11

Državni Univerzitet u Novom Državni Univerzitet u Novom PazaruPazaru

Mirela Zećirović Mirela Zećirović

Br.indexa 23-507/10Br.indexa 23-507/10

Sanita Koca Sanita Koca

Br.indexa23-504/10Br.indexa23-504/10

Semir UgljaninSemir Ugljanin

Br.indexa 23-012/10 Br.indexa 23-012/10

Mentor: Mentor: Pr.dr.Snežana OljačaPr.dr.Snežana Oljača

22

SadržajSadržaj

PlodoredPlodored PolikulturePolikulture Združeni useviZdruženi usevi Dijagrami produktivnostiDijagrami produktivnosti

33

Korišćenje združenih useva u Korišćenje združenih useva u organskoj proizvodnjiorganskoj proizvodnji

44

PlodoredPlodored

Vremensko povećanje biodiverziteta u Vremensko povećanje biodiverziteta u agroekosistemu je jedno od najvažnijih mera agroekosistemu je jedno od najvažnijih mera koje se primenjuju u organskoj poljoprivredi. koje se primenjuju u organskoj poljoprivredi.

U delovanju plodoreda nalazi se sinteza eko-U delovanju plodoreda nalazi se sinteza eko-bioloških i nekih antropogenih faktora u bioloških i nekih antropogenih faktora u agrobiotipu koja omogućava da se održi agrobiotipu koja omogućava da se održi ravnoteža prirodnih sila i da ne dodje do ravnoteža prirodnih sila i da ne dodje do disfunkcije u zemljištu kao složenom sistemu.disfunkcije u zemljištu kao složenom sistemu.

55

PlodoredPlodored Poštovanjem pravih plodoreda dolazi do izražaja njihovo Poštovanjem pravih plodoreda dolazi do izražaja njihovo

pozitivno dejstvo na zemljište. Plodored je mera kojom se pozitivno dejstvo na zemljište. Plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. U rotaciji plodoreda u kome racionalnije koristi energija. U rotaciji plodoreda u kome uključuju leguminoze energija se čuva u odnosu na uključuju leguminoze energija se čuva u odnosu na monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktično monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktično najjeftinija biološka mera sa fitosanitarnom funkcijom, jer najjeftinija biološka mera sa fitosanitarnom funkcijom, jer sprečava širenje bolesti i nagomilavanje populacija sprečava širenje bolesti i nagomilavanje populacija štetočina.štetočina.

Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i ekoloekološških sistema gajenja je upotreba više vrsta biljaka u kih sistema gajenja je upotreba više vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su osnovna komponenta rotaciji plodoreda. Plodoredi su osnovna komponenta održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem medjuuseva sa različitom namenom. ubacivanjem medjuuseva sa različitom namenom.

66

PlodoredPlodored Intenzitet i efikasnost korišćenja energije u plodoredu kukuruza i

leguminiza.

PlodorediPlodorediK-KK-K 2K-S2K-S 2K-O-2-2K-O-2-

LL3K-3S-P-3K-3S-P-3L3L

Prosečna godišnja Prosečna godišnja biomasabiomasa

7.87.8 6.26.2 6.76.7 5.25.2

Protok fosilne Protok fosilne energijeenergije ( MJ ha po danu)( MJ ha po danu)

182182 135135 116116 9393

Efikasnost energije Efikasnost energije 6.16.1 6.76.7 8.18.1 8.28.2

K-Kukuruz; S-Soja; O- Ovas P- Pšenica L - Lucerka

77

88

Polikulture (združeni usevi)Polikulture (združeni usevi)

99

ZZdruženi usevidruženi usevi

Združivanje useva ( intercropping ) je Združivanje useva ( intercropping ) je praktično gajenje dva ili više useva praktično gajenje dva ili više useva istovremeno na istom mestu, povećanje agro-istovremeno na istom mestu, povećanje agro-biodiverziteta u prostoru. biodiverziteta u prostoru.

Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj površini u isto vreme je kompetitivan ili površini u isto vreme je kompetitivan ili kooperativan u zavisnosti od kombinacije vrsta kooperativan u zavisnosti od kombinacije vrsta i načina iskorišćavanja raspoloživih resursa.i načina iskorišćavanja raspoloživih resursa.

1010

Sistem združenih useva i usložnjavanje faktora Sistem združenih useva i usložnjavanje faktora koji u njemu delujukoji u njemu deluju

1111

ZZdruženi usevidruženi usevi Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se: povećana Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se: povećana

produkcija biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih produkcija biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih resursa, manje štete od korova, bolesti i štetočina, veća resursa, manje štete od korova, bolesti i štetočina, veća stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i životinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu već i u životinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu već i u povrtarstvu. povrtarstvu.

Ovakav sistem se bolje adaptira na heterogena staništa, dovodi Ovakav sistem se bolje adaptira na heterogena staništa, dovodi do komplementarnosti u potrebama biljaka, diverzifikaciji do komplementarnosti u potrebama biljaka, diverzifikaciji ekoloških niša i raspodeli raspoloživih prirodnih resursa ekoloških niša i raspodeli raspoloživih prirodnih resursa

Pravilo združivanja je da su vrste komplementarne Pravilo združivanja je da su vrste komplementarne (međusobno se podnose), različite visine, različitih potreba za (međusobno se podnose), različite visine, različitih potreba za toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od bioloških svojstava i uslova gajenja.bioloških svojstava i uslova gajenja.

1212

Bivarijantni dijagram produktivnosti združenog Bivarijantni dijagram produktivnosti združenog useva kukuruz-pasuljuseva kukuruz-pasulj

Prinos kukuruza (kg/ha)

Pri

nos

pasu

lja (

kg/h

a)

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

0 2000 4000 6000 8000 10000 12000

LER=1

1/3 1/2

2/3

1313

Bivarijantni dijagram produktivnosti Bivarijantni dijagram produktivnosti združenog useva kukuruz-tikvezdruženog useva kukuruz-tikve

Prinos kukutuza (t/ha)

Pri

nos

tikav

a (t

/ha)

0

10

20

30

40

0 2 4 6 8

2/3

1/2

1/3

1414