7/24/2019 Seminarski rad-Mit o Sizifu

1/3

SREDNJA POLJOPRIVREDNO- PREHRAMBENA KOLASOMBOR

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

TEMA:MIT O SIZIFU

UENIK:SRAN STIPANKOV IV-2

Sombor, Novembar 2005 god.

7/24/2019 Seminarski rad-Mit o Sizifu

2/3

Mitovi stare Grke ve vekovima privlae ljudsku panju i predstavljajupotrebu za vraanje izvorima tih mitova. Veliki uticaj koji grka mitologija vri na mnogegeneracije ljudskog drutva, jasno govori o njenoj stalnoj aktuelnosti. Bogovi i junacigrke mitologije koji nikada nisu iveli, a nastali su iz osnovnih problema vezanih za

ovekovu prirodu, preiveli su hiljade godina i nadiveli istinske ljude raznih vremena ipokolenja. Njih je stvarala narodna mata starih Grka pre pronalaska gvozdenog pluga, aveina ih iz tog mnotva ivi i u nae, atomsko doba. Susreemo ih u knjievnosti, ulikovnim umetnostima, u pozorinoj, filmskoj i muzikoj umetnosti i drugim oblastimaljudskog stvaralatva, a mnogi likovi iz mitova ivee u svesti oveanstva tako dugo kaoi samo oveanstvo.

Jedan iz prebogate galerije zanimljivih likova koje susreemo u grkojmitologiji jeste Sizif. Bio je sin gospodara svih vetrova, Eola i Enarete. Oenio seMeropom koja mu je rodila Glauka, Oritiona, Tersandru i Almu. Sizif je osnovao gradKorint i u njemu tvravu Akrokorint sa koje je mogao da osmatra okolinu. Niko se uitavoj Grkoj nije mogao meriti sa Sizifom u bistrini uma, mudrosti i lukavosti.

Zahvaljuju

i lukavosti, Sizif je stekao ogromno bogatstvo na Korintu, te je postao nadaleko slavan.Pored mudrosti i lukavosti, Sizif je bio i vrlo radoznao i ta osobina u mnogome

e odretiti njegovu sudbinu. Naime, sa svoje tvrave u Korintu Sizif je mogao da uhodi ibogove. Tako je uhodei vrhovnog boga Zevsa, Hrinovog sina, video jednog dana da ovajna silu odvodi Ajginu, erku boga reka, Asopa. Doznavi da je Sizif video otmicunjegove erke, Asop trai od njega da mu otkrije mesto gde je Zevs odveo Ajginu, aliSizif to uini tek kad mu Asop stvori izvor vode na tvravi. Ovaj postupak je silnorazljutio vrhovnog boga Zevsa i on odlui da kazni Sizifa. Poslao je Tanata (Tanatosa),boga smrti i podzemlja da uzme Sizifovu duu i da je odnese u podzemlje, u carstvosmrti, u Had.

Duboko pod zemljom nalazi se carstvo mraka kojim caruje mra

ni Zevsov brat,Had. Njegovo carstvo je puno uasa. Njime teku mrane reke od kojih se sve pretvara uled. Due umrlih stenju i jauu jer niko ne moe da se vrati iz ovog carstva tuge i zla.Troglavi hadski pas, Kerber, na ijem su vratu isprepletene zmije, uva izlaz. U mranomHadovom carstvu due umrlih su osuene na venu muku. Tim carstvom, do kojeg nedopiru ni svetlost, ni toplota, ni radost, upravlja Zevsov brat, Had. On sedi na zlatnomprestolu sa enom Persefonom, a slue ga neumoljive, grozne boginje osvete sa bievimaod zmija. Tu se, kraj prestola, nalazi i bog smrti Tanat, sa maem u rukama u crnomplatu i sa ogromnim crnim krilima. Pored Tanata su mrane kere koje lete po bojnompolju i likuju kada vide kako ginu pobeeni heroji, jedan za drugim.

Znajui za sve strahote hadskog carstva, Sizif je sretno izmakao Tanatu. Zarobioga je, bacio u tamnicu i okovao u gvozdeno bure. Na zemlji je tako naruen poredak kojije Zevs bio uveo: ljudi su prestali da umiru jer je bog smrti bio onemoguen da im uzimadue i nosi u strano podzemno carstvo. Meutim, gromovnik Zevs je i dalje inio sve dapovrati nekadanji poredak: da ljudi i dalje umiru, da se i dalje obavljaju raskonesahrane i da se nastavi sa prinoenjem rtava i darova bogovima pozemnog carstva. Zbogtoga, da bi kaznio krivca, Zevs je naredio monom bogu Areju da oslobodi okovanog izarobljenog Tanata. Arej, Zevsov i Herin sin, jedan od dvanaest bogova sa Olimpa, uijoj pratnji su bili bogovi straha, besa i nesloge, uspeno izvrava zadatak: oslobodio je

7/24/2019 Seminarski rad-Mit o Sizifu

3/3

cara smrti Tanata, a ovaj jo jednom odvodi Sizifa gospodaru podzemlja i neprijateljusvega to ivi.

Ipak, Sizif e jo jednom pokazati svoje veliko lukavstvo. Naime, kad ga jeTanat vratio u carstvo smrti, on smerno pristupi Hadu, i obrati mu se reima: O,gospodaru dua umrlih, veliki Hade. Ti si po moi ravan Zevsu. Pusti me da se vratim na

svetu Zemlju, a ja u narediti svojoj eni da ti prinese bogate rtve, pa u se zatim vratiti

u tvoje carstvo senki.Had mu poveruje te se Sizif opet nae na Zemlji. Naravno, nije se

vratio u carstvo smrti, ve

je ostao u svom raskonom dvorcu i nastavio da uiva u ivotu.Kad je shvatio da se Sizif nee vratiti, Zevs jo jednom poalje Tanata poSizifovu duu. Tanat zatekne Sizifa na gozbi. Saeka priliku da Sizifova panja zbogpijanstva popusti, pa ugrabi njegovu duu i jo jednom je vrati u carstvo smrti da tamoveno ostane.

Vrhovni bog Zevs, meutim, nije bio zaboravio na Sizifove obmane pa jerazmiljao kako da ga kazni. Odluio se na najsvirepiju kaznu: jedan ogroman kamenSizif je morao da gura uz visoko brdo, ali kad bi stigao do vrha kamen bi se uz velikubuku stropotavao u podnoje. Ovaj teak posao je bio ne samo bez cilja i smisla, veikrajnje poniavajui. ta vie taj muni posao je u Sizifu ubio svaku elju za promenom itraenjem izlaska iz postojeeg stanja.

Sizifov posao postao je poslovi

an pa je i danas taj izraz metafora zaoznaavanje besmislenog i uzaludnog ovekovog napora u elji da ostvari neki ivotnicilj.

Treba jo rei da je prema legendi Sizif bio otac Odiseja, kralja Itake, junakaHomerovog epa Ilijada i Odiseja. Naime, kad je Autolik, sin boga pastira i stadaHermesa, ukrao Sizifu goveda, ovaj je lako i brzo pronaao kradljivca jer je svoja govedabio obeleio na papcima. Autolik je shvatio da je Sizif izuzetno mudar i lukav ovek, paje poeleo da dobije isto tako lukavog unuka. Zato je svoju ker Antikleju podmetnuoSizifu da je obljubi, a zatim je, vebremenitu, udao za Laertu. Antikleja je Laertu rodilasina Odiseja, iji je pravi otac, u stvari, bio Sizif.

Na kraju moe se zakljuiti da mit o Sizifu, poput drugih mitova bogate grke

mitologije, iako plod narodne mate, na neki na

in predstavlja sponu me

u generacijamai epohama. Problemi svojstveni oveku, a koji se javljaju u razliitim oblicima ivarijantama, spajaju nas kao most sa sudbinama mitolokih bia i dokazuju o sloenostiljudskog ivota i u svim vremenima u kojima dominira veita borba izmeu dobra i zla.Mit o Sizifu je nedvosmislena potvrda ove istine.

LITERATURA:

1. N. A. Kun Legende i mitovi stare Grke, Sarajevo, 1963 god.2. Sabina Osvalt Grka i rimska mitologija, izd. 1980 god.3.

D. Sretenovi, A. CermonoviRenik grke i rimske mitologijeizd. 1979 god.