UPUTSTVO ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Tema: IS Udruenje taksista- seminarski rad -

Predmet: Projektovanje informacionih sistemaProf. Dr.: Biljana RaduloviStudenti: Vesna Savi 135/04-11

Miljana avija 87/05-11

Zrenjanin, 2008.

SADRAJ:1. Opis posla22. Snimak stanja33. Elementi koncepta reenja73.1. Ciljevi projekta73.2. Zahtevi i plan razvoja73.3. Ogranienja i pretpostavke83.4. Merne odrednice kvaliteta rezultata i oekivanja korisnika84. Model poslovnog domena BMP (biznis proces model)95. Opis predloenog reenja

5.1. Model podataka105.1.1. Konceptualni model105.1.2. Fiziki model105.2. Model funkcije sistema115.2.1. Dijagram sluajeva korienja115.2.2. Specifikacija sluajeva korienja, Scenarija upotrebe14

5.3. Model implementacije sluaja korienja15

5.3.1. Dijagram klasa15

5.3.2. Dijagram sekvenci16

5.3.3. Dijagram stanja18

5.4. Korisniko uputstvo19

5.5.Opis elemenata implementacije206. Zakljuak217. Literatura22

UDRUENJE TAKSISTA KI TAKSI - 970Uvod

Postoji vie taksi slubi u gradu. Jedno od njih je organizovano kao Udruenje Ki taksi 970.

1.Opis posla

Osnovna namena Taksi slube je prevoz putnika od polazista do odredita. Potrebna je brzina, kvalitet, udobnost, prijatnost, ljubaznost, konkurentnost. Posredovanje izmeu korisnika i taksista vre dipeerke preko radio stanice.

Potencijalni lan taksi udruenja prvo podnosi zahtev za ulanjenje. Upravni odbor razmatra zahtev i nakon donoenja pozitivne odluke, pristupa se potpisivanju Ugovora o pristupu lanstvu i uzimanju osnovnih podataka o taksisti i vozilu koji poseduje.(lina karta, vozaka i saobrajna dozvola). Sada ve lan Taksi udruenja kupuje radio stanicu, taksimetar i tablu i pristupa poslu. Svaki voza kad poinje da radi prijavljuje se da je u mrei preko radio stanice, npr 012 u mrei, a isto tako se i odjavljuje. Postoje obavezna deurstva kako se ne bi desilo da nema taksista uopte. Trokovi odravanja automobila, plaanja poreza, trokovi goriva, kao i prihod idu na teret svakog taksiste pojedinano.

Korisnik pozivom broja 970 dobija dispeerku u Udruenju koja prima poziv za zahtevanu vonju. (zapisuje ulicu i broj,grad je podeljen na zone na kojima Udruenje ima stajalita, npr. bolnica, mikronaselje, autobuske, pijaca itd ili je meumesni poziv npr, Nakovo, Baaid, Mokrin itd.). Ona potom licitira vonju. tj preko radio stanice govori ulicu i broj primljenog poziva i govori zonu. Javlja se taksista koji se trenutno nalazi na stajalitu u toj zoni ili koji je najblii i daje vreme za koje moe otii po stranku. Vonju dobija onaj koji ima najkrae vreme. Prednost imaju oni na stajalitu. Svi koji su ukljueni u mreu preko radio stanice (tj. svi koji rade) sluaju licitaciju. Kad taksista javi da preuzima vonju, dispeerka evidentira datum, vreme, koji taksista je pruzeo vonju i odakle (sa stajalita,...), korisnika obavetava o vremenu kada e biti realizovana vonja i prima sledei poziv.

Pozivi mogu biti realizovani i nerealizovani. Postoje dva sluaja kada nije realizovan poziv. Prvi je kada se desi da je mali broj taksista prijavljen u mrei u odnosu na potranju vonji i jednostavno ne mogu da postignu realizaciju vonje u odgovarajuem vremenu. Drugi sluaj je kad se desi da stranka zove sa odreene adrese i kad taksista ode na tu adresu korisnik se ne pojavi. To zovu LER ( prazan hod). To bi se trebalo evidentirati da bi sledei put proverili vonju. Takoe potrebno je evidentirati i druge sluajeve kao npr. stranka sa odreene adrese esto zove pijana (mogunost dodatnih problema).

Taksista nakon zavretka vonje izdaje raun i vri naplatu vonje. Korisnik moe i unapred zakazati vonju u odreeno vreme i relaciju. Taksista mora u svakom trenutku da odgovori na zahtev Upravnog odbora o podacima po pitanju realizacije vonji, odnosno o efektivnosti u odreenom periodu (npr.meseno), odnosno da podnese izvestaj o trenutnom poslovanju kao i poslovanju u odreenom traenom periodu.2.1.Postojee stanje realnog sistema

Realni sistem je Udruenje taksista Kikinde 970.

Postojee stanje: Primljene i realizovane pozive upisuju u svesku. Nema automatske obrade podataka, to se najvie odraava u brzini, efikasnom reagovanju, analizi i planiranju.

2.2.Spisak dokumenata

Nisu obveznici PDV-a (jos uvek) pa ne izdaju fiskalni racun. Izdaju racun paragon blok.

Pregled vozila

Pregled vozaa u mrei

Pregled realizovanih poziva

Pregled nerealizovanih poziva

Zone

2.3.Organizaciona struktura i povezanost sa drugim sistemima

Taksi sluba je koncipirana na principu udruenja ravnopravnih lanova. Postoji Skuptina koju ine svi lanovi udruenja, upravni odbor ine 5 lanova birani od strane Skuptine, predsednik Upravnog odbora, zamenik, blagajnik izabranih od strane Upravnog odbora. Oni su u toku trajanja mandata osloboeni plaanja mesene lanarine. Jednom meseno, a po potrebi i ee se na sastancima Upravnog odbora donose odluke od vanosti za dalji rad Udruenja. (promena cene zbog konkurencije, izbacivanje lanova koji na bilo koji nain svojim radom tete ugledu i daljem radu Udruenja (npr.ako pokuavaju da ukradu vonju kolegi, ako su im vozila konstantno prljava, ako se stranke iz nekog opravdanog razloga ale...). Blagajnik prikuplja lanarine i realizuje plaanje zajednikih trokova Udruenja (struja, voda, grejanje, telefon, zakup tel.voda, plate dispeerki, reklame...).

2.4.Radna mesta, odgovornosti i ovlaenja

Taksisti: Zainteresovana osoba za rad u taksi udruenju, ulanjuje se po odobrenju Upravnog odbora udruenja i plaa ulanjenje u Udruenje. Potrebno je da ima automobil odgovarajue starosti, radio stanicu, tablu i taksimetar. Naravno, poeljno je to bolje poznavanje grada. lanarina se plaa meseno a to su trokovi zakupa prostorija taksi slube, plaanje tekuih rauna ( struja, voda, grejanje, telefon, zakup tel.voda), plate dispeerki.

Dispeerke: Bez njih nije mogue realizovati vonju. Zainteresovane osobe moraju proi par dana obuke za rad. Taksi udruenje im obezbeuje raunar i radio stanicu na kojima rade, kao i telefon. Da bi se pokrilo 24h radno vreme najmanje 4 dispeerke moraju biti zaposlene.

2.5.Zakonska regulativa

Zakono o javnom prevozu

Zakon o taksi prevozu

Registracije stanica i frekvencije2.6.Lokalna pravila poslovanja

Lokalno pravilo: Uvek ima 12-to asovno deurstvo. Taksisti rade po elji kad i koliko, ali se deurstva moraju ispotovati.

Cene:

1. poetna cena (start) 15 din npr.

2. minimalna vonja npr 60 din ( ne moete se voziti 500 m a da platite 30 din)

3. cena po preenom kilometru

Tarife:

I dnevna

II nona

III meugradska

Evidentiranje specifinih sluajeva, npr LER, pijana stranka...

2.7.Problemi

Budui da udruenje nema izvrenu automatsku obradu podataka, sreivanje podataka je sporo, kao i vrenje analize. Reenje problema je u automatizovanosti sistema.

2.8.Potrebe

Radi povecanja kvaliteta svojih usluga potrebno je vrsiti analizu poslovanja (broj realizovanih voznji, broj ne realizovanih voznji, lista poziva, broj poziva po vozau, broj poziva po dispearki, broj sati u mrei) .

Na osnovu analize Udruenje pokusava da poboljsa svoje usluge i produktivnost. Za Udruenje je najbitnije da ima to manje nerealizovanih vonji.

Analiza se vri svake nedelje i u slucaju da se javi veliki broj nerealizovanih vonji u odredjenoj zoni poveava se broj taksista u toj zoni, takodje se vodi rauna kod kojih taksista i kod kojih dispearki se javljaju nerealizovane vonje, postoji mogunost da je i u njima problem.

2.9.Odluke

Na osnovu analiza primljenih poziva u skladu sa brojem realizovanih i nerealizovanih vonji odluuje se da li ima vika ili manjka radne snage i u kom segmentu.2.10.Perspektive razvoja sistema

Potpuno pokrivanje svih segmenata rada. Sistem treba sa omogui praenje prisustva taksista u mrei i odgovaranje na pozive.2.11.Organizacija rada

Objekti obrade

Poziv

Stranka

DispeerkaTaksista

Taksista u mrezi

Racun

Adresa

Zona

Cenovnik

Dezurstva

OSNOVNA DELATNOST Prevoz po pozivuPOMONA DELATNOST dispeerka (prima pozive)Resursi ovog sistema su:

1. Radnici taksisti i dispeerke (sa svojim znanjem, iskustvom i sl.)

2. Automobili, radio stanice3. Rezervni delovi i gorivo4. Prostorije

5. Komunalne usluge (struja, voda, ...)

6. Novac

7. Dokumentacija

Svaki od ovih resursa ima svoj ivotni ciklus:

1. Radnici (sa svojim znanjem, iskustvom i sl.) zapoljavanje, praenje rada (bolovanja, uspeh na radu i sl.), penzionisanje/naputanje firme

2. Automobili, radio stanice kupovina, odravanje,amortizacija3. Rezervni delovi i gorivo nabavka, potronja

4. Prostorije zakup/kupovina, odravanje, popravke i sl.

5. Komunalne usluge uvoenje, plaanje

6. Novac porez

7. Dokumentacija uvoenje, korienje, arhiviranje

Kritini resursi ovog sistema su automobili i rezervni delovi, gorivo. Relevantno je praenje zauzetosti-korienja i stanja ispravnosti opreme.UPRAVLJAKA DELATNOST UPRAVNI ODBORUpravljaka delatnost bavi se sledeim aktivnostima:

1. Planiranje i razvoj organizacije

2. Praenje i donoenje pravila, propisa i sl.

3. Rukovoenje - zadavanje zadataka, praenje izvravanja, reavanje problema

Planiranje i razvoj udruenja Potrebno je poveati promet delatnosti radi poveanja zarada.

REENJE: poveanje kvaliteta rada (brzine, tanosti, pokrivenost..), Upitnik o kvalitetu i zadovoljstvu, predlozi za poboljanje rada od strane korisnika i radnika, oglaavanje, nagradne igre

SOFTVERSKI ZAHTEV: Analiza statistike Planira se proirenje delatnosti u smislu primanja jo taksista radi bolje pokrivenosti, pokusaj uvoenja uniformnih vozila zbog prepoznatljivosti.

REENJE: Konkurs za prijem novih taksista. Povezivanje sa proizvoaima automobila radi nabavke novih uniformnih automobila, povezivanje sa bankama radi uzimanja kredita za iste automobile.SOFTVERSKI ZAHTEV: Softversko povezivanje sajtovi, e-mail, Planira se proirenje delatnosti na druge gradove.

REENJE: Sagledavanje trita drugih gradova, pregled stanja u okviru delatnosti.

SOFTVERSKI ZAHTEV: Web portal drugih gradova, povezivanje sa privrednom komorom grada,...Pregledi i statistike.

Praenje i donoenje propisa

Praenje aktuelnosti u vezi donoenja propisa na republikom nivou i lokalu. ( da li postaju obveznici PDV-a, da li ima ogranienja u vezi broja taksista u gradu, sl.)Rukovoenje 1. Zadavanje zadataka rasporeivanje posla po zaposlenima i opremi.

2. Praenje izvravanja evidentiranje zavretka i uspenosti posla. Evidentiranje problema.

3. Reavanje problema:

a. Unapred definisati mogue probleme i akcije (uoiti mogue propuste u pokrivenosti i pronai nain da se to prevazie)b. Za nepredviene probleme utvrditi uzrok, otkloniti uzrok i sve mogue budue posledice npr. dejstvo konkurencije, uvek biti jedan korak napred4. Zakljuci dodavanje opisivanja karakteristika uesnika (kadrovi, oprema) u smislu uspenosti i kvaliteta rada, dodavanje novih poslovnih pravila radi preventivnog ponaanja

3. ELEMENTI KONCEPTA REENJA

Da bi se problemi sveli na minimum potreno je projektovati jednostavnu aplikaciju koja moe ispravno da izvri:

- dodavanje novog poziva- dodavanje novog taksiste- dodavanje nove dispeerke- dodavanje nove ulice koja pripada odredjenoj zoni

- dodavanje potrebnih deurstava

- radi lakeg snalaenja omoguiti pretraivanje svega toga

- omoguiti tampanje izvetaja- omoguiti izmeneOpis informacionog sistema

Detaljan opis rada sa softverskim sistemom kad se koji ekran (forma) otvara i koja opcija se koristi za izvravanje pojedinih poslova.

Prijavljivanje dispeerke na sistem se vri preko forme za logovanje, koja se uvek aktivira pri startovanju aplikacije. Forma omoguuje da korisnik unese svoje korisniko ime (Username) i lozinku (Password). Regularnom autorizacijom aktivira se glavni meni aplikacije putem kojeg korisnik pristupa opcijama za koje je ovlaen.

Opcije kojima dispeerke mogu da pristupe putem menija su sledee:

SIFARNICI

Unos dispeerki: korisniko ime i lozinka, ime i prezime dispeerke Unos taksista: broj taksiste, ime i prezime, automobil, registarski broj Unos poziva: broj tf, napomena za taj telefon, adresa, koji taksista preuzima Unos ulica: adresa, kojoj zoni pripada Unos zona: Unos deurstava: vreme dezurstva, koji taksistaKod svih unosa omoguen je novi unos, snimi, odustani, izadji i izmeni. UPITI

Pretraga vozaa u mrei

Pretraga odraenih poziva

Pretraga neodraenih poziva

OBRADA

- Pregled poziva

- Pregled vozaa u mrei

SERVIS

- Pomo

- O autorima

IZLAZ

ODJAVA

MREAOgranienja i pretpostavke

Realizovanje aplikacije e omoguiti bri rad dispeerki, to e rei da e moi primiti vie poziva. Takoe, analiziranjem uinjenog preko evidencija realizovanih, nerealizovanih poziva moi e se uoiti greke u radu.Ogranienja e se videti tek nakon upotrebe aplikacije.Merne odrednice kvaliteta rezultata i oekivanja korisnika

Pored osnovnih funkcionalnosti oekivanja korisnika se svode na :

Pouzdanost rada aplikacije(predvideti sve potencijalne probleme u radu) Tanost rada (sve to dispeerka unese da se pouzdano smesti u bazi)

Jednostavnost i intuitivnost grafikog interfejsa aplikacijeLogika realizacija

Zadatak ovog seminarskog je logiko projektovanje jednog sistema ili podsistema ukoliko je sistem jako sloen. Sledei korak je implementirati taj sistem u nekom od odabranih softvera, tj. pokazati gde i kako su se implementirale odreene klase, veze, objekti,... korieni u PowerDesigneru.

Logika realizacija modela izvrena je u alatu Sybase Power Designer 10.0.0.1077, dok je fizika realizacija izvrena u okruenju Microsoft Visual Studio .NET 2003. Za realizaciju baze korien je Microsoft Office - Access 2003 .4. Model Poslovnog Domena - Biznis Proces Model

Na osnovu opisa posla vri se modelovanje poslovnog domena. Pomou elemenata odgovarajueg modela se pre svega grafikim sredstvima predstavlja tok aktivnosti u hronolokom sledu i njihovo meusobno povezivanje i grupisanje.

5.OPIS PREDLOENOG REENJA5.1. Model podataka

5.1.1.Konceptualni model

5.1.2. Fiziki model

5.2. Model funkcija sistema

5.2.1. Dijagram sluajeva korienja (Use Case diagram )

Model sluajeva korienja predstavlja opis funkcionalnosti sistema sa aspekta korisnika. Dijagrami sluaja korienja sadre uesnike i sluajeve korienja kao i veze izmeu njih. Svaki sluaj korienja se detaljno opisuje. Cilj modeliranja sluajevima korienja je dobijanje jasnog i preciznog opisa osnovnih funkcija sistema koji predstavljaju osnovu za dalju analizu i projektovanje sistema.

Odnos actora

Prijava dispecerke

Struktura aplikacije

Obrada pozivaUnos taksiste

Opis sluaja koritenja: Unos novog taksiste Naziv: Unos novog taksiste Opis: Dispeerka pomou ovog sluaja korienja unosi novog taksistu u bazu Korisnik: DispeerkaSpecifikacija:

Preduslovi: Pokrenuta aplikacija, prijavljena dispeerka, otvoren Unos taksistePostuslovi: Podatak smeten u bazu taksista ili nije smeten ukoliko se odustaneTok aktivnosti: Na kraju trebamo imati jedan osnovni tok aktivnosti sa dopunama

Osnovni tok(Primarni scenario Taksista nije unet)

1. Tok aktivnosti

1. Dispeerka pokree sluaj korienja tako to bira opciju Unos poziva sa forme Sifarnici

2. Sistem otvara formu "Taksisti" koja sadrzi opcije "Novi unos", "Snimi",Odustani, Izmeni i "Izai".

3. Bira Unos

4. Dispecerka unosi podatke o imenu i prezimenu taksiste5. Dispeerka unosi dodeljen broj taksiste

6. Dispeerka unosi koji je automobil taksiste

7. Unosi registarski broj automobila

8. Snimi

9. Sluaj koritenja se zavravaSekundarni tok(Sekundarni scenario Izmena unetog taksiste)

10. Dispeerka pokree sluaj korienja tako to bira opciju Unos poziva sa forme Sifarnici

11. Sistem otvara formu "Taksisti" koja sadrzi opcije "Novi unos", "Snimi",Odustani, Izmeni i "Izai".

12. Bira Izmena

13. Pozicionira se na taksistu kog zeli da izmeni

14. Unese ispravne podatke

15. Snimi

16. Sluaj koritenja se zavravaMogui uslovi sekundarnih scenarija:

-dispecerka nije uspela da se uloguje dispecerka napustila formu sa

baza nije spremna za upis

5.3. Model implementacije sluaja korienja

5.3.1. Dijagram klasa (Class diagram)

Dijagram klasa pripada statikom modelu sistema. Statikim modelom sistema se opisuju entiteti sistema. Entiteti i veze izmeu njih predstavljeni su klasama i vezama izmeu klasa prikazanih na dijagramu klasa.

5.3.2. Dijagram sekvenci (Sequence diagram)

Dijagram sekvenci prikazuje komunikaciju izmeu skupa objekata, ostvarenu pomou poruka koje objekti meusobno razmenjuju u cilju ostvarivanja oekivanog ponaanja. Ima dve dimenzije: vertikalnu (za vreme) i horizontalnu (za objekte).

Akcenat se stavlja na opisu sekvenci poruka odnosno na opisu poruka i njihovom redosledu, a nisu prikazane veze izmeu objekata. Jedan dijagram moe sadrati jedan ili vie scenarija.

Unos taksiste - uspesan

Unos taksiste neuspesan unos

Unos taksiste neuspesno snimanje 1

5.3.3.Dijagram stanja

Svaka klasa moe da se nae u vie stanja. Stanje je odreeno vrednostima atributa u odreenom trenutku. Jedan dijagram stanja opisuje sva mogua stanja jednog objekta jedne klase.

5.4. KORISNIKO UPUTSTVO

Uputstvo za instalaciju

Postupak instalacije je krajnje jednostavan. Dvoklikom na instalacionu aplikaciju dobijamo formu u kojoj se nudi lokacija na hard disku gdje elimo instalirati aplikaciju. Po zavretku ekstrakcije fajlova samo pokrenemo .exe. aplikaciju u folderu u koji smo ve odredili. Osnovni softverski zahtevi su: operativni sistem: Windows 2000 i vie sa instaliranim .net farmeworkom verzija 2.0 i instaliran Microsoft Access 97 ili noviji. to se tie hardverskih zahteva, oni su Raunar Pentium III sa 128 MB ram memorije.

Uputstvo za korienje

Instalirati SetUp fajl i nakon toga pokrenuti aplikaciju.LogovanjeU program ulazimo logujui se sa svojim korisnikim imenom i lozinkom.

Nakon logovanja se otvara forma Glanog menija.

6. ZakljuakStrukturno programiranje je do skora bilo osnova za razvoj softvera. Programeri su pisali standardne linije koda kako bi izveli neke operacije, a zatim su taj kod kopirali u sve aplikacije koje su pisali kad im je bilo potrebno da izvedu tu operaciju. Ovako se uspevalo smanjiti vreme za pisanje aplikacija ali su problemi nastajali kada je bilo potrebno izmeniti kod jer je to podrazumevalo izmenu u svim aplikacijama u koje je taj kod kopiran.

Objektno-orijentisano programiranje ima za cilj da ovaj problem rei. Primenjujui koncepte objektno-orijentisanog programiranja programeri kreiraju blokove koda koji se zovu objektima. Ovo objekti se koriste od strane razliitih apliakcija. Ako neki objekat treba promeniti, programer to ini samo jednom, na posmatranom objektu, a promene su vidljive svuda gde se taj objekat koristi.

Tradicionalno, pristup u razvoju aplikacija vodi brigu o tome koje e informacije sistem da uva i obrauje. Primenom ovog pristupa dizajnira se baza podataka koja e te informacije da smeta i dalje se izrauju ekranske forme za unos podataka i izvetaji iz baze. Ovaj pristup se zove pristup orijentisan ka podacima.

Sistem koji je orijentisan ka podacima moe promene u bazi podataka da podnese lako, ali promene u poslovnim pravilima ili u ponaanju sistema nije lako implementirati.

Objektno-orijentisana paradigma daje odgovor na ovaj problem. Objektno-orijentisani pristup razvoju se fokusira i na informacije i na ponaanje sistema. Na ovaj nain se razvija sistem koji je fleksibilan i na promene informacije i ponaanja.

Opis klase u sebi sadri i informacije i ponaanje objekata nastalih iz klase.7.Literatura

[1] Ivana Stanojevi, Duan Surla - Uvod u objedinjeni jezik modeliranja, Novi Sad, 1999

[2]Doc. Dr Biljana Radulovi, Ljubica Eremi, Zoltan Kazi - Odabrana poglavlja projektovanja informacionih sistema, Zrenjanin, 2001

PAGE 20