!!!!!Seminarski Rad

VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLASTRUKOVNIH STUDIJA

ŠABAC

SMER - AGROMENADžMENT

SEMINARSKI RAD

Predmet: UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Tema: CENTRALNA BANKA

Mentor: Student:Prof. Dr. Dejan Grujić Marić Miloš Indeks br. 42/1/2010

Seminarski rad „ Centralna Banka ”

Šabac, 2012SADRŽAJ:

1. UVOD-----------------------------------------------------------------------------------------------------------3

2. ISTORIJA CENTRALNE BANKE-------------------------------------------------------------------------5

3. FUNKCIJE CENTRALNE BANKE------------------------------------------------------------------------6

3.1. Emisiona funkcija --------------------------------------------------------------------------------------6

3.2. Funkcija sprovođenja monetarne politike ------------------------------------------------------------7

3.3. Funkcija bankara države -------------------------------------------------------------------------------7

3.4. Funkcija “banke banaka” ------------------------------------------------------------------------------7

3.5. Nadzorna funkcija --------------------------------------------------------------------------------------8

3.6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema ---------------------------------------------------8

3.7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem ----------------8

4. ORGANIZACIJA I VLASNIČKI ASPEKT CENTRALNE BANKE---------------------------------9

5. UPRAVLJANJE CENTRALNOM BANKOM----------------------------------------------------------11

6. STEPEN AUTONOMIJE CENTRALNIH BANAKA-------------------------------------------------12

7. NARODNA BANKA SRBIJE-----------------------------------------------------------------------------13

8. ZAKLJUČAK------------------------------------------------------------------------------------------------16

9. LITERATURA-----------------------------------------------------------------------------------------------17

Miloš Marić 2


1. UVOD

Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol emisije

novca. Funkcije centralne banke su da održava monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije,

sprovođenjem monetarno-kreditne politike, reguliše novčani opticaj, organizuje i vodi platni

promet zemlje, bavi se kupoprodajom deviza te propisuje stopu obavezne rezerve, kontroliše

bankovni sistem, određuje službeno eskontnu stopu i slično.

Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji Centralna banka

Srbije (Narodna banka Srbije), u EU Evropska centralna banka (ECB). Međutim, negde ih

je više, npr. kao u SAD, Kanadi, ali opet su te banke okupljene oko jedne centralne banke, a

zajedno čine FED - sistem federalnih rezervi.

Za Centralnu banku se može reći da je kvazi banka ili specifična državna institucija. Ona

predstavlja neprofitnu instituciju i ona ne uspostavlja direktne odnose sa nebankarskim

sektorima, osim sa državom, što znači da nema konkurentskih odnosa između centralne

banke i drugih banaka.

Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija

emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite

poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna

banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na

finansijskim tržištima.

Centralna banka je, s jedne strane, novčana institucija (u kojoj se se formira i dinamizira

opticajni novac), a s druge strane, predstavlja bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne

kreditne i depozitne odnose sa bankama, državom i inostranstvom). Centralne banke su se

do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska društva, a tek kasnije su se

nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države.

Miloš Marić 3


Centralna banka pored toga što mora uticati na stabilnost privredne aktivnosti jedne zemlje,

ona takođe mora i da održava odnose sa finansijskim organizacijama, kao sto su

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Grupom Svetske banke (World Bank Group). Efekti

monetarne politike, koju sprovodi centralna banka ima značajne uticaj na celokupnu

ekonomiju jedne zemlje. Iz ovoga proizilazi odgovornost centralne banke i njena

odgovornost je veća ukoliko je i njena nezavisnost velika.

Nezavisnost centralne banke podrazumeva visok stepen slobode odlučivanja pri vođenju

monetarne politike. Ona se sastoji iz dve dimenzije: nezavisnost cilja i nezavisnost

instrumenta. Nezavisnost cilja je sloboda definisanja ciljeva monetarne politike (stabilnost

cena,stopa nezaposlenosti i sl.), a nezavisnost instrumenata znači da centralna banka ima

slobodu da odabere instrumente kojima će postici željene efekte.

Miloš Marić 4


2. ISTORIJA CENTRALNE BANKE

Prve centralne banke javljaju se u periodu XVIII veka i druge polovine XIX vijeka. U

periodu nastanka, javljale su se kao centralne banke u privatnom vlasništvu, da bi se tokom

razvoja, pretvarale u državne institucije. Nastajale su iz različitih motiva i na različite

načine. Jedan od načina jeste evolucioni proces,tj. kad se iz tada, komercijalnih banaka,

izdvajala jedna banka koja je dobila monopol na emisiju novca.

1656. godine osnovana je prva centralna banka u Švedskoj, pod nazivom Riksbank. Iako je

bila uključena u komercijalne poslove, nalazila se pod kontrolom države. Hronološki

posmatrano, centralne banke osnovane su u: Francuskoj 1800.god., Holandiji 1814.god.,

Norveškoj 1816.god, Austriji 1817.god., Danskoj 1818.god., Belgiji 1850.god. i u Americi

je tek osnovana 1913 godine. Nastanak Engleske centralne banke imao je najveći uticaj na

razvoj i nastanak svih ostalih centralnih banaka.

Početkom XX veka postojalo je oko 18 centralnih banaka, koje su imale različite ciljeve

osnivanja.Tako,npr. centralna banka Engleske,koja je osnovana 1694, njeno osnivanje je

bilo povezano sa potrebama finansiranja države u ratnim uslovima, dok je cilj ostvarivanje

centralne banke Nemačke (1876) bila konsolidacija emisione funkcije. 1999.godine

osnovana je Evropska centralna banka, koja se sa sistemom centralnih banaka Evrope,

smatra jednom od najnezavisnijih centralnih banaka u svetu.

Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost,

mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne banke). Luksemburg je

još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke

poverio dvema poslovnim bankama.

Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke

funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).

Miloš Marić 5


3. FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

Prilikom definisanja pojma centralne banke, treba reći da je ona „banka banaka“ i da je

„banka države“. Iz ovoga se mogu videti osnovne karakteristike koje centralna banka ima u

odnosu na obične (poslovne banke). Pre svega centralna banka je neprofitabilna institucija i

ona ne može uspostavljati direktne odnose sa neobankarskim sektorom osim sa državom, te

samim tim ona ne predstavlja konkurenta ostalim bankama.

Kroz nabrajanje osnovnih funkcija centralne banke, može se napraviti osnovna razlika

između ove institucije i ostalih banaka.

Aktivnosti gotovo svih banaka u svetu se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija:

1. Emisiona funkcija;

2. Funkcija sprovođenja monetarne politike;

3. Funkcija bankara države;

4. Funkcija “banke banaka”;

5. Nadzorna funkcija;

6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;

7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim

kursem.

3.1. Emisiona funkcija:

Emisiona funkcija centralne banke podrazumeva emisiju novca (papirnog i

kovanog).Pristup emisiji novca znači da na osnovu monetarne politike treba odrediti

objektivnu meru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih

transakcija. Primarnom emisijom, banke pomoću odgovarajućeg instrumentarijuma

monetarnog regulisanja, brže dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju.

Miloš Marić 6


3.2. Funkcija sprovođenja monetarne politike:

Dejstvo centralne banke u sprovođenju monetarne politike podrazumeva odgovarajuće

rukovanje tzv. instrumentima monetarne politike (sredstva i metode koje primenjuje

centralna banka sa ciljem održavanja adekvatnog nivoa, mase i strukture novca i kredita).

3.3.Funkcija bankara države:

Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna banka pruža državi, čime ona deluje kao

bankar države.

Funkcija bankara države obuhvata sledeće usluge koje centralna banka pruža državi:

Deponovanje sredstava koja pripadaju državi i pozajmljivanje novčaih sredstava

državi;

Služi kao fiskalni posrednik (agent) i jemac države;

Pruža izvršnoj vlasti stručna mišljanja o monetarnim i

finansijskim poslovima;

Vrši plaćanja sa računa koji država kod nje poseduje,na osnovu

naloga same drzave.

3.4.Funkcija “banke banaka”:

Centralna banka deluje i kao “banka banaka”.U većini zemalja konačni dnevni transfer

gotovine unutar bankarskog sistema i između banaka i centralne vlasti odvija se kroz brojne

račune koji se drže u centralnoj banci.Centralna banka sa druge strane vrši kliring čekova za

banke.

Znači, centralna banka kao “banka banaka” vodi evidenciju o stanju na računima

komercijalnih banaka i ostalih učesnika na tržištu. Osim toga, centralna banka utvrđuje

osnovicu i stopu obaveznih rezervi, čime utiče na kreditni potencijal banaka, pri čemu su

rezerve obračunska kategorija koja se evidentira u pasivi centralne banke.

Miloš Marić 7


3.5. Nadzorna funkcija:

Ova funkcija podrazumeva obezbeđivanje uslova da poslovne banke i druge finansijske

institucije vode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi, i u skladu sa važećim

zakonima i pravilima.

Dakle, akcenat se stavlja na to da centralna banka ide na očuvanje stabilnosti pojedinačnih

banaka, obzirom da su one najznačajniji finansijski intermedijatori, tako da sve negativnosti

u njihovom poslovanju imaju uticaja na najširu javnost.Razlog više za pojačani nadzor

proizilazi iz moći poslovnih banaka da vrše ročnu transformaciju sredstava.

3.6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema:

Radi se o obezbeđivanju likvidnosti makroekonomskog sistema u uslovima rastuće privrede,

što se realizuje snabdevanjem poslovnih banaka potrebnim kvantumima novca i

kredita.Time centralne banke sprečavaju masovno bankrotstvo banaka, zbog čega se i

javljaju kao “zajmodavci u krajnjoj instanci” (“poslednje utočište”).

Važno je naglasiti da u okviru ove funkcije centralna banka pokriva samo trenutni deficit

poslovnih banaka, ali da pritom centralna banka nije bezuslovni garant likvidnosti

bankarskog sistema obzirom da ne garantuje likvidnost svake poslovne banke.

3.7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem:

Glavna uloga centralne banke na deviznom tržištu je da utiče na svoje valute u cilju

dovođenja deviznog kursa na nivo na koji je procenila da treba da bude.

Operacije na deviznom tržištu se svode na obezbeđivanje odgovarajućeg kretanja deviznih

kurseva kako bi sačuvale stabilnost vlastite valute.

Miloš Marić 8


4. ORGANIZACIJA I VLASNIČKI ASPEKT CENTRALNE BANKE

Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema, od

administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.

S tim u vezi, organizacija centralnih banaka se svodi na tri osnovna modela:

1. Jedinstvena centralna banka;

2. Složeni sistem centralne banke;

3. Nadnacionalna centralna banka.

1. Jedinstvena centralna banka - najčešći concept, što znači “jedna država - jedna centralna

banka”, drugim rečima monetarna vlast je koncentrisana u jednom pravnom subjektu.

Ovako jedinstvena banka može radi efikasnijeg uzvršavanja zadataka da uspostavi ogranke

u zemlji inostranstvu ili da ima posebne institucije, kao što su zavodi za izradu novčanica i

kovanog novca.

2. Sistem centralne banke, znači da postoji više banaka preko kojih centralna banka obavlja

svoje funkcije, a najčešće jedna od banaka ima ulogu koordinatora aktivnosti, pri čemu je

bitno da se odluke donose brzo i izvršavaju efikasno i pored složenosti ovakvog sistema.

3. Nadnacionalna centralna banka - organizuje se u slučaju postojanja monetarne unije više

zemalja, koja predstavlja visok stepen ekonomske integrisanosti područja. Na ovaj način

države se odriču svog monetarnog suvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, usklađuju

kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne reserve i centralnu

banku.

Zaključujemo da je jedinstvena centralna banka primerenija unitarnom tipu države, da je

sistem centralnih banaka prilagodljiviji fedarelnom (konfederalnom) tipu države, a da je u

slučaju integracije zemalja u monetarnu uniju najadekvatnije rešenje nadnacionalna

centralna banka.

Miloš Marić 9


U pogledu vlasničke strukture, u centralnim bankama postoje tri oblika svojine:

1. Privatna svojina;

2. Javna svojina;

3. Mešovita svojina.

1. Privatna svojina je dominirala sve do 1936. godine, da bi nakon II svetskog rata nastupio

proces nacionalizacije u centralnom bankarstvu, mada ima i izuzetaka (primer: CB Italije,

Grčke).

2. Javna svojina se manifestuje kroz dva oblika, i to centralna banka kao javna ustanova ili

centralna banka kao AD kod koga su sve akcije u vlasništvu države (primer: CB Engleske,

Nemačke, Francuske).

3. Konačno, neke banke su izbegle prethodno pomenutu potpunu nacionalizaciju, tako da je

kod njih na snazi mešovita (privana i državna) svojina (primer: CB Belgije, Španije,

Venecuele, Japana).

Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog

funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se odluke donose brzo i

efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.

Miloš Marić 10


5. UPRAVLJANJE CENTRALNOM BANKOM

Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog

funkcionisanja. U gotovo svim zemljama sveta upravljanje centralnom bankom je povereno

Guverneru, koji i predstavlja ovu instituciju u javnosti. Guverner najčešće ima zamenika ili

zamenike – viceguvernere. Po pravilu, guvernera imenuje predsednik države, odnosno

vlade, ili Parlament, ili vladar ako je ta država monarhija, pa čak i u onim zemljama gde

država nije vlasnik banke u potpunosti, odnosno gde banka nije državna ustanova. Mandati

su različite dužine trajanja i u principu se kreću od 4 – 8 godina, a jedan manji broj zemalja

ne predviđa rok na koji se imenuje prvi čovek banke.

Važnu ulogu u upravljanju centralnom bankom imaju i tzv. Odbori direktora. To je

kolektivni vid rukovođenja ovim institucijama. U gotovo svim zemljama sveta odbor

direktora predstavlja štab koji upravlja centralnom bankom. U zemljama čije su centralne

banke državne institucije, rukovodioce ovih institucija imenuje predsednik, zvaničnik vlade,

parlament ili kralj. Međutim, ukoliko u vlasništvu kapitala centralne banke nije zastupljena

samo državna svojina, članove upravljačkih struktura postavlja i privatni sektor zavisno od

učešća u kapitalu.

Uz odbore direktora, u mnogim centralnim bankama značajnu funkciju imaju i tzv. izvršni

komiteti, odnosno Upravljački odbori. Oni sprovode odluke guvernera, odnosno Odbora

direktora, a zaduženi su i za tekuće poslove. Po pravilu, članovi Odbora direktora

sačinjavaju izvršne komitete, a radom ovih komiteta rukovodi guverner, odnosno njegov

zamenik.

Mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora i izvršnih komiteta veoma

se razlikuje u zavisnosti u kojoj centralnoj banci se radi.

Miloš Marić 11


6. STEPEN AUTONOMIJE CENTRALNIH BANAKA

Autonomija centralne banke meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditno-

monetarne i devizne politike.Prema ovom kriterijumu, centralne banke se razvrstavaju u dve

osnovne kategorije:

1. Zavisne centralne banke

2. Nezavisne centralne banke

Kod zavisnih centralnih banaka su gotovo sve odluke pod jakim uticajem države, odnosno

vlade, pri čemu su ovakve centralne banke najčešće samo instrument nadležnih

ministarstava (minstarstva finansija). Takva CB samo operativno realizuje već donete

odluke o monetarnoj i kreditnoj politici (ovaj tip CB je bio prisutan u socijalističkim

zemljama, kao i u tadašnjim zemljama u razvoju).

Nezavisne centralne banke imaju veći stepen samostalnosti prilikom vođenja kreditno-

monetarne i devizne politike, ali ni one nisu potpuno nezavisne od vladine politike. Dakle,

nezavisnost centralne banke treba shvatiti u relativnom smislu, jer se potpuna uspešnost

ekonomske politike može ostvariti jedino u dejstvu i sa drugim segmentima te politike, što

upućuje CB na saradnju sa vladom, a da pritom za sprovođenje svoje politike odgovara

predstavničkom telu. I kod ovog tipa su moguće razlike između faktičke i stvarne

nezavisnosti, ali ne u tolikoj meri.

Da bi centralna banka postigla svoj cilj (suzbijanje inflacije), potrebno je da bude što manje

povezana s izvršnom vlašću, jer njima često upravljaju politički poslovni ciklusi koji pokušavaju

merama ekonomske i monetarne politike potaknuti konjukturu (rast) neposredno pre izbora, kako bi

političari bili ponovno izabrani.

Miloš Marić 12


7. NARODNA BANKA SRBIJE

Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne

banke Srbije prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i

institucijama, uređeni su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije

("Službeni glasnik RS", br.72/2003, 55/2004, 44/2010 i 76/2012)

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o

Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini

Republike Srbije.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Pored toga,

ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi

očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije ima sledeće funkcije:

utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;

upravlja deviznim rezervama;

utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i

jačanja stabilnosti finansijskog sistema;

izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja

banaka i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;

izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i

vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa

zakonom kojim se uređuje osiguranje;

izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima, vrši nadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove, u skladu sa

zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi;

Miloš Marić 13


izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vrši nadzor nad obavljanjem

ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lizing;

izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;

uređuje, nadgleda i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog sistema;

obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne

ugrožavajući pri tom svoju samostalnost i nezavisnost.

Organi Narodne banke Srbije su:

Izvršni odbor,

Guverner, i

Savet guvernera .

U nadležnosti Izvršnog odbora je utvrđivanje monetarne i devizne politike, a posebno

uslova i načina izdavanja hartija od vrednosti, uslova i načina pod kojima Narodna banka

Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, zatim politika

odobravanja kratkoročnih kredita, politika kursa dinara, način upravljanja deviznim

rezervama, referentna kamatna stopa i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, te

osnovica za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve.

Izvršni odbor utvrđuje mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi

očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kao i mere za održavanje likvidnosti

banaka. Izvršni odbor odlučuje i o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, društvima

za osiguranje, za obavljanje poslova finansijskog lizinga i društvima za upravljanje

dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Sednice Izvršnog odbora se održavaju po potrebi, a najmanje jednom mesečno, ako su na

njima prisutna najmanje tri člana. Izvršni odbor donosi odluke većinom glasova svih

članova, a u slučaju izjednačenog broja glasova, odlučuje glas guvernera. Sednicama

Izvršnog odbora predsedava guverner.

Miloš Marić 14

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_4.html




Savet guvernera, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa

dinara, donosi Statut Narodne banke Srbije, kao i strategiju razvoja Narodne banke Srbije i

prati njeno sprovođenje. Savet donosi finansijski plan i usvaja godišnje finansijske izveštaje

Narodne banke Srbije, bira spoljnog revizora i razmatra njegove izveštaje. Savet, takođe,

vrši nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja u Narodnoj banci Srbije, ocenjuje da li

su računovodstvene politike i procedure odgovorajuće, i vrši nadzor i usvaja godišnji plan o

obavljanju interne revizije u Narodnoj banci Srbije.

Pored navedenog, Savet najmanje jednom godišnje Narodnoj skupštini Republike Srbije

podnosi izveštaj o radu, a godišnji račun Narodne banke Srbije, sa izveštajem ovlašćenog

revizora, dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije do 30. juna naredne godine. Savet

odlučuje na sednicama većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.

Guvernera Narodne banke Srbije bira Narodna skupština Republike Srbije sa mandatom od

šest godina, s pravom ponovnog izbora.

Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, a posebno

za sprovođenje odluka Izvršnog odbora i Saveta, organizaciju i poslovanje Narodne banke,

pripremanje akata iz njene nadležnosti, donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke koji

zakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta, a obavlja i druge poslove

utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom ako nisu u suprotnosti sa

osnovnim ciljem iz člana 3. tog zakona.

Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale

koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti

određeni su Statutom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu

novčanica i kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o

Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije.

Miloš Marić 15


8. ZAKLJUČAK

Uloga i funckija centralne banke u monetarnom sistemu bitno određuje funkcionisanje

finansijskog i privrednog sistema u celini. Ova činjenica dalje upućuje na zaključak da

centralna banka, u okviru svoje uloge i funkcije, treba da obezbedi racionalno

funkcionisanje finansijskog i monetarnog sistema, a u tom sklopu posebno da determiniše

jasnu i ekonomski konzistenstnu modernu politiku. Takav pristup je nužan u funkcionisanju

privrednog sistema kao celine, kako bi se odredila realna ekonomska politika sa

projektovanim ekonomskim očekivanjima.

Možemo da kažemo da je centralna banka većim delom odgovorna za novac i monetarnu

politiku, pa zato mora imati apsolutni uvid u uzajamnu povezanost i delovanje faktora i

delova privrednog sistema, ako želi da monetarna politika da željene rezultate. Centralna

banka je u stanju da reguliše rezerve i kredite poslovnim bankama, ali nije u stanju da deluje

na ostale tokove novčane mase, kao i na faktore koje determinišu ponašanje raznih oblika

aktive.

Centralna banka ima jedan jedini cilj, to nije profit, već ostvarivanje određenih monetrarno

političkih zadataka i ekonomske politike zemlje. Zato je centralnoj banci najvažnija funkcija

regulisanje količine novca u opticaju, kreditni volumen u zemljii održavanje stabilosti (kako

cenovne tako i stabilnosti deviznog kursa).

Miloš Marić 16


9. LITERATURA

1. Dr Borko Ž.Krstić-“Bankarstvo“, Ekonomski fakultet, Niš ,2003.god

2. Đukić Đorđe; Vojin Bjelica; Života Ristić – „Bankarstvo“,Ekonomski fakultet,

Beograd, 2003.god

3. Lidija Barjaktarović: „Monetarno - kreditni i devizni sistem“, Beograd 2010. godina.

4. Miroljub Hadžić: „Bankarstvo“, Beograd 2009. godina.

5. Ljiljana Jeremić: „Osnovi finansija“, Beograd 2008. godina.

6. www.nbs.rs

Miloš Marić 17

Documents

!!!!!Seminarski Rad