VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD:

AKUTNI INFARKT MIOKARDA

Mentor: Anita Stojiljković Sanja Ninković,nd52/13.Jovana Bešir, nd 33/2013. Melita Fačara, nd 4/2013

Beograd 2013.

SADRŽAJ:

1.UVOD................................................................................................................................2

2. DEFINICIJA I KLINIČKA SLIKA.................................................................................3

3.SIMPTOMI.......................................................................................................................4

4. FAKTORI RIZIKA..........................................................................................................5

4.1. PUŠENJE..................................................................................................................5

4.2.HIPERTENZIJA........................................................................................................5

4.3. DISLIPIDEMIJE.......................................................................................................5

4.4. DIJABETES MELITUS............................................................................................6

4.5. NEPRAVILNA ISHRANA.......................................................................................6

4.6. GOJAZNOST............................................................................................................6

4.7. ALKOHOL................................................................................................................7

4.8. FIZIČKA NEAKTIVNOST......................................................................................7

4.9.HOMOCISTEIN........................................................................................................7

4.10.OKSIDATIVNI STRES...........................................................................................7

4.11.MENOPAUZA.........................................................................................................8

4.12.KONTRACEPTIVNE TABLETE...........................................................................8

4.13.NEPROMENLJIVI FAKTORI RIZIKA..................................................................9

5. PREVENCIJA................................................................................................................10

5.1. PRIMOORDIJALNA PREVENCIJA.....................................................................10

5.2.PRIMARNA PREVENCIJA....................................................................................10

5.3.SEKUNDARNA PREVENCIJA.............................................................................11

5.4. TERCIJARNA PREVENCIJA................................................................................11

6.TERAPIJA.......................................................................................................................12

7.ZAKLJUČAK..................................................................................................................13

8.LITERATURA:...............................................................................................................14

1.UVOD

Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio – medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih oboljenja jeste u tome što umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna finansijska sredstva.

U ovom seminarskom radu ćemo se bazirati na akutni infarkt miokarda kao

značajnu vrstu kardiovaskularnih bolesti. Objasnićemo način nastanka, simptome, faktore rizika koji dovode do pojave ove bolesti, kao i metode prevencije i način lečenja.

2. DEFINICIJA I KLINIČKA SLIKA

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca).[2]

Ljudi imaju dve srčane (koronarne) arterije: levu i desnu. Promene koje se dešavaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski sistem. Ateroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori. Ti faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom prisustvu je verovatnoća da će se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne bolesti mnogo veća. [3]

Ateroskleroza je degenerativni proces u arterijama čoveka. Karakteriše se nagomilavanjem lipida u zidovima krvnih sudova, pri čemu dolazi do suženja lumena i smanjenja dotoka krvi u organe i tkiva. Nagomilani lipidi u zidu krvnog suda formiraju plak koji je stabilan jer je obavijen čvrstom fibroznom opnom. Daljim nagomilavanjem lipida plak postaje nestabilan, što može dovesti do prskanja plaka, što dalje može progresirati u totalnu okluziju krvnog suda, odnosno akutnog infarkta miokarda.[2]

3.SIMPTOMI

Akutni infarkt miokarda je praćen različitim simptomima. Ipak, najvažniji simptom je bol. Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće širi u l evo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim, bol kao simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda. [3]

Akutni infarkt miokarda je najčešće posledica tromboze na mestu koronarne ateroskleroze. Do tromboze najčešće dolazi na mestu prskanja nestabilnog aterosklerotičnog plaka, bogatog masnim sadržajem.[2]

Kod dve trećine bolesnika koji će dobiti infarkt postoje znaci upozorenja, kao što je neobjašnjiva pojava malaksalosti, nedostatak vazduha, lupanje srca.

Kod 10% obolelih od infarkta nema bola, nego samo postoji gušenje, malaksalost, kratkotrajni gubitak svesti i kolaps[2].

Postoji nemi infarkt koji je najopasniji. Oni se teže dijagnostikuju i bolesnici ne dobiju na vreme adekvatnu pomoć. Česti su kod stariji osoba i dijabetičara.Ovi bolesnici imaju dvostruko veći rizik od nagle smrti u prvih mesec dana posle infarkta i tri puta manju šansu da prežive godinu dana, nego osobe sa klasičnim simptomima infarkta. [2]

Kod jedne trećine do jedne četvrtine bolesnika sa infarktom miokarda nastaje iznenadna smrt. Od ukupnog broja osoba koje su naprasno umrle, kod tri četvrtine je uzrok infarkt. Najveći broj smrtnih slučajeva dešava se u prvim minutama, a smrt je najčešće uzrokovana poremećajima ritma, šokom ili naglim popuštanjem srca.[2]

4. FAKTORI RIZIKA

Fakori rizika akutnog infarkta miokarda se mogu podeliti na: Promenljive : pušenje, hipertenzija, dislipidemije, dijabetes

melitus, nepravilna ishrana, gojaznost, alkohol, fizicka neaktivnost, homocistein, oksidativni stres.

Nepromenljive : godine starosti, pol, porodična istorija bolesti, rasna i etnička pripadnost, psihosocijalni faktori rizika.[2]

4.1. PUŠENJE

Pušenje se zajedno za dislipidemijom i hipertenzijom smatra jednim od tri najbitnijih faktora rizika za ishemijski infarkt miokarda. Povećava rizik od pojave ove bolesti za 2-3 puta, zavisno od količine popušenog duvana. Takodje broj popušenih cigareta dnevno je znatno važniji faktor od dužine pušačkog staža. Ishemija nastaje zbog akutnog delovanja sastojaka duvanskog dima na koronarne sudove(niokotin izaziva vazonokstrikciju krvnih sudova a ugljen-monoksid oslabljenu oksigenaciju tkiva).S’ obzirom da se može putpuno odstraniti kao faktor rizika, pušenje se smatra najpreventabilnijim faktorom rizika.[2]

.

4.2.HIPERTENZIJA

Hipertenzija jeste hronično medicinsko stanje u kome je arterijski krvni pritisak povišen. Povećava rizik od akutnog infarkta miokarda za 3-4 puta, naročito ako su pored hipertenzije prisutni i drugi faktori rizika, pogotovo hiperholesterolemija i pušenje. Rizik raste proporcionalno porastu vrednosti krvnog pritiska.Smatra se jednim od najbitnijih faktora rizika od oboljevanja od akutnog infarkta miokarda.[2]

4.3. DISLIPIDEMIJE

Povišene vrednosti ukupnog holesterola, triglicerida i LDL- holeterola kao i snižene vrednosti HDL-holesterola, povećavaju rizik od akutnog infarkta miokarda. Rizik

raste srazmerno stepenu dislipidemija i dužini trajnja. Povišene vrednosti Lp(a) lipoproteina predstavlja jednu od najznačajnijih aterogenih i protrombogenih frakcija lipoproteina u krvi. Gde se naglašava da Lp(a) lipoprotein spada u urodjene dispozicije. Normalizacija lipidnog profila kod bolesnika sa koronarnim oboljenjem smanjuje rizik od smrtnog ishoda za najmanje 30%, dok smanjenje vrednosti holesterola za 10% smanjuje rizik od oboljenja za 20%. [2]

4.4. DIJABETES MELITUS

Dijabetes melitus ili šećerna bolest je hronični, neizlečiv sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom . Uglavno je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina. Povišenim vrednostima glikemije smatraju se vrednosti koje su preko 6,1mmol/l.Dijabetes melitus dovodi do oštećenja sitnih i većih krvnih sudova (mikroangiopatije i makroangiopatije) i predstavlja fažan faktor rizika za nastanak ateroskleroze odnosno akutnog infarkta miokarda. Rizik dijabetičara (tip 1 i tip 2) od akutnog infarkta miokarda je povećan za 3-4 puta kod muškaraca a 3-7 puta kod žena. Oko 75-80% odraslih osoba sa dijabetesom umire usled kardiovaskularnih bolesti. [2]

4.5. NEPRAVILNA ISHRANA

Ishrana bogata kalorijama, posebno poreklom iz masti , a naročito ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama, ima aterogeni potencijal. Ona utiče na porast vrednosti aterogenih frakcija lipoproteina u krvi i povećava rizik od gojaznosti. Mononezasićene i polinezasićene masne kiseline smanjuju rizik od oboljevanja.[2]

4.6. GOJAZNOST

Gojaznost prestavlja samostalan faktor rizika za pojavu akutnog infarkta miokarda. Rizik raste sa porastom stepena uhranjenosti i naročito je povećan kod ekstremne gojaznosti. Rizik je naročito povećan kod abdominalnog tipa gojaznosti.[2]

4.7. ALKOHOL

Preteran unos alkohola povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Akohol povećava krvni pritisak, deluje nepovoljno na lipidni profil, povećava rizik od dijabetesa i smanjene tolerancije glukoze. Naročito se ističe da se konzumiranje alkohola kao preventivne mere se ne preporučuje, iako postoje dokazi da vino deluje povoljno na kardiovaskularni sistem, efekat ne potiče od alkohola nego od resveratola koji je antioksidans i koji se nalazi u opni crnog groždja. [2]

4.8. FIZIČKA NEAKTIVNOST

Fizicka neaktivnost je usko povezana sa svim metaboličkim činiocima ateroskleroze. Ona podstiče gojaznost i povećava ukupni rizični metabolički i hemodinamski profil. Čak i najmanje upražnjavanje fizičke aktivnosti u srednjem životnom dobu smanjuje rizik. Fizička aktivnost generalno poboljšava rad srca i cirkulaciju krvi. Takodje sprečava pojavu gojaznosti, smanjuje krvni pritisak i drugo. Redovna , individualno dozirana, fizička aktivnost smanjuje rizik u sekundarnoj prevenciji , kod osoba koje su već doživele akutni infarkt miokarda. [2]

4.9.HOMOCISTEIN

Homocistein je produkt aminikiseline metionina. Nomalna koncentracija homocisteina u krvi je niska. Medjutim, u situacijama deficita vitamina B2, B6, B12 i folne kiseline, koji su uključeni u metabolizam metionina, dolazi do velikog nagomilavanja homocisteina i oštećenja zidova krvnih sudova, što povećava rizik od ateroskleroze i AIM. [2]

4.10.OKSIDATIVNI STRES

Osnovni problem u aterogenom delovanju holesterola je stvaranje lipidnih peroksida u procesu oksidacije, pod uticajem slobodnih radikala. Oksidisane čestice holesterola i drugih lipida se brže talože u zidovima krvnih sudova nego ako nisu oksidisane. Ukoliko dodje do oksidacije lipidnih čestica, ateroskleroza se ubrzava. Intenzivan proces oksidacije lipida se odvija pri izlaganju organizma raznim štetnim uticajima, što se naziva oksidativni stres.[2]

Oksidativni stres ubrzava proces ateroskleroze i rizik od nastanka akutnog infarkta miokarda. Oksidativni stres se ublažava davanjem antioksidanasa.[2]

Antioksidativna zaštita može biti unutrašnja ( nju čini odredjena grupa organizama kao što su glutation, glutation- dismutaza i dr.) i spoljašnja ( vitamini C, E, beta karoten, omega 3-masne kiseline i druge supstance koje se nalaze u hrani biljnog porekla). [2]

4.11.MENOPAUZA

Usled zaštite od estrogena,sve do menopauze rizik žena od infarkta miokarda je manji nego kod muškaraca. Estrogen povoljno utiče na koncentraciju lipida u krvi i očuvanje zida krvnih sudova. U menopauzi prestaje lučenje estrogena, i rizik od AIM raste, tako da se u uzrastu od 65 godine izjednačuje sa rizikom koji imaju muškarci u tom dobu. [2]

Menopauza je uglavnom praćena sa simptomima poput talasa vrućine, znojenje, vrtoglavica, nesanica i dr. Takodje se povećava rizik od osteoporoze. Za lečenje simptoma menopauze i osteoporoze se koristi hormonala terapija (Hormon Replacement Therapy), ali njena primena ne dovodi do smanjena rizika od AIM. Danas se i ne preporučuje davanje hormonske supstitucione terapije u cilju prevencije AIM u menopauzi, zbog saznanja da njena primena dovodi po povećanja rizika od karcinoma dojke i endometrijuma kao i rizika od tromboze.[2]

4.12.KONTRACEPTIVNE TABLETE

Kontraceptivne pilule sa estrogenom su uvedene u praksu kako bi se sprečila neželjena trudnoća i rizici povezani sa abortusom. Medjutim pokazalo se da ova mera nije bez rizika. Kontraceptivne pilule povećavaju krvni pritisak, šečer u krvi i povećavaju stvaranje krvnih ugrušaka, čime se povećava ukupni kardiovaskularni rizik. Naročito se rizik povećava kod žena koje imaju druge faktore rizika, kao što su pušenje, dijabetes, gojaznost i dislipidemije. Rizik se povećava sa godinama starosti žene i opada odmah nakon prestanka uzimanja pilula. Danas je količina estrogena u pilulama dosta smanjena, ali rizik nije potpuno otklonjen,te se ne preporučuju ženama koje puše, imaju dislipidemiju, dijabetes, skolonost ka trombozi, gojaznost i porodičnu sklonost za KVB, pogotovo ako imaju preko 35 godina starosti.[2]

4.13.NEPROMENLJIVI FAKTORI RIZIKA

U nepromenljive faktore rizika spadaju: porodična sklonost, pol i psihosocijalni faktori.

PORODIČNA ISTORIJA BOLESTI- vrlo važna komponenta u proceni rizika od ISB. Epidemiološke studije su pokazale da se ateroskleroza i IBS češće javljaju u nekim porodicama.Rizik se povećava ako neko ima nekog člana porodice koji je prevremeno

oboleo od te bolesti. Rizik je veći ukoliko se radi o srodniku prvog stepena i ako je njegova bolest nastala pre 55 godine starosti ako su muškarci, a pre 45 godina ako su u pitanju žene.[2]

POL- rizik od nastanka IBS je veći kod muškaraca nego kod žena u premenopauzi. Posle menopauze rizik raste kod žena i izjednačava se, a nekda inadmašuje rizik muškaraca.[2]

GODINE STAROSTI- incidencija svih KVB raste sa godinama starosti kod oba pola. Kod žena ovaj porast se zapaža nakon menopauze. S godinama akumuliraju se brojni faktori rizika koji potenciraju prirodno starenje arterija.[2]

RASNA I ETNIČKA PRIPADNOST- rizik od IBS je veći kod crnačke rase u odnosu na belu masu. Razlozi ove pojave leže u većoj rasprostranjenosti faktora rizika i slabijoj zdravstvenoj zaštiti kod crnačke populacije.[2]

PSIHOSOCIJALNI FAKTORI RIZIKA- doprinose porastu rizika razvoja i

pogoršavaju prognozu postojećih kardiovaskularnih događaja: Socioekonomski status – nizak životni standard, uključujući i nizak nivo

obrazovanja i male prihode, smanjuju sposobnost menjanja navika života; Socijalna izolacija – osobe koje žive same sklonije su nezdravom načinu

života; Negativne emocije – depresija, anksioznost i neprijateljski stav smanjuju

mogućnost promena navika života; Stres - stres i uznemirenost su ključni faktori koji utiču na pojavu

kardiovaskularnih bolesti. Ljudi koji smanje nivo stresa i drže ga pod kontrolom imaju 60 odsto manje

šansi da imaju srčani ili moždani udar u odnosu na ljude koji su stalno zabrinuti. Stres na poslu i kod kuće otežava usvajanje i pridržavanje zdravog načina života. [11]

5. PREVENCIJA

Preporuke za prevenciju koronarne akutnog infarkta miokarda čine mere koje su na raspolaganju i pojedincima i čitavoj populaciji radi otkrivanja obolenja,bržeg i uspešnijeg intervenisanja ,odnosno mere usmerene protiv progresije ili recidiva obolenja kod osoba sa već utvrđenim obolenjem .

Postoje tri oblika prevencije koronarnih bolesti : 1. Primordijalna prevencija2. Primarna prevencija 3. Sekundarna prevencija4. Tercijalna terapija[2]

5.1. PRIMOORDIJALNA PREVENCIJA

Odnosi se na napore usmerene ka tradicionalnim društvenim zajednicama koje još uvek nisu usvojile zapadnjački način života,s'ciljem da zadrže navike koje su se pokazale kao zaštitne po pitanju ishemijske bolesti srca.

Među poželjne tradicionalne navike spadaju : Korišćenje integralnih žitarica u ishrani Ishrana sa manjom količinom ishrane životinjskog porekla Konzumiranje voća i povrća Organski uzgoj hrane bez veštačkih đubriva,pesticida i

herbicida Fizička aktivnost Očuvanje prirode i prirodnih resursa[2]

5.2.PRIMARNA PREVENCIJA

Primarna prevencija obuhvata prevenciju,te suzbijanje pomenutih faktora rizika.Ova prevencija može da obuhvati grupe u riziku ,ali i opštu populaciju .Cilj primarne prevencije jeste suzbijanje pojave faktora rizika kod osoba koje ih

nemaju i promena rizičnog ponašanja kod osoba koje imaju faktore rizika i usvajanje novih navika .Važno je takođe razviti i stav ,te životne navike koje štite od razvoja bolesti kao što su :

Nepušenje Pravilna ishrana Redovna fizička aktivnost[2]

5.3.SEKUNDARNA PREVENCIJA

Cilj sekundarne prevencije jeste rano prepoznavanje oboljenja i urgentna medicinska pomoć .U roku od 6 sati nakon akutnog infarkta miokarda ,zapušeni koronarni krvni sudovi se mogu otpušiti sredstvima za kastvaranje krvnih ugrušaka ,međutim ukoliko se medicinska pomoć pruži kasnije ,šanse za uspeh se smanjuju.

Zadatak medicinske službe je da lečenje sprovedu u toku transporta do bolnice .Primena lekova za rastvaranje krvnih ugrušaka promenila je prognozu ovih

bolesnika iz osnova. Još jedan od napredaka je postignut primenom aparata defibrilatora .Pomoću ovog aparata, primenom električne struje ,prekida se ,težak oblik poremećaja ritma koji se naziva fibrilacija ili treperenje srca,koje može da dovede do smrti u roku od 3do5 .Defibrilator uspostavlja normalan srčani ritam i sprečava sigurnu smrt.

Sekundarna prevencija podrazumjeva primenu lekova i intervencija kao što je balon dilatacija sa ugradnjom stentova u suženu arteriju kako bi se omogućila prohodnost začepljenog krvnog suda .

Primjenjuju se i hirurške intervencije u cilju revaskulacije ishemičnog miokarda.Operativni zahvati na srcu ,tipa bajpas operacije ,koje omogućavaju

premoštavanje zapušenih koronarnih arterija .Ova operacija se izvodi uzimanjem dela vene sa potkolenice bolesnika i njome se izvrši premoštavanje mesta zaćepljenja.[2]

5.4. TERCIJARNA PREVENCIJA

Ova prevencija podrazumeva rehabilitaciju obolelih od ishemijske bolesti srca, sprečavanje invalidnosti,gubitka radne sposobnosti i nastanka prevremene smrti.[2]

6.TERAPIJA

U slučaju pojave bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlašćenim medicinskim osobljem. Veoma je korisno sažvakati jednu tabletu (300 mg) Andola. Po dolasku medicinskog osoblja treba se striktno pridržavati njihovih saveta. 

Prisustvo infarkta se najčešće može utvrditi snimanjem EKG-a i specifičnim laboratorijskim testovima. Pacijenti sa akutnim infarktom miokarda se smeštaju u koronarnu jedinicu i leče po savremenim preporukama. Treba napomenuti da se osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najviše može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 2 sata. U tom periodu davanje specifičnih lekova ima najveći efekat, a pacijentu se može pomoći i u sali za kateterizaciju otvaranjem zapušene arterije i postavljanjem stenta. 

U prvih nekoliko dana im je potrebno mirovanje, zatim se započinje proces rehabilitacije. Svim bolesnicima koji su imali infarkt treba uraditi koronarografiju (invazivna kardiološka dijagnostika) posle čega se donosi odluka o daljem načinu lečenja: nastavak medikamente terapije, operacija na krvnim sudovima srca (tzv. baj-pas) ili ugradnja stentova u koronarne arterije. 

Nakon preležanog infarkta miokarda potrebno je doživotno uzimanje određenih vrsta lekova.[3]

7.ZAKLJUČAK

Iz ovog seminara se može zaključiti koliki je značaj akutnog infarkta miokarda, a posebno značaj njegove prevencije.

U cilju redukcije mortaliteta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti neophodno je:

Podići nivo svesti stanovništva o bihevioralnim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, jer su bihevioralni faktori uslovljeni ponašanjem ljudi, odnosno na njih se može uticati;

Uticati na ponašanje stanovništva u što ranijem životnom dobu jer je to od vitalnog značaja za kasniji razvoj zdravog ponašanja;

Inicirati, stimulisati i podržavati promotivno-preventivne aktivnosti u školama, radnim sredinama, lokalnim zajednicama, industriji, trgovini, sredstvima masovnih komunikacija - kroz zajedničke aktivnosti zdravstvene službe i drugih sektora van zdravstva.

8.LITERATURA:

1. Grupa autora: „Epidemiologija“; Medicinski fakultet; Univerzitet u Beogradu; 2006.god.

2. Raković-Savčić Lj. i Lulač V.: „Epidemiologija“; Beograd; 2013. god.

3. http://www.stetoskop.info/Akutni-infarkt-miokarda-Srcani-udar-610-c29-sickness.htm