MAINSKI FAKULTETUNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADASeminarski rad

Profesor: Kandidati:Dr. Milun J. Babi 1. Milan Milosavljevi 129/2010 2. Andrija Simi 28/2011 3. Nikola Jovanovi 104/2009 4. Miodrag Nikoli _ 21/2011 5. Marko Toovi 15/2011

Kragujevac, jun 2013

SADRAJ

UVOD________________________________________________________________________31. O otpadu i recikliranju___________________________________________________________32. Elektronski otpad_______________________________________________________________42.1. Opasne supstance u Elektronskom otpadu____________________________________42.2. Kako se stvara Elektronski otpad ?__________________________________________42.3. Koliko ima Elektronskog otpada ?__________________________________________52.4. Gde zavrava Elektronski otpad ?__________________________________________53. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA________________________________________53.1. Postupak reciklae Elektronskog otpada______________________________________53.1.1. Siemens___________________________________________________73.2. Reciklaa Elektronskog otpada u Srbiji________________________________________84. KOLIINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI__________________________________85. REENJE PROBLEMA ELEKTRONSKOG OTPADA NA LOKALNOM NIVOU__________9ZAKLJUAK____________________________________________________________________12LITERATURA___________________________________________________________________13

UVOD

U dananje vreme se dosta pria o zagadjenju i zatiti ivotne sredine dok se u naoj dravi o reenjima ovog globalnog problema slabo govori. Naa grupa se prilikom ovog rada zauzela konkretno za reenje problema koji je danas sve esi i masovniji a to je otpad koji nastaje rastavljanjem elektronskih komponenti. Ovim radom smo u nekoliko kljunih tema pokuali da pribliimo svest svojih sugradjana o vanosti ovog globalnog problema.Porast odbaenih elektrinih ureaja predstavlja realnost kako u svetu tako i kod nas i to izaziva zabrinutost celokupne svetske javnosti jer se svake godine globalni elektronski otpad poveava, prema procenama Ujedinjenih Nacija, za oko 50 mil.tona. Ujedno, poraavajua je injenica da se samo nekih 15% odbaenih elektronskih komponenti reciklira a da ostalih 85% zavri na deponijama smea. Raspoloivost postojeih deponija kao i visoka cena formiranja novih predstavlja samo jedan od problema dok je drugi, mnogo znaajniji sa aspekta zatite ivotne sredine problem prisustva materija opasnih po ivotnu sredinu u elektronskom otpadu poput: Pb, Cd i njihova jedinjenja (oko 40% Pb u zemlji potie iz elektronskog otpada).Recikliranje tetnih materija ima ogranienu korist za okolinu upravo zbog toga to samo pomera tetne materijale u druge proizvode kojima e ipak, na kraju, biti potrebno odlaganje. Primarni cilj bi trebalo da bude projektovanje i proizvodnja proizvoda sa smanjenim a na kraju i kompletno bez tetnih materijala.

1. O OTPADU I RECIKLIRANJU :

Svaki proizvod na tritu ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost. Vrednost proizvoda je, u stvari, njegova cena na tritu, a upotrebna vrednost robe ogleda se u njenoj mogunosti da zadovolji neku ljudsku potrebu. Nakon toga, iskoriena roba se baca i tako se zapoinje proces stvaranja otpada.Generalno, otpad moemo posmatrati kao:1. Kontrolisani koji obuhvata kuni, komercijalni, medicinski i industrijski otpad2. Nekontrolisani u koji se ubraja poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i kamenolomaPod reciklaom se podrazumeva ponovni tretman otpada radi korienja kao sirovine u proizvodnji istog ili razliitog proizvoda. Ona ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu, pri emu je vrlo vano najpre izdvojiti otpad prema vrstama.Reciklaa nije samo sredstvo ouvanja ivotne sredine, ve i znaajna grana i delatnost koja moe bitno generisati trajne ekonomske koristi, jer ak 70% otpada ima upotrebnu vrednost, to znai da se moe reciklirati. Razvijene zemlje recilaom ostvaruju promet od ak 160 miliona dolara godinje, i pri tome zapoljavaju 1,5 miliona ljudu irom planete.

Slika 1. - Simbol za reciklau

2. ELEKTRONSKI OTPAD

Elektronski otpad sastoji se od irokog i rastueg spektra elektronskih aparata i opreme. Tu spadaju aparati iz domainstva kao to su friideri, klima ureaji, mobilni telefoni, hi-fi ureaji, televizori, raunari i slino.Elektronski otpad je postao problem velikih razmera zbog dve glavne karakteristike:1. Elektonski otpad je opasan-sadri preko hiljadu razliitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagaenje prilikom odlaganja2. Elektronski otpad se stvara u alarmantnim koliinama-zbog brzog zastarevanja proizvoda

2.1. Opasne supstance u elektronskom otpadu

Kada se govori o opasnosti koja "vreba" iz baenog raunara, misli se, pre svega, na toksinost supstanci koje se nalaze u njemu. Opasne supstance su:Olovo - uzrokuje oteenje centralnog i perifernog nervnog sistema.Kadmijum - uzrokuje nepovratne posledice na ljudsko telo, jer se taloi na bubrezima. iva - moe uzrokovati oteenja raznih organa ukljuujui mozak i bubrege, kao i fetus. Heksovalentni hrom - koristi se u zatiti od korozije i kao ukras ili uvriva kuita. Plastika ukljuujui PVC - u prosenom raunaru je ima oko 7 kg. Prilikom gorenja moe stvarati ugljen-dioksid.Bromirani inhibitori gorenja (BFR) - koriste se u plastinim kuitima radi spreavanja zapaljivosti.Barijum - je mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima da bi zatitio korisnike od zraenja. Berilijum - je vrlo lagani metal, tvrd i nemagnetian. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak plua.Toneri - Glavni sastojak crnog tonera je pigment. Udisanje je primarni nain izlaganja to moe dovesti do iritacije disajnih puteva. Fosfor - Otrovan je, pa nakon dolaska u dodir sa njim trebalo bi potraiti lekarsku pomo.

2.2. Kako se stvara elektronski otpad?

Elektronski otpad stvaraju tri glavne grupe:1. domainstva i mala preduzea2. velika preduzea, institucije i vlade3. proizvoai originalne opremeDomainstva i mala preduzea reavaju se elektronske opreme, a posebno raunara, ne iz razloga to je oprema pokvarena nego jednostavno zato to je napretkom tehnologije postala zastarela. Velika preduzea, institucije i vlade - veliki korisnici, redovno svojim zaposlenima menjaju opremu, tj. zamenjuju staru novom. Proizvoai originalne opreme stavaraju elektronski otpad kada proizvodi koji silaze sa proizvodne trake nisu odgovarajueg kvaliteta i moraju biti baeni.

2.3.Koliko ima elektronskog otpada?

Jo 1994.godine procenjeno je da je 20 miliona raunara u svetu zastarelo, a ukupna koliina elektronskog otpada procenjena je na 7 miliona tona. Ta brojka se 2004. godine popela na 100 miliona raunara.Brojke su danas znatno vee i ubrzano rastu. Evropske studije pokazuju da koliina elektronskog otpada raste 3-5 % godinje, to je etiri puta bre nego otpad iz domainstava. Danas se u svetu godinje stvara oko 50 miliona tona elektronskog otpada, pri emu najvei deo, to je pak problem posebne vrste, zavri u zemljama u razvoju. Vodei kontinent u godinjoj proizvodnji ovog opasnog otpada je Severna Amerika sa oko 20 miliona tona.

2.4.Gde zavrava elektronski otpad?

Trenutno, najvei deo elektronskog otpada zavrava na deponijama ili u spalionicama. To je u veini sluajeva nekontrolisano i stvara dodatnu opasnost.Deponije- u Sjedinjenim Amerikim Dravama je 1997.godine 3,2 miliona tona elektronskog otpada zavrilo na deponijama. Spalionice- problem spalionica je u tome to su one najvei izvor dioksida, Ponovna upotreba (re-use)- samo oko 3 % od svih zastarelih raunara.Reciklaa- trenutno u razvoju.Izvoz3. RECIKLAA ELEKTRONSKOG OTPADA

Sve vei pritisak javnosti u pogledu zatite okoline uticao je na poveanje trokova zbrinjavanja otpada, podstiui na taj nain i razvoj tehnologija reciklae. Tome je pogodovalo i saznanje o konanim zalihama neobnovljivih sirovina i potrebi njihove racionalne potronje.Prvi sistem za recilau elektronskog otpada primenjen je u vajcarskoj, jo 1991.godine. Danas se, pod pojmom elektronski otpad podrazumevaju kompjuteri, televizori, elektronika koja slui za zabavu i mobilni telefoni.

3.1. Postupak reciklae elektronskog otpada

Postupak reciklae zapoinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se na najbolji mogui nain zatitio interes korisnika.U pogonu za reciklau, u jednoj od fabrika u Srbiji (Slika 2.) se prvo obavlja pregled i rasklapanje raunara na komponente. Rasklapanje je deo posla koji je najmanje automatizovan i nijedna maina nije u tome dobra kao ovek. Naravno, ovaj proces nije tetan po zdravlje radnika.Zatim, ovako raskopljeni delovi idu na trakasti transporter gde se vri sortiranje. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih.

Slika 2.

Reciklabilne komponente, kao to su plastika, metal, kablovi i staklo, (Slika 3.), imaju upotrebnu vrednost i nemaju svojstva opasnog otpada.Slika 3. Sortirane reciklabilne komponente elektronskog otpada

Pri rasklapanju kompjutera na sastavne delove maseni udeo reciklabilnih komponenata se kree od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Nakon sortiranja vei deo dalje obrade obavlja se uz pomo maina koje spreavaju irenje tetnih hemikalija koje mogu biti osloboene u ovom procesu.Metal, plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako to prolaze ispod infracrvene lampe. Razliite vrste materijala reflektuju razliite spektre svetlosti i na osnovu toga se prepoznaju, a metalni delovi se mogu izdvojiti i pomou magneta.Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u razliitim granama industrije.

3.1.1. "Siemens"

Kao primer praktine primene reciklae elektro-otpada moe posluiti iskustvo poznate firme "Siemens", koja ve niz godina usavrava i primenjuje reciklau svojih proizvoda. Tako je kompanija "Siemens Nixdorf" u 2007.godini reciklirala 5 700 tona svojih starih komponenata, pri emu je utedela oko 30 miliona evra. Razlog za ovoliku utedu je i to to "Siemens" pravi proizvode u kojima je 88% komponenti ponovo upotrebljivo, a svake godine pokuavaju da poveaju ovaj procenat. Siemens" nudi svim kupcima preuzimanje dotrajalih ureaja i aparata. Na slici 4. moe se videti kompletan tok Siemensovih proizvoda- od trenutka prodaje do finalnog odlaganja nastalog otpada.Slika 4. Dijagram toka Siemensovih proizvoda

3.2. Reciklaa elektronskog otpada u Srbiji

U Srbiji 2004.godine reciklaom se bavilo oko 60 firmi, i to uglavnom recikliranjem metalnog otpada, papira i PET ambalae. Danas, u Srbiji postoji oko 280 firmi koje na razliitim tehnolokim nivoima obrauju sekundarne sirovine.Meu ovim preduzeima nalaze se i tri fabrike za reciklau elektrinog i elektronskog otpada. Te fabrike su : BiS- reciklani centar" u Omoljici kod Paneva, S.E. Trade" u Vinjikoj banji u Beogradu i Eko-metal" u optini Vrdnik u blizini Novog Sada.Iako je u svaku od ovih fabrika uloeno preko milion evra, to nije dovoljno da bi se u ovim fabrikama vrila kompletna reciklaa. Reciklaa nereciklabilnih materijala zahteva velika finansijska ulaganja, specijalnu infrastrukturu i sofisticiranu tehnologiju ija vrednost dostie nekoliko stotina miliona evra.Reciklaom jednog raunara od 30 kilograma, u proizvodnju se vraa 25 kilograma kvalitetnog materijala. Otpad druge i tree kategorije ini 4,7 kilograma i ostaje 0,3 kilograma materijala koji se ne moe recikirati u naoj zemlji. Nereciklabilne komponente, kao to su matine ploe, katodne cevi , procesori i hard diskovi, skladite u posebnim kontenerima i na kraju ih izvoze u inostranstvo, jer finalno recikiranje obavlja mali broj reciklanih kompanija u svetu. Primera radi, ovakve komponente nemake kompanije odkupljuju od reciklanih centara po ceni od 0,2 evra po toni, dok reciklani centri iz Srbije plaaju prevoz do tih centara u inostranstvu. To dokazuje da elektronski otpad na svetskoj berzi ima odreenu cenu.Cilj svake od ovih kompanija u Srbiji je da nau pravog i krajnjeg korisnika sirovina dobijenih reciklaom elektronskog otpada, kako bi postigli to bolju cenu na tritu. Najbolja prodajna cena sekundarnih sirovina se postie samo ukoliko kompanije u Srbiji mogu garantovati njihov obiman i konstantan priliv na mesenom nivou. Za poslovanje na berzi sekundarnih sirovina, minimalna ponuda se kree oko 200 tona meseno, to je za fabrike u Srbiji jo uvek neostvarljivo. Razlog tome je i to stanovnitvo nije upoznato ta bi trebalo da radi sa dotrajalom raunarskom opremom,pa ova oprema umesto da bude u nekom od ovih reciklanih centara stoji u podrumima i garaama.Sve dok se svest graana o znaaju reciklae i zatiti ivotne sredine ne dovede na zavidan nivo, i dok ne budu doneti zakonski propisi o odlaganju otpada, reciklaa u Srbiji nee imati svetliju budunost.U BiS - reciklanom centru" samo u prva tri meseca 2008.godine koliina predatog elektronskog otpada u odnosu na isti period prethodne godine poveana je za 100 %. Ovaj podatak govori da se svest graana po pitanju zatite ivotne sredine u Srbiji lagano menja.

4. KOLIINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI

Sadanje stanje u Srbiji po pitanju otpada je veoma teko proceniti. Osnovni razlog je nedostatak podataka o kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi otpada, tanije voenja evidencije o koliinama, utvrivanje karakteristika, naroito sastava i sprovoenje kategorizacije otpada. Ove informacije su neophodne u cilju planiranja i sprovoenja strategije upravljanja otpadom.U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnih istraivanja vezanih za odreivanje koliine elektronskog otpada. Mora se rei, sasvim neopravdano, s obzirom na injenicu da je proces kompjuterizacije u Srbiji poeo pre vie od 20 godina i da je uvezena velika koliina novih i polovnih kompjutera. Imajui u vidu tu injenicu, kao i da se proseni radni vek raunara sve vie smanjuje, realno je izvesti pretpostavku da je koliina elektronskog tj. raunarskog otpada na teritoriji Srbije velika.

5. REENJE PROBLEMA ELEKTRONSKOG OTPADA NA LOKALNOM NIVOU

U cilju reavanja ovog globalnog problema u vidu akcije obili smo preduzee JKP istoa iz Kragujevca.U razgovoru sa naelnicom sektora za elektronski otpad Jelenom Ratkovi koja nas je uputila u veliku akciju prikupljanja elektronskog otpada doli smo do kljunih informacija o koliini otpada na nivou grada. Istog dana posetili smo i deponiju u Jovanovcu (Slika 5.) gde nam je zaposleni Zoran Arsenijevi ef deponije objasnio tanu procedure recklae elektronskog otpada.

Slika 5.

Ceo tok reciklae se ne vri ni u jednom gradu u Srbiji ve se tako prikupljen otpad izvozi u zemlje Evropske Unije, preteno u Nemaku. Za razliku od zemalja iz regiona na elektronski otpad se prodaje po relativno niskoj ceni. Problem nae drave prvenstveno je u tome da se zakon ne sprovodi u odgovarajuoj meri pa nema uslova koji ispunjavaju kriterijume za odvijanje kljunih operacija. Takodje jedan od glavnih problema su i novana sredstva kojima Ministarstvo ivotne sredine ne raspolae. U cilju poboljanja ove situacije u gradu naa grupa zauzela se po tom pitanju i u saradnji sa gradskom istoom krenula u akciju prikupljanja otpada koja je trajala 2 vikenda. (Slika 6)

Slika 6.

Konkretno reenje problema svodi se pre svega na podizanje svesti gradjana o ovom problem to je naa grupa i uinila postavljanjem plakata na vidnim mestima i zelenim povrinama. (Slika 7)

Slika 7.

Zalagali smo se u preduzeu JKP istoa da se poalje predlog izmene zakona o prikupljanju i skladitenju opasnog otpada koji sve vie zagadjuje nau planetu.

ZAKLJUAK

Zbog sve veih koliina i tetnosti po zdravlje, otpad se smatra jednim od najznaajnijih ekolokih problema savremenog sveta. ovek je, svojim aktivnostima, odluujui inilac u menjanju okoline. Otpad je bumerang - kada je baen vraa se kroz zagaenu vodu, vazduh i zemljite, a time se naruava i zdravlje ljudi. Zbog toga je bitno shvatiti problem otpada i naine njegovog tretiranja, tj.smanjenja, poev od samih proizvoaa pa do krajnjih korisnikaUvoenje svesti o znaaju reciklae i njenoj primeni u svakodnevnom ivotu, je u Srbiji, moemo rei na samom zaetku jer je malo toga uinjeno u podizanju svesti gradjana o ovom globalnom problemu.Predstoji dugotrajan rad na formiranju stava prema rastuem problemu nepravilnog odlaganja tetnog otpada i obrazovanju populacije o velikim utedama koje donosi postupak reciklae. Cilj ovog rada bio je da se ukae na problem elektronskog otpada, kako u svetu, tako i u Srbiji, jer je to ekoloki opasan otpad kome se mora od momenta prikupljanja do konanog zbrinjavanja pristupiti na veoma ozbiljan nain, sa ciljem to pravilnijeg korienja sekundarnih sirovina, kako bi se tetan uticaj na okolinu sveo na minimum.U svakom sluaju ista i nezagaena okolina, u budunosti e biti prednost svake drave koja ozbiljno i temeljno razmilja o zdravim uslovima i sredini, u kojima e iveti neke nove generacije.

6. LITERATURA

1. Radenovi, M., ivi, D., Zari, J., : Seminarski rad : Reciklaa elektronskog otpada, Saobraajni fakultet, Beograd, 20072. http://www.cistoca.rs/3.http://www.zerowaste.rs/4. http://www.ereciklaza.com/ee-otpad.htm5. http://www.ekometal.com/elektronski-otpad6. http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_waste

13