Senekino Otikvljenje Bozanskog Klaudija

Senekino Otikvljenje boanskog Klaudija

Seneka, stoik ili kinik

Teko je o Seneki napisati neto to neko nije ve ranije zakljuio neto novo, teko da je mogue. Promeniti perspektivu, to nije nezamislivo, samo mora da bude uverljivo, i jasno kao posledica ozbiljnih razmatranja. Tako se meni Seneka ukazao u neto drugaijem svetlu od onog u kom ga posmatraju nai prouavaoci koji su se bavili njegovim ivotom i delom.

U svim renomiranim i relevantnim prirunicima antike i svetske knjievnosti, koji na neki nain prouavaju, ili samo uzgred dotiu njegov ivot i delo, na samom poetku stoji: Lucije Anej Seneka Mlai Filozof, bio je rimski politiar, filozof i pisac, koji je iveo u vreme prelaza stare u novu eru (u kalendarskom i politikom smislu), u vreme Avgusta, Tiberija, Klaudija, Kaligule i Nerona. Uglavnom ovako nekako, ali uvek tim redosledom. Svi ostali biografski podaci o njegovom ivotu, ma kako znaajni i autentini bili, nisu uticali na njegovo knjievno delo, a istorija ga, iako je bio Neronov vaspita i glavni savetnik, ipak pamti najpre kao proliferantnog pisca. Samo tako. Ne kao uticajnog politiara, vrsnog retora, filozofa, tragediografa, epistolografa ili esejistu, to bi on verovatno eleo, ve kao pisca koji se svime pomenutim bavio. Daleko od toga da je ono to nam je od njegovog obimnog opusa ostalo bilo samo u knjievnom smislu znaajno. Istorija civilizacijskog napretka i te kako pamti njegovo ime i ne pominje ga usput ili uzalud, ali zato svako pominjanje radja neku moralnu dilemu ili podstie na razmatranja iz oprenih uglova. Pisao je Dijaloge etike rasprave na temu sree, gneva, duevnog spokojstva, postojanosti, trajanju ivotau duhu eklektikog stoicizma, a sam je u ivotu na carskom dvoru iveo u atmosferi prenaglaene mediokrizije, i u tome se, sve do kraja, veoma dobro snalazio, ivotom veoma nestabilne prirode, to zapravo politika i uini od oveka. Osim toga Pisma Luciliju zbirka moralno filozofskih pisama, koja se smatra njegovim najuspelijim delom, jeste znaajna u knjievnom smislu, ali u filozofskom i etikom, nema prouavaoca koji se u nekom momentu nije upitao ko li mu je, do njegovih sopstvenih ambicija, mogao pridodati epitet Filozof, kada je iveo ivotom toliko suprotnim od onoga to je u svojim filozofskim radovima propagirao. Naglaeni stoicizam u nekim radovima sam bi pobijao u onim drugim, prikriveno iekujui da e izvor njegovih trenutnih muka biti udaljen sa politike scene, a zatim se netedimice obruavao na ivot i delo dotinog. Njegova otra invektiva nije zaobila ni jednog savremenika (osim, naravno, Nerona koga nije preiveo), a otrica njegovog pera sezala je ak i u bliu prolost. Pa ipak, tradicija ga ne pamti kao satiriara, pre i kao naunika, jer su njegovi Problemi prirode u potonjim vekovima sluili kao nezaobilazan udbenik. Pisao je on i tragedije po uzoru na grke klasike, ali sa raznim preterivanjima, prenaglaenom retorinou i elementima nasilja, po uzoru na ukus rimske publike, iako nisu bile namenjene scenskom izvoenju. Izvrile su one neobino snaan uticaj na potonju evropsku dramu, u prvom redu na italijanske renesansne i engleske elizabetanske pisce, a teorija svetske knjievnosti ga, opet, pre pominje kao autora jedinog primera fabule pretekste Oktavija jedina sauvana drama sa nacionalnom rimskom sadrinom. Senekini filozofski eseji su silno, iako pomalo paradoksalno, uticali na humaniste poput Petrarke, Erazma, Bekona i Montenja.

I tako, imajui u vidu njegov celokupan ivot, obiman opus raznovrsne sadrine, politiko angaovanje i istorijski kontekst, Seneka je zapravo pravi rimski prototip legendarnog Menipa iz Gadare, rodonaelnika knjievnog anra menipske satire, a c Divi Claudii najbolji primer te vrste koju u Rim prenosi Varon a Seneka usavrava. To je menipska satira u kojoj se u prozimetru mea stil slubenog protokola sa svakodnevnim govorom uz prisustvo mnogobrojnih jezikih igrarija; poev od naslova do grkih stihova i reenica, a sve u cilju ismevanja uenosti budalastog Klaudija. Prisutni su svi elementi menipske satire, samo su neki od njih vie naglaeni.

No, ne bi se svi kritiari sa mnom saglasili. Verovatno s razloga to je menipska satira u antici bila neimenovana, te o anru nije moglo biti govora, niti o delima u vidu komentara savremenika ili neto kasnijih autora slinih dela. Stoga jo i danas ima onih koji smatraju da je menipska satira usputni dogaaj na knjievnoj sceni antike, te sama po sebi ne zavreuje posebnu panju, ve je treba posmatrati u okvirima poznatih i prihvaenih knjievnih vrsta. Da je tretirana kao podvrsta satire, nimalo ne udi jer u II veku pre n.e. Lucilije stvara satiru, onaj knjievni anr koji je poznat kao potpuno rimski, te u tom svetlu verovatno nije imalo smisla posezati za grkim uzorima. Ima i onih kritiara koji posmatraju Otikvljenje kao satiru na temu apoteoze i kao proznu invektivu. Darko Novakovi zakljuuje: po formi menipska satira, u sutini invektiva, ona je velikim delom anrovski nepredvidljiva tvorevina koja sa punim pravom od itaoca zahteva poseban misaoni napor. Novakovi, dakle, priznaje uticaj knjievne tradicije, ali ne menipske satire s obzirom da je bila neimenovana, te praktino poetoloki nesankcionisana podvrsta, ve ukazuje na slinost sa stihovanom ili proznom invektivom. Otra uvreda na raun linosti, potvreni je oblik komunikacije u kulturnim krugovima starog Rima jo od vremena Nevija (III vek pre n.e.). Poznat je njegov napad na politiki poguban rod Metela i njegova izreka: Meteli su kob rimska kao konzuli, a za njom sledi itav niz stihovanih i proznih sastava u kojima je uvredljivost bila obavezna a duhovitost poeljna. Lucilije, u prvoj knjizi satira, napada Lucija Kornelija Lentula; Katulove uvredljive rugalice su jo zajedljive i prilino bezobzirne; tu su i Marcijalovi epigrami koji kao novinu unose tabuiranu, neobino vulgarnu leksiku. S druge strane, prozne invektive su deo retorske tradicije (odakle i potie sam naziv), veoma uticajno politiko oruje, koje nalazimo u govorima Katona, Scipiona Emilijana, Graja Graha, Cicerona (u koga i dostiu vrhunac).

Ne moe se porei da je stihovna i prozna invektiva idejno uticala na Seneku, kome je ona kao vrsnom retoru svakako bila veoma bliska, ali se i ona javlja u parodiranom obliku. Sve vreme prisutni su pro et contra elementi Klaudijeva sluaja i to pre kao ilustracija svetova kroz koje prolazi, nego to su krucijalni za samu njegovu sudbinu. U uvodu se itaocima predstavlja pripoveda u duhovitom i samoparodirajuem tonu. On se poziva na sopstvenu nepristrasnost, objektivno prikazivanje, istorijskih injenica i svedoka, ali ipak priznaje da je ono to sledi la i da mu je izvor nepouzdan. Parodiranjem istoriografije i epske poezije eleo je da postigne, ne toliko duhovitost, ve da stvori ironini okvir u kom e izneti ono to pripoveda i njegov izvor imaju da kau. Uvod je u Varonovom stilu, ali vei deo teksta obiluje Senekinim inovacijama to ga pre vezuje za Menipa. Klaudije, (anti)junak satire, nije jedini prezrenja vredan koji eli boanske poasti. Seneka pominje i skandaloznu Drusilu i omraenog Tiberija, Herkulovo indentifikovanje sa Klaudijevim sluajem (budui da su obojica prikazani kao budale koje juriaju na skuptinu), parodiranu skuptinu bogova kojom predsedava Jupiter (ije je pravo na taj poloaj takoe dovedeno u pitanje), i nagovetava da e ono to sledi biti daleko vie od line invektive.

Sve je parodirano i svi umeani likovi su ismejani a do pouke vodi autor koji se i sm podsmeva sebi i svome delu. injenica, za ovo u samom delu nema direktnih dokaza, niti se bilo ta slino pominje, niti implicitno na to ukazuje, to je nanovo menipovski element: tu je a neuhvatljivo je, prikriveno metaforom i erudicijom. Ne moemo zanemariti istorijski kontekst, u kom delo nastaje, sa kojim je pripoveda svakako raunao. Dobro je poznato da je Seneka iz progonstva pevao Klaudiju hvalospeve, na iji raun sastavlja duhovitu i surovu satiru i to u isto vreme kada pie pohvalni posmrtni govor koji ita Klaudijev posinak i ubica, Neron, inae tienik i uenik moraliste Seneke. Ne treba zaboraviti da menipska satira uvek rauna na publiku, a Senekini su savremenici svega pomenutog bili svesni, i upravo su propratne okolnosti doprinele kompletiranju menipovskog u vidu samoparodije autora i pripovedaa. Svi ostali menipovski elementi su oigledni. U ovom sluaju ak postoji pravi lik i pravi zaplet. Klaudije umire i poinju njegova posmrtna ponienja. Tu je nezaobilazna fantastina pria Klaudijevo putovanje na nebo se zavrava tragino odbijen mu je zahtev da postane bog te biva poslan u podzemni svet, a pored zemlje prolazi upravo u vreme sopstvenog sprovoda, to ga veoma dirnu, te konano stie u Had, no biva izveden pred Eaka, koji ga osuuje za zloine, mada se na samom kraju ini kao da i nije uistinu za njih kanjen. Tu je, dakle, scena vieznanog mizanscena, nepouzdan pripoveda i nekompetentan izvor informacija, a pouka je sada neskrivena.Senekina menipska satira se odigrava na tri scene, te i nije paradigma anra ve predstavlja skup svih moguih menipovskih elemenata. To je kombinacija fantastinog putovanja na nebo i silaska u podzemni svet, sluaj jedinstven u antikoj literaturi. Tradicija menipske satire koristila je kiniarsku kataskopiju za stvaranje slikanje posmatraa sveta od dole: Menipova Nekromantija, Lukijanova Nekyomantia, Timarion, Mazaris ili od gore: Varonov Endimion, Lukijanov Ikaromenip sa idejom pronalaenja istine. Meutim, Seneka prvi slika posmatraa celog sveta jer samo njegov Klaudije putuje i na nebo i pod zemlju u okviru jedne satire, i to sa osnovnom idejom, potrage za znanjem.

U priama o putovanju u svet mrtvih, glavni lik se ili vraa ili ne, a tada mora pronai svoje mesto meu senima. To je sluaj sa Lukijanovim Dijalozima mrtvih u kojima Lukijan prikazuje mrtvog racionalistu Menipa prinuenog da u njemu i ostane za razliku od Nekyomantije. Ukoliko je povratak mogu, onda se putovanje dogaa u snu (kao u Endimionu i Timarionu) ili je to stvarni silazak u potrazi za znanjem, sledei primer Odiseja u XI pevanju Odiseje, ili radi ponovnog dovoenja mrtvog meu ive to je sluaj sa Orfejevim putovanjem i Dionisovim silaskom u Aristofanovim abama. Budalasti Klaudije je mrtav i njegova putovanja nisu potraga za znanjem te mora nai svoje mesto meu mrtvima.

Klaudije tikvan otkriva ludosti svetova koji bi trebali da mu sude, to kod itaoca raa izvesnu simpatiju prema Klaudiju uhvaenom u zamku besmisla. Ismevajui smuenost Klaudija, pripoveda u nedvosmisleno podrugljivom tonu prikazuje njegov put do saznanja sopstvenih grehova, mada on njih ne uvia, pri emu se mane ostalih ukazuju u nita manje kominom tonu. Scena umiranja, pomirenje izmeu Klaudija i Herkula, pogrebna alopojka i promene u odlukama o kazni koju Klaudije treba da podnosi, Senekin su doprinos stvaranju anra, kao i postojanje junaka, koji nije predstavljen kao monstruozan, ve povremeno i kao patetian lik.

Seneka je zapravo, rimsku temu predstavio u grkoj formi. U Varona je bilo nagovetaja transformacije Menipovog prozimetra u dramu u malom, neto to bismo danas mogli doiveti kao scenski prikaz. Tu je pripoveda, scena na kojoj likovi kroz dijalog vode publiku do saznavanja istine. Seneka ide dalje i od nasleene forme menipske satire, stvara pravi dramski tekst, te paljiv italac moe uoiti emu: prolog i sedam scena, sveznajueg pripovedaa i sluajne komentatore koji vode rauna o budnosti publike, ak didaskalije. Stie se utisak da bi sm Seneka, samo da su mu latinski pravopis i knjievni doivljaj to omoguavali, oslobodio prozni tekst frigidnosti forme i dao ga u ivljem izdanju. Nakon dva poglavlja uvoda, Otikvljenje se moe podeliti u sedam scena: 1) Klaudijevo umiranje, dogaanje na nebu i pohvala Neronu (3-4), 2) Klaudijev dolazak na nebo (5-6), 3) razgovor sa Herkulom, nakon ega udruuju snage (7- i izgubljeni deo), 4) skuptina bogova i Avgustov govor protiv Klaudija (8-11), 5) dogaanja na zemlji, pogrebna alopojka (12), 6) Klaudijev dolazak u Had i suenje pred Eakom (13-14), 7) Klaudijevo izbavljenje od izvravanja kazne (15).

I naposletku, prvi menipovski element nalazimo u dvojezinom naslovu. Grka re upotrebljena je kao naslov dela u Kasija Diona, grkog istoriara iz II veka n.e. i skovana je prema terminu od to znai tikva ali ne i tikvan. To znaenje donosi metafora vulgarnog latiniteta (cucurbita) ime se iz uzviene perspektive evocira dobro poznat i odbojan sadraj. U rukopisima je kao naslov zabeleeno ala (ili moda igra) o smrti Klaudijevoj (Ludus de morte Claudii) ili Klaudijeva apoteoza u satiri (Claudii per saturam) to je i po obliku naslova i sadrini dela najverovatnije, a da je itavu raspravu i anrovsko neslaganje izazvao neki duhoviti i domiljati prepisiva. On je uneo izmenu u naslovu, i to ba onog primerka koji je doao do Kasija Diona.

ini se da je Otikvljenje boanskog Klaudija u antici bilo mnogo vie menipska satira nego to joj je to doskora priznavala moderna kritika. Iako je Seneka kominim prikazom prikrio poruku satire, Klaudije ipak u svoj svojoj gluposti moe biti posmatra sveta. Emfaza satire nije samo njegova glupost, ni korumpirano i iskrivljeno rimsko drutvo, a ni politike prilike, ve i parodija na raun natprirodnog aparata, ije je pravo da sudi i presudi jednako diskutabilno koliko i pravo samog Klaudija da bude uvrten meu bogove.

Parodija u naslovu ukazuje na parodiranu temu koja pred itaoca iznosi otru satiru na raun rimskog drutva, izvodi na scenu smene likove, koji imaju uvredljive uloge, slue se podrugljivim jezikom u kom su prisutne istorijske, knjievne, mitoloke reminiescencije, igre rei, proverbijalnosti, navodi iz knjievnih dela, mahom grkih autora, jeziki podkontekst, kolokvijalizmi, ak psovke. Senekino Otikvljenje boanskog Klaudija pravi je reprezentativni primer menipske satire po sadraju, formi i jeziku. U njoj je sve dozvoljeno, svi elementi su prisutni, izmeani po elji i mati pripovedaa, a u vidu kaleidoskopa promenljivo birani prema irini percepcije itaoca. I tako, ako su Pisma i Dijalozi uinili da savremeni prouavaoci Seneku nazivaju stoikom, onda Otikveljenje u istorijskom-politikom kontekstu predstavlja sliku kinika, i trai da se njegove pozicije u istoriji filozofije ponovo razmotre u drugaijem svetlu. Seneka

OTIKVLJENJE

BOANSKOG KLAUDIJA

Prolog

(1) elim da pokolenjima za uspomenu ostavim dogaaj, koji se odigrao na nebu trinaestoga oktobra2, one godine kojom je otpoeo najsreniji vek. Nee tu biti ni pokude ni pohvale, ve sama istina3. Ako bi kogod upitao odakle znam, kao prvo, ako ne budem eleo, neu ni odgovoriti. A ko bi me naterao? Znam da sam postao slobodan otkako nas je napustio onaj to istinitom uinio poslovicu treba se roditi kao kralj ili kao budala4. A ako mi se i bude odgovaralo, rei u to mi je na jeziku. A ko je jo od istoriara traio zaklete svedoke? Ako bi i bilo potrebno izvesti svedoka, neka pitaju onoga koji je video5 Drusilu kako se na nebo penje. Taj e rei da je video Klaudija kako ide istim putem, ne ba jednakim korakom6. Hteo on to ili ne, on mora videti ta se sve na nebu dogaa, jer je uvar Apijevog puta7, kojim su, kao to zna8, i boanski Avgust i Tiberije Cezar9 k bozima otili. Da ga neto pita sve bi ti u etiri oka ispriao, ali u prisustvu vie ljudi, re ne bi procedio. Naime, od kako se u senatu zakleo10 da je video Drusilu kako se na nebo penje, i niko mu na tako dobroj vesti nije poverovao, prigodnom se besedom obavezao da vie nikad nee nita prijaviti, tano da na sred trga vidi ubijenog oveka. Ono to sam tada od njega uo, izloiu precizno i doslovce, tako mi njega ivog i zdravog11.

(2) Ve je Feb12 kraim putem skratio svetlo danje, i nasta vreme mranog sna. Pobednica Cintija stade uveavati carstvo svoje, a runa zima ukrase ljupke upati od jeseni bogate, tek i Bah po nalogu ostari13, a retke grozdove vinogradar zakasneli brati.

Mislim da e jasnije biti ako budem rekao: bee mesec oktobar, a dan trinaesti u mesecu. as ti ne mogu tano rei14, jer lake usaglasie se filozofi nego satovi; ipak, bee izmeu dvanaest i jedan.

Koja geaina!15 Svi se pesnici time naslauju i nezadovoljni samo opisom izlazaka i zalazaka Sunca, ni podnevu ne daju mira, a ti e tek olako prei preko tako dobrog sata? Ve je Feb koijom podelio nebeski svod: i blii noi umorne tresao uzde, skrivenom stazom izbledeli vodei sjaj.

Klaudijeva smrt i dogaanja na nebu

(3) Klaudije poe isputati duu, ali izlaz nije mogla pronai. Tada Merkur, koji se vazda naslaivao njegovim genijem, odvede na stranu jednu od triju Parki16 i ree: Zato tako oigledno mui jadnika, eno svirepa? Nee li se ve jednom reiti muka? Ta, ezdesetetiri godine ima kako se bori s duom. Zato zlobnim okom gleda na njega i dravu. Dozvoli da i astrolozi ve jednom kau istinu ta oni ga sahranjuju od kako je postao car, svake godine i svakog meseca. Mada, nije ni udo to gree i to niko nije znao njegov sudnji as, jer nikad niko nije smatrao vanim to je roen. Uini kako valja:

Smrti ga predaj, nek dvorom bolji zavlada praznim!17A na to e Klota Tako mi Herkula18, htedoh mu dodati jo malice vremena, ne bi li i ono zanemarljivo malo to je jo preostalo varvara nagradio dravljanstvom (naime, planirao je da sve Grke, Gale, pance i Britance vidi u togi) no, budui da je odlueno da se neto stranaca ostavi za seme, a i ti to nareuje, neka tako i bude. Tad otvori kutijicu i izvadi tri vretena: jedno bee Augurinovo, drugo Babino i tree Klaudijevo. Potom ree narediu da ova trojica umru iste godine, nablizo da Klaudije poslan na onaj svet, ne ode bez pratnje. Naime, ne bi bio red ostaviti namah samog oveka koji je maloas video tolike hiljade ljudi iza sebe, ispred sebe i onolike svuda okolo. Za prvu pomo, posluie i ova bratija.

(4)Ovo ree te runog vretena predivo smota

i prekinu kraljevsku nit budalastog ivota.

A Laheza skupljene kose i kienih vlasi,

dok joj elo i pramen pijerski lovor krasi,

stade vui od snega niti belje,

kroene rukom sretnom, i voenje tako u prelje

da boju dobiju novu. Sestre se ude poslu tom:

prosta se vuna menja u skupocenu kov,

s krasne se niti sputaju zlatni vekovi ljudski.

Nije tu njima kraj, ve dalje srene niti vuku,

vesele se to rada slatkog punih su ruku.

Sam od sebe posao se vri bez muke ikakve,

sa vretena zamrenog silazi predivo meko.

Savlauju i Pitonove i godine Nestorove.

I Feb je tu, pomae pesmom budunosti se veselei,

sav zadovoljan as ice na citri dira, as vunu dodajui,

njih radine pesmom zabavlja i umor zavarava.

I dok su tako odve hvalile citru i bratovu pesmu

ruke su isprele vie no inae, a sudba je ljudska

prevazila trud za pohvalu. I ree Feb:

Ne skraujte, Parke, niti ivota smrtnog

onog koji meni je slian i stasom i krasom

i ne zaostaje ni pesmom ni glasom. Vekove sree

posustalima donee i zakona muk razbie.

Kako Danica raspruje u beg zvezde,

kako se veernjaa nanovo die kad one dojezde,

kako Sunce sjajno pogleda svet i kola prva

iz zabrana potera, kad mrak shrva

ruiasta Zora da novi uvede dan,

takav je sadanji Cezar i takvog e Nerona

uskoro Rim ugledati. Krasan lik to plamti

sjajem blagim i lepi vrat po kom se rasula vlas.

Tako ree Apolon. A Laheza, koja i sama oveku prelepom bee naklonjena, bi iroke ruke te dade Neronu mnogo i od svojih godina. Naredie, pak, da svi Klaudija na put isprate uz vesele i dobre elje.19

I on zaista ispusti duu, i od tog trena vie nije izgledalo da je iv. Izdahnuo je dok je sluao komedijae, onda razume da ih se ne plaim bez razloga. I poto je ispustio neto jai zvuk na onu stranu, kojom je inae lake glasa od sebe davao, poslednje to su od njega smrtnici uli, bee kuku meni, mislim da sam se uneredio! Ne znam da li je to i uinio, ali je sigurno, da je sve u stanje nereda doveo.20(5) Nema svrhe izlagati ono to se kasnije na zemlji odigralo. Naime, i suvie dobro znate i nema bojazni da e pasti u zaborav ono to je narodno veselje urezalo u pamenje, jer sopstvenu sreu niko ne zaboravlja. Nego, posluajte ta se na nebu zbilo: za istinost je odgovoran izveta.

Dogaanja na nebu

Jupiteru bi javljeno da je doao neko krupna stasa i dobrano sed, da neto preti, neprestano trza glavom i za sobom vue desnu nogu. Upitan koje je narodnosti, odgovorio je, nekakvim nejasnim zvukom i nerazgovetnim glasom. Njegov se jezik ne da razumeti, nije ni grki, ni latinski, niti jezik bilo kog poznatog naroda. Tad Jupiter naredi Herkulu, koji je itav svet protumarao i inilo se da poznaje sve narode, da ode i ispita od koje je fele. Kad ga ugleda, Herkul se u prvi mah silno prepade. On! koji se nijednog udovita nije uplaio. Kad vide novu vrstu lica, neobian hod, glas kakvog nema ni u jedne zemaljske ivotinje, ve promukao i nerazgovetan poput kakve morske nemani, pomisli da mu je upravo pristupio trinaesti zadatak. Pogleda ga malo bolje i po izgledu mu se uini da je ovek. Stoga prie blie i ree, to mu kao kakvom griu i nije bilo teko,

Ko si? Okle si? Gde ti je dom? Gde otac i majka?21Na to se Klaudije obradova to onde bee obrazovanih ljudi i ponada se da e tu biti mesta i za njegove istorijske poduhvate22. Stoga i sam, pokazujui da je Cezar, uzvrati Homerovim stihom:

Vetar, od Troje me nosei, Kikoncima dotera mene.23Ali istini je vie odgovarao sledei, takoe Homerov, stih:

onde ja grad razorih, a ljude pogubih.

(6) Ve bi on bio ubedio Herkula, ne ba tako lukavog, da nije onde bila i Groznica24, koja je napustila svoj hram i jedina sa njim dola, a i sve druge je bogove u Rimu ostavila. Ta taj ree sve same lai govori. Nego, da ti ja kaem25, koja sam toliko godine s ovim ovde ivela: roen je u Lugudunu26, gleda Antonijevog graanina27! Kad ti kaem, roen je esnaest milja od Vijene, pravi Gal. Tako je i uinio ono, to je kao Gal i trebalo da uini zauzeo je Rim28. To ti ja garantujem; da je ovaj roen u Lugudunu, gde je Licin mnoge godine kraljevao29. A ti, koji si pregazio vie sveta nego bilo koji mazgar pod ugovorom30, morao bi poznavati Lugudunce i da izmeu Ksanta i Rodana31 ima poprilian put.

Na to Klaudije planu i razbesni se koliko god je to mogue izvesti mrmljajui. A ta je rekao, e to niko nije razumeo. Otprilike da je zapovedao da se Groznica odvede i da joj se preree grkljan i to onim pokretom mlitave ruke, koja je bila dovoljno vrsta samo za onaj gest kojim je obino ljudima odrubljivao glave. Mogao si pomisliti da su svi onde bili njegovi osloboenici32, toliko niko na njega nije obraao panju.

Klaudije i Herkul udruuju snage

(7) A na to e Herkul Sluaj ti mene! Prestani bulazniti! Doao si ovde, gde mievi gvoe glou33. Nego, bre mi istinu govori da ti ja ne bih te besmislice izbio iz glave. I da bi izgledao to straniji, namesti se kao tragiki glumac34 i ree:

Hajde brzo govori kojim zaviajem i rodom kojim se dii,

da mlatnut ovim deblom na zemljicu ne padne!

Toljaga je ova mnoge kraljeve svirepe stigla!

ta sada isprekidanog glasa jeei progovara?

Koja otadbina, koji rod nepostojanu izrodi glavu?

Potanko kazuj! Ja, dodue, kad ono krenuh u daleko,

u kraljevstvo trolikog kralja35, povezoh sa mora

zapadnog plemenita grla k argivskome gradu,

i videh vis nad rekama dvema,

koji Feb vazda u Zoru obrnut via,

gde Rodan neizmerni hitrom strujom tee,

i Arar36, to je u svome toku kolebljiv,

te tih i miran kraj obala svojih protie.

Nije li ta zemlja hraniteljka duha tvoga?

Ovo je izgovorio u jednom dahu, veoma srano i hrabro, mada jo nije bio duevni mir sasvim povratio, a i strahovao je od bia tikvanovog37. Klaudije, kad vide da pred sobom ima silnog junaka, odustade od mangupiranja i uvide da, iako mu u Rimu nije bilo ravnog, ovde ne uiva isti ugled: svaki je petao na svom bunjitu najjai. I tako, koliko se dalo razumeti, ini se da je rekao sledee:

O Herkule38, najhrabriji me bozima, nadao sam se da e mi se ti nai u pomoi kod drugih bogova, i da mi je neko svedoka zatraio, tebe bih zazvao, jer ti me odlino poznaje. Naime, ako se sea, ja sam bio onaj, koji je u Tiburu, pred tvojim hramom39, po itav dan, u julu i avgustu, pravdu delio. Ti zna kolike sam onde muke pretrpeo dok sam i danju i nou sluao advokate. Da si nekim sluajem na njih naleteo, ma koliko ti mislio da si stvarno jak, pre bi poeleo da oisti Augijine tale40. Ja sam mnogo vie balege izjeo. No, poto hou... 41Upad u skuptinu bogova

(8) (Neko boanstvo se obraa Herkulu) Nije ni udo to si juriao pravo na skuptinu za tebe nema zatvorenih vrata. Nego reci nam, kakav eli da bude taj bog? Epikurovski bog ne moe biti: niti sam ima nekog posla niti druge upoljava. Stoiki? Kako moe biti okrugao kao to kae Varon42 bez glave i bez glavia?

(Drugi bog komentarie) Da ima kod njega neto od stoikog boga, to vidim nema ni srca ni mozga. Tako mi Herkula43, da je kojim sluajem, ovu privilegiju zatraio od Saturna, iji je, inae, mesec proslavljao cele godine, pravi kralj Saturnalija44, ne bi je dobio, a kamoli od Jupitera, koji ga je, koliko je do njega bilo, osudio zbog incesta. Naime, ubio je svog zeta Silana45.(Prvi bog odgovara) Zato, moliu fino? Zato to je ovaj svoju sestru, inae najnestaniju od svih curica, koju su svi zvali Venerom, vie voleo da zove Junona46.(Jo se neko zainteresovao za temu) Zato ba svoju sestru?

(Odgovara neki bog upueniji u sluaj) itaj malo knjige, tupane. U Atini se na to gleda kroz prste, a u Aleksandriji se na to uopte ni ne gleda47.

(Prvi bog uvia teinu sluaja) Zato to sred Rima sve tima, ovaj da nam pravi red? ta mu se u spavaoj sobi dogaa, ne zna, tek strane motri nebeske49. Nije li dovoljno to ima hram u Britaniji, to ga ovi Varvari potuju i kao bogu mu se obraaju! Milostivi tikvane na!50 Nego jo eli da stvarno postane bog!?

(9) Tad se Jupiter opseti da (senatorima) nije dozvoljeno da se izjanjavaju, niti diskutuju dok su u kuriji prisutna privatna lica, te ree sabrani oci, ja sam vam dozvolio da ispitate sluaj a vi ste napravili pravi cirkus51! elim da se pridravate pravilnika! ta e ovaj, ko god i kakav god da je, misliti o nama?

Poto su Klaudija udaljili, prvi za miljenje bi upitan otac Janus. On bee izabran za popodnevnog konzula, koji e slubu preuzeti prvog jula, ovek koji vazda u budunost i u prolost gleda52, koliko je to sa njegovog mesta mogue. On je veoma reito govorio (budui da ivi na trgu, nije ni udo), no, kako to zapisniar nije mogao sve postii, neu ni pominjati, da ne bih izlagao nekim reima drugaijim od onih koje je sam koristio. Dugo je govorio o dostojanstvu bogova i kako ova ast ne treba da se daje svakome.

Nekad je ree velika stvar bila biti bog, a vi ste od toga napravili lakrdiju53. Stoga, da se ne bi kome uinilo da govorim protiv osobe, a ne da razmatram sluaj, predlaem da od dananjeg dana niko ne postaje bog, niko od onih koji hlebom se hrane zemaljskim54, ili od onih koje itorodna zemlja hrani 55. Onaj, koji protivno ovoj senatorskoj odluci, bude oslovljavan ili prikazivan kao bog, da se preda Baba Rogi i o prvim javnim igrama valja ga iibati zajedno sa novoizabranim gladijatorima.

Potom za miljenje bi upitan Diespiter, sin Vike Pote56, i sam novoimenovan konzul, inae lokalni tapkaro. Ovim se, naime, pozivom izdravao obino je preprodavao dravljanstva. U tom trenu prie mu Herkul, onako elegantno, dotakne mu uvce i ree:

Kako je boanski Klaudije u krvnom srodstvu sa boanskim Avgustom, i nita manje sa svojom boanskom babom Avgustom, za koju je sam naredio da postane boginja, i inae mudrou nadaleko ije sve smrtnike, a i od dravnog bi znaaja bilo da postoji neko ko bi sa Romulom mogao vrelu repu derati57, predlaem da boanski Klaudije od danas postane bog isto tako kao to su i oni po vrhovnom zakonu pre njega to postali, i da se ovaj sluaj doda Ovidijevim Metamorfozama58.

Razna su miljenja bila izneta i inilo se da e Klaudije dobiti spor. A Herkul poto je video da je njegova glava na panju, trkao je as vamo as namo i govorio: nemoj biti zloban, ovde se radi o mom sluaju; ako tebi posle neto bude trebalo, na mene moe raunati; ruka ruku mije.

(10) Tada se die boanski Avgust, budui da je i na njega doao red da iznese miljenje, i odra govor u stilu velikog retora.

Sabrani oci ree imam vas za svedoke da ni re nisam rekao otkad sam postao bog. Uvek gledam svoja posla. Ali ne mogu vie da se pretvaram i produavam bol, koji od stida jo tee podnosim. Zar sam radi ovog uspostavio mir i na kopnu i na moru? Stoga li sam obuzdao graanske ratove? Zar sam radi ovog utemeljio zakonodavstvo u Rimu, ukrasio ga umetnikim delima, da... ne nalazim prave rei, sabrani oci, ni jedna ne moe iskazati moje ogorenje. Moram se posluiti onom uvenom izrekom Mesale Korvina59, oveka najvee reitosti: Stidim se vlasti. Ovaj ovde, sabrani oci, to vam se ini da ni mrava ne bi zgazio, tako je lako ljude ubijao kao to pas pia. Ali ta bih ja mogao rei o tolikim i takvim ljudima? Nemam vremena da oplakujem javne nevolje kada mi je pogled uprt na zla u kui, stoga u ona prva zanemariti a izloiti samo ova. Naime, ako moja sestra ne zna grki, ja znam koleno je od potkolenice blie. Taj koga ovde vidite, to se tolike godine krio iza moga imena, zahvalnost mi vraa ubistvom dve moje praunuke Julije60. Jednu je pogubio maem, a drugu je satro glau. Isto je zadesilo i mog prapraunuka Lucija Silana. ini se da e ti, Jupiteru, moi proceniti ima li zla u tom sluaju, jer ako ima, ima i u tvom61, ako ima nameru da pravian bude. Reci mi, boanski Klaudije, zato si ikog od onih, koje si pobio, bilo muko bilo ensko, osudio pre nego si se sa celim sluajem upoznao i njih sasluao? Gde se to jo tako radi? Na nebu, (11) svakako, ne! Evo Jupiter, koji tolike godine vlada, samo je Vulkanu nogu prebio (koga je) za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga62. I kad je na enu bio ljut ostavio je da visi ali zar ju je ubio? A ti si ubio Mesalinu63, kojoj sam bio dedaujak, isto kao i tebi! Ne znam o emu pria. kae. O zgromili te bogovi! E to, to ne zna, jo je sramnije nego to si je ubio! Gaja Cezara Kaligulu nije prestao progoniti ni nakon smrti! Onaj je ubio tasta a ovaj i zeta64. Gaj je zabranio da se Krasov sin naziva Veliki65. Ovaj mu je privilegiju vratio, ali glavu uskratio! U jednoj je kui ubio Krasa, Velikog, Skriboniju, sve plemenita roda, a Kras je uistinu bio toliko lud, da je ak mogao vladati. I njega vi sada hoete da bogom uinite?! Ta pogledajte telo njegovo! Bogovi su verovatno veoma srditi bili kad se ono raalo. tavie, ako tri rei ume ko svet da sroi, neka me kao roba vodi! Ko e njega kao boga potovati? Ko e mu verovati? Dok budete takve u bogove proizvodili, ni vama kao bogovima niko nee verovati! Naposletku, sabrani oci, ako sam asno dranje meu vama imao, ako li nisam kome to otrije odgovario, vi osudite uvrede meni nanete! U skladu sa svim to sam pomenuo, predlaem: (i poe itati) budui da je boanski Klaudije ubio svog tasta Apija Silana, dva zeta: Pompeja Velikog i Lucija Silana, svekra svoje erke, Krasa Frugija, oveka njemu slina kao jaje jajetu, Skriboniju, erkinu svekrvu, Mesalinu, svoju suprugu i druge kojima se ni broja ne zna, traim da se njegov sluaj sa strogou razmotri, da mu se ne da pravo na osloboenje od sudskog spora, da se to pre deportuje, i to da sa neba ode u roku od trideset, a sa Olimpa u roku od tri!Na glasanju je taj predlog bio usvojen. A Merkur ga, ne gubei vreme, zgrabi za guu i odvue s neba u podzemni svet

odakle kau, niko se vratio nije.66Klaudije na putu za Had susree svoj sprovod

(12) Dok su se tako sputali Svetim putem, upita Merkur ta eli ona svetina, nije li to Klaudijeva sahrana. A bila je najlepa od svih, a interesovanje neizmerno, tako da si komotno mogao pomisliti da se sahranjuje bog. Bio je to toliki skup trubaa, frulaa i sviraa na limenim instrumentima svih vrsta, toliko larme da je ak i Klaudije mogao da je uje. Svi veseli i raspoloeni. Rimski narod etao je kao da je slobodan. Agaton67 i nekolicina advokata su plakali i to ba od sveg srca. Na svetlosti dana su se pojavili pravoznalci, bledi, mravi kao da due u njima odavno nema, nego su ponovo bez nje oiveli. Jedan od ovih, kada je video glavonje kako se okupljaju i oplakuju svoju advokatsku sudbinu, prie im i ree Rekoh ja vama, nee bahanalije veno trajati.

Klaudije, kad je ugleda svoj pogreb, shvati da je ipak umro. Naime, neizmeran kamerni hor pevao je tubalicu u anapestima:

Nek liju se suze, nek upaju se kose

nek forum odzvanja od tunog jecanja.Veoma uman ovek umree

od kog na itavom svetu

hrabrijeg ne bee.

On je mogao da u hitrom trku

trkae pobedi, da paranske buntovnike

potisne68 i kopljometnik lak da dobije

persijski rat, da sigurnom rukom

nategne luk, i da strmoglavce

potera i neprijatelja pogotkom sigurnim,i Meane halja kianih to begu su skloni.

On je naredio da pod rimske lance

stave, to s onu su stranu

poznatog mora, Britance69,

i Brigante70 titova mrkih,

i da Okean sam zadrhti,

pred novom rimskom vlau i moi.

Oplakujte junaka, od koga niko

nije bre mogao da razrei sluaj,

poto stranu saslua jednu,

a esto ni jednu. Koji e sudija, avaj, itave godine sluati vapaj.

Tebi prazno ve ustupa mesto

i predaje narod utljivi, onaj

to vlada nad sto gradova krtiski.

Krite ruke, o oaloene grudi,

o advokati, potkupljivi rode,

alite i vi, pesnici novi,

a najpre vi, to dobro ste depove napunili

stekavi lako dobit veliku tako.

(13) Klaudije bee veoma obradovan pohvalama te je eleo da to due uiva u prizoru. Ali ga boanski Taltibije74, glasnik, zgrabi i silom povue preko Marsova Polja i to pokrivene glave, da ga niko ne bi mogao prepoznati, i izmeu Tibra i Pokrivene ulice spusti ga u podzemni svet.

Klaudije dolazi u Had

Ve je osloboenik Narcis75, preicom onde stigao da prihvati gospodara, i sav blistav, poto je upravo bio u kupatilu, pritra mu i ree: Otkud bogovi me ljudima?. Na to odvrati Merkur: Pouri i javi da smo stigli!. Oas polete Narcis, sve je nizbrdo, lako se silazi. I tako, ma koliko da ga je muila kostobolja u tren oka stie do Plutonovih vrata, gde je leao Kerber, ili kako kae Horacije stoglavo udovite76. Budui da je njegova ljubimica bila bela kuja, malice se pomeo kad ga vide onako crnog, rutavog, kakvog ne bi eleo da ti istri iz mraka, te samo glasno ree: Dolazi Klaudije!.Uz aplauz izioe pevai: Naosmo ga, radujmo se!.77 Meu njima su bili izabrani konzul Gaj Silije, pretor Junko, rimski vitezovi Valens i Fabije78, za koje je Narcis naredio da se pogube. U sredini ove raspevane gomile bio je pantomimiar Mnester79 koga je Klaudije zbog uvrede asti skratio za glavu. Kako se glas, da je Klaudije doao, brzo proirio, Mesalini dojurie: najpre osloboenici Polibije, Miron, Arpokrat, Amfej, Feronact80. Sve je njih Klaudije prethodno poslao u smrt da bi u podzemnom svetu sve bilo spremno za njegov dolazak. Potom dva prefekta Just Katonije i Rufrije Polion81, zatim prijatelji Saturnin Luzije, Pedon Pompej, Lupus i Celer Asinije82, bivi konzuli. Naposletku bratova erka83, sestrina ki84, zetovi85, prije i prijatelji86, sve sami roaci, nainivi povorku, pourie Klaudiju u susret. Kad ih je ugledao Klaudije uzviknu: Svet je pun prijatelja! Kako ste ovamo doli? Na to uzvrati Pedon Pompej: ta kae, okrutni ovee? Pita kako? Ko nas je drugi, do tebe samog, ovamo poslao, ubico svih prijatelja? Hajmo na sud: pokazau ti gde se ovde zaseda.

(14) Odvue ga do sudnice Eaku. On je ispitivao sluajeve u vezi sa Kornelijevim zakonom o ubicama87. Zatrai i dobi ime njegovo; doda i zabeleku o ubistvu 35 senatora, 221 rimskog viteza, i drugih koliko je praha i pepela88. Ne nae se advokata njegove odbrane. Tad pristupi Publije Petronije89, njegov stari drug, ovek klaudijevske reitosti i zatrai odlaganje za pripremu odbrane. No, ne dobi je. Pedon Pompej uz veliku dreku izgovori optubu. Branilac krenu da odgovori, ali Eak, ovek veoma pravedan, zabrani i, poto je sasluao samo jednu stranu, osudi Klaudija i ree:

Neka trpi ta je i sam uinio, neka bude ta je pravda.90Nastade mukla tiina. Svi se zgranue zaprepaeni zbog presedana, govorei da se tako neto nikada nije dogodilo. Klaudiju se to inilo vie nepravedno nego novo. Dugo se raspravljalo o vrsti kazne, kakvu treba da podnese. Bilo je onih koji su govorili da je Sizif dosta gurao, da e Tantal umreti od ei ako mu se ne pritekne u pomo, da treba ve jednom zaustaviti Iksionov toak. Nikom se nije svialo da se kome od starih krivaca oprosti da se ne bi Klaudije slinom ikada mogao nadati. Dopalo im se to za njega treba novu kaznu ustanoviti, i izmisliti neki uzaludan posao, i dati nadu da e kome udovoljiti, ali da mu to nikada ne poe za rukom. Tad Eak naredi da se igra kockom91 ali da mu kutija bude probuenog dna. I ve je poeo da se igra, ali su mu kockice stalno beale, i nita nije uspevao da uradi.

Klaudijeva kazna i izbavljenje

(15) Ali, koliko god je jadniak okretao kutiju zveeu,

beahu kockice obe zbog dna varljiva.

I kad bi ih ponovo skupljene mukati hteo,

vazda slian skupljau, vazda uporno nedokaznu,

nanovo varan bi bio. Kroz roene prste mu bei

prevrtljiva kocka propada, a on se prevarom nanovo jei.

Tako se, kad bi ve do vrha brda stigao,

i Sizifu jalovi teret s vrata skotrljao.

Iznenada se pojavi Kaligula92 i poe da trai onog za roba i da izvodi svedoke koji su ga videli pod njegovim bievima, ibama, i kako dobija uke. Bi dosuen Kaliguli. Ovaj ga dade Eaku93, a onaj Menandru, sopstvenom osloboeniku, da pomae pri sudskoj istrazi.

Komentari

2.Trinaestoga oktobra - ovakav strogi administrativni stil, karakteristian je za invektivu, to Otikvljenje delom i jeste ali u stilu menipske satire. Prisustvo iuratora ukazuje pre na udnovate prie nego istorino delo. Pripoveda ni ne eli da njegova pria bude verifikovana, pozivajui se na svedoka koji je krajnje nepouzdan izvor informacija, to se uskoro otkriva.

3.Ve sama istina - na poetku istorijskih tekstova esta je bila uvodna formula nepristrasnosti, cf. Tacit: sine ira et studio, Anali 1, 1, 6. Seneka eli da kod itaoca stvori utisak da je pred njim istorino delo puno injenica, a ne dvorskih pikanterija, to italac, uvia ve posle tree reenice, ime se komika jo vie naglaava a pripoveda svoj poloaj dovodi u dubiozu.

4.Kao kralj ili kao budala - prva u nizu poslovica u Senekinoj satiri, to je karakteristika menipske satire. Re je o grkoj poslovici , koju citira Porfirion, Horacijev komentator (Sermones 2, 3, 188).

5.Video Drusilu - apoteoza Drusile je bila skandal sama po sebi, budui da su joj kao sestri i ljubavnici Kaligulinoj bile ukazane boanske poasti nakon iskaza pod zakletvom Livija Geminija, nadzornika Apijevog puta, da ju je video kako se na nebo penje. Te ako bi neko i zatraio svedoke, dobie onog koji je posvedoeni istinozborac, da bi parodija bila kompletna.

6.Ne ba jednakim korakom - krnji citat iz Vergilijeve Enejide 2, 724, mada je onde re o Enejinu sinu Julu koji zaostaje za ocem zbog deijeg koraka, dok Seneka aludira na Klaudijevu epavost.

7.Via Appia - glavni put u Rimu koji je povezivao Rim sa Brundizijem.

8.Kao to zna - iskok iz objektivno distanciranog istorijskog pripovedanja ime Seneka eli doarati dijaloku prisnost sa itaocem to jo vie dodaje na kominosti teksta, cf.: 2, 8; 4, 37; 5, 2.

9.Avgust i Tiberije Cezar k bozima otili - jedan od primera Senekina dvosmislena jezika. U originalu stoji ad deos isse to bi mogao biti eufemizam za umiranje, mada ova mogunost uskoro ostaje bez osnova kada Seneka na boansku scenu izvede Avgusta. D. Novakovi ak pomenuto mesto dovodi u vezu sa istorijskim injenicama, da su i Avgust i Tiberije umrli izvan Rima, Avgust u Noli a Tiberije u Mizenu, te su njihova tela morala biti preveena u Rim. Ne treba zaboraviti da Tiberije nikad nije dobio boanske poasti te je Seneka eleo da njihovim pominjanjem u istoj reenici osudi Klaudija i njegovu apoteozu, ali poput nekih od Varonovih pripovedaa, nije u potpunosti u mogunosti da kontrolie rimsku istoriju.

10.U senatu zakleo - u Diona Kasija (59, 11, 4) nam je sauvan podroban opis: Neki Livije Geminije, senator, pod zakletvom je izjavio da ju (Drusilu) je video kako se na nebo penje i pridruuje se bogovima; zakleo se propau svojom i svoje dece, ako ne govori istinu, prizivajui za svedoke ostale bogove i nju samu.

11. itav uvod, pozivajui se na objektivno prikazivanje, nepristrasnost, svedoke i istorijske injenice, proklamuje da je sve to sledi obina la. Ovo moe izgledati bezazleno budui da je re o Klaudijevom fantastinom putovanju na nebo, a ne o pravoj apoteozi, jer su mu na boanskom sudu odbijene boanske poasti. Meutim, injenica da su onde uveliko svoje mesto nali Drusila i omraeni Tiberije, prikazuje nebo u menipovskom svetlu, da je rimsko nebo korumpirano, to je jo jasnije kad se tamo pojavljuje Klaudije i apeluje na Herkula da mu pomogne, te je ironino da Klaudije takav kakav je, nije dovoljno dobar kandidat za deifikaciju. Tiberije, Drusila i Klaudije stoje nasuprot Avgusta, koji je svoje boanske poasti zasluio i ija je karakterizacija ugledna, koliko to menipska satira kao knjievna vrsta dozvoljava, ime se Seneka posluio jo jednim menipovskim elementom - tunc-nunc (nekad i sad) kontrastirajuim prikazom u stilu Varonovske tradicije.

12.Ve je Feb - posle istoriara Seneka ismeva epsku poeziju i opirno opisivanje vremena. Parodiju na temu bombastinih stihova nalazimo na vie mesta, a meu njima su i stihovi neoterika u menipskom stilu prilikom opisa pogrebne alopojke 12, 10.

13.Bah po nalogu ostari - budui da je bio veno mladi bog, Bah nikako nije mogao ostariti, ve se ovde u nategnutoj duhovitosti aludira na prezrelo groe, time jo slae.

14.Ne mogu ti tano rei - menipovski prepad na itaoca, b. komentar br. 7.

15.Koja geaina - imaginarni komentar, jedan od menipovskih elemenata. Pripoveda zahteva budnu sluaoevu panju te ga na sve mogue naine uvlai u radnju, po cenu zbunjujuih elemenata. b. komentar br. 7.

16.Parke - u rimskoj mitologiji tri sestre Kloto, Laheza i Atropa, tri suaje, prelje koje predu ivotnu nit, sudbinu i smrt. Prva zapoinje nit, druga je prede a trea prekida. Stroge su i mrane, zavidljive i surove.

17.Smrti ga predaj... - navod iz Vergilijeve Pesme o ratarstvu 4, 90., mada se onde savetuje pelar kako mu valja postupiti sa nedelotvornim trutom. Jedan u nizu navoda iz dela drugih autora ime menipovski pripoveda insistirajui na erudiciji varonovskog stila, dodaje na kominosti teksta budui da ih smeta u neprimeren kontekst, b. komentar br. 5.

18.Tako mi Herkula - Klota se zaklinje kao da je smrtna, pozivajui u pomo boanstvo i to sa tipino mukom zakletvom, mehercules - kako stoji u originalu teksta.19.Citat iz Euripidova Kresfonta, fragm. 452, 4.

20.Navoenje poslednjih rei znamenitih ljudi bilo je u antikoj biografskoj prozi neizbeno, a Klaudijevo uvrtavanje u tu apofitegmatsku tradiciju deluje jo kominije budui da su njegove poslednje rei prozaine u vezi sa prirodnom nudom. 21.Ko si? Okle si? - citat iz Homerove Odiseje 1, 170, kojim se Telemah obraa Mentoru. Ovaj i ostali Homerovi stihovi preuzeti su u prevodu Miloa N. \uria (Ilijada, Matica srpska, Novi Sad, 1977., Odiseja, Matica srpska, Novi Sad, 1977.).

22.Njegove istorijske poduhvate - v. komentar. br. 1.

23.Vetar, od Troje me nosei - ovaj i sledei navod Seneka je preuzeo iz Homerove Odiseje (9, 38-40), kada Odisej na dvoru feakog kralja Alkinoja pripoveda ta je preiveo.

24.Groznica - rimska boginja groznice, Febris, verovatno malarije, od koje je bolovalo stanovnitvo naseljeno u vlanim i nezdravim delovima Rima (Forum, podnoje Palatina, Kvirinala i Eskvilina). U Rimu su postojala tri svetilita ove boginje (jedno na Palatinu blizu dvora), u koja su bolesnici donosili zavetne darove, formule lekova i amulete.

25.Da ti ja kaem - sledi izjava, potpuno neoekivana za jednu boginju, u menipovskom stilu, te ne udi to je Klaudije na nebo dopratilo jedino boanstvo bolesti. Groznica se hvali dugogodinjim poznanstvom sa Klaudijem bilo zato to je jedno njeno svetilite bilo na Palatinu, blizu Klaudijeva dvora, bilo zbog otrovne aluzije na Klaudijevu hendikepiranost - nekontrolisani pokreti njegovog tela deluju kao da se stalno trese od groznice.

26.Roen je u Lugudunu - Klaudije je roen u Lug(u)dunu, dananjem Lionu.

27.Antonijevog graanina - u originalu teksta stoji Marci a prevedeno je kao da se odnosi na trijumvira Marka Antonija, koji je 44. godine pre n.e. bez ovlaenja pribavio sebi vlast nad Cisalijskom i Kosmatom Galijom i ak u Lugudunu kovao vlastiti novac. Prema drugoj emendaciji, re je o Luciju Municiju Planku, osnivau Lugudunske kolonije 44. ili 45. god. pre n.e.28.Zauzeo je Rim - aluzija na galsko zauzee Rima 390. god. pre n.e.

29.Kraljevao - Licin je bio rob, potom osloboenik Cezarov, koji je kao upravnik Lugudunske Galije pribavio sebi silno bogatstvo.

30.Na ovom mestu u originalu teksta stoji mulio perpetuarius, to, inae, nigde drugde nije potvreno, shvaeno je u Edena kao da se tie prostorne udaljenosti, a ne vremenski u smislu stalnog angamana. Mazgari su mazge prodavali, pod najam davali ili tue terali, u svakom sluaju posao ugovarali prema potrebi naruilaca, bez daljinskih ogranienja, te mislim da je ovde perpetuarius trebalo naglasiti i vremensku neogranienost, jer onaj ko se toliko i tako daleko naputovao, svakako je dosta sveta proao.

31.Ksant i Rodan - Ksant je reka u Troadi a Rodan dananja Rona. Novakovi se pita da li Groznica aludira na lano trojansko poreklo rimskih vladara, Enejinih potomaka, to ima osnova, mada mislim da bi to i za menipovskog Seneku bilo suvie s obzirom na njegov pedagoki angaman (bio je Neronov vaspita), te mi se ini verovatnije da je aludirao na Klaudijevu psihofiziku hendikepiranost, te da takav kakav je ne zasluuje carsku vlast, boanske poasti, niti mesto meu Enejinim potomcima.

32.Njegovi osloboenici - Klaudijeva potinjenost osloboenicima bila je opte poznata. U Diona Kasija nam je sauvano: Nisu ga toliko pokvarile te stvari (razna rasko) koliko osloboenici i ene sa kojima se druio. Od sebi slinih, on je najoitije bio u vlasti robova i ena. (Dion Kasije, 60, 2, 4).

33.Gde mievi gvoe glou - ova se poslovica prvi put pominje u Herende (3, 75) i ovakvu je Novakovi malo slobodnije prevodi: gde je vrag odneo alu, pozivajui se na Vajnriha. Meutim, M. Markovi (cf. Ubi mures ferrum rodunt, Seneca Apocolocyntosis, 7, 1, Rheinisches Museum 120, 1977.), ponudio je jedno od novijih tumaenja po kom se poslovicom aludira na mesto krajnje izgladnelosti i time posredno ismeva Klaudijeva prodrljivost. Ne mogu se saglasiti sa ovim tumaenjem, budui da Klaudije razgovara sa Herkulom na nebu, gde je neosnovano razgovarati o bilo kakvim loim uslovima a kamoli o izgladnelosti, ini mi se pre verovatno da je Herkul eleo zastraiti Klaudija te ga ovom poslovicom upozorava da se okane ujdurmarija jer je pred vrhovnim sudijom, o emu govori dalji tekst. Kako poslovica u originalu ima jasnu konotaciju, mislim da nije bilo neophodno posluiti se primerom iz domaeg folklora, budui da stari Rimljani nisu poznavali ni vraga ni avola, i da sve sline narodne izreke mogu itaoca zavesti.

34.Kao tragiki glumac - posle istoriara, i pesnika na red da budu ismejani doli su i tragiari. Herkul, koji je na poetku estog poglavlja izveden na scenu kao naivina, teko da je dostojan tragikog jamba, osim u stilu menipske satire. Kako je ba Herkulu zapao ovaj zadatak v. kom. na Varonove Menipske satire, br. 24, opirnije u predgovoru Mit, platonski mit i mit o Herkulu.

35.Troliki kralj - div Gerion, kome je Herkul na ostrvu Eritreji oteo stoku i odveo je, preko Hispanije, Galije, Italije i Sicilije, kralju Euristeju.

36.Arar - dananja Sana, Lugudunum (Lion) se nalazi na njenom uu u Ronu.

37.Bia tikvanovog - nemogue je preneti komiku Senekine igre rei. U oekivanoj tragikoj sintagmi - udarac boiji, bog je zamenjen budalom (tikvanom) - .

38.O Herkule - pravi menipovski element! Nimalo ne udi zato Jupiter ba Herkula alje da izvidi sluaj, a naroito je simptomatino zato Klaudije kao junak menipske satire ba od njega trai pomo, cf. Varon Herkule, pomagaj!.

39.Pred tvojim hramom - u Svetonija (ivot Avgustov) nam je sauvan podatak da je Avgust najvie voleo suditi pred Herkulovim hramom u Tiburu. Tiburi je Vuhelerova emendacija za univerzalno rukopisno tibi to bi znailo ...koji ti je pred tvojim hramom... Eden, koji zadrava tradicionalni tekst, nagaa da bi re mogla biti o hramu Herkula Pobednika nedaleko od Palatina.

40.Augijine tale - esti Herkulov zadatak bio je ienje tala elidskog kralja Augije, koji je posedovao velika krda goveda i mnotvo koza. ivotinje su ubretom pokrile ne samo sve tale ve i okolnu zemlju i prouzrokovale mnoge boletine. Herakle je uspeo da oisti svu neistou i to za jedan dan, ali ne snagom miia ve mudrou, skrenuvi tok reke Alfeja i Peneja, te je voda sa zemlje i iz tala sprala svu neistou.41.Nije ni udo - u delu teksta koji je izgubljen je verovatno bio isprian do kraja razgovor Klaudija i Herkula, im ga je Klaudije uspeo pridobiti za svoju stvar, te zajedno s njim upao u kuriju i.e. skuptinu bogova. Nije sasvim jasno ko odgovara Herkulu (ili Klaudiju?), ali je oigledno re o nekom boanstvu, te se i druga uskoro ukljuuju u raspravu.

42.Okrugao, kao to kae Varon - krnji citat je verovatno preuzet iz neke Varonove menipske satire u kojoj je bilo karikirano stoiko poimanje boanstva.

43.Tako mi Herkula - jo malo menipovske komike. Boanstvo se pred Herkulom zaklinje tipino ljudskim mehercules.

44.Saturnalijski kralj - praznovanje Saturnalija vodio je kockom izabrani kralj, koji je uesnicima smeo izdavati najneverovatnije naredbe. Prema svedoanstvu Diona Kasija (60, 25, 8), Klaudije je svetkovini dodao peti dan zbog ega bi mu Saturn morao biti veoma naklonjen. Ovom zajedljivom opaskom Seneka aludira na injenicu da je Klaudije, ionako dugaku decembarsku svetkovinu, svojim lakrdijakim ponaanjem produavao na celu godinu.

45.zeta Silana - Lucije Junije Silan Torkvat, prapraunuk Avgustov, bio je veren Klaudijevom erkom Oktavijom, ime je ugrozio Agripinin plan da Oktaviju uda za svog sina Nerona, te je optuen za incestuoznu vezu sa sestrom Junijom Kalvinom i prisiljen da izvri samoubistvo 49. n.e., i za taj in odabrao je dan Klaudijeve incestuozne svadbe sa neakom Agripinom.

46.Junona - aluzija na injenicu da je Junona ne samo sestra nego i ena Jupiterova.

47.U Atini je bio dozvoljen brak meu srodnicima po ocu, dakle polubraom i polusestrama, zato u originalu teksta stoji dimidium - do pola, dok je u egipatskoj vladarskoj kui bio dozvoljen brak i izmeu roenih braa i sestara.

48.Sve tima - u originalu teksta stoji: gde mievi liu rvnjeve. Najprihvatljivije tumaenje ovog poslovinog izraza je da se to dogaa samo u dobro odravanom domainstvu, te mievi nemaju boljeg naina za dolaenje do hrane. U tom pogledu je Rim bolje sreeno domainstvo od Aleksandrije i Atine, te pridolica, koji nije uspeo sve izokrenuti u Rimu, mora na nebu praviti red.

49.Strane motri nebeske - krnji citat iz Enijeve Ifigenije, fragm. 187.

50.Milostivi tikvane na - kao i u komentaru br. 37, i ovde je u poznatoj kultnoj formuli bog zamenjen budalom.

51.Jupiter uvia da napad na Klaudija dovodi njega samog u veoma nezgodnu situaciju budui da je i sm u incestuoznom braku sa Junonom.

52.U budunost i u prolost gleda - navod iz Homerove Ilijade 3, 109, gde je re o Trijamu, a ovde je ovek upotrebljeno za boga.

53.Na ovom mestu u originalnom tekstu stoji fama mimum / fama nimium / fabam mimum te je jasno da je re o mimu - scenskoj lakrdiji, najprizemnijoj vrsti narodske dramske zabave, a moda i o mimu pasulj, koji nije poznat pod ovim naslovom, ve je mogue da je re o nekom mimu koji je na pozornici koristio i digestivne implikacije pasulja.

54.Hlebom se hrane zemaljskim - krnj citat iz Homerove Ilijade 6, 142.

55.itorodna zemlja - zavretak este epske formule, Homer Ilijada 8, 486, Odiseja 7, 332.

56.Diespiter, sin Vike Pote - staro italsko boanstvo donjeg sveta, njegova mahom zaboravljena mati je u narodnom verovanju pomagala u sticanju imetka, te se verovatno iz tog razloga ovde pominje.

57.Vrelu repu derati - Novakovi smatra da je ovo ala na raun Klaudijeve probirljivost u jelu, meutim Sku iznosi zanimljiviji podatak da je to bila popularna ala na raun deifikovanih careva: ak i na nebu Romul vruu repu dere. cf.: Sku, O. Studia Enniana VI, Classical Quarterly 14, 1964.

58.Treba imati u vidu da se Metamorfoze zavravaju apoteozom Julija Cezara, koga nema, moda namerno, na Senekinom nebu, u svakom sluaju delo neadekvatno za ovakvo ozbiljan dogaaj. 59.Marko Valerije Mesala Korvin (64. pre n.e. - 6. n.e.) - poznati govornik i politiar. Moda je re o njegovoj ostavci na poloaj gradonaelnika Rima kada se povukao nakon samo pet dana obavljanja dunosti.

60.Dve moje praunuke Julije - Julija erka Druzova i unuka Tiberijeva i Julija Livija, erka Tiberijevog usvojenog sina Germanika, bila je prognana zajedno sa Senekom i u progonstvu i umrla, cf. Stiani glasovi, rimska strana enske istorije, Slaana Milinkovi, Stylos, Novi Sad, 2007. 61.Ako je spomenuti Lucije Julije Silan Torkvat kriv zbog svoje incestuozne veze sa sestrom, onda bi se i Jupiterov sluaj mogao ispitivati, budui da je on u braku sa svojom roenom sestrom.

62.Citat iz Homerove Ilijade, 1, 591.

63.Valerija Mesalina - trea ena Klaudijeva koja se za njega udala u etrnaestoj godini. Bilo je udovino raspusna ak i za relativno liberalne nazore carskog Rima, stradala je posle neuvenog skandala, javnog venanja sa ljubavnikom Gajem Silijem, Stiani glasovi, rimska strana enske istorije, Slaana Milinkovi, Stylos, Novi Sad, 2007. 64.Onaj je ubio tasta a ovaj i zeta - Kaligula je ubio Marka Junija Silana, oca svoje ene, a Klaudije je ubio tasta Apija Silana, u stvari mua svoje tate Domicije i na samoubistvo naterao pomenutog zeta Lucija Silana.

65.Veliki - Marko Lucinije Kras Frugi, mu Skribonijin, Gnej Pompej Veliki, mu Klaudijeve erke Antonije, jedan od etiri njihovih sinova izgubio je ivot zaslugom Mesaline.

66.Navod iz Katula, 3, 12.

67.Agaton - pretpostavlja se da nije re o konkretnoj osobi, ve o aluziji na itav advokatski soj.

68.Paranske buntovnike potisne - jo jedan neistinit detalj u ovom parodiranom elogiju, budui da Rim nije odneo nikakvu pobedu nad Partima u vreme Klaudijeve vladavine, svakako ne pod njegovim neposrednim vostvom.

69.Britance - u drugoj fazi pohoda na Britaniju 43. god. n.e., Klaudije uestvovao i zauzeo Kamulodunum, dananji Kolester.

70.Briganti - jedno od najpoznatijih britanskih plemena.71.Misli se na kritskog kralja Minosa, koji je bio uven sa svoje pravednosti te mu je i posle smrti dodeljeno mesto sudije u podzemnom svetu.

72.Boanski Taltibije - Taltibije je bio Agamemnonov pouzdani glasnik, ovo se verovatno odnosi na Merkura, budui da je on bio glasnik bogova.

73.Narcis - Klaudijev osloboenik i lini sekretar, bio je prinuen da izvri samoubistvo neposredno posle smrti Klaudijeve.

74.Stoglavo udovite - oigledno se parodira Horacijeva hiperbola, budui da se Kerber obino zamilja kao troglava zver, cf.: Horacije Ode 2, 13, 24.

75.Naosmo ga, radujmo se! - uzvik Izidinog kulta kojim se pozdravlja pojava novog bika Apisa (Ozirisa).

76.Gaj Silije... Fabije - svi nabrojani su oigledno rtve istog lakomislenog poteza, javnog venanja Mesaline i Gaja Silija, a mogue je i da su svi neko vreme bili njeni ljubavnici.

77.pantomimiar Mnester - omiljeni glumac i ljubavnik Kaligulin, po izriitoj Klaudijevoj elji morao je stalno biti na usluzi Mesalini, to ga je do kraja kotalo ivota.

78.Polibije... Feronakt - Polibije je bio Klaudijev sekretar i Mesalinin ljubavnik, koga je ona sama odala, a Arpokrat je, prema Svetonijevom svedoanstvu (ivot Klaudijev), Klaudiju bio naroito sumljiv, ostali nisu poznati.

79.Just Katonije i Rufrije Polion - obojica prefekti pretorijanske garde, prvi je pao kao rtva Mesalinine spletke, a za drugog nema sauvanog podatka da je stradao kao rtva Klaudijeva.

80.Saturnin Luzije... Celer Asinije - prema Tacitovim Analima 13, 43, Luzije i Lupus su pali kao rtve poznatog potkazivaa Publija Suilija; Pedon Pompej nije poznat, Asinije Celer je moda stradao zbog zavere svog brata Asinija Gala, mada po Dionu Kasiju on nije stradao smru nego progonstvom.

81.Bratova erka - Julija, erka Germanikova.

82.Sestrina ki - Julija, erka Druza i Livije.

83.Zetovi - Lucije Silan i Gnej Pompej Veliki.

84.Prije i prijatelji - prevod je neprecizan jer latinski ne razlikuje tasta i svekra kao ni tatu od svekrve.

85.Kornelijev zakon o ubicama - Sulin zakon iz 81. godine pre n.e.

86.Koliko je praha - krnji citat iz Homerove Ilijade, 9, 385.

87.Publije Petronije - nema podataka o njihovom prijateljstvu.

89.Neka bude to je pravda - poznata formula pravnog naela: oko za oko.

90.Klaudijeva opinjenost kockanjem bila je opte poznata te ne udi to mu je upravo ova kazna bila dosuena, v. kom. br. 1.

91.Kaligula - u originalu Gaj Cezar, bio je dobro poznat njegov poniavajui odnos prema Klaudiju, o emu svedoi Svetonijev ivot Klaudijev, veoma surova kazna da se to moe nastaviti i na onom svetu.

92.Ovaj ga dade Eaku, a onaj Menandru - sam kraj je zagonetan i velike su razlike u tumaenjima filologa. Riso smatra da je to posledica koruptnosti teksta; Eden predlae drugaije itanje, no i sam uvia da za to nema potvrde; Novakovi zakljuuje da je po sredi neka aluzija koju sa ove vremenske distance ne moemo adekvatno protumaiti, ali da Klaudijeva pozicija u podzemnom svetu svakako nije zavidna (v. komm. ad. loc.), meutim, ini mi se da oni potcenjuju element menipovskog: Klaudijeva kazna se menja uprkos optom zakljuku da mu ne treba dati nadu u pomilovanje. Biva kanjen na uzaludno igranje kockama koje bee, te ga trai za roba Kaligula, a zna se da je Klaudijev poloaj u odnosu na njega i za ivota bio sraman, dakle kazna se menja u jo otriju ali i nju izbegava time to ga roak predaje sopstvenom osloboeniku ime e Klaudije i posle smrti ostati u vlasti osloboenika kao to je bio potinjen i na zemlji (v. kom. br. 1). Nalazim da su Relihan (cf. Relihan, o. c. str: 87) i Kofi (cf. Cofi, M. Seneca, Apocolocyntosis, Lustrum 6, 1961) blii adekvatnom tumaenju te da su presuda i promene u kazni aluzija na pravednost Eakovog suda i procesa donoenja odluke. Klaudijeva kazna izgleda as teka, as surova, as da je ni nema. Seneka u menipovskom stilu, dosuuje Klaudiju najgoru kaznu - da i u Hadu ivi sramno kao za ivota, to se ini da i nije tako strano s obzirom da Klaudije do kraja ne uvia zloine svoje vladavine i nastavie da uiva u onom ime je bio opinjen: strasti kockanja, drutvu osloboenika i suenjima, dodue u menipovskom stilu, kao rob i sudski pomonik.

EMBED CorelDRAW.Graphic.9



















Cf. dr Ksenija Atanasijevi u predgovoru Pisma prijatelju, prevod Albin Vilhar, Matica srpska, Novi Sad, 1978.

Budimir, Flaar, Pregled rimske knjievnosti, Beograd, 1963. i J. C. Relihan Ancient Menippean Satire, Baltimor, 1993.

Milinkovi S. Menipska satira u antici, Menipska satira, Stylos, Novi Sad, 2002.

Kao na primer: Eden, Riv, Schanz, Hosius, Novakovi, repel.

Vajt J. Daf, Roman Satire: Its Outlook on Social Life, Berkeley, 1936.

U predgovoru Divi Claudii , Zagreb, 1986., D. Novakovi pozivajui se na Edena, Riva.

Timarion ili kako se dotini napatio, prevod Slaana Milinkovi, Stylos, Novi Sad, 2002.

Ode Mazaris na onaj svet, prevod Danijela Jevti, Stylos, Novi Sad, 2004

Menipska satira, Varonove menipske satire, prevod Slaana Milinkovic, Stylos, Novi Sad, 2002.

Ibid. Lukijan, Dijalozi mrtvih (izbor).

Ronkali ukazuje na interesantnu istoriju dramske podele teksta u izdanjima tampanim nakon renesanse, lanak favorizuje jednostavnu emu: prolog i tri scene: zemlja, raj i pakao, cf.: Roncali, R. Partizione scenica della satira di Seneca, Belfagor 28, 1973.

Upravo s tog razloga je prevod originala obraen na onaj nain, koji po mom miljenju, najuspenije prenosi duh menipske satire. Zadran je prozimetar ali uz potovanje dramskih elemenata, te ivlja forma moe uspenije pribliiti itaocu sutinu Senekina dela. To je razlog i to je u prevod heksametara i senara uvedena rima, budui da bez nje dananji italac ne bi mogao doiveti komiku Senekinih stihova u pravom svetlu.

Budimir, Flaar, Pregled rimske knjievnosti, Beograd, 1963

Klaudije, Tiberije Klaudije Neron Germanik (10. god. pre n.e. - 54. god. n.e.) - rimski car izmeu 41. i 54. godine. Na presto dolazi skoro sluajno. U meteu koji nastaje posle ubistva njegovog sinovca Kaligule, pretorijanci ga nalaze skrivenog iza zavese u dvoru i izvikuju ga za cara kako bi preduhitrili senat, koji je ve raspravljao o mogunosti revaspostavljanja republike. Budui od detinjstva hrom i mucav, bio je nezapaen u dvorskim spletkama i dinastikim obraunima posle Avgustove smrti. Pod uticajem Tita Livija, ozbiljno se bavio naukom ali su njegova dela o istoriji Etrurije i Kartagine, kao i rasprava o kockanju, njegovoj velikoj slabosti, izgubljena. Iako sa senatom nikad nije bio u dobrim odnosima, ipak je ograniio apsolutistika preterivanja iz Kaligulina vremena i doneo neke liberalne propise. Lino se interesovao za pravosue i esto sm donosio odluke u sporovima. Osim pristrasnosti u ovim prilikama, zamerali su mu preteranu dareljivost prava rimskog graanstva prema strancima, to se okruio potkupljivim osloboenicima (za koje se verovalo da u svojim rukama dre faktiku vlast) i skandalozne brane odnose - veza sa Mesalinom zavrila se sramno. Agripina, Neronova majka, ga je na kraju otrovala, da bi obezbedila presto svom sinu iz prvog braka. Posle smrti, Klaudije je proglaen za boanstvo, kojim povodom Seneka sastavlja otrovnu menipsku satiru.

Ovo, kao i itav opis koji sledi jeste otrovna aluzija na Klaudijev fiziki izgled, s obzirom da nam je u izvorima sauvan opis antavog, ili opavog, na stranu malo pogrbljenog, sa fizionomijom zgrene jedne strane lica, Klaudija koji se usled toga tee izraavao i to drhtavim i tanjim glasom.

Epikurovski bog - uporedi definiciju epikurovskog boanstva u Diogena Laeranina 10, 139.

Jo jedna u nizu poslovica, tako karakteristina za menipsku satiru.

Koruptno mesto originalnog teksta, prevedeno je prema najprihvatljivijoj emendaciji. Avgustova sestra je naravno znala grki ali je oigledno zaboravila na ovu poznatu grku poslovicu.

Jo jedna u nizu malicioznih strela uperenih protiv Klaudijevih fizikih nedostataka.

PAGE 12

_1070835041.unknown

_1070835884.unknown

_1070836018.unknown

_1068478414.unknown

_1070834616.unknown

_1068398759.unknown

_1068399736.unknown

_1068398514.unknown

Documents

Senekino Otikvljenje Bozanskog Klaudija