UNIVERZITET CRNE GOREMEDICINSKI FAKULTET - PODGORICA

SEMINARSKI RAD

Profesor: Student:

, decembar 2014.

SADRŽAJ:

1. UVOD...............................................................................................1

2. KLASIFIKACIJA POVREDA.............................................................2

2.1. MEHANIČKE POVREDE...............................................................2

3. ZATVORENE POVREDE.................................................................4

3.1. KRAŠ SINDROM...........................................................................7

3.2. BLAST POVREDE........................................................................8

4. OTVORENE POVREDE –RANE....................................................11

5. LITERATURA..................................................................................12

1. UVOD

Trauma je vodeći uzrok smrti u populaciji do 45 godina i treći po

učestalosti uzrok smrti nezavisno od starosnog doba. Trauma u osnovi pogađa

mlađe životno doba, posebno tokom prve tri dekade života, i češća je kod muškog

nego kod ženskog pola. Vodeći uzrok politraume je saobraćajni traumatizam, zatim

povrede u kući , povrede na radu, nasilje i sportske povrede .

Najčešće povređivani regioni tela su: glava (60%), ekstremiteti (45%),

grudni koš (25%), trbuh/karlica (10%) i kičmeni stub (5%).

Poseban vid traume su ratna trauma i povrede nastale u masovnim

nesrećama i vanrednim okolnostima .

Pod povredom (traumom) se smatraju oštećenja organizma nastala

dejstvom spoljnje sile koja može biti:

-fizička (mehanička, termička, električna, nuklearna),

-hemijska,

- biološka i

- psihogena.

Ta oštećenja mogu dovesti do različitih poremaćaja – od malih, prolaznih

praćenih kompletnim ozdravljenjem, preko trajnih deficita zdravlja, sve do

trenutnog smrtnog ishoda.

U praksi, povrede se klasifikuju kao:

_ mehaničke povrede

_ termičke povrede

_ povrede izazvane električnom strujom

_ hemijske povrede

_ radijacione (nuklearne) povrede

_ biološke povrede

_ psihogene traume.

Prema vrsti i broju etioloških činilaca koji su izazvali povredu u odnosu na

broj povređenih organa i organskih sistema, povrede mogu biti različite.

1

Opekotina Smrzotina Ujed zmije

2. KLASIFIKACIJA POVREDA

Rane nastaju nasilnim oštećenjem tkiva usled spoljašnjih faktora koji

mogu biti fizički, hemijski i biološki.

2.1. MEHANIČKE POVREDE

Podjela povreda prema djstvu sile :Механичкеповреде:

Mehaničke povrede nastaju dejstvom mehaničke sile, dakle dejstvom

nekog predmeta sa kinetičkom energijom. Predmet prenosi svoju kinetičku energiju

na tijelo što dovodi do razaranja ćelija tkiva, tj do nastanka rane.

Sve rane dijelimo na

-otvorene i

- zatvorene.

2

Повреде

Физичке

механичке

отворене затворене

термичке

топлотом хладноћом

елекричне

радиоактивне

Хемијске

Киселинама

Базама

Биолошке

Животиње

Инсекти

Микроорганизми

Otvorene rane:

Otvorena rana je ona rana kod koje je došlo do oštećenja kože ili

sluzokože. Tada je povrijedjeno tkivo u kontaktu sa spoljašnjom sredinom.

Sve rane mogu biti nanesene tupim ili oštrim oruđem.

1. Rane nanijete tupim oruđem:

Oguljotine ( exoriatio) : to je povreda kože guljenjem o neravnu površinu, npr

prilikom povlačenja tijela po asfaltu, kamenju i sl.

Nagnječine ( vulnus contusum ) : cijepanje tkiva

udarcem tupim predmetom koji gnječi tkivo, npr.

Čekićem, kamenom, padom na ivičnjak, i td. Ivice

rane su nepravilnog oblika, polivene krvlju, otečene.

Razderine ( vulnus lacerum). Cijepanje tkiva dejstvom

tupe sile koja razvlači tkivo. Najčešće su ove rane

udružene sa nagnječinama, pa se nazivaju

lacerokontuzne rane ( vulnus lacerocontusum).

Razdrobljene rane ( vulnus conqassatum): jake tupe sile mogu dovesti do

drobljenja tkiva.

Tupe traumatske amputacije ( amputatio): razvlačenjem tkiva dio tijela se

može odvojiti ( prst, šaka, stopalo, ruka). Obično to nastaje pri saobraćajnim

nesrećama zbog dejstva velikih brzina.

1. Rane nanijete oštrim oruđem:

Posjekotina ( vulnus scissum): dejstvom predmeta sa sječivom ( nož, sjekira,

staklo) , nastaje rana sa ravnim jasnim ivicama, bez podliva, koja jako krvari.

Ubodna rana ( vulnus punctum): dejstvom dugačkog šiljatog predmeta nastaje

rana sa malim ulaznim otvorom, koja može biti duboka i

povrediti unutrašnje organe. Običnon ne krvari jako.

Rane od vatrenog oružja ( vulnus sclopetarium) :

projektil vatrenog oružja može da ostane u tkivu ( ustrelna rana )

ili da prođe kroz tkivo ( prostrelna rana). Stepen razaranja tkiva

zavisi od brzine i oblika projektila. Razaranje tkiva je veće veće

kod izlaznog nego kod ulaznog otvora.

Rane nanijete eksplozivnim sredstvima ( vulnus

explosivum): eksplozivno sredstvo djeluje udarnim talasom i raznijetim

komadima. Ovakva kombinacija dovodi do višestrukih povreda.

3

Zatvorene povrede

Zatvorena povreda je ona kod koje nije došlo do prekida kože ili

sluzokože. Povrijeđeno tkivo nije u kontaktu sa spoljašnjom sredinom. Razlikujemo

tri tipa zatvorenih povreda:

1. Potres ( commotio): najlakša povreda, kod koje nije došlo do razaranja

tkiva.postoji samo funkcionalno oštećenje. Primjer za tu povredu je potres

mozga, kada nastaju simptomi usled poremećaja moždane funkcije, ali ne

dolazi do razaranja moždanih ćelija. Zbog toga ova povreda ne ostavlja

posledice.

2. Pritisak ( compressio): pritisak na tkivo može dovesti do razaranja tkiva,

ukoliko je veliki i dovoljno dugo traje. Kratkotrajni slab pritisak ne mora dovesti

do trajnog oštećenja. Primjer za ovu povredu je kompresija grudnog koša ,

koja ukoliko kratko traje, ne mora ozbiljnije da ugrozi zdravlje, dok dugotrajne

jake kompresije ugrožavaju život.

3. Nagnječenje ( contusio ): najteža povreda kod koje nastaje razaranje tkiva.

Primjer za povredu je kontuzija jetre prilikom jakih udaraca u trbuh. Razoreno

tkivo jetre zarasta ožiljkom i taj dio jetre trajno gubi funkciju. To važi za bilo

koji drugi organ.

3. ZATVORENE POVREDE

Zatvorene povrede nanesene mehaničkom silom mogu biti:

- commotio (potres),

-compressio (pritisak),

-perforation (prsnuća šupljih organa),

- ruptura (prsnuća solidnih organa i krvnih sudova),

- contusio (nagnječenje),

-distensio (istegnuće),

-distorsio (uganuće, uštinuće),

-subluxatio (delimično iščašenje zgloba),

-luxatio (iščašenje zgloba),

- fisura (naprsnuće kosti),

-infarctio (delimično razdvajanje, otrgnuće koštanog tkiva),

- fractura (potpuni prekid kontinuiteta kosti),

4

- crush syndroma (sindrom zgnječenja),

- blast syndrome (sindrom udarnog talasa) itd.

U odnosu na povredu zida telesnih šupljine i zida šupljih organa,

mehaničke povrede se dele na:

1. Penetrantne – povrede gde postoji komunikacija između spoljne

sredine i neke od unutrašnjih telesnih šupljina, tj. gde su povređeni

pleura, perikard, peritoneum, dura ili zglobna kapsula. Kod ovih

povreda postoji opasnost od infekcije i povrede organa unutar

odgovarajuće telesne šupljine.

2. Nepenetrantne – povrede kod kojih su serozne ovojnice velikih

telesnih šupljina intaktne. Međutim, nepenetrantne povrede mogu biti

sa ili bez rupture – perforantne povrede šupljih organa u telesnim

dupljama (npr. aorta, kolon itd).

3. Perforantne – povrede kod kojih postoji prekid anatomskog integriteta

svih slojeva zida šupljeg organa (želudac, crevo, mokraćna bešika,

itd.). Ove povrede mogu biti i penetrantne (lezija ovojnica telesnih

duplji) ili nepenetrantne (nepovređene ovojnice).

4. Neperforantne povrede – povrede kod kojih nije narušen anatomski

integritet zida šupljeg organa. Neperforantne povrede mogu biti i

penetrantne ili nepenetrantne.

Zatvorene mehaničke povrede nastaju direktnim dejstvom tupe

mehaničke sile na telo (udarac, sudar, pad), pri čemu su u kretanju sila, ili telo, ili

oboje. Tom prilikom, usled elasticiteta kože, ne dolazi do narušavanja njenog

integriteta, pa ona ostaje intaktna.

Glavna povreda koja nastaje tom prilikom je lokalizovana u dubini, ispod

kože, pa tako mogu biti povređena različita tkiva i unutrašnji organi:

1. Potres tkiva ili organa (commotio) je povreda kod koje nema vidljivih

anatomskih oštećenja, već je reč o reverzibilnim funkcionalnim

oštećenjima. Najčešćedolazi

do potresa mozga (commotio cerebri), a ređe do potresa grudnog koša ili

kičmene moždine.

2. Nagnječenje (contusio) je oštećenje tkiva ili organa koje nastaje

kratkotrajnim dejstom sile umerenog intenziteta, a patoanatomski se

karakteriše kidanjem tkiva, manjih krvnih sudova i drugih tkivnih

5

struktura, što je sve praćeno krvarenjem u tkivu uz postojanje krvnih

podliva (hematoma).

Klinički simptomi u najvećoj meri zavise od opsega oštećenja, ali i od

samog organa koji je doživeo nagnječenje: kontuzija mekih tkiva ispod kože je

praćena krvnim podlivima (hematomima), a ponekad je to slučaj i kod površinskih

ekskorijacija, gde je došlo do oštećenja epiderma, ali s očuvanim kontinuitetom

dermalnog sloja; kod povreda glave može nastati kontuzija mozga, epiduralni,

subduralni ilii intrakranijalno krvarenje, sa znacima naknadne kompresije mozga; kod

kontuzije grudnog koša su moguća oštećenja srca, pluća, jednjaka, velikih krvnih

sudova, uz pojavu hematotoraksa i/ili pneumotoraksa; kod kontuzije trbuha mogu

nastati rupture jetre, slezine, bubrega i šupljih organa (želuca, creva, mokraćne

bešike, aorte); mehanička sila može prouzrokovati povredu zglobova (distorziju,

luksaciju) i/ili kostiju (frakturu).

3. Pritisak (compressio) je povreda koja nastaje dejstvom sile pritiska.

Povrede organa koje mogu nastati na ovaj način identične su onima

koje nastaju kod nagnječenja.

4. Prsnuće (ruptura) je razdor parenhimatoznih organa ili velikih krvnih

sudova (slezine, jetre, bubrega, aorte) i obično je udruženo sa

potkožnim razdorom mekih tkiva (fascije, mišića, tetiva, ligamenata,

krvnih sudova).

5. Perforacija je povreda − razdor šupljih organa (želuca, creva,

mokraćne bešike, uretre) sa ili bez postojanja penetrantne povrede.

6. Kraš (crush) povrede su povrede koje nastaju prilikom zatrpavanja

povređenog zemljom, rudom, urušenim zidovima ili drugim čvrstim

materijalom. Najčešće su zatrpani ekstremiteti, ali to može biti bilo koji

drugi deo tela.

Od jačine i dužine spoljašnjeg pritiska, dela tela koji je pritisnut i površine

koja trpi pritisak zavise vrste i težina povrede, opšte stanje povređenog i mogućnost

javljanja kasnijih komplikacija. Tako, mogu postojati jednostavni ili višestruki prelomi

kostiju, praćeni spoljašnjim ili unutrašnjim krvarenjem, promenom stanja svesti,

prestankom disanja i rada srca.

Zbog mogućnosti nastanka ovih teških povreda treba što pre sprovesti

otrpavanje i unesrećenom ukazati prvu pomoć. Kod urušavanja većih objekata, prilaz

povređenom može biti težak i opasan čak i za dobro utrenirane spasioce.

6

3.1. KRAŠ SINDROM

Kraš sindrom (crush syndroma) je komplikovana povreda, nastala

dejstvom ekscesivne sile na grupu mišića u dužem vremenskom periodu. Iz

destruisanih mišića se posle dvadesetak minuta kompresije oslobađaju toksični

produkti (mioglobin, kalijum, fosfor, H joni, laktati, piruvati i drugi patološki

medijatori), koji prelaskom u sistemsku cirkulaciju dovode do teških oštećenja

bubrega, srca i drugih vitalnih organa. To može dovesti do akutnog bubrežnog

zastoja (usled blokade tubula), infarkta miokarda ili tromboembolije.

Simptomi ovog stanja su: bela, hladna i mlitava koža, odsustvo bola u

nagnječenoj regiji, ubrzan, mek i slabo punjen puls, značajno smanjena ili odsutna

diureza, mišićna slabost, promene svesti (sve do kome), pojava hipovolemije i šoka.

Dijagnoza se utvrđuje na osnovu anamneze traume, fizikalnog (lokalnog i

opšteg kliničkog) nalaza, laboratorijskih analiza (porasta azotnih materija – uree i

kreatinina u krvi, povećanja serumske kreatin kinaze – CK, CK-MB, pojave

mioglobina u urinu i povećanja ukupnog bilirubina itd) i drugih postupaka (RTG, CT,

NMR).

Prva pomoć kod Kraš sy

Prva pomoć se sastoji u otrpavanju povređenoga. Materijal se ne sme

vući preko zatrpanih tkiva, nego ga treba podići sa povređenoga. Ranjenik se ne

sme silom izvlačiti, jer se tako mogu naneti dodatne povrede. Povređenog treba

dobro osmotriti, utvrditi da li diše, da li postoji srčana radnja i da li je svestan, pa, ako

je potrebno, započeti kardio-pulmonalno-cerebralnu reanimaciju.

Treba imati u vidu da je usna duplja osoba koje su bile potpuno zatrpane

obično puna stranog sadržaja, te je obavezno proveriti prohodnost disajnih puteva i,

ukoliko je potrebno, osloboditi ih.

Najčešće greške se prave ukoliko je povređeni svestan, a zatrpani su

samo ekstremiteti. Zatrpani ekstremitet posle oslobađanja obično ne izgleda loše,

povređeni u početku može njime i da se koristi, mada nešto otežano, naročito ako

nema preloma kostiju.

On često, po oslobađanju ekstremiteta, izjavljuje da je dobro, zbog

početnog olakšanja izazvanog prestankom dejstva pritiska i popuštanjem straha i

panike. Uprkos tome, mora se transportovati u bolnicu, gde će se uraditi potrebne

analize, sprovesti posmatranje i odgovarajuće terapijske mere.

7

Obavezan je transport na nosilima. Ranjeniku se ne sme dozvoliti da

hoda, čak i ako je bio zatrpan samo deo ekstremiteta (podlaktica, potkolenica). U

takvim situacijama se u nagnječenim krvnim sudovima stvaraju mali trombi, od kojih,

ako se povređeni naglo pokrene, mogunastatiembolije i infarktisrca,

mozgailibubrega.

Sve to obično ima teške posledice, a može dovesti i do smrtnog ishoda.

Dok ne stigne medicinska pomoć, ili se povređeni ne transportuje u bolnicu, treba

započeti nadoknadu tečnosti.

Ukoliko je povređeni svestan, najbolje je pojiti ga vodom u manjim

količinama. Voda doprinosi povećanju volumena cirkulišuće tečnosti, smanjuje

kiselost (pH) krvi, a takođe pomaže bubrezima da lakše izvrše ekskreciju

(izlučivanje) mioglobina. Sveovopoboljšavaoksigenacijutkiva i

organa.Zatrpaniekstremitettrebaimobilisatiraspoloživimsredstvima.

Pacijentatrebanadgledatisvedoknestignemedicinskapomoć i ne

trebagaostavitisamog.Nikada mu se ne smejudavatialkoholilibilokakvidrugilekovi.

Stručnamedicinskapomoć se sastoji u intravenskojnadoknaditečnosti,

brzojdijagnostici, eventualnojhirurškojintervenciji

(ukolikopostojiunutrašnjekrvarenjeilivelikadestrukcijaekstremiteta,

kojazahtevaamputaciju), praćenjububrežnefunkcije, popotrebi i dijalizi, kao i

sprečavanjudaljihkomplikacija (sepse, pojave “šoknihpluća” – ARDS-a,

krvarenjaizgornjihpartijadigestivnogtrakta, koagulopatijeitd.) I njihovomlečenjuukoliko

do njihdođe.

3.2. BLAST POVREDE

Blast povrede nastaju dejstvom tzv. “udarnog talasa”, izazvanog

eksplozijama u ratnim dejstvima, ali i u mirnodopskim uslovima – u fabrikama,

skladištima goriva, rudnicima itd. Ovakvi udesi često imaju karakter masovnih

nesreća jer broj povređenih prevazilazi smeštajne i organizacione kapacitete

obližnjih bolnica.

Blast sindrom ili sindrom eksplozivnog talasa predstavlja niz raznovrsnih

povreda koje nastaju prenošenjem visokog pritiska iz središta eksplozije putem

vazduha, vode ili čvrstih materija. Vidljive spoljašnje povrede nisu srazmerne težini

opšteg stanja povređenog i povredama unutrašnjih organa.

8

Snagaeksplozivnogtalasadelujenavelikupovršinu, često Inacelotelo.

Težina i vrstapovredazaviseodjačineeksplozije, dužineeksplozivnogtalasa

(povredeunutrašnjihorganasučešćekodeksplozivnogtalasasakraćomtalasnomdužino

mnegosadugom), položajatela i udaljenosti od središtaeksplozije,

sredinekojaprenosieksplozivnitalas i primenezaštitnihsredstava.

Postoječetirimehanizmakojikodblastaprouzrokujupovređivanje: primarni,

sekundarni, tercijarni i kvarterni.

Primarne blast povrede nastaju dejstvom inicijalnog talasa koji se

emituje iz centra eksplozije. Ovaj talas predstavlja frontalni udar velikog

pritiska. Žrtve ovih blast povreda su obično u zatvorenom prostoru i

nalaze se između udarnog talasa i čvrstih predmeta (zidova, mašina).

Osim mehaničkim putem, ove povrede nastaju i zbog pucanja organa i

krvnih sudova u organizmu usled nagle promene pritiska, naročito ako su povređeni

zatečeni u blizini centra eksplozije. Najvećibrojsmrtnihishodaod blast

povredanaterenunastajekaoposledicaprimarnogblasta.

Sekundarne blast

povredeizazvanesuvazdušnomstrujomkojapratieksplozivnitalas.

Ovostrujanjenastajeusleddislokacijevazdušnihmasakojuizazivasamaek

splozija. Ovaj “vetar” nosimnogesitnečvrstepredmete (kamenje,

metalneopiljke), kojiizazivajupovredekaoispaljeniprojektili.

Tercijarne blast povredesuakceleracionodeceleracionogkaraktera, a

nastajuusledkretanjapovređenog, nošenogsekundarnimtalasom. Jake

eksplozijeoslobađajuenergijudovoljnu da podigne i nositeškepredmete,

pa tako i ljudskotelo. Kodovihpovreda,

osimmehaničkihoštećenjausledudaranja i padova, dolazi i do

pucanjaunutrašnjihorgana i krvnihsudova, kao i kodprimarnogblasta,

zbognaglihpromenapoložajajednogdelatela u odnosunadrugedelove.

Kvarternepovredesuuzrokovaneskupomsvihdrugihčinilacakoje prate

blast. One uključujuopekotinezbogvisoke temperature

oslobođeneeksplozijom, zatrpavanje (kraš) porušenimobjektima i

kontaminacijuoslobođenimhemijskim, biološkimiliradijacionim

(nuklearnim) agensima.

Blast sindrommožebiti -vazdušni,-vodeniili -čvrstiudar.

9

Vazdušniudarili blast (air

blast)nastajekaoposledicaudarapozitivnogtalasa, koji se

širinaglimpokretomvazduhaodsredištaeksplozije. Pri tome

sunajčešćepovređenigrudnikoš, pluća i bubnaopna. Na

plućimanastajerupturaalveola, sakrvarenjem u plućnomparenhimu. Čestodolazi do

multiplih, komadnihprelomarebara, uzpojavu “paradoksalnogdisanja”.

Prelomljenarebramogupovreditipleuru i pluća.Simptomi blast povredapluća i

grudnogkošasu: bol u grudima, dispneja, cijanoza, krvaviispljuvak i znacišoka,

ausledpucanjabubneopne i krvarenja u srednjemuhujavlja se gluvoća.

Vodeniudarili blast (water blast) nastajeprilikompodvodneeksplozije

(mina, torpedo). Snagavodenogudarapopuštasporijenego u vazduhu, pa

možeizazvatipovrede i namnogovećojudaljenosti.

Najčešćesupovređeniabdominalniorgani, pa sumoguće rupture creva, jetre, slezine i

velikihkrvnihsudova.Nastajeslikaakutnogabdomenasasimptomimaperitonitisa i

intraabdominalnogkrvarenja. Hematemeza, melena i enteroragijaukazujunakrvarenje

u želucu i crevima, a hematurijanapovredububrega.

Solidni blast udar se

javljakaoposledicaprenošenjaudarnogtalasanapovršinutelaputemčvrstematerije. Ove

povrede nastaju prilikom eksplozije. Većinom su povređeni donji ekstremiteti, sa

kominutivnim prelomima i povredama velikih krvnih sudova. Nekada se javljaju

oštećenja i na gornjim delovima tela (vratnoj kičmi, glavi), kao i na unutrašnjim

organima.

Prva i medicinska pomoć kod ranjenika sa blastom je slična kao kod

povređenih od kraš povreda i usmerena je na simptome i znake organskih oštećenja.

10

4. OTVORENE POVREDE –RANE

Otvorene povrede ili rane su mehaničke povrede, kod kojih je došlo do

prekida integriteta i anatomskog kontinuiteta kože ili vidljive sluzokože. Kako

predmet koji je izazvao otvorenu povredu nije sterilan, smatra se da je svaka rana

primarno inficirana. Osim toga, kod ovih povreda postoji opasnost od naknadne

(sekundarne) kontaminacije i infekcije. Ova sekundarna infekcija nastaje ukoliko

rana nije odmah primarno hirurški zbrinuta, ili ukoliko je prva pomoć nestručno

ukazana.

Među uzročnicima infekcije mogu se nalaziti različiti piogeni

mikroorganizmi (najčešće streptokok i stafilokok), anaerobne i gas-produktivne

bakterije.

11

5. LITERATURA

Petković S., Bukurov S.: Hirurgija, Savremena administracija, Beograd, 1988.

Stevović D.: Hirurgija, Savremena administracija, Beograd, 2000.

Internet pretraživači:

o http://www.google.com

o http://www.wikipedia.org

12