Sestomesecni izvestaj, LEKTORISANO · РАШКА 718 130 18,1 РАСИНСКА 1271 53 4,16 НИШАВСКА 2515 26 1,03 ТОПЛИЧКА 220 17 7,72 ПИРОТСКА 451 0 0,00

1

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „Др Милан Јовановић Батут”

ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ

ЗДРАВСТВЕНA ИСПРАВНОСТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ ИЗ

ЦЕНТРАЛНИХ ВОДОВОДНИХ СИСТЕМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У 2013. ГОДИНИ

(ШЕСТОМЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ ЗА ПЕРИОД 1.1–30.6. 2013)

Београд, јул 2013.

2

УВОД

Хигијенски и здравствено исправна вода за пиће један је од основних предуслова

доброг здравља. Светска здравствена организација је приступ водоснабдевању и

квалитет воде за пиће сврстала у основнe показатељe здравственог стања становништва

једне земље, чиме се потврђује њена значајна улога у заштити и унапређењу здравља.

На територији Републике Србије контрола квалитета воде за пиће и извештавање о

њеној хигијенској и здравственој исправности, у складу са важећим прописима, у

надлежности је института/завода за јавно здравље и других овлашћених институција.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” прикупља и анализира

податке и приказује резултате хигијенске и здравствене исправности воде за пиће из

водоводних система на територији Републике Србије.

Подаци о здравственој исправности воде за пиће презентовани су по областима, а на

основу извештаја надлежних института и завода за јавно здравље. Подаци о

здравственој исправности воде за пиће обухватају и податке које доставља Завод за

јавно здравље у Косовској Митровици за општине у којима контролише воду за пиће,

укључујући и енклаве.

Извештај о здравственој исправности воде за пиће централних водоводних система за

првих шест месеци 2013. године обухвата: податке о броју извршених прегледа узорака

воде из дистрибутивне мреже на територији Републике Србије по областима, податке о

броју и проценту физичко-хемијски и микробиолошки неисправних узорака воде,

податке о водоводима са физичко-хемијском, микробиолошком и „удруженом”

неисправношћу, податке о најчешћим узроцима неисправности, податке о хидричним

епидемијама, резултате и анализу резултата.

3

САДРЖАЈ

УВОД ..............................................................................................................................

ЦИЉ ................................................................................................................................

МЕТОДОЛОГИЈА .......................................................................................................

РЕЗУЛТАТИ ................................................................................................................

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ...........................................................................................1

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ПО ОБЛАСТИМА ................................................

4

ЦИЉ

Извештај о здравственој исправности воде за пиће централних водоводних система у

Републици Србији има за циљ да:

• прикаже резултате испитивања микробиолошког и физичко-хемијског

квалитета воде за пиће из централних водоводних система на територији

Републике Србије;

• прикаже здравствени аспект квалитета воде за пиће из централних водоводних

система у Републици Србији;

• укаже на евентуалне пропусте у вези са прикупљањем, анализом и обрадом

података за микробиолошки и физичко-хемијски квалитет воде за пиће, као и

интерпретацију резултата, посебно са аспекта здравља.

МЕТОДОЛОГИЈА

Сви централни водоводни системи су на основу добијених података о годишњој

контроли квалитета воде за пиће подељени на:

I. Централне водоводне системе са задовољавајућим квалитетом воде за

пиће (исправни водоводни системи)

Централни водоводни системи који имају мање од 5% микробиолошки неисправних

узорака и мање од 20% физичко-хемијски неисправних узорака на годишњем нивоу.

5

II. Централне водоводне системе само са физичко-хемијском

неисправношћу воде за пиће

Централни водоводни системи који имају физичко-хемијску неисправност у више од

20% испитиваних узорака на годишњем нивоу.

III. Централне водоводне системе само са микробиолошком неисправношћу

Централни водоводни системи који имају микробиолошку неисправност у више од 5%

испитиваних узорака на годишњем нивоу.

IV. Централне водоводне системе са „удруженом” неисправношћу

Централни водоводни системи који имају удружену физичко-хемијску неисправност у

више од 20% испитиваних узорака и микробиолошку неисправност у више од 5%

испитиваних узорака на годишњем нивоу.

Укупан број водовода са физичко-хемијском неисправношћу у току једне године се

добија сабирањем броја водовода са удруженом неисправношћу и броја водовода само

са физичко-хемијском неисправношћу. Исти принцип важи и за добијање укупног броја

микробиолошки неисправних водовода.

Тумачење резултата хигијенске исправности извршено је у складу са важећим

законским и подзаконским актима који је регулишу и то: Закон о здравственој заштити

становништва (Сл. гласник РС, бр. 17/92, 50/92, 52/93, 25/96, 26/2000, 18/2002,

107/2005), Закон о безбедности хране (Сл. гласник РС, бр. 41/2009), Правилник о

хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ, бр. 42/98), Закон о водама (Сл.

гласник РС, бр. 30/2010), Закон о јавном здрављу (Сл. гласник РС, бр. 72/09) и други

пратећи документи.

За реализацију постављених циљева коришћена су следећа стручно-методолошка акта:

6

Извештаји о здравственој исправности воде за пиће из централних водоводних

система института и завода за јавно здравље на територији Републике Србије за

2012. годину

Извештај о кретању заразних болести у Републици Србији за 2012. годину

Правилник о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ, бр. 42/ 98)

Од дескриптивних статистичких метода коришћени су:

Израчунавање релативних бројева и индекса

Груписање, графичко и табеларно приказивање података

РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ИСПРАВНОСТИ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

У периоду јануар–јун 2013 године на територији Републике Србије у 25 области укупно

је контролисано 153 централних водоводних система и то 112 у централној Србији и 41

у Војводини.

Број контролисаних централних водоводних система по областима, на територији

Републике Србије као и број контролисаних водовода по групама у односу на

исправност приказани су у табели 1. Број контролисаних централних водоводних

система за централну Србију и Војводину приказан је у табели 2.

Табела 1. Број контролисаних централних водоводних система у Републици Србији за период 1.1.2013 – 30.06. 2013. година по областима

ОБЛАСТ

број број број

бр. контролисаних бр. исправних централних централних централних

централних централних водоводних водоводних водоводних

водоводних водоводних система са система са система са

система система физ.- хем. микробиолошком удруженом

неисправношћу неисправношћу неисправношћу

СЕВЕРНОБАЧКА 3 0 1 0 2

7

ЗАПАДНОБАЧКА 4 0 0 1 3

ЈУЖНОБАЧКА 10 4 2 0 4

СЕВЕРНОБАНАТСКА 6 0 1 0 5

СРЕДЊЕБАНАТСКА 5 0 1 0 4

ЈУЖНОБАНАТСКА 8 1 0 2 5

СРЕМСКА 5 2 3 0 0

МАЧВАНСКА 8 8 0 0 0

КОЛУБАРСКА 6 6 0 0 0

ПОДУНАВСКА 4 4 0 0 0

БРАНИЧЕВСКА 8 5 2 1 0

ШУМАДИЈСКА 7 5 2 0 0

ПОМОРАВСКА 6 5 1 0 0

БОРСКА 5 1 1 2 1

ЗАЈЕЧАРСКА 4 3 0 1 0

ЗЛАТИБОРСКА 11 5 0 6 0

МОРАВИЧКА 4 4 0 0 0

РАШКА 5 4 1 0 0

РАСИНСКА 6 5 0 0 1

НИШАВСКА 6 5 1 0 0

ТОПЛИЧКА 4 3 1 0 0

ПИРОТСКА 3 2 0 1 0

ПЧИЊСКА 8 7 0 0 1

ЈАБЛАНИЧКА 10 9 0 1 0

БЕОГРАДСКА 7 2 1 2 2

УКУПНО 153

100%

90

58,82

18

11,76

17

11,11

28

18,30

ВОЈВОДИНА

УКУПНО

41

26.79%

7

4,57

8

5,22

3

1,96

23

15,03

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

УКУПНО

112

73.20%

83

54,24

10

6,53

14

9,15

5

3,26

8

Табела 2. Број контролисаних централних водоводних система у централној Србији и Војводини за период 1.1.2013– 30.6. 2013.

ОБЛАСТ

Број контролисаних централних водоводних система

исправни централни

цен.вод.системи само са

цен.вод.системи само са цен.вод.системи са

водоводни системи

н (%)

физ.хем. неисправношћу

н (%)

микробиол. неисправношћу

н (%)

удруженом неисправношћу

н (%)

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

112

100% 83 (74,10) 10 (8,92 ) 14 (12,5 ) 5 (4,06)

ВОЈВОДИНА 41

100% 7 (17,07 ) 8 (19,51) 3 (7,31 ) 23 (56,09)

У првих шест месеци 2013. године на физичко-хемијску исправност испитано је укупно

28.657 узорака воде за пиће, од којих је 4024 или 14,04% неисправнo. Највећи

проценат узорака са физичко-хемијском неисправношћу регистрован је у

Средњебанатској области и износи 96,38%, затим Севернобанатској 79,48% и Сремској

области 59,10%, док у Колубарској и Пиротској области нема физичко-хемијски

неисправних узорака (табела 3).

Табела 3. Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на физичкo- хемијску исправност у Републици Србији по областима за период 1.1.2013 – 30.6.2013.

ОБЛАСТ

број број узорака проценат узорака

испитиваних који не који не

узорака одговарају одговарају

9

воде за пиће Правилнику Правилнику

СЕВЕРНОБАЧКА 473 168 35,51

ЗАПАДНОБАЧКА 697 159 22,81

ЈУЖНОБАЧКА 3577 183 5,11

СЕВЕРНОБАНАТСКА 1209 961 79,48

СРЕДЊЕБАНАТСКА 332 320 96,38

ЈУЖНОБАНАТСКА 1045 496 47,46

СРЕМСКА 839 496 59,1

МАЧВАНСКА 959 38 4,10

КОЛУБАРСКА 582 0 0,00

ПОДУНАВСКА 742 4 0,53

БРАНИЧЕВСКА 754 101 13,39

ШУМАДИЈСКА 1174 176 14,99

ПОМОРАВСКА 973 36 3,69

БОРСКА 631 63 9,98

ЗАЈЕЧАРСКА 466 20 4,29

ЗЛАТИБОРСКА 1267 74 5,84

МОРАВИЧКА 1211 2 0,16

РАШКА 718 130 18,1

РАСИНСКА 1271 53 4,16

НИШАВСКА 2515 26 1,03

ТОПЛИЧКА 220 17 7,72

ПИРОТСКА 451 0 0,00

ПЧИЊСКА 1130 28 2,48

ЈАБЛАНИЧКА 559 1 0,18

БЕОГРАДСКА 4862 472 9,70

УКУПНО 28.657 4024 14,04

На микробиолошку исправност је испитано 31.067 узорака воде. Од тог броја 1399 или

4,50% је неисправних узорака. Посматрано по областима, највећи проценат

микробиолошки неисправних узорака воде за пиће регистрован је у Средњебанатској

области 21,08%, Јужнобанатској 16,49%, Западнобачкој 16,13%, и Борској 15,84% док

10

у Рашкој и Подунавској области нема микробиолошки неисправних узорака (табела бр.

4).

Табела 4. Број и проценат испитиваних узорака воде за пиће на микробиолошку

исправност у Републици Србији по областима за период 1.6.2013–30.6.2013.

ОБЛАСТ

број број узорака проценат узорака

испитиваних који не који не

узорака одговарају одговарају

воде за пиће Правилнику Правилнику

СЕВЕРНОБАЧКА 651 50 7,68

ЗАПАДНОБАЧКА 725 117 16,13

ЈУЖНОБАЧКА 3577 35 0,97

СЕВЕРНОБАНАТСКА 1767 264 14,94

СРЕДЊЕБАНАТСКА 332 70 21,08

ЈУЖНОБАНАТСКА 2189 361 16,49

СРЕМСКА 851 18 2,1

МАЧВАНСКА 959 13 1,39

КОЛУБАРСКА 582 0 0,00

ПОДУНАВСКА 746 0 0,00

БРАНИЧЕВСКА 761 3 0,39

ШУМАДИЈСКА 1174 1 0,08

ПОМОРАВСКА 973 48 4,93

БОРСКА 631 100 15,84

ЗАЈЕЧАРСКА 466 19 4,07

ЗЛАТИБОРСКА 1267 87 6,86

МОРАВИЧКА 1270 1 0,08

РАШКА 718 0 0,00

РАСИНСКА 1217 38 3,12

НИШАВСКА 2989 3 0,01

11

ТОПЛИЧКА 220 2 0,90

ПИРОТСКА 451 8 1,77

ПЧИЊСКА 1130 4 0,35

ЈАБЛАНИЧКА 559 3 0,54

БЕОГРАДСКА 4862 154 3,16

УКУПНО 31067 1399 4,50

I Централни водоводни системи са задовољавајућим квалитетом воде за пиће (исправни водоводни системи)

Од укупно 153 контролисаних водовода у Србији 90 или 58,82% су исправни, односно

имају мање од 5% микробиолошки и мање од 20% физичко-хемијски неисправних

узорака воде и то у централној Србији 54,24% и у Војводини 4,57%. Од укупног

броја контролисаних водовода у централној Србији (112) исправних водовода је 83

или 74,10%.

У Војводини од укупно 41 контролисаних водоводних система 7 или 17,07% су

исправни (табела 2). Централни водоводни системи са задовољавајућим квалитетом

воде за пиће (исправни водоводни системи) приказани су у табели 5.

Табела 5. Исправни централни водоводни системи у Републици Србији за период 1.61.2013 - 30.6. 2013.

редни

број

централни

водоводни систем

проценат физ.- хем.

неисправности

проценат микроб.


1 НОВИ САД 3,70 0,53

2 БАЧКА ПАЛАНКА 0,00 2,38

3 БЕЧЕЈ 2,22 2,23

4 БЕОЧИН 4,35 0,00

5 ПАНЧЕВО 0,46 4,01

6 РУМА 7,89 0,00

12

7 СРЕМСКА МИТРОВИЦА 3,5 0,69

8 ШАБАЦ 1,11 0,56

9 ЛОЗНИЦА 1,01 1,0

10 МАЛИ ЗВОРНИК 0,79 0,00

11 ВЛАДИМИРЦИ 12,00 4,67

12 ЉУБОВИЈА 3,57 0,89

13 БОГАТИЋ 0,00 0,00

14 КРУПАЊ 8,51 0,00

15 ВАЉЕВО 0 0

16 МИОНИЦА 0 0

17 ОСЕЧИНА 0 0

18 УБ 0 0

19 ДИВЧИБАРЕ 0 0

20 ЉИГ 0 0

21 СМЕДЕРЕВО 0,27 0.00

22 РАДИНАЦ 1,72 0

23 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 0.00 0

24 ВЕЛИКА ПЛАНА 0.00 0

25 ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ 0 0

26 ГОЛУБАЦ 4,00 0

27 КУЧЕВО 0.00 0.00

28 ПОЖАРЕВАЦ 6,65 0.00

29 ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ 4,48 0,00

30 КРАГУЈЕВАЦ 0 0,27

31 ТОПОЛА 0 0

32 БАТОЧИНА 0,00 0,00

33 AРАНЂЕЛОВАЦ 0.00 0.00

13

34 КНИЋ 0.00 0

35 ЋУПРИЈА 13,11 4,01

36 СВИЛАЈНАЦ 0.00 2.05

37 СЈЕНИЦА 0.00 2.78

38 ПРИЈЕПОЉЕ 9.91 3.60

39 ВАРВАРИН 12,37 1,03

40 ПРИБОЈ 0.00 2,68

41 ПАДИНСКА СКЕЛА ПКБ 13,33 2,08

42 БЕОГРАД 0,49 1,75

43 ПАРАЋИН 2,38 3,27

44 ЈАГОДИНА 0.00 1,96

45 ДЕСПОТОВАЦ 0 3,33

46 НЕГОТИН 1.08 3,36

47 КЊАЖЕВАЦ 8.00 0.00

48 ЗАЈЕЧАР 0.85 0,83

49 БОЉЕВАЦ 112,06 1,72

50 УЖИЦЕ 3,48 4,35

51 АРИЉЕ РЗАВ 0.00 2,76

52 ИВАЊИЦА 0.00 0.00

53 ЧАЧАК 0 0

54 ЛУЧАНИ 0 0

55 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 0,57 0,28

56 КРАЉЕВО 0.00 0.00

57 РАШКА 0.00 0.00

58 ВРЊАЧКА БАЊА 1,62 0.00

59 НОВИ ПАЗАР 0,35 0.00

60 БРУС 0.00 1.03

14

61 КРУШЕВАЦ 0,11 0,32

62 АЛЕКСАНДРОВАЦ 11,11 4.44

63 ТРСТЕНИК 00.00 0.00

64 НИШ 0,04 0,00

65 АЛЕКСИНАЦ 0,62 1,23

66 РАЖАЊ 18,75 0,20

67 СВРЉИГ 15,79 1,72

68 ГАЏИН ХАН 3,13 0.00

69 ЖИТОРАЂА 0,02 1,75

70 КУРШУМЛИЈА 0.00 0.00

71 ПРОКУПЉЕ ПРОКУПЉЕ 11,72 0,69

72 ПИРОТ 0 0,59

73 ДИМИТРОВГРАД 0 4,10

74 БОСИЛЕГРАД 0.00 0.00

75 ПРЕШЕВО 0.00 0.00

76 БУЈАНОВАЦ 0,81 0

77 ВЛАДИЧИН ХАН 0 0

78 СУРДУЛИЦА 10,26 0

79 ТРГОВИШТЕ 0 0

80 ВРАЊЕ 0,28 0,14

81 БОЈНИК 0.00 0.00

82 ВУЧЈЕ 0.00 0.00

83 ЛЕСКОВАЦ 0,34 0,34

84 СИЈАРИНСКА БАЊA 0 0

85 ВЛАСОТИНЦЕ 0 0

86 ГРДЕЛИЦА 0.00 0.00

15

87 МЕДВЕЂА 0.00 0.00

88 ПРЕДЕЈАНЕ 0 0

89 ЦРНА ТРАВА 0 0

90 БЕОГРАД 1,75 0,49

II. Централни водоводни системи само са физичко-хемијском неисправношћу

Резултати физичко-хемијског испитивања узорака воде за пиће из централних

водоводних система у Републици Србији у периоду јануар–јун 2013. показују да од

укупног броја контролисних водовода (153) 18 или 11,76% водовода има само физичко-

хемијску неисправност у више од 20% испитиваних узорака годишње, и то у

централној Србији 10 или 6,53% и у Војводини 8 или 5,22% (табела 1).

Од укупног броја контролисаних водовода у централној Србији (112) са физичко-

хемијском неисправношћу има 10 или 8,92% (табела 2).

Од укупног броја контролисаних водовода у Војводини (41) са физичко-хемијском

неисправношћу има 8 или 19,51% (табела 2).

Централни водоводни системи са физичко-хемијском неисправношћу у Републици

Србији за период јануар–јун 2013. приказани су у табели 6.

16

Табела 6. Централни водоводни системи само са физичко-хемијском неисправношћу

за период 1.1.2013 – 30.6. 2013.

редни

број

централни




1 ТЕМЕРИН 100,00

2 СЕНТА 100,00

3 ЛАПОВО 100,00

4 ЖАБАРИ 100,00

5. ТИТЕЛ 95,24

6. МЕРОШИНА 94,44

7. ИНЂИЈА 93,9

8. СТАРА ПАЗОВА 93,04

9. ТУТИН 87,50

10. МАЛИ ИЂОШ 75,51

11 ШИД 71,64

12 КОСТОЛАЦ 70,83

13 БЛАЦЕ 59,38

14. СОПОТ 54,30

15 РАЧА 50,00

16 ДОЊИ МИЛАНОВАЦ 50,00

17. БАЧКА ТОПОЛА 37,84

18. РЕКОВАЦ 36,33

17

III. Централни водоводни системи само са микробиолошком неисправношћу Резултати микробиолошких испитивања узорака воде за пиће из централних

водоводних система за период јануар–јун 2013. године показују да у Републици Србији

укупно има 17 или 11,11% водовода само са микробиолошком неисправношћу у више

од 5% испитиваних узорака воде годишње, и то у централној Србији 14 или 9,15% и у

Војводини 3 или 1,96% водовода (табела 1).

Од укупног броја контролисаних водовода у централној Србији (112) са

микробиолошком неисправношћу има 14 или 12,5% (табела 2).

Од укупног броја контролисаних водовода у Војводини (41) са микробиолошком

неисправношћу има 3 или 7,31% водовода (табела 2).

Централни водоводни системи само са микробиолошком неисправношћу у Републици

Србији за период јануар–јун 2013. година приказани су у табели 7.

Табела 7. Централни водоводни системи само са микробиолошком неисправношћу за период 1.1.2013 -30.6. 2013.

редни

број

централни




1. НОВА ВАРОШ 30,58

2. СОКО БАЊА 27,27

3. ОПОВО 27,08

4. KОВИН 9,89

5. АРИЉЕ ЗЕЛЕН 23,64

6. КОСЈЕРИЋ 23,64

7. ЧАЈЕТИНА 12,68

18

8. ОБРЕНОВАЦ 9,52

9. АПАТИН 8,84

10. КЛАДОВО 8,57

11. БОР 8,55

12. БАЈИНА БАШТА 8,53

13. БЕЛА ПАЛАНКА 7,14

14. ЖАГУБИЦА 6,70

15. ЛАЗАРЕВАЦ 5,59

16. ПОЖЕГА 5,43

17. ЛЕБАНЕ 5,34

V. Централни водоводни системи са „удруженом” неисправношћу

Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Србији (153), високоризичних,

односно водовода са „удруженом неисправношћу” у периоду јануар–јун 2013. има 28

или 18,30% и то у централној Србији 5 или 3,26% и у Војводини 23 или 15,03% (табела

1).

Од укупног броја контролисаних водовода у централној Србији (112) са удруженом

неисправношћу има 3 или 4,06% (табела 2).

Од укупног броја контролисаних водовода у Војводини (41) са удруженом

неисправношћу има 23 или 56,09% водовода (табела 2).

Централни водоводни системи са „удруженом неисправношћу су приказани у табели 8.

19

Табела 8. Централни водоводни системи са „удруженом” неисправношћу за период 1.1.2013 – 30.6. 2013.

редни

број

централни






1. БАЧ 100 83,51

2. ЖИТИШТЕ 100 53,33

3. ЋИЋЕВАЦ 100 50,00

4. БАЧКИ ПЕТРОВАЦ 100 38,10

5. НОВИ БЕЧЕЈ 100 23,33

6. ПЛАНДИШТЕ 100 20,83

7. КИКИНДА 100 15,87

8. ЗРЕЊАНИН 100 14,37

9. СЕЧАЊ 100 13,33

10. КОВАЧИЦА 100 13,13

11. АДА 100 9,37

12 НОВА ЦРЊА 100 8,36

13 СРБОБРАН 100 6,67

14 КУЛА 99.21 22,83

15 СОМБОР 17,69

16 МЛАДЕНОВАЦ 89.56 8,24

17 ГРОЦКА 76.14 11,127

18 ЧОКА 67.20 21,50

19 ВЛАСИНА 58.82 5,88

20 ВРШАЦ 56.81 20,00

21 АЛИБУНАР 54.55 10,00

22 НОВИ КНЕЖЕВАЦ 46.73 16,30

23 КАЊИЖА 42.58 21,50

24 ВРБАС 40.20 11,76

25 БЕЛА ЦРКВА 34.14 24,60

20

26 МАЈДАНПЕК 30.33 15,74

27 СУБОТИЦА 29.43 8,98

28 OЏАЦИ 20.45 6,82

Централни водоводни системи у општинама на територији Косова и Метохије које

контролише Завод за јавно здравље у Косовској Митровици показују да од укупно пет

контролисаних централних водовода три су високоризична односно са „удруженом

неисправношћу” (Лепосавић, Звечан и Косовска Митровица), један водовод припада

групи водовода са физичко-хемијском неисправношћу (енклаве), а један водовод је

исправан (Зубин Поток). Укупно је на физичко-хемијску исправност контролисан 531

узорак воде за пиће од којих не одговара Правилнику 155 или 29,19% узорака, а на

микробиолошку исправност 532 узорка од којих 57 или 10,71% не одговара

Правилнику.

АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ПО ОБЛАСТИМА

Севернобачка област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и колиформних бактерија

фекалног порекла (Мали Иђош), а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности

су повећане вредности амонијака, гвожђа и повећана мутноћа.

Западнобачка област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и сулфидоредукујућих

клостридија, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане

вредности амонијака, гвожђа и повећана потрошња КМnO4.

Јужнобачка област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних

21

бактерија, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности

амонијака, повећана мутноћа, повећана потрошња КМnO4.

Севернобанатска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и стрептокока фекалног

порекла, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности

амонијака, повећана боја и повећана потрошња КМnO4.

Средњебанатска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија, а најчешћи узроци физичко-

хемијске неисправности су повећане вредности амонијака, боја и повећана потрошња

КМnO4.

Јужнобанатска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


хемијске неисправности су повећане вредности мангана, гвожђа, амонијака и мутноћа.

Сремска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


хемијске неисправности су повећане вредности мангана, амонијака и нитрита.

Мачванска област – у малом проценту узорака који не одговарају Правилнику

најчешћи узроци микробиолошке неисправности су повећано присуство аеробних

мезофилних бактерија и присиство Е. coli, а најчешћи узроци физичко-хемијске

неисправности су повећане вредности гвожђа и резидуалног хлора.

Колубарска област – нема микробиолошки и физичко-хемијски неисправних узорака

воде за пиће.

Подунавска опбласт – испитивани узорци воде су микробиолошки исправни, а

најчешћи узрок физичко-хемијске неисправности је електропроводљивост.

Браничевска област – у малом проценту узорака који не одговарају Правилнику


22

мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, а најчешћи узроци физичко-

хемијске неисправности су повећане вредности нитрата, електропроводљивост и

мутноћа.

Шумадијска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

присуство укупних колиформних бактерија, а најчешћи узроци физичко-хемијске

неисправности су повећане вредности мангана, амонијака и КМnO4.

Поморавска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и стрептокока фекалног

порекла, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности

нитрита и мутноћа.

Борска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


хемијске неисправности су повећане вредности КМnO4 и мутноћа.

Зајечарска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


хемијске неисправности су повећане вредности КМnO4 и мутноћа.

Златиборска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и укупне колиформне

бактерије, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности

резидуалног хлора и мутноћа.

Моравичка област – у малом проценту узорака који не одговарају Правилнику


мезофилних бактерија, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су

повећане вредности КМnO4 и амонијак.

Расинска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


23


резидуалног хлора, мутноћа и нитрати.

Нишавска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су



КМnO4, мутноћа и електропроводљивост.

Топличка област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су


хемијске неисправности су повећане вредности мутноће, боја и нитрити.

Пиротска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија, псеудомонас аеругиноса и

укупне колиформне бактерије, а испитивани узорци воде су физичко-хемијски

исправни.

Јабланичка област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су

укупне колиформне бактерије, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су

повећане вредности мутноће, мангана и алуминијума.

Пчињска област – најчешћи узроци микробиолошке неисправности су повећано

присуство аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, а

најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности КМnO4,

мутноћа и боја.

Београдска област и град Београд – најчешћи узроци микробиолошке неисправности

су повећано присуство аеробних мезофилних бактерија, укупних колиформних

бактерија и колиформних бактерија фекалног порекла, а најчешћи узроци физичко-

хемијске неисправности су повећане вредности за мутноћу, гвожђе, амонијак и

нитрити.

Косовско-митровачке општине – најчешћи узроци микробиолошке неисправности

су повећано присуство аеробних мезофилних бактерија, укупних колиформних

24

бактерија и колиформних бактерија фекалног порекла и Е.coli, а најчешћи узроци

физичко-хемијске неисправности су повећане вреднности КМnO4 и мутноћа.

Здравствени аспект квалитета воде за пиће из контролисаних

централних водоводних система

Здравствени аспект воде за пиће се процењује на основу физичко-хемијских и

бактериолошких параметара који имају већи здравствени значај.

Најчешћи узроци бактериолошке неисправности воде за пиће из контролисаних

водоводних система у првих шест месеци 2013. године је био повећан број аеробних

мезофилних бактерија, које имају мањи хигијенско-епидемиолошки значај и немају

утицаја на здравље.

У првих шест месеци 2013. године није регистрована ниједна хидрична епидемија

услед коришћења воде за пиће из контролисаних централних водоводних система.

Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја,

повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као и повећан

утрошак калијум-перманганата. Већина узрочника физичко-хемијске неисправности

утиче на органолептичка својства воде а нема утицаја на здравље, док неки узрочници

неисправности припадају групи токсичних и канцерогених материја и имају утицаја на

здравље. Подаци о болестима повезаним са хемијском контаминацијом се не прате.

Documents

Sestomesecni izvestaj, LEKTORISANO · РАШКА 718 130 18,1 РАСИНСКА 1271 53 4,16 НИШАВСКА 2515 26 1,03 ТОПЛИЧКА 220 17 7,72 ПИРОТСКА 451 0 0,00