Seminarski rad Visnje

7/26/2019 Seminarski rad Visnje

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-visnje 1/18

Дивље врсте вишње

Обична вишња ( Prunus cerasus L.)

Обична вишња налази се у дивљем стању. Дрво јој је релативно ниско (око 5-6м). Круна је окрула са танким ранама! врло често без изра"ене во#и$е. Кора је$рвенкаста! %окривена %е%ељастим е%идермисом. &лод је ситан! мнообројан!окруласт или са стране мало с%љоштен са нејасном бразди$ом! боје је светле дотамно$рвене. 'ок %лода је безбојан или обојен! %о укусу је кисео. Кошти$а је окрула стрбушним шавом.

уковски (*5+.) и ,ењаминов (*5.) сматрају да је бична вишња ( Р. serasus L.) настала укрштањем Дивље трешње (С. avium L.) са 'те%ском вишњом ( Р. fruticosa pail.).

Од Обичне вишње су %ореклом скоро све %лемените сорте вишње које се аје ради%лода.

Степска вишња ( Prunus fruticosa pail.)

'те%ска вишња је друа %о ва"ности врста из које су %роизишле мное културнесорте вишања. Као дивља расте %о $елој /вро%и. бунасто је облика и дости"евисину до !5м. Ова вишња развија мное изданке. &лод јој је слабо квалитета.'те%ска вишња има добру особину што је от%орна %рема суши и зимским мразевима!зато је и интересантна у о%лемењивању.

Источноамеричка пешчана вишња ( Prunus pumila L.)

0сточноамеричка вишња расте у дивљем стању у североисточном делу '1Д.бунасто је облика и дости"е висину до 2м. &о са#ењу брзо %ророди и веома јеот%орна %рема зимским мразевима. 3азмно"ава се и резни$ама.

4бо от%орности %рема мразевима! брзом %роро#авању и начину размно"авања!веома је интересантна у %ро$есу о%лемењивања вишања.

Маљава (кинеска) вишња ( Р. tomentosa Thunbg.)

аљава вишња је %ореклом из северне и за%адне Кине! а%ана и 7ималаја! а расте и у земљама Далеко 0стока. ,рло је родна и јако от%орна %рема мразу! %а је зато

и интересантна у %ро$есу о%лемењивања.

Подлоге за вишњ

8 нашим ароте9ничким условима и %роизводној %ракси најчеш:е се користесејан$и Дивље трешње ( Р. avium)! ариве ( Р. mahaleb) и Облачинске вишње. 8 '1Д инеким евро%ским земљама %ре%оручује се %отреба веетативни9 %одлоа (;-2<=! Колт!издан$и вишње! нарочито издан$и Облачинске вишње).

1



!енеративне подлоге

Од енеративни9 %одлоа за калемљење вишње у обзир долазе следе:е>

Слика 2. Утицај п!л"# $а %&ј$'т

Магрива " #ашељка ( Prunus mahaleb L.)

'орте вишње калемљене на ариви су мале бујности. Добро %односи сува!каменита! %есковита и кречна земљишта! на којима ретко које културе моу да ус%евају.&рема зимским мразевима је от%орнија. Ком%атибилност са сортама вишања је

различита. 4бо мање бујности %ре%оручује се за %олувисоки! ниски и "бунастиузојни облик.

Степска вишња ( Prunus fruticosa Pall .)

'те%ска вишња размно"ава се семенима и издан$има. &односи сува земљишта иниске тем%ературе и до -+?@. 'лабе је бујности и као %одлоа користи се само завишњу! али са њом нема најбољи аAинитет. &ре%оручује се за сува и %есковитаземљишта и за %одручја са јаким мразевима.

Дивља трешња " врапчара ( Prunus avium L.)

Ово је најбоља енеративна %одлоа за вишњу. 0ма добар аAинитет са свимсортама вишања! које се на њој одлично развијају и расту. 0ма развијен коренов системкоји %односи те"а и мање %лодна земљишта.

4бо велике бујности сорти које се калеме на Дивљој трешњи! треба ајити(садити) на ве:ем растојању. &одесна је за висока и %олувисока стабла. 'матра се дасеме са стабала Дивље трешње са латком и светлом кором и са %лодовима светло

$рвене боје даје 9омоеније боље сејан$е.

$егетативне подлоге

Од веетативни9 %одлоа за трешњу и вишњу користе се> издан$и вишње! Колт((olt )! веетативне селек$ије )r. avium *+,2-l и

Издан%и вишње

Када је реч о издан$има вишње као веетативној %одлози код нас се највише

користе издан$и Облачинске вишње. 'орте калемљене на ове изданке су мање%ораста и %оодне су за уш:у садњу.

2



е#утим! има доста сората трешања и вишања које су инком%атибилне саОблачинском вишњом! а %оред тоа у засаду се јавља велики број изданака! штоис$р%љује %одлоу и оте"ава изво#ење ароте9нички9 мера! %а се за сада не%ре%оручује за масовно кориш:ење.

&' ( Р. avium х Р. pseudocerasus)

Bако се размно"ава и от%орна је %рема бактеријском раку. 3азвија малоизданака. 0ма добар аAинитет скоро са свим сортама трешања и вишања. 'ортеокалемљене на њој рано %ророде и ра#ају обилно.

&одлоа Колт код нас није дала добре резултате ни за трешњу ни за вишњу.

$егетативне селек%и*а ( Pr. avium F -121)

,еетативне селек$ије дивље трешње је селек$ионисана у /нлеској ( st /oli01 ). ,рло је бујна! добро се о"иљава! ком%атибилна је са ве:ином сорти трешње и

вишње. 8 нашим условима није довољно %роучена и не %ре%оручује се за %роизводњусадни$а.

8 $иљу смањења бујности и раније %очетка %лодоношења и избеавањаинком%атибилности врши се калемљење %реко %осредника. 8 неким земљама као%осредник се користи 'те%ска вишња ( Р. fruticosa) и сорта Кру%на латова

Слика . 3а'а! 4и56#

3



Сорте вишње

8 свету се аји око 5++ сорти вишње. Cајрас%рострањеније и са најбољимбиолошко-%ривредним својствима су>

Сорте за производне засаде " воде+е сорте

,а*манова конзервна !"eimanns#onserven $eichsel ) - &озната је немачка сорта која

је раширена у читавој /вро%и. 'азрева у тре:ојдекади јуна.

&лод је кру%ан! %росечне масе %реко 5!5р!зату%асто ср$асто облика! тамно $рвене боје.

есо је %олучврсто! сочно и тамно$рвено! киселоукуса. 'ок је рубинасто$рвене боје. ,исоко јеквалитета и одлична је индустријска сорта вишње.'табло је средње бујности! окруласте крошње! саизра"еним оољавањем

Слика 7. 8ај9а$4а к$:#;4$а рана. 0зразито самоо%лодна вишња која ра#а редовно и обилно сваке одине.

#екселе ( %e&elle) " 0 ово је немачка сорта која сеаји код нас више од четири де$еније. 'азрева%очетком тре:е декаде јуна 2-D дана %ре 9ајманове

конзервне.&лод је средње кру%ан! %росечне масе око

5р!

зату%астоср$асто облика и тамно $рвене боје.езокар% је %олучврст! сочан! $рвене боје! кисело

укуса и %ријатне ароме. 0ма малоизра"ену тр%кост. 0 сок је обојен.

4



'табло је средње бујно. Окруласте крошње! и са изра"еним! нешто мање!оољавањем рана. Слика <. Р#к'#л# 3ано %ророди! ра#а редовно и Eбилно. 0зразито

је самоо%лодна сорта вишње.

-елерис / ( 'elleris) - &озната је данскасорта вишње! која је засту%љена у ве:ини земаља/вро%е! са раширеним вишњарством. 'азревакасно! %очетком %рве декаде јула. &лод је средњекру%но:е! око -5р! окруласто облика! тамно$рвене боје. есо %лода је сочно! %олучврсто!кисело укуса и ле%е %ријатне ароме. 0 мезокар%

и сок су тамно$рвене боје.'табло је %олукр"љаво! ус%равне крошње! $ветакасно. 'амоо%лодна је вишња. 3а#а редовно иобилно.

Слика =. >#л#;и'

0мадинка - Cова је сорта створена у0нституту за во:арство у Fачку. 'азрева касно!крајем %рве декаде јула! ме#у најкаснијим вишњама.

&лод је кру%ан! %росечне масе око 6!5р!облика окруласто и боје тамно$рвене. есо %лода

је сочно! %олучврсто! тамно $рвене боје. 8куса јеизразито кисело и изра"ене %ријатне ароме. 'ок језатворене рубин $рвене боје. ,рло је квалитетнавишња! и одлична за индустријску %рераду! а и зас%рављање разни9 %рера#евина.

'табло је средње бујно! окруласте круне!%ендуласте Aорме. 'клона је оољавању рана.0зразито је самоо%лодна вишња! средње

рано$ветна.

3ано %ророди! ра#а редовно и обилно.4ашти:ена је

сорта.

Слика ?. @&9а!и$ка

5



Сорте за производне засаде " прате+е сорте

Облачинска G Добро је %озната дома:а сорта.

Cајраширенија код нас. &редставља ску% разни9клонова

кру%но:еи родности.

'азрева крајем друе декаде јуна! неколико дана%ре 3екселеа.

&лод је ситан! око DD!5р! окруластеAорме! тамно$рвене боје. есо је сочно!%олучврсто! обојено! киселкасто слатко и%ријатне ароме. Hоато је у основним 9емијским

ком%онентама. 'ок је обојен. Доста не%овољан рандман. 'табло је слабо до средњебујно! ус%равне %ирамидалне крошње! ситно листа. 'амоо%лодна је иодличне родности. Осетљива је на ру%ичавост лиш:а. 0ндустријска је сорта.

Основни недостатак ове сорте је ситан %лод! неуједначена кру%но:а!осетљивост на болести и честа %ојава $рвљивости. Iако#е! даје мноо изданака.

Северна звезда ( (orth tar ) - 'тара је америчка сорта. 'азрева %очетком тре:едекаде јуна! 2-D дана %осле Fачанско рубина! односно 2-D дана %ре 3екселеа.

&лод је кру%ан! 6р! ср$асто облика! тамно$рвене боје. есо је %олучврсто!сочно! слатко-накисело и %ријатне ароме. ,исоко је квалитета. Одлична јеиндустријска вишња! а и за стону %отрошњу.

'табло је средње бујно! от%орно на ру%ичавост лиш:а.

'амоо%лодна је вишња задовољавају:е родности.

!ортсемска ( *ouble +orsem 'ric# ) - Hелијска је сорта вишње. 'азреваистовремено кад и 7ајманова конзервна! у тре:ој декади јуна.

&лод је кру%ан! око 6р! рубин$рвене боје. есо је сочно! %олумеко! киселоукуса и %ријатне ароме. 'ок је обојен. 'табло је средње бујно! са доста родно%отен$ијала.

'амоо%лодна је и родна сорта.

#ичмонренси ( %ichmonrens,) - 1меричка је сорта. 'азрева крајем друе декаде јуна! истовремено са 3екселом.

&лод је кру%ан! око р те"ак! зату%астоср$асто облика! светло $рвене боје.есо је меко! сочно! "у:касте боје и слатко-накисело укуса. &ријатне ароме. 'ок је

без боје.'табло је бујно и разранато. 'амоо%лодна је сорта која ра#а обилно.

6



Cедостатак ове сорте је мекан мезокар% и $урење %ри берби! што оте"авамани%ула$ију

Сорте локалног знача*а

Метеор рани - Cовија је ма#арскасорта! изразито рано времена зрења!крајем %рве декаде јуна! истовремено самајском вишњом. &лод је средње

кру%ан! %росечне масе око !Dр!тамно$рвене боје.

есо је %олучврсто! сочно! слатконакисело укуса и %ријатне ароме. 'ок

је интензивно обојен.

&оодна је за %рераду!Слика A. B#т#; ;а$и

а и за %отрошњу у све"ем стању.

'табло је средње бујно! %ирамидалне крошње. 'амоо%лодна је сорта! рано сту%а на род и има задовољавају:у родност.

1ачански рбин - &озната је сорта створена у 0нституту за во:арство у Fачку.'азрева средње рано! крајем друе декаде јуна.

&лод је кру%ан! %росечне масе око 5!5р! зату%астоср$асто облика! рубин$рвене боје.есо је %олучврсто! сочно! киселкасто слатко и ароматично. &оодна и за све"у%отрошњу и за %рераду.

'табло је средње бујно. 'редње$ветна је вишња. Делимично је самоо%лодна %а јој је %отребан о%рашивач! а то су најчеш:е 3ексел и 7ајманова конзервна. 8 извесниммикроклимама %оказује изванредну родност.

2отова (3456789':77) - 'тара је немачка сорта. Код нас је с%орадичнозасту%љена! али даје одличне резултате. 'азрева касно! %очетком јула.

&лод је кру%ан! %росечне масе око !5р! окруласто облика! тамно$рвене боје!киселкасто укуса и %ријатне ароме. есо је сочно! %олучврсто! а сок обојен. 'табло јесредње бујно! крошња окруласто%ендуласта. Обавезна је резидба.

'амоо%лодна је. Jвета касно.

7



,а*манов рбин - Cемачка је сорта вишње! не

мноо засту%љена код нас. 'азрева истовремено са

3екселом.

&лод је средње кру%ан! око 5р! зату%астоср$астеAорме! тамно$рвене боје. есо је %олучврсто! сочно!

киселкасто. 'ок је обојен. 0ндустријска је вишња.'табло је умерене бујности! добре родности.

Перспективне сорте

2ара - Cастала је у 7& &КH K1роекономик-уK - 4авод за ,о:арство Hолеч-Hеорад. &ризната је **D. од. 'азрева %очетком тре:е декаде јуна! односно 2-D дана%ре 3екселеа.

&лод је средње кру%но:е! око 5-5-6р! ели%састо облика! тамно$рвене боје.езокар% је чврст. 'ок је обојен. 8кус је блаонакисео.

'табло је умерене бујности. 'амоо%лодна је и ра#а редовно и обилно.

;рди <билем - Cовија је ма#арска сорта. 'азрева као и Fачански рубин.

&лод је средњекру%ан! око !5р! окруласто облика! тамно$рвене боје ислатко укуса. есо %лода и сок су обојени.

'табло је умерено бујно и врло родно.

=абела - Cемачка је сорта. 'азрева у тре:ој декади јуна. &лод је кру%ан!тамно$рвене боје! квалитетан! ра#а редовно и обилно.

>*?е@ертои ?ртос - Cовија је ма#арскасорта.

'азрева крајем јуна. &лод је кру%ан! око 6р!окруласто-ср$асто облика!

тамнорубин$рвене боје. езокар% је сочан!%олучврст! слатко-накисело укуса и %ријатнеароме. 'ок је обојен. Одлична је стона ииндустријска вишња. 3а#а обилно и редовно.'амоо%лодна је.

Слика ,,. УјC#D#;ти C&;т'

Aерела - Cемачка је Слика ,,. УјC#D#;ти C&;т' сорта вишње. 'азрева касно!%очетком јула. &лод је кру%ан! око 6р! окруласто облика и тамно$рвене боје. 'ок јеобојен. 'амоо%лодна је сорта и ра#а редовно.

;рди Bошермо - Cовија је ма#арска сорта и једна од воде:и9 у овој земљи.'азрева у тре:ој декади јуна.

&лод је кру%ан! око 6р! ели%састе Aорме! тамно$рвене боје! слатко-накисело јеукуса и %ријатне ароме. 'амоо%лодна је. &оодна је за стону у%отребу и заиндустријску %рераду.

8



C7те'D - 1меричка је сорта добијена*52.одинеу

инесоти. &озна је %о времену зрења. 'азреваоко десето јула! истовремено саLумадинком.

&лод је средње кру%ан! масе око 5р! светло$рвене боје! %ријатне ароме! инеобојено сока. езокар% је мекан и $ури %риберби.

,рло је родна сорта.

Слика ,2. B#т#;

Мор?олошко ?изиолошке особине вишње

Cадземни део вишње се развија у облику "буна или развија стабло са крошњом(круном). бун је висок око +!5 - 2!5+м! а стаблаши$е дости"у висину од 2!5 до 2м.'орте вишње у %роизводним засадима развијају стабло од 5 - 6м. Кора на стаблу идебљим ранама се љушти. ,ишња "иви 2+ - D+ одина.

MENOн вишње развија %овршински корен и на дубини од D+ - 5+$м се налазинајве:а маса кореново система. 8 ширини коренов систем %релази обим круне. Корен

је обрастао ситнијим "илама и има велику а%сор%$иону мо:. Круна је обичноокруласта са великим бројем танки9 ранчи$а! дуи и савитљиви! светло или тамносме#и.

Cајвише је мајски9 кити$а. 0звестан број сорти доноси род на ду"им једноодишњим ранчи$ама! док друе на кратком родном дрвету.

Bист вишње је јајасто облика! %о ободу двојно тестераст. 4а разлику одтрешње! лисна %етељка нема "лезде.

Jвет вишње је средње кру%ан! 9ермаAродитан! %от%ун (нема чашичне икруничне листи:е! %рашнике и тучак). Jветови су ру%исани у %о D-*. Круничнилисти:и су у ве:ини бели! али код неки9 сорти моу бити и ру"ичасти.

Bиологи*а %ветања вишње

Jветни %у%ољ$и у нашим климатским условима се Aормирају од друе%оловине јуна до средине јула у одини која %рет9оди $ветању.

икрос%ороенеза у %рашни$има се врши од средине марта до %очетка а%рила! аобразовање ембрионове кеси$е (акрос%оро-енеза) - не%осредно %ред $ветање.,ишња %очиње да $вета %осле брескве и трешње! а то се у нашим климатскимусловима дешава обично средином а%рила.

&рема %роучавањима . Lошки:а и сарадника (*P) %росечан %очетак$ветања 25 %роучавани9 сорти вишања у условима ето9ије је изме#у D. и 22. а%рила!односно! %росечни датум за све сорте је P. а%рил. 0сти истра"ивачи су! %рема %очетку$ветања! све сорте вишања сврстали у рано$ветне! средње$ветне и %озно$ветне.

9



иши: истиче да све сорте вишања моу да буду> самоо%лодне (на %ример3екселе и Облачинска)! делимично самоо%лодне (Fачански рубин) и самобес%лодне(Керешка).

Карактеристично је за мареле да су улавном самобес%лодне.

едино самоо%лодне сорте вишања моу да се аје у једносортним! чистим

засадима. 4а све остале сорте нео%о9одни су о%рашивачи.&ри укрштеном о%ло#ивању и самоо%лодне сорте боље ра#ају.

&лод сазрева од D5 до 6+ дана %осле $ветања. Jвет вишње је 9ермаAродитан (%от%ун).

,ишња је ентомоAилна биљка! а медоносна %чела је њен најва"нији инсекто%рашивач.

Слика ,. E;"а$и 4и56#

10



;колошки слови за га*ење вишње

8 %оледу еколошки9 чинила$а вишња је врло скромни9 за9тева.,ишња се ус%ешно аји %ри тем%ературама изме#у QD5?' и -25?'. &роблем

%редстављају ниске тем%ературе у %озно %роле:е! када до#е до %у%ољења и $ветања. 8Aази затворени9 $ветова у чашичним листи:има оште:ења настају %ри тем%ератури -до -P?'! а %ри отвореним ве: %ри -!2?'. Jветови вишње су от%орнији %рема %озним%роле:ним мразевима нео $ветови трешње. 'орте вишања се разликују у %оледуосетљивости на ниске тем%ературе %а о томе треба водити рачуна %ри изборулокалитета и сорти. Осетљиве сорте моу да страдају ве: на -22 до -2?'! а издр"љиве%односе и до -D5?'. Cеке врсте вишње %односе и до -+?'.

3едовно наводњавање у нашим условима нео%9одно је свуда де је одишња сума%адавина мања од 5++мм! до%унско де је 5++-P5+мм! док у реонима са P5+-R5+мм! није

нео%9одно. 'табла вишње добијена из изданака су осетљивија на сушу.Корен вишње не %односи висок ниво %одземне воде %осебно уколико се онаду"е задр"ава јер ве: након %ар дана %очиње да %ро%ада.

4а вишњу је карактеристично да је веома ада%тивна! ус%ева чак и до +++метара надморске висине! али јој највише одоварају терени од ++-R++ метара.

,ишња ус%ева на свим %оло"ајима! осим у затвореним долинама де нема%роветравања. Cајбоље јој одоварају %ред%ланински %оло"аји са блаим наибом

јуоисточне и источне екс%ози$ије! са умереном вла"нош:у.

'ветлост се у засадима вишње најбоље искориш:ава ниским во:кама на слабобујним %одлоама! са круном не вишљом од 2.+ до 2.5м. 8 том смислу стаблаОблачинске вишње најеAикасније искориш:авају сунчеву енерију.

&ре %одизања засада вишње %отребно је %рику%ити %одатке о јачини и %рав$уветра. ,етар мо"е имати врло неативно дејство на вишњу у комбина$ији са нискимтем%ературама! а исто тако и у току врели9 летњи9 дана.

,ишња добро ус%ева скоро на сваком земљишту које није крајње не%овољно(јако кречно! заслањено! јако кисело и јако алкално). 0%ак! најбоље јој одоварају%есковите иловаче! алувијални и карбонати черноземни! и друа земљишта умереневла"ности и довољне %лодности. Cај%овољније рC вредности земљишта за вишњу су

рC 6-P. 4начајне %овршине %од врло добрим засадима вишње налазе се и на теренимана којима је рC вредност 5.+-6.+! али и P.+-R.+. о"е се дакле ре:и да је вишња достатолерантна што се тиче рC вредности земљишта.

4а9ваљују:и широком избору и различитим биолошким особинама %одлое!моу се користити земљишта различити9 особина. 8 зависности од %одлое! вишња се

мо"е ајити са ниским! средњим или високим стаблом. Iако! на %ример! за сува! %оснаи каменита земљишта узима се %одлоа арива или 'те%ска вишња. 'те%ска вишњасе ус%ешно користи и у крајевима де се јављају јачи мразеви. Дивља трешња као%одлоа користи се за висока! а обична вишња за ниска и %олувисока стабла.

11



Слика ,7. Bла!и :а'а! 4и56#

Подизање засада вишње

&ри%рема земљишта за %одизање засада на равним и блао нанутим теренима деније %отребно терасирање се састоји у> уношењу стајњака! риоловању! размеравању ибушењу или ко- %ању ру%а за во:ке.

8 зависности од снабдевености земљишта нео%9одно је да се унесе %ре риоловања

одоварају:а количина стајњака у количини која мо"е да варира од 2+ до ++ т<9а.Cаша земљишта су у ве:ини случајева сиромашна 9умусом %а се во:ари труде да унесумакар +-5+ т<9а.

3иоловање се обавља %луовима риолерима које вуку јаки трактори. Дубина орањазависи од терена и врсте земљишта (кре:е се од P+-++$м). 3иоловање се обавља јуламесе$а! да би се земљиште с%ремило за садњу крајем октобра! %очетком новембра.

8место риоловања! у %ракси је раширена и %ракса редуковане обраде у $иљусмањења утрошка енерената! када се %овршина за во:њак само %одрива до одре#енедубине! а оре на D+-5+$м.

Када је завршено риоловање %ристу%а се равнању терена. Ова о%ера$ија се изводитањирачама које вуку јаки трактори или друим с%равама. &осле тањирања врши сеAино равнање култиваторима и сетвос%ремачима.

Cакон равнања %ристу%а се %ар$елисању табле и трасирању лавно и %омо:ни9%утева.

Када су завршене све ове о%ера$ије %очиње се са размеравањем за садњу!%остављањем маркера за редове и за сваку во:ку у реду.

,ишња се аји у облику %обољшане %ирамиде! вазе или %алмете са косим ранама.3астојање изме#у основни9 рана косе %алмете износи 5+-6+$м што зависи од бујностисорте и %одлое. ,исина дебла је различита! што зависи од начина бербе! а обично секре:е од +!5 - !2м 1ко је берба ме9анизована! онда је %отребно и ду"е стабло.

3астојање тако#е зависи од бујности сорте и %одлое и узојно система. Cа растојањеизме#у редова врло значајан ути$ај има и те9нолоија бербе! %а се за ме9анизованубербу! тресењем дају увек нешто ве:а растојања.

12



Када је реч о %обољшаној %ирамиди то се растојање кре:е од 6 9 5м за бујне! и 5 9 мза слабо бујне сорте и %одлое. Код вазе 5 9 !5м за бујне и 9 D!5м за слабо бујне%одлое и сорте. Код %алмете !5 9 м за бујне и 9 Dм за слабо бујне.

инимално растојање изме#у редова за Облачинску вишњу !+ м! а у реду растојање изме#у стабала 2!5 до D!+ м.

Слика ,<. B!иCик4а$а пи;а9и!ал$а к;&$а

Eормирање крне

0збор облика круне за вишњу зависи од особина сорте! односно комбина$ијесорта<%одлоа и %ланирано начина бербе. Код слабо бујни9 сорти на со%ственомкорену (Облачинска) најчеш:е се %римењује модиAикована %ирамидална круна мали9димензија.

Моди?икована пирамидална крна

#езидба прво* години

8 друој %оловини марта! у Aази бубрења %у%ољака врши се скра:ивање %оса#ени9садни$а на висину од 2+$м. 'кра:ивање треба %ре$изно извести-не%осредно изнад%редви#ено %у%ољка из које развијени младар треба да буде %роду"ни$а дебла. Кадамладари достину ду"ину од 5-2+$м врши се избор за скелетне ране. Cајјачи %о%оло"ају се оставља за водили$у и %оред њеа остављамо још D- %о %ростору добро

рас%оре#ена младара за буду:е рамене ране. &о"ељно је да растојање изме#у рамени9рана буде што ве:е. Остале младаре уклањамо из основе или %инсирамо. Cајни"а

рамена рана! збо омоу:авања ме9анизоване бербе не сме да буде ни"а од *+ $м! тезато све младаре који су ис%од те висине уклањамо из основе.

8 току веета$ије %ре%оручљиво је извести -2 зелене резидбе у $иљу Aорсирања

%ораста водили$е и младара остављени9 за рамене ране.Како младари вишње имају тенден$ију раста %од оштрим улом %ре%оручљиво и9 је

крајем веета$ије! ако су достили ду"ину %реко 5+-6+$м извести из оштро ула!%овијањем %од уао од D+-5?. 8колико ову меру не стинемо да урадимо крајемвеета$ије! мо"емо ово да урадимо и наредно %роле:а! најбоље у Aази $ветања

#езидба дрго* години

&роду"ни$а се %рекра:ује ради добијања рана друе ета"е на *+ - ++$м изнад%оследње орње рамене ране код бујни9 сорти! док је то код слабије бујни9 сорти наP+ - R+$м. 'ве %ревремене ране које расту ус%равно на ранама остављеним за %рвуета"у уклањамо из основе! док остале %о %отреби %роре#ујемо.

13



8колико на во:ки имамо слабији %ораст! %римењујемо оштру резидбу! односно сверане %рекра:ујемо на дебљину оловке! воде:и %ри том рачуна да најјача рана безобзира на %оло"ај мора бити %роду"ни$а

3амене ране које расту %од оштрим улом се изводе из %оло"аја %овијањем! али акото нисмо у моу:ности да изведемо! разво#ење мо"емо да урадимо и маказама

резидбом на Kорњи %у%ољакK. 3езидба на Kорњи %у%ољакK се своди на то да семладари остављени за рамене ране %рве ета"е! у %роле:е друе одине %рекрате за око<D ду"ине и то на орњи %у%ољак %о %оло"ају.

0 у току ове одине треба извршити -2 зелене резидбе у $иљу Aорсирања %ораста%роду"ни$е и младара друе ета"е! де остављамо три младара који су најбоље

рас%оре#ени %о %ростору.

#езидба тре+о* години

&осле Aормирања друо с%рата ета"ни9 рана не врши се скра:ивање %роду"ни$едебла у наредним одинама све док се не достине одоварају:а висина круне.Одабирамо три ране за друу ета"у! уколико и9 ве: нисмо одабрали зеленом

резидбом. 'ве ране које се налазе изме#у %рве и друе ета"е уклањамо из основе.8колико су ране друе ета"е слабо развијене %рекра:ујемо и9 на ду"ину од 5 - +$м!и њи9ово Aормирање изводимо исто као и код слаби9 рана %рве ета"е. 8колико сморане %рве ета"е орезали на Kорњи %у%ољакK сада и9 орезујемо на нај%овољнијубочну рану. FG4:!#$4иHI

=ега засада вишње

Fгроте@ничке мере

8 %роизводњи вишања %римењују се сличне ароте9ничке мере као и кодтрешње. 1роте9ничке мере с%адају у ру%у Aактора чијом %рименом човек утиче науслове биљне %роизводње. 'тварају:и %овољније ароеколошке услове за ајене биљкеон %ове:ава њи9ову с%особност искориш:авања услова! веета$ионе средине. едан од%рава$а деловања ароте9нички9 мера усмерен је у %рав$у сузбијања корова ис%речавања закоровљавања %ољо%ривредни9 %овршина. Ове мере обу9ватају какоосновну тако и до%унску обраду земљишта! ме#уредну култива$ију заоравањестрњика! %лодоред као и све друе мере које су усмерене на стварање %овољни9 условаза усев и %ове:ање њеове конкурентске с%особности! а не%овољне за корове.

<есења обрада G основна обрада

есења обрада се врши обично не%осредно након завршене веета$ије! %озно у јесен.Овом обрадом се обезбе#ује блаовремено измрзавање земље и ску%љање влае! што је%осебно значајно у аридним %ределима. Sом се %обољшавају сви земљишни ре"ими(који се кваре сталним а"ењем и сабијањем)! уништавају корови и штеточине које%резимљавају на и у %овршинским слојевима земље.

Ова обрада се изводи %луовима! орањем.

<алови гар

14



8 реонима са недостатком %адавина %римењује се обично одр"авање земљишта устању чисте обраде или како се то ка"е јалово уара. Овим начином се земљиштеобра#ује %литко у току $еле веета$ије и тако чува нео%9одна влаа земљишта.

Она се у %ракси најчеш:е врши %омо:у тањирача! ротоAреза! култиватора! рота$иони9 риљача и др. Код слабобујни9 %одлоа је то ме#утим врло %роблематично јер оне имајуврло %литак коренов систем.

Hравни покривачи

Iравни %окривачи %редстављају усте скло%ове ве:е броја биљни9 врста!%рвенствено вишеодишњи9 влатасти9 трава и леуминоза! којима је заједничкаособина да су %рилао#ене кошењу и ис%аши.

Iравни %окривачи омоу:авају лакше кретање ме9аниза$ије и обављање сви9 радова(заштита! резидба! изношење %лодова и сл.)! %о сваком времену! средину чине%ријатнијом за човека! %ове:авају количину оранске материје (9умуса)! садр"ај азота(леуминозна ком%онента)! боље одр"авају структуру. Они %о%рављају Aизичке!9емијске и биолошке особине! а тиме и уку%ну %лодност и %родуктивност земљишта.

Млчирање

&од мулчирањем TO %одразумева начин одр"авања земљишта којим се %окрива%овршина ис%од во:ака или $ела %овршина во:њака! %окошеном травом! сламом!от%а$има коре дрвета! струотином! картоном! %ластичним Aолијама разни9 врста и сл.FG4:!#$4иHI

Iбрење вишње

Uубрење у во:ња$има с%роводи се искључиво на основу %отреба во:ки. 'адр"ај%оједини9 елемената! нарочито V! M! @W! XY и Z мора бити утвр#ен на основу 9емијскеанализе земљишта! која се %роводи бар %осле сваке три одине. Cа основу анализеземљишта и изнесени9 количина 9рањива %лодом! %ланира се ис9рана за следе:увеета$ију. Cајва"нији биоени 9рањиви елементи за ис9рану во:ака су азот! AосAор икалијум. Овим 9ранљивим елементима земљиште мора бити добро снабдевено! како бистабла високо %лодоносила! а тиме била остварена квалитетна %роизводња.

Uубрење вишње треба изводити редовно и на време. 4а нормалан раст и развијање нарочито %овољно делују азотна #убрива.

4а #убрење вишње %ре%оручују се следе:е оријента$ионе норме 9ранива>

Однос изме#у азота (Z)! лако %ристу%ачно AосAора (32+5) и лако %ристу%ачно

калијума (К2+) треба оријента$ионо да буде >+!>+!R. 4начи! да оријента$иона норма#убрива у чистим 9ранивима %о 9а вишања треба да буде> 5+к Z >

6+к 32+5> 2+к К2+.

Eоли*арна ис@ранаJ овакав начин ис9ране! %ри9рањивања %реко лиш:а! %оказао секао веома и мнооструко користан! нарочито кад треба обезбедити брзо деловање некоелемента. 0ма значаја %оотово кад су у %итању оранска течна азотна #убрива имикро#убрива.

ош боља су ком%лексна #убрива! као што су вуксал! муртоник и др.! која садр"е свева"није макроелементе! микроелементе и Aито9ормоналне стимулаторе. Она сунарочито корисна за обезбе#ење вишње микроелементима и то у случајевима када

треба брзо интервенисати. Iиме се %отребе во:ака за микроелементима моу скоро у%от%уности задовољити. 4бо тоа %рскања треба обављати док је лиш:е још младо и

15



боље а%сорбује растворе. 8 ве:ини случајева би:е корисније да се %рскање изврши удва наврата! у размаку од 5 до 2+ дана. &ри том се ова #убрива моу комбиновати и сасредствима за заштиту.

[олијарно %ри9рањивање микроелементима блаотворно делује на растење! родност и квалитет %лодова! чак и када се не за%а"ају сим%томи недостатка ти9елемената.

#езидба вишње род

До скоро се сматрало да резидба вишања у роду није нео%9одна као редовнаароте9ничка мера у %роизводном %ро$есу ове во:не врсте. Ова мера! иако се %онеде%римењивала! изводила се сти9ијски и улавном се сводила на %роре#ивање круне иуклањање %оломљени9 суви9 и оште:ени9 рана. Док о обнављању! замењивању и%одмла#ивању родно дрвета није се водило рачуна. 'матрало се да је вишња%олу%итома во:на врста и с обзиром да је врло скромна у односу на ароеколошкеуслове ус%евања! те да је није %отребно редовно орезивати.

е#утим! са све ве:ом %отрошњом %лодова вишања! ова култура се нало ширии %ракса је %отврдила да је за њено обилно и редовно ра#ање нео%9одна редовна

резидба.

Cеорезана вишња даје нову веета$ију на вр9овима једноодињи9 рана! уследчеа долази до стално и брзо %ремештања веета$ије на %ериAерију круне иоољавања ни"и9 делова рана. &о својим биолошким особинама вишња је врло родназбо чеа долази до ис$р%љивања и неуредно ра#ања! чиме се уз брзо смањење%риноса скра:ује и "ивотни век. \лавна карактеристика ра#ања вишања је што $ветни%у%ољ$и родне ранчи$е доносе само %лод! %а на њи9овом месту %осле бербе не остајеникакав нови младар и ако се резидбом не обнавља! долази до оољавања ни"и9

делова рана.,ишња доноси род на једноодишњим ранчи$ама %а и9 зато резидбом треба

обнављати. Ове једноодишње родне ранчи$е моу бити дуе мешовите! или кратке имајски букети:и.

ешовите родне ранчи$е су дуе D+ - +$м! а на себи имају $ветне ивеетативне (зато се зову мешовите). ,еетативни %у%ољ$и су обавезно %ри основи ина вр9у младара и %о средини су $ветни и веетативни %у%ољ$и. Какав :е бити односизме#у $ветни9 и лисни9 %у%ољака зависи од ис9ране и друи9 услова ајења. 8%овољним условима ајења де су мешовите ранчи$е довољно дебеле и дуачке тајоднос је обично 5+>5+! а у слабијим условима и на слабијим и кра:им ранама је окоR+>2+ у корист $ветни9 %у%ољака.

0з мешовити9 ранчи$а! %оред %лодова! добија се и нов веетативни %ораст заиду:у одину! те у овом случају нема оољавања базално дела ранчи$а! као што :емовидети код танки9 и кратки9 родни9 ранчи$а.

Кратке танке родне ранчи$е су дуачке до 2+$м! обично се развијају у засени и%о $елој ду"ини! осим %ри основи и вр9у. 0мају само $ветне %у%ољке! %а се нов%рираст добија само на вр9у! а $ела ду"ина ранчи$е %осле бербе %лодова остаје ола.&осле неколико узасто%ни9 родни9 одина овакве ране се изду"е! ооле и остајутанке! %рестају да ра#ају и обично се суше.

ајске кити$е су кратке једноодишње ране (-5$м)! са једним веетативним ивише $ветни9 %у%ољака. Образују се у условима оскудне ис9ране у сушним реонимаили на стаблима која су %рео%тере:ена родом. &рве одине дају најбољи род! а каснијезбо ве:е броја %лодова и мале лисне %овршине веетативно ослабе и на крају се

осуше. Да би се обновиле резидбом! треба остављати довољан број једноодишњи9рана! а изнурене ране сасвим уклонити.

16



&рема начину раста и %лодоношења! а ради изво#ења %равилне резидбе! свесорте вишања се моу %оделити у две ру%е. &рву ру%у чине сорте које %рете"но

ра#ају на дуачким једноодишњим ранчи$ама (мешовитим). Овде с%адају нашедома:е вишње (Облачинска! Fачански рубин и мнои друи ти%ови)! Келерис !3ексела! араска ти%а висе:и9 рана (%ендула)! Bотова и др. 'орте из ове ру%е у

%овољним условима ајења образују мешовите родне ранчи$е дуачке D+-+$м! %а и9 резидбом треба редовно обнављати. Ове ру%е су најва"није родне ранчи$е вишања! јер имају доста $ветни9 %у%ољака! довољно резервни9 материја и %отребну лисну%овршину за ис9рану заметнути9 %лодова.

е#утим! у %овољним условима ајења и у засењеним крунама Aормирају секра:е! танке изразито родне ранчи$е које се %од теретом рода %овијају! а %ошто самона вр9овима имају веетативни %у%ољак! оољавају и засењавају унутрашњост круне!%W се смањује %роизводни %отен$ијал. Cа мешовитим родним ранчи$ама често семоу Aормирати и мајски букети:и који иду:е одине дају род. &рема томе! основни%рин$и% %равилне резидбе вишања ове ру%е треба да буде %отен$ирање Aормирањадуи9 мешовити9 родни9 ранчи$а које су основ за родност! као и за стварање родни9ранчи$а и мајски9 букети:а. Друу ру%у чине сорте чије ране расту ус%равно! а %лод%рете"но доносе на кратким родним ранчи$ама и мајским букети:има. Ову ру%учине> ајска вишња! L%анска вишња! онт моренси! 3ичморенси!

араска са ус%равним ранама (реула)! Краљевска слатка! Краљи$а 9ортезија и др.3езидбом је нео%9одно оставити %отребан број летораста на којима би се Aормиралимајски букети:и за следе:у одину. 8 изразито родним одинама %отребно је%рекра:ивање двоодишње ранчи$е и смањивање родности да би се %остиао јачи

развој летораста који :е извршити замену родно дрвета.

4ависно од ис9ране и друи9 услова ајења! мајски букети:и трају 2- одине! анајквалитетнији род доносе у %рвој одини %осле Aормирања! а касније њи9ова%родуктивност слаби и %лодови су лошије квалитета.

&рактично! на основу на%ред изнети9 особености ра#ања и %ораста! основни

%рин$и%и резидбе вишања своде се на остављање и не%рекра:ивање ду"и9 мешовити9 родни9 ранчи$а! сем у случају када су %реусти %а и9 треба %роредити.

,р9ови основни9 скелетни9 рана често имају више родни9 рана %а и9 резидбом треба редовно реулисати! тј. ослободити вр9ове конкурентни9 младара.'келетне ране %ри скра:ивању! код сорти које ус%равно расту! треба %реводити нас%ољни летораст! а код сорти које имају висе:е ране треба и9 %реводити на орњем

јачем леторасту или рани. Iанке изразито родне ранчи$е треба скра:ивати нанајдоњи веетативни %у%ољак како би се из њеа иду:е одине Aормирала млада роднаранчи$а! а у случају да ове расту у средину круне треба и9 изнова уклони.

Код сорте које %рете"но ра#ају на мајским букети:има! ако су %реусти за редовну и умерену родност! %отребно и9 је %онекад %роредити! а оставити довољан

број једноодишњи9 младара на којима :е се ове Aормирати.'ве танке! слабе и изду"ене оољене ранчи$е у унутрашњости круне треба%от%уно склањати. 'келетне ране са %речником %реко 5$м %рекра:ују се у крајњојну"ди! и то само ако су %оломљене или јако оште:ене! јер код %рекра:ени9 дебљи9рана јавља се смолоточина! нарочито ако се резидба изводи раније! %ре кретањасокова. 4бо %ојаве смолоточине изазване зимском резидбом %ри %рекра:ивању инешто тањи9 рана! неки во:ари %рактикују летњу резидбу. Код ове резидбе до крајавеета$ије нормално зарасту све %овреде! односно %росе$и! %а нема о%ште %ојавесмолоочине. Bетња резидба се обично изводи %осле бербе %лодова! и њоме се уклањаизнурено дрво! на нарочито ситне! танке и сувишне изду"ене ранчи$е које висе изасењују остале и тиме ометају образовање $ветни9 %у%ољака.

17



Bитература

18

Documents

Seminarski rad Visnje