Seminarski radTema: Simulacioni softver
Mentor: Radili:Doc.dr. Aida Habul Edita Bicic 69808 Mirnes
Mehanovi Adin Mulagi 69186
Sadraj
1.Uvod.3 1.1.Historijat simulacionog
softvera.........32.Primjeri primjene simulacionog softvera
..53.Vensim ..64.Izbor simulacionog softvera 85.AutoMod ..9
5.1.AutoMod osnove .106.Utvrivanje granica sistema ..11 6.1.Tehniki
podaci .12 6.2.Podaci o optereenju sistema..127.Uspostavljanje I
verifikacija modela..128.Eksperimenti sa simulacionim modelima13
8.1.Dokumentacija I prezentacija ..139.Koraci simulacione studije
1410.Pregled softvera za simulacije u proizvodnji .15
10.1.Enterprise Dynamics ..16 10.2.ProModel 17 10.3.Quest .18
10.4.Witness 18
Zakljuak 20Literatura ..21
1.Uvod
Softver za razvoj simulacionih modela. Moe se podijeliti u tri
kategorije:
Prva, grupa koja koristi opte objektno orijentisane jezike, kao
to su C,C++ i JAVA. Druga, grupa koja koristi programske jezike za
simulaciju: GPSS/H, SIMAN V i SLAM II. Trea, grupa koja koristi
simulaciona okruenja. Ova kategorija ukljuuje softver sa elementima
grafikog korisnikog interfejsa i razvijeno programsko okruenje za
simulaciju.
U prvoj kategoriji, govorimo o simulaciji u Java-i. JAVA je
programski jezik za optu primjenu i nije specijalno napravljen za
simulacije. Java je izabrana jer ima iroku primjenu. Danas, veoma
mali broj ljudi za opisivanje odreenih dogaaja simulacionim
modelima, koristi programske jezike. Ipak, kod odreenih oblasti
primjene korisni su paketi bazirane na JAVA-i. U drugoj kategoriji,
govorimo o GPSS/H, visoko struktuiran procesno-interaktivni
simulacioni jezik. GPSS je napravljen za relativno lahke simulacije
rednih sistema, kao to su prodavnice na veliko, ali se koristio za
simuliranje sistema velike sloenosti. Prvi ga je predstavio IBM;
danas, postoje razne primjene GPSS-a, GPSS/H je jedan od najire
koritenih programskih jezika.
U treoj kategoriji, izabrani su simulacioni softverski paketi
koji se trenutno koriste, koji su preiveli i zadrali se godinama,
sa razliitim pristupima za pravljenje modela.Vana komponenta
simulacionog okruenja je analitiar izlaza, koji se koristi za
obavljanje eksperimenta i pomo pri analizi. Za formiranje modela i
opis karakteristika, koriste se etiri alata u softveru ili
simulacionom okruenju: To su statistiki alati za krajnju
statistiku, intervali pouzdanosti i druga statistika merenja.
Paketi danas nude optimizaciju zasnovanu na genetskim algoritmima,
evolucionoj strategiji, rasutim pretraivanjima i drugim skoro
razvijenim heuristikim metodama. Kao dodatak potreban za statistiku
analizu i optimizaciju, simulaciona okruenja nude upravljanje
podacima, definisanje scenarija i voenje upravljanja.
1.1.Hstorijat simulacionog softvera
Prema Nensu, istorija simulacionog softvera podeljena je od
1955. do 1986. na pet perioda.
1. Period istraivanja (1955-60) Prvih godina, simulacija se
obavljala u FORTRAN-u ili drugom programskom jeziku za glavnu
namjenu, bez posebnih simulacionih programskih rutina. U prvom
periodu (1955-60), mnogo truda je potroeno na istraivanja u oblasti
unificiranja pojmova i razvoj rutina koje podravaju simulaciju.
Opti simulacioni program od K.D.Tohera i D.G.Ovena (Toher,1960),
smatra se za prvi ''jeziki pokuaj''. Toher je identifikovao i
razvio rutine koje su se mogle ponovo koristiti.
2. Period pojave programskih jezika za simulaciju (1961-65) GPSS
(General Purpose Simulation System) je napravio Defri Gordon u
IBM-u 1961. GPSS je namenjen za brze simulacije komunikacija i
kompjuterskih sistema. GPSS se zasniva na blok-dijagram
predstavljanju (slian dijagramu procesnog toka) i odgovarajui je za
redne modele svih vrsta. Bio previe skup za to vreme da bi imao
iroku primenu.Hari Markovi (primio Nobelovu nagradu za svoj rad u
Portfolio teoriji) obezbedio je glavni koncept voenja za SIMSCRIPT,
1963. to je finansiralo ameriko vazduhoplovstvo. SIMSCRIPT je u
poetku dosta zavisio od FORTRAN-a, ali u kasnijim verzijama,
evoluirao je u samostalni programski jezik za simulaciju (SPL).
Inicijalna verzija se bazirala na rasporedu dogaaja. Filip J.Kiviat
(laboratorija za primenjena istraivanja United State Steel
Corporation) razvio je GASP (General Activity Simulation Program)
1961. U poetku bio je baziran na ALGOL-u, kasnije na FORTRAN-u.
GASP je kao i GPSS, koristio blok-dijagram simbole svojstvene
inenjerima. Tokom ovog vremenskog perioda kreiran je programski
jezik SIMULA i CSL(Control and Simulation Language) jezik za
kontrolu i simulaciju.
3. Period oblikovanja jezika (1966-70) Revizija GPSS jezika
GPSS/360 za IBM 360 kompjuter. SIMSCRIPT II je predstavljao veliki
napredak u SPL-u. Njime je primjenom slobodnijeg engleskog jezika
oblikovan korisniki interfejs. Program SIMULA je Evropi donio
pojmove klasa i naslijea, kao pretea modernih objektom
orijentisanih programskih jezika.
4. Period ekspanzije (1971-78) Julian Rajtman iz NORDEN sistema
predvodio je razvoj GPSS/NORDEN-a, jezika za vidljivu interaktivnu
online radnu sredinu. Dejms O.Henriksen (Vulverin softver) usavrio
je GPSS/H, izdat 1977. za IBM, kasnije mini kompjutere i PC. Bio je
poznat po tome to je 5 do 30 puta bio bri od standardnog GPSS-a.
Dopunjen novim osobinama, ukljuujui i interaktivni debager, postao
je glavna verzija GPSS-a u dananjoj upotrebi. Alan Pritsker sa
Purdue-a, napravio je GASP IV 1974. On je spojio stanje dogaaja kao
dodatak vremenskim dogaajima, tako to je dodao podrku za aktivno
skeniranje rasporedu dogaaja. Tokom ovog perioda razvijani su
interfejsi prirodnih jezika, zajedno sa automatskim planiranjem
izbora jezika. Ovi napori naili su na ozbiljna ogranienja usled
sloenosti realnih sistema. Zato su napori dalje tekli u
pojednostavljenju simulacionog modeliranja, pa je najvie uspeha u
simulacionim sistemima napravljeno za aplikacije u uskim
oblastima.
5. Period konsolidacije i preporoda (1979 -86) U petom periodu
su SPL pisani za desktop raunare (mikroraunare). Dva glavna
naslednika GASP-a su se pojavila: SLAM II i SIMAN. (Simulation
Language for Alternative Modeling) SLAM simulacioni jezik za
alternativno modeliranje, kreiran je za viestruko i kombinovano
modeliranje. Imao je perspektivu rasporeda dogaaja baziranu na
GASP-u, mreni izgled, poglede na objekte i softversku
kompatibilnost. SIMAN (SIMulation ANalysis) je bio prvi znaajni
simulacioni izvrni jezik na IBM PC-u i napravljen da radi pod
MS-DOS-om. Slino GASP-u, SIMAN je omoguio pristup rasporedu dogaaja
programiranjem u FORTRAN-u i mogunost nastavljanja simulacije.
6. Period integracije (1987-2003) Period do danas je poznat po
razvoju SPL-a na personalnim raunarima i pojavi simulacionih
okruenja sa grafikim korisnikim interfejsom, animaciji i drugim
vizuelizacionim alatima GUI. Mnoga od ovih okruenja takoe sadre
analitiare ulaznih i izlaznih podataka. Neki paketi razvijali su
grafike rutine za postavljanje algoritama kojima je izbegavana
upotreba sloene programske sintakse. Skoranji napredak je postignut
u WEB baziranim emulacijama, u sklopu namene simulacije u
upravljanju lancem snabdevanja.
2.Primjeri primjene simulacionog softvera
1.Monte Carlo simulacija
Koristi se za modeliranje neizvjesnosti smislu pomoi donosiocima
odluka u upravljanju rizikom i simuliranju sloenih poslovnih
situacija. Rezultat Monte Carlo simulacije je u skupu tzv.
oekivanih vrijednosti koji moe pomoi u odabiranju najpovoljnije
akcije. Pored toga, prua i informacije o vjerovatnoama postizanja
odreenih ciljeva, najvjerovatnijim rezultatima, intervalima u
kojima se rezultati kreu i dr.
2.Service Model
Je simulacijski softver firme Promodel (www.promodel.com) koji
se koristi za simulaciju sistema opsluivanja, odnosno servisiranja.
Moe se koristiti za kreiranje novih sistema, a takoer i za
poboljanje postojeeg sistema. Alat prua mogunost menaderima ili
analitiarima da modeliraju sistem i testiraju njegovo
funkcioniranje s raznim scenarijima.
3.Simulacija zasnovana na sistemskoj dinamici.
Sistemska dinamika (SystemDynamics) se bavi analizom dinamikih
sistema koristei tehnike simulacije. Podruje sistemske dinamike
nastalo je na osnovu rada J. Forrestera objavljenog ezdesetih
godina ovog stoljea. U osnovi, radi se o primjeni teorije sistema,
sistemskog miljenja, kibernetike, zatim inenjerskih tehnika u
modeliranju sloenih socio-ekonomskih fenomena. U poslovanju se moe
koristiti za modeliranje razliitih problema odluivanja kao to su
npr. Finansijsko modeliranje, odravanje i servis, prodajni ciklusi,
upravljanje projektima i dr. Softver za sistemsku dinamiku koristi
posebnu notaciju, tj. skup simbola za prikazivanje odreenih
varijabli, akcija, situacija odluivanja i sl. Tri programa koji se
najee koriste su:Vensim, firme Ventana Systems
(www.vensim.com);Ithink i Stella, firme High Performance Systems
(www.hps-inc.com).
4.Simulacije zasnovane na poslovnim igrama
Pored standardnih simulacijskih softverskih paketa na tritu
softvera za pomo u odluivanju mogu se nai i programi koji podravaju
simulaciju poslovnih situacija u formi tzv. poslovnih igara
(business games). Slijede dva primjera takvog softvera firme
Interpretive Software (www.interpretive.com):
3.VensimVensim je softver za vizuelno modeliranje, koji olakava
stvaranje modela sistema, dokumentovanje sistema, simuliranje
deavanja u sistemima, analiziranje i optimiziranje sistema.
Jednostavan i intuitivan interfejs omoguava lako stvaranje
simulacionih modela na principu uzrono.posljedinih (kauzalnih) veza
ili na principu rezervoara i protoka (odnosno nivoa i promjene;
engl. Stock andFlow orLevel andRate).
Kauzalna veza, predstavljena u vidu strelice na dijagramu,
povezuju dvije take A i B a smjer strelice pokazuje
uzrono.posljedini redoslijed. Npr. ako je usmjerena od A ka Bonda
to znai da A uzrokuje B.
Rezervoar (nivo)je osnovni element za generisanje ponaanja,
odnosno prikaz stanja sistema. Protok (promjena)dovodi do promjene
nivoa rezervoara. Model se u Vensimu gradi povezivanjem pojmova
(varijabli) strelicama, koje predstavljaju kauzalne veze. Varijabla
A koja je uzrok promjene neke druge varijable B (postoji veza A B)
se moe upotrijebiti kao parametar formule te varijable B=f(A),
koristei editor formula (engl. equation editor).
Slika pokazuje osnovne elemente korisnikog interfejsa
Vensima:
Naslovna linija sadri informacije o fajlu u kome je sadran model
i o nazivu varijable sa kojom se trenutno radi. Mnoge operacije
koje omoguava Vensim alat se mogu izvriti putem menija u kome se
nalaze seljedee opcije:
File sadri standardne funkcije za rad sa fajlovima, kao to su:
Open Model (otvori model), Save (pohrani model), Print (ispis), i
td. Edit omoguava kopiranje (copy) i ubacivanje (paste) odabranih
dijelova modela. Osim toga, omoguava i pretraivanje modela traenje
odreene varijable. View sadrava opcije za manipulaciju crteom.
Layout omoguava manipulaciju pozicijom i veliinom elemenata na
crteu. Model daje pristup dijalozima za kontrolu simulacije i
definisanje vremenskih granica simulacije, sadri mogunost provjere
modela i mogunosti exporta i importa skupova podataka. Options
omoguava manipulaciju opcijama vezanim za raspoloive alate.
4.Izbor simulacionog softvera Svake dve godine, OR/MS Today
izdaje pregled simulacionog softvera. Izdanje iz 2003. je sadralo
48 proizvoda, ukljuujui pakete za podrku simulacije kao to je
analitiar ulaznih podataka. Postoje mnoga svojstva vana za izbor
simulacionog softvera. Evo nekoliko savjeta: 1. Ne fokusirajte se
na jednu osobinu, kao to je lakoa korienja. Razmotriti preciznost i
nivo postignutih detalja, lakou uenja, podrku prodavca, i
primenljivost u vaim aplikacijama. 2. Izvrna brzina je bitna. Ne
misli se na uslove pri eksperimentalnom korienju tokom noi i preko
vikenda. Brzina utie na vreme usavravanja. Tokom debagovanja,
analitiar moe da provede mnogo vremena u ekanju na rad dibagera pre
nego to identifikuje greku. 3. Paziti se reklamnih trinih tvrdnji i
demonstracija. Mnogi reklameri koriste samo pozitivne osobine
softvera. Pri demonstracijama nekog problema softver ga reava vrlo
lako, ali moda ne i va problem. Pitajte prodavca da rei malu
verziju vaeg problema. 4. Paziti se opcionih kategorija. Izvravanje
i mogunosti su ono to je vano. Veina paketa nudi vremensku licencu
a ona varira u ceni i osobinama. 5. Korisnici simulacija pitaju da
li simulacioni model moe da se povee i da koristi kodove i rutine
napisane u optim jezicima kao to su C, C++, ili JAVA. Ovo je dobra
osobina, posebno kad spoljne rutine ve postoje i pogodne su za runu
primenu. 6. Grafiko modeliranje bazirano na simulacionom jeziku
uklanja barijere uslovljene jezikom sintaksom. Grafiko modeliranje
ne uklanja potrebu za proceduralnom logikom i praenje
dibagovanja.
Pregled simulacionog softvera: Zadaci: Formiranje modela
Sprovodjenje simulacionog eksperimenta Analiza rezultata
Prezentacija rezultata
5.AutoMod Primjena: Sistemi toka materijala transport,
skladitenje,komisioniranje Modeliranje: Orjentisano na tokove u
procesu, Templejti sa parametarskim sadrajem, Upravljanje
simulacijom preko sopstvenog simulacionog jezika, Kompleksno
modeliranje upravljanja, Prikaz (slika) kontinualnih procesa
(hemiska industrija)Rukovanje: kompletno grafiki-interaktivno
formiranje modela sopstvena povrina korisnika (IRIX + Windows)
Vizualiziranje 3D- predstavljanje u razmeri video sekvence sa
upravljanjem kamerama Slabosti: Glavna povrina korisnika i presena
mesta podatakaAuto Mod Product Suite je razvijen u Brooks
Automation ( Rohrer, 2003 ). Obuhvata Auto Mod Simulation paket,
AutoStat za eksperimente i analizu, Auto View za izradu AVI filmova
instalirane 3D animacije. Glavni cilj Auto Mod simulacione
proizvodnje su proizvodni i materijalno runi sistemi. Snaga Auto
Moda je u opisivanju velikih modela korienih za planiranje,
operacione odluke podrke, i testiranje kontrolnih sistema. Auto Mod
ima instalirane templejte za uglavnom sline (material-hanling)
materijalnoobradne sisteme, ukjluujui prevozne sisteme, pokretne
trake, automatizovana skladita i obnovljene sisteme, mosne
dizalice, slobodne trake, i kinematiku robota. Sa njihovim Tanks i
Pipes modulima, takoe podrava kontinuitet modeliranja fluida i
tretman tovarnog materijala. Pathmover sprovodni sistem moe biti
korien kao model liftnog prenosa, ljudskog hoda, ili kolica na
guranje, automatizovano voenje, kamiona i automobila. Svi pokretni
templejti su zasnovani na 3-D crtanju (nacrtane ili prenete iz
CAD-a kao 2-D ili 3-D. Sve komponente templejta su visoko
parametarizovane. Npr., konvejer templejt ine konvejer delovi
stanica za upravljanje utovarom i premetanjem, motori i foto elije.
Delovi su odreeni duinom, irinom, brzinom, anceleracijom i tipom
(akumuliranje ili neakumuliranje) i jo drugim specijalizovanim
parametrima. Photo eyes blokira i isti vreme zaustavljanja toka
koje olakava modeliranje detaljne logike konvejera. Kao dodatak
material-handling templejtima, AutoMod sadri vie simulacionih
programskih jezika. Njegova 3-D animacija moe biti viena iz bilo
kog ugla ili perspektive realnog vremena. Korisnik moe slobodno
zumirati pan ili rotirati 3-D prikaz. Auto Mod model obuhvata jedan
ili vie sistema. Sistem moe biti ili procesni sistem, u kome su tok
i kontrola odreeni, ili pokretni sistem, zasnovan na jednom od
material handling templejta. Model dozvoljava ponovo korienje
razvijenih sistema i objekata u drugim modelima.
5.1.AutoMod Osnove Modeliranje sa aspekta orjentacije na proces:
Transportno sredstvo (nosa): load (tovar): - Transportna jedinica
(paleta, container...) - Nalog, paket podataka, - Transportno
sredstvo - nosa za simulaciju load poseduje atribute: Typ: Integer,
Real, String... Load (tovar) se kree kroz sistem od jedne procedure
do slijedee Modeliranje AutoMod-om -Sistema tokova materijala
6.Utvrivanje granica sistema
6.1.Tehniki podaci: o strukturi (npr. fabriki layout,
saobraajnice, lokacije stalnih mesta), o proizvodnji (npr. maine,
uinak, rata opsluivanja, vreme korienja), o toku materijala (npr.
transportna sredstva, putevi, brzine, kapacitet, vreme takta), o
toku informacija (npr. vremena prenoenja, vremena reakcije,
raspoloivost informacija o procesu).
6.2.Podaci o optereenju sistema: radni nalozi (proizvodni i
transportni nalozi, narudbine, koliine, termini, redosled),
proizvodnja (npr. plan rada, sastavnice, karakteristike), WIP work
i proces (rad u procesu),
7.Uspostavljanje i verifikacija modela Kupac-korisnik: proverava
ponaanaja modela. Preduzee koje prua usluge simulacije: razvija
model simulacije, verifikuje i validira model simulacije pomou
referentnih podataka i iskustva. Odreivanje relevantnih aspekata
modela: odluivanje o o moguim uproenjima na modelu, upravljanje na
osnovu postavljenog zadatka ili cilja, subjektivni pogled i
iskustvo pri uspostavljanju modela, vanost usaglaavanja svih
uesnika kroz komunikaciju, dokumentacija uproavanja i postojea
ogranienja u iskazivanju snage modela.
8.Eksperimenti sa simulacionim modelima Kupac-korisnik: Uestvuje
u razvoju i oceni alternativnih reenja. Preduzee koje prua usluge
simulacije: kroz analizu simulacionog modela objanjava pitanja koja
su definisana postavkom zadatka , optimira ponaanje sistema kroz
varijaciju parametara i promenu algoritma upravljanja, vri nadzor u
fazi ulaska sistema u oscilatorni rad, stohastiki model simulacije
sa sluajnim raspodelama kao ulaznim veliinama, prikupljanje
statistikih podataka pri radu simulacionog modela, jedan
simulacioni tok donosi sluajni dogaaj jednog eksperimenta kao izlaz
pa za izraunavanje podataka treba ostvariti vie simulacionih tokova
sa promenljivim sluajnim brojem prolaza, pomono sredstvo kod
AutoMod simulacije: Debugger, Business Graphics, Run Control,
Rezultati nakon 30 sati simulacija, 8.1.Dokumentacija i
prezentacija Kupac-korisnik: ispituje postizanje cilja i uzima
izvetaj o simulaciji. Preduzee koje prua usluge simulacije:
dokumentuje reenje postavljenog zadatka i rezultate studije
izvetajem o simulaciji, prezentuje rezultate simulacije, za sluaj
potrebe predaje simulacioni model.
9.Koraci simulacione studije:
1. Definicija zadataka i ciljeva 2. Pronalaenje podataka 3.
Uspostavljanje i verifikacija modela 4. Eksperimenti na modelu i
analiza rezultata 5. Dokumentacija i prezentacija rezultata
10.Pregled softvera za simulacije u proizvodnji
Simulacija industrijskih procesa
SES/WorkbenchSES/Workbench je generalno simulacioni alat za
arhitekturu hardvera i kompleksne sisteme. Podrava dizajn
simulacionih modela iz objektno orijentisane perspektive i
obezbeuje oba, i grafiki interfejs za upoznavanje sa definicijom
problema, i grafiku animaciju simulacije za prezentovanje
rezultata. Dostupan je za iroki spektar kompjuterskih sistema od
razliitih tipova Unix sistema do Windows NT.
http://www.hyperformix.com/products/workbench.htm
WITNESSWITNESS obezbeuje grafiko okruenje za dizajn simulacionih
modela diskretnih dogaaja. Dozvoljava automatsko upravljanje
simulacionim eksperimentima, optimizira materijalne tokove
postrojenja, i generie animirane 3D modele virtuelne
realnosti.Besplatna verzija je dostupna.
http://www.lanner.com/
ARENAARENA je dizajnirana od strane Systems Modelling Corp kao
objektno orijentisani softver i poseduje sposobnost prilagoavanja
bilo kojoj aplikacionoj oblasti. Zasniva se na SIMAN jeziku za
modeliranje.
http://www.arenasimulation.com/
EASY5EASY5, razvijen od strane Boeig Inc., je softver za
modeliranje i simulaciju dinamikih sistema koji sadre hidrauliku,
pneumatiku, mehaniku, termanlne, elektrine i digitalne sub sisteme.
Kompletan set karakteristika kontrolnog sistema za modeliranje,
analizu i dizajniranje je ukuljuen u softver.Evropski distributer
je Applied Dynamics International Ltd mailto:[email protected]
http://www.boeing.com/assocproducts/easy5/home.htm
SIMPLORERSimulator za industrijski dizajn, istraivake projekte i
obrazovne svrhe. Spoljanji kod moe biti ukljuen. Poseduje sopstveni
jezik. Podrazumeva korienje hijerarhijskih struktura.Besplatna
verzija moe biti naruena i dobijena putem elektronske pote.
http://www.simec.com/english/simplorer/demo.htmlhttp://www.simplorer.com/
PromodelPromodel optimizacioni model je softverski alat zasnovan
na simulaciji za procenjivanje, planiranje ili redizajniranje
proizvodnih, skladinih i logistikih sistema.
http://www.promodel.com/
AutoSimulationsAutoSimulations je simulacioni softver koji daje
3D slike postrojenja kao i statistike podatke koji su pokazatelji
ponaanja istih.
http://www.autosim.com/simulation/index.html
DynaWizDynaWiz simulacioni program opte namene multibody
dinamike korien u svemirskoj, automobilskoj industriji i industriji
robota. Radi sa C,C++ i Fortran kontrolnim kodovima kao i sa
Matlab/Simulink. U oba sluaja, korisnik obezbeuje logiku kotrolu, a
DynaWiz vodi rauna o dinamici umesto samog korisnika. Podrava
isturenu i inverznu dinamiku. Podeava Prilagoava propisani pokret,
fleksibilnu dinamiku, i restartuje mogunosti.Dostupna je demo
verzija.
http://www.concurrent-dynamics.com/
10.1.Enterprise Dynamics Incontrol Enterprise Dynamics
(http://www.enterprisedynamics.com/) Primena: Za transportne
sisteme (kolica sa induktivnim vodjenjem -FTS, dizalice,
transporteri), Modeliranje: Hijerarhijsko modeliranje sa
orjentacijom na tok, Atom-koncept: tzv. atomi kao osnovni objekti u
elektronskim podacima (ED), Atomi reprezentuju proizvode kao i
resurse i objekte, Upravljanje simulacijom (Routing itd.) preko
atom-parametara. Rukovanje: Grafiki interaktivno formiranje modela,
layout preko rasporedjivanja (odredjivaja mesta) i povezivanja
atoma, standardne biblioteke za atome, mogue je i novo generisanje,
ponovno korienje.
10.2.ProModel ProModel Solutions (http://www.promodel.com)
Primjena: Farmacija i medicinske nauke (MedModel) Proizvodni i
sistemi tokova materijala(ProModel) Sistemi usluga (ServiceModel)
Modeliranje: Logika odluivanja bazirana na pravilima, Sopstveni
jezik simulacije. Rukovanje:Grafika povrina korisnika, Moduli za
Input i Output analizu podataka
10.3.Quest Delmia von Dassault Systemes
(http://www.delmia.de)
10.4.Witness Lanner Group, http://www.lanner.com Primjena
Simulacija proizvodnje Mainski jako orjentisano formiranje modela
Modeliranje: Modeliranje na bazi Templatakoje se programiraju
Rukovanje: Grafika povrina korisnika Vizualiziranje: 2D- animacije
Slabosti: Slaba animacija, Mali biblioteki obim, Nema ugradnih
elemenata specifi. za korisnika.
WITNESS (Lanner Group) ima zasebnu verziju za proizvodne i
uslune industrije. Sadri brojne elemente za izdvojene delove
proizvodnje. Takoe sadri elemente kontinuiranog procesa, kao to su
tok fluida kroz procesore, rezervoare i cevi. WITNESS modeli su
zasnovani na ablonskim elementima. Mogu biti tipini i kombinovani u
obliku modularnih elemenata i templova za ponovno korienje.
Standardni mainski elementi mogu biti izdvojeni u grupi,
proizvodnji, montiranju, mnogim mestima i mnogim tokovima. Drugi
izdvojeni elementi modeliranja ukljuujui razliite tipove konvejera,
traka, radne snage, i vidova transporta. Modeli su prikazani u 2-D
prikaznoj animaciji sa razliitim windows nivoima; postoje izborni
displeji procesnog toka i upravljaki elementi. Modeli mogu biti
izmenjeni i sauvani kao bilo koji tekui deo za dati pretovar.
Izborni WITNESS modeli obuhvataju WITNESS VR virtualne realnosti
3-D prikaza modela koji je aktiviran grafikom kontrolom opremom
radne stanice. Drugi WITNESS modeli ukljuuju povezivanje sa CAD
sistemima, WITNESS Optimizer-om. WITNESS ima objectmodel i Active X
kontrolu za simulaciono ukljuivanje i obuhvata direktno povezivanje
podataka sa Microsoft Excel, MINITAB i OLEDB baze podataka. XML
forma podataka uva ponuene dodatke funkcionalno povezane.
Zakljucak
Danas je nemogue upravljati proizvodnjom bez pomoi modela
upravljanja, organizacionih sredstava i tehnika. Ta pomo je
uglavnom realizovana preko primene raunarskih sistema za
upravljanje proizvodnjom.Runi sistemi su prevazieni pojavom
mainframe raunara, koji su postali jedno od osnovnih sredstava za
rad u proizvodnim kompanijama. Kompanije su imale dve strategije
korienja ove tehnologije na raspolaganju: projektovanje i
implementacija vlastitiog informacionog sistema za upravljanje
proizvodnjom i kupovina komercijalnih programskih paketa.
Komercijalni softveri su se pokazali i efikasnijim i jeftinijim
alatima, pa se, zbog velike potranje, na tritu pojavio veliki broj
ovih programskih paketa.
Nagli razvoj informacionih tehnologija uticao je i na pojavu
sistema za upravljanje proizvodnjom na personalnim raunarima, to je
uslovilo pad cene, jo veu tranju i tome srazmeran broj
komercijalnih softvera. Ni za jedan sistem se ne moe rei da je
najbolji ili najgori, kao to ni jedan ne sadri sve to je potrebno
za upravljanje proizvodnjom. Moe se rei da softverske kompanije
veoma brzo reaguju na pojavu novih modela, ugraujui ih u svoje
pakete.
Opta ocena o sistemima za upravljanje proizvodnjom je da oni u
praksi pokazuju mnogo manje nego to njihovi potencijali obeavaju.
Postoje dva razloga za to. Prvi je taj to proizvodne kompanije pre
uvoenja sistema ne obezbede efikasno funkcionisanje osnovnih
proizvodnih procesa. Drugi je taj to ne postoji sistem koji bi sam
bio dovoljan da realizuje zahteve kompanije. Proizvodne kompanije
bi trebalo da prvo instaliraju MRP sisteme, a da kritine funkcije
za proces poboljaju potrebnim specijalizovanim i simulacionim
softverima.
Literatura
1. Banks Jerry, Gibson R. Randall, (1996), Getting started in
Simulation Modeling, IIE Solutions, Novembar.2. Gumaer R., (1996),
Beyond ERP and MRP II, Solutions, No. 93. Kelton W. David, Sadowski
P.Randall, Sadowski A. Deborah, (1998), Simulation with Arena, WCB
McGraw-Hill, New York, NY.4. Radenkovi B., Stanojevi M., Markovi
A., (1999), Raunarska simulacija, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.
5. http://ubmail.ubalt.edu/~harsham/simulation/sim.htm
6. http://www.satgmbh.de/homeg.html
7. http://lionhrtpub.com/ORMS.shtml
11
