odgovor danas glasi: Angelu Merkel – niste u pravu. Ili možda jeste?

19avgust 2014 |

Evropska unija

odgovor na čuveno Kisindžerovo pitanje „Koga da zovem kada hoću da razgovaram sa Evropom“. Ipak, usled neuspeha na refe-rendumima u Francuskoj i Holandiji ovaj pravni akt nije usvojen, već se pristupilo još jednom setu izmena Osnivačkih ugovora. To možda nije donelo vidljivije izmene pravnog poretka Unije, niti je predstavljalo formalni iskorak od sui generis organizacije ka nekom obliku konfederalizma ili federalizma, ali je ipak predstavljalo značajnu stepenicu u procesu dalje ekonomske, pravne i političke integracije evropskih država. Od Ugovora iz Lisabona (novi reformski ugovor o EU koji je stupio na snagu 1. decembra 2009), Evropska zajednica, kao pravna naslednica Evropske ekonomske zajednice, prestaje da postoji. Postoji samo Evropska unija. Nad-ležnosti u oblasti policijske i pravosudne saradnje su iz relativno labavog režima prenete u oblast u kojima Unija ima podeljenu nad-ležnost sa državama čla-nicama. Samo je saradnja u oblasti spoljne politike i bezbednosti ostala u dome-nu koji je više međudržavni nego naddržavni.

Evropska unija ima organe koji su deli-mično uporedivi sa organima nacionalnih država, a delimično sa organima koji postoje u klasičnim međunarodnim zajed-nicama. Prema Ugovoru o Evropskoj uniji,

organi Unije su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara (ili Savet Evropske unije), Evrop-ska komisija, Sud pravde Evropske unije, Evropska centralna banka i Računo-vodstveni sud.

Evropska komisijaZa države kao što je Srbija, koje su u procesu pristu-

panja Evropskoj uniji, svakako najvidljiviji organ EU jeste Evropska komisija. Evropska komisija je izvršni organ Unije, zapravo – njena Vlada. Kao i u nacionalnim državama, i u Evropskoj uniji Komisija je glavni pred-lagač zakona, dok je za njihovo usvajanje takođe zadužen parlament, ali ne samostal-no – već zajedno sa Savetom ministara. Iza Evropske komisije stoji pozamašan admini-strativni aparat: 23.000 službenika radi u 33 različita odeljenja – generalna direktorata i 11 službi. Za Srbiju je u ovoj fazi ključno delovanje Generalnog direktorata za prošire-nje, i u okviru njega – jedinice C.2 zadužene za Srbiju koju vodi Myriam Ferran.

Komisija se sastoji od 28 komesara (iz svake zemlje članice EU dolazi po jedan), uključu-jući predsednika Komisije i potpredsednike. Komesari imaju različita zaduženja i resore

Kako definisati EUEvropska unija (EU) je međuvladina i nadnacionalna zajednica dvadeset osam evropskih država. EU je specifična orga-nizacija bez presedana u istoriji, i može se definisati kao – federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine, konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao međunarodna or-ganizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstve-noj moneti (usvojenoj od strane 18 člani-ca), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.

Novi saziv Evropske komisijeŽan Klod Junker, doskorašnji premijer Luksemburga, dobio je podršku 422 od 729 poslanika u Evropskom parlamentu i izabran je za novog predsednika Komisije, zamenivši portugalskog političara Žozea Manuela Barozoa na toj poziciji. Mnoge članice Unije su do kraja jula predložile no-voizabranom predsedniku svoje kandidate za komesare. Najatraktivnija mesta su ona koja se tiču ekonomije, trgovine, energe-tike, unutrašnjeg tržišta, konkurencije. Evropski lideri će na samitu 30. avgusta doneti odluku o budućim komesarima. Nova Evropska komisija stupa na dužnost 1. novembra 2014. Osim predsednika Komisije, po posebnom postupku se imenuje i Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost. S obzirom na to da je reč o ublaženoj verziji ministra spoljnih poslova reč je o izuzetno značajnoj političkoj funkciji. To se poseb-no ogleda u činjenica da njen nosilac isto-vremeno zauzima mesto potpredsednika Komisije, a učestvuje i u radu Evropskog saveta, najvišeg političkog tela Unije.

Započelo se usvajanjem

Osnivačkih ugovora, kojima su formirane Evropske zajednice –

prvo Evropska zajednice za ugalj

i čelik 1951. godine

Žan Klod Junker, novi predsednik Evropske komisije

(nešto poput ministara), koje im dodeljuje predsednik Komisije. Za nas su u proteklom periodu posebno bili značajni doskorašnji predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo, potpredsednica Komisije i visoki predstav-nik za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton, komesar za proširenje i politiku prema susedima Štefan File. Od usvajanja Ugovora iz Lisabona posebno

20 SINERGIJA

se vodi računa da sastav, a naročito izbor predsednika Evropske komisije, bude u skladu sa sastavom Evropskog parlamenta. Naime, kandidata za predsednika Komisije imenuje Evropski savet, a za njegov izbor mora glasati većina članova Evropskog parlamenta. Uloga Evropske komisije jeste da zastupa interese Unije i otuda je jedan od važnih kriterijuma za izbor evropskih komesara njihova posvećenost evropskim vrednostima. Kandidate za komesare pred-lažu države članice i stoga oni moraju imati odgovarajući stručan ali i politički ugled. Od komesara se, međutim, očekuje da tokom svog mandata u trajanju od pet godina ne zastupa interese ni države, ni konkrentne vla-de koja ga je nominovala, već opšte interese Unije.

Ostali organi EUEvropski savet, koji se sastaje dva puta go-dišnje, a čine ga šefovi država i vlada država članica, formiran je upravo zbog toga da se donošenje važnih odluka o budućnosti Unije podigne na najviši politički nivo. Trenutni predsednik Evropskog saveta je Herman Van Rompej, nekadašnji premi-jer Belgije.

Savet Evropske unije ili Savet ministara je možda telo koje najviše odstupa od redovnog uređenja i podele vlasti u nacional-nim državama. Radi se o

U SINERGIJI

telu koje je sačinjeno od resornih ministara država članica – dakle, od predstavnika ne samo država, već i aktuelnih vlada u tim državama. Ovo telo zastupa interese država članica. Ono što je zanimljivo jeste činjeni-ca da je tokom istorije evropske integracije ono ujedno bilo i glavno zakonodavno telo Evropske unije – čak i nakon usvajanja Ugovora iz Lisabona, popularnog nazvanog još i „ugovorom parlamenata“. Evropski parlament, naime, ne može samostalno usvajati propise Evropske unije, već to čini zajedno sa Savetom. Savet ima 10 različitih sastava, u zavisnosti od pitanja o kome se

raspravlja, a više različitih sastava može zasedati i istovremeno. Odluke se u najvećem broju oblasti donose kvalifikovanom ve-ćinom, a svaka država ima određeni broj glasova u Sa-vetu. Sistem kvalifikovane većine postavljen je tako da obezbedi da odluka o usvajanju nekog pravnog akta bude podržana veći-nom glasova i da je podrži

najmanje 15 država članica. U praksi, sistem kvalifikovane većine takođe znači da se lako može desiti da ministar koji nije glasao za usvajanje nekog propisa EU mora taj isti propis da „brani“ u svojoj državi.

Evropski parlament, organ EU koji pred-stavlja sve njene građane, dakle, nije jedini zakonodavni organ Unije. On tu ulogu deli sa Savetom ministara. Poslanici Evropskog parlamenta (ima ih 751) biraju se svake pete godine na neposrednim izborima koji se or-ganizuju u državama članicama. Broj posla-nika koje dobija svaka zemlja zavisi od njene populacije, ekonomske i političke snage. Budući da poslanici Evropskog parlamenta ne treba da predstavljaju interese svojih država, već građana koji su ih izabrali, oni se i u Parlamentu ne grupišu po državnoj, već po političkoj pripadnosti (pa tako u okviru jedne partije ima pripadnika različitih zema-lja). Postoji sedam različitih parlamentarnih grupacija i 32 nesvrstana člana. Dve najveće grupacije su Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate i Partija Evropskih socijalista, koje zajedno uvek drže između 50 i 70 % mesta u Parlamentu.

Poslednja decenija 20. i početak 21. veka

označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja

nadležnosti i jačanja integracije

Ekonomija EU u kratkim crtamaSa više od 500 miliona stanovnika, i društvenim bruto proizvodom koji premašuje 13 biliona evra (25.700 evra po glavi stanovnika), ekonomija EU je najveća u svetu. Postoje značajne razlike u standardu među zemljama članicama, od Luksemburga koji sa 83.400 evra ima 15 puta veći BDP po glavi stanovnika do poslednje plasirane Bugarske (BDP 5.500 evra po stanovniku). Nezaposlenost je stabilna i iznosi 10,9%. Najmanja ne-zaposlenost među zemljama članicama je u Austriji (4,8 %), Nemačkoj (5,2 %) i Luksemburgu (6,1 %), a najviša je u Grčkoj (27,4 %) i Španiji (26,7 %).

21avgust 2014 |

Kako je Šengen postao čuvenŠengenski ugovor je sporazum o slobodnom kretanju između država potpisnica, zajedničkoj imigracionoj politici i centralizovanoj kontroli spoljnih granica, koji danas obuhvata većinu evropskih zemalja, pa i Švajcarsku koja nije i ne želi u EU. Sve je počelo još 1985. u malom me-stu Šengen u Luksemburgu, kada su Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija prve potpisale ovaj ugovor. Ugovor je stupio na snagu deset godina kasnije. Srbija nije u Šengenskom sporazumu, ali je krajem 2009. uvrštena na Belu šengensku listu zemalja čiji državljani mogu da putuju u Šengen zonu bez viza. Iako su ga u početku mnogi kritikovali, gotovo svi građani Evropske unije danas su pobornici putovanja „bez granica“.

Evropska unija

S obzirom da je uloga Evropskog parlamenta u kreiranju evropskog zakonodavstva dugo bila sporedna, izbori za Evropski parlament nisu bili od velikog poli-tičkog značaja. Međutim, kako je vremenom osvajao i dobijao sve više nadležnosti i veći uticaj na kreiranje evropskih politika i izbor predsednika Komisije, to je i značaj izbora koji gra-đani prave na izborima za Evropski parlament postao veći. Martin Šulc je ponovo izabran za predsednika Evropskog parlamenta.

Sud pravde Evropske unije je organ koji nekako promiče ispod radara u razgovorima o evropskim integracijama. Zapravo se radi o

telu koje ima izuzetno značajnu ulogu ne sa-mo u tumačenju, već i u izgradnji evropskog pravnog sistema. Postupci pred ovim sudom

ne podrazumevaju, kao u slučaju Evropskog suda za ljudska prava, da prethod-no moraju biti iscrpljeni pravni lekovi na nivou nacionalne države. Istovre-meno, postoji više različitih vrsta postupaka (za poni-štaj, zbog propuštanja, za naknadu štete, za dobijanje prethodnog mišljenja....) a kao stranke u postupku pred ovim sudom mogu se naći i države članice

EU, i drugi organi EU, i privrednici. Tokom istorije Evropske unije, kada je izostajala politička volja Saveta ministara, Sud je svojim

Organi EU su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija, Sud pravde

Evropske unije, Evropska centralna

banka i Računovodstveni sud

tumačenjama i odlukama omogućavao dalju i bržu integraciju. Posebno je značajna njegova nova uloga u tumačenju Evropske povelje o ljudskim pravima i dalja izgradnja odnosa sa Evropskim sudom za ljudska prava (koji kon-troliše primenu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovih sloboda, usvojene pod okriljem Saveta Evrope).

Umesto zaključkaKao što se vidi, odgovor na Kisindžerovo pitanje samo je delimično pružen – kroz uspostavljanje institucije predsedavajućeg Evropskog saveta i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Ipak, imenovanje na ove funkcije lica čiji poli-tički uticaj nije veliki, u kombinaciji sa sve izraženijim političkim uticajima ekonomski jakih država, naročito Nemačke, nakon svetske ekonomske krize, navode cinike da pruže jednostavan odgovor: „pozovite Angelu Merkel“. Iako je tačno da je uticaj država sa snažnom ekonomijom na najviše političke odluke izuzetno jak, imajući u vidu kompleksan sistem organa EU i njihove nad-ležnosti, ne može se reći da se propisi EU usvajaju pod bilo čijim diktatom. Zakono-davstvo Evropske unije stoga ostaje rezultat pažljivog i razumnog kompromisa.

Evropski parlament ima dva sedišta – u Briselu i Strazburu (na slici) pa se jednom mesečno svi parlamentarci i

sva dokumentacija seli iz Belgije u Francusku, što je neefikasno ali nema

političke volje da se promeni

Parlamentarci zaduženi za Srbiju Sve države članice EU održale su izbore za Evropski parlament u svojim zemljama od 22. do 25. maja ove godine. Spisak i kon-takti poslanika Evropskog parla-menta koji su članovi Delegacije za odnose sa Srbijom može se preuzeti sa sajta Parlamenta, na stranici http://www.europarl.europa.eu/delegations/en/d-rs/home.html. Ovi poslanici će u narednom periodu imati najveći uticaj na proces EU integracija Srbije. Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju (pozicija koju je do nedavno imao Jelko Kacin) biće izabran 01. novembra 2014.

22 SINERGIJA

U SINERGIJI

Više razumevanja, manje nerviranja

dr Ana Knežević-Bojović, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u

Bolje razumevanje razgraničenja nadležnosti između EU i država članica doprineće da se evropski propisi ne doživljavaju kao nešto što nameće Brisel

Srbija je od marta 2012. godine zvaničan kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, a trenutno je u toku proces skrininga – analitič-kog pregleda i ocene usklađenosti srpskog sa evropskim zakonodavstvom. Ovo usklađiva-nje, pak, nije nimalo lak zadatak, jer regulator-ni sistem EU broji oko 37.000 pravnih akata, 13.000 sudskih presuda i 52.000 standarda. Uz to, ovaj broj se stalno povećava, jer su zakonodavna i sudska aktivnost u EU veoma intenzivni. Za građane i privrednike, čak i one koji žive i posluju u članicama Unije, puno ra-zumevanje ovog korpusa prava i razgraničava-nje nadležnosti između EU i pojedinih država predstavlja veliki izazov i neretko je pogrešno. I zakonodavci u Evropskoj uniji bili su svesni ovog problema. Zato je prilikom usvajanja Ugovora iz Lisabona načinjen pokušaj da se jasnije razgraniče nadležnosti Unije od nadlež-nosti država članica, u okviru tri osnovna tipa:

1. Isključiva nadležnost EU – u ovoj oblasti samo EU može usvajati pravno obavezujuće akte. Isključiva nadležnost obuhvata carin-sku uniju, određivanje pravila konkurencije, monetarnu politiku za članice evro zone, zajedničku trgovinsku politiku, očuvanje morskih bioloških resursa u okviru zajedničke politike ribarstva, zaključivanje međunarodnih sporazuma (pod određenim uslovima).

2. Podeljena nadležnost – EU i države članice dele nadležnost s tim što je zakono-davna aktivnost država članica ograničene okvirima definisanim od strane EU. Ova nadležnost obuhvata unutrašnje tržište, odre-đene aspekte socijalne politike, ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivre-du i ribarstvo, zaštitu životne sredine, zaštitu potrošača, transport, transevropske mreže, energetiku, područje slobode, bezbednosti

Potpisivanje Lisabonskog

sporazuma

i pravde, istraživanje, tehnološki razvoj i svemir, razvojnu saradnju, humanitarnu pomoć. Takođe, EU donosi mere u oblastima ekonomske politike, zapošljavanja i socijal-ne politike na osnovu kojih države članice moraju uskladiti svoje politike.

3. Nadležnosti država članica – države člani-ce imaju punu nadležnost za donošenje politi-

23avgust 2014 |

Nadležnosti Evropske unije

ka i zakona, a EU može da sprovodi aktivnosti podrške, koordinira ili dopunjuje aktivnosti država članica. Ova nadležnost uključuje zašti-tu i unapređenje ljudskog zdravlja, industriju, kulturu, turizam, obrazovanje, omladinu, sport i profesionalno usavršavanje, civilnu zaštitu. Ovde Unija može usvajati podsticajne mere ili preporuke, ali njeni akti ne mogu zameniti one koji su u nadležnosti država članica, niti su države članice dužne da harmonizuju svoje zakonodavstvo sa njima.

Evropska unija je zadužena i za definisanje i sprovođenje zajedničke spoljne i bezbedno-sne politike, uključujući i postepeno formu-lisanje zajedničke politike odbrane. Ali, EU u ovoj oblasti ne usvaja propise, već donosi odluke kojima definiše stav EU i opšte pravce delovanja.Koje će nadležnosti Evropska unija, potpu-no ili delimično, preuzeti određuje se prime-nom načela supsidijarnosti. Ono se pojed-nostavljeno može objasniti kao procena da li je određene aktivnosti bolje ostvarivati na nivou Unije ili na nivou država članica. Iako je supsidijarnost pravni pojam, zapravo se ra-di o par excellence političkoj odluci. Tokom razvoja Unije ovo načelo su države članice, a naročito nacionalni parlamenti, često kriti-kovali. Zbog toga im je Ugovorom iz Lisabo-na data mogućnost da u toku zakonodavnog postupka usvoje mišljenje o tome da li je neka konkretna zakonodavna aktivnost Uni-je u skladu sa ovim načelom ili ne. Ukoliko dovoljno veliki broj nacionalnih parlamenata zauzme stav da te saglasnosti nema, odnosno ako se za to skupi 19 glasova (svaka članica ima dva glasa) Komisija predloženi zakon preispituje ili povlači iz procedure. Čak i ako Komisija to ne uradi, nacionalni parlamenti mogu blokirati usvajanje zakona, ali je tada za to potrebno 29 glasova. Na ovaj način Ugovorom iz Lisabona je, uz druge izmene u pogledu zakonodavnog postupka (na osno-vu kojih je Parlament postao ravnopravan zakonodavni organ zajedno sa Savetom mi-nistara) barem nominalno ublažen problem tzv. demokratskog deficita Evropske unije i pojačana je uloga nacionalnih zakonodavnih tela u pravnom sistemu EU. Ipak, oni su do

sada izuzetno retko koristili ovu priliku. To ide u prilog tvrdnji da pitanje zakonodavne aktivnosti EU nipošto nije samo pravno i da umnogome zavisi i od politike pojedine članice. Ciničniji profesori prava Evropske unije ističu da ono što EU propisuje to EU i finansira, pa je ključ ovakvog ponašanja

često u golom ekonomskom pragmatiz-mu. Ipak, smatra se da ubuduće tek treba očekivati ozbiljnije intervencije nacionalnih parlamenata u formulisanju evropskog zakonodavstva.

Od kakvog je značaja ova raspodela nadležnosti za Srbiju?Pre svega, za građane i privrednike važno je da znaju u kojim oblastima je uopšte moguće uti-cati na zakonodavnu aktivnost. Što je još važ-nije, neophodno je na vreme razumeti složeni proces kreiranja evropskih politika i evropskog zakonodavstva, i jasno sagledati prostor u kome je moguća intervencija nacionalnog za-konodavca. Naime, uobičajena je predstava – a ovaj stav podjednako dele građani i privreda u članicama EU, kao i u državama kandidatima – da su evropski propisi nešto što „nameće Bri-sel“ i da je sadržina tih propisa nepovoljna za njih. Istina je, ipak, nešto drugačija. Evropsko zaknodavstvo je rezultat temeljnog promišlja-nja, priprema i kompromisa koji su neophodni da bi se isti propisi ili isti standardi mogli dosledno primenjivati u državama sa različitim pravnim, ekonomskim i kulturnim nasleđem. Stoga proces usklađivanja zakonodavstva sa pravom Evropske unije treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem unapredi i prilagodi izazovima modernog poslovanja, na zdravim i razumnim temeljima.

Proces usklađivanja našeg sa pravom EU treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem prilagodi izazovima modernog poslovanja

Evropski sud pravde u Luksemburgu

U SINERGIJI

Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i

predvidljiva pravila za sve investitore, kaže za Sinergiju Michael Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i dodaje: „Pozdrav-ljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog ambijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i pri-vatizacijom. Svedoci smo i reforme Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija. Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent“

Koja očekivanja ima EU u pogledu pregovora sa Srbijom? Iznad svega Evropska unija očekuje da Srbi-ja, kao i svaka druga zemlja kandidat, usvoji propise koji čine pravo EU poznato pod nazivom acquis communautaire. Takođe, očekuje se da će Srbija sprovoditi zakone, politike i standarde u skladu sa EU. Unija očekuje i da Srbija nastavi sa naporima da se unapredi regionalna saradnja u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo. Evropski savet jasno je rekao da očekuje na-stavak rada na normalizaciji odnosa sa Pri-

EU integracije popravljaju POSLOVNI AMBIJENT

štinom kroz dijalog i uz posredovanje EU. Srbija aktivno učestvuje u procesu skrininga zakonodavstva u okviru svih 35 pregova-račkih poglavlja, pokazujući posvećenost procesu evropskih integracija. Uopšte ne sumnjam da Srbija ima neophodne kapaci-tete da uspešno okonča pregovore.

Prema analizi NALED-a, dve trećine zako-na važnih za privredu donose se po hitnom postupku. Da li EU upozorava vlasti Srbije na taj problem?EU pridaje veliki značaj transparentnosti zako-nodavnog procesa. Poslednjih godina to se u Srbiji poboljšalo. Mi smo, međutim,

Mi veoma cenimo konkretne preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina

FOTO

: FoN

et

24 SINERGIJA

Intervju: Michael Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji

izrazili zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem - pre svega u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. - o čestom korišćenju hitnih procedura pri donošenju zakona, što ograničava mogućnosti za raspravu o nacrtima zakona. Primer ove prakse je nedavno usvajanje izmena Zakona o radu, ali i zakoni o privatizaciji, stečaju i novi medijski zakoni. Naš stav po ovom pitanju ostaje isti. Nadamo se da ćemo imati prilike da vidimo konstruktivnu debatu i konsultacije sa zainteresovanim stranama prilikom usvajanja preostalih ekonomskih reformskih zakona. Treba takođe odrediti dovoljno vremena za diskusiju o nacrtima zakona u skupštini. Štaviše, inkluzivni zakonodavni proces treba da bude praćen doslednim sprovođenjem usvojenih propisa, uključujući i blagovremeno donošenje i primenu podzakonskih akata. Sprovođenje zakona mora da ide ruku pod ruku sa uređenim procesom ocene efekata propisa i redovnim praćenjem usvojenog zakonodavstva.

Da li je skrining za 32. po-glavlje, pogotovo deo koji se odnosi na Državnu revi-zorsku instituciju primer odnosa prema institucijama koje bi trebalo da obezbede odgovorno ponašanje vlasti i poštovanje propisa? Državna revizorska institucija je postepeno jačala svoje kapacitete u poslednjih nekoliko godina i pokazala je znatan stepen nezavi-snosti. Međutim, ona i dalje nema dovoljno resursa za potpunu reviziju i nadamo se da će kapaciteti ove važne institucije i dalje jačati u narednim godinama. Nezavisna i/ili regulatorna tela bi i u budućno-sti trebalo da imaju podršku svih nivoa vlasti i Skupštine i njihova mišljenja i preporuke treba ne samo uzeti u obzir već ih treba i sprovesti.

Gde Vi očekujete najdugotrajnije uskla-đivanje, a gde bi pregovori mogli da budu brzo okončani?Svih 35 poglavlja evropskog zakonodavstva su važni da bi se obezbedio napredak u prego-vorima, usvajanju propisa usklađenih sa EU i uspostavljanju pozitivne prakse u njihovom

sprovođenju. Iskustvo prethodnih i aktuel-nih proširenja pokazuju da su neka poglavlja naročito teška za zemlje kandidate, kao što su poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pra-vima, pravdi, slobodi i bezbednosti. Imajući u vidu izazove koji slede i dugoročni karakter reformi neophodnih u ova dva poglavlja, oni će se razmatrati na početku pregovora kako bi se omogućilo dovoljno vremena da se usvoje propisi i uspostave institucije i dobra praksa u sprovođenju pre okončanja pregovora. Još jed-no poglavlje koje se pokazalo teškim je zaštita životne sredine zbog vremena i resursa koji su potrebni da se dostignu standardi EU.

Kod kog poglavlja će Srbija imati najteži po-sao u pregovaranju ako posmatramo samo izgradnju povoljnog poslovnog ambijenta?Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče

investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore. Postoji nekoliko poglavlja koji imaju znatan uticaj na poslovni ambijent. Pomenuću samo nekoliko koja su se pokazala najzah-tevnijim: slobodno kretanje robe i radnika, poglavlje o zaštiti konkurencije koje

ima za cilj da obezbedi ista pravila igre za sve u pogledu antimonopolske i politike državne pomoći, poglavlja 23 i 24, ali i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli koje treba da omogući primenu vladavine prava koja znatno umanju-je investicioni rizik.

Izmenama Zakona o privatizaciji za najmanje pet meseci odloženo je rešava-nje restrukturiranja i privatizacije više od 150 preduzeća. Kakav je utisak ostavilo na Vas ovo odlaganje jedne od najnužnijih reformi?Ohrabruje me činjenica da je debata o re-strukturiranju i privatizaciji ponovo aktuelna kroz javnu raspravu o nacrtima Zakona o privatizaciji i stečaju. Važno je da Vlada u ovim zakonima uspostavi ravnotežu između kvaliteta propisa s jedne strane, i brzine njihovog usva-janja s druge strane, jer svako dalje odlaganje

napravilo bi velike troškove po državni budžet. Vlada treba prioritetno da analizira efikasnost svih oblika državne pomoći i preduzme korake da smanji subvencije i državne garancije. Uz to, korporativno upravljanje u velikim gubitaškim državnim preduzećima mora da se unapredi. Ovi zakoni, uz one o radu i planiranju i izgrad-nji, mnogo će doprineti unapređenju poslov-nog ambijenta.

Da li smo i pored mnogih slabosti u očima evropskih investitora zemlja sa stabilnim i predvidivim poslovnim ambijentom u koju vredi ulagati?Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent. Nažalost, Srbija se veoma nisko kotira po indikatorima kon-kurentnosti i poslovnog okruženja u Izveštaju Svetske banke o poslovanju i Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonom-skog foruma. Zato Vlada treba da se usmeri na ispravljanje propusta u horizontalnom zakonodavstvu koje se primenjuje jednako na sve kompanije i da istovremeno ograničava trošenje sredstava na subvencije i garancije za određene kompanije. U tom pogledu, proces evropskih integracija je od velike koristi jer se očekuje unapređenje poslovnog ambijenta, pre svega kroz sprovo-đenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa-nju koje je počelo 1. septembra 2013. Ovaj sporazum predviđa postepeno usklađivanje sa praksom EU u oblastima kao što je slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, standardiza-cija proizvoda, pravo poslovnog nastanjivanja

Programima finansijske pomoći

EU podržava reforme u Srbiji sa prosečnim

iznosom bespovratnih sredstava od 200

miliona evra godišnje

25avgust 2014 |

Intervju: Michael DavenportU SINERGIJI

i pružanja usluga. Ove promene politike obez-bediće bezbedniji i predvidljiviji okvir za firme i tako stvoriti novi podsticaj srpskoj ekonomiji da privuče investicije. Investitori iz EU čine većinu svih stranih direktnih investicija koje dolaze u Srbiju, što je slučaj i u drugim zemljama u procesu pristupanja. Možemo očekivati da se proces ekonomske integracije Srbije u EU još više pojača u narednim godinama. Strane direktne investicije koje dolaze iz EU već sada čine više od 75 odsto ukupnih SDI u Srbiju od 2005. do 2013. Takođe, EU je ključni trgovinski partner Srbije, sa oko 63 odsto ukupnog izvoza Srbije i nešto ispod 62 odsto ukupnog uvoza u Srbiju u 2013. Obim trgovine u oba pravca je u porastu.

Koje biste skorije reforme poslovnog ambijenta pohvalili, a gde i dalje nema pomaka?Pozdravljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog am-bijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i privatizacijom. Sad očekujemo usvajanje zakona o planiranju i izgradnji koji bi učinio poslovni ambijent mnogo predvidljivijim. Svedoci smo napretka i u drugim oblastima, na primer reforma Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija.

U petak, 25. jula 2014. u Obrenovcu je obeležen početak programa Evropske unije za pomoć poplavljenim područjima u vrednosti od 30 miliona evra

Pozitivan primer je i reforma sistema javnih nabavki posle usvajanja novog zakona koji je znatno povećao transparentnost tenderskih postupaka, istovremeno omogućavajući lakši pristup tenderima svim zainteresovanim ponuđačima. Sa druge strane, tek treba da vidimo napre-dak u pogledu komplikovanih procedura za dobijanje građevinskih dozvola, zbog čega EU snažno podržava napore da se usvoji novi za-kon u ovoj oblasti. Bilo je određenog napretka u reformi parafiskalnih nameta u 2012. kada je 138 taksi trebalo da bude ukinuto čemu je NALED doprineo. Međutim, od tog trenutka ovaj proces je stao. U nekim oblastima uvede-ne su nove takse ili su stare povećane.

Koliko se vlasti Srbije oslanjaju na mišlje-nja poslovnih asocijacija poput NALED-a i koliko bi trebalo to da čine?Naš opšti utisak je da se Vlada sve više oslanja na nalaze i preporuke poslovnih udruženja u Srbiji, kao što su NALED i FIC, koji su često pozivani da učestvuju u izradi novih propisa. Naravno da je važno da Vlada uzme u obzir ove pred-loge. Mi veoma cenimo konkretne

preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja poput Regulatornog in-deksa Srbije kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina.

EU je do sada bila najveći donator Srbiji kroz brojne programe. Kako će ta pomoć izgledati u narednom periodu?Da, EU je najveći donator u Srbiji. Do sada je donirano više od 2,5 milijarde evra. Srbija će, u skladu sa finansijskim okvirom EU 2014-2020, i dalje koristiti sredstva u okviru pretpristupnih IPA fondova koji će biti modifikovani u odnosu na prethodni finan-sijski ciklus kako bi bili usklađeni sa novim reformskim zahtevima. Prosečan godišnji iznos sredstava iz IPA fondova će ostati na nivou od oko 200 miliona evra za Srbiju, dok bi deo ove pomoći mogao da bude usmeren kao podrška budžetu ukoliko Srbija ispuni uslove koji se tiču odgovarajućeg upravljanja javnim finansijama. IPA sredstva biće važna za podršku reformama usmerenih ka dugo-ročnom privrednom rastu i konkurentnosti u Srbiji u skladu sa novim pristupom Evropske komisije i čvršće veze između sektorskih politika i ekonomije u svim zemljama koje su obuhvaćene proširenjem.EU je najveći donator u Srbiji u obnovi i rekonstrukciji posle nedavnih katastrofalnih poplava. EU je obezbedila 30 miliona evra iz IPA fondova za hitne projekte do kraja leta za podršku obnovi infrastrukture i kuća kao i po-dršku srpskoj poljoprivredi. EU je bila doma-ćin međunarodne konferencije u Briselu 16. jula na kojoj je za Srbiju obezbeđena dodatna bespovratna pomoć iz IPA fondova i Fonda solidarnosti EU kome Srbija, kao zemlja kan-didat, ima isti pristup kao i država članica.

EU je najveći donator u Srbiji – do

sada je donirano

više od 2,5 milijarde evra

26 SINERGIJA

27avgust 2014 |

Koliko znate o EU?

1. Šta je Evropska unija?

a) Federacija evropskih država, poput SAD

b) Međuvladina i nadnacionalna zajednica 28 evropskih

država, kakva nije viđena u istoriji

c) Međunarodna organizacija

2. Koje zemlje su osnovale Evropsku ekonomsku

zajednicu 1957, preteču EU?

a) Belgija, Holandija, Luksemburg, Italija, Nemačka i

Francuska b) Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska

c) Velika Britanija, Švajcarska, Italija, Nemačka i

Francuska

3. Kojim sporazumom je 1993. osnovana Evropska

unija kao zajednica 12 država?

a) Rimskib) Šengenskic) Mastrihtski

4. Obeležite jednu ili više zemalja koje nisu

članice EU?a) Finskab) Norveškac) Švajcarska

5. Koje godine je pušten Evro u opticaj kao

zajednička valuta EU?

a) 2000.b) 2002.c) 1999.

TEST

Rešenja testa potražite na strani 105

6. Koja od navedenih institucija nije organ EU?

a) Savet Evropeb) Evropski savetc) Evropska komisija

7. Ko je novoizabrani predsednik Evropske komisije

kao izvršne vlasti u EU?

a) Žoze Manuel Barozo b) Ketrin Eštonc) Žan Klod Junker

8. Koja partija je odnela najviše glasova na izborima

za Evropski parlament u maju ove godine?

a) Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate

b) Partija Evropskih socijalista

c) Alijansa liberala i demokrata za Evropu

9. Koje zemlje su kandidati za EU?

a) Hrvatska, Srbija, BIH, Turska i Moldavija

b) Makedonija, BIH, Island, Crna Gora

c) Albanija, Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija,

Turska

10. Šta je to acquis communautaire?

a) Latinska izreka „Iskustvo poučava“

b) Pravne tekovine EU grupisane u 35 poglavlja koje

treba da usvoji zemlja kandidat

c) Komunalne usluge vodosnabdevanja

28 SINERGIJA

U SINERGIJI

Šta je predmet pristupnih pregovora?Pregovora se o uslovima pod kojim država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakono-davstva sa pravnim tekovinama EU. Rezultat pregovora biće Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Uslov za stupanje u članstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, uključujući i institu-cionalni okvir koji je čini. Pravne tekovine EU i drugi izvori prava podeljeni su u 35 pregovaračkih poglavlja. O svakom poglavlju se pregovara posebno. S obzirom da se ne pregovora o suštini pravnih tekovina EU, država kandidat prihvata pravne tekovine EU u obliku u kojem one važe za sve države članice EU u momentu njenog pristupanja i prilagođava se pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu EU, a pregovaraju se uslovi i modaliteti pristupanja države kandi-data tom sistemu.

Ko su akteri pregovora?Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i Srbija. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojima učestvuju predstavni-ci država članica EU i predstavnik Evropske komisije, sa jedne strane i predstavnici Srbije, s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a Srbije – posebna državna delegacija za pregovore koju predvodi šef delegacije na najvišem političkom nivou, uključujući i šefa Pregovaračkog tima i pregovarački tim. Međuvladine konferencije se po pravilu odr-žavaju dva puta u toku predsedavanja jedne države EU, dakle četiri puta godišnje (dva puta na nivou šefova delegacija i dva puta na nivou zamenika šefova delegacija).

Ko pregovara ispred Srbije? Da bi pregovori bili uspešni potreban je visok nivo koordinacije svih državnih institucija.

Srbija je formirala više tela koja će učestvovati u ovom procesu. Osnovu celog sistema pred-stavlja Koordinaciono telo formirano 2008. godine, koje je sada modifikovano kako bi se odgovorilo izazovima pristupnih pregovora. U okviru ovog koordinacionog mehanizma urađen je Nacionalni program integracije 2008–2012. godine, odgovoreno je na Upit-nik Evropske komisije 2011. godine, a 2013. godine je usvojen prvi Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA).Osnovu cele strukture čini 35 pregovaračkih grupa. To su međuresorna radna tela, u čijem su sastavu predstavnici institucija zaduženih za predlaganje i primenu propisa kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima EU. Na čelu svake grupe je državni sekretar/pomoćnik ministra iz institucije koja je pretežno nadležna za pravne tekovine u određenom poglavlju. Pregovarački tim i Kancelarija za evropske integracije učestvu-ju u radu svih pregovaračkih grupa u svim fazama procesa.Predsedavajući pregovaračkih grupa se sasta-ju u okviru Saveta koordinacionog tela koji je

zadužen za koordinaciju rada svih pregova-račkih grupa. Radom tog Saveta rukovodi član Vlade zadužen za evropske integracije, a Kancelarija za evropske integracije je sekre-tarijat Saveta.Savet obavlja stručne poslove u vezi sa aktu-elnim pitanjima u procesu pristupanja Srbije EU, a smernice za rad dobija od Koordinaci-onog tela. Savet čine: - član Vlade zadužen za poslove evropskih

integracija, kao predsednik Saveta- direktor Kancelarije za evropske integracije,- šef Pregovaračkog tima,- predsedavajući pregovaračkih grupa, - državni sekretari iz ministarstava čiji

predstavnici ne rukovode pregovaračkim grupama.

Koordinaciono telo, na čijem čelu se nalazi predsednik Vlade, rukovodi celokupnim mehanizmom i razmatra najvažnija, a pre svega politička pitanja. Članovi Koordinaci-onog tela su:• prvi potpredsednik Vlade i ministar nadle-

žan za spoljne poslove,• potpredsednik Vlade i ministar rada,

Mala abeceda pregovora

21. januar 2014: Vicepremijer Dačić i predsednik Evropske komisije na međuvladinoj konferenciji koja je obeležila početak pregovora o pridruživanju

29avgust 2014 |

Pregovori sa EU

35 poglavlja – 35 korakaSve zemlje moraju da ispune političke, ekonomske i pravne zahteve za pridruženje EU, kako je to Evropski savet definisao u Kopenhagenu 1993. Za zemlje Zapadnog Balkana dodat je još jedan uslov – regional-na saradnja i dobri susedski odnosi. U cilju struktuiranja pregovora o članstvu,  pravne tekovine EU (acquis communautaire) koje određena zemlja treba da usvoji podeljene su u 35 poglavlja: 1. Slobodno kretanje robe 2. Slobodno kretanje radnika 3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pru-

žanja usluga4. Slobodno kretanje kapitala 5. Javne nabavke 6. Pravo privrednih društava 7. Pravo intelektualne svojine 8. Politika konkurencije 9. Finansijske usluge 10. Informaciono društvo i mediji 11. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Sigurnost hrane, veterinarska i

fitosanitarna politika13. Ribarstvo 14. Transportna politika 15. Energetika 16. Oporezivanje 17. Ekonomska i monetarna politika 18. Statistika 19. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Preduzetništvo i industrijska politika 21. Trans-evropske mreže 22. Regionalna politika i koordinacija

strukturnih instrumenata23. Pravosuđe i osnovna prava 24. Pravda, sloboda i bezbednost 25. Nauka i istraživanje 26. Obrazovanje i kultura 27. Životna sredina 28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja 29. Carinska unija 30. Spoljni odnosi 31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika32. Finansijska kontrola 33. Finansijske i budžetske odredbe 34. Institucije 35. Ostalo (normalizacija odnosa sa Kosovom)

zapošljavanja i socijalne politike, • potpredsednik Vlade i ministar spoljne i

unutrašnje trgovine i telekomunikacija, • ministar zadužen za evropske integracije, • ministar nadležan za poslove finansija, • ministar nadležan za poslove poljoprivrede,

šumarstva, vodoprivrede i životne sredine.U radu Koordinacionog tela učestvuju i direktor Kancelarije za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o

pristupanju Srbije EU. Kancelarija za evropske integracije je sekretarijat Koordinacionog tela.Da bi se pristupni pregovori (koji će trajati više godina) vodili jedinstveno, Vlada je 3. septembra 2013. godine donela odluku o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovala prof. dr Tanju Miščević za šefa Pregovarač-kog tima.Pregovarački tim učestvuje u svim fazama pregovaračkog procesa, zadužen je za komu-nikaciju sa institucijama EU, institucijama država članica EU, a pre svega za koordina-ciju rada institucija Srbije i rada i nastupa 35 pregovaračkih grupa u pregovorima. Tim će raditi do momenta potpisivanja Ugovora o pristupanju Srbije EU.Za sastanke međuvladinih konferencija, u okviru kojih se pregovori formalno vode, Vla-da će formirati posebnu državnu delegaciju, koju će predvoditi član Vlade koji za to bude određen (obično je to ministar za evropske integracije ili ministar spoljnih poslova).

Koja je uloga Narodne skupštine RS u pregovorima?Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Srbi-

Vremeplov pregovora – Srbija i EU• 2000: Demokratske promene• Jun 2003: Samit evropskih lidera u Solunu – Srbija identifikovana kao potencijalni kandidat• April 2008: Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i

Prelazni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Srbije• Decembar 2009: Ukinute vize za putovanje u EU / Srbija zvanično podnosi kandidaturu• Oktobar 2011: Evropska komisija preporučuje da se Srbiji dodeli zvanični status kandidata • Mart 2012: Evropski savet odabrava Srbiji status zvaničnog kandidata• April 2013: Evropska komisija preporučuje da se otvore pregovori o

pristupanju Srbije EU / potpisan tzv. Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine

• Septembar 2013: SSP stupa na snagu / počinju skrininzi• Decembar 2013: Evropski savet podržava početak pregovora• Januar 2014: Počinju pregovori o pristupanju

je EU, iz decembra 2013. godine, propisa-no je da će Odbor za evropske integracije imati značajnu ulogu u koordinaciji procesa praćenja pristupnih pregovora. U skladu sa tom Rezolucijom, pre nego što utvrdi pre-govaračke pozicije za pojedinačna poglav-lja, Vlada mora da dostavi predlog pozicije Odboru za evropske integracije. Ovlašćeni predstavnik Vlade, predsedavajući pregova-račke grupe i šef pregovaračkog tima imaju obavezu da prisustvuju sednici Odbora na kojoj će to razmatrati. Odbor daje mišljenje i/ili preporuke, koje Vlada mora da razmo-tri prilikom usvajanja pregovaračke pozicije i mora da obavesti Odbor o usvajanju tog dokumenta. Vlada, takođe, podnosi izveštaje Odboru za evropske integracije o rezultatima bilate-ralnog skrininga za svako poglavlje, a član Vlade zadužen za evropske integracije i šef pregovaračkog tima podnose tromesečne izveštaje o aktuelnom stanju u procesu pregovora sa EU. Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o toku pregovora dva puta godišnje, po završetku šestomesečnog ciklusa predsedavanja Savetom EU, koje parlament razmatra na sednici.

30 SINERGIJA

U SINERGIJI

Svi novi zakoni, preko Kancelarije za evropske integracije, upućuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbija da izgleda i 10 i 20 godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija

Dobijamo pohvale ali i NOVE PREPORUKE

Imajući u vidu da se već više od 10 godina pripremamo za članstvo u Evropskoj uniji, mi smo u tom poslu odmakli više nego

naši susedi kada su počinjali pregovore, a koji su sada u EU. Ali, nemojmo zaboraviti da kako politika proširenja napreduje, proces pregovora postaje kompleksniji, a obim onoga što treba usvojiti veći. Takođe, veći je i broj zemalja čla-nica s kojima se razgovara, pa i to podrazumeva specifičnu veštinu pregovaranja i uspostavljanja balansa. Izazovi su veći, ali nisu nesavladivi. Tako trenutnu poziciju Srbije vidi Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

FOTO

: ZO

RA

N R

AŠE

VIĆ

Završeni su skrininzi za neka od najtežih pregovaračkih poglavlja, a ukupno je za-vršeno nešto manje od polovine skrininga. Kako biste ocenili poziciju Srbije u pogle-du usklađenosti sa propisima EU?Do sada smo potpuno završili skrininge za 14 poglavlja i već od septembra nastavlja-mo kako bi sve, po planu, bilo završeno do marta sledeće godine. Završili smo pregled usklađenosti zakonodavstva za nekoliko naj-značajnijih poglavlja poput: Pravde, slobode i bezbednosti, Pravosuđa i osnovnih prava, Politike konkurencije, Poljoprivrede i rural-nog razvoja, Prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. To su svakako

Tanja Miščević, šef tima za pregovore

o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

31avgust 2014 |

Intervju: Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

oblasti za koje ćemo morati mnogo da se potrudimo kako bismo se uskladili sa obi-mnim zakonodavstvom ili dobrim praksama EU. Primera radi, kada su u pitanju javne nabavke, mi smo u velikoj meri usklađeni sa propisima u EU, ali ne treba zaboraviti da je EU živ organizam i da neprestano menja svoje pravo.

Koja poglavlja bi mogla da donesu bitnije promene u zakonodavstvu važne za privredu? Nema poglavlja koje neće imati, direktno ili indirektno, efekat na privredu i prome-nu zakonodavstva u ovoj oblasti. Politika konkurencije, poglavlje 8, je jedno od naj-značajnijih poglavlja kako za nas tako i za EU. Ono predstavlja srž pravnih tekovina EU i domen direktne nadležnosti Evrop-ske komisije. To su ujedno i reforme koje će u najvećoj meri doprineti popravljanju tržišnog ambijenta i uspostaviti pravila fer utakmice. Zato uporedo sa uspostav-ljanjem evropskih pravila moramo raditi i na podizanju konkurentnosti domaće privrede, sposobne da izdrži pritisak na jedinstvenom tržištu EU. Kriza suverenog duga u EU je usmerila pa-žnju država članica i na taj aspekt pristupa-nja, zbog čega će EU posebno obratiti pažnju i na makroekonomska kretanja u Srbiji. Zatim, reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta. To se postiže ne samo donošenjem, već primenom zakona. Upravo rezultati primene biće mera našeg uspeha u pregovorima i zato o njima i govorimo kao o početku korenitih reformi.

Analize NALED-a pokazuju da se dve trećine zakona važnih za privredu donosi po hitnom postupku, bez javne rasprave, da se netransparetno uvode novi nameti. Kako EU gleda na to?Kroz Izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu evropskih integracija dobijamo pohvale u različitim oblastima, ali one su, kao što znate, uvek praćene i preporukama za dalji napredak što nas motiviše da dalje

radimo na sebi. Svi novi zakoni koji se donose, preko Kancelarije za evropske integracije, upu-ćuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. To je već sada naša praksa i na taj način osiguravamo pra-vovremenu usklađenost i efikasnost procesa. A što se tiče javne rasprave, situacija se menja.

Kritikovali ste pozive da se revidira rok kojim ne dozvoljavamo prodaju zemljišta strancima. Koliko takvi potezi koji pozivaju na izmenu ranijih dogovora sa EU narušavaju našu poziciju? Da bismo bili kredibil-ni, moramo poštovati dogovore. U vreme neposredno pred pot-pisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa-nju koji sadrži pomenuti član o prodaji zemljišta strancima, niko nije reagovao – ni privreda, niti stručna i akademska javnost. Ovo je samo jedan od primera zbog čega je jako važno da se svi informišemo o toku pre-govora, o reformama i promenama koje slede i da o tome razgovaramo i dogova-ramo se na vreme.

Postavljen je ambiciozan plan da prego-vore završimo do 2018. Šta bi takav brzi završetak konkretno značio u poglavlji-ma 15, 23, 24, 27 i 35, kao nekim koja su najizazovnija za usklađivanje? Da li tako postavljen rok može da predstavlja opterećenje za administraciju i privredu i da propisi koje budemo menjali i usvajali budu teško primenljivi što je jedna od zamerki koju često dobijamo?

Poglavlja poput zaštite životne sredine, energetike, poljoprivrede, transporta... zbog obima pravnih tekovina, broja standarda koje treba uspostaviti i reformi koje iziskuju velike finansijske troškove spadaju u najizazovnija, ali istovremeno i potencijalno najznačajnija za razvoj države. Važno je da izračunamo koliko će nas to koštati, ali i da napravimo reali-stičan plan koji ne mora podrazumevati da ćemo sve završiti do članstva Srbije u EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbije da izgleda i deset i dvadeset godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija.

Reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja

modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta

32 SINERGIJA

U SINERGIJI

Dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Opozicija je preslaba, pa tako vladajućoj koaliciji ne može pružiti potreban nadzor i pritisak, što bi po definiciji ubrzalo proces promena i izgradnje institucija. Institucije još uvek nisu dovoljno jake, previše su paralizovane, čekaju „naređenja“ odozgo što samo povećava odgovornost političkog vrha

Srbija se polako, korak po korak, u prethodnih osam godina okrenula sebi i svojim izazovima. Decenijama

je politički vrh bežao od realnosti i druge optuživao za svoju „nesreću“. Proces vraćanja iz fikcije u sadašnjost tražio je svoje vreme i kadrovske promene, jer bez novih ljudi i drugačijeg pristupa taj proces nije mogao krenuti ni doneti rezultate. Najveći problem bio je nacionalistički diskurs, odsutnost samorefleksije i strah od odgovornosti među političkim elitama, koje su posebno u slučaju Kosova doslovno bežale od istine, pa čak i fi-zički napustile zemlju, na primer, u trenutku kada su paljene strane ambasade u Beogradu. Ti ljudi su bežali i od institucija EU, pa tako dijalog, a ni pravi iskorak nije bio moguć. U to doba tek je poneka javna ličnost jasno govorila istinu na koju ni javnost, ni mediji, a kamoli politički vrh nisu bili spremni. To je kratka rekapitulacija osmogodišnjeg „bavljenja“ našom zemljom Jelka Kacina, biv-šeg izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji u razgovoru za magazin Sinergija odgo-vara na pitanje šta mu je u prethodnih osam godina bilo najizazovnije i da li ga je nešto u odnosima sa Srbijom ikada obeshrabrilo.„Obeshrabrenja uvek može biti, ali sam svoju funkciju prihvatio kao pionirski zadatak i na njemu uporno, javno, transparentno i sistematski radio“, kaže Kacin.

Kako gledate na to što su se mnogi u Srbiji radovali kada su saznali da više ne-ćete biti izvestilac Evropskog parlamenta za našu zemlju?Svaka zemlja, pa i pojedinci, imaju pravo na svoj pogled i svoje odluke. Ali želim i jasno da kažem da taj negativni imidž koji neki vezuju za mene u Srbiji nije pao s neba, već je pažljivo iskonstruisan i održavan u mediji-ma jer sam smatrao da niko ne treba da ima blanko podršku bez pravih reformi koje vode u članstvo u EU. U Srbiji još uvek ima mnogo

Korupcija, posebno sistemska korupcija i ne-gativna kadrovska selekcija kumuju nekompa-tibilnosti Srbije sa pravnim redom EU i bloki-raju delovanje pravne države. U institucijama države još uvek ima mnogo pojedinaca koji bi morali odgovarati za ratne zločine. Nažalost, sa svojih pozicija još uvek prete, ponašaju se kao država u drža-vi i na sve moguće načine brane svoje stečene monopole. Na

Politika „lako ćemo“ ne vodi ka

Mnogo puta sam morao braniti srpske političare pred strogim ocenama političkih grupa u Evropskom parlamentu i mogu svakome u Srbiji pogledati u lice

fanova Plavog orkestra i njegove pesme sa poznatim refrenom: „Ako su to bile samo laži, lažimo se bar još malo“. Može i tako, ali sam siguran, da se u tom slučaju toliko puta izrečena ciljna godina ulaska u EU odlaže u sledeću deceniju. Svaki pokušaj zemlje, da svog izvestioca u Evropskom parlamentu vuče za nos ili „šeta“, objektivno ide na štetu procesa približavanja Srbije EU bez kojeg nema ni proširenja. Po meni, dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Tu je i Evropska komisija, pa i nemačka kancelarka koja ne glumi i govori u lice. Izgleda da istina na nemačkom jeziku znatno manje boli od mnogo blaže poruke na vašem jeziku. I za-dnje poruke vašeg mladog, upravo odlazećeg, ministra finansija su jasne.

Šta će biti najteži posao za Srbiju u proce-su pregovaranja? Isticali ste nedavno da je to vladavina prava?

33avgust 2014 |

drugoj strani je privatizacija bila često povod i uzrok kriminala. Tu je do proboja mnogo pomogla i upornost pokojne Verice Barać. Krivci za prošlost mogu se procesuirati, ali to još uvek ne donosi ključne odluke i promene bez kojih nema stranih ulaganja. Politika „lako ćemo“ ne vodi ka EU, pa ni donošenje siste-matskih zakonskih rešenja bez javne rasprave i bez aktivnog te intenzivnog uključivanja civilnog društva. Reforme pravosuđa uklju-čujući i kadrovske promene i osposobljavanje pravosuđa, sudija i tužioca su neophodne i preduslov stvaranja pravne države.

U čemu Srbija najviše greši u približava-nju članstvu u Evropskoj uniji?Odgovore na ta pitanja treba tražiti u insti-tucijama EU. Ja mandata za taj odgovor u drugoj polovini ove godine nemam.

Da li ste u prethodne dve godine prime-tili poteze koji bi vas uverili da će tempo reformi biti brži?Da, bilo je takvih najava. O tome govori i velika podrška građana SNS-u u nadi da će Srbija konačno krenuti napred i obračunati se sa zabludama prošlosti. Nekih stranaka nema više u Narodnoj skupštini Srbije,

druge su preuzele veliku, zapravo ogromnu odgovornost. Opozicija

je preslaba i fragmentirana, pa tako vladajućoj koaliciji ne može pružiti potreban nadzor i pritisak, što bi po definiciji ubrzalo proces

promena i izgradnje institucija. Sve to ide na štetu dinamike, kvaliteta i

demokratizacije društva i države.

Da li ste u institucijama videli kva-litet za koji ste govorili da je važniji od datuma kada će pregovori biti

okončani?Institucije još uvek nisu dovoljno jake,

previše su paralizovane, čekaju „naređenja“

odozgo što samo povećava odgovornost političkog vrha. Bez decentralizacije, bez spuštanja odgovornosti, potrebne promene ne mogu doći dovoljno brzo, što donosi razočaranja i sumnje u sposobnost politike i pojedinih političara. Previše zavisi od volun-tarizma, od raspoloživog vremena i energije prvog čoveka. To parališe proces promena.

Čuli smo stav OEBS-a o slobodi medija u Srbiji. Kako vi gledate, iz ove nove per-spektive kada niste više izve-stilac Evropskog parlamenta, na situaciju sa slobodom medija kod nas?Očekujem fleksibilniji i realniji odaziv političkog vrha i uvažavanje pravila i principa transparentnosti bez koje nema tržišne ekonomije, pa ni demo-kratije. Na drugoj strani treba hrabriti i medije, da se ubrzano profesionaliziraju i krenu u proces udaljava-nja od dosadašnje logike i prakse. Sve je to u biti najjeftinija politička prostitucija koja u procesu približavanja EU više nije prihvat-ljiva. Bez prave i nezavisne sedme sile, nema razvoja, menjanja društva i izgradnje pravne države.

Koje će delove Ustava Srbija morati da promeni kako bi nakon završetka prego-vora ušla u punopravno članstvo u EU? Previše puta sam bio cilj napada i diskredi-tacija samo zato jer sam pomenuo iskustvo

moje zemlje, koja je u više navrata dopunjavala i modernizovala

svoj Ustav na putu ka EU, da bi danas bez mandata odlazio na to vaše ustavno „minsko polje“.

Kakvog bi izvestioca Srbija sada mogla da dobije, a kakvog bi trebalo da dobije?To nije pitanje za mene, pa ni za Srbiju. Sve dok bude bilo ko u Srbiji pomišljao kakav, ko i odakle bi morao biti izvestilac, toliko dugo Srbija neće biti zrela i odgovorna ze-mlja. Mnogo puta sam morao braniti srpske političare pred strogim ocenama političkih

grupa u Evropskom parlamen-tu, koje su ih pokušavale una-pred diskreditovati iako su se kasnije uspešno dokazale. Na taj svoj doprinos sam veoma i sa razlogom ponosan. Mogu svakome u Srbiji pogledati u lice. Odlučivanje o izvestiocu nije i neće biti u nadležnosti Srbije, to je u nadležnosti EP.

Potreban je izvestilac koji je jaka ličnost, politički iskusan na polju međudržavnih i međunacionalnih odnosa i naravno potpuno nezavisan. Srbija, a posebno građani, nemaju vremena da ga troše na pokušaje zavarava-nja izvestioca. To bi bilo neodgovorno i još jedno samozavaravanje, samoudaljavanje i samousporavanje zemlje, ekonomije, države i društva na putu ka boljoj budućnosti unutar EU. U slučaju Srbije neće se neće više dozvoliti i tolerisati negativno iskustvo sa Bugarskom, Rumunijom, delimično i Mađarskom i Hrvatskom.

EUPolitika „lako ćemo“ ne vodi kaIntervju: Jelko Kacin, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Korupcija, posebno sistemska korupcija i negativna kadrovska

selekcija kumuju nekompatibilnosti Srbije

sa pravnim redom EU i blokiraju delovanje

pravne države

34 SINERGIJA

Kancelarija za evropske integracijeU SINERGIJI

Nakon što je Srbija dobila status kandidata za članstvo, 1. marta 2012. godine, Evropski savet je 28.

juna 2013. godine doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora. Posle formalnog otva-ranja pregovora započela je faza analitičkog pregleda zakonodavstva, tj. skrininga (scree-ning). Tokom te faze proverava se i ocenjuje u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno šta je potrebno uraditi da bi se taj sklad uspostavio. Proces skrininga obavlja se za svako pregovaračko poglavlje. Skrining se sastoji se iz dva dela: eksplanator-nog, tj. objašnjavajućeg skrininga i bilate-ralnog skrininga. Oba se obavljaju za svako pojedinačno poglavlje. Tokom eksplanatornog skrininga Evropska komisija predstavlja Srbiji pravne tekovine EU u datoj oblasti. Bilateralni skrining služi da Vlada Srbije Evropskoj komisiji predstavi naše zakonodavstvo. Tada se utvrđuju i razlike između srpskog i zakonodavstva EU. Evropska komisija podstiče dijalog vlada i civilnog društva u procesu pristupanja Uniji, kao i javnu debatu o članstvu u EU. Uključivanja civilnog društva u sve društve-no-političke procese u Unije definisano je brojnim aktima Komisije, među kojima su najznačajniji Dokument o dijalogu sa civilnim društvom iz 2005. Godine, Strategija prošire-nja Evropske unije za 2013-2014. i Smernice za podršku civilnom društvu u zemljama kandidatima za razdoblje 2014-2020. Osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlada Srbije je pokazala spremnost za njegovo veće uključivanje u relevantne procese na nacionalnom nivou. U Odluci o osnivanju Koordinacionog tela za

postupak pridruživanja EU propisano je da predsednik pregovaračke grupe, ukoliko se za tim ukaže potreba, može pozvati i druge organe i organizacije da učestvuju u njenom radu. Time je otvorena mogućnost da se u pregovore uključe sve zainteresovane strane i da se obezbedi transparentan proces prego-vora u kojem može da učestvuje celo društvo.

Takođe, pred Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom je na taj način stavljen zadatak da omogući aktivno uključi-vanje njegovih predstavnika u proces pregovora. Aktivnosti Kancelarije zapo-čele su još 2013. godine, pre nego što je Srbija dobila da-

tum za početak pregovora. Dosadašnji oblici učešća organizacija civilnog društva u ovom procesu obuhvataju praćenje internet prenosa sednica eksplanatornog skrininga, zatim učešće u pripremi bilateralnog skrininga za pojedina poglavlja, kao i informisanje civilnog društva o detaljima bilateralnog skrininga za pojedina poglavlja. Direktni prenosi eksplanatornih skrininga predstavljaju novinu u radu Evropske komisi-je i prvi put su primenjeni baš u slučaju Srbije. Radi potpune transparentosti procesa, pozivi za praćenje internet prenosa eksplanatornih skrininga su javni i objavljuju se na veb-sajtu Kancelarije. Internet prenos eksplanatornog skrininga organizovan je za poglavlja 2,3, 5, 8, 10, 11, 12, 15, 19, 20, 23, 24, 26, 29 i 32.

Drugi oblik uključivanja civilnog društva sastoji se u pripremi pregovaračkih grupa za bilateralni skrining. Tada se od civilnog društva očekuje intenzivnije uključivanje u proces, dostavljanja priloga o usklađenosti do-maćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i pripremanja odgovora na pojedi-na pitanja Evropske komisije. Ovakav vid uključivanja OCD primenjen je za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, za koje je nadležno Ministarstvo pravde. Treći oblik učešća civilnog društva jesu infor-mativni (brifing) sastanci sa Pregovaračkim timom. Cilj ovih skupova, kojima predsedava Tanja Miščević, šefica Tima, jeste informisa-nje predstavnika civilnog društva o detaljima bilateralnog skrininga. Imajući u vidu složenost i zahtevnost prego-vora, Kancelarija kroz organizovanje obuka „Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji“, radi na podizanju kapaciteta civilnog sektora za praćenje i potencijal-no učešće u ovom procesu. Kroz obuke se predstavljaju pravni sistem EU i relevantno nacionalno zakonodavstvo, kao i iskustva stručnjaka iz pregovaračkih grupa i organiza-cija civilnog društva zemalja regiona i same EU. Kancelarija je za potrebe Pregovaračkog tima napravila izveštaj o dosadašnjim aktivno-stima na planu uključivanja civilnog društva u proces pregovora. Izveštaj je dostupan na zvaničnoj internet strani Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, na srpskom i engleskom jeziku.

Srbija PIONIR

Funkcija skrininga je provera u kojoj meri

je zakonodavstvo države kandidata

usklađeno sa pravom Evropske unije

Direktni prenosi eksplanatornih skrininga prvi put su primenjeni baš u slučaju Srbije

35avgust 2014 |

Evropski fondovi u novom budžetskom okviru 2014-2020

Budžet EU je programski i u njemu su utvrđeni prioriteti finansiranja za period 2014-2020. Ti prioriteti važe

za sve zemlje članice, kao i one u proce-su pridruživanja. Budžet usvaja Evropski parlament, čime stiče snagu ravnu svakom na-cionalnom zakonu. Zemlje članice EU mogu da računaju na značajna finansijska sredstva iz pet ključnih fondova za podsticanje eko-nomskog razvoja u Evropskoj uniji, u skladu sa strategijom Evropa 2020: Kohezioni fond (CF), dva strukturna fonda – Evropski fond za regonalni razvoj (ERDF) i Evropski socijalni fond (ESF), i dva sektorska fonda – Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD), Evropski fond za pomor-stvo i ribarstvo (EMFF). Cilj strukturnih i Kohezionog fonda je ujednačavanje razlika u ekonomskom razvoju zemalja članica, pa se velika sredstva ulaže u najmanje razvijene zemlje. Treba spomenuti i Fond solidarnosti

Evropske unije (EUSF) koji pruža pomoć u slučaju velikih prirodnih katastrofa – deo sredstava iz ovog fonda je usmeren kao po-moć Srbiji posle poplava, iako Srbija još uvek nije članica EU. Srbiji kao zemlji kandidatu stoje na raspola-ganju sredstva pretpristupnih fondova IPA II (Instrument for Pre-Accession Assistance), regionalna IPA II koju koriste zemlje zapad-nog Balkana za zajedničke projekte i sred-stava iz različitih programa kojima upravlja Evropska komisija (tzv. Programi Zajednice poput Horizon 2020, Erasmus+, COSME).IPA fondovi su isključivo namenjeni sprovo-đenju političkih i ekonomskih reformi kako bi se zemlja pripremila za članstvo u EU, pa su njihovi primarni korisnici – državni organi. Ta sredstva nisu namenjena razvoju privrede i ne mogu se direktno ulagati u razvoj privatnih preduzeća, ali zato predu-zeća, naučno-istraživačke institucije i OCD

mogu učestvovati u realizaciji projekata kao ponuđači usluga ili izvođači radova (preko javnih nabavki). Za IPA fondove u periodu 2014-2020, EU je izdvojila 11,7 milijardi evra za sve zemlje, a Srbija će dobiti između 240 i 260 miliona evra godisnje za finansiranje nacionalnih, regionalnih i prekograničnih projekata. IPA II ima sektorski pristup koji treba da doprinese ispunjavanju Kopenhagenskih kriteriju-ma o stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, postojanje funkcionalne tržišne privrede sposobne da izdrži pritisak konkurencije na tržištu Unije, da prihvata ciljeve političke, ekonomske i monetarne unije.U prethodnom EU budžetskom periodu (2007-2013) Srbija je iskoristila sve pretpri-stupne fondove. Novac je uložen u projekte koje je predložila Vlada Srbije, a usvojila

Bespovratna sredstva iz budžeta EU se ne daju lako i svaka aplikacija će proći sito i rešeto prilikom ocenjivanja po različitim kriterijumima u veoma velikoj i oštroj konkurenciji

Srbiji godišnje iz Brisela260 MILIONA EVRA

Gordana Lazarević, ekspert za EU integracije

36 SINERGIJA

U SINERGIJI

Evropska Komisija. Većina projekata je završena, a za one čija je realizacija još uvek u toku – rok za završetak je kraj 2015. Neki od aktuelnih projekata i njihov status / najava tendera može se videti na sajtu Delegacije EU – www.europa.rs (iako sajt nije uvek ažuran). Pregled zavšrenih projekata može se pogleda-ti na sajtu mapa.euinfo.rs.Sredstva Evropske unije se dodeljuju i troše u skladu sa usvojenim Zajedničkim strateškim okvirom. Na izradi tih planova – odnosno na programiranju pomoći za Srbiju radi Evrop-ska komisija u saradnji sa našim državnim institucijama, a celim procesom koordinira Kancelarija za evropske integracije (KEI). Prvo se definišu prioriteti, a potom i konkret-ni projekti koji će biti finansirani iz sredstava EU. IPA II unosi velike promene u način pro-gramiranja finansijske pomoći. Nova pravila nastoje da unificiraju proces programiranja EU pomoći oko dokumenata Evropa 2020 i Ekonomsko upravljanje u EU. Cilj je da se lakše utvrde prioriteti za planiranje finansijke

pomoći i usklade sa ciljevima EU i njenih članica. Proces strateškog planiranja u Srbiji je započet znatno ranije i participativniji je nego prethodni, jer je obezbedio učešće organiza-cija civilnog društva (OCD) i socijalnih par-tnera. To je šansa koju organizacije civilnog društva treba da iskoriste, kako bi uticale na izbor projekata koji će se finansirati iz IPA II. Uloga Kancelarije za evropske integracije u ovom domenu je sve značajnija, ona rukovodi procesom priprema i ocena projekata koji će se finansirati, i s njom bi OCD morale da imaju stalno otvoren dijalog. Srbija je početkom 2013. godine usvojila Na-cionalne prioritete za međunarodnu pomoć (NAD) za period 2014. - 2017. godine sa projekcijama do 2020. godine. U pitanju je ključni nacionalni strateški dokument kojim

se daju smernice kako nacionalnim vlastima tako i najvažnijim donatorima u programira-nju međunarodne pomoći. NAD će omogu-ćiti da se eliminišu dupliranja i racionalizuju donatorske aktivnosti. Njegova je svrha takođe da se obezbede inputi za Državni stra-teški dokument Evropske komisije (EC CSP) radi planiranja korišćenja IPA pomoći u Srbiji tokom budžetskog perioda 2014-20. NAD identifikuje prioritete i mere po sektorima, koji treba da budu podržani iz IPA II i drugih fondova: pravosuđe, unutrašnji poslovi, reforma javne uprave, konkurentnost, ener-getika, životna sredina i klimatske promene, saobraćaj, ljudski resursi i društveni razvoj i poljoprivreda i ruralni razvoj. Kao multidis-ciplinarna pitanja identifikovani su lokalni /regionalni razvoj i rodna ravnopravnost. Najveći deo IPA II sredstava biće usmeren na navedene prioritete i mere. Manji, ali ipak važan deo sredstava trošiće se na projekte prekogranične saradnje sa svim susedima, teritorijalnu saradnju u okviru Dunavske strategije i strategije razvoja jugoistočne Evro-pe. Ovi projekti moraju doprinositi regional-nom razvoju, a tematski mogu biti usmereni na povećanje konkurentnosti, poboljšanje poslovne klime, istraživanje i razvoj, inovacije i IT, podsticanje zapošljavanja, podršku MSP sektoru, poboljšanje saobraćajne infrastruk-ture i ulaganja u prekogranične sisteme vodosnabdevanja i zaštite voda, podsticanje

Informacije o svim otvorenim, zatvore-nim i očekivanim tenderima i pozivima za podnošenje projekata koje finansira EU možete pogledati na sajtu Evropske komisije ec.europa.eu/europeaid. Uvid u sve raspoložive fondove namenjen privredi, MSP, organizacijama civilnog društva i državnim institucijama imate na www.welcomeurope.com.

37avgust 2014 |

Evropski fondovi u novom budžetskom okviru 2014-2020

turizma i očuvanje kulturnog i prirodnog na-sleđa itd. Ukratko, moguće su veće investicije kako u infrastrukturu, tako i u privredni razvoj.Bespovratna sredstva iz budžeta EU se ne daju lako i svaka aplikacija će proći sito i rešeto prilikom ocenjivanja po različitim kriterijumima u veoma velikoj i oštroj konkurenciji. Ali, Rubikon se mora jed-nom preći, a najlakše uz pomoć evropskih stručnjaka u pripremi projektnih aplikacija. U tom smislu, pomoć mogu da pruže regionalni programi za Zapadni Balkan kao što je WBIF – Western Balkan Investment Framework (aplicira se preko KEI), GGF fond koji finansira preduzeća koja žele da povećaju efi-kasnost korišćenja energije i preusmere se na obnovljive izvore, WB EDIF... Ovi regionalni programi daju sredstva za pripremu projekata u vidu granta, pri čemu se dalji razvoj projek-ta finansira iz kredita – a tu može da pomo-gne EFSE (European fund for SEE) koji daje subvencionisane kredite malim i srednjim preduzećima (krediti su nešto jeftiniji jer EU garantuje za njih).Treba pomenuti još dva instrumenta podrške koji se finansiraju iz IPA fondova pod uslo-vom da ih traži država – TAIEX i Twinning. TAIEX (Technical Assistance and Informa-tion Exchange Instrument) pruža tehničku podršku zemljama kandidatima u uvođenju i primeni EU legislative. Pomoć mogu da traže nadležna ministarstva preko KEI, a

konsultantske kuće mogu da konkurišu za taj posao samostalno ili u konzorcijumu (javna nabavka usluga). Twinning je instrument kojim se upravlja direktno iz Brisela a čiji je cilj podsticanje saradnje i razmena znanja između državnih administracija EU i zemlje kandidata ili potencijalnog kandidata. Na-menjen je isključivo državnim institucijama, finaniranje u okviru ovog instrumenta je moguće samo ako je previđeno programskim dokumentima. I na kraju – tu su tzv. Programi Zajednice (sa-da poznati pod nazivom Programi EU, kojih ima 49) čiji je cilj pružanje podrške politika-ma Evropske unije, te unapređenje saradnje između država članica EU i njihovih građana u oblasti nauke, kulture, ekonomije i prava. Ovi programi (Horizon 2020, Erasmus+, COSME) su otvoreni i za učesnike iz zemlje kandidata, samo pod uslovom da je ona upla-tila određeni doprinos budžetu programa. Ovim fondovima upravlja Evropska Komisi-ja, odnosno odgovarajući direktorat. Jedan od najintersantnijih programa pred-stavlja Horizon 2020. Ovaj program povezuje istraživački rad sa primenom u preduzećima i direktno treba da doprinese povećanju konkurentosti privrede. Program ima stalno otvoren poziv za prukupljanje projekata. Iz njega mogu da se finansiraju MSP, inovativni projekti, istraživanje i razvoj... Ukupna vred-nost programa je 79 milijardi evra u periodu

2014-2020. Prvi poziv za prikupljanje proje-kata je već završen i projekti su odobreni. Ersamus+ raspolaže sa 14,77 milijardi evra za podršku mladima, modernizaciji obrazo-vanja, prilagođavanje radne snage potrebama privrede, saradnju univerziteta, privrede i OCD. Program dodeljuje grantove za projek-te čiji je cilj povećanje znanja i profesionalnih veština, modernizacija sistema obrazovanja i obuke. Na tendere i otvorene pozive mogu da se odazovu obrazovne institucije, lokalna i reionalna uprava, istraživački centri, preduze-ća (profesionalna obuka), škole, univerziteti, neprofitne organizacije.  COSME 2014-2020 raspolaže fondom od 2,3 milijarde evra čiji je cilj jačanje konkurentno-sti malih i srednjih preduzeća. Za program mogu da apliciraju predzeća,lokalne i regio-nalne vlasti, udruženja/klasteri, a projektne aplikacije se prikupljaju putem javnih poziva. Oni koji su zainteresovani za ovakav vid podrške treba da znaju: do evropskih fondova se dolazi samo ako ste spremni da učite i pridržavate se pravila koje propisuje EU, ako se vaši planovi jasno uklapaju u strateške razvojne ciljeve EU (Evropa 2020, Zajednički strateški okvir itd), ako ste u stanju da pripre-mite svu potrebnu projektnu dokumentaciju, poštujete zahtevne procedure o izveštavanju, i na kraju – ako imate stabilnu finansijsku situaciju da možete da obezbedite sufinansi-ranje ovih projekata.

38 SINERGIJA

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2014.U SINERGIJI

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) predstavlja stаlnо tеlo u оkviru kојеg sе izme-

đu prеdstаvnikа držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nezavisnih tela, nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih udruženja vоdi dеbаtа о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji.Osnovan je 2006. godine na inicijativu Evrop-skog pokreta. Inspirisan je slovačkim mode-lom za uključivanje civilnog društva u vođenje pristupnih pregovora sa ciljem da se aktivira stručni i moralni potencijal mnogobrojnih društvenih činilaca i postigne najširi društveni konsenzus oko evropske budućnosti Srbije. Rezultati prvih pet godina rada Konventa sadržani su u Knjizi preporuka NKEU, kao i u vodičima kroz evropske politike. Оtvаrаnjеm pristupnih prеgоvоrа, Nacio-nalni kоnvеnt se uspostavlja kао pоsеbnа

plаtfоrmа prilagođena novoj fazi odnosa Srbije i EU. Okosnicu Konventa danas čini 21 radna grupa. Radne grupe tematski slede strukturu prеgоvаrаčkih grupа. One prate aktivnosti državnih institucija, daju svoje predloge i preporuke te ocenjuju uspešnost preduzetih mera. Plеnаrnе sеdnicе NKЕU sе оrgаnizuјu јеdnоm gоdišnjе, u saradnji sa Narodnom skupštinom. Cilj tih sednica je da se ostvari što širi uvid јаvnоsti u tоk prеgоvоrа, kao i da se ukaže na nеdоstаtke u kreiranju i sprоvоđеnju rеfоrmskih poteza. Prva plenarna sednica održana je 20. juna. Nešto ranije, 4. juna, skup-štinski Odbor za evropske integracije doneo je Odluku u kojoj se kaže da će pre razmatranja predloga pregovaračke pozicije obavezno biti razmatrani predlozi i preporuke civilnog društva, odnosno Nacionalnog konventa o evropskoj integraciji Srbije.

Cilj Konventa je da se postigne najširi društveni konsenzus oko evropske budućnosti Srbije

NEZAOBILAZNI FAKTORNacionalni konvent o EU -

NALED zadužen za konkurentnostU okviru Nacionalnog konventa, NALED je preuzeo ulogu koordinatora radne grupe šest koja će se baviti po-glavljem osam – politikom konkurenci-je. Do sada, NALED je uspešno obav-ljao ulogu nacionalnog koordinatora SEKO mehanizma (sektorska organiza-cija civilnog društva) upravo u oblasti konkurentnosti. Zapravo, NALED je na čelu konzorcijuma nevladnih organi-zacija koji je formirala Kancelarija za evropske integracije u cilju podsticanja saradnje između Vlade i nevladinog sektora i aktivnijeg uključivanja civilnog društva u planiranje razvojne pomoći (IPA fondovi). SEKO za konkurentnost ima 32 člana, među kojima se ističu Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER.

39avgust 2014 |

Godinu dana u EU: iskustvo Hrvatske

U naučnoj i stručnoj javnosti Hrvat-ske, nakon prve godišnjice ulaska u Uniju, konstantno se pojavljuju

pitanja da li je ulazak imao pozitivne ili negativne učinke na hrvatsku privredu i na svakodnevni život ljudi. Uporede li se uplate i isplate iz EU od 1. jula 2013. do početka jula 2014. godine, neto efekt je oko 290 miliona kuna ili 38,5 miliona evra. Građani Republike Hrvatske, u prvoj godini članstva, prvenstveno su imali direktne koristi od smanjenja cena telefonskog rominga u EU, lečenja u svim zemljama EU, slobod-nog prelaza granica kao i mogućnostima unosa (ne više uvoza) robe bez carina i poreza iz drugih zemalja članica EU. Smatra se da su troškovi života ostali otprilike isti ili su neznatno porasli (jer su se smanjile cene hrane i kućnih potrepština, ali su povećani troškovi za stanovanje i komu-

nalne usluge). Hrvatska privreda, posebno velika poduzeća koja su i do sada sudelovala na međunarodnom tržištu, takođe imaju pozitivne koristi od ulaska u EU. Prilikom analize pozitivnih i negativnih učinaka ulaska u Evropsku uniju, na umu bi trebalo imati da ulazak neke zemlje u Uniju nije „dolazak na cilj“ već „putova-

nje“. Naime, u razdoblju 2014-2020. Hrvatskoj je iz evropskih strukturnih i finansijskih fondova na raspolaganju ukupno 10,4 milijardi evra. Ulaganjem sredstava iz EU fondova potrebno je ostvariti tri stra-teška cilja: ojačati konku-rentnost privrede, smanjiti ukupnu razinu siromaštva u

zemlji, postići ravnomerniji regionalni ra-zvoj i bolji životni standard. Ostvarenjem ovih ciljeva, Republika Hrvatska bi ostva-rila ekonomski rast i razvoj. Takođe, za razdoblje 2014- 2020. godine, Hrvatska

priprema dva operativna programa, jedan iz područja konkurentnosti i kohezije za korišćenje Evropskog fonda za regionalni razvoj i Kohezijskog fonda (6,8 milijardi evra) i drugi iz područja razvoja ljudskih resursa, za korišćenje Evropskog socijal-nog fonda (1,5 milijardi evra). Više od 3,2 milijardi evra dodeljeno je u pet prioriteta vezanih za konkurentnost: istraživanje i inovacije, informacione i telekomunikaci-one tehnologije, za razvoj malih i srednjih poduzeća, privrede sa niskom potroš-njom ugljenika, te obrazovanje. Gotovo 40 % Evropskog fonda za regionalni razvoj biće iskorišćeno za podršku malim i srednjim poduzećima, istraživanje i inovacije. Visoki udeo ulaganja, više od 3,3 milijardi evra, Hrvatska će uložiti u zaštitu životne sredine, prilagođavanje klimatskim promenama i saobraćajnu infrastrukturu.

U periodu od 2014. do 2020.

godine, Hrvatska ima na

raspolaganju ukupno 10,4

milijardi evra iz evropskih fondova doc.dr.sc. Zoran Ježić, Ekonomski fakultet

Sveučilišta u Rijeci, predsednik Tehničkog odbora BFC SEE Programa

Ulazak u Uniju nije „dolazak na cilj“ već „putovanje“

Evropske integracije na Zapadnom BalkanuALBANIJA2009. aplicirala za članstvo. U julu 2014. postala zemlja kandidat

BIHPotencijalni kandidat. Blokirane EU integra-cije zbog nedostatka administrativnog kapa-citeta, vladavine prava i Sejdić-Finci slučaja

CRNA GORA 2010. dobija status kandidata. 2012. otvo-reni pregovori o pristupanju

HRVATSKA2005. otvoreni pregovori. 2013. postala član

MAKEDONIJA2005. dobila status kandidata. Dalje EU integracije blokirane zbog spora sa Grčkom oko imena

SLOVENIJA2004. postala član EU

SRBIJA2012. dobija status kandidata. U januaru 2014. otvara pregovore o pristupanju

TURSKANajduže u procesu.1959. podnela službeni zahtev za članstvo u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. 1999. postaje zemlja kandidat za EU. Pregovore počela 2005.

KOSOVO2008. EU je utvrdila da oblast Kosovo ima „evropsku perspektivu“ kada se razreši odnos sa Srbijom. Formalni razgovori o članstvu nisu mogući – Kosovo nisu priznale sve zemlje EU

40 SINERGIJA

U SINERGIJI

Novac za popravljanje državeKada čujete ili pročitate reč IPA,

ukoliko vam se učini i najmanje poznatom, velika je verovatnoća da

ćete je povezati sa nekom značajnom količin-om – novca. Da, IPA predstavlja bespovratnu pomoć Evropske unije (EU), što znači da se primljeni i uspešno potrošeni novac ne mora vraćati niti plaćati bilo kakva kamata. IPA se zasniva na tzv.„principu dodavanja“, što znači da IPA predstavlja dodatnu po-moć opsežnim i sveobuhvatnim reformskim zahvatima Vlade Srbije. Ona je dodatak na već izdvojena sredstva iz budžeta Srbije namenjena refomama i cilj joj je da smanji opterećenje po-reskih obveznika Srbije, ali i izrazi solidarnost građana EU prema zemljama koje žele da joj pristupe i dele njihove demokratske i socija-lne vrednosti. Budžetski period od 2007. do 2013. godine, u okviru kog je Srbiji namenjeno 1,4 milijardi evra od ukupno 10,5 milijardi evra, bio je uspešan za Srbiju. Pripremljeni su projekti za ukupan raspoloživi iznos, a Srbija je u junu ove godine dobila potvrdu od Evropske komisije (EK) da je spremna da samostalno upravlja IPA sredstvima (tzv. decentralizovano upravljanje), izuzev sredstvima namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju. Pored toga, Srbija je započela pripreme za planiranje name-ne IPA sredstava za period od 2014. do 2020. godine, kao i pripremu projekata za sredstva namenjena kroz program IPA 2014. Procesom planiranja IPA sredstava, praćenja realizacije i vrednovanja pojedinačnih programa i projeka-ta upravlja Kancelarija za evropske integracije. Često može da se čuje da IPA ima za cilj da pomogne Srbiji u ispunjavanju evropskih

Cilj IPA je da smanji opterećenje poreskih obveznika Srbije, ali i izrazi solidarnost građana EU prema zemljama koje žele da joj pristupe i dele njihove demokratske i socijalne vrednosti

Podrška na putu ka EUIPA - Instrument for Pre-Accession Assistance, pred-stavlja Instrument za pretpristupnu pomoć koji je usvojila Evropska unija u cilju pružanja finansijske i tehničke podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u njihovom postepenom približavanju evropskoj politici i standardima, sve do ispunjavanja svih neophodnih kriterijuma za ulazak u Evopsku uniju.

41avgust 2014 |

Ognjen Mirić, GIZ IS Regionalni menadžer za Zapadni Balkan i Tursku

Novac za popravljanje državestandarda u raznim oblastima – vladavine prava, trgovine, finansijske kontrole, poljopro-vrede i mnogih drugih koje zahteva članstvo u EU. To se, pre svega, odnosi na usklađivanje propisa sa evropskim, odnosno usvajanje ali i primenu zakona koji važe u EU. Ovaj proces zahteva jačanje kapaciteta organa koji te zakone donose i sprovode. Na primer, u EU je standard da student po završetku fakulteta ste-kne diplomu sa kojom je siguran koje poslove može da obavlja. Međutim, u državama koje pristupaju EU, uključujući i Srbiju, ovakva pravila, ako i postoje, slabo funkcionišu. Nije, dakle, dovoljno samo doneti zakon ili propis, potrebno je da on delujeu stvarnom životu. IPA pomaže da se takav sistem uspostavi. Tako su recimo neki od projekata koji su finansirani iz IPA sredstava: uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, rekonstrukcija državnih fakulteta i nabavka opreme za njihove potrebe, jačanje kapaciteta Direkcije za oduzimanje bespravno stečene imovine, jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije, rekon-strukcija Žeželjevog mosta, jačanje kapaciteta Ministarstva poljoprivrede u vezi sa zaštitom bilja i kontrolom pesticida... Iz navedenih primera jasno se vidi da su najveći i najznačajniji korisnici državni organi, jer oni donose i primenjuju najveći deo reformskih zakona i propisa. Isto tako, deo sredstava se izdvaja i za lokalnu samou-pravu i organizacije civilnog društva, koje su pored Vlade najvažniji akteri i partneri u procesu evropske integracije. U narednom periodu jedinice lokalne samouprave mogu da računaju na sledeće programe: aktivne mere za zapošljavanje koje će se sprovoditi preko Na-cionalne službe za zapošljavanje (15 miliona evra), grant šema u okviru programa Exchange IV (5 miliona evra), grant šema za lokalne usluge u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite (10,5 miliona evra), grant šeme za stambeno zbrinjavanje izbeglica (na godišnjem nivou minimum 15 miliona evra) i Roma

(9,5 miliona evra), pomoć u otklanjanju posledica poplava... Nažalost, zbog nesprem-nosti decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima namenjenim poljoprivredi i ru-ralnom razvoju, prva sredstva za ove namene možemo da očekujemo tek 2017. godine.Privatna preduzeća, iako ne mogu biti predlagači IPA projekata pri planiranju namene sredstava, mogu biti korisnici raznih programa obuke za mala i srednja preduzeća, recimo kako da sprovode donete propise. Potom, ona mogu biti korisnici manjih grantova za ulaganja u oblastima koje su označene kao razvojni cilj u samom predlo-gu projekta – na primer, ulaganja u projekte koji doprinose inovacijama. Tako je u okviru IPA 2013 namenjeno 4,4 miliona evra za projekte koji će podstaći saradnju izvozno orjentisanih preduzeća i javnog sektora u oblasti istraživačko-razvojnih projekata. Ovim sredstvima upravljaće Fond za inovacione delatnosti, koji će istovremeno i raspisivati konkurse za dostavljanje projektnih ideja. Ovu navedenu mogućnost, kada su preduzeća korisnici pomoći, treba potpuno razlikovati od toga da preduzeća, sa svrhom zarade, mogu

učestvovati u realizaciji nekih projekata, kao na primer, izvođači i podizvođači. Primera radi, iz IPA sredstava nabavljeno je oko 250 vozila hitne pomoći od preduzeća koja je prethodno učestvovalo kao ponuđač na tende-ru za nabavku opreme. IPA sredstva, iako ograničena, postaju sve značajnija zbog predstojećih pregovora o pristupanju Srbije EU. Samo u oblasti životne sredine (poglavlje 27) prema preliminarnim procenama potrebno je 10,5 milijardi evra da bi Srbija uskladila svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti sa evropskim. Glavni izazovi koji će opredeliti da li će Srbija biti uspešna u korišćenju EU fondova posle pristupanja EU ili krenuti stranputicom (kao neke države članice) su: kompleksan institucionalni okvir, nedovoljna spremnost urbanističke, planske i projektno-tehničke do-kumentacije, nepostojanje politike zadržavanja državnih službenika koji se bave poslovima projektnog upravljanja, nepostojanje sistema praćenja i vrednovanja programa i projeka-ta koji se finansiraju iz državnog budžeta i nerazvijen sistem interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

Novo ugovaračko telo za sredstva EUOd marta 2014. apliciranje za sredstva iz IPA fondova funkcioniše posredstvom Sektora za ugovaranje i planiranje programa iz sredstava Evropske Unije u okviru Ministarstva finansi-ja. Ovo telo zaduženo je za finansiranje, ugovaranje, dodelu sredstava i nadzor sprovođenja programa i projekata EU. Svim organizacijama zainteresovanim za sprovođenje projekata i tendera EU na raspolaganju su informacije o otvorenim konkursima na sajtu www.cfcu.gov.rs.

42 SINERGIJA

U SINERGIJI

Ovaj put nećemo govoriti o projek-tima prekogranične saradnje ili o grantovima, već o tzv. projektima

tehničke podrške uobičajene vrednosti između 300.000 i 7 miliona evra. Kakva zna-nja, veštine i iskustva su potrebni za jedan ovakav projekat?Ovi projekti su rezultat međunarodnog restriktivnog tenderskog postupka koji traje između 6 i 9 meseci (vidi sliku dole). Za ponuđača postoje dve faze: pretkvalifikacija i ponuda. U prvoj fazi podnosi se tzv. iskaz o zainteresovanosti (EoI) kojim se odgo-vara na zahteve iz javnog poziva. Ponuđači obično moraju da formiraju konzorcijum sa drugim firmama jer su zahtevi veliki, a konkurencija veoma jaka. Morate da imate dobre reference, odnosno da pokažete dovoljno prethodnog iskustva na sličnim projektima. Obično se na tender javi 15 do

30 konzorcijuma, a svaki od njih čine 2 do 5 kompanija. Osam konzorcijuma koji imaju najviše referenci ulaze u uži izbor, a onda počinje najteži deo posla.Konzorcijumi koji su ušli u uži izbor dobijaju tendersku dokumentaciju uklju-čujući Projektni zadatak (ToR) i imaju na raspolaganju otprilike 50 dana da pripreme tehničku i finansijsku ponudu. To možda zvuči kao mnogo vremena, ali nije: mnogo toga ima da se uradi.Postoje dva pristupa izrade projekta. Neke kompanije učestvuju na svim tenderima, sa osrednjim ponudama, nadajući se da niko neće dostaviti kvalitetnu ponudu. Oni ponekad pobede, ali za razliku od sistema javnih nabavki u Srbiji, kvalitet ovde ima primat u odnosu na cenu. Kvalitet tehničke ponude nosi 80 pondera, a samo 20 ide na cenu. Drugi pristup se zasniva na ozbiljnoj

analizi postojećeg stanja kao početne tačke, i teorijskom i praktičnom predlogu da se iz te situacije dođe do neče-ga što liči na dobru praksu u EU. Gde smo sada? – Gde želimo da budemo? – Kako da do toga dođemo?

Evo nekoliko saveta koji mogu da vam koriste.

• Počnite što ranije – potrebno je mnogo vremena da se formira konzorcijum. Pratite obaveštenja u vezi sa tenderom da biste znali kada je planirano objavljivanje. Sve EU ten-dere možete pogledati na TED-u (Tenders Electronic Daily): http://www.ted.europa.eu/TED/main/HomePage.do

• Pažljivo pročitajte poziv za tender. Svaka reč je bitna i može biti presudna.

• Kada uđete u uži izbor, pročitajte još pažlji-vije Projektni zadatak i Uputstvo za ponu-đače. Veoma je važno da razumete tačno šta se kaže, a ako ne razumete, obavezno pitajte. Ne zaboravite da projektne zadatke pišu konsultanti, sa svim svojim manama, čije po-znavanje engleskog jezika i oblasti projekta može da varira. Međutim, jednom kada su

Kako pobediti na tenderu EU?

David Lythgoe, Halifax Consulting

Kada su me zamolili da odgovorim na ovo pitanje, pitao sam se odakle da počnem. Možda ovde: Zamislite 13 kg lepo uvezane dokumentacije, oko 2400 strana. Šta mislite, koliko sati rada je bilo potrebno za to? OK, ovih 13 kg predstavlja 4 seta, 1 original i 3 kopije, ali svejedno... Šta je potrebno da se uradi jedna ovakva ponuda? Kakav je proces apliciranja? Kakav savet možemo da damo?

Sve EU tendere možete pogledati na TED-u (Tenders Electronic Daily): http://www.ted.europa.eu /TED/main/HomePage.do

43avgust 2014 |

David Lythgoe, Halifax Consulting

Kako pobediti na tenderu EU?

ova dokumenta napisana i objavljena, telo za ugovaranje mora da se drži tačno onoga što je napisano kada ocenjuje ponude.

• Imajte u vidu kontekst projekta i proverite sve činjenice. Na primer, koje su novine u politici, koji su ključni problemi, sa kojim pro-jektima treba da uspostavite koordinaciju…

• Kako ćete da sprovedete istraživanje? Nemojte nikoga da kontaktirate u instituciji koja je korisnik projekta tokom otvorenog tenderskog postupka, jer rizikujete da vi bu-dete diskvalifikovani, a oni da budu optuženi za korupciju. Pronađite dobre izvore koji nisu u sukobu interesa.

• Kada predlažete metodologiju za sprovo-đenje projekta, razložite je na više jedno-stavnih zadataka. Šta prvo treba da se uradi? Dok radite, vodite računa o dinamici spro-

vođenja aktivnosti. Većina osrednjih ponuda su osrednje upravo zbog toga što su suviše opšte: budite precizni i detaljni.

• Izaberite dobre eksperte. Vidite kakav se profil eksperata tačno traži u projektnom zadatku, a ne ono što vi smatrate da oni treba da budu. Prilagodite njihove biografije tako da se jasno vidi šta se traži.

• Opišite dobro administrativnu podršku u sprovođenju projekta. Kako ćete logistički da ga organizujete? Šta ćete uraditi ako ekspert slomi nogu i ne može da radi?Dok sve ovo radite, pokušajte da se stavite na mesto ocenjivača. I oni su ljudi kao i vi, sa sop-stvenim idejama, nadama i strahovima. Mnogi-ma od njih engleski nije maternji jezik, zato:

• Budite konkretni i precizni. Koristite jednostavan i jasan jezik i ne trudite se da

zvučite previše pametno. Izbegavajte da koristite grozan konsultantski žargon (npr. “relevantne zainteresovane strane” – da li neko može da mi kaže šta je irelevantna zainteresovana strana”?).

• Nemojte da se ponavljate, pronađite odgo-varajuće mesto za svaku rečenicu i organizuj-te ceo materijal na logičan način. Objasnite kako ste sve organizovali.

• Ne hvalite se: pokažite svoj kvalitet tako što ćete predložiti pravu stvar.

• Nemojte mnogo da gledate šta su drugi napisali, to obično nije baš sjajno.

I, na kraju, ako ne pobedite, učite iz sopstve-nih grešaka. Pokušajte da saznate zašto niste pobedili – sledeći predlog projekta koji budete pisali će biti bolji.

44 SINERGIJA

U SINERGIJI

Ulazak Srbije u EU za sve predstav-lja svetlo na kraju tunela, zračak nade. Za obične građane Evropa

znači šansu za zaposlenje na nekom mestu gde može više da se zaradi. Za studente mogućnost da konkurišu na nekom od evropskih univerziteta i da budu birani na radna mesta u evropskim firmama. Za privredu trenutak istine. Zbog toga je važno da se o ulasku u EU razmišlja bez selektivnog prihvatanja samo onoga što nam se dopada ili ne dopada. Jasnoća u viđenju onoga šta znači kon-kurentnost pojedinačnog preduzeća u okviru industrije u kojoj posluje, postojanje strategije preduzeća i strategije proizvod-nog portfolija samo su deo lepeze domaćih zadataka na koje svako preduzeće mora da ima odgovor.Stoga svest da približavanje ulasku u EU ne znači samo širenje i bolji pristup tržištu, već i izazov da pod pritiskom konkurencije i preduzeća postanu efikasnija i konkurent-nija.Iako se srpski proizvodi već nalaze na tržištu EU, delom i kroz trgovačku marku kompanije Mercator, konkurentnost srpske privrede je i

dalje izuzetno niska. Prema oceni Svetskog ekonomskog foruma Srbija se prema nivou globalne konkurentnosti nalazi na 101. me-stu od 148 rangiranih zemalja u 2013.Poboljšanje poslovnog ambijenta kroz makroekonomsku stabilnost, nastavak ekonomskih reformi, poboljšanje efikasno-sti antimonopolske politike, smanjivanje političkog rizika, privlačenje novih stranih investicija, kao i sprovođenje opšte dere-gulacije poslovanja je osnov za stvaranje konkurentne privrede. Sve ovo treba da omogući jeftine izvore koji će biti dostupni za osavremenjavanje proizvodnih linija i povećanje produktivnosti.Borba protiv sive ekonomije koja je najav-ljena kao imperativ ove Vlade je sledeći veoma važan zadatak svih nas u meri u kojoj utičemo na privredne tokove. Država mora da stvori uslove kako bi siva ekonomija bila

svedena na neisplativu meru i suzbijena na društvene margine. Kada govorimo o mikroekonomskim raz-merama, značajan korak koji može doprineti boljoj pozicioniranosti srpske privrede je svakako sagledavanje širine proizvođačkog portfolija u prehrambenoj industriji i stručno i posvećeno bavljenje domaćim brendovima. Imamo sjajne proizvođače, ali su svi previše raširili svoj portfolio kako bi istisli s tržišta jedni druge. Kad pogledate tr-govačku policu na njoj je, na primer, 25 vrsta napolitanki i pitanje je da li bi bilo bolje da je na njoj samo desetak jakih brendova. Na taj način bismo povećali volumene i posle-dično produktivnost. Produktivni-ja proizvodnja stvara prostor za ulaganje u razvoj proizvoda i

Bitno je da se sa tim strahom postupa racionalno i da energiju usmerimo u podizanje produktivnosti, izgradnju domaćih brendova i jačanje ekonomskog patriotizma

Strah od evropske konkurencije je opravdan

45avgust 2014 |

mr Stanka Pejanović, direktorka društva Mercator S i članica Uprave Grupe Mercator

osavremenjavanje proizvodnih linija kako bi kao rezultat svega navedenog imali kvalitet i cenu za evropsko tržište.Da bi domaća privreda bila konkurentna na putu ka EU moraće da ispoštuje odgova-rajuće zakonodavstvo u oblasti zaštite zdra-vlja, bezbednosti i očuvanja životne sredine. Ovo zakonodavstvo propisuje karakteristike proizvoda, proizvodnih procesa ili metoda proizvodnje, a može da obuhvati i strožije zahteve u pogledu primene terminologije, simbola, pakovanja, etiketa ili obeležavanja proizvoda.Standardizacija i sertifikacija su jedan od parametara za podizanje konkurentno-sti privrede i različitih privrednih grana. Proizvođači koji poseduju sertifikat ISO 9001:2000 imaju značajnu prednost, budući da predstavlja najvažniji element u prodaji kada se posluje na konkurentnom tržištu Evropske unije i bitno doprinosi poverenju partnera sa kojima se posluje. Na konkuren-tnom tržištu EU kupci često imaju mogućn-ost da biraju između nekoliko dobavljača,

tako da ISO sertifikat ima presudnu ulogu u procesu selekcije.

Sama privreda mora da se povezuje u izvozne

klastere što se

pokazalo uspešnom strategi-jom za povećanje konkuren-tnosti kako u međunarodnoj praksi, tako i u retkim primeri-ma stvaranja klastera u srpskoj privredi. Povezivanje na ovaj način obezbeđuje čitav niz prednosti počevši od sigurnog izvora snadbevanja, boljeg strateškog pozicioniranja, kvalitetnijih proizvoda, do obezbeđivanja više sredstava za nastupanje

na stranim tržištima.

Inicijativu za povezivanje u klastere moraju da imaju sama preduzeća, a potrebno je da država ovu oblast zakonski uredi. Takođe, treba raditi i na uvođenju naprednih infor-macionih tehnologija i više pažnje posvetiti dizajnu proizvoda. Samo mali broj predu-zeća izdvaja sredstva za sopstvena istraživ-anja a inovacije su izuzetno retke.Aktuelni trenutak je i donošenje seta sistemskih zakona a pre svega Zakona o radu, koji će omogućiti lakše zapošljavanje starije radne snage koja je i najveći gubitnik tranzicije.Istakla bih da put ka EU podrazumeva i veštinu socijalnog pregovaranja države, po-slodavaca i sindikata. Moramo da se učimo dijalogu jer je veština socijalnog pregova-ranja jedan od puteva za lakše prevazilaženje problema koji nas okružuju.

I na kraju, na pitanje da li je opravdan strah da će po otvaranju tržišta, proizvodi iz Evropske unije preplaviti naše tržište i ugroziti našu privre-du, mislim, da je on opravdan. Bitno je da se sa tim strahom postupa racionalno i da ener-giju usmerimo u podizanje produktivnosti, izgradnju domaćih brendova i jačanje

ekonomskog patriotizma. U razvoju indu-strijske proizvodnje neophodno je ulaganje u kvalitet i edukaciju zaposlenih. Ono što nedostaje je specijalizacija unutar industrije i planiranje proizvodnje koje se zasniva na proceni potencijala tržišta i preferencijama potrošača. Na taj način možemo i treba da pariramo novoj konkurenciji.

Država mora da stvori uslove kako bi siva ekonomija bila svedena na

neisplativu meru i suzbijena na

društvene margine

46 SINERGIJA

U SINERGIJI

Novi pristup ekonomskom uprav-ljanju u zemljama kandidatima za članstvo podrazumeva da će

EU biti u većoj meri sistematski angažova-na na prilagođavanju njihove ekonomske politike. To posebno važi za oblasti kao što su makroekonomija, poslovno okruženje i socijalna pitanja – kaže na početku razgovora za Sinergiju Frejk Janmat, prvi sekretar i šef odseka za ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.S obzirom da za mnogo toga u ovim oblastima ne postoji evropsko zakonodavstvo, proces prilagođavanja će se odvijati kroz zajedničke dogovore o preporukama za izmenu zako-nodavstva i politike, te godišnjim revizijama njihove primene. Prvi koraci u tom smislu napravljeni su 6. maja u Briselu kada su se ministri finansija i ekonomije iz EU i zemalja kandidata dogovorili o specifičnim preporu-kama za svaku državu ponaosob. Zato se prvo pitanje za našeg sagovornika ticalo upravo tog majskog sastanka.

Koje su ključne preporuke Evropske komisije za Srbiju?Ministri EU pozvali su vlasti u Srbiji da sprovedu reforme u nekoliko oblasti. Najpre,

fiskalna konsolidacija. Uprkos pokušajima da se stanje popravi, Srbija se i dalje suočava sa rastućim dugom i visokim budžetskim defici-tom. Da bi se manjak u budžetu do 2016. sveo na 3,2 odsto BDP-a, potrebne su strukturne reforme, pre svega javne administracije i penzijskog sistema. Takođe, biće neophodno da se u istom razdoblju javni dug zadrži ispod 70 odsto BDP. Drugu oblast čini poboljšanje poslovnog okruženja i podrška razvoju privatnog sektora. U tome će posebno ulogu igrati tzv. giljotina propisa. Treće, mora se povećati fleksibilnost tržišta rada – što je već dobrim delom učinjeno izmenama Zakona o radu. Tu posebno imam u vidu produženje maksimal-nog trajanja rada na određeno vreme, isplatu otpremnina samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca i pojednostavljivanje obračuna plata. Konačno, neophodno je okončanje procesa restruktuiranja državnih preduzeća, kao i revizija svih oblika državne pomoći, posebno smanjenje subvencija i državnih garancija.

Kako biste, s obzirom na rečeno, ocenili re-forme sprovedene u Srbiji proteklih godina?Proces evropskih integracija je transfor-mativni postupak koji donosi promene za građane, ekonomiju i čitavo društvo. Ukupno posmatrano, Srbija je tokom proteklih godina učinila značajan napredak, što potvrđuje početak primene Sporazuma o stabilizaciji, u septembru 2013, kao i prva Međuvladina konferenciju EU i Srbije, održana 21. januara 2014. u Briselu.

Dva glavna kriterijuma iz Kopenhagena za pristupanje Evropskoj uniji podra-zumevaju da država ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju i kapacitet da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u okviru Unije. Šta to znači za Srbiju, šta treba da uradimo? Prvi kriterijum iz Kopenhagena – postojanje funkcionalne tržišne ekonomije zahteva da su cene, kao i trgovina, liberalizovane i da postoji sprovodiv pravni sistem, uključujući regu-lativu koja se odnosi na imovinska pitanja. Makroekonomska stabilnost i konsenzus o ekonomskoj politici poboljšavaju učinak tržišne ekonomije. Dobro razvijen finansij-ski sektor i odsustvo značajnijih barijera za ulazak i izlazak sa tržišta povećavaju efika-snost ekonomije. U ovom kontekstu, Srbija mora da snizi intervencije države u privredu tako što će smanjiti subvencije, restruktuirati javna preduzeća, dovršiti proces privatizacije i ukinuti sistem regulisanih cena. Drugi kriterijum – kapacitet da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnih sila u okviru Unije, praktično određuje sposobnost zemlje kandidata da preuzme obaveze članstva. Spo-sobnost Srbije da primeni EU zakonodavstvo i usvoji EU standarde biće od ključnog znača-ja za njen kapacitet da uspešno funkcioniše u

Srbija je učinila značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji, ali još uvek pred njom stoje teške odluke

Predstoje teške odluke

Frejk Janmat: Giljotina propisa ima ključnu ulogu

47avgust 2014 |

Frejk Janmat (Freek Janmaat), prvi sekretar Delegacije EU

okviru Unije i internog tržišta. U tom smislu, usklađivanje sa propisima EU je neopho-dan, ali ne i dovoljan uslov za ispunjavanje obaveza članstva u EU. Srbija takođe mora da sprovede sve potrebne mere da bi institucije osposobila za sprovođenje ovih propisa, da administraciju svede na neop-hodan nivo, kao i da osigura uspešnu primenu zakona. Za svaku zemlju, Evropska komisija posebno analizira is-punjenost ova dva kriterijuma i daje ocenu u svom godišnjem izveštaju o napretku.

Kako ocenjujete rad postojećih institucija, posebno Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za kontrolu državne pomoći? Kada je reč o Komisiji za zaštitu konkure-ncije, videli smo značajan napredak od kada je 2009. usvojen sada važeći zakon. Njeni kapaciteti su u proteklom periodu značajno ojačani a to se ogleda u poboljšanju kvaliteta

odluka koje donosi. Ipak, Komisija i dalje mora da povećava svoje administrativne kapa-citete i pojačava svoj rad, dok Vlada mora da obezbedi sistematičnije reakcije na mišljenja Komisije u vezi sa nacrtima zakona i drugim aktivnostima u javnom sektoru koji mogu

uticati na fer tržište. Sa druge strane, Komisija za kontrolu državne pomoći mo-ra da demonstrira svoju opera-tivnu nezavisnost, posebno od velikih tela za dodelu državne pomoći. Potrebni su dalji napori da bi se osiguralo da se Komisija obaveštava o ovim merama pomoći i da one, pre dodele, bude odobrene. Dr-žavna pomoć za restruktuira-

nje Železare mora da se uskladi sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se odnose na pomoć industriji čelika.

Poseban položaj nekih državnih preduzeća takođe predstavlja prepreku za tržišnu pri-vredu. Šta je potrebno učiniti u ovoj oblasti?

Određeni broj srpskih preduzeća i dalje uži-va povlašćen status ili ekskluzivna prava u različitim oblastima – saobraćaj, infrastruk-tura, poštanske usluge, televizija, zaštita životne sredine, energetika. Srbija mora da postepeno liberalizuje ove sektore u skladu sa pravnim tekovinama EU. Korporativno upravljanje u javnim preduzećima mora biti unapređeno da bi se osigurao profesionalni menadžment, održivost poslovnih operacija i naknade koje odražavaju realne troškove usluga.

Koje će po vašem mišljenju posebno teške odluke Vlada Srbije morati da donese? Želeo bih da naglasim da sam siguran da Srbi-ja ima kapacitete i da će pokazati posvećenost uspešnom okončanju procesa pristupanja EU. Očekujem da će se ovo ispoljiti kroz postepe-na poboljšanja poslovnog okruženja. Postoji nekoliko odluka koje se moraju doneti, a mogu biti teške u smislu ekonomskih i soci-jalnih efekata u kratkom roku, ali bi trebalo da donesu održive prednosti na duži rok, kako za privredu tako i za građane.

Sedište Evropske komisije u Briselu

Da bi se manjak u budžetu do 2016. sveo na 3,2 odsto

BDP-a, potrebne su strukturne reforme,

pre svega javne administracije i

penzijskog sistema

48 SINERGIJA

U SINERGIJI

„Položaj Misije Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu je, s jedne strane, sličan položaju naših diplomatskih predstavništava u drugim zemljama, a s druge strane je on specifičan i čak jedinstven“. Tim rečima ambasador Srbije u EU, Duško Lopandić, na najbolji način sam objašnjava razloge ovog intervjua. Jer, u Bri-selu se, pored globalnih, svetskih, i evropskih, prelamaju i mnoga pitanja koja se direktno tiču Srbije. Od, recimo, dijaloga između Beograda i Prištine, preko usklađivanja naših zakona sa evropskim do, na primer, pitanja obnove nakon katostrofalnih poplava. „O našim aktivnostima svedoči činjenica da smo u prvih šest meseci ove godine organizovali zvanične posete različitog karaktera za preko 130 delegacija, uključujući i posete na viso-kom, premijerskom ili ministarskom nivou. Tokom cele prošle godine svakog radnog dana imali smo u proseku 2-3 posete kojima se Misija bavila po raznim osnovima, od njihove pripreme, preko učešća na sastancima, pisanja izveštaja, do organizacije logistike“, kaže na početku razgovora Lopandić.

Šta Misiju očekuje u drugoj polovini godine?Najpre da kažem da je u Briselu do sada održano oko polovine od predviđenih 70 sastanaka na temu usklađenosti srpskog zakonodavstva sa „pravnim tekovinama“ Unije, odnosno tzv. „skrininga“. Do kraja ove godine predstoje nam organizacija još bar jedne ili dve pristupne konferencije na

kojima će biti otvorena prva od ukupno 35 poglavlja o kojima će se pregovarati tokom ove i narednih godina.

Gde vidite najozbiljnije izazove za Srbiju u toku pregovaračkog procesa sa EU?Evropske integracije su dug proces koji zahteva mobilizaciju ne samo celog državnog aparata nego i celog društva. To je istorijski projekat za celu jednu generaciju od koga će u dobroj meri zavisiti kako će živeti naša deca i unuci. Pregovori o članstvu u EU su za svaku zemlju bili više ili manje kompliko-vani – za Srbiju oni su, rekao bih, za nijansu još komplikovaniji. S jedne strane, paralelno sa pristupnim pregovorima, pred nama je i zadatak pronalaženja dugoročnog rešenja za odnose Beograda i Prištine. Pored toga, ne treba zaboraviti da proširenja trenutno nije baš popularno u članicama EU, što naravno u određenoj meri utiče i na njihove političare. Zbog toga su i zahtevi EU sve veći. Iako su oni dobrim delom tehničkog karaktera, u suštini su bazirani na političkim procenama i stavo-vima. Mi pregovaramo na osnovu tzv. „novog pristupa“ koji zahteva da pitanja funkcionisan-ja pravne države, „famozna“ poglavlja 23 i 24,

budu razmatrana od samog početka. EU sad ne kontroliše samo propise zemlje kandidata, nego se sve više i detaljnije bavi njihovim sprovođenjem u praksi, funkcionisanjem administracije, agencija i slično.

Koje će teme, pored poglavlja 35, još biti teške za Srbiju?U prvoj fazi pregovora zemlje EU posebno insistiraju na poglavljima 23 i 24, koja će uz poglavlje 35, dijalog sa Prištinom, ostati tema za pregovore sve do njihovog kraja. Takođe, nema sumnje da će pojedini sektori koji su posebno regulisani ili gde smo iz nekih razloga zaostali, zahtevati poseban napor za usklađivanje: poljoprivredna politika, pravila o zaštiti potrošača, bezbednost hrane, pravila o životnoj sredini, energetika, pravila u oblasti transporta, propisi o državnoj pomoći i drugo. Mislim da će i ekonomski rezultati koje bude pokazivala naša zemlja u određenoj meri uticati na dinamiku pregovora.

Možete li dati neki savet gradovima i opštinama u Srbiji, kako da najbolje zastupaju svoje interese u Briselu?Gradovi takođe treba da razvijaju mehanizme

Evropske integracije su istorijski projekat za celu jednu generaciju od koga će u dobroj meri zavisiti kako će živeti naša deca i unuci

PODUHVAT generacije

49avgust 2014 |

Duško Lopandić, ambasador Srbije pri EU

za bolje upoznavanje sa propisima EU. Na kraju krajeva, lokalna administracija će biti indirektno angažovana u primeni pravnih tekovina – aquisa – Unije. Iz mog iskustva, a živeo sam i radio u više zemalja članica EU – Francuskoj, Belgiji i Portugaliji, mogu da kažem da se članstvo u Uniji jako oseća na nivou lokalnih zajednica. Jer, gradovi i regioni su najveći korisnici EU fondova, poput regionalnog, kohezonog, socijalnog isl. Zbog toga je posebno važno razvijati, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, kapacitete za korišćenje različitih evropskih fondova.

Niš i Kragujevac, kao i Vojvodina, već imaju svoja predstavništva u Briselu. Da li je to dobar model za ostvarivanje lokalnih i regionalnih interesa?U načelu, svaki vid nastupa i umrežavanja u Briselu po raznim linijama može da bude koristan za Srbiju. Poznato je, recimo, da svi nemački „landeri“ imaju svoja predstavništva u Briselu, a slično je i sa re-gionima drugih članica. Ova predstavništva

ne konkurišu zvaničnim predstavništvima svojih zemalja. Oni se dopunjuju pošto se bave promocijom i odbranom regionalnih interesa, korišćenjem regionalnih fondo-va, saradnjom u specifičnim programima, traženjem partnera i slično. Predstavništava gradova je manje, jer je regionalno i objedin-jeno predstavljanje racionalnije i logičnije. U Briselu, računa se, postoji ukupno oko 2.500 raznih predstavništava i lobija sa oko dvadeset hiljada zaposlenih. Kada se radi o

našim predstavnicima izvan sektora diplomatije, u Briselu funkcioniše i predstavništvo PKS. U narednom periodu biće potrebno da i u ovom po-gledu unapredimo predstavl-janje pojedinih naših opština i regiona. Ali bi to trebalo činiti postepeno, osmišljeno i koordinisano. Ne vidim veliku potrebu da gradovi pojedinač-

no imaju svoja predstavništva, treba slediti praksu drugih zemalja članica ili kandidata.

Jedna od glavnih aktivnosti NALED-a je podrške opštinama u privlačenju investi-

cija. Da li na skupovima koje organizje Komitet regiona, poput „dana otvorenih vrata“, postoji mogućnost za promociju naših gradova i regija?Komitet regiona je, pored Ekonomskog i socijalnog komiteta, jedno od dva glavna savetodavna tela Evropske unije. To je relativno novije telo, ali je tokom vremena uspelo da opravda svoje postojanje, ima-jući u vidu nastojanje da se Unija približi građanima i na nivou regiona. Politika regionalnog razvoja je jedna od istorijski najuspešnijih politika Unije. Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pri-druživanju uspostavlja se i formalna veza Srbije sa Komitetom regiona. Treba pod-setiti i da jedan deo IPA predpristupnih fondova ide za prekograničnu saradnju, što je posebno važno za lokalne zajednice. Mislim da su pojedini srpski predstavnici dobro koristili „dane otvorenih vrata“ za predstavljanje naših lokalnih vlasti i da bi tu mogućnost trebalo koristiti i u bu-dućnosti. Asocijacije poput NALED-a u svakom slučaju treba da budu još aktivnije u saradnji sa Komitetom regiona i drugim asocijacijama u Briselu.

Duško Lopandić: Do kraja ove godine predstoje nam

organizacija još bar jedne ili dve pristupne konferencije

Bitke za BalkanDuško Lopandić je kao stručnjak za evropsko pravo i regionalne odnose objavio više od 20 publikacija i preko 100 naučnih članaka, nekoliko knjiga popularne istorije, uključujući i poslednju – Bitke za Balkan. „Mo-ja poslednja knjiga pokušava da objasni i prikaže kako su Osmanlije – jedno relativno malo tursko pleme, uspele da za kratko vreme osvoje skoro ceo Balkan i stvore ogromno carstvo. U knjigu su uključene povesti o balkanskim junacima, poput vojvode Momčila, i o velikim, sudbonosnim bitkama, poput Maričke bitke, bitke kod Nikopolja, Angore, Varne, više bitaka za Be-ograd... Osećam potrebu da knjigu dopunim i pričama o još nekim velikim bitkama i podvizima legendarnih junaka, ali to, naravno nije moguće, dok radim ovaj zahtevan posao u Briselu“ zaključio je Lopandić.

U Briselu, računa se, postoji ukupno oko 2.500 raznih predstavništava i

lobija sa oko dvadeset hiljada

zaposlenih

50 SINERGIJA

U SINERGIJI

Izbor pravog trenutka u politici je ključan, a kako Evropska komisija započinje skrining pregovaračkih poglavlja, nema boljeg momenta za lobiranje u prilog reforme poslovnog okruženja u Srbiji, kaže za Sinergiju Samantha Seewoosurrun iz Newgate Communications

LOBIRANJE U EU Pogonska snaga za promene

Iako razgovori o priključenju Evrop-skoj uniji formalno predstavljaju stvar srpske Vlade i zemalja članica EU,

sam pristupni proces zapravo nudi brojne prilike za organizacije iz Srbije da pokrenu istinske reforme i poboljšanja kroz proces lobiranja u samom Briselu. Razgovori, takođe, otvaraju mnoge prilike za pri-kupljanje finansijskih sredstava, kao što su sredstva dostupna u okviru programa Horizon 2020, izvan postojećih fondova pretpristupne pomoći (IPA).

Termin „EU lobiranje“ se često može pogrešno protumačiti, ali ono suštinski znači predočavanje interesa različitim kreatorima politika, uključujući zvanični-ke Evropske komisije, članove Evropskog parlamenta i lidere nacionalnih vlada. Ukratko – lobiranje je proces kojim prave poruke u vezi sa javnim politikama treba da dospeju do pravih ljudi u pravo vreme kako bi se došlo do pravog rezultata. Konsultanti koji rade za Newgate, agenciju za lobiranje i javna pitanja u Briselu, bili su

tokom svog rada an-gažovani na različitim slučajevima lobiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Iako je svaki slučaj lobiranja specifičan, po-stoje i neke njihove zajedničke karakteristi-ke. Među njima mogu se izdvojiti sledeće:- Investitori ili kompanije žele da započnu

neku aktivnost ili uđu na novo tržište na ko-jem uočavaju dobru poslovnu priliku, često i na osnovu inicijative nacionalnih vlasti

Evropski parlament

Samantha Seewoosurrun, partner

i direktor briselske kancelarije, Newgate

51avgust 2014 |

Samantha Seewoosurrun, Newgate Brussels

- Ministri u vladi kreiraju prepreke legitim-nim ambicijama investitora ili kompanija, kroz neopravdano činjenje ili nečinjenje

- Razlozi za to su višestruki: njihove lične ambicije, politika koju kao manjinske stranke sprovode, interesi trećih lica bliskih ministrima ili kombinacija nekih od navedenih razloga

- Kompanije žele da reše probleme sa kojima se suočavaju tražeći sastanke sa nadležnim ministrima, ali bez uspeha

- Investitori, najčešće iz inostranstva, rešavaju da izvrše pritisak na ministre tako što u igru uvode nove igrače, kao što je diplomatsko osoblje njihovih ambasa-da ili predstavnici međunarodnih finan-sijskih institucija. Ipak, ispostavlja se da ni ovi napori nisu dovoljni i potrebno je lobiranje podići na viši nivo – EU

- Investitori razmatraju da li da nastave sa svojim aktivnostima ili da smanje troškove i povuku se

„Ključna činjenica, koju nacionalne vlasti polako počinju da shvataju – mnogi od njih na teži način – jeste da proces proširenja EU predstavlja jedinstvenu mo-gućnost za organizacije da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju. Jer, upravo te probleme zvaničnici Unije mogu da potegnu u pregovorima sa nacional-nom vladom koja u tom slučaju biva primorana da se njima pozabavi“ kaže Samantha Seewoosurrun, i dodaje: „Iz našeg dosa-dašnjeg iskustva možemo da posvedočimo da kada određena pitanja nacio-nalnim vlastima dolaze od zvaničnika EU u kritičnim momentima, ove teme mogu lako da prođu vladu i dovedu do pozitivnih rezultata koji su delovali neza-mislivo samo nekoliko nedelja ranije“. Kao najvažniju stvar za uspešno lobiranje naša sagovornica ističe „korišćenje svih formalnih i neformalnih mehanizama koji stoje na raspolaganju, tako da se među

njima stvara sinergija“. Pored toga „bitno je da vašu kampanju tempirate za trenutak kada postoji najveća verovatnoća da će EU zvaničnici za nju biti zainteresovani, u zavisnosti od toga kada se sastaju sa nacionalnim zvaničnicima, ministrima i

političarima“. Seewoosurrun posebno naglašava da nedavni izbo-ri za Evropski parlament pružaju odličnu priliku da se promovišu sopstveni interesi kod poslanika. Sada će se, naime, mnogo novih članova Parlamenta naći u Komitetu za spoljne poslove i Delegaciji Evrop-skog parlamenta koja je zadužena za Srbiju. „Ono što se može pokazati veo-ma korisnim je održavanje pojedinačnih sastanaka

sa članovima Parlamenta koji mogu dalje pokretati sporne teme u razgovorima sa zvaničnicima u Srbiji, putem formalnih ili neformalnih kanala“. Kao jedan primer uspešnog rada svoje agencije naša sago-vornica ističe „izmene propisa u oblasti obnovljivih izvora energije koje su poslate

direktno Vladi Srbije“.Iako lobiranja na prvi pogled izgleda kao komplikovan posao, Seewoosurrun kaže da olakšavajuću okolnost predstavlja to što postoji relativno mali broj EU zvaničnika ili poslanika koji se bave određenom po-glavljem ili pripremom ključnih izveštaja. Otud i mali broj targetiranih, „jedan na jedan“, sastanaka sa pravim ljudima i u pra-vom trenutku može biti veoma efikasan. „Ukoliko zvaničnici Evropske komisije odluče da se angažuju na vašem slučaju, šanse da se postigne cilj postaju veoma velike. Srpska vlada može uvideti da joj je bolje da reši problem vaše firme, nego da zbog toga bude podvrgnuta stalnom preispitivanju i gubi poverenje Evropske unije“, smatra sagovornica Sinergije. „Proces pristupanja EU, sa politikom ‘štapa i šargarepe’, gde se državi istovre-meno postavljaju i određeni uslovi ali i predočavaju nagrade koje može da ostvari, predstavlja jedinstvenu šansu za kompani-je i organizacije u Srbiji da dosegnu svoje ciljeve u smislu unapređenja privrednog ambijenta. Kako bi u potpunosti iskoristili prednosti ove situacije, trebalo bi da de-luju odmah“, zaključuje na kraju razgovora Samantha Seewoosurrun.

Lobiranje je proces kojim prave poruke

treba da dospeju do pravih ljudi u pravo vreme da bi se došlo

do pravog rezultata

Delegacija NALED-a u poseti Briselu i Newgateu

52 SINERGIJA

U SINERGIJI

Ulazak u Evropsku uniju jeste strateški cilj Srbije, ali mnogo je važniji put na kome treba da uredimo državu prema pravilima te ujedinjene porodice evropskih naroda. Prepreka na tom putu ima s obe strane, a najveća je ipak svest građana Srbije koju treba promeniti konsenzusom svih društvenih snaga. Mnogo novca nije prednost koju ćemo steći ulaskom u EU. Možda je 2020. godina dostižan cilj članstva Srbije u Uniji. To bi, ukratko, mogli da budu utisci naša tri sagovornika u anketi o Srbiji i Evropskoj uniji.

Dugo putovanje do UREĐENOG DRUŠTVA

Radoslav Veselinović, Galeb Group Aleksandar Đedovac, Bačka Palanka Milan Mihajlović, udruženje dimničara Srbije

Kako vidite ulazak Srbije u EU, kao cilj ili kao način za razvoj Srbije?Radoslav Veselinović, predsednik, Galeb Group: EU doživljavam kao model ponašanja i načina života, kao visok stepen uređenosti ekonomije i društva kome treba težiti. Unija je naš cilj, ali je, pre svega, način da naučimo kako da se organizu-jemo, ponašamo i živimo da bismo našli svoje mesto u toj ekonomsko-interesnoj zajednici. Naš put ka EU treba da bude učenje kojim dugoročno rešavamo mnoge

problem iz svakodnevnog života. Iskustvo i reorganizacija mnogih sfera života na tom putu je naš benefit od Unije i pre nego što postanemo punopravna članica.

Aleksandar Đedovac, predsednik opštine Bačka Palanka: Članstvo u EU prirodni je cilj ukupnih reformskih napora koji se preduzimaju u Srbiji. Ono što je bitno je saznanje da su evropske integracije Srbije zapravo proces unutrašnjih reformi čiji je cilj postizanje stabilnih demokratskih institucija i tržišne ekonomije zasnovane na konkurentnosti i znanju. Put ka EU je bar

podjednako važan koliko i samo članstvo jer se upravo na tom putu dešavaju sve one promene zbog kojih građani Srbije teže članstvu u ovoj organizaciji. Zato je put ka EU sredstvo i način, a ne cilj našeg razvoja.

Milan Mihajlović, predsednik Udruženja dimničara: Nema dileme, za Srbiju je dostizanje evropskih standarda u svim oblastima društva i države apsolutni uslov boljitka za njene građane, razvoj i bolju i izvesniju budućnost. EU nije idelan sistem, naprotiv, ali ipak taj sistem je najboji i najefikasniji za modernu evropsku državu

53avgust 2014 |

3D intervju: Srbija i EU

u 21.veku. To je model koji omogućava državama članicama dostizanje određenog nivoa vladavine prava, ljudskih prava, eko-nomskog razvoja, zaštite životne sredine... Samo ako se pristupanje EU vidi kao put reformisanja i razvoja države, a ne kao cilj sam po sebi, ovaj proces može se uspešno voditi i okončati.

Koje su glavne prepreke Srbije na putu ka EU i na koji način ih prevazići?Radoslav Veselinović: Ako pođemo od činjenice da je u EU mnogo toga jasno pro-pisano i definisano, onda bi se moglo reći da su formalizam, papirologija i birokrat-ske procedure jedna od bitnih odlika pona-šanja u EU. Jednostrano posmatrajući ove činjenice, moglo bi se pomisliti da je Srbija već odavno na „dobrom putu“ ka EU, jer kod nas je sve to prisutno u značajnoj meri. Ali, prenaglašeno birokratsko ponašanje kod nas nije odraz uređenosti već, napro-tiv, haosa u kome svako daje sebi za pravo da propise tumači na svoj način, vrlo često tražeći u tom haosu prostor za ličnu korist i samovolju, što vodi ka korupciji i raznim zloupotrebama.

Aleksandar Đedovac: Ono što su za nas „prepreke“, za EU su jasni i poznati kriteri-jumi tj. uslovi za članstvo Srbije i ti uslovi rezultat su iskustava dosadašnjih prošire-nja. Upravo ta iskustva govore nam da je

EU, od slučaja do slučaja, unosila novine u zavisnosti od specifičnosti zemlje kandi-data. Specifičnost Srbije je Poglavlje 35. Mora nam biti jasno da pristupamo klubu sa pravilima koja se neće menjati samo za nas, niti krojiti po nama. Ako već moram da koristim reč „prepre-

ka“ onda je koristim samo za nas same - proces pristupanja EU uključuje promenu društvene svesti! Promena u svesti, radnim navikama i ponašanju građana podrazu-meva, pre svega, usklađivanje s onim što je osnovni princip u EU – princip konkuren-tnosti. Kako roba, tako i svakog pojedinca. A da bi smo bili konkurentni u svom poslu svakog dana moramo učiti i sticati nova znanja i veštine, moramo pristati na stalno prilagođavanje novim uslovima i situaci-jama.

Milan Mihajlović: Prepreke su prisutne kako na strani Srbije, tako i na strani EU, ali nisu nepremostive. Naša zemlja se što pre mora suočiti sa rešavanjem problema organizovanja, kapaciteta i kvalitetnog stručnog kadra u administraciji koja je nosilac pregovaračkog procesa. S druge strane, mi smo uvek imali problem, ne sa brojem usvojenih zakona, već sa njihovom primenom. U tom smislu dinamika refor-mi može biti dovedena u pitanje ne samo zbog sporog usklađivanja sa EU zakono-davstvom, već i zbog njegovog sprovođe-nja u skladu sa postavljenim standardima.

EU se, takođe, suočava s velikim politič-kim i ekonomskim izazovima koji mogu uticati na planove i želju za proširenjem. U poslednje vreme složenost međunarodnih odnosa i nagoveštaji mogućih geopolitič-kih i strateških promena u svetu nameću pitanje – da li su ove promene za nas šansa

ili pretnja u procesu pridruživanja EU? U svakom slučaju, prepreke na putu ka EU možemo prevazići i proces uspešno okončati organizovanošću, predanošću i efikasnošću institucija države uz mudru i pragmatičnu spoljnu politiku.

Koje su prednosti, a koje mane ulaska Srbije u EU?Radoslav Veselinović: Osnovna mana ulaska mogla bi biti neophodnost odri-canja od nekih tradicionalnih vrednosti i stilova ponašanja svojstvenih, pre svega, srpskom selu. Zato je potrebno tražiti ba-lans između očuvanja tradicije i poštovanja načela EU. Otpor novom je nešto što je svojstveno i pojedincu i širim zajednicama, ali prihvatanjem tog novog, kao napredni-jeg i korisnijeg, ide se korak napred. Svi ko-ji misle da nas u EU čekaju neka ogromna novčana sredstva – u velikoj su zabludi, jer ni u jednoj ekonomiji ništa nije besplatno.

Aleksandar Đedovac: Opština Bačka Palanka ima tu geografsku „sreću“ da se nalazi u neposrednom komšiluku EU – prirodna granica, reka Dunav, povezuje nas sa Vukovarsko-sremskom županijom u Hrvatskoj. Time smo privilegovani da brže i konkretnije nego neke druge opštine u Srbiji, kroz razvojne projekte sa prekogra-ničnim partnerima, osetimo da su partner-stvo i solidarnost osnove na kojima počiva Unija. Stabilniji, predvidljiviji, bogatiji i bez-bedniji život – prednosti su Srbije u EU! Evropske integracije vode postizanju jednog opšteg standarda „normalnog života“, koji podrazumeva bezbednost svakog od nas ponaosob, kako u eko-nomskom smislu kroz dobar standard

Radoslav Veselinović, predsednik Galeb Group

Put ka EU može se meriti godinama, ali i brojem reformi i promena koje moramo sprovesti

Aleksandar Đedovac, predsednik opštine Bačka Palanka

Pristupamo klubu sa pravilima koja se neće menjati samo za nas, niti krojiti po nama

54 SINERGIJA

3D intervju: Srbija i EUU SINERGIJI

i sigurnost, tako i bezbednost kroz vladavinu prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Milan Mihajlović: Srbija bi ulaskom u Uniju ostvarila stabilniji, bezbedniji i pros-peritetniji život za građane i pokolenja. U isto vreme to bi bio dokaz da smo usvojili i da primenjujemo visoke standarde u svim sferama društva, da smo korupciju sveli na podnošljiv nivo, stabilizovali ekonomiju i javne finansije. Članstvo u EU iziskuje značajna ulaganja i troškove. Pogotovu ako našu poziciju ne obrazložimo snažnim argumentima i činjenicama u odnosu na neke delove teških pregovaračkih poglavlja, kao što su životna sredina i poljoprivreda. Ukoliko to uradimo, obezbedićemo povoljne prelazne rokove.Neke prednosti, nažalost, mogu se pretvoriti u neiskorišćenu šansu. To nam se može dogoditi ako se propisi budu do-nosili samo formalno i ako ne napravimo sistem sposoban da ispuni određena pra-

vila koja su onda preduslov za korišćenje sredstava iz EU. To može dovesti dotle da Srbija ima više troškova nego koristi od članstva u EU.

Kada očekujete da ćemo ući u EU i šta privatni, javni i civilni sektor mogu da urade u procesu pregovora?Radoslav Veselinović: Nedavno je visoki zvaničnik EU jasno rekao da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica. Dakle, u EU sigurno nećemo pre 2020. Put ka EU može se meriti godinama, ali i brojem reformi i promena koje moramo sprovesti. Što je društvo više birokratizova-no, korumpirano, neuređeno i ekonomski nerazvijeno – taj put je duži. Znajući u kakvoj se krizi nalazimo – nisam preveliki optimista u pogledu ispunjavanja predu-slova za članstvo. Zato svako od nas, poje-dinačno i kolektivno, treba da uradi sve što je u njegovoj nadležnosti da uskladi svoje ponašanje sa modelom koji je prihvaćen u EU. U mojoj firmi već odavno poštuju se načela dobre organizacije i racionalnog ponašanja, prihvaćena iz dugogodišnje saradnje sa najvećim evropskim kompa-nijama u oblastima u kojima poslujemo. Dakle, više pojedinačnih dobrih primera – kraći put ka EU.

Aleksandar Đedovac: Verujem da bi pregovori mogli uspešno da se završe do 2018. godine i da Srbija potom postane punopravna članica EU 2020. godine. Samo konsenzusom o evropskom putu, čija je izgradnja zadatak i privatnog i javnog i civilnog sektora, može pomoći realizaciji optimističnih prognoza o životu u Srbiji 2020. godine. Insistiranje

Milan Mihajlović, predsednik Udruženja dimničara Srbije

Javni sektor ima najveću odgovornost i obavezu da vodi i iznese pregovarački proces

Članstvo u EU iziskuje značajna ulaganja i troškove. Pogotovu ako našu poziciju

ne obrazložimo snažnim argumentima i činjenicama u odnosu na neke delove

teških pregovaračkih poglavlja, kao što su životna

sredina i poljoprivreda

na ovakvoj međusektorskoj saradnji uz transparentan i otvoren dijalog o reformama koje nam predstoje na putu ka EU doprineće boljoj informisanosti u javnosti i uspostavljanju šireg društve-nog razumevanja o pitanjima u vezi sa procesom pristupanja Srbije EU.

Milan Mihajlović: Ulazak u najvećoj meri zavisi od nas samih. Ukoliko bi nastavili tempom koji smo imali do sada, ovaj proces bi mogao da traje veoma dugo. Želim da verujem da ćemo ojačati kapacitete koji su nam potrebni kako bi naša zemlja prošla uspešnu transformaci-ju do ulaska u EU. Prognozirati vremen-ski period do punopravnog članstva nije lako jer na to utiču brojni faktori od kojih se neki ne mogu, u ovom trenutku, ni predvideti. Ukoliko uzmemo iskustvo, na primer Hrvatske i to da je njen pregova-rački proces trajao osam godina, mislim da je minimalno realno da u tom periodu i Srbija završi pregovarački proces. Narav-no, tempo približavanja Uniji određuje-mo mi sami, dok se EU ne žuri i pregova-rački proces, u tom smislu, može trajati i decenijama, što je za našu zemlju svakako neprihvatljivo sa stanovišta perspektive i budućnosti. Javni sektor ima najveću odgovornost i obavezu da vodi i iznese pregovarački proces. Jasno je da organizovanje kapaci-teta institucija države u pregovaračkom procesu predstavlja preduslov za uspeh. S druge strane, privatni i civilni sektor imaju zadatak da podrže pregovarački proces i da pozitivnim delovanjem i poštovanjem donetih propisa omoguće da reformisani sistem funkcioniše u praksi, što će uveriti Brisel da je država Srbija spremna za ulazak u EU.

55avgust 2014 |

Brojni su problemi koji opterećuju poljoprivrednike u Srbiji, od onih strukturalnih kao što su neizgrađena

tržišta, nizak nivo tehničke i infrastrukturalne opremljenosti, nedostak znanja, usitnjena gazdinstva, pa do onih vezanih za agrarnu politiku, kao što je mali budžet, nestabilnost politike, neizgrađene institucije, nedostatak adekvatne zakonske regulative a naročito njene primene i slično. Ne postoji magično rešenje za ove probleme, nego samo težak rad svih učesnika u tržišnom lancu i beskompromisno sprovođenje dobro definisanih reformi. Međutim, postoji jedno zajedničko rešenje za većinu problema koje se pokazalo vrlo efikasnim u ostalim zemljama u tranziciji. To je ulazak u EU, tj. postati deo Zajedničke poljoprivredne politike EU. Zato, ako naši političari žele nešto da urade za poljoprivrednike – onda treba da prestanu da izmišljaju razloge zašto ne ispunjavamo uslove koje Unija postavlja i da urade sve da što pre postanemo njen član. Poljoprivrednicima u Srbiji će se značajno povećati prihod, kao što se dogodilo i njiho-

vim kolegama u novim zemljama članicama EU. Prihod poljoprivrednika u svih 27 članica EU bio je 2007. za 16 odsto veći nego 2000. godine. Istovremeno, prihod poljoprivrednika u Poljskoj povećan je za 113 odsto, Češkoj 86, Mađarskoj 45, Latviji 208, Litvaniju 150 odsto. Šta to toliko utiče da se prihod seljaka poveća ulaskom u EU?

Prvo, poljoprivrednici dobijaju pristup bez ikakvih barijera na tržište od pola milijarde bogatih kupaca koji ne gledaju samo na cenu nego pre svega na kvalitet.Drugo, povećava se kon-kurencija u preradi zbog snažne investicione podrške za otvaranje prerađivačkih kapaciteta. Ako znamo da

je jedan od osnovnih problema naše poljo-privrede velika konkurencija u primarnoj proizvodnji, a takoreći nikakva u preradi, onda ovo za Srbiju dobija poseban značaj. Time se povećava potrošnja lokalnih poljoprivrednih proizvoda, a samim tim i njihove cene. Cene su treća korist koju poljoprivrednici osete ulaskom u EU. Pitaćete se kako kad statistika pokazuje da je hrana kod nas skuplja nego u EU. Da li ta statistika nije tačna? Tačna

je, jeste mleko skuplje kod nas. Ali – u pro-davnici. Cena koju dobije proizvođač mleka u Srbiji niža je od one koju dobije farmer u EU. Slična je situacija i sa drugim proizvodima. Znači poljoprivrednici dobijaju više, a potro-šači niže cene. Četvrta korist koju poljoprivrednici imaju od EU jeste mogućnost korišćenja brojnih sub-vencija. Ta sredstva su nekoliko puta veća od onih koje dobijaju naši poljoprvrednici danas. Ona su namenjena kako za podršku tržištu tako i za investicije i izgradnje infrastrukture u selima. Međutim, pored tržišta, novih kapaciteta, sub-vencija i viših cena, ono što poljoprivrednici iz zemalja koje su nedavno ušle u EU ističu kao najvažnije, jeste – predvidljivost i stabilnost. Više ih ne brine kako da prodaju nego šta da seju, cene su stabilnije, sada znaju za narednih sedam godina koliko će tačno dobiti subven-cija, ukoliko dođe do suše ili grada znaju da će biti nadoknade. Sve to im omogućava da se više posvete unapređenju proizvodnje.

Jeste mleko skuplje kod nas. Ali – u

prodavnici. Cena koju dobije proizvođač mleka u Srbiji niža

je od one koju dobije farmer u EU

Ako naši političari žele nešto da urade za poljoprivrednike – onda treba da prestanu da izmišljaju razloge zašto ne ispunjavamo uslove koje Unija postavlja i da urade sve da što pre postanemo njen član

Sve prednosti Evropske unije za POLJOPRIVREDNIKE Goran

Živkov

Goran Živkov, programski direktor SEEDEV

56 SINERGIJA

PRIVREDA

Priča o keksu

Na ulazu u Požarevac smešten je pogon kompanije Bambi gde bez prestanka, u tri smene, sa

proizvodnih linija silaze svima znani keksi, grickalice i biskviti – Josh, Yo D’Oro, Well-ness, Zlatni pek, Belvit... kao i najomiljeniji keks u Srbiji – Plazma. Po ulasku u fabrički pogon prvo smo primetili da je proizvodnja keksa u vrednim rukama žena – tek poneki muškarac može se videti za proizvodnom trakom. Sve njih takođe vodi žena, Nataša Nikolić, menadžer proizvodnje. Dok idemo ka mestu gde nasta-je Plazma, Nataša nam objašnjava kako svi radnici imaju propisanu belu zaštitnu odeću i pravila po kojima vode računa o čistoći pri radu sa hranom. „Bambi je prva konditorska kompanija na prostoru Srbije i Crne Gore

koja je uvela međunarodni sistem kvaliteta ISO 9001 još 1997. godine. Takođe, Bambi je prva kompanija koja je dobila sertifikat za oblast upravljanja higijenom, odnosno uvela HACCP sistem“, ističe Nataša i dodaje da fabrika danas posluje u potpunosti u skladu sa regulativom koja važi za proizvođače u Evropskoj uniji. U fabrici postoji više proizvodnih linija namenjenih za proizvodnju različitih pro-izvoda, a neke su rezervisane isključivo za Plazmu. Proces proizvodnje Plazma keksa započinje pripremom sirovina koje se dopre-maju do mesilice gde se vrši proces mešenja testa. Umešeno testo prolazi kroz sistem valjaka, pri čemu se tanji do odgovarajuće debljine i dovodi u optimalno stanje za odse-canje komada testa oblika Plazme. Komadi

Odgovorno za zajednicu Fabrika Bambi je sinonim za Požarevac, ali i odgovorno poslovanje. Bambi je jedan od najznačajnijih poslodavaca u ovom kraju. „Brojna ulaganja u unapređenje i razvoj lokalne zajednice ono su čime se ponosimo, a naš doprinos prepo-znala je i Trag Fondacija koja nam je ove godine dodelila VIRTUS nagradu za odgovorno poslovanje“, ističe Nema-nja Brković. Doprinos zajednici vidi se i kroz angažovanje lokalnih dobavljača – domaćih firmi koje uz Bambi uvode međunarodne standarde kvaliteta u proizvodnju i tako dalje razvijaju svoj posao. Kao jedan od lidera NALED-a i osniva-ča Saveza za fer konkurenciju koji okuplja najveće poslodav-ce i poreske platiše u Srbiji, Bambi se zalaže za prevođenje sive ekonomije u legalne tokove i stvaranje boljih uslova za život i rad u zemlji.

Davne 1967. Bambi je počeo kao fabrika dečjeg keksa u Požarevcu sa 37 zaposlenih. Godinu dana kasnije, rođena je Plazma u crvenoj kutiji sa osmehom prve Plazma devojčice. Sve ostalo je pola veka duga priča o uspehu jednog od najpopularnijih brendova na ovim prostorima

koji svi vole

57avgust 2014 |

U poseti fabrici: Bambi Požarevac

testa se transportuju do tunelske peći u kojoj se pod odgovarajućim režimima vrši proces pečenja. Ohlađen keks pakuje se prvo u foli-ju, a zatim u štampanu i transportnu kutiju. Proces proizvodnje je strogo kontrolisan, počev od prijema sirovina, preko kontrole svih faza tehnološkog procesa do kontrole spakovanog proizvoda koji se testira na pri-sustvo metala, a vrši se i provera neto mase svakog paketića. Kada smo videli tolike količine Plazme, zapi-tali smo se – a gde je Bambi čokolada? Ona se proizvodi u pogonu u Vršcu, a doprema se i u fabriku u Požarevcu gde se proizvode preliveni proizvodi. U posebnom odeljenju proizvodi se Čoko Plazma. Čokolada se skla-dišti u tankovima odakle se doprema do linije gde se vrši pre-livanje.

Preliveni proizvod hladi se i pakuje pod stro-go kontrolisanim uslovima, kako bi čokolada na proizvodu sačuvala svoj sjaj.Nemanja Brković, menadžer za odnose s javnošću kompanije Bambi, kaže da Plazma dominira u ukupnoj proizvodnji i da osim domaćeg tržišta, stiže i na tržišta bivših jugoslovenskih republika, naroči-to u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. „Značajno izvozno tržište su

i zemlje Evropske unije – Austrija, Švedska, Nemačka i Francuska. Tržište EU pred-stavlja veliki izazov i potencijal za našu kompaniju, a posebno su nam intere-santne Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali i Slovačka i Češka“, ističe Brković. S obzirom da potražnja za Plazmom ne prestaje da raste, Bambi u ovoj godini

Bambi u ovoj godini ulaže

10 miliona evra u novu

proizvodnu liniju u

Požarevcuplanira veliku investiciju od 10 miliona evra u novu proizvodnu liniju u Požarevcu. Na domaćem konditorskom tržištu, objaš-njava naš sagovornik, konkurencija je prilič-no jaka, a primetno je da su potrošači više okrenuti domaćim slatkišima nego uvoznim. Postoje mnoge kompanije sa tradicijom i značajnim udelom na tržištu, ali Bambi već decenijama čuva svoju lidersku poziciju stal-nim ulaganjem u modernizaciju proizvodnje, unapređenje kvaliteta proizvoda i nabavku najkvalitetnijih sirovina. U protekloj deceniji Bambi se udružio sa kompanijom Banat iz Vršca koja je jedna od najstarijih fabrika čokolade i bombona na ovim prostorima. Kompanija Bambi danas zapošljava oko 1000 ljudi i jedan je od najvećih konditor-skih proizvođača u zemlji i regionu.

koji svi vole

58 SINERGIJA

PRIVREDA

Ovo državno preduzeće ruši sve stereotipe – godinama ostvaruje profit od više milijardi dinara, pruža efikasan servis građanima, uvodi nove usluge i savremene tehnologije, modernizuje poslovanje. Na šalteru će vas zadržati 78 sekundi, a prosečno vreme čekanja u redu je ispod četiri minuta. Ali Pošta Srbije radi mnogo više od prijema pošiljki

Prolazno vreme:

Prva pošta u Srbiji otvorena je davne 1840. na beogradskom Kalemegda-nu, a danas ih ima gotovo 1.500 (u

vlasništvu Pošta Srbije) i još 230 ugovor-nih. Državno preduzeće koje upravlja tom mrežom izraslo je u kompaniju sa nešto više od 15.000 radnika i veoma raznovrsnim poslovanjem. Pošta Srbije jedan je od retkih velikih državnih sistema koji posluje sa profitom iako zbog puta Srbije ka Evropskoj uniji i jedinstvenom evropskom tržištu gubi monopole na kojima je počivao.Verovatno najturbulentniji period kroz koji je

Pošta prošla bile su devedesete i dvehiljadite. U poslednjoj deceniji prošlog veka, tadašnji PTT Srbija ušao je u obećavajuću industriju – mobilnu telefoniju. Zajedno sa kompanijom BK Trade 1994. osnovan je Mobtel u kojem je PTT imao manjinski udeo. Tri godine ka-snije, Pošta je transformisana u holding, kada nastaje drugi operater mobilne telefonije Telekom (u kojem je imao 51 odsto vlasniš-tva). Nedugo posle petooktobarskih promena italijanski partner povukao se iz suvlasništva u Telekomu pa je Pošti Srbije otkupom pri-pao udeo od 80 odsto.

Sredinom 2005. ovo državno preduzeće je restrukturirano i tada su izdvojene dve sporedne delatnosti, a poslednjih dana iste godine oduzeta je licenca za rad Mobtelu. Operater je postepeno ugašen, a PTT ostaje njegov pravni sledbenik. Pet godina kasnije, ovo državno preduzeće izlazi iz Telekoma pošto su bez naknade prenete akcije na Vladu Srbije. S druge strane, 2011. godine PTT-u je pripao udeo u Poštanskoj štedionici.Prema podacima sa sajta Agencije za privred-ne registre, Pošta je imala odličnu 2010. kada je ostvarila neto dobit od 4,6 milijardi dinara.

78sekundi

59avgust 2014 |

Predstavljamo kompaniju: Pošta Srbije

U narednim godinama zarada je padala, na 2 milijarde u 2011. i 1,24 milijarde u 2012. da bi prošle godine profit narastao na 2,8 mili-jardi dinara. Prema podacima iz ove godine, pozitivan trend trebalo bi da bude nastavljen jer je u prvom kvartalu ostvaren neto dobitak od 672 miliona dinara što je 38,6 odsto više nego u istom periodu 2013. Puna pažnja posvećena je, kako je saopšteno, racionali-zaciji poslovanja i kontroli troškova, o čemu svedoči podatak da su poslovni rashodi manji za 8,7 odsto od planiranih.Ono što Pošti daje prednost je monopol na tržištu pošiljki do 100 grama, a značajne prihode ostvaruje i od nekretnina koje izdaje. Međutim, za ovu državnu firmu će u buduć-nosti značajan izazov predstavljati generalni trend u poštanskoj industriji, u kojoj zbog novih tehnologija opada potreba za pisanom korespondencijom. Takođe, i put Srbije ka EU koji će podrazumevati smanjivanje mono-pola, zahtevaće od Pošte još veću efikasnost i širenje usluga. Konkurencija je u mnogim delovima poslovanja već prisutna, a kako tvr-de u Pošti, samo u osnovnoj delatnosti imaju 49 konkurenata.Najveći doprinos efikasnosti trebalo bi da daju najznačajnije investicije Pošte posled-njih godina – regionalni poštanski centri u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U izgradnju i razvoj tih centara kompanija je iz sopstvenih sredstava uložila 46 miliona evra, a nabav-ljena je i najsavremenija oprema (Tošiba) za automatsko sortiranje pošiljaka. Mašine će moći da sortiraju čak 80.000 pisama i 1.500 paketa, što je višestruko brže nego što se do sada radilo.Pošta je poslednjih godina dobila nekoli-ko važnih poslova za potrebe države. Široj javnosti najpoznatija je evidencija građana koji imaju pravo na novčanu nadoknadu i besplatne akcije velikih državnih preduzeća, kao i svi poslovi vezani za prvu prodaju tih hartija od vrednosti. Veliki akcenat stavljen je na razvoj IT biznisa i mnogi projekti kompanije fokusirani su na razvoj e-uprave u Srbiji (matične knjige, zahtevi za restitu-ciju, elektronska evidencija o državljanima, administracija infrastrukturnog sistema za servise e-uprave). Kompanija je postala

prvo zvanično sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate (kvalifi-kovani elektronski potpis u budućnosti će sve više zamenjivati svojeručni potpis i pečat). Razvijena je informaciono-komunikaciona mreža u koju je povezano svih 1.500 pošta i koja obezbeđuje njihov automatizovani rad. Prošle godine integrisani su kablovsko-distri-butivni sistem PTT KDS i internet provajder PTT NET u jedinstven sistem – Pošta NET koji korisnicima nudi pojedinačne usluge i objedinjene pakete sa brzim internetom i kablovskom televizijom.Važan segment poslovanja je i platni promet. Na šalterima pošta građani i preduzeća mogu da plate sve svoje obaveze, a to mogu da urade i kod poštara (ukoliko račun ne prelazi 10.000 dinara). Osim toga, preko pošte se može obavljati slanje novca unutar Srbije na bilo koju adresu, a u saradnji sa kompanijom Western Union novac može da se primi ili pošalje u 200 zemalja. Takođe, klijenti Po-štanske štedionice na šalterima pošta mogu

da koriste usluge te banke.Poseban deo usluga odnosi se na biznis korisnike koji preko Pošte mogu da prevezu ili skladište robu, kao i da koriste usluge špedicije odnosno obave kompletni carinski postupak. Svakako preduzetnicima najinte-resantnija usluga je Post-eksport. Osmišljena u cilju pojednostavljivanja postupka izvoza robe komercijalnog karaktera u vrednosti do 1.000 evra, ova usluga omogućava im da preko šaltera pošta pošalju pakete sa svojim proizvodima u 237 zemalja. Da bi proverili koliko su korisnici zadovoljni pismonosnim uslugama, Pošta je u prvoj polovini 2013. organizovala istraživanje po modelu „tajnog klijenta“. Rezultati su pokazali da je prosečan broj osoba u redu - jedan, uz prosečno vreme čekanja od 3,92 minuta. Pro-sečan broj šaltera u pošti je 6, a za pismono-sne usluge 2 dok je aktivnih šaltera u proseku bilo 3. Prosečno zadržavanje na šalteru bilo je 1,3 minuta, a ponašanje zaposlenih ocenjeno je pozitivno u 75 odsto slučajeva. Na 100.000 primljenih pošiljaka, samo 9 je izgubljeno. Od 15.000 zaposlenih, nešto manje od 100 su rukovodioci, 12.500 je zaposleno u tehnologiji, 2.000 u administraciji i oko 500 u sporednim delatnostima. U Pošti ističu da o iskustvu radnika najbolje govore podaci da je najviše zaposlenih koji imaju između 10 i 20 godina radnog staža (31,2 odsto), slede rad-nici između 20 i 30 godina staža (29,4 odsto). Struktura zaposlenih prema godinama života je takva da je najviše onih koji imaju između 41 i 50 godina (31,6 odsto) i između 30 i 40 godina (29,8 odsto).

Statistika • 1.489 automatizovanih pošta• 230 ugovornih pošta• 3.908 šaltera• 75 biznis šaltera• 3 regionalna poštansko-logistička centra• 15 poštansko-logističkih centara• 1 međunarodni poštansko-logistički

centar• 1.515 vozila• jedna pošta u proseku opsluži 4.872

stanovnika• prosečno stanovnika po šalteru - 1.822

60 SINERGIJA

PRIVREDA

Budžet Srbije svake godine izgubi dva miliona dolara samo zbog šverca i prodaje Milka čokolade na

pijacama. Kada se uzme u obzir samo ovaj podatak, vrlo lako bi se moglo pomisliti da je ukupni godišnji gubitak državne kase zbog sive ekonomije možda i veći od tri milijarde evra. Dok privreda čeka od Vlade da konačno preduzme konkretnije mere kako bi unapredila poslovni ambijent i olakšala poslovanje koje bi potisnulo po-trebu za okretanjem sivoj zoni, Pavel Šercl, generalni direktor kompanije Mondelez International za region istočnog Jadrana, daje redak i mnogima neuobičajen pogled na pitanje podele odgovor-nosti: „Deo posla za kvalitet poslovnog okruženja leži na privredi jer principi po kojima rade kompanije značajno uti-ču na klimu za poslovanje“.

Kako biste ocenili rezultate koje ostvarujete u Srbiji? Po izveštajima Agencije za privredne registre može se primetiti da vam u poslednje dve godine prihodi rastu, ali profit pada. Šta je sve uticalo na to?Naš je princip da ne komentarišemo rezul-tate poslovanja. Mogu da kažem da vodimo

rastući i veoma profitabilan biznis u Srbiji i susednim tržištima. Naša strategija je da pružimo male momente radosti ljudima svaki dan i naši brendovi upravo to ovde rade. Milka je na primer prvi brend na koji pomisli potrošač iz Srbije kada ga pitaju o čokoladi. Naša misija je da potrošačima donesemo omiljene brendove.

Kako vidite poslovno okruženje u Srbiji i koliko je ono doprinelo padu ekonomske aktivnosti u zemlji?Mislim da je prerano da komentarišem po-slovno okruženje u Srbiji jer sam ovde manje od šest meseci. Ekonomski pad je vidljiv

svugde u Evropi i sve države rade na svojim rešenjima. Kriza je učinila da kompanije budu fleksibilnije i da se menjaju brzinom kojom se menja ponašanje potrošača. Monde-lez International vodi poslo-vanje na transparentan način, uspostavljamo najbolje prakse gde god radimo. Verujem da poslovno okruženje jedne zemlje zavisi od načina na koji se vode kompanije i mi dajemo

svoj doprinos unapređenju poslovnog am-bijenta u Srbiji. To bi trebalo da radi svaka odgovorna kompanija. Uspešno poslovanje počinje od nas.

Šta je ono što vam smeta i što biste preporučili Vladi Srbije da odmah menja?Nema magičnog štapića kojim Vlada može da popravi poslovno okruženje, ali postoje mere koje može da preduzme kako bi s vremenom svima bilo bolje. Upoznat sam sa ekonomskim merama koje preduzima ova vlada i one imaju smisla. Siva ekonomija je nešto protiv čega bi svi trebalo da se borimo, a Vlada bi trebalo više da kažnjava kompani-je koje ne poštuju pravila. Fer tržište gde svi posluju po istim pravilima ohrabruje zdravu konkurenciju što je u interesu i države i potrošača.

Vodite kompaniju koja obuhvata nekoliko tržišta, da li možete da uporedite poslo-vna okruženja u ovom regionu (zemlje bivše Jugoslavije)? Ako biste to uporedili sa Češkom i Slovačkom gde ste takođe radili, gde se naš region nalazi kada je reč o ambijentu za poslovanje?Svugde postoje pozitivne stvari i izazovi. Tržišta Istočnog Jadrana su uzbudljiva, puna potencijala za rast i imamo nameru

Siva ekonomija je nešto protiv čega bi trebalo da se borimo, a Vlada bi trebalo više da kažnjava kompanije koje ne poštuju pravila. Fer tržište gde svi posluju po istim pravilima ohrabruje zdravu konkurenciju što je u interesu i države i potrošača

Na problemu sive ekonomije

radimo sa poslovnim

udruženjima u čijem smo

članstvu, kao što je NALED

$Država zbog šverca „Milke“ gubi

2 MILIONA

61avgust 2014 |

Intervju: Pavel Šercl, generalni direktor kompanije Mondelez za tržišta Istočnog Jadrana

da se razvijamo i rastemo ovde. Poslovno okruženje može da se razlikuje ali principi vođenja dobrog biznisa su svugde slični tako da mogu da kažem da Mondelez International prati te principe bez obzira na zemlju u kojoj posluje. To je uspešna dugoročna strategija. Odgovornost je kompanija da se ponašaju ispravno jer poslovno okruženje određuje i biznis, ne samo država.

Koliko je izazovna konkurencija koju ovde imate s obzirom na to da stanovni-štvo Srbije, barem kada je reč o slatkiši-ma, ipak preferira domaće proizvođače?Ali mi imamo lepe i jake brendove koji su si-gurno omiljeni za naše potrošače na tržištu. Već sam rekao da Milku ovde veoma vole. Slično je sa našim biskvitima i Jakobs kafom. Naš portfolio je dizajniran da snabdeva sve ukuse i prilike. Naravno da smo svesni kon-kurencije, koja je uspešna ovde, ali znamo da su naši brendovi omiljeni i svaki proizvod je dobro izabran za ovo tržište, ima smisla i nalazi kupce.

Milka čokoladu možemo svakog dana da kupimo i na pijacama, od uličnih prodavaca koji ne izdaju račun. Kako vi kao stranac gledate na tu pojavu?Čuo sam za to, ali sam bio veoma izne-nađen kada sam video koliki je obim ta praksa premašila. To je potpuno nepri-hvatljivo na mnogim nivoima. Pre svega, to krši pravo potrošača na kvalitetan pro-izvod jer ne znamo kako su te čokolade bile skladištene i transportovane u Srbiju. Drugo, to stimuliše sivu ekonomiju jer prodavci ne plaćaju sve namete i poreze državi, kao što to mi radimo. Nadalje, ovaj način rada stimuliše loše poslovne prakse i šteti poslovnom okruženju u Srbiji. Naša procena je da samo na Milki srpska Vlada gubi dva miliona dolara poreza. Zamislite koliko bi izgubljenih prihoda Vlada nadoknadila kada bi spre-čila takvu nelegalnu praksu.

Sigurno ste se obraćali nadležnim orga-nima odnosno inspekciji da reše taj pro-blem. Kakve ste sve odgovore dobijali?

Odgovornost je kompanija da se ponašaju ispravno jer poslovno okruženje određuje i biznis, ne samo država

Na problemu sive ekonomije radimo sa po-slovnim udruženjima u čijem smo članstvu, kao što je NALED. Vlada je obećala da će se pozabaviti nelegalnim paralelnim uvozom u zemlju. Partneri smo sa Upravom carina i želim da im zahvalim na velikom naporu koji ulažu u sprečavanje uvoza nelegalnih proizvoda.

Koji su dalji planovi kompanije Mondelez u Srbiji i regionu, šta je to na šta ćete se fokusirati kada je reč o proizvodima?Naravno mi smo ovde da ostanemo i rastemo. Nedavno smo lansirali odličan biskvit ElVita koji je specijalno dizajniran da vas drži sitim četiri sata i idealan je za doručak. Naši potrošači mogu da očekuju raznovrsne proizvode za grickanje jer je Mondelez International globalni lider u tom segmentu tržišta. Osim toga, voleli bismo da se više fokusiramo na realizaciju u ovom regionu i budemo snažniji na prodajnom mestu, što je veoma važno za uspeh sa ovom vrstom robe široke potrošnje.

62 SINERGIJA

PRIVREDA

Šta za Vas znači PR? Nema uspeha, bar ne onoga koji će trajati, na bilo kom životnom polju niti u bilo kom bi-znisu, ako ne komunicirate, ne gradite svoju reputaciju i ako oni sa kojima radite o vama nemaju dobro mišljenje. Za mene lično PR je stil života i velika strast. I da ponovo biram profesiju, izabrao bih isto – nema ničeg zanimljivijeg i kreativnijeg, odnosi s javnošću daju vam priliku da ostvarite sve svoje potencijale.

Zbog čega ste se, kao diplomirani pravnik i novinar sa višegodišnjim iskustvom, opredelili za karijeru u oblasti PR-a i kako je tekao njen razvoj?Dugo i strpljivo, ne preskačući korake, gra-dio sam karijeru u medijima, na televizijama Politika i BK. Naučio sam mnogo, stekao sjajna iskustva i kontakte i želeo sam da probam nešto novo, ali i da dobijem priliku da iskoristim ono što umem i znam. Shvatio sam da je PR za Srbiju nova stvar, da u toj oblasti nema velikih stranih igrača i da moje znanje, otvorenost i kontakti, spremnost da učim i radim puno, predstavljaju sjajnu osnovu za ozbiljan biznis. Nisam se zado-voljio samo time da kroz iskustvo u poslu napredujem i učim, već sam želeo da sve to ima i ozbiljnu teoretsku i naučnu osnovu, pa sam i doktorirao komunikologiju na Fakul-tetu političkih nauka. Sada uživam u prilici da na istom fakultetu neke studente zarazim ljubavlju prema ovom poslu.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?To što sam svojim radom i uz dobar odabir

saradnika, a od pozajmljenih 450 dolara te 2002. godine uspeo da razvijem sistem agencija koje danas u Srbiji i Crnoj Gori za-pošljavaju preko 100 ljudi. U svim oblastima u kojima posluju, one su u prve dve. Uspeh je i to što, u nesigurnim vremenima, trajemo i stalno rastemo. To što imamo klijente koji su od početka sa nama i to što moji najbliži saradnici dele moj san. Lično, smatram i uspehom to što sve vreme imam istu strast prema poslu i i dalje osećam nalet adrenalina

pred svaku prezentaciju, veliki događaj, rad na novom projektu. Srećan sam i ponosan što sam vlasnik svog sna: ostao sam u Srbiji i u njoj napravio biznis koji je za ponos prema svim svetskim parametrima.  Da li prema vašem mišljenju, pored pri-vrede i opštine i država treba da se bave PR-om i marketingom? To je neophodno. Znam da ima slučajeva da se komunikacija države i javne uprave smatra nepotrebnim troškom. To smatram velikom

KAKO JE I ZAŠTO SA POZAJMLJENIH 450 DOLARA BORISLAV MILJANOVIĆ IZGRADIO PRAVU MALU PR IMPERIJU

je moja strastPR Stalno u vrhu na domaćoj i regionalnoj sceni, suvereni šampion komunikacija i nosilac titule najuspešnije PR agencije od 2006, Represent je prešao daleki put od male agencije sa pet zaposlenih do globalne PR mreže Weber-Shandwick. Iza tih uspeha stoji sagovornik Sinergije, Borislav Miljanović

63avgust 2014 |

Moja priča uspeha: Borislav Miljanović, CEO, Represent System

greškom sa trajnim posledicama. Javnost interesuju rezultati rada institucija i javnih preduzeća i ako oni sami na pravi način te rezultate ne predstavljaju pojaviće se glasine, nagađanja, priče koje mogu da naprave trajnu štetu. Ako postoji interes javnosti za rad neke opštinske uprave ili nekog dela državnog aparata medijske pompe će biti. Pitanje je samo da li će država znati da odgovori adekvatno, jer uspešnom komunikacijom mnogi problemi i troškovi mogu biti sasečeni u samom nastajanju. Najskuplje je kada nema

Volim da kažem za sebe da sam čovek koji stalno gleda napred – šta dolazi, šta dalje, šta je sledeće, kako da se promenimo i prilago-dimo da bi to što dolazi na najbolji način iskoristili. Tako sam prvi video u PR-u mo-gućnost za ozbiljan biznis, prvi smo otvorili odeljenje za Online PR i formirali poseban tim za edukaciju, i prvi investirali u otvaranje PR agencije u Crnoj Gori. Sada intenzivno radimo na razvoju integrisanih komunikaci-ja, na daljim iskoracima u oblasti digitala, na razvoju novih usluga. Kada imate za cilj razvoj, a ne lične interese i bogaćenja preko noći, onda sve probleme koji se javljaju gledate kao izozove i znate da svi su rešivi samo vas manje ili više usporava-ju na putu koji ste trasirali.

Od 2006. godine, u kontinuitetu, nosite titulu najuspešnije PR agencije. Priznanja donose veća očekivanja, kako članova tima, tako i klijenata.Nagrade su nešto što prirodno dolazi ako posao radite kvalitetno i predano. Nikada nismo trčali za njima, jer mi postojimo zbog naših klijenata i njihovih uspeha. Na tržištu postoje brojne nagrade i brojne agencije i sve je teže osvojiti bilo koju nagradu. To vas svakog dana tera da budete sve bolji, što je dobro i za profesiju i za klijente i za nas PR profesionalce.

Šta biste poručili onima koji žele da otpočnu biznis u ovoj oblasti?Nema bolje oblasti od industrije komunika-cija. Sve može da propadne, ali će umetnost komunikacije opstati, jer je to nešto imanen-tno ljudsko. Dok je sveta i veka biće potrebni dobri savetnici za komuniciranje. I u ovakvoj Srbiji, u ovakvoj krizi, nema nezaposlenog dobrog stručnjaka za PR ili marketing. Svako ko odluči da krene ovim putem i sam započ-ne biznis mora da zna da nema uspeha preko noći, da mora stalno da investira u svoje znanje i veštine, da će biti dobrih i loših dana i da nikada neće doći trenutak kada će moći da prestane da daje svoj maksimum. Vera u sebe i ljude sa kojima radite je neophodna i ne smete nikada da izgubite iz vida gde to želite da stignete.

adekvantog pristupa, pa onda negativne priče i afere traju danima i nedeljama, institucija se bavi rešavanjem toga umesto svojim poslom i troškovi iz dana u dan rastu.     

McCann Erickson sa pet zaposlenih, prerasta u Represent Communications, agenciju koja čini deo međunarodne mreže Weber-Shandwick. Kako ste uspeli u svemu tome, na koje prepreke ste nailazili u poslu i kako ste ih prevazišli?

Osim obrazovanja i znanja, šta jedan PR mora da ima da bi bio uspešan u svom poslu?Strast prema poslu i želju za usavršavanjem. Ova oblast se toliko brzo razvija da bukval-no ni jednog jedinog dana ne možete da budete zadovoljni znanjem koje posedujete. Učenje i promene su jedine konstante. Takođe, ne može se ispustiti iz vida da ovo nije posao od devet do pet popodne, već svaki dan ceo dan. Morate da budete obave-šteni, da znate za sve personalne promene i promene na tržištu. Kao i u svakom poslu ono što razlikuje jako uspešnog od manje uspešnog jeste ljubav prema poslu, usmere-nost na budućnost i vizija koja vas vodi ka ostvarenju vašeg sna.

Sve može da propadne, ali će umetnost

komunikacije opstati, jer je to nešto

imanentno ljudsko

64 SINERGIJA

PRIVREDA

Kreativna platforma Mikser postala je prepoznatljivi brend Beograda i Srbije. Oko Festivala nastao je ”buket” različi-tih kulturnih formata. Traje 365 dana i uspešno sprovodi

ideologiju omasovljenja – samo Festival privuče 50.000 do 100.000 ljudi iz zemlje i regiona a ostali sadržaji stalnog kulturnog delovanja okupljaju sve više ljudi. Izvršni direktor Ivan Lalić kaže da javni i pri-vatni sektor moraju sarađivati i da ta sinergija može doprineti reformi zapuštene kulture.

Šta se krije iza Miksera i koliko on postoji? Mikser je u ovom trenutku veoma široka kreativna platforma koja je sa prvobitnog projektnog zadatka zvanog Mikser festival zamišljenog da se dešava jednom godišnje, prešla na ”formulu 365”. Dakle, na perma-nentno kulturno delovanje koje prezentiramo u više formata. Imamo Mikser House kao mesto svakodnevne akcije, imamo „Mikser event management“, entitet koji programira i producira ne samo Mikser festival već i druge manje franšize poput – Mikser design food, Mikser vintage market i druge projekte iz godišnjeg kišobran pojekta „Savamala creative district“. Zatim imamo „Mikser design“ koji se bavi uređenjem enterijera, product dizajnom, našom prodavnicom unutar MH, a sutra nadam se i nekom proizvodnjom. Tu je Mikser web TV koju radimo zajedno sa Telekomom Srbije, što je praktično preteča buduće internet TV, koja naš kompletan off line sadržaj i aktivnosti polako prebacuje

u online mod s idejom da postane dostupan mnogo dalje i bolje. I na kraju, tu je i Mikser fondacija u nastajanju, koja se bavi društveno odgo-vornim radom, mladim talentima, edukacijom.

Kako i kada ste došli na ideju da pokrenete Mikser festival, a potom i Mikser house? Proveo sam punih sedam godina u Novom Sadu na projektima Exita, Cinema citija, Sterijinog pozorja... Susret s budućim poslovnim i životnim partnerom – Majom, tada Vidaković, arhitektom, urban dizajnerom, ali i dizajnerom nekih sjajnih eneterijera u Beogradu, koja je radila kao programski direktor Belgrade design weeka, ali i kao pokretač mnogih manjih, ali ništa manje uzbudljivih projekata ranog Miksera – vratio me je u Beograd. Iz naše kreativne interakcije, rodila se energija koja je od Miksera napravila ozbiljan, veoma veliki projekat kakav danas imamo.

Koliko je za šest godina postojanja Mikser festival imao učesnika, iz kojih oblasti umetnosti i koliko u proseku godišnje beleži posetilaca?Mikser festival, zavisno od godine i broja dana trajanja, privlači između 50.000 i 100.000 ljudi iz zemlje i regiona. Svakako da su mnogobrojni muzički sadržaji glavni okidač masovnog odziva publike. S druge strane, programski sadržaji festivala kao što su dizajn, new media, edukacija ili segment vizuelnih umetnosti – takođe su masovno posećeni što i jeste naš cilj, ili ako hoćete ideologija Miksera. Približiti što većem broju po-setilaca kulturne sadržaje koji su do sada bili rezervisani samo za veoma mali deo populacije.

Posvećuje li država dovoljno pažnje razvoju kulture?Država još nema strategiju razvoja kulturnog sektora ili ako je ima, ona je to u nekim teoretskim, apstraktnim formama koji su daleko od implementacije i realne kulturne prakse i rezultata. U tom smislu imamo parodoksalnu situaciju, država je nemoćna, kao i njene institucije, a s druge strane imate novu realnost na sceni – nezavisni sektor koji sve više konkuriše državnim projektima. Ovo je idealni trenutak da država prepozna preduzetništvo u kulturi kao katalizator stvarnog početka primene privatno-javnih partnerstava koja su do sada bila samo mrtvo slovo na papiru.

Idealni je trenutak da ga država prepozna, to bi bio katalizator stvarnog početka primene privatno-javnih partnerstava koja su do sada bila samo mrtvo slovo na papiru. Javni sektor još nema odgovor niti pruža ozbiljnu podršku onome što mi radimo

Moguće je preduzetništvo u

KULTURI

65avgust 2014 |

Ivan Lalić, izvršni direktor Miksera

Da li Srbija na pravi način vrednuje i koristi modele kao što je Mikser za razvoj kulture, turizma, kreativnih industrija?Javni sektor još nema odgovor niti pruža ozbiljnu podršku onome što mi radimo. Postoji verbalna podrška, ali se ona ne izgovara preglasno ako govorimo o kulturnom sektoru. S druge strane, imamo sjajnu saradnju sa Turističkim organizacijama Beograda i Srbije, Privred-nim komorama Beograda i Srbije. Na žalost, kulturni sektor, pa i sam ministar, gaji neku vrstu ideoloških predrasuda prema preduzetništvu u kulturi. Ipak, ja sam optimista. Dva sektora – javni i privatni – moraju sarađivati i samo iz te sinergije može se dogoditi reforma zapuštenog, problematičnog sektora kulture.

Kakva sudbina čeka Savamalu, ukoliko dođe do najavljene izgradnje projekta „Beograd na vodi“?Savamala je svakako četvrt koja se dinamično razvija i menja gotovo na dnevnom nivou. To je dobro. S druge strane, Savamala je dovoljno velika i kompleksna da možemo da je posmatramo segmentirano. Deo oko Bristola, zgrade Beogradske zadruge i Mikser Housea kao istorijska celina biće sačuvan i restauriran. I to nas raduje. Neki drugi delovi biće rušeni, železnička stanica izmeštena. To je ogroman posao,

ogromni arhitektonski, socioloski, urbanistički izazovi koji će trajati godinama. Vreme i ozbiljnost učesnika u priči, ali i struke će pokazati da li je ovo istorijski, razvojni projekat Beograda ili velika nada koji se nije ostvarila.

Šesti Mikser festival bio je prilika da se kroz dijalog između lokalne zajednice i investitora dođe do modela za budući razvoj Savamale. Do kakvih predloga i rešenja se došlo?Za sada iskrenog dijaloga još nema. Oko projekta „Beograd na vodi” postoji još mnogo kondicionala i nejasnoća. Kada budemo realno sagle-dali projekat i njegovu realnu perspektivu, moći ćemo da damo realnu procenu razvoja događaja. Ono što je za početak svakako dobro to je da smo dobili sređenu zgradu „Geozavoda“. To je sjajan gest investitora iz Dubaija i to moramo svi pozdraviti.

Praksa u SAD pokazala je da u mnogim slučajevima inovativno obnovljene napuštene lokacije kao Mikser House postaju znameni-tosti grada i generišu nove investicije i nova radna mesta. Možete li u zemljama EU da izdvojite neki sličan dobar model?Zona Tortona, Milano, zatim fantastičan primer u Španiji, grad Bilbao, Edinburg koji za 102 dana festivala tokom leta stvara preko 200 miliona funti od turizma...

NALED i USAID su nedavno raspisali konkurs za lokalne samouprave za izbor najboljeg idejnog rešenja za transformaciju napuštenih objekata u savremene centre za razvoj preduzetništva i kulture kao što je Mikser. Da li je neka lokalna samouprava u Srbiji bila zainteresovana da sprovede ili već sprovodi projekat sličan konceptu Mikser house? Ovo je jako lepo pitanje i priznajem da ga ja sam sebi često postav-ljam. Da, imamo komunikaciju sa gradovima u Srbiji, oni zaista prate šta mi radimo i jako bismo voleli da podelimo svoj know how sa njima. Možda nam ne ostaje neka vrsta medijacije od strane države ili nevladinog sektora da se upustimo u ovaj poduuhvat. Kod nas kapaci-teta i želje zaista ima.

Mikser festival

66 SINERGIJA

PRIVREDA

Pokreni se za preokret

U poslednjih 10 godina:• uloženo je 15 miliona dolara u projekte

razvoja zajednice

• podržano je preko 100 programa i inicijativa

• uspostavljena su strateška partnerstva sa organizacijama civilnog društva i javnim sektorom

Odgovorno poslovanje, uspostavlјanje visоkih standarda i dobrih poslovnih praksi je ono

što velike međunarodne kompanije poput Philip Моrrisa donose lokalnom tržištu, čineći ga konkuretnijim i spremnijim za glоbаlnu tržišnu utakmicu.

Briga o okruženjuKontinuirano ulaganje u unapređenje proizvodnih procesa i organizacije sva-kako podrazumeva i visok stepen brige o okruženju. Niškа fаbrikа Philip Morris је prаvi primеr dа pоsvеćеnоšću zаpоslеnih i rukоvоdstvа mоgu dа sе оstvаrе i glоbаlnо priznаti rеzultаti. O tome pre svega svedoči činjenica da je ona 2009. godine postala prva fаbrikа u оkviru glоbаlnе mrеžе Philip

Morris International koja je sеrtifikоvаnа u sklаdu sа stаndаrdоm uprаvlјаnjа kvаlitеtоm ISO 9001, stаndаrdоm uprаvlјаnjа živоtnоm srеdinоm ISO 14001 i smеrnicоm zа uprаvlјаnjе оblаšću bеzbеdnоsti i zdrаvlја nа rаdu OHSAS 18001. U aprilu 2014. godine Philip Morris je dobio i značajno nacio-nalno priznanje zа dоprinоs unаprеđеnju

bеzbеdnоsti i zdrаvlја nа rаdu, kоје dоdеlјuје Мinistаrstvо zа rаd, zаpоšlјаvаnjе i sоciјаlnu pоlitiku. Četiri miliоnа rаdnih sаti bеz pоvrеdе nа rаdu, stоpa rеciklаžе prоizvоdnоg оtpаdа оd prеkо 98 оdstо i drugi rezultati činе srpsku fаbriku јеdnоm оd nајuspеšniјih u glоbаlnој mrеži Philip Morrisa.

Podrška preduzetništvu i mladimaImајući u vidu dа је visoka stopa nezapo-slenosti јеdаn оd klјučnih ekonomskih problemа u zemlјi, zbоg kојеg vеliki brој tаlеntоvаnih mlаdih ljudi nаpuštа Srbiјu, Philip Моrris sе u poslednjih nekoliko go-dina usrеdsrеdio nа dоprinоs zајеdnici krоz dvа strаtеškа priоritеtа. Jedno je pоdrška mаlоm i pоrоdičnоm prеduzеtništvu u

Niška kompanija sprovela je u poslednjih 10 godina nekoliko zbilja značajnih, društveno korisnih akcija

67avgust 2014 |

Najbolje CSR prakse: Philip Morris

okviru programa Pokreni se za posao, sа cilјеm stvаrаnjа nоvih rаdnih mеstа, a drugo pоdrška оbrаzоvаnju i osnaživanju mladih kroz program Pokreni se za budućnost. Pogram Pоkrеni sе zа pоsао je iniciran 2009. godine u saradnji sa NVO Еneca. U prve četiri godine program je omogućio pokreta-nje ili širenje čak 278 malih i porodičnih pre-duzeća širom Srbije i tako kreirao zaposlenje za oko 1.000 ljudi. Posebno je značajno pоmеnuti da sve te firme i dalje rade vrlo uspešno, jer u Srbiji inače tek svaki peti no-vopokrenuti mali biznis uspe da opstane na tržištu. U julu 2014. godine ovom broju se pridružilo još 100 novih preduzetnika oda-branih na javnom konkursu u petom ciklusu programa. Od 2013. gоdine, značaj ove inicijative prepoznaju i Nаciоnаlna služba zа zаpоšlјаvаnjе i Rаdiо-tеlеviziјa Srbiје sa kojima je sklopljeno strаtеško pаrtnеrstvo.Prоgrаm Pоkrеni sе zа budućnоst traje od 2004. godine, sa ciljem da mladim lјudima pruži mogućnost da se razviju u buduće lidere društva, ali i dа ih motiviše da ostanu u zemlјi i aktivno sе uklјučе u njеn razvoj. On pred-stavlja јеdinstvеn prоgrаm pоdrškе visоkоm

оbrаzоvаnju u Srbiјi, јеr оsim аkаdеmskоg uspеhа studеnаtа pоdјеdnаkо nаgrаđuје i njihоvu аngаžоvаnоst, prеduzеtnički duh i inоvаtivnоst u rаdu nа kоnkrеtnim iniciјаtivаmа zа pоbоlјšаnjе kvаlitеtа živоtа u zajednici. Kroz ovaj program je u posled-njih deset godina stipendijama, grantovima za realizaciju društveno korisnih projekata i inovativnih preduzetničkih ideja, nagrađeno preko 1.000 studenata i mladih preduzetnika.

Rame uz rame sa sugrađanimaU skorašnjim poplavama koje su zadesile na-šu zemlju, odmah po proglašenju vanrednog stanja, kompanija Philip Morris obezbedila je inicijalnih 75.000 dolara, koje je stavila na raspolaganje Sektoru za vanredne situacije Republike Srbije za kupovinu čamaca i dru-ge neophodne opreme za spasilačke timove. Kompanija je Gradu Beogradu takođe ustu-pila na korišćenje i magacinski prostor, kako bi se skladištila pomoć koja se prikuplja za evakuisane građane. Veliki broj zaposlenih je odlučio da u narednim mesecima odvoji deo svoje plate, a sva prikupljena sredstva biće usmerena u obnovu škola u nekoj od

poplavljenih opština. Philip Morris neguje i podržava volonterizam zaposlenih već dugi niz godina pomažući realiza-ciju programa Volontiram zato što volim svoj grad, koji su pokrenuli zaposleni kompanije. Zahvaljujući ovom programu realizova-no je više od 80 inicijativa za pomoć ugroženom stanovništvu i uređenje javnih prostora i objekata širom Srbije.

Od potrebe do biznisa Kada je krajem 2012. otvoren konkurs „Pokreni se za posao“, mlada mama Sonja Dakić prepoznala je šansu za dalji razvoj i širenje prozvodnje pelena od bambusa. Zahvaljujući sredstvima dobijenim u programu, obezbeđene su dve nove mašine, što je omogućilo bržu i bolju proizvodnju. Ubrzo nakon što su mašine puštene u rad, „Daj Daj“ pelene su potpi-sale ugovor o prodaji u „Aksa“ radnjama širom Srbije. Prema Sonjinim rečima, to je bio veliki korak za „Daj Daj“ koji firma ne bi mogla da ostvari bez mašina koje su dobile preko programa “Pokreni se za posao”. Sada su pelene od bambusa dostupnije mamama u Srbiji i povoljnije, jer se ne moraju plaćati troškovi dostave.

Četiri miliona radnih sati bez povrede na radu, stopa reciklaže proizvodnog otpada od preko 98 odsto i drugi rezultati čine srpsku fabriku jednom od najuspešnijih u globalnoj mreži Philip Morrisa

Niš kaže NENALED i Philip Morris uz podršku AIK banke, Centro Štampe, IDEA lanca trgovi-ne i Media centra Niš planiraju da pokrenu lokalnu kampanju javnog zagovaranja „Niš kaže NE“ koja je usmerena na podizanje svesti javnosti (pre svega mladih) o uzro-cima i negativnim posledicama koje siva ekonomija, nelegalna trgovina, rad na crno i neplaćanje poreza imaju na zapošljavanje, životni standard građana i uopšte ekonom-sko stanje u društvu. Analize pokazuju da samo zbog ilegalnog prometa akciznih proizvoda iz oblasti naftne i duvanske industrije, građani Niša i drugih lokalnih samouprava u Srbiji gube oko 300 miliona evra godišnje. Taj novac je dovoljan da se zaposli 10.000 lekara i obnove sve opšte i specijalne bolnice u Srbiji. Građani Niša i Nišavskog okruga imaće priliku da daju svoj kreativni doprinos borbi protiv nelegalne trgovine kroz originalnu poruku, fotografiju ili kratak video-klip.

68 SINERGIJA

REGULATORNI OKVIR

Prvi kvartal ove godine su obele-žile predizborne, a drugi kvartal postizborne aktivnosti. Ne može

se zažmuriti pred činjenicom da su u prvom polugodištu reforme koje je Vlada RS najavljivala 2013. godine kolateralne žrtve ovogodišnjih parlamentarnih izbora. Prioritetni angažman Vlade RS u borbi sa katastrofalnim poplavama i njihovim posledicama u drugom kvartalu dodatno je odložio reforme. Možda je zbog toga za šest od osam zakona i izmena i dopuna zakona koji utiču na poslovno okruženje, koliko je na kraju doneto u II kvartalu, primenjen hitan postupak čime je bitno narušena javnost u pripremi i donošenju propisa. Prvi reformski potez u 2014. godini bilo je usvajanje izmena Zakona o radu, kao i finalizacija Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji usvojenih u avgustu. Među-tim, i dalje se čeka na usvajanje sistemskih zakona, koji će omogućiti pokretanje obećavanih reformi. Tako, na primer, iako reformu inspekcija Vlada priprema još od kraja 2009. godine (a ta reforma je predu-slov za borbu protiv sive ekonomije) nacrt novog Zakona o inspekcijama nije završen. I dalje se ne zna čak ni da li će postojati jedinstveni republički inspektorat ili će inspektori i dalje biti raštrkani po različitim ministarstvima, niti da li će se inspekcija-ma obezbediti zajednički softver koji će omogućiti sinhronizovan rad inspekcija sa različitim nadležnostima i fokus na provere

poslovanja privrednih subjekata kod kojih je pojačan rizik prestupa. Ne zna se ni da li će se, u cilju transparetnog rada inspekcija, obezbediti javna dostupnost podacima o radu inspekcija na konkretnim predmetima od interesa za privredu i građane, niti da li će se u cilju eliminisanja korupcije, obezbe-diti regionalna rotacija inspektora. Još jedna reforma već duže vreme čeka na svoj epilog. U proteklih godinu dana pripremaju se izmene Zakona o planiranju i izgradnji čiji je cilj da se pojednostavi i pojeftini izgradnja u Srbiji, a pre svega, da se ubrza procedura pribavljanja građevinskih dozvola. Nacrt izmena ovog zakona je ohra-brujuć i postoji jasna indikacija da će se ovim izmenama uvesti jednostavnija procedura i kraći rokovi izdavanja građevinskih dozvola kao i efikasno sprovo-đenje konverzije prava korišćenja u pravo vlasništva na zemljištu. Na taj način će se, s jedne strane, obezbediti budžetski prihodi od poreza na imovinu koji će na to zemljište plaćati novi vlasnici, a s druge strane staviće se u funkciju građevinsko zemljište nad ko-jim sadašnji titulari prava korišćenja nemaju pravo građenja. Od nekih ministarstava se (zbog značaja njihovih nadležnosti za privredu) očekivalo mnogo, a dobilo malo zbog diskutabilnih prioriteta i diskontinuiteta u radu. Tako se, na primer, Ministarstvo finansija više bavilo

fiskalnim pitanjima, nego sistemskim refor-mama. Očigledno je to razlog što još uvek nemamo sistemski rešeno pitanje utvrđi-vanja visine naknada i taksi koje naplaćuju imaoci javnih ovlašćenja, jer nije unapređen važeći Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge kojim bi se propisala precizna i primenlji-va metodologija za obračun tih troškova. Takođe, nije usvojen ni propis koji je tre-balo da stavi pod kontrolu nekontrolisano uvođenja parafiskalnih nameta – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara čije

je usvajanje najavljeno još u septembru 2012. Na kraju, u II kvartalu nije ukinut ni jedan od 247 parafiskalnih nameta. Apel NALED-a iz prethod-nog kvartalnog izveštaja, kao i preporuke broj 25 iz Sive

Knjige 6, da je neophodno izmeniti važeći Zakon o eksproprijaciji, tako što će se pro-širiti krug korisnika eksproprijacije i ubrzati sam postupak eksproprijacije – takođe nije naišao na odjek u Ministarstvu finansija, iako taj zastareli propis blokira ozbiljne in-vesticije u oblasti infrastrukture i energetike koje Vlada priželjkuje. Nažalost, Vlada i dalje pribegava neustavnom rešenju da lex specialisom samo određene investitore uvo-di u kategoriju korisnika eksproprijacije, kao i da im „uzgred“ tim istim zakonom dodelju-je i neke druge neuobičajene povlastice. Da

Prvi reformski potez u 2014. godini bilo je

usvajanje izmena Zakona o radu

NALED-ov kvartalni izveštaj osvetljava: Iako je reforma inspekcija preduslov za borbu protiv sive ekonomije, nacrt novog Zakona o inspekcijama nije završen. Ministarstvo finansija više se bavilo fiskalnim pitanjima, nego sistemskim reformama. Previše propisa i dalje se donosi po hitnom postupku. Novi Zakon o privatizaciji doneo je neprijatnu novost. Vlada RS je dobro odradila izmene i dopune Zakona o radu

Izbori i poplave usporili reforme

Kvartalni izveštaj o statusu reformi

li će i šta će o tome imati da kažu Evropska komisija i Ustavni sud Srbije, je pitanje koje bi trebalo da brine Ministarstvo finansija, jer može mnogo da košta Budžet RS, koji je u sve većem deficitu.3. jula 2014. godine usvojen je Zakon o izmenama i do-punama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admi-nistraciji („Službeni glasnik RS“, br. 68/14), kojim nas je Ministarstvo finansija nepri-jatno iznenadilo novim pooš-travanjem uslova poslovanja i neosnovanim sužavanjem ustavnih prava na slobodu preduzetništva i samostal-nost privrednih subjekata.

Izmenom člana 29. važećeg zakona Ministarstvo je dodalo nove stavove 9. i 10, kojima je propisalo da Agencija za privredne registre ne može izbrisati privredni subjekt iz

registra niti registro-vati statusne promene i me-njati podatke koji se odnose na osnivača (odnosno člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja) u periodu od momenta dobijanja obave-štenja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, pa sve do dobijanja obavešte-nja da je poreska kontrola završena (bez obzira koliko

ta kontrola trajala).Ministarstvo privrede je izmenilo nacrte zakona, na koje je NALED u prethodnom kvartalnom izveštaju dao detaljne komen-tare. Novousvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju predstavlja značajan kvalitativni pomak u odnosu na tekst nacrta tog zakona i izrađen je u skladu sa primedbama i sugestijama NALED-a. S druge strane, Ministar stvo privrede nije odustalo od, po mišljenju NALED-a, po-grešnog koncepta usvajanja potpuno novog

Vlada nema dovoljno hrabrosti

da sa budžeta skine brojne

neprivatizovane subjekte koje će

nastaviti da dotira na račun poreskih

obveznika

Izbori i poplave usporili reforme

69avgust 2014 |

70 SINERGIJA

Kvartalni izveštaj o statusu reformi REGULATORNI OKVIR

Zako na o privatizaciji. U prethodnom kvartalnom izveštaju NALED je izneo kon-cepcijsku primedbu da je necelishodno, kao i da može biti kontraproduktiv no, usvajanje potpuno novog Zakona o privatizaciji sada, kada nakon trinaest godina od otpočinja-nja privatizacije istu treba okončati. Zar nije bilo logičnije izmeniti važeći Zakon o privatizaciji, tako što bi se propisao rok i efikasan postupak okončanja privatizacije? Ako je resorno ministarstvo baš toliko žele-lo potpuno nov zakon onda ga je bar moglo na zvati Zakon o okončanju privatizacije, kako bi bila nesporna svrha ovog propisa. U svakom slučaju, novi Zakon o privatizaciji doneo je neprijatnu novost da Vlada nema dovoljno hrabrosti da sa Budžeta RS skine brojne neprivatizovane subjek-te koje će nastaviti da dotira na račun poreskih obveznika, a pre svega privatnog sektora, sve do kraja 2015, što je datum koji je utvrđen kao krajnji rok za okončanje privatizacije (srećom, na brojne primedbe javnosti u poslednjem momen-tu je rok za okončanje privati-zacije skraćen sa kraja 2016. na kraj 2015). Tek tada će se, ako se taj rok ponovo ne produži, posle 14 i po godina od početka privatizacije, okončati agonija kontinuiranog odliva ogromnih budžetskih sredstava za finansiranje „delat-nosti“ neprofitabilnih preduzeća ( po izjavi samog ministra privrede firme u restruktu-riranju državu godišnje koštaju oko 800 mi-liona dolara), koja se sve to vreme, upravo zbog svoje neperspektivnosti, nisu ni mogla privatizovati. Njihova privatizacija se po pravilu neće desiti ni u narednom periodu, a mi ćemo plaćati visoku cenu njihovog daljeg izdržavanja. Iako je reforma radnog zakonodavstva godinama prioritet privrede, tek smo u julu 2014. dobili izmenjen Zakon o radu i u tom segmentu reformi Vladi treba odati prizna-nje. Naime, Vlada je tokom javne rasprave o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu pokazala veliku posvećenost

tom poslu i uspela je da odoli neprin-cipijelnim pro-tivljenjima nekih sindikata. Novi zakon je izašao u susret određenim inicijativama pri-vrednika – pre sve-ga odredbama koje propisuju drugačiji obračun otpremni-

na, duže maksimalno trajanje ugovora na određeno vreme i zamenu principa „jednaka zarada za jednak rad“ principom „jednaka zarada za rad jednake vrednosti“. Vlada RS je prvi put posle 2005. godine, kada je donet važeći Zakon o radu, pošla od ispravnog tumačenja prava na rad zagarantovanog čla-nom 60. Ustava, koje je pre svega opšte ljud-sko pravo, a ne isključivo pravo zaposlenih na tekuće radno mesto. Iako su same izmene Zakona, u tehničkom smislu jednostavne, nije bilo lako postići politički kompromis o dometima ove reforme, a Vlada RS je taj posao dobro odradila. Zbog toga je Srbija na pravom putu da dobije dobro i izbalansi-rano radno pravno zakonodavstvo, čime se povećava šansa za zasnivanje radnog odnosa

ogromnom broju nezaposlenih.Ono što je svakako obeležilo drugi kvartal 2014. godine su pokušaji Vlade da donese propise kojima će stimulisati zapošljavanje i investicije: Zakon o izmenema i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je propisana stimulacija poslodavaca za novo-zaposlena lica, kroz povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu koja će se isplaćivati tim licima do 30. juna 2016. godine;Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigura-nje, kojim je propisana stimulacija posloda-vaca za novozaposlena lica, kroz povraćaj dela doprinosa za obavezno socijalno osigu-ranje plaćenih do 30. juna 2016. godine;Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014), kojom se utvrđuju uslovi za dodelu podsticajnih sredstava Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), čime je Vlada povukla prvi korak u ponov-nom aktiviranju ove Agencije preko koje je ranije vođena investiciona politika. Koliko će ove selektivne stimulativne mere zaista uticati na oporavak srpske privrede i kakvi će biti efekti novousvojenih zakona ostaje da se vidi.

71avgust 2014 |

Siva knjiga 6: KEPU knjiga

Vođenje Knjige evidencije o prometu robe i usluga (KEPU) privrednike u Srbiji košta više od dve milijarde dinara, a ne služi ničemu. Zato NALED već sedam godina traži od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da ukine obavezu ove evidencije i time učini mali korak za Ministarstvo, ali veliki za domaću privredu u smislu smanjivanja nepotrebne i skupe administracije

Kome treba KEPU još...?

Potreba za ukidanjem obaveze vođe-nja KEPU knjige za pravna lica koja vode poslovne knjige po sistemu

dvojnog knjigovodstva preporuka je NALED-a od prvog izdanja Sive knjige 2008. godine, koja do danas nije sprovedena. Radi se o obavezi propisanoj Pravilnikom o evidenciji prometa robe i usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 45/96, 48/96, 9/97, 6/99, 109/09 i 7/10) kojom se privredna društva, pravna lica i preduzet-nici koji obavljaju promet ili vrše usluge u prometu robe obavezuju da vode Knjigu evidencije o prometu robe i usluga (KEPU knjigu) i to posebno za svaki objekat, pro-dajno mesto, odnosno poslovnu prostoriju i da je dnevno ažuriraju. U KEPU knjigu unose se podaci o poslovnim promenama vezanim za promet robe i vršenje usluga (nabavka, prodaja, povraćaj, otpis, rashod, promena cena itd.) najkasnije narednog dana za prethodni dan. Međutim, za pravna lica i preduzetnike

koji knjige vode po sistemu dvoj-nog knjigovodstva i odredbama Međunarodnih računovodstve-nih standarda, obavezno vođenje KEPU knjige gubi smisao, a veli-ka preduzeća evidenciju o tome već vode u svom knjigovodstvu – u SAP sistemu koji koristi većina globalnih kompanija. U praksi, za njih podaci iz KEPU knjige praktično ne služe ničemu.Posao vođenja KEPU knjiga stvara i nepotrebni administra-tivni trošak. Procene urađene po modelu standardnog troška pokazuju da je ukupan ad-ministrativni trošak vođenja KEPU knjige za privrednike u Srbiji u 2013. godini iznosio 2.125.127.476 dinara, dok bi primera radi jedan vodeći prodajni lanac u Srbiji ukida-njem KEPU knjige godišnje uštedeo više od 7,5 miliona dinara.Evidencija prometa robe na veliko po odredbama Pravilnika ima smisla kod preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva ili su paušal-no oporezovani, s obzirom na to da oni u tim evidencijama ne obezbeđuju podatke o prometu robe i usluga.Zato NALED predlaže Ministarstvu trgo-vine, turizma i telekomunikacija da ukine obavezu ove evidencije i time učini mali korak za Ministarstvo ali veliki za domaću privredu u smislu smanjivanja nepotrebne

i skupe administracije. Ohrabruje činjeni-ca da je nadležno Ministarstvo počelo sa temeljnim sagledavanjem problema koje u praksi izaziva vođenje KEPU knjiga i da je u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja urađena analiza do-maćeg zakonodavstva i uporedna analiza odgovarajućih propisa o knjigovodstve-nim evidencijama u EU i regionu. Za sada je analiza pokazala da evidencije slične KEPU knjizi imaju još samo zemlje bivše Jugoslavije koje nisu članice EU. Iz ovih analiza trebalo bi da uslede preporuke za izradu najboljih rešenja koja treba prime-niti u Srbiji, a konačna odluka ostaje na Ministarstvu.

72 SINERGIJA

REGULATORNI OKVIR

Regulatorni indeks Srbije (RIS) je specifični „merni instrument“ koji je pre dve godine osmislio i kreirao

NALED uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), sa ciljem da uspostavi prvi objektivni pokazatelj i ocenu kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji, od pripreme do primene propisa.Da bi se došlo do relativno objektivne ocene različitih aspekata regulatornog okruženja, stručni tim NALED-a tokom čitave godine sprovodi monitoring rada Vlade i nadležnih institucija. Na osnovu prikupljenih podataka i analiza, po jedinstvenoj metodologiji obra-čunava se već pomenuti Regulatorni indeks. Pored statičke ocene, RIS daje uvid u dina-miku kvaliteta poslovnog okruženja i ukazu-je na konkretne aspekte regulatornog pro-cesa koje je neophodno unaprediti. Indeks čini šest komponenti formiranih na osnovu 15 indikatora. Svaka komponenta opisuje jedan segment regulatornog procesa – od pripreme propisa, preko javnosti donošenja, do cene, ažurnosti i predvidljivosti njihove primene. Nikoga sigur-no neće začuditi ako kažemo da je ova poslednja tačka – primena propisa – i ovog puta najproblematični deo domaćeg poslovnog ambijenta.Ipak, ne bi bilo fer a da se ne istakne da je ove godine u odnosu na prošlu zabeležen priličan napredak, jer je 2013. Regulatorni indeks iznosio svega 31,7 poena (od, da podsetimo, maksimalnih 100). Uprkos nesumnjivom poboljšanju, ostaje ocena da je kvalitet propisa i način njihovog

donošenja, odnosno primene, i dalje kamen spoticanja za privrednike. Privredi je potreb-na stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigur-nost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Prema RIS-u, navedeni aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou. Pogledajmo detaljniju analizu.Prva komponenta RIS-a odnosi se na kvali-tet i temeljnost pripreme propisa. Ocena je

da se kreatori zakona koliko-toliko još uvek drže forme ali ne i suštine: zakonska obrazloženja sadrže analize njihovog uticaja, ali je to mahom pro forme. Posebno se to ogleda u kvantifikaciji efekata pojedinih propisa – u 63 posmatrana slučaja samo šest analiza sadržalo je detalj-nu procenu troškova i koristi koje zakon donosi. Zato nije čudo da je vrednost ove kom-ponente (39,6) ispod ukupne

ocene regulatornog okruženja u Srbiji. Izmenom Poslovnika Vlade Srbije, aprila prošle godine, ustanovljena je obaveza objavljivanja izveštaja sa javnih rasprava na

sajtovima ministarstava i portalu e-uprave. Time je napravljen veliki korak u javnosti pripreme propisa koji čini drugu kompo-nentu RIS-a. Ipak, i u ovoj oblasti stanje je daleko od zadovoljavajućeg o čemu govore sledeći podaci: od 70 zakona usvojenih 2013. samo 44 su objavljena na sajtu re-sornih ministarstava, a čak 51 je donet po hitnom postupku. Indeks javnosti prilikom donošenja propisa iznosi 43,4 (2013. bio je 30,5).Za privredu je, da bi mogla da planira, od izuzetne važnosti da zna na kakav pravni ambijent može da računa u budućnosti. To meri treća komponenta RIS-a, predvidljivost regulatornog okruženja. Planom Vlade pred-viđeno je da se u 2013. donese 155 zakona. Doneto je svega 34, indikator ispunjenja plana je 21,9. Ovome je, očigledno, svaki komentar suvišan.U pogledu učestalosti izmena i dopuna zakona – posmatrano je po pet zakona u šest ministarstava, što je ocenjeno kao adekva-tan uzorak. Tih 30 zakona menjano je čak 98 puta u proteklih pet godina! Zaključak: imamo turbulentno okruženje i nestabilnu poslovnu klimu.Kao što je poznato, rak rana srpskog pravnog sitema je – nesprovođenje zakona. Mnogo zakona je u poslednje vreme doneto

Ukupan iznos 20 najvećih

parafiskalnih nameta iznosio je prošle godine 76,5 milijardi

dinara što je preko dva odsto BDP-a

Na skali od 0 do 100, kvalitet regulatornog okruženja u našoj zemlji za 2014. godinu dostigao je tek 41,8 poena. Najproblematičnija tačka je sprovođenje zakona jer podzakonski akti kasne u proseku više od 800 dana, a odmah zatim sledi preterano administrativno i parafiskalno opterećenje privrede. Takođe, zabrinjava podatak da se 2/3 zakona usvaja po hitnom postupku

Nestabilno, oblačno, sa PADAVINAMA

73avgust 2014 |

Regulatorni indeks Srbije

koji su u skladu sa najvišim evropskim standardima. Ali, njihova primena daleko je ispod tog nivoa. Tome je posvećena četvrta komponenta – ažurnost sprovođe-nja zakona. Drugu godinu za redom, Vlada i ministarstva ovde beleže najnižu ocenu (12,6) najviše zbog kašnjenja sa donoše-njem podzakonskih akata. NALED kroz Barometar podzakonskih akata još od 2011. prati u kojoj meri se sprovođenje zakona omogućava pravovremenim usvajanjem podzakonskih akata. Izabrano je 30 zakona sa najvećim uticajem na poslovno okruže-nje. Analizom je utvrđeno da je u 2013. bilo potrebno doneti ukupno 184 podzakonska akta. Samo pet akata je doneto u roku, dok više od 170 pravilnika, uredbi i odluka bez kojih primena zakona nije moguća kasni sa donošenjem preko 800 dana. Regulatorno i parafiskalno opterećenje koje je analizirano u okviru pete komponente RIS-a, dobilo je nisku ocenu: 29,7 poena. NALED se time dosta bavio – i utvrdio – privrednike globi ko i kako hoće. Visina ad-ministrativnih troškova i neporeskih nameta koje privreda plaća prosto je nerazumna. Administrativni troškovi u Srbiji (koji uklju-čuju troškove gubitka vremena zaposlenih i druge izdatke nastale kako bi se odgovorilo na specifične zahteve administracije) iznose gotovo četiri odsto BDP-a. Ukupan iznos 20 najvećih parafiskalnih nameta iznosio je prošle godine 76,5 milijardi dinara što je preko dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Jedina komponenta koja je, kao i 2012, bila koliko-toliko zadovoljavajuća jeste dostu-pnost informacija, pre svega zahvaljujući kvalitetu internet strana ministarstava. Ali, čak je i u okviru ove komponente jedan od indikatora neopravdano nizak: tek nešto više od pola ministarstava (10 od 18) odgovorilo je na upit u okviru istraživanja po metodi „tajnog klijenta“. Takođe, dve trećine zakona značajnih za priverdu usvaja se po hitnom

Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je spro-veo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250 preduzeća. Velika podudarnost (87,5 odsto) izme-đu percepcije privrednika i Regulatornog indeksa govori da je, s jedne strane, privreda svesna realne slike kvaliteta regulatornog okruženja, a s druge – da je RIS dobar pokazatelj mišljenja privrede i stanja zakonodavnog procesa u Srbiji.

1

2

3

4

5

2.55

2.2

2.57

2.6

1.8

3.45

Kvalitet i temeljnost pripreme propisa

Ažurnost sprovođenja

zakona

Predvidivost primene propisa

Javnost pripreme propisa

Anketa

RIS

Regulatorno opterećenje

Dostupnost informacija

postupku, bez javnih rasprava, a i ako ih bude – efekti ovih rasprava nisu dovoljno vidljivi. Pomalo paradoksalno, a i da se malo na kraju ove sumorne priče našalimo, ako nam je regulatorni ambijent loš, bar to znamo, odnosno to se ne krije od građana Srbije. Indeks dostupnosti informacija iznosi 77,7 (2013. bio je 62,2).Valjda će nam te sil-ne sedmice doneti više sreće sa regulatornim okruženjem u budućnosti.

74 SINERGIJA

REGULATORNI OKVIR

Krajem jula 2014. počele su da se primenjuju dugo najavljivane izmene Zakona o radu. Vlada i Parlament

usvojili su devet od 11 ključnih preporuka NALED-a čiji je cilj da olakšaju zapošljavanje, urede otpuštanje i smanje troškove admini-stracije. Lakše zapošljavanje podstaći će konačno ukidanje obaveze poslodavcima da otpremni-nu isplaćuju za celokupni radni staž, po čemu je Srbija bila jedinstvena u svetu. Zbog takve odredbe privrednici su oklevali da zaposle osobe sa dugim stažom ili su zaključivali ugovore na određeno i tako izbegavali obave-zu plaćanja visoke otpremnine u slučaju da prestane potreba za angažovanjem radnika. Visina otpremnine sada se utvrđuje u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu, a ne može biti niža od zbira trećine zarade zapo-slenog za svaku navršenu godinu rada i to kod poslednjeg poslodavca.Novim odredbama produžen je rok za zasni-vanje radnog odnosa na određeno vreme sa 12 na 24 meseca. U ovom slučaju poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu sa istim zaposlenim za period koji sa prekidima

ili bez njih ne može biti duži od 24 meseca, pri čemu prekid ne može biti kraći od 30 dana. Izuzetno, ugovor o radu na određeno vreme može trajati duže od 24 meseca i to u slučajevima kada je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, za rad na projektu sa unapred ograničenim vremenom trajanja, za angažovanje stranog državljanina i lica kojima je ostalo najviše pet godina do penzije. Takođe, novosnovanim preduzeći-ma daje se prlika da prve godine poslovanja zaključuju ugovore o radu u trajanju do tri godine dok ne stabilizuju poslovanje. Izmene koje omogućavaju nove vidove zapošljava-nja posebno će pogodovati nezaposlenima – Zakon će dozvoliti rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Izmenama Zakona napušten je princip – jed-naka zarada za „jednak“ rad, što znači da se sa-da visina zarade ne utvrđuje samo na osnovu stepena obrazovanja već i na osnovu rezultata

Šta nam donose izmene Zakona o radu

radna knjižicaTa odredba stupiće na snagu 2016. i tako se Srbija oprašta od još jednog relikta prošlosti koji nema praktičnu svrhu. Usvajanjem zakona uspešno je završena reforma radnog zakonodavstva

rada na određenom radnom mestu. Propisano je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, pri čemu prvi deo traje najmanje dve nedelje. U regulisanju odnosa poslodavca i radnika važna novina u Zakonu su – blaže kazne. U slučaju nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze, članom 179a omogućava se uvođenje novča-ne kazne do 20 odsto od zarade zaposlenog u trajanju do tri meseca i produženje trajanja već postojeće mere privremenog udaljenja sa rada bez naknade na period do 15 radnih dana. Opomena pred otkaz kao treća mera je prebačena iz važećeg člana 180. stav 3. Zakona o radu, jer predstavlja jedan vid sankcije. Do ovih izmena, jedina moguća kazna za nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze bila je otkaz. U novom zakonskom rešenju, razlozi za otkaz su podeljeni u četiri grupe, u zavisnosti da li se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i

UKINUTA

75avgust 2014 |

Zakon o radu

njegovo ponašanje, radnu disciplinu ili po-vredu radne obaveze, ili se odnose na potrebe poslodavca. Precizira se postupak prestanka radnog odnosa u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Za otkazivanje ugovora o radu potrebno je da poslodavac zaposlenom prethodno da odgovarajuća uputstva i pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u radu zaposlenog, pa ako zaposleni nastavi da radi suprotno datim uputstvima, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu, blažu meru. Član 181. propisuje da posloda-vac nema obavezu da obaveštenje u slučaju otkaza ugovora o radu dostavlja sindikatu, već da se sindikat može izjasniti na navedeno oba-veštenje samo ukoliko to zahteva zaposleni. Izmenama se propisuju pravne posledice nezakonitog otkaza, pri čemu se pravi razlika

između otkaza za koji se u sudskom postupku utvrdi da nije postojao zakonski osnov niti razlozi, u kom slučaju zaposleni ima pravo na potpunu reintegraciju – vraćanje na rad, na-knadu štete na ime izgubljene zarade i uplatu doprinosa za ceo period. Sa druge strane, kada se u sudskom postupku utvrdi da su postojali osnovani razlozi za otkaz zaposlenom, ali je poslodavac prekršio proceduralne odredbe zakona, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad s tim što će mu dosuditi pravo na naknadu štete u iznosu do šest zarada na teret poslodavca, kao vid sankcije za poslo-davca koji nije poštovao proceduru. U ostalim slučajevima naknade štete bez vraćanja na rad zadržano je važeće zakonsko rešenje.Radi smanjenja troškova administracije, poslodavci obračun zarade i naknade zarade mogu da vode i dostavljaju zaposlenom u elektronskoj formi. U cilju bržeg i efikasnijeg

ostvarivanja prava zaposlenih propisano je da obračun zarade i naknade zarade predsta-vljaju izvršnu ispravu. Ukinuta je obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopi-ju prijave na obavezno socijalno osiguranje jer su ti podaci svima dostupni u Centralnom registru. Usvojen je i predlog NALED-a da bude ukinuta radna knjižica. Ta odredba stu-piće na snagu 2016. čime ćemo se oprostiti od još jednog relikta prošlosti, koji nema praktičnu svrhu.Iako predlog NALED-a za ukidanje prošire-nog dejstva kolektivnog ugovora nije usvojen, napravljen je značajan iskorak u ovom pravcu, tako da Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe prime-njuju i na poslodavce koji nisu učesnici kolek-tivnog ugovora, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50 odsto zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti. Odluka o proširenju se donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširu-je, pri čemu je podnosilac zahteva dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova.

Nerešen lizingPropuštena je prilika da se Zakonom uredi praksa koja se primenjuje godinama –privremeno angažovanje radnika preko Agencija, tzv. lizing radne snage. Takođe, kriterijumi za osnivanje sindikata nisu definisani, što dovodi do toga da dužnosti i obaveze poslodavca prema sindikalnim predstavnicima ne prate ekonomsku snagu poslodav-ca i predstavljaju preveliki trošak.

UKINUTA

Ministarstvo rada usvojilo

je devet od 11 ključnih

preporuka NALED-a čiji

je cilj da olakšaju

zapošljavanje, urede

otpuštanje i smanje

troškove administracije

76 SINERGIJA

Javna rasprava: Izmene Zakona o planiranju i izgradnjiREGULATORNI OKVIR

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji skratiće proces dobijanja građevinske dozvole u Srbiji sa 269 na najviše 100

dana, pokazuje analiza NALED i USAID-a. Jedan od ključnih poteza jeste otklanjanje uskih grla koja su pravila javna preduzeća. Dosadašnja praksa tražila je najmanje dva-tri odlaska pred šaltere EPS-a, Puteva i Skloništa Srbije, vodoprivrednih i lokalnih komunal-niha preduzeća. Svi će oni, po novom zakonu koji je trenutno u javnoj raspravi, biti dužni da izdaju uslove za priključenje na njihove mreže ili izgradnju neophodnih objekata, ali ne i da obavezno daju saglasnost na teh-ničku dokumentaciju investitora. Obaveza dobijanja saglasnosti ostaje u postupku pred službom za protivpožarnu zaštitu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je rok za davanje saglasnosti skraćen na 15 dana. U slučaju kašnjenja, investitor može da je dobije od inženjera protivpožarne zaštite sa licencom što će onemogućiti kršenje rokova.USAID Projekat za bolje uslove poslovanja je, koristeći simulator Svetske banke, napra-vio procenu trajanja postupka za izdavanje građevinske dozvole po novom propisu. Po-kazalo se da bi na Doing Business listi, Srbija popravila svoj rang za najmanje 100 mesta, što je ogroman skok ako imamo u vidu da Srbija trenutno zauzima neslavno 182. mesto u konkurenciji od 189. država – ispred nas su praktično svi, osim Albanije, Libije, Tadžiki-stana, Sirije i još nekoliko zemalja. Nažalost, ovaj napredak će biti vidljiv tek u izveštaju Svetske banke za 2016. Druga važna promena koju donosi novi zakon tiče se konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Ovaj postupak je do sada bio vrlo komplikovani i skup. Naime,

javni pravobranioci u lokalnim samouprava-ma su po pravilu žalbama osporavali rešenja o konverziji i tako onemogućavali investitore da podnesu zahtev za građevinsku dozvolu. Novim odredbama Zakona, pravo korišćenja zemljišta biće dovoljan osnov za podnošenje zahteva za dozvolu, dok će se konverzija završavati u redovnom postupku.Pojeftinjenju građevinske dozvole trebalo bi da doprinese i promena načina obraču-navanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Najčešće žalbe investitora odnosile su se na činjenicu da iznos naknade nije odgovarao vrednosti infrastrukture koju je obezbeđivala lokalna samouprava. Novo za-konsko rešenje sugeriše da se za proizvodne objekte ova naknada neće plaćati. NALED-ove procene pokazuju da će u Beogradu maksimalna naknada biti oko 220 evra po kvadratu u najskupljoj zoni, što je značajno poboljšanje.Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice i član Izvršnog odbo-ra NALED-a, uz pozitivnu ocenu novih zakonskih rešenja, ističe da ona neće moći da daju očekivane rezultate bez planskih dokumenata koje donose opštine. „Mislim da je nedovoljno snažno utvrđena obaveza lokalnih samouprava da urade planska akta, kao i sankcije za njihov izostanak. Poseb-no bi trebalo odrediti prioritete, što znači propisati obavezu da se prvo urade planovi za sedište lokalne samouprave i potencijalne industrijske zone, jer se najveći deo dozvola odnosi na ove prostore“, ističe Nedimović za Sinergiju.Naš sagovornik takođe smatra da izmene predstavljaju napredak u pogledu rokova za izdavanje raznih dozvola i saglasnosti, ali poziva na preciziranje pojedinih članova zakona. Nedimović, primera radi, ocenjuje da je potrebno standardizovati elektronsku komunikaciju lokalne administracije sa nosiocima javnih ovlašćenja (institucije i javna preduzeća), kao i opremu za komu-nikaciju, jer veliki broj opština i javnih

preduzeća nije spreman za to. Po njegovom mišljenju potrebno je definisati postupak i sankcije za one koji u propisanom roku od 15 dana ne izdaju dokumenta iz svoje nadležnosti. Izmene Zakona investitoru daju pravo da se u slučaju probijanja roka za uslove obrate licenciranom privrednom društvu ili pojedincu. Nedimović strahuje da bi bez propisanih sankcija ovo „rezervno“ rešenje moglo da se pretvori u pravilo. To što opštinska administracija više neće ocenjivati tehničku dokumentaciju Nedimović ocenju-je kao ubrzavanje procedure, ali smatra da se postavlja pitanje kvaliteta kontrole građevin-ske inspekcije. Kako bi novi Zakon zaživeo u praksi, jedan od najvećih izazova, prema analizama NALED-a, biće donošenje podzakonskih akata. Predviđeno je, naime, usvajanje čak 44 pravilnika i uredbi zbog čega je ključna preporuka NALED-a pravovremeni početak rada na njima. Prema Barometru propisa, prosečno kašnjenje u donošenju podzakon-skih akata u Srbiji iznosi više od 800 dana, te je neophodno da se pojačaju kapaciteti Mi-nistarstva građevine kako bi ovaj ogroman posao bio okončan koliko-toliko na vreme.Takođe, nijedno skraćivanje broja procedura neće pomoći ukoliko postupak izdavanja gra-đevinske dozvole ne bude potpuno transpa-rentan i lišen tačaka na kojima bi mogla da se javi korupcija. NALED zato preporučuje da se što pre krene sa uvođenjem jedinstve-nog, centralizovanog elektronskog sistema za izdavanje dozvola na nivou države. Takav sistem obezbeđivao bi jasan uvid u to gde se u svakom trenutku nalazi predmet investi-tora, da li neki službenik ili institucija koči rešavanje zahteva i zašto.Druga bitna reforma koja predstoji je unapređenje rada katastra nepokretnosti. Prema analizi Svetske banke, postupak upisa prava svojine pred Republičkim geodetskim zavodom oduzima čak 45 dana i ta procedura bi trebalo da bude predmet posebne pažnje u narednim reformskim planovima Vlade.

Na listi Doing Business novi Zakon o planiranju i izgradnji trebalo bi da popravi položaj Srbije za 100 mesta kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola

Skok od stotinu koraka

77avgust 2014 |

Iz ugla pravnika: Karanović & Nikolić o.a.d.

Nevelik domet Zakona o JPP

Ni posle tri godine od usvajanja Zakon o javno-privatnom par-tnerstvu i koncesijama (ZJPPK)

ne sprovodi se u potpunosti. A od njega se puno očekivalo kad je usvojen kao prvi zakon koji je izričito regulisao javno-privat-na partnerstva ( JPP) u Srbiji. Pre njegovog usvajanja, projekti JPP realizovali su se na osnovu niza sektorskih zakona i na način koji nije bio zadovoljavajući ni za javne/pri-vatne partnere, ni za korisnike javnih dobara ili usluga.Pokazalo se da je pored pravnog okvira, za uspešnu realizaciju projekata JPP neophod-no uspostavljanje institucionalne infrastruk-ture – organizacionih jedinica specijalizova-nih za JPP pri svim nivoima javnog sektora koje moraju raspolagati obučenim kadrovi-ma i koje mora da koordinira i potpomogne Komisija za javno-privatno partnerstvo (čije

kapacitete treba značajno unaprediti).Treba istaći i važnost podele rizika, odgo-vornosti i prava između javnog i privatnog partnera. Veliki broj obaveza koje su u gotovo isključivoj nadležnosti javnog par-tnera (priprema projektne dokumentacije, obezbeđivanje potrebnih dozvola...) zahteva odgovarajuće kapacitete. Nažalost, admini-strativni kapaciteti javnih partnera u Srbiji nisu dovoljno izgrađeni. Kao moguće reše-nje, postoji mogućnost da privatni partner deo tih obaveza preuzme na sebe uz obavezu da se neutrališe njegova tako stečena kon-kurentska prednost kad se kasnije pojavi kao potencijalni privatni partner. Međutim, ZJPPK ne daje odgovor na pitanje kako se tačno konkurentska prednost može neu-tralisati, što stvara značajan rizik za kasnije pobijanje tako zaključenih javnih ugovora.Čini se da javni partneri i dalje doživljavaju

Darko Jovanović, partner, Karanović & Nikolić

JPP kao magično rešenje nagomilanih infra-strukturnih, komunalnih i drugih proble-ma u njihovoj nadležnosti iako se JPP ne može posmatrati kao jednostrano uvođenje privatnog partnera u već zamišljene i dobrim delom poodmakle projekte javnih tela. Jedan od razloga za nedovoljnu primenu JPP je i orijentisanost države ka realizaciji stra-teških projekata po osnovu međunarodnih sporazuma, bez primene ZJPPK. Naime, ve-liki infrastrukturni projekti u Srbiji proteklih godina gotovo su isključivo bili realizovani po osnovu međunarodnih sporazuma (gasovod Južni tok ili Beograd na vodi). S obzirom da međunarodni sporazumi, prema Ustavu, uživaju supremaciju nad zakonima, njima se isključuje potreba za sprovođenjem zakonskih procedura, poput javnih nabavki ili dodele koncesija, što svakako odgovara privatnim partnerima. Stoga, u budućnosti treba očekivati da se sa ovakvom praksom nastavi, uz eventualnu supsidijarnu primenu ZJPPK (koncesija za Koridor 11).Zbog navedenih nedostataka, na kratak rok, primena ZJPPK u Srbiji ostaje ograničena na projekte manjeg obima vezane uglavnom za obavljanje komunalne delatnosti, a ostaje da se vidi da li i kakve pravne probleme nosi realizacija velikih projekata na osnovu međunarodnih sporazuma u svetlu procesa pridruživanja EU.

Čini se da javni partneri i dalje doživljavaju JPP kao magično rešenje nagomilanih infrastrukturnih, komunalnih i drugih problema u njihovoj nadležnosti - iako u praksi to nažalost ne ide tako lako

Veliki infrastrukturni projekti gotovo su isključivo bili realizovani po osnovu međunarodnih sporazuma

78 SINERGIJA

Dragana Stanojević

REGULATORNI OKVIR Dragana Stanojević, zamenik šefa misije, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Kako da stečaj postane šansa za ozdravljenje preduzeća i oporavak privrede

– između stigme i pragmeZAKON O STEČAJU

I pre sko-rašnjih izmena

Zakona o stečaju, Srbija se mogla pohvaliti da je

nakon reforme stečajnog sistema 2005. i 2009. godine imala jedan od najmodernijih zakona o stečaju u kontinentalnoj

Evropi. To se, između ostalog, ogle-

da i u činjenici da je prosečna dužina stečajnog postupka sa

7,5 svedena na dve godine (4,5 meseca u slučaju UPPR-a), što

je vrlo blizu proseka u EU27 od 1,9 godina.

Ipak, kada pomenemo stečaj, ne vidimo ga kao dobar primer savremene legislative niti kao

šansu za oporavak privrede, već se stečaj i dalje stigmatizuje, a svaka nova vlada obećava novu reformu i novi zakon. Zašto?Jedan od očiglednih odgovora jeste da je lakše obećati i sprovesti regulatorne izmene nego baviti se primenom propisa. A, opet, unapre-đenje primene je znatno složenije i dugotraj-nije. Činjenica je da izmene Zakona o stečaju nikada neće sprečiti neovlašćena otuđenja imovine pred ili tokom stečaja, njeno preliva-nje iz jedne u drugu firmu, namerno izazivanje stečaja, niti stečaj može da bude zamena za socijalne programe i nedelotvornost istražnih i pravosudnih organa. U Srbiji je ova oblast regulisana Krivičnim zakonikom, ali u praksi ima veoma malo kapaciteta da se počinioci otkriju, krivično gone i budu osuđeni pa krađa skupe opreme, vrednih nekretnina ili voznog parka često prolazi nekažnjeno.Promene Zakona obuhvataju:

1) Izmenu položaja povezanih lica njihovim stavljanjem u poslednji isplatni red čime im se daje status vlasnika, a ne poverilaca, i sprečava da vrše presudni uticaj na stečaj; 2) Reguliše se položaj založnih poverilaca koji nemaju potraživanje prema stečajnom dužniku, već samo zalogu na njegovoj imovini; 3) Uma-njuje se diskreciono pravo sudija da imenuju stečajnog upravnika, kao i da određuju astro-nomske iznose predujma za stečajeve mikro preduzeća; 4) Propisuje se obaveza stečajnih upravnika da vrše pobijanje pravnih radnji i 5) Olakšava se prodaja i povećava javnost postupka objavljivanjem izveštaja stečajnih upravnika na internet portalima sudova.Izmene su osmišljene na osnovu problema koje su istakli privrednici, sudije i stečajni upravnici, a verovatno i dorađene na osnovu komentara stručne javnosti. Sigurno je,

međutim, da bez zajedničkog napora svih pomenutih, i države pride, te striktnog poštovanja profesionalnih standarda i pune primeni zakona, stečaj neće prestati da se doživljava kao ekvivalent prevare niti će moći da postane istinska šansa za oporavak privrede.

Prosečna dužina

stečajnog postupka sa

7,5 svedena je na dve godine

80 SINERGIJA

LOKALNA SAMOUPRAVA

Od Varošana će se retko čuti da je njihova varoš prolazna stanica na putu iz Beograda ili Novog Sada

ka crnogorskom primorju, jer ovde se dolazi s namerom. Zbog prirode, ljudi i specijalite-ta. Oni koji jednom dođu, stalno joj se vraća-ju, a neki i ostaju. Nastanak Nove Varoši vezuje se za legendu prema kojoj je Skender paša Đenovljanin u 16. veku, putujući iz Bosne za Carigrad, oduševljen šumovitim predelima i opojnim mirisom borovine, zastao sa pratnjom na zaravni u podnožju planine. Tada nastaje kasaba koja je brojala 2.000 kuća kada ju je uništio veliki požar. Na tom mestu stanovnici podižu – Novu Varoš.

Lokalni privrednici – primer dobre prakse radaOva mala opština od 16.638 stanovnika, smeštena je na jugozapadu Srbije – 260 kilometara od Beograda, u blizini graničnih

prelaza sa Crnom Gorom i Bosnom i Her-cegovinom. Sa 507 aktivnih preduzeća, svr-stana je u kategoriju nerazvijenih opština. U periodu tranzicije i neuspelih privatizacija fabrike koje su nekada zapošljavale najveći broj Varošana su zatvorene – Inova, Triko-taža, Gumara, Obućara, pa je tako 2.668 ljudi danas bez posla. Lokalne vlasti čine šta je u njihovoj moći da smanje nezapo-slenost, a rešenje pronalaze u podsticanju i razvoju privrednih grana za koje opština ima najviše potencijala – poljoprivreda, turizam i energetika. Većina lokalne privrede posluje u sektoru prerađivačke industrije, trgovine, saobra-ćaja i ugostiteljstva. Od ukupno 2.715 zaposlenih njih 1.886 radi u privatnom sektoru. Najveći poslodavac je domaća fir-ma Zlatarplast koja zapošljava 287 radnika. Svojim proizvodima snadbeva renomirane

proizvođače, kao što su Coca Cola, Knjaz Miloš, Apatinska pivara. Drugo preduzeće, koje se uz Zlatarplast ubraja u nosioce razvoja opštine je Plastika, koja je jedan od primera uspešne privatizacije u Srbiji. Osim ova dva preduzeća koja na godiš-njem nivou prerade 8.000 tona sirovine, obradom plastike bavi se i pogon Inter-produkt. Automobilska sedišta su osnovni proizvod ovog preduzeća, a ugrađuju se u vozila GSP-a Beograd. U značajane predstavnike metalske industrije ubraja se preduzeće Sloga koje se bavi proizvod-njom auto delova. Najveći deo proizvodnje namenjen je za vozila FAP-a, ali i drugim domaćim firmama – Ikarbus, IMT, IMR. Sloga za jedan broj svojih proizvoda ima Uverenje o kvalitetu koje je izdala jedna od najpoznatijih auto kompanija Mercedes. Iako je od autoputa E-75 udaljena 199

Čista voda, svež vazduh i dobra hrana, žitelje ovog mesta svrstavaju među najzdravije na planeti. U dolini planine Zlatar, među šumama i brdima, smeštena je Nova Varoš – prva organska opština u Srbiji u kojoj je gostoprimstvo na prvom mestu. Od Milanovca, preko Branoševca, do Zebinovca, nema kuće gde vas neće poslužiti medom, slatkim od ruža ili šumskih jagoda i domaćom rakijom

Etno brend Zlatarski sir jedan je od najznačajnijih belih sireva na zapadnom Balkanu. Vlada Švaj-carske je 2010. godine od 76 najznačajnijih prehramenih proizvoda iz Srbije, izabrala ovaj sir među tri proizvoda za koji je finan-sirala zaštitu geografskog porekla. U junu 2013. godine zvanično je od Zavoda za zaštitu intelektualne svojine stiglo rešenje o registraciji oznake geografskog porekla. Time je postao i etno brend Srbije.

EPICENTARzdrave energije

81avgust 2014 |

Reportaža: Opština Nova Varoš

kilometara, privreda Nove Varoši znatan deo proizvoda izvozi u zemlje EU – Grčku, Nemačku, Italiju, Bugarsku, Sloveniju, Rumuniju, ali i zemlje regiona – Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Tursku... Dobri rezultati ovih preduzeća potvrđuju da opština ima povoljne uslove za poslova-nje, i da blizina važnih saobraćajnica jeste bitan ali ne i presudan uslov za privlačenje kapitala i razvoj biznisa. Izgradnjom Kori-dora 11 udaljenost Nove Varoši od autopu-ta smanjiće se na svega 30 kilometara, što bi trebalo dodatno da pospeši investiranje.Dugogodišnja tradicija zlatarskog kraja je i obrada drveta. Nova Varoš je jedna od najšumovitijih opština u Srbiji sa 38,6 % površine pod šumom odnosno 22.400 hektara. Bogatstvo šumom i obučen kadar

iz nekadašnje renomirane fabrike namešta-ja Inova, uticao je na širenje biznisa s pila-nama (ima ih 140) koje godišnje prerađuju prosečno po 4.000 kubnih metara trupaca. Gde postoji prerada drveta – tu postoji i veliki potencijal za korišćenje biomase kao izvora obnovljive energije. Procenjuje se da se samo od četinarske drvne mase u Novoj Varoši godišnje stvori 12,8 hiljada tona sečke. Raspoložive količine su više nego dovoljne za pokretanje kogenerativ-nog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije, za koje opština ima

spreman projekat. Polako stižu i prvi inve-stitori, pa je krajem 2013. godine počela sa radom fabrika peleta Nanix wood.

Prva organska opština u SrbijiSa oko 58 % poljoprivrednog zemljišta, pogodnog za proizvodnju zdrave hrane, podizanje plantaža i preradu jagodičastog voća (maline, borovnice, kupine, jagode), kao i 10 hektara certifikovanog zemljišta za proizvodnju žitarica – Nova Varoš s razlogom nosi naziv Prva organska opština u Srbiji. To potvrđuje i plaketa Agrobiz lider za afirmaciju organske proizvodnje hrane u Srbiji koju je Nova Varoš dobila 2013. godine. Zbog lekovitog bilja kao što su matičnjak,

EPICENTARzdrave energije

Sa ocenom 92,1 Nova Varoš je ostvarila najbolji rezultat u

certifikaciji opština sa povoljnim poslovnim okruženjem 2013. godine

Sušenje heljde

Tradicionalna jela varoške trpeze: jagnjeće pečenje, zlatarski sir, kajmak, pršuta, heljdopita

Uvačko jezero

82 SINERGIJA

LOKALNA SAMOUPRAVA

majčina dušica, hajdučka trava, nana, koje krave i ovce slobodno pasu na pašnjacima dobija se izuzetan kvalitet mleka i mlečnih proizvoda, pre svega sira. Sir se pravi u oko 500 domaćinstava i glavni je izvor prihoda. Klima Nove Varoši je idealna za proizvodnju lekovite biljke heljda. Godišnji prinos od 300 tona bi sigurno mogao biti dupliran što bi smanjilo uvoz ove skupocene bezglutenske namirnice iz Rusije i Ukrajine.Polja pod medonosnom heljdom, kvali-tetne livade i pašnjaci pogoduju razvoju pčelarstva, te se tako u Novoj Varoši godišnje proizvede oko 40 tona meda, a samo prošle godine je u Italiju izvezeno 20 tona. Ova opština Zlatiborskog kraja prepo-znata je i kao veliki resurs za proizvodnju električne energije. Snaga reka Uvac i Lim, zadržana u tri aku-mulaciona jezera, pokreće turbine četiri hidroelektra-ne – Bistrica, Kokin Brod, Uvac i Potpeć. Ukupna

snaga iznosi 211MW električne energije, dok je ukupna godišnja proizvodnja 660 miliona KWh. Dve trećine proizvedene energije je akumulaciona, što je vrlo zna-čajno za periode najveće potrošnje struje u Srbiji. U tome leži veliki značaj varoških hidroelektrana za stabilnost elektroe-nergetskog sistema zemlje. Prostornim planom predviđena je izgradnja i 20 mini hidroelektrana. Za sada su izgrađene i stavljene u pogon tri na reci Bistrici – Re-čice (snaga 930 KW), Crkvine (850 KW) i Hydra Elektro (100KW), dok su još tri u postupku izdavanja dozvola. Osim što brine da postojeća privreda bude zadovoljna i da dobro posluje, Op-ština ulaže velike napore i da dovede nove investitore. Jedan od najznačajnihih proje-

kata novovaroške opštine, ujedno i prioritet Ministar-stva rudarstva i energetike, je izgradnja hidroelektrane Bistrica 2. Vrednost ove investicije je 600 miliona evra, a predviđena instali-sana snaga 680 MW.

Za investitore iz Kanade i SAD koji su zainteresovani za ovaj projekat, kao i za mnoge druge domaće i strane ulagače koji žele ovde da ulože kapital, lokalne vlasti daju brojne olakšice i benefite za poslo-vanje. Kao važne ističu se stimulativne cene naknade za uređivanje građevinskog zemljišta (250 dinara/m²) i subvencije za zapošljavanje u iznosu od 300.000 dinara po novom radnom mestu. Tu je i stručan kadar u oblasti energetike, mašinstva, turizma, pruga Beograd-Bar na samo 15 km i aerodrom Ponikve na 56 km. Na raspolaganju je i šest infrastrukturno opre-mljenih investicionih lokacija – Branoše-vac, Industrijska zona 1 i 2, Centar, Zlatar i Voćnjak. Kako bi unapredila uslove za poslova-nje, administraciju i spremno dočekala svog prvog stranog investitora, opština je odlučila da uđe u NALED-ov proces certifikacije opština sa povoljnim poslov-nim okruženjem (BFC). U konkurenciji lokalnih samouprava koje su 2013. godine prvi put postale nosioci NALED-ovog BFC certifikata, nauspešnija je bila Nova

Obnovljivi izvori energije su najveća

razvojna šansa opštine – u planu

je izgradnja 20 mini hidroelektrana

i kogenerativnog postrojenja na

biomasu

83avgust 2014 |

Reportaža: Opština Nova Varoš

Dom beloglavog supa U specijalnom rezervatu prirode Uvac ima 104 vrste ptica. Najveću atrakciju predstavlja beloglavi sup, orao lešinar, raspona krila do 3 metra. Prema podacima iz 2013. ima 85 gnezdećih parova, odnosno 359 jedinki. Kolonija beloglavog supa u kanjonu Uvca jedna je od najvećih u Evropi. Svake godine u junu uz pomoć alpinista markira se oko 25 mladunaca krilnim markicama i prstenovima. Dva supa su markirana satelitskim odašiljačem čime se prati njihovo kretanje. Jedan je konstantno na području Uvca, a drugi jezdi na obroncima Stare planine i u Hercegovini. Od onih koji imaju krilne markice, za jednog se pouzdano zna da je stigao do Jemena i prešao put od 3.500 kilome-tara. Neki su stigli i do Izraela, čak četiri puta. Na hranilište Manastirina iznese se oko 130 tona hrane godišnje gde se hrane supovi iz Izraela, Hrvatske, Španije, Italije i Grčke.

Varoš, sa ocenom 92,1 što je peti najbolji rezultat od početka certifikacije u tom trenutku. „Kao certifikovana opština, Nova Varoš trenutno promoviše svoje investicione potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije, na Aerodromu Nikola Tesla, u okviru NALED-ovog četvrtog ciklusa na-cionalne kampanje za promociju ulaganja u Srbiju. Osim što unapređuju privredni ambijent i koriste sve vidove promocije, lokalne samouprave bi imale više šanse u privlačenju investicija, kada bi im se kroz zakonodavni okvir dala veća nadležnost u radu u odnosu na centralni nivo“ smatra predsednik opštine Nova Varoš Dimitrije Paunović.

Leti vazdušna banja, zimi ski centar Nadmorska visina od 1.230 metara, više od 2.000 sunčanih sati godišnje, planinska i mediteranska klima i smola iz četinara čine zlatarski vazduh kvalitetnim, zbog čega je Vlada Srbije 2005. donela Uredbu po kojoj Zlatar ima status vazdušne banje. Kako bi se obnovio nekadašnji turistički sadržaj planine i doveli novi turisti, rekon-truisan je hotel Panorama, koji sada ima 215 kreveta. Hotel je opremljen restora-nom, bifeom, salom za bilijar i stoni tenis, zatvorenim bazenom, konferencijskom salom od 100 mesta i terenima za male sportove. U zimskom periodu na ovoj

planini gostima su na raspolaganju tri ski staze, od kojih je staza Briježđa opremlje-na kompletnim sistemom za veštačko osneživanje i četvorosednom žičarom kapaciteta 1.560 osoba na sat. Ovo je

jedina ski staza u Srbiji i regionu koja kroz šumske padine vodi do samog grada. Ove godine otvoren je i Adrenalin park, koji je drugi po veličini u Srbiji, a pogodan je za rekreaciju, vežbe i takmičenja. Za sve ljubitelje prirode tu su i uređene pešačke šumske staze i najduži pećinski sistem u Srbiji (6,2 kilometra). Kako bi upotpunila turističku ponu-du, opština je prošle godine pokrenula Zlatarfest, festival dobre muzike, kulture, hrane i pića koji je objedinio više lokalnih manifestacija – sirijadu, regatu, pevanje izvika, izložbe, tribine o ekonomskom razvoju. Kada je reč o mestima za izlazak, nekadašnje Varošane koji su zore dočeki-vali u Boemu kod Saliha, Ristića magazi kod Miša i uživali u Padini uz zvuke džez orkestra Elegije, nasledile su generacije koje se uz neku novu muziku okupljaju i druže najčešće u Artu, Krugu i Fontani.

Među najboljim JPP projektimaDa bi što bolje iskoristila biomasu, Opština namerava da izgradi koge-nerativno postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije. Plan je da se u prvoj godini proizvede oko 6 miliona KWh, da bi se narednih godina količina povećala na oko 20 miliona KWh. Postrojenje bi proizvodilo 77 % (10MW) toplotne energije namenjene grejanju opštine i turističke zone dok bi 23 % (2MW) električne energije bilo namenjeno prodaji. Ovaj projekat jedan je od osam najboljih PPP projekata na konkursu koji je 2013. godine sproveo NALED uz podršku USAID-a.

84 SINERGIJA

LOKALNA SAMOUPRAVA

Opština Požega prva je pogođena poplavama u maju a procenjena šteta na putnoj infrastrukturi,

poljoprivrednom zemljištu, kod privrednih subjekata i na građevinskim objektima je oko 300 miliona dinara. Ali, poplava nije jedini problem Požege koja suočena s visokom nezaposlenošću nastoji da privuče nove inve-stitore i pomogne spasavanju nekih firmi koje su nekad davno uspešno poslovale.Predsednik opštine Požega Milovan Mićović u intervju za Sinergiju kaže da su za sada otklonjene neke posledice poplava: „Brzo smo uspostavili saobraćaj i sada očekujemo da vi-dimo kakva će biti reakcija države i da li ćemo ljudima uspeti da nadoknadimo deo štete“.

Može li da se proceni kada biste mogli da se vratite na stanje pre poplava?Deo problema uspeli smo da rešimo sami i iz naših sredstava. Lokalnu infrastrukturu ćemo popraviti vrlo brzo, ali očekujemo pomoć države pre svega za sanaciju šteta u poljoprivredi i na kućama. Trenutno je fokus da pre zime rešimo problem porodi-cama koje ne mogu da se vrate u svoje kuće. Pomoć države ide kao i za sve druge opšti-ne, predali smo procene štete i sada se to

rešava. Očekujemo da će pomoć biti brza.

Koji su drugi problemi s kojima se opština suočava?Osnovni problem je nezaposlenost, kao i u celoj Srbiji iako smo tu is-pod republičkog proseka. Cilj nam je da privučemo inostrane i lokalne investitore da ulože u opštinu. Smatramo da Požega ima veoma povoljan geografski položaj kao raskrsnica sa-obraćajnica. Očekujemo u narednih nekoliko godina da se završi izgradnja Koridora 11 i to će biti velika prednost. U svakodnevne pro-bleme ubrojio bih vodovod i kanalizaciju, ali i puteve. Ipak, smatram da smo za šest godina rukovođenja opštinom uradili puno dobrog posla na polju lokalne infrastrukture.

Koje investitore želite da privučete? Ima li sada interesovanja?Mi smo pre svega voćarski kraj, ali smo otvo-reni za sve investitore. Za ovih šest godina došla su dva velika investitora. Prvi je stigao Krops, to je treća najveća firma u Evropi za preradu voća i povrća. Drugi investitor je proizvođač kompozitnih papuča za železnicu. Proizvođača građevinskog materijala Jelen

Strani investitori ne poznaju termin pravo korišćenja zemljišta. Moramo da ojačamo Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. Nije jedini, ali je svakako najznačajniji problem što nemamo autoput, a i veza s Lukom Bar bila bi nam velika prednost. Bez ulaganja i strateškog partnera mislim da će se Budimka teško izvući

Kod nas se ne čeka dugo za DOZVOLE

Milovan Mićović, predsednik opštine Požega

NALED – naša veza s investitorimaSarađujemo od prvog dana sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj i svakako mogu da istaknem da NALED doprinosi da se na pravi način predstavimo kao opština i želimo da ujedno bude naša veza sa budućim investitorima.

85avgust 2014 |

Milovan Mićović, predsednik opštine Požega

Do nedavno je kupila belgijska kompanija Carmeuse koja je prva u svetu u toj industriji. Malo je poznato da u Požegi postoji pogon za proizvodnju rajsferšlusa koje nema ni u jednoj od zemalja regiona. Odnedavno radi i firma koja se bavi IT tehnologijom. U Vladi je krajem jula bilo razgovora o interesovanju jedne firme da otvori fabriku za flaširanje vode i hrane za bebe i ti pregovori još traju.

U kojoj meri je Požega uspela da reši pro-blem sporih administrativnih procedura vezanih za ulaganje?Kod nas se ne čeka dugo za dozvole. Ni Krops ni Jelen Do nikada nisu imali problema po tom pitanju. Najveći problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Strani investitori ne poznaju termin pravo korišćenja zemljišta i problem konverzije je važno rešiti.

Koji segment opštinske administracije biste morali da unapredite? Ono što vidim je da moramo da pojačamo Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. Tako-

đe, potrebne su promene u lokalnoj poreskoj administraciji zbog novih propisa oko naplate poreza na imovinu i procene vrednosti.

Da li je nedostatak puteva jedino što spre-čava investitore da dođu u Požegu?Nije jedini problem, ali je svakako najznačajniji. To što nemamo autoput je veliki minus cele zapadne Srbije. Bez infrastrukture teško će se bilo ko odlučiti da uloži. Investitori kao našu prednost vide to što imaju obezbeđene sirovine u Požegi, ali nam sami kažu da je problem to što nemamo autoput. Osim toga, veoma nam je važna revitalizacija železničkog saobraćaja. Železnički transport je povoljniji od drumskog i nalazimo se na pruzi Beograd-Bar, ali je ona za ozbiljni transport neadekvatna. Veza sa Lukom Bar bila bi nam velika prednost.

Požega je poznata i po radu fabrike Budim-ka, jedne od najpoznatijih u nekadašnjoj Jugoslaviji u proizvodnji prirodnih sokova koja je sada u procesu restrukturiranja i njena sudbina je neizvesna.

Gde vidite rešenje za Budimku?Ta fabrika je nekada zapošljavala više od 1.000 radnika, a trenutno radi nešto više od 120. Nakon raskida privatizacija ušlo se u restrukturiranje i Budimka sada radi i proizvodi, nekako servisira svoje obaveze, ali to svakako nije sve što može i što očekujemo. Država bi možda trebalo da razmisli da uloži sredstva i pomogne u vraćanju proizvodnje.

Šta kažu u Vladi?Traži se strateški partner. Bez ulaganja i

Centralni trg bio je predviđen 1832. prvim urbanističkim planom za Požegu koji je izradio Lazar Zuban. Ono što je posebno kod ovog trga jeste njegov kružni oblik koji se veoma retko sreće ne samo u Srbiji već u celoj Evropi.2012. godine u anketi lista Pres, čitaoci su ga proglasili najlepšim trgom u Srbiji. Jedna od brojnih nagrada je i priznanje na 5. Salonu pejzažne arhitekture

Naši privrednici traže smanjenje poreskog opterećenja zarada. Bežanje u sivu ekonomiju je motivisano isključivo nemogućnošću plaćanja velikih dažbina. To je rak rana privrede i treba smanjiti

zahvatanje države u zaradama sa 70 odsto na 45-50 odsto.

86 SINERGIJA

Milovan Mićović, predsednik opštine PožegaLOKALNA SAMOUPRAVA

strateškog partnera teško će se izvući, a za nas je veoma značajna. Ranije je bilo puno zainteresovanih kupaca, ali je u poslednje vreme interesovanje smanjeno. Međutim, znam da i sada ima potencijalnih investitora za Budimku.

Kako se opština Požega bori sa sivom ekonomijom?Delimo sudbinu Srbije, a da bismo iskorenili sivu ekonomiju potrebni su dobri zakoni i njihovo sprovođenje. Uveren sam da je siva ekonomija kod naših privrednih su-bjekata na minimalnom nivou. To su firme za koje su vezane cele porodice i nemaju interes da se bave nečim što može da im ugrozi egzi-stenciju. Ono što bi Vlada trebalo da uradi je da smanji porez i doprinose na zarade. Naši privrednici se ne žale na dozvole, nemaju primedbi na porez na imovinu iako im je viši i biće viši. Oni traže smanjenje poreskog

Opština bez kreditaRazgovoru sa predsednikom opštine Požega prisustvovao je i predsednik Skupštine Dragi Erić. Kako u šali kaže, predsednik opštine ne voli da se hvali rezultatima, ali on nema taj problem.„Za ovih šest godina svaku godinu završili smo sa suficitom u budžetu. Nasledili smo tri kredita kod poslovnih banaka koje smo vratili i sada smo jedna od retkih opština u Srbiji koja nema kredite. U ovom trenutku izvođačima radova ne dugujemo ni dinar. Naši budžetski korisnici ne čekaju nijedan dan na isplatu. Takođe, naša javna preduzeća nemaju neizmirenih obaveza ni za poreze ni prema dobavljačima“.Erić se uključio i u razgovor o sudbini Budimke: „Ona je u većinskom vlasništvu države, a glavni problem je što ima 7 miliona evra duga od čega 2,5 miliona duguje bivšim zaposlenima. Drugi problem je što je veći deo programa prevaziđen. Klanica nije za upotrebu, hladnjaču je jeftinije napraviti novu nego revitalizovati postojeću, kiseli program nije profitabilan, proizvod-nja sokova se može brzo revitalizovati iako je zastarela tehnologija, ali proizvodnja koncentra-ta za sokove ima perspektivu. Tu Budimka ima izvanrednu opremu, za ostalo sam skeptičan“.

opterećenja zarada. Bežanje u sivu ekonomi-ju je motivisano isključivo nemogućnošću plaćanja velikih dažbina. Mislim da je to rak rana cele privrede i da je potrebno smanjiti zahvatanje države u zaradama sa 70 odsto na 45-50 odsto.

Koja su aktuelna ulaganja opštine?Trenutno rekonstruišemo Dom vojske koji smo otkupili od Ministarstva odbrane, odnosno Direkcije za imovinu. Sa resornim ministarstvom krajem jula razgovarali smo o otvaranju muzičke škole. Rekonstruišemo bivšu zgradu mesne zajednice na gradskom trgu, a najznačajniji projekat u ovoj godini je rekonstrukcija spomen kompleksa Milo-ša Obrenovića u Gornjoj Dobrinji gde je rođen. Dogodine je 200 godina od početka Drugog srpskog ustanka, pa smo odlučili da investiramo u rekonstrukciju kompleksa i upotpunimo turističku ponudu. Do kraja

godine na glavnom gradskom trgu podići ćemo spomenik Milošu Obrenoviću jer je on osnovao Požegu. Stara je izgorela i Miloš je po dolasku na vlast naredio svom arhitekti da formira novi grad. Napravljen je kružni trg, gde se u obliku krsta seku dve ulice i oko njega je nastala nova Požega.

Požega je pre dve godine rekonstruisala glavni gradski trg i sa tim projektom uče-stvovala na konkursu NALED-a i RTS-a „Šampioni lokalnog razvoja“ gde je zau-zela visoku poziciju zahvaljujući zanimlji-vom rešenju. Zašto se išlo na obnovu trga?U početku je bilo velikih otpora, a sada su svi oduševljeni izgledom. Otpor se javljao kod ljudi koji tu žive ili imaju lokale. Bilo je i onih koji su se bunili da će biti malo zelene površi-ne i onih koji su navikli na stari trg. Obnovom trga 2012. želeli smo da obeležimo 100 godi-na od formiranja grada, ali glavni motiv bilo je sređivanje komunalne infrastrukture jer se kanalizacija stalno izlivala iz starih cevi, a bilo je potrebno promeniti i vodovodne cevi.

87avgust 2014 |

(Vice)šampioni lokalnog razvoja: Knjaževac

Ne znamo da li su Kinezi, u ovom

svom modernom pohodu na zapad stigli i do Knjaževca, ali njihova filozofija – jeste. Naravno, malo se šalimo, ali drevna kineska mudrost da je bolje čoveka naučiti da peca nego mu dati ribu, kao da je našla primenu u ovom gradu na krajnjem istoku Srbije. U tome je, naime, suština Centra za radno angažovanje mladih kojeg je pre dve godine, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula knjaževačka opština. Ideja vodilja Centra jeste da se mladima pruži prilika da (makar malo) rade, da za taj svoj rad budu (makar malo) plaćeni a da, što je možda najvažni-je, na taj način, kroz praksu, stiču nova ili učvršćuju i usavršavaju već postojeća znanja i veštine. Knjaževac spada u najnerazvijenije opšti-ne u Srbiji, mnoge nekada poznate firme su uglavnom propale i nezaposlenost je problem koji najviše pritiska grad, a pre svega mlade u njemu. Zbog toga je Centar zamišljen kao mesto koje će povezati mlade ljude željne posla i potencijalne poslodavce – ustanove, preduzeća i preduzetnike, koji su voljni da ih za početak prime na praksu, i to bez ikakvih finansijskih obaveza. Opština je iz svog budžeta izdvojila sredstva za praktikante – naknada je relativno skromna, 5.000 dinara neto mesečno, ali ni angažman nije preveliki: tri puta nedeljno po četiri sa-ta, ukupno, dakle, 48 časova za mesec dana. Za sprovođenje ovog projekta Opština je obezbedila tri miliona dinara. Odziv mladih

Kako Knjaževčani uče da pecajuCentar za radno angažovanje mladih – drevna kineska mudrost našla primenu na istoku Srbije

je solidan, na „spisku“ Centra ubrzo se našlo njih oko pet stotina, a isto bi se moglo reći i za različite lokalne organizacije. U ovom programu do sada je učestvovalo 13 javnih institucija (preduzeća, škole, televizija), 11 privatnih firmi i četiri civilne ustanove. Do sada je kroz program radne prakse priliku da stekne nova, praktična znanja imalo oko 300 mladih, a njih 25 je na osnovu prakse dobilo i zaposlenje.Odajući priznanje ovoj inicijativi, NALED

Centar je zamišljen kao mesto koje

će povezati mlade ljude željne posla i

potencijalne poslo-davce koji su voljni da ih, za početak,

prime na praksu

je u akciji „Šampioni lokalnog razvoja“, koju realizuje zajedno sa RTS-om, Knjaževcu dodelio titulu vicešampiona. Budući da se pokazao uspešnim, Centar je privukao pažnju drugih lokalnih samoupra-va, te je sporazum o zajedničkom sprovo-đenju prakse najpre potpisan sa Boljevcem i Zaječarom, potom proširen na ukupno 11 lokalnih samouprava, a očekuje se da će do kraja godine u ovu inicijativu biti uključeno 25 opština i gradova Srbije.

88 SINERGIJA

LOKALNA SAMOUPRAVA

Čistoća iz Kragujevca spada u retka javno komunalna preduzeća u Srbi-ji koja posluju sa profitom. Tako je

već četiri godine, a naročito je bila uspešna 2013. kada je zarada duplirana: sa 3,18 miliona na 6,3 miliona dinara. Rezultat je tim vredniji ako se ima u vidu da je Čistoća morala da preuzme i značajan broj radnika (kao i deo poslova) propalog komunalnog preduzeća Niskogradnja pa je 2013. broj zaposlenih sa 285 povećan na 385. Ali ono po čemu se ovo javno preduzeće ističe nisu brojke, već činjenica da je Čistoća među prvima u Srbiji krenula sa primarnom separacijom otpada, što je standardna praksa u državama EU. Potpisivanjem ugovora sa kompanijom Sekopak, Čistoća i Grad Kragujevac uključili su se u sistem upravlja-nja ambalažnim otpadom. Tako je Kragujevac postao jedan od prvih gradova koji je građanima ponudio mogućnost da sami razvrstavaju otpad. Do sada je širom grada instalirano više od 800 kontejnera za papir, limen-ke, staklo, tetrapak i plastiku što

Otpad pretvaraju u

NOVAC

Čistoća ima u planu da izgradi sopstveni centar za sakupljanje i privremeno skladištenje otpada iz domaćinstva gde bi se smeštala bela tehnika, računari, telefoni, gume, akumulatori, baterije...

Čistoći donosi dodatne prihode jer je ambalažni otpad vredniji kada se pri-kuplja već razvrstan, nego kada mora da se izdvaja iz mešanog otpada. „Naši sugrađani sve više prihvataju taj sistem. To nam pokazuju povećane koli-čine otpada koji prikupljamo iz meseca u mesec. Građani razumeju da razvrsta-vanjem omogućavaju da veći deo otpada ode u reciklažu, a smanjuje se pritisak na deponije. Čistoća ostvaruje finansijsku korist od ovog posla i taj novac ulaže u novu opremu i tehnologije. Na ovaj način

uvodimo evropsku regulativu u oblasti zaštite životne sredine”, ka-že generalni direktor JKP Čistoća Kragujevac Dejan Raonić. Čistoća ima u planu da izgradi sopstveni centar za sakupljanje i privremeno skladištenje otpada iz domaćinstva gde bi se smeštala

bela tehnika, računari, telefoni, gume, aku-mulatori, baterije... Za razliku od mnogih drugih u Srbiji, ovo javno preduzeće iz Kragujevca ima jako do-bar veb sajt. Veoma je lako pronaći mnogima najvažniji dokument – cenovnik usluga, a u delu sa kontaktima omogućena je direktna komunikacija sa svim rukovodiocima u kompaniji.

Uvodimo evropsku

regulativu u oblasti zaštite životne sredine

Javno preduzeće za primer: Čistoća Kragujevac

89avgust 2014 |

Forum stručnjaka za LER: Zdravka Kovačević-Vasić

Od davnina je Smederevo prepo-znato kao dobro mesto za život: to, između ostalog, znači i za proi-

zvodnju, trgovinu, brodarstvo; jednom rečju – biznis. Nije slučajno, dakle, tu, na Dunavu, jednom davno napravljena velika tvrđava i da se danas na tom istom prostoru nalazi jedna moderna poslovna „tvrđava“ – slobodna zona, kao mesto strogo namenjeno biznisu.Smederevo se i, u inače geografski dobro postavljenoj Srbiji, izdvaja po svom dobrom geografskom položaju. Na njegovim obala-ma se ukrštaju dva važna evropska kori-dora – Koridor X, koji obuhvata autoput i železničku prugu, i Koridor VII, panevropsku reku Dunav. Do-datno, Smederevo je najsevernija dunavska luka koja prima tzv. crnomorske brodove. Zbog svega toga i razvoj tzv. multimodalnog saobraćaja, koji kombinuje rečni, drumski i železnički transport, predstavlja idealnu priliku za čitav ovaj kraj.Kao prvi korak u realizaciji ovog strateškog projekta osnovana je Slobodna zona Smede-revo, upravo na lokaciji pored Dunava, u sklo-pu industrijske zone i industrijskog parka.Pre nego što se još nešto kaže o samoj Zoni,

treba reći da je smederevska privreda u značajnoj meri svoj rast zasnivala na prilivu stranih direktnih investicija. U tom kontekstu, model javno-privatnog partnerstva prepoznat je kao posebno pogodan. Naime, pošlo se od toga da će se strani investitori lakše odlučivati za ulaganja ukoliko za partnere imaju stabilnu i prospe-ritetnu domicilnu kompaniju ili lokalnu sa-

moupravu. Kombinacija javnog i privatnog, što i jeste Slobodna zona Smederevo, poželjna je i zato što je javni sektor taj koji reguliše konkretnu oblast, a privreda u sebi ima više inova-tivnosti, što obezbeđuje dobar konačan rezultat: ekonomič-niije gazdovanje i upravljanje

objektima. Sve u svemu, Slobodna zona Smederevo je osnovana kao oblik javno-privatnog partner-stva između grada Smedereva i pet privatnih kompanija. Ono što smederevsku zonu (koja se, uzgred, prostire na preko 140 hektara)

razlikuje od drugih jeste većinsko učešće kapitala privatnih firmi, odnosno manjinsko učešće kapitala grada. U Slobodnoj zoni Smederevo (za sada), pored belgijske firme METECH, koja je inicijator čitavog podu-hvata, posluju sledeća preduzeća: UNITEH, Factum-est, PKC Wiring Systems, MC Technologie i Konsalting agencija KRVAJER-preduzetnik. Kao primer uspešne prakse, ovaj projekat je nagrađen titulom vicešampiona na konkursu Šampioni lokalnog razvoja 2013/14 u organizaciji NALED i RTS-a, i predstavlja Srbiju kao investicionu destinaci-ju na beogradskom aerodromu. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upravo u Slobodnoj zoni, i u saradnji sa njom, vidi najveću šansu za ostvarenje sopstvenog zadatka – ubrzani ekonomski razvoj grada.

Zona slobodnog razvoja

Zdravka Kovačević-Vasić, načelnik

Odeljenja za privredu, Smederevo

Slobodna zona predstavlja prvi korak u izgradnji velikog trimodalnog logističkog centra u Smederevu

Javno-privatno partnerstvo je u Smederevu

prepoznato kao najpodogniji

model razvoja

90 SINERGIJA

(G)Radi se: Cooper Standard u Sremskoj Mitrovici LOKALNA SAMOUPRAVA

Kompanija Cooper Standard, jedan od vodećih svetskih dobavljača u autoindustriji koji zapošljava više

od 25.000 ljudi u 19 zemalja širom sveta, po-krenula je ove godine proizvodnju u Srem-skoj Mitrovici i otvorila 200 novih radnih mesta. U naredne tri godine ova američka kompanija planira proširenje proizvodnje i zapošljavanje još 600 radnika. U novom pogonu proizvodiće se gumeni i plastični delovi i oprema za različite tipove vozila (ko-mercijalna, poljoprivredna, građevinska...) i ugrađivaće se u automobile Volkswagena, Audija, General Motorsa i Volvoa.Zanimljiv je podatak kako je ova kompanija uopšte stigla do Srbije. Sremska Mitrovica je 2011. godine dobila NALED-ov nacionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruže-nju, a Financial Times je ovu opštinu godinu dana kasnije uvrstio na listu top deset cenov-no najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi 2012/2013. Na dodeli nagrada u Kanu gradonačelnik Sremske Mitrovice Bra-nislav Nedimović upoznao se sa predstav-nicima Cooper Standarda i tako je započeo investicioni projekat ove kompanije.Vrednost ove greenfield investicije je 24

miliona evra. Vodeći ljudi Cooper Standarda kao jedan od razloga selidbe kompanije u Srbiju navode visokokvalifikovanu radnu snagu i vrlo konkurentne troškove proizvod-nje – cenu koju plaćaju po satu za radnika je u Evropi 28, a u Srbiji 4,5 evra po satu. „Sremska Mitrovica ima investicioni poten-cijal i mi smo to na vreme prepoznali. Ovo je naša prva investicija u regionu i nadamo se novim investicijama i projektima“, rekao je Robert Kuenning, predstavnik Cooper Standarda.Cooper Standard je u ovoj inve-sticiji imao značajnu podršku dr-žave koja je uložila 4 miliona evra, plus 8.000 evra subvencija po radniku, dok je Vlada Vojvodine uložila 100.000 evra. Novi pogoni smešteni su na 19.200 kvadratnih metara poslovnog prostora u Industrijskoj zoni „Sever“, koji će uskoro biti u potpunosti opremljen mašinama iz Italije i Nemačke.

Gumeni i plastični delovi i oprema proizvedena u Sremskoj Mitrovici ugrađivaće se u Volkswagen, Audi, General Motors i Volvo

Osam novih fabrika Do kraja 2014. i tokom 2015. planira-no je polaganje kamena temeljca na još osam lokacija u ovom gradu. Nove fabrike uskoro počinju da grade „MC Bauhemije”, „Lames”, „Kopitarna” Sevnice, izgradiće se i nova valjaonica „Sirmijum stila” i nova fabrika jedne kompanije iz oblasti drvno-prerađivačke industrije. Podnet je i zahtev za izdavanje dokumentacije za izgradnju fabrike solarnih panela koju će graditi „Termprodukt”.

Presek ključnih investicija u Srbiji, II kvartal 2014.• EKO S ENERGO počinje gradnju elektrane na biogas u Odžacima vrednosti 20 mil EUR• Počela izgradnja fabrike indonežanskog investitora Indofood u Inđiji – 11 mil EUR vredna

investicija, posao za 200 radnika • Cooper Standard otvorio fabriku auto-delova u Sremskoj Mitrovici, do 2016. posao za 600 radnika • Dr. Oetker počeo izgradnju fabrike u Šimanovcima – vrednost investicije 9,5 mil EUR• Britanski investitor Poseidon Group uložio 9 mil EUR u tržni centar u Šapcu, posao za 100 radnika • Streit Nova otvorila fabriku auto-delova u Staroj Pazovi – vrednost investicije viša od 4 mil EUR• Gomex uložio 1,5 mil EUR u distributivne centre u Vojvodini – posao za 30 radnika• Italijanski Aunde otvorio fabriku u Jagodini – vrednost investicije 3 mil EUR, posao za 100 radnika• U Jagodini otvorena fabrika italijanskog Mobil Gruppo Turi – vrednost dosadašnjih ulaganja

2 mil EUR, planira se dodatnih 4 mil EUR za gradnju drugog pogona

Izvor: eKapija, Bizlife

Od NALED-a, preko Kana, do Srbije

Visoki državni i lokalni zvaničnici i predstavnici američke poslovne zajednice na otvaranju fabrike Cooper Standard u Sremskoj Mitrovici: vrednost investicije 24 miliona evra, 600 novih radnih mesta do 2016.

92 SINERGIJA

KULTURA NA LOKALU

Pripovedač ove priče, baš kao i Staparski ćilim – odoleva naletima modernih vremena koja brišu poslednje tragove cele jedne materijalne kulture utkane u tradicionalnim rukotvorinama stare, gospodske Vojvodine

Staparski ćilim – najpoznatije obeležje i pečat Stapara Uz pirotski, staparski ćilim je najpoznatiji autohtoni srpski ćilim. Nastao je u domaćoj radinosti u Staparu u 18. veku. Obično su tkani u paru sa preovlađujućim cvetnim motivima, uglavnom ružama i buketima cveća okolo, na specifičnom širokom horizon-talnom razboju, za koji se u to vreme moglo kupiti oko 15 jutara zemlje. Tkan je od streke (vunica u Staparu), u beloj ili bež boji, ređe zelenoj, u veličini najčešće „dva sa dva“ metra. Ćilim je bio obavezni deo devojačke spreme za udaju, tako da su sa svojih 12 godina počinjale njegovo tkanje. Staparskim ćilimima uglavnom su prekrivani kreveti u prednjoj sobi paorske kuće, kojom se pokazivao status i bogatstvo.

Poslednji panonski DINO SAURUS

Zbog posebnog duha meštana, ovo mesto nazivaju sedma republika bivše Jugoslavije, gde teget odelo i ovčiji pa-

prikaš nikad ne izlaze iz mode, a stari ambari čuvaju uspomenu na dugu tradiciju u zemljo-radnji. U selo Stapar, 14 kilometara južno od Sombora, stižemo pola sata posle podneva. Na kapiji porodične kuće, tipične lalinske, dočekuje nas sagovornik Rastko Stokanov – vodič kroz vreme naseljavanja Stapara, čuvar tradicije i kulture bačkog regiona. Uz vruće kiflice, domaću kafu i jodnu vodu ko-je ima samo u Staparu naš domaćin, profesor istorije u staparskoj osnovnoj školi „Branko Radičević“ i gimnaziji u Somboru, ispričao nam je priču o nastanku i legendama Stapara, staparskom ćilimu i kulturnom nasleđu utka-nom u tradicionalne rukotvorine ovog kraja. „Hvala nemačkom narodu, naučio nas je nji-hovom načinu rada, reda i pedanterije. Stapar, starinska paorska kuća i način života nastaje pod uticajem Nemaca“ počinje Rastko.

Kako je nastao Stapar i šta je bila strategija Austrougarske monarhije u naseljavanju današnje Vojvodine? Prapostojbina današnjeg Stapara u Vojvodini bila je na teritoriji između Valjeva i okoline

93avgust 2014 |

Rastko Stokanov, idejni tvorac Staparske sobe

Užica što potvrđuje postojanje današnjeg sela Stapari nadomak Užica. Dve su verzije nastan-ka vojvođanskog Stapara. Prema prvoj, Stapar nastaje sredinom 15. veka kada ugarski kraljevi ove prostore naseljavaju srpskim stanovniš-tvom radi odbrane granice, a prema drugoj da iz istih razloga to čine turski vladari posle Mohačke bitke 1526. godine. U početku su to bila mala naselja kao što su Vraneševo, Neorić, Đurić, Bokčenović... Početkom 18. veka u ove krajeve dolaze autrijski grof Klaudije Flo-rimund i habzburški car Karlo VI, otac Marije Terezije, koji odlučuju da preporode zapušte-ne krajeve te tako kreće masovna i organizova-na kolonizacija Nemaca na ovim prostorima.

Šta kaže legenda o piratima s Dunava?Nemački narod je stizao Dunavom na malim drvenim lađama zvanim „ulmske kutije“. Legenda kaže da su preci Staparaca, takozva-ni „gusari“, sačekivali doseljivane Nemce i pljačkali ih. Marija Terezija ih tada proteruje 15 kilometara dalje od Dunava, u pustaru Preradović, današnji Stapar, na mestu gde mi danas sedimo. Zbog toga i stonoteniski klub u Staparu nosi naziv „Gusar“. Potonji Staparci su bili skromni, vredni i štedljivi ljudi. Danas malo ima radnog i zadovoljnog Stapara, taj Stapar je više na groblju.

Koje je najpoznatije obeležje Stapara?Vera je narodu ovog gotovo čisto srpkog sela u Vojvodini bila na prvom mestu, te otuda danas u selu postoje dve pravoslavne crkve – Vase-ljenska crkva Presvete Bogorodice u centru sela i mala crkva Jakov Orfelin, tzv. kapela, koja predstavlja kultno mesto. Stapar se može pohvaliti i tradicionalnom manifestacijom Velikogospojinske večeri koja se svake godine održava tokom leta. Čuveni smo i po gajdama. Škoti gledaju gajde kao svoje, a gajde su i naše. To je zanimljiv podatak da je gajdaštvo živelo ovde, najpoznatiji gajdaš je Vukobratov Koca, ne mogu se setiti punog imena.

Ipak, Stapar je najpoznatiji po veštim rukama Vojvođanki koje su vekovima unazad tkale čuvene staparske ćilime?Staparski ćilim je važno obeležje Stapara i trebalo bi više raditi na promociji staparskog ćilima u Srbiji, Evropi i dalje. Mislim da smo sa izradom ćilima zatajili. Poslednja tkalja je umr-la pre 10 godina, to je bila baka Milka Nagulov, a ne postoje obuke za one koji žele da nauče tkanje staparskog ćilima. Postoje udruženja koja žele da očuvaju tehniku izrade ovog specifičnog ćilima, dok žene u Staparu, uglavnom neguju simbolička okupljanja i očuvanje staparske kuhinje i tradicionalnih jela, poput listare ili česnice koja se nosila na dar u izatkanoj torbi.

Šta je Staparska soba?Kada sam se posle vojske 2004. godine zapo-slio kao profesor istorije, u kabinetu za istoriju i geografiju zatekao sam ćupiće i druge slične kućne predmete. To me vratilo u detinjstvo i probudilo osećaj s kojim se rodite. Osećaj za očuvanjem tradicije, kulture i svega vrednog što se pod uticajem urbanizacije potisnulo i zaboravlja. Još kao dete stalno sam odlazio kod svoje tetke i tetka, koji su živeli kao da je vreme stalo. Ulazio sam u prostorije njihove kuće i posmatrao starinske predmete i istraži-vao o nekadašnjem načinu života. Zato sam sa svojim đacima napravio baš ovu Staparsku

sobu. Predusretljivošću meštana darodavaca i učenika, okupljenih u sekciji Mladi etnolozi, u ovoj sobi je prikupljena većina predmeta iz starije prošlosti.

Mislite li da će rukotvorine nastaviti da odolevaju vremenu i da će kultura i baština postati prepoznatljivi brendovi Srbije?Mi pokušavamo da sačuvamo prošla vreme-na koja su prohujala i iščezla. Urbanizacija,

moderna kultura... sve je to neka vrsta, kako bih rekao, stare srpske boljke da prihvatamo sve što je tuđe, a da svoje negi-ramo. Ljudi su se otuđili. Rada Simonović piše o tome kako Srbi prodaju zemlju da bi išli po poslednjoj modi obučeni, a Švaba nikad ne uzima zajam za parade nego za zemlju. To

nešto govori. Inače, kad sam bio u Švajcarskoj, kod jedne gazdarice, to je francusko govorno područje u Ženevi, video sam da ima moderan đakuzi i sve ostalo moderno, ali znate ona ima vezeni peškir, čak i „kuvaricu“. U zahuktalom naletu modernih vremena koji je nemilosrdno zatro tragove cele jedne materijalne kulture, sobe kao etno zbirke postaju čuvari pamćenja. Zato je potreba za podizanjem staparske sobe u kojoj se svi ovi predmeti čuvaju, a zbirka planski i dalje obogaćuje, i nužna i lepa. Današ-nji naraštaj to duguje i svojim precima i svojim potomcima.

Poslednji panonski DINO SAURUS

Srbi prodaju zemlju da bi išli po

poslednjoj modi obučeni, a Švaba nikad ne uzima zajam za parade nego za zemlju

Rastko Stokanov sa svojom majkom

u dvorištu kuće

94 SINERGIJA

PARTNERI ZA USPEH

Većina građana Srbije na Belgiju je malo više pažnje obratila tek pre godinu-dve dana, tokom kvalifi-

kacija za svetsko fudbalsko prvenstvo. Ovo koje je upravo završeno u Brazilu, na kome nas nije bilo, a na kome su Belgijanci ostavili upečatljiv trag.Ali, ponajmanje je fudbal (valjda se ovo neće doživeti kao nacionalna sramota) ono što bi trebalo da učimo od Belgijanaca, čija je zemlja dobila ime po starom i slavnom evropskom plemenu po imenu Belzi. Mada će mnogi reći da je kasno, ali nikad nije kasno – mogli bismo da učimo o njih i kako opstaje država čiji su narodi – Valonci (bliski Francuzima) i Flamanci (bliski Holanđani-ma), u ne baš najboljim odnosima. Toliko da zemlja gotovo dve godine, tačnije 589 dana, uopšte nije imala Vladu nakon izbora 2010. godine, što je svetski rekord. Međutim, sve drugo je takoreći besprekorno funkcionisalo, a ponajviše – privreda. Možda je to prva lekcija od koje treba da krenemo.

Čokoladna paradigmaMnogi u Srbiji misle da je u sofisticiranoj (i pomalo blaziranoj) Evropi švajcarska čoko-lada pojam za vrhunski kvalitet. U stvari, to nije tačno; pojam je – belgijska čokolada. A priča o čokoladi je prosto paradigmatična, ili, drugačije rečeno, ona je vrh industrijskog (ledenog) brega. Zato – pođimo redom. To jest, od 18. veka i industrijske revolucije koja je u kontinentalnom delu Evrope zapravo započela u Belgiji. Jer, Belgija je prva zemlja u koju je pre više od 200 godina iz Velike Britanije stigla parna mašina. U Flandriji se uglavnom razvijala tekstilna industrija, a Va-lonija, gde su se nalazili bogati rudnici uglja, postala je centar teške industrije, proizvod-nje gvožđa. Na tim

Zemlja čipke, čokolade i DIJAMANATA Belgijanci su nas poslednjih

godina učili čak i našoj omiljenoj igri – loptanju, ali bismo od njih mnogo više mogli da naučimo kako se razigrava ekonomija

temeljima u valonskom delu zemlje se kasnije razvila takozvana „indu-

strijska dolina“ (sillon industriel), prva u potpunosti industrijalizovana

oblast u Evropi. Valonska industrija bila je u usponu sve do sedamdesetih

godina 20. veka, kada je primat u ekonomiji zemlje preuzela Flandrija, koja je do Drugog

Bazilika Svetog srca i Park Elizabet u Briselu

Evropski parlament u Briselu

Čokolada je vrh belgijskog industrijskog (ledenog) brega

95avgust 2014 |

Predstavljamo zemlju: Belgija

svetskog rata bila pretežno poljoprivredna i relativno siromašna oblast, ali je u periodu između dva rata i nakon što je Brisel postao sedište EU i NATO naglo procvetala.Ali, da se još za trenutak vratimo u prošlost i parafraziramo onu reklamu: nije sve u (crnom) zlatu, ima nešto i u – dija-mantima. Belgijska luka Antver-pen, naime, osim što je veliki trgo-vački centar, takođe je vekovima poznata i po proizvodnji, tačnije obradi dijamanata. Uzgred, bogati brodovlasnici, trgovci i dijamanti, to nekako prirodno ide zajedno, zar ne. U stvari, za to Belgijanci treba pre svega da zahvale svom zemljaku, Ludvigu van Berkenu, koji je još u 15. veku izumeo novi alat za poliranje dijamanata. Posle toga se ogroman broj zanatlija preselio u ovaj

grad, a dijamanti su se pravili po porudžbini klijenata iz čitave Evrope. Titulu svetskog centra dijamanata Antverpen je sačuvao do današnjeg dana – skoro 90 odsto svetske proizvodnje (poliranja) dijamanata obavlja se u ovom gradu.

Gde je nakit, tu je i – čipka. Male, tesne ulice u centru Bri-sela pune su prodavnica čuvene belgijske čipke. A gde su najfinije stvari za oko, takve moraju biti i one za dušu. Nigde u svetu industrija piva nije tako sofistici-rana kao u Belgiji. Iako se u njoj

proizvodi preko hiljadu vrsta piva, tu svako pivo ima svoju čašu. Ni u najzabačenijem kafiću neće se desiti da vam uz flašu piva ne donesu i odgovarajuću čašu. Najpoznatije pivo je Trapist koje se proizvodi samo u

„Trojedina“ kraljevinaSmeštena na severozapadu Evrope, između Holandije, Nemačke, Francuske i Luksemburga, jedna od zemalja osnivača Evropske unije i sedište evropskih insti-tucija, Kraljevina Belgija je kroz čitav 20. vek igrala značajnu ulogu u ekonomiji i politici Evrope. Belgija je savezna država koju čine tri zasebne oblasti – Flandrija (flamanska regija), Valonija (valonska regija) i regija Brisela. U Belgiji se govore tri zvanična jezika i postoje jasne geografske granice upotrebe ovih jezika kao zvaničnih – francuski (Valonija), holandski (Flandri-ja) i nemački (uz istočnu granicu Belgije). U regiji Brisela podjednako se koriste francuski i holandski jezik u zvaničnim institucijama. Belgija ima 10,5 miliona stanovnika od čega oko milion strana-ca. Polovina svih stranaca u Belgiji su državljani EU koje je tu doveo posao u evropskim institucijama. Najveći deo dru-ge polovine su emigranti iz južne Evrope, severne Afrike i Turske, sa kojima je Belgija imala bilateralne sporazume o prijemu njihovih radnika. Na čelu Belgije od 2013. se nalazi kralj Filip, koji je nasledio tron od svog oca Alberta II. Ali, u skladu sa engleskom izrekom „kralj vlada ali ne upravlja“, izvršnu vlast poseduje Vlada koja po za-konu ne može imati više od 15 članova. Ministarstva moraju biti ravnopravno raspodeljena između Valonaca i Flama-naca, a sednice vlade se održavaju uz pomoć obaveznog simultanog prevoda.

589 dana bez Vlade, a sve

funkcioniše – to može samo

Belgija

Kraljevska palata u Briselu

96 SINERGIJA

određenim manastirima, ali je pivo koje se proizvodi u Abbey of Westvleteren godina-ma proglašavano za najbolje na svetu. Zato nije čudo da belgijska kompanija Anheuser-Busch InBev, koja u 24 zemlje zapošljava oko 150.000 ljudi i lane je ostvarila profit od 14,4 milijarde dolara, predstavlja najvećeg svetskog proizvođača piva.

A kad poželite najbolje, u zemlji koja godiš-nje proizvodi 220.000 tona čokolade, potra-žite Côte d‘Or, Neuhaus, Leonidas i Godiva. To čak možete i u prolazu, na briselskom aerodromu, koji je najveće prodajno mesto čokolade na svetu.

Top 20Kada se cela ova (i)storija pogleda prozaič-nim okom ekonomista, oni će vam reći da Belgija ima otvorenu, tržišno orijentisanu ekonomiju koja se zasniva na privatnom sek-toru. Njen ukupan bruto domaći proizvod je 2012. iznosio 427 milijardi dolara, tj. 38.500 dolara po stanovniku. To Belgiju svrstava među 20 najrazvijenijih zemalja na svetu. U BDP-u najveće učešće imaju usluge, čak 77

odsto. Industrija donosi 22,3 dok poljoprivre-da ima udeo od samo 0,7 odsto BDP-a. Kako ne poseduje velike količine sirovina, Belgija mora da ih uvozi iz drugih zemalja, a zatim ih prerađuje u polugotove ili gotove proizvode. Uz veliki broj obrazovanih kadrova Belgija može da se usmeri na najrazličitije industrije. Prema podacima iz 2011. godine, čak 35 od-sto stanovnika je završilo fakultete ili više ško-le, a 37 odsto je imalo srednje obrazovanje, što ne čudi imajući u vidu da je u ovoj zemlji obrazovanje obavezno do 18. godine.Za Belgiju su specifične izuzetno visoke stope poreza – više nego u svim zemljama OECD. Belgija primenjuje progresivni sistem oporezivanja plata, pri čemu se stope kreću od 25 do 50 odsto. Porez na dobit preduzeća iznosi 33, a PDV 21 odsto. Nezaposlenost je u 2014. bila među nižim u Evropi, svega 8,5 odsto. Belgija ima i veoma fleksibilno radno zakonodavstvo, te su kompanije tokom krize bile u mogućnosti da značajno smanje troškove tako što su umesto da otpuštaju – uvele kraće radno vreme ili rad od kuće uz smanjenje zarada i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, što je bilo dovoljno za većinu radnika da strpljivo sačeka izlazak iz krize i povratak na posao u punom obimu. Smatra se da je ovakav sistem značajno doprineo da Belgija bude jedna od retkih zemalja koje su bez većih trzavica uspešno prebrodile ekonomsku krizu.Na kraju, jedan istinski kuriozitet: sistem autoputeva je jedina struktura napravljena ljudskom rukom koja se može videti sa Me-seca – jer su izuzetno dobro osvetljeni.

Privredna saradnja sa SrbijomBelgija predstavlja jednog od značajnijih partnera Srbije u trgovinskoj razmeni – po vrednosti izvoza iz Srbije 2012. ova država je zauzimala 22. mesto od 147. zemalja (1,16% od ukupnog izvoza), a 23. od 183 zemlje po visini uvoza (1,22%). Iz Srbije se najviše izvoze drumska vozila, metalni proizvodi, povrće i voće, nameštaj, a proizvodi koji u našu zemlju stižu iz Belgije su uglavnom odeća, vozila, plastika, medicinski farmace-utski uređaji, pogonske mašine. Jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji

PARTNERI ZA USPEH

Atomium

Zbog mnogobrojnih kanala, Briž je poznat i kao “Venecija Zapada”

97avgust 2014 |

Predstavljamo zemlju: Belgija

predstavlja dolazak belgijskog trgovinskog lanca Delhaize koji je 2011. godine kupio domaći Maxi. Investicija je iznosila 933 mi-liona evra, a belgijska kompanija je preuzela odgovornost za 10.000 radnika zaposlenih u 380 maloprodajnih objekata. Među važnije investitore iz Belgije spadaju takođe firme Metech i Electrawinds, kao i KBC banka koja je, međutim, pritisnuta krizom bila prinuđena da se povuče sa tržišta Srbije. Me-tech sa uspehom posluje u Smederevu gde je zajedno sa gradskom upravom i nekoliko drugih kompanija formirao Slobodnu zonu Smederevo, što predstavlja veoma uspešan primer javno-privatnog partnerstva. Ova inicijativa je prepoznata kao primer najbolje prakse od strane mnogih institucija, a NALED i RTS su ovaj vid saradnje nagradili priznanjem Šampioni lokalnog razvoja 2013. godine. Srbija uopšte, a Beograd naročito, ponose se svojim kafanama. Ali da i ovde u Belgiji imamo dostojnog „protiv-nika“ svedoči podatak da se u njoj nalazi najgušća mreža restorana koje je Michelin u svom vodiču za putnike označio kao najbolje.

Mi još uvek čekamo prvu Michelin zvezdicu.

Brisel – prestonica Evrope Čak 97 odsto stanovnika Belgije živi u gra-dovima. Najmnogoljudniji su Brisel (sa oko milion i 150.000 stanovnika), Antverpen (oko 500.000), Gent (oko 250.000) i Šarlroa (oko 200.00).Iako Evropska unija nema zvaničnu presto-nicu, Brisel se smatra glavnim gradom Unije, imajući u vidu da predstavlja sedište najvaž-nijih evropskih institucija – u ovom gradu smeštene su kancelarije Evropske komisije, Saveta Evrope, kao i Evropski parlament. Zbog toga se u Briselu nalazi i nekoliko hilja-da konsultantskih kuća i lobističkih kompa-nija, čiji se biznis procenjuje na više stotina

miliona evra. Svake dve godine, preko čitavog

Velikog trga (Grand Pla-ce) u Briselu zablista cvetni tepih, sačinjen

od oko 700.000 begonija. Ove

godine stanov-nici i posetioci Brisela moći će

u ovom prelepom

prizoru da uživaju od 15. do 17. avgusta.

Belgija može da se pohvali da je bila mesto stvaralaštva poznatih slikara Boša i Brojgela, a takođe i kao zemlja izumitelja saksofona, Adolfa Saksa. U 20. veku, Belgijanci su postali čuveni i po svojim stripovima, među kojima je svetsku slavu stekao onaj pod nazivom Avan-ture Tintina, pokrenut davne 1929. godine i štampan u više od 200 miliona primeraka na čak 70 jezika. Ipak, ako je o umetnosti reč, onda je nesumnjivo najpoznatiji spomenik u Belgiji fontana „Maneken Pis“. Reč je o bronzanom kipu, visokom 61 santimetar, po-svećenom dečaku koji je, kaže jedna legenda, piškeći sprečio vatru da se razbukti i tako spa-sao grad od razornog požara. Povodom Dana državnosti Srbije, ovaj simbol Brisela, čija se kopija nalazi u Skadarliji, od 2011. oblači se u srpsku nošnju. Putnik namernik u Belgiji nikako ne bi smeo da zaobiđe Briž, po mnogima najlepši grad u zemlji, koji godišnje poseti dva miliona turista. Čitav centar Briža je pod zaštitom UNESCO-a budući da je njegova celokupna srednjove-kovna arhitektura ostala praktično netaknuta. Među njegovim najinteresantnijim zname-nitostima svakako su Bogorodičina crkva sa tornjem od 122 metra, što je čini jednom od najviših građevina od cigle u celom svetu, kao i Mikelanđelova skulptura Madone.

Antverpen je svetski centar obrade dijamanata i druga po veličini luka u Evropi

Statua Brabo na centralnom trgu u

Antverpenu

Muzej Aan de Stroom

u Antverpenu

Sa bruto domaćim proizvodom od 38.500 dolara po stanovniku, Belgija spada u

20 najrazvijenijih zemalja na svetu

98 SINERGIJA

„Da li će se Srbija pridružiti Evropskoj uniji 2020. godine, nešto ranije ili nešto kasnije nije glavno pitanje. Ključno je da postane puno-pravni član koji je pravi partner u EU. Prisutna je ambicija, posvećenost na terenu je uspo-stavljena a podrška EU na ovom grandioznom poduhvatu je zagarantovana. Ne predviđam da će biti novog seta dodatnih uslova, sve je stavljeno u 35 poglavlja“, kaže u intervjuu za Sinergiju Leo D’aes, ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji. „Srbija može da bude primer kako kombinova-ti proces pristupanja EU sa osavremenjivanjem vladavine prava u svim oblastima i moderni-zovanjem ekonomije. Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrija-lizuje prema zahtevima budućnosti, uzimajući u obzir rastuća ekološka ograničenja i prilike. Usmeravanje ka funkcionalnoj tržišnoj ekono-miji znači ulaganje u buduće unutrašnje tržište Evropske unije“ dodaje ambasador D’aes.

Da li mislite da srpske vlasti dovoljno brzo i dovoljno dobro rade na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskim? Mislim da je rano da se to proceni. Tek smo na početku procesa, trebalo bi da sačekamo i vidimo kako će napredovati otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Da se vratimo bilateralnim odnosima. Koliko belgijskih kompanija je do sada investiralo u Srbiju?Trenutno je prisutno oko 60 kompanija sa belgijskim kapitalom ili predstavništva belgijskih kompanija. Ključni investitor je Delhaize koji zapošljava 11.000 radnika. Među osta-lima su pioniri poput Energo Zelene u Inđiji, najsavreme-nija elektrana koja pretvara

životinjski otpad u obnovljivu energiju na 100 odsto ekološki način. Ili Metech, proi-

zvođač vrhunskih metalskih proizvoda u Slobodnoj zoni Smederevo, čije su osnivanje pomogli. Ostale belgijske investicije uglavnom su u pre-

hrambenoj industriji – Puratos, građevinski materijal - Carmeuse, Blockx, IT industriji - Guidance, ITAF, podovi – Kenzai group, spoljašnje osvetljenje -Schreder i obnovljivi izvori energije – Windvision. Istovremeno, uvoznici belgijskih proizvoda pokrivaju veliki broj oblasti.

Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrija-lizuje prema zahtevima budućnosti, uzimajući u obzir rastuća eko-loška ograničenja i prilike. Agroindustrija i energetika – to su glavni prioriteti u gradnji održive ekonomije

Reindustrijalizacija Srbije po zahtevima BUDUĆNOSTI

PARTNERI ZA USPEH

Lekcija je uvek ista – neka bude jasno i

jednostavno

99avgust 2014 |

Leo D’aes, ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji

Koji problemi u poslovanju muče te kompanije i šta bi trebalo da popravimo?Postoje zaista specifični problemi koje pomi-nje belgijska poslovna zajednica - glomazne, skupe i dugotrajne uvozno-izvozne proce-dure, prilično komplikovan poreski sistem, nejasan ali i veoma formalizovan pristup „administraciji“, rigidno radno zakonodav-stvo, izostanak primene striktnih pravila... Što sve za posledicu ima nefer, a nekada i štetnu konkurenciju, ponekad glomazne bankarske procedure za transakcije u stranim valuta-ma i nedovoljnu pažnju za potrebe malih preduzeća u pogledu pomoći oko troškova pokretanja biznisa i odobravanju poreskih kredita. Uznemirenost koju oseti potencijalni investitor povezana je s pravnom nesigurno-šću pri rešavanju sporova.

Da li sada ima interesovanja kompanija iz Belgije da ulože u Srbiju i u kojim sektorima?Delegacija belgijskih investitora koja je boravila u Srbiji u martu pokazala je veoma raznovrsna poslovna interesovanja, pre svega u prehrambenoj industriji i sektoru visokih tehnologija. Sličan interes primećen je i u maju na seminaru u Briselu. Mi, nacionalne i lokalne institucije, ambasada i udruženja poput NALED-a, moramo da nastavimo da ohrabrujemo male investicije koje potom mogu da budu upotpunjene uvozno-izvoznim aktivnostima. To je dugoročan posao koji donosi puno koristi jer podstiče održiv razvoj srpske ekonomije, umesto pukog „rasta“. Rast je dobar, ali to je bonus. Trebalo bi da razvijamo prosperitet od dna ka vrhu, bez rasta, kreirajući trajnu zapos-lenost, doprinoseći strukturnoj društveno-ekonomskoj stabilnosti Srbije i njenih ekonomskih partnera.

Šta biste preporučili Srbiji da preuzme kao pozitivnu praksu iz Belgije u popravljanju poslovnog ambijenta i jačanju ekonomije?U makroekonomskom smislu, nema lakog izlaza iz veoma teške početne pozicije u kojoj je Vlada. Recimo, fiskalni deficit je gotovo 8 odsto BDP-a i umanjuje slobodu

vlasti da modernizuje ekonomiju. Takođe, ne postoji čarobni lek za smanjenje javnog duga, za to će biti potrebno puno vremena. Belgija smanjuje javni dug još od 80-ih i stalno pokušava da ga drži ispod granice od 3 odsto koja važi u EU. Glavna stvar je da budete ozbiljni, dosledni i uporni u rešavanju tog problema. To znači, između ostalog, manju javnu administraciju, koja će morati da radi još više sa još manje. Ali, ako ste ozbiljni u vezi s tim, onda dobijate međunarodne pohvale u svakom smislu te reči. To je naše iskustvo.Drugo, znate da je Belgija komplikovana država, politički i administrativno. Trudimo se da se to ne odražava na poslovnu klimu i da kreiramo zaista ohrabrujuće uslove za po-kretanje biznisa, promovišući povoljne cene nekretnina i doprinoseći prijatnom okruženju za rad i život. Nekada uspevamo, nekada ne. Lekcija je uvek ista – neka bude jasno i jed-nostavno. U suprotnom, poslovni ljudi će se obeshrabriti. Takođe, moramo da brinemo o socijalnom dijalogu. I na kraju, apelovao bih i na srpske i na belgijske preduzetnike da budu

mnogo hrabriji u agroindustrijskom sektoru. Svestan sam da je to komplikovan sektor, sa puno neizvesnosti direktno povezanih sa hi-rovima prirode, ali kao i energetika, smatram ga glavnim prioritetom u gradnji održive ekonomije.

Kako ocenjujete političku i ekonomsku sa-radnju Belgije i Srbije? Gde vidite prilike za dalji razvoj, a šta vidite kao prepreke?Odnosi Srbije i Belgije uvek su imali čvrste ekonomske temelje, još od kraja 19. veka, kada je Belgija značajno doprinela prvoj industrijalizaciji Srbije. Danas se razvija druga vrsta partnerstva u okviru kojeg Belgija kao aktivna članica EU sarađuje sa Srbijom na njenom putu ka članstvu.Zato se u političkom smislu priroda naše saradnje značajno promenila 21. januara ove godine formalnim otvaranjem pregovora o pristupanju. To boji naš dnevni bilateralni rad i odnose. Posebno ciljamo da ojačamo ekonomske veze i da intenziviramo saradnju između naših ministarstava unutrašnjih poslova i pravde.

Apelovao bih i na srpske i na belgijske

preduzetnike da budu mnogo hrabriji u agroindustrijskom

sektoru

Energo-Zelena u Inđiji

Delhaize je najveći belgijski investitor u Srbiji

100 SINERGIJA

Birokratija je glavna prepreka poslova-nju u Srbiji, tvrde članovi Belgijsko-srpske poslovne asocijacije. „Ako

Srbija želi da se popne na listama konkuren-tnosti, mora da se koncentriše na smanjiva-nje birokratije. U proteklih sedam godina implementirana je samo trećina preporuka iz NALED-ove Sive knjige i Sveobuhvatne reforme propisa, što je jasan signal da je otupela oštrica tzv. giljotine propisa i da se reforme moraju ubrzati. Svakako vidimo urađeni posao ali trend privrednog razvoja zavisi od efikasnosti Vlade u rešavanju ovog problema. Najpre bi, i to će možda trajati ne-ko vreme, potezi Vlade mogli čak i da uspore ekonomski rast, ali to je investicija potrebna za budući razvoj. Određena dostignuća u pravom smeru su dobri primeri. Srbija je bez sumnje bila izvanredna u obuzdavanju inflacije i kursa. Smanjivanje birokratije u procedurama za plaćanje poreza i doprinosa je više nego dobrodošlo i daje nadu za reforme u bliskoj budućnosti”, kaže u razgovoru za Sinergiju Hugo van Veghel,

predsednik Belgijsko-srpske poslovne asocijacije.

U koje institucije belgijske kompanije imaju najmanje poverenja?Nepostojanje odnosa poverenja obično se odnose na institucije na lokalnom nivou i ve-zane su za lokalne vlasti. U prošlosti neke od naših članica žalile su se na nepotrebne česte kontrole lokalnih inspektora iz različitih in-stitucija. Ipak moram da naglasim da takvih primedbi nije bilo poslednjih 12 meseci.

Koliko članica okuplja Belgijsko-srpska poslovna asocijacija i koliki je nivo njiho-vih ulaganja? Prošle godine pridružilo nam se 40 novih kompanija, ali nisu još sve uspostavile poslo-vanje u Srbiji. Vidimo sve više i više novih

partnerstava i sporazuma o saradnji. Naravno, najpoznatiji član je Delha-

ize sa više od 11.000 zaposlenih i investicijom od milijardu evra. Tu su Meteh u Smederevu koji poslu-je u metalskoj industriji i Puratos. Član BSPA je i Blockx, evropski lider u proizvodnji džambo vreća

za pakovanje koji u Bačkom Petrovcu zapošljava

više od 100 osoba. Novopridošli član je

INDEC - INDu-strial Engineering

Ako Srbija želi da se popne na listama konkurentnosti, mora da se koncentriše na smanjivanje birokratije. Nekoliko belgijskih kompanija potvrdilo je da već razgovara o saradnji sa srpskim kompanijama u sektorima trgovine, usluga i proizvodnje

Belgijske kompanije traže stabilnost i predvidivost PARTNERI ZA USPEH

Hugo van Veghel

101avgust 2014 |

Belgijske kompanije traže stabilnost i predvidivost Hugo van Veghel, predsednik Belgijsko-srpske poslovne asocijacije

and Contracting – kompanija koja pruža inženjerske i izvođačke usluge za klijente iz industrije i za javna preduzeća. Istoj grupi pripadaju i SADE i Veolia Water Solutions & Technologies, koji posluju u oblasti inženjer-skih usluga za upravljanje vodom. Carme-use - Carmeuse Jelen Do je belgijska grupa kompanija koje isporučuju proizvode zasno-vane na kalcijumu za višestruku upotrebu u svakodnevnom životu. Medi-Earth je bel-gijska kompanija koja obezbeđuje opremu u nekoliko oblasti: medicina, zaštita životne sredine i poljoprivreda. Tu je i nezavisna međunarodna advokatska kompanija A-Law Attorneys.

Koliko je srpsko zakonodavstvo daleko od evropskog kada je reč o poslovnom okruženju?Srbija pregovara o pristupanju Evropskoj uniji i vidimo napredak u regionalnoj saradnji. Taj put ka reformama i stabilnosti uliva više poverenja investito-rima. Uprkos snažnoj volji za reformama koja je prisutna u srpskim institucijama, pravni okvir i dalje mora da dostigne određeni nivo stabilnosti i predvidivosti jer je to ono što investitorima treba. Vlada ima težak zadatak da obezbedi poverenje među različitim ekonomskim igračima, ali jednom kada to poverenje bude poraslo, povećaće se i nivo investicija, a sa njima i

nivo zaposlenosti.

U kojoj oblasti će Srbiji biti najteže da uskladi svoje standarde i propise sa evropskim?To je ono što Nj. E. Michael Davenport na-ziva „fundamentalno prvo“. To su vladavina prava, zaštita osnovnih prava i manjina,

borba protiv korupcije i reforma javne admi-nistracije. To su ona pitanja koja morate da rešite uspešno da bi aktuelna faza pregovora o pristupanju bila uspešna. Unapređivanje propisa i zakona je jedna stvar, ali mora da bude osigurana njihova dosledna primena, kombinovana sa otvorenim dijalogom države i poslovnog sektora kada se regulativa menja.

Kakvo je trenutno interesovanje belgij-skih kompanija za ulaganje u našu zemlju, da li se samo raspituju ili postoje konkret-

niji planovi za ulaganje i u koje sektore? Prošlog maja srpska Kancelarija za pridruži-vanje EU i Belgijsko-srp-ska poslovna asocijacija prezentovali su Srbiju i poslovanje u vašoj zemlji na radionici u Briselu posvećenoj „Dunavskoj strategiji“, koju je organi-zovala Flandrijska agencija za investicije i trgovinu – FIT i Valonska agencija za izvoz – AWEX. Sva mesta

su bila popunjena, a prisustvovalo je više od 100 predstavnika flandrijskih i valonskih kompanija, koje se interesuju da ulože u širi region Dunava. Prilično neočekivano inte-resovanje smo videli tokom dela za pitanja i odgovore kao i u individualnim razgovorima. Nekoliko kompanija potvrdilo je da se već nalaze u razgovorima o saradnji sa srpskim kompanijama u sektorima trgovine, usluga i proizvodnje. Sve su one, kako bih to nazvao, u „početnim fazama“, ispituju teren pre nego što preduzmu konkretnije korake kada je reč o investiranju. Reč je o opreznom karakteru Belgijanca, koji su poznati po svom kapaci-tetu za rešavanje problema, ali uvek oprezni u analizi čitave situacije pre nego što nešto zaključe i odluče, što je možda snažan uticaj Hegelove „teze-antiteze-sinteze”.

Unapređivanje propisa i zakona je jedna stvar,

ali mora da bude osigurana njihova dosledna primena, kombinovana sa

otvorenim dijalogom države i poslovnog

sektora kada se regulativa menja

Meteh u Smederevu

Blockx u Bačkom Petrovcu

Kompanija Puratos, koja posluje i u Srbiji, prva je na svetu otvorila biblioteku kiselih testa

102 SINERGIJA

Predstavljamo projekat: NALED i Vlada VojvodinePARTNERI ZA USPEH

Iako je odgovornost za kvalitet života i ekonomski razvoj na lokalu decentra-lizovana još od 2007, mali broj opština

u Srbiji i Vojvodini pokazalo je da ima dovoljno znanja, iskustva i kapaciteta da bi se bavilo razvojem privrede i promocijom investicija. Rešenje za ovaj problem svakako je edukacija, koje čini se nikad dosta jer se i opštine i njihovo okruženje stalno menjaju, ali i uvođenje standarda povoljnog poslov-nog okruženja u rad lokalne administracije i promocija lokalnih potencijala. Time se upravo bavi projekat „Povoljno poslovno okruženje kao pokretač razvo-ja Vojvodine“ koji od aprila ove godine sprovodi NALED uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Projekat je počeo četvrtim ciklusom na-cionalne kampanje za promociju ulaganja „Čekirajte se za bolje poslovanje: Investirajte u Srbiju“ na Aero-dromu Nikola Tesla. „Reč je o jedinstvenoj kampanji u svetu u okviru koje su na beogradskom aerodromu predstavljene moguć-nosti za ulaganje u najuspešnije lokalne samouprave u našoj zemlji i ciljane grane privrede“, izjavio je na konferenciji za novinare Vladi-mir Milovanović, član Nadzornog odbora NALED-a i generalni direktor Energoprojekt holdinga. U narednim mesecima, mogućno-sti ulaganja u Srbiju predstavljaće sedam ovogodišnjih dobitnika NALED-ovog certifikata: Kovačica, Kula, Nova Varoš, Odžaci, Pirot, Ruma i Smederevo, kao i region Vojvodine koji je, po oceni Finan-cial Times-a, prvi u Evropi po cenovnoj efikasnosti. „Kroz nagrade koje smo dobili pokazali smo da možemo da dostignemo najviše standarde, kao i da ih održimo i to

Povoljno poslovno okruženje kao pokretač razvoja Vojvodine

je veliko priznanje da radimo kako treba. Početkom 2015. svi gradovi i opštine u Vojvodini imaće strategije razvoja i svi oni sada imaju Kancelarije za lokalni ekonom-ski razvoj“, rekao je povodom lansiranja projekta i kampanje Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. U okviru projekta NALED je započeo seriju

edukativnih okruglih stolova na lokalu, u odabranim industrijskim i razvojnim centrima Vojvodine (u Sremu, Banatu i Bačkoj). Kroz razgovor i moderiranu diskusiju sa predstavnici-ma investitora, razvojnih agencija i međunarodnih organizacija, opštine i

gradovi Vojvodine imaće priliku da saznaju kako da stvore podsticajnu poslovnu klimu za razvoj prioritetnih grana privrede među kojima su poljoprivreda, prehrambena, automobilska i farmaceutska industrija. Za septembar je planirana završna konferencija u Novom Sadu kada će biti predstavljene najbolje prakse u radu lokalnih samouprava i priručnik za promociju investicija u ciljane grane privrede.

104 SINERGIJA

PARTNERI ZA USPEH

Dobrodošli u NALED

Pocerska 111, 15000 Šabac, SrbijaT: +381 15 367 700 F: +381 15 367 788sekretarijat@galeb.com, www.galeb.com

Galeb GroupGALEB Group je prvo registrovano privatno preduzeće u bivšoj SFRJ. Kompanija je najpre osnovana kao zanatska radionica iz oblasti elektrotehnike i elektronike. Od lidera u oblasti proizvodnje, prodaje i servisiranja električnih alata i opreme za industriju, zahva-ljujući dugoj tradiciji u oblasti elektronike, postali su najveći srpski proizvođač fiskalnih uređaja i terminala za daljinsko očitavanje podataka iz fiskalnih uređaja, signalnih sistema za železnicu, GPS sistema, prerade metala, metalne i plastične ambalaže. Dostizanje ove pozicije omogućilo je oko 600 zaposlenih, mreža od 11 sopstvenih predstavništava u zemlji i inostranstvu i preko 300 ovlašćenih servisera i distributera.

Bul. Mihajla Pupina 6/24, 11070 Beograd, Srbija

T: +381 11 3129 825, F: +381 11 3129 823 office@harrison-solicitors.com,

www.harrison-solicitors.com

HarrisonsHarrisons je jedina engleska advokatska kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori gde po-sluju od 1999. godine. Registrovani su i posluju u skladu sa propisima Engleskog udruženja advokata (Solicitors Regulation Authority) i osigurani su kod london-skog Lojdsa. Savetnici su vodećim međunarodnim kompanijama, međunarodnim finansijskim institucijama i vladama u regionu, u brojnim značajnim transakcijama na Balkanu. Mark Harrison je prvi evropski advokat koji se registrovao kod Advo-katatske komore Srbije.

Stanka Paunovića Veljka 78, 11000 Beograd, Srbija

T: +381 11 359 4482 F: +381 11 359 4482office@klubpredsednika.org,

www.klubpredsednika.org

Klub predsednika skupština zgradaKlub predsednika skupština zgrada je nevladino, apolitičko i nezavisno udruženje predsed-nika skupština zgrada u Srbiji. Cilj udruženja je da poboljša uslove življenja u zgradama, jer je primećeno da je način vođenja zgrada od velikog značaja za dobrobit i normalan život građana u njima. Zbog toga Klub uključuje predsednike koji su svojim radom uradili dosta dobrih stvari za svoje komšije i žele da svoje znanje povećaju i prenesu drugima, jer veruju da dobar rad predsednika može da od svih zgrada učini bolje, bezbednije i srećnije mesto za život za sve generacije.

Temerinski put 50, 21000 Novi Sad, SrbijaT: +381 21 4888 400 F: +381 21 4888 400

office@mercator.rs, www.mercator.rs

MercatorMercator Grupa je jedan od najvećih i najuspešnijih trgovinskih lanaca u jugoistočnoj Evropi, koji posluje na sedam tržišta u regiji. To su tržišta koja brzo rastu, na kojima se grade, pre svega veći prodajni centri u glavnim gradovima i regionalnim centrima sa naj-većim potencijalom zbog broja stanovnika i kupovne moći. Želja je da se na taj način u što kraćem roku stekne značajan tržišni udeo i da na svakom tržištu postanu prvi ili drugi po veličini trgovac sa market programom. Trgovinska društva koja posluju u okviru Mercator grupe su Mercator-S, Mediana i Intersport S.

105avgust 2014 |

Novi članovi NALED-a

Omladinskih brigada 88b, 11070 Beograd, Srbija

T: +381 11 3530 800 F: +381 11 3530 800kontakt@mdlz.com,

www.mondelezinternational.com, twitter.com/MDLZ

MondelezMondelēz International je globalni gigant na tržištu slatkiša i grickalica sa ostvarenim prihodom od 35 milijardi dolara u 2013. godini. Stvarajući ukusne trenutke radosti u više od 165 zemalja, Mondelēz International je svetski lider u kategoriji biskvita, čokolade, žvakaćih guma, bombona, kafe i napitaka u prahu, sa brendovima čija se vrednost meri milijardama dolara, kao što su: Oreo, LU i Nabisco biskviti, Cadbury, Cadbury Dairy Milk i Milka čokolada, Trident žvake, Jacobs kafa i Tang napici u prahu. Kompanija Mondelēz International je ponosni član „Standard and Poor’s 500“, „NASDAQ 100“ i „Dow Jones Sustainability Index“.

Đorđa Lešnjaka 7, 16000 Leskovac, SrbijaT: +381 16 236 890 F: +381 16 236 891

office@parlament.org.rs, www.parlament.org.rs

Narodni parlamentNarodni parlament je nevladina organizacija koja je formalno osnovana i registrovana kao udruženje 1999. godine u Leskovcu. Do demokratskih promena organizacija je uglavnom delovala kao lokalni građanski pokret i već na početku postojanja je okupila više od 200 članova, uglavnom građana Leskovca i okolnih mesta. Udruženje danas realizuje neprofit-ne projekte, odnosno aktivnosti od opšteg interesa u oblasti javnog zastupanja, omladinske politike i zaštite potrošača. Misija Narodnog parlamenta je da inspiriše i podrži političke i društvene promene koje pozitivno utiču na demokratiju, građansko društvo i ekonomiju.

Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Beograd, SrbijaT: +381 11 363 00 00, F: +381 11 363 00 33

office_serbia@pfizer.com, www.pfizer.com

PfizerPfizer je jedna od najvećih istraživačkih farmaceutskih kompanija u svetu. Naš cilj je da po-stavimo standarde za kvalitet, bezbednost i vrednost na polju otkrića, razvoja i proizvodnje lekova. Istraživanje i razvoj su u samom središtu naših napora da postignemo svoj cilj dok radimo da bismo pretvorili naprednu nauku i tehnologiju u terapije koje najviše znače. Od Novembra 2013, Pfizer ima 81 jedinjenja u fazi istraživanja, najviše u lečenju oboljenja kod kojih su potrebe pacijenata velike, kao što su karcinomi i retke bolesti.

Topličin venac 11/V, 11000 Beograd, SrbijaT: +381 11 2646 355 F: +381 11 264 64 64

office@dimnicari.org, www.dimnicari.org

Udruženje dimničara SrbijeU jubilarnoj 150. godini dimnničarstva u Srbiji, ove godine osnovano je Udruženje dimni-čara Srbije, kao strukovna organizacija koja okuplja sve značajnije dimničarske organizacije u Srbiji i ima za cilj da aktivno radi na unapređenju, promovisanju i razvoju dimničarske delatnosti. Udruženje dimničara Srbije će posebnu pažnju posvetiti edukaciji dimničara i donošenju odgovarajuće zakonske regulative u ovoj oblasti. Udruženje dimničara Srbije je kolektivni član Privredne komore Srbije u Grupaciji za pružanje dimničarskih usluga u okviru Udruženja za komunalne delatnosti. Grupacija za pružanje dimničarskih usluga je aktivan član Evropske federacije dimničara.

Centro štampa holding d.o.o.Milutina Milankovića 19,

11070 Beograd, SrbijaT: +381 11 715 9534 F: +381 11 715 9534office@stampa.rs, www.mojkioskstampa.rs

ŠtampaKada je počela sa radom 1947. godine, kompanija Štampa je poslovala kao trgovinski lanac za prodaju štampanih medija, ali i duvana i duvanskih proizvoda kroz mrežu maloprodaj-nih objekata širom zemlje. Tokom godina poslovni sistem Štampa sistema je prošao kroz niz organizacionih i vlasničkih transformacija, prilagođavajući se trendovima, tržišnim i društvenim promenama. Zajedno sa društvom i njenim potrošačima, menjala se kompa-nija. Tako je uveden novi brend pod imenom MOJ KIOSK i brojne druge inovacije, koje imaju za cilj da donesu nov poslovni identitet moderne kompanije spremne da svojim potrošačima, partnerima i zaposlenima ponudi jedinstveno i nezamenljivo iskustvo.

Rešenja testa: 1-b, 2-a, 3-c, 4-b/c, 5-b, 6-a, 7-c, 8-a, 9-c, 10-b

106 SINERGIJA

PARTNERI ZA USPEH

Advokatska kancelarija Kosić www.kosiclaw.co.rsAdvokat Mark William Harrison www.harrison-solicitors.comAerodrom Beograd www.beg.aeroAsseco SEE www.asseco-see.comBall Packaging www.ball-europe.comBeohemija Inhem www.beohemija.comCIM Group www.cimgrupa.euCentro Štampa Holding www.stampa.rsCoca Cola HBC Srbija d.o.o. www.coca-colahellenic.rsComtrade www.comtradegroup.comConfluence Property Management www.confluence .rsContinental Wind Serbia doo www.continentalwind.rsDeloitte www.deloitte.comDHL International Beograd d.o.o. www.dhl.rsDunav osiguranje www.dunav.comEnergoprojekt www.energoprojekt.rsErste banka ad Novi Sad www.erstebank.rsEurobank a.d. Beograd www.eurobank.rsGaleb group d.o.o. www.galeb.comGi Group Company www.gigroup.rs Gomex www.gomex.rsGrant Thornton www.gt.co.rsGrawe osiguranje www.grawe.rsHalifax Consulting d.o.o. www.halifaxconsulting.comHemofarm A.D. www.hemofarm.rsHolcim d.o.o. www.holcim.rsHorwath HTL d.o.o. www.horwathhtl.com

Hyatt Regency Belgrade www.belgrade.regency.hyatt.comHypo Alpe-Adria-Bank www.hypo-alpe-adria.rsImlek www.imlek.rsInpharm Co doo www.inpharm.rsITM www.itm.rsIvančić i sinovi www.ivancic.comJP PTT Srbija www.ptt.rsJTI www.jti.comJUBMES Banka www.jubmes.rsJugo - Impex www.ereciklaza.comKaranović & Nikolić Law Office www.karanovic-nikolic.comKnjaz Miloš www.knjaz.co.rsKomercijalna Banka www.kombank.comKoncern Bambi www.bambi.rsLuka Beograd www.lukabeograd.comMedija Centar www.mc.rs Mercator - S www.mercator.rsMesser Tehnogas www.messer.rsMicrosoft www.microsoft.comMK Group www.mkgroup.rsMondelez www.mondelezinternational.comMSD Merck Sharp & Dohme www.merck.comNimax www.nimax.rsNovosadski Sajam www.sajam.netOMV Srbija www.omv.co.rsPejak Handel www.pejak-handel.netPetite Geneve Petrović www.petitegeneve.com

PFB d.o.o. www.pfb.rsPfizer H.C.P. Corporation, Beograd www.pfizer.comPhilip Morris Operations www.pmi.comPorr Werner Weber www.porr.rsPricewaterhouseCoopers www.pwc.rsProCredit Bank Beograd www.procreditbank.rsRepresent Communications www.represent.rsRudnik doo www.contangorudnik.rsSADE www.sade.rsSAGA d.o.o. www.saga.rsSchneider Electric Srbija www.schneider-electric.rsSekopak www.sekopak.comSGS www.sgs.comSiemens www.siemens.rsSoja protein www.sojaprotein.rsStefkom www.stefkom.rsTelekom www.telekom.rsTelenor www.telenor.rsTigar www.tigar.comTitan Cementara Kosjerić www.titan.rsValjaonica bakra Sevojno www.coppersev.comVeletržnica Beograd www.veletrznica.co.rsVeolia Water www.veoliawater.rsVIP mobile www.vipmobile.rsWindVision Operations www.windvision.comZdravlje Actavis www.actavis.rs

Kompanije

Grad Beograd www.beograd.rsGrad Čačak www.cacak.org.rsGrad Kragujevac www.kragujevac.rsGrad Kraljevo www.kraljevo.orgGrad Kruševac www.krusevac.rsGrad Leskovac www.gradleskovac.orgGrad Loznica www.loznica.rsGrad Niš www.ni.rsGrad Novi Sad www.novisad.rsGrad Pančevo www.pancevo.rsGrad Požarevac www.pozarevac.rsGrad Šabac www.sabac.orgGrad Smederevo www.smederevo.org.rsGrad Sombor www.sombor.rsGrad Sremska Mitrovica www.sremskamitrovica.org.rsGrad Subotica www.subotica.rsGrad Užice www.graduzice.orgGrad Valjevo www.valjevo.org.rsGrad Vranje www.vranje.org.rsGrad Zaječar www.zajecar.infoGrad Zrenjanin www.zrenjanin.org.rsOpština Aleksinac www.aleksinac.orgOpština Alibunar www.alibunar.rsOpština Apatin www.soapatin.orgOpština Aranđelovac www.arandjelovac.rsOpština Arilje www.arilje.org.rsOpština Bač www.bac.rsOpština Bačka Palanka www.backapalanka.rsOpština Bečej www.becej.rs

Opština Bela Palanka www.belapalanka.org.rsOpština Boljevac www.boljevac.org.rsOpština Bogatić www.bogatic.rsOpština Bor www.opstinabor.rsOpština Bujanovac www.bujanovacin.rsOpština Ćuprija www.cuprija.rsOpština Dimitrovgrad www.dimitrovgrad.rsOpština Golubac www.golubac.org.rsOpština Gornji Milanovac www.gornjimilanovac.rsOpština Inđija www.indjija.netOpština Ivanjica www.ivanjica.rsOpština Kanjiža www.kanjiza.rsOpština Kikinda www.kikinda.rsOpština Kladovo www.kladovo.org.rsOpština Knjaževac www.knjazevac.rsOpština Kovačica www.kovacica.orgOpština Kovin www.kovin.org.rsOpština Kula www.kula.rsOpština Lajkovac www.lajkovac.org.rsOpština Lapovo www.lapovo.orgOpština Lazarevac www.lazarevac.rsOpština Lebane www.lebane.org.rsOpština Merošina www.merosina.org.rsOpština Mladenovac www.mladenovac.rsOpština Negotin www.negotin.rsOpština Nova Varoš www.novavaros.rsOpština Novi Bečej www.novibecej.rsOpština Novi Beograd www.novibeograd.rsOpština Obrenovac www.obrenovac.rs

Opština Odžaci www.odzaci.rsOpština Osečina www.osecina.comOpština Palilula www.palilula.org.rsOpština Pećinci www.pecinci.orgOpština Pirot www.pirot.rsOpština Plandište www.plandiste-opstina.rsOpština Požega www.pozega.org .rsOpština Prokuplje www.prokuplje.org.rsOpština Rača www.raca.rsOpština Rakovica www.rakovica.rsOpština Ražanj www.razanj.orgOpština Raška www.raska.gov.rsOpština Ruma www.ruma.rsOpština Senta www.zenta-senta.co.rsOpština Šid www.opstinasid.orgOpština Stara Pazova www.starapazova.euOpština Stari grad www.starigrad.org.rsOpština TrgovišteOpština Trstenik www.trstenik.rsOpština Tutin www.tutin.rsOpština Ub www.opstinaub.org.rsOpština Veliko Gradište www.velikogradiste.org.rsOpština Vladičin Han www.vladicinhan.org.rsOpština Vračar www.vracar.org.rsOpština Vrbas www.vrbas.netOpština Vrnjačka Banja www.opstinavrnjackabanja.comOpština Vršac www.vrsac.comOpština Zvezdara www.zvezdara.comOpština Žabalj www.zabalj.rs

ACES www.aces.rsBIRN Srbija www.birn.eu.comDostignuća Mladih u Srbiji www.ja-serbia.orgEtnomreža www.ethnonetwork.comFondacija PEKSIM www.peximfoundation.orgGrađanske inicijative www.gradjanske.org

Grupa 484 www.grupa484.org.rsKlub predsednika skupština zgrada www.klubpredsednika.orgNarodni parlament www.parlament.org.rsUdruženje UVRA www.uvra.netSavez pčelarskih organizacija Srbije www.spos.infoSmart Kolektiv www.smartkolektiv.org

Srpska filmska asocijacija www.filminserbia.comTRAG fondacija www.tragfondacija.orgUdruženje dimničara Srbije www.diminicari.orgUdruženje reciklera Srbije www.reciklerisrbije.comUdruženje URAN www.uran.rsZREPOK www.zrepok.rs

Lokalne samouprave

Organizacije civilnog društva

Članovi NALED-a

Grad Sombor

Opština Pirot

Upravni odbor

Pokrovitelji

Ambasadori

Grad Niš

Grad Sremska Mitrovica

Izvršni odbor / Nadzorni odbor