SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU - РХМЗ - Републички ...Četiri tropska dana4 su zabeležena u Sremskoj Mitrovici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji i Nišu, ... Suma padavina

120

SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Proleće 2015. godine

Beograd, 4. jun 2015. godine

Odelјenje za klimatske prognoze, informisanje i obuku Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: [email protected]

QF-E-003

Republički hidrometeorološki zavod Srbije Кneza Višeslava 66

11000 Beograd Republika Srbija

http://www.hidmet.gov.rs/

mailto:[email protected]

Proleće 2015. godine je bilo toplo i kišno u većem delu Srbije. Na Kopaoniku i u Sjenici je

prevaziđen dnevni maksimum temperature, dok je u Novom Sadu prevaziđen dnevni

maksimum količine padavina za proleće.

Analiza prolećne sezone 2015. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Temperaturа

Srednja prolećna temperatura vazduha bila je u intervalu od 10,6С u Kuršumliji i Požegi do

13,6С u Beogradu, a u planinskim predelima od 2,1С na Kopaoniku do 7,4С na Zlatiboru

(Slika 1).

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale1, tokom proleća, za referentni period

1961-1990., bila su od 0,3ºC u Dimitrovgradu do 1,9С u Negotinu (Slika 2).

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog

elementa izračunata za period od 1. januara 1961. do 31. decembra 1990.

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske

temperature vazduha u (С) tokom proleća

Slika 2. Odstupanje srednje sezonske temperature

vazduha u Srbiji tokom proleća u odnosu na

referentni klimatološki period 1961-1990.

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha u toku proleća bila je u kategoriji

normalno u većem delu Srbije, toplo u severnoj, delu centralne i istočne Srbije, dok je u

Negotinu bila u kategoriji ekstremno toplo (Slika 3).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je u većem delu Srbije tokom proleća bila u

kategoriji toplo (Slika 4).

Najviša temperatura vazduha u toku proleća izmerena je 6. maja u Ćupriji i iznosila je 34,6С.

Letnjih dana3 je bilo od devet na Paliću do 23 u Negotinu. U višim predelima su zabeležena

dva dana u Sjenici, a na Zlatiboru tri dana (Slika 5). U većem delu Srbije je zabeleženo od

jedan do sedam letnjih dana više u odnosu na prosečne vrednosti.

Četiri tropska dana4 su zabeležena u Sremskoj Mitrovici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji i Nišu,

a u ostalom delu Srbije od jedan do tri dana.

Najveći broj mraznih dana5 zabeležen je u planinskim krajevima, od 33 na Zlatiboru i Crnom

Vrhu do 53 na Kopaoniku. U nižim predelima najviše mraznih dana je bilo u Požegi,

osamnaest dana, dok ih u Beogradu nije bilo. U većem delu Srbije je u odnosu na prosečne

vrednosti zabeleženo od jedan do osam mraznih dana manje (Slika 6).

2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka

prethodno poređanih u rastući niz 3 Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha 25°C i više 4 Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha 30°C i više 5 Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0°C

Slika 3. Ocena temperature vazduha u Srbiji tokom

proleća metodom percentila u odnosu na referentni

period 1961-1990.

Slika 4. Ocena temperature vazduha u Srbiji

tokom proleća metodom tercila u odnosu na

referentni period 1961-1990.

Zabeležena su 24 ledena dana6 na Kopaoniku, a u ostalim planinskim krajevima od pet do

sedam dana.

Najniža temperatura vazduha u toku proleća izmerena je na Kopaoniku 4. i 21. marta i iznosila

je -12,2С. U nižim predelima najniža dnevna temperatura vazduha izmerena je 12. marta u

Dimitrovgradu i iznosila je -6,2С.

U Beogradu je, tokom većeg dela proleća, srednja, maksimalna i minimalna temperatura

vazduha bila iznad višegodišnjeg proseka, dok je početkom aprila i krajem maja bila znatno

ispod prosečnih vrednosti (Slika 7).

6 Ledeni dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0°С

Slika 5. Odstupanje broja letnjih dana tokom

proleća u odnosu na normalu 1961-1990.

Slika 6. Odstupanje broja mraznih dana tokom

proleća u odnosu na normalu 1961-1990.

Slika 7. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu u toku

proleća

Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu, Negotinu i na Zlatiboru u

toku proleća prikazan je na slikama 8, 9 i 10.

Slika 8. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku proleća

Slika 9. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Negotinu u toku proleća

Slika 10. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Zlatiboru u toku proleća

Padavine Suma padavina tokom proleća je u većem delu Srbije bila iznad prosečnih vrednosti u odnosu

na normalu za referentni period 1961-1990. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u

intervalu od 67% u Zrenjaninu i Negotinu do 181% u Novom Sadu (Slika 11).

Prema metodi percentila suma padavina tokom proleća je u većem delu Srbije bila u

kategorijama kišno i veoma kišno, a u Novom Sadu ekstremno kišno. Sušno je bilo u

Zrenjaninu, Kikindi i Zaječaru, dok je u Negotinu bilo veoma sušno (Slika 12).

Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad prosečnih vrednosti u većem delu Srbije

(Slika 13).

Slika 11. Prostorna raspodela količine padavina u

procentima od normale tokom proleća

Slika 12. Ocena količine padavina metodom

percentila tokom proleća u odnosu na referentni

period 1961-1990.

Na slikama 13 i 14 je predstavlјen redosled proleća sa najvećom količinom padavina u

opadajućem nizu u Novom Sadu i Kralјevu. Na ovim slikama se uočava da je proleće 2015.

godine na petom mestu.

Slika 13. Prolećna količina padavina u Novom Sadu u opadajućem nizu (15 godina iz posmatranog

niza sa najvećom prolećnom sumom padavina)

Slika 14. Prolećna količina padavina u Kralјevu u opadajućem nizu (15 godina iz posmatranog niza sa

najvećom prolećnom sumom padavina)

Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je u Novom Sadu 25. maja i iznosila je

121,9 mm. Ovom vrednošću je prevaziđen dnevni maksimum količine padavina za proleće

(prethodni maksimum je zabeležen 1987. godine, 22. maja i iznosio je 91,8 mm). U Ćupriji je

takođe prevaziđen dnevni maksimum količine padavina 25. maja i iznosio je 81,4 mm

(prethodni je registrovan 23. maja 1961. godine i iznosio je 54,3 mm).

Broj dana sa padavinama od jednog milimetra i više tokom proleća je bio u intervalu od 18 u

Zrenjaninu i Kikindi do 37 na Kopaoniku. Najveće odstupanje broja dana sa padavinama

registrovano je u Kragujevcu i iznosilo je 6 dana (Slika 15).

Broj dana sa snežnim pokrivačem je bio ispod prosečnih vrednosti u većem delu Srbije dok je

na planinama bio iznad proseka. Na planinama je broj dana bio u intervalu od 31 na Crnom

Vrhu do 63 na Kopaoniku. Maksimalna visina snežnog pokrivača registrovana je 9. aprila na

Kopaoniku i iznosila je 149 cm. Na Zlatiboru je 8. marta prevaziđena maksimalna visina

snežnog pokrivača za period 1961-1990. godina, i tada je izmereno 79 cm (prethodni

maksimum je zabeležen 9. marta 1984. godine i iznosio je 74 cm).

Na slikama 16, 17 i 18 prikazana je kumulativna količina padavina tokom proleća i po

mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina za Beograd, Novi Sad i

Valјevo.

Slika 15. Odstupanje broja dana sa padavinama od

jednog milimetra i više tokom proleća

Slika 16. Kumulativna količina padavina za Beograd

Slika 17. Kumulativna količina padavina za Novi Sad

Slika 18. Kumulativna količina padavina za Valјevo

Трајање сијања сунца (осунчавање)

Tokom proleća trajanje sijanja sunca bilo je u granicama prosečnih vrednosti u celoj Srbiji.

Vrednosti osunčavanja bile su u intervalu od 478,6 na Kopaoniku do 674,2 časova u Somboru

(Slika 19).

U odnosu na normalu za referentni period 1961-1990., trajanje sijanja sunca iznosilo je od

91% u Zaječaru do 122% u Somboru (Slika 20).

Slika 19. Osunčavanje u časovima tokom proleća Slika 20. Osunčavanje u procentima od normale

tokom proleća


Temperatura

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, u toku proleća, za referentni period

1971–2000. bila su od 0,3ºC na Kopaoniku do 1,7ºC u Negotinu (Слика 21).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha u toku proleća bila je u većem delu

Srbije u kategoriji normalno, u delu severne i zapadne Srbije u kategoriji toplo, a u Negotinu u

kategoriji veoma toplo (Slika 22).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha u toku proleća bila je iznad prosečnih

vrednosti u većem delu Srbije.






period 1971-2000.

Padavine

Suma padavina tokom proleća je u većem delu Srbije bila iznad granica prosečnih vrednosti u

odnosu na normalu za referentni period 1971-2000. Suma padavina je u odnosu na normalu

bila u intervalu od 68% u Zrenjaninu do 179% u Novom Sadu (Slika 23).

Prema metodi percentila, suma padavina u toku proleća je u većem delu Srbije bila u

kategorijama veoma kišno i kišno, a u Novom Sadu, Kralјevu i Kuršumliji u kategoriji

ekstremno kišno. Sušno je bilo u Zrenjaninu, Kikindi i Negotinu (Slika 24).

Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad prosečnih vrednosti u većem delu Srbije.


procentima od normale tokom proleća u odnosu na




period 1971-2000.


Temperatura

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, u toku proleća, za referentni period

1981–2010. bila su od -0,3ºC na Kopaoniku до 1,1ºC u Negotinu (Slika 25).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha bila je u celoj Srbiji u kategoriji

normalno, izuzev u Negotinu gde je bila u kategoriji toplo (Slika 26).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha bila je u granicama prosečnih vrednosti,

izuzev u Negotinu gde je bila iznad proseka.






period 1981-2010.

Padavine

Suma padavina tokom proleća je u većem delu Srbije bila iznad granica prosečnih vrednosti u

odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. Suma padavina je bila u intervalu od 69%

u Zrenjaninu do 169% u Novom Sadu u odnosu na normalu (Slika 27).

Prema metodi percentila, suma padavina tokom proleća je u većem delu Srbije bila u

kategorijama kišno, veoma kišno i ekstremno kišno (Slika 28). Sušno je bilo u Zrenjaninu.

Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad prosečnih vrednosti u većem delu Srbije.


procentima od normale tokom proleća u odnosu na




period 1981-2010.

Documents

SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU - РХМЗ - Републички ...Četiri tropska dana4 su zabeležena u Sremskoj Mitrovici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji i Nišu, ... Suma padavina