Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Državni Univerzitet StateUniversity u Novom Pazaru of Novi Pazar

Ul.Vuka Karadžića bb.Tel: 00381-20-337669 e-mail: rektorat@np.rc.as

36300, Novi Pazar, Srbija

I SEMINARSKI RADpredmet: SAOBRAĆAJNICE I

tema: Seizmička pouzdanost infrastrukture

Student: Mentor:Arben Ljajić 08-005/10 mr sc. Nazim Manić

U Novom PazaruMart, 2013. god.

1 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Sadržaj:

1. Uvod............................................................................................................................3 2. Zemljotres kao fenomen.............................................................................................4

Prateće pojave zemljotresa.........................................................................................53.1 Pojava površinskih pukotina duž raseda................................................................53.2 Sleganje i izdizanje zemljišta.................................................................................53.3 Klizišta,lavine.odroni..............................................................................................53.4 Likvefakcija tla........................................................................................................63.5 Cunami...................................................................................................................63.6 Nagla promena nivoa vode....................................................................................6

4. Šta je infrastruktura....................................................................................................75. Značaj odgovora infrasturkture na nepogodu i njena rehabilitacija...........................7

6. Ranjivost infrastrukture...............................................................................................8 7. Mere za smanjenje rizika od zemljotresa......................... .........................................9 8. Saobraćajna infrastruktura.......................................................................................10 8.1. Oštećenja saobraćajne infrastrukture dejstvom zemljotresa.............................10 8.2 Post zemljotresni problemi.................................................................................11 9. Seizmička pouzdanost Saobraćajne infrastrukture .................................................12

9.1 Drumski saobraćaj..............................................................................................13 9.2. Železnice............................................................................................................14 9.3 Aerodromi...........................................................................................................15 9.4 Luke ...................................................................................................................16

10. Seizmička pouzdanost infrastrukture koja je u uskoj prostornoj kao i funkcionalnoj povezanosti sa saobraćajnom infrastrukturom...........................................................17

10.1. Oštećenja vodovoda i kanalizacije ................................................................17 10.2 Oštećenja Transportnih sistema za tečna goriva i gasove..............................18

10.3 Oštećenja vodova električne energije.............................................................18 11. Seizmička aktivnost u Srbiji.....................................................................................19

12. Projektovanje Saobraćajnica u seizmički aktivnim područjima.................................22 12.1 Korišćenje EC8 pri projektovanj saobraćajnica................................................22 13. Rezime....................................................................................................................24 14. Literatura.................................................................................................................25

2 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

1.Uvod

Hiljade zemljotresa se desi svake godine a neke ne primeti većina ljudi.Neki zemljotresi su slabi dok drugi su jaki i imaju rušilački efekat na gradjevine i živote ljudi.Oni su najnepredvidivija prirodna katastrofa i kada se dese ljudi nemaju vremena da spasu svoje živote.Mnoge građevine se ruše usled zemljotresa i mnogi ljudi bivaju zakopani ispod ruševina.Oni su postali strah za mnoge ljude, te stoga monge građevinske kompanije prave strukture koje mogu odoleti zemljotresima određenog stepena.Za ovo je neophodno tražiti savete od geotehničkih inženjera.Oni imaju ogromno znanje o tektonskim pločama i sposobni su da analiziraju stene i zemljište.Njihov savet bi mogao pomoći u građenju konstrukcija koje će umanjiti efekte prirodnih katastrofa kao što je zemljotres.Glavna posledica ovakvih prirodnih katastrofa jesu gubici ljudskih života.Lokacija i jačina zemljotresa jesu glavni faktor koji određuje broj izgubljenih ljudkih života kao i broj objekata koji će biti oštećeni.Veliki broj smrti može biti izazvan kolapsom strukture koje su izgrađene od slabih materijala.Ostale ekonomske i socijalne posledice uključuju traumu,troškove štete, gubitak radnih mesta,rasipanje energije i materijala i dr.Bilo kako bilo,kompanije i agencije primenjuju strategije kako bi ograničili uticaj takvih prirodnih katastrofa u izvesnoj meri.Njihov osnovni cilj je da smanje broj života koji se izgubi svake godine zbog zemljotresa i da se smanje štete na infrasturkturu i prirodno okruženje.

Ključne reči: Infrastruktura,zemljotres,putevi,...

Abstract

Thousands of earthquakes occur in the world every year and a number of these are not even noticed by most people. Some earthquakes are slight while others are strong and have damaging impact on buildings and the lives of people. Earthquakes are the most unexpected natural disasters and when these happen people do not even get time to save their lives. Many buildings collapse as a result of earthquakes and many people get buried under the rubble. Earthquakes have become a fear for many people and to accommodate this many construction companies are building structures which can withstand earthquakes to a certain degree. For this purpose, it is essential to seek advice from a geotechnical engineer. Geotechnical engineering experts have vast knowledge of plate tectonics and are able to analyze rocks and soil. Their advice could be helpful in constructing structures which will lessen the effect of natural disasters like earthquake. The major consequences of such natural disasters are the loss of human life. The location and magnitude of the earthquake is a major factor which determines the number of lives that will be lost and the number of structures that will be damaged. A huge number of deaths can be caused by collapse of structures which were constructed from heavy and weak materials. Other economic and social consequences include trauma, cost of damage, loss of jobs, waste of energy and material. owever, companies and agencies nowadays are implementing strategies as to limit

the effect of such natural disasters to some extent. heir basic aim is to reduce the number of lives that are lost each year due to earthquakes and disasters related to earthquakes and to reduce the damage done to infrastructure and the natural environment.

Keywords:

3 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

2.-Zemljotres kao fenomen

Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemljinoj površini, zbog čega su još od iskona privlačili pažnju ljudskog roda. Usled toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim više hiljada godina. Nasuprot rasprostranjenom uverenju da su to retke pojave, oni se dešavaju vrlo često, ali njihov najveći broj je slabog intenziteta i javlja se na relativno malim površinama kopnenih prostora ili okeanskog dna. Intenzivnije proučavanje zemljotresa počinje tek u 19. i 20. veku.

Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije. Zemljotresi mogu nastati prirodno ili kao rezultat ljudske aktivnosti. Manji zemljotresi mogu takođe biti izazvani vulkanskom aktivnošću, klizanjem tla, eksplozijama i nuklearnim testovima. Energija zemljotresa se prostire u vidu seizmičkih talasa.Zemljotresi prouzrukuju seizmičke talase da se šire od epicentra.Oni prouzrukuju da se zemljina površina talasno pomera,pomalo nalik talasima na okeanu.Kada bi zemljina površina bila homogen,izotropan materijal,onda bi seizmički talasi ravnomerno smanjivali svoju amplitudu sa udaljavanjem od epicentra.Međutim to nije tako.Zemljina površina se sastoji od materijala sa različitom čvrstoćom,krutošću i ostalim svojstvima kao što je gustina i dr.Zbog toga amplituda varira od lokacije do lokacije.Na primer u čvrstim kamenim masama amplituda seizmičkih talasa je svedena na minimum,dok u mekoj,slabo konsolidovanoj zemlji amplituda je mnogo veća.Kao takvi oni mogu učiniti više štete bilo čemu što počiva na takvom terenu.Ovi talasi mogu da izazovu ozbiljne štete na ljudsku infrastrukturu .Oni takodje mogu izazvati likvefakciju tla gde se zemljista ponašaju suštinski kao tečnosti više nego kao čvrsta tla.Sve ovo ima velikog uticaja na projektovanje i izvodjenje objekata infrastrukture kako bi bili što pouzdaniji i sigurniji.

Mesto stvaranja talasa unutar zemljine kore naziva se – Hipocentar, a njegova vertiklana projekcija na zemljinoj površini naziva se –Epicentar.

Jasno je da je talasanje zemljine površine najveće u epicentru, pa tu nastaju i najveća oštećenja i rušenja. U epicentru nastaju potresi sa kratkim i oštrim udarima koji traju nekoliko sekundi. Posle ovakvog potresa (naziva se ”predpotres”) sledi u malom vremenskom rasponu (nekoliko sekundi do jedne minute) tzv “glavni potres”. Talasi glavnog potresa često dostižu desetostruku vrednost predpotresa, a mogu trajati i do jedne minute.Ovaj glavni potres izaziva prve velike štete na infrastrukturi, na objektima, na gradjevinama… Posle nekoliko minuta do jednog časa, glavni potres se rasplinjava u “naknadne potrese”. Prvi naknadni potres je 1 do 2 stepena slabiji od glavnog, ali često izaziva veća i trajnija oštećenja jer su infrastrukture i gradjevine već značajno oslabljene i rastrešene “glavnim udarom”. Sledeći naknadni potresi su sve slabijeg inteziteta i traju duži period (smirivanje tla).

U svetu, u praksi srećemo nekoliko skala za merenje zemljotresa od kojih su najčečće:

Merkalijeva skala

Rihterova skala

4 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

3.-Prateće pojave zemljotresa

Ne postoje nikakva sredstva da se spreči pojava zemljotresa i ne postoji mogućnost da se zemljotres predvidi u smislu lokacije,veličine zemljotresa i vremena nastanka.Jedina mogućnost da se smanje oštećenja zemljotresa su odgovarajuće planiranje i mere pri izgradnji.U pogledu ljudskih i ekonomskih gubitaka seizmičko podrhtavanje je najznačajniji faktor koji doprinosi rušilačkom dejstvu zemljotresa.Potresi doprinose gubicima ne samo kroz oštećenja izazvana direktno vibracijama na konstrukcije koje je čovek napravio već i indirektno kroz aktiviranje sekundarnih efekata kao što su na primer klizišta ili likvefakcija tla.Pored snažnog pomeranja zemlje,takođe niz povezanih fenomena može izazvati oštećenja i gubitak ljudskih života.

3.1. –Pojava površinskih pukotina duž raseda

Rasedi su mehanički diskontinuiteti stenske mase, po kojima se odigralo kretanje. Nastaju usled naprezanja u stenskoj masi.Prilikom rasedanja dolazi do kretanja blokova (krila) raseda.To kretanje svakako može biti izazvano zemljotresima. 

Cepanje zemljine površine izazvano pokretima zemljotresa je očigledna opasnost za izgrađene objekte duž aktivnih raseda.Mnoge strukture su uništene ovom pojavom uključujući zgrade,pruge,puteve,tunele,mostove,kanale,električne linije,kanalizaciju i dr.Ova pojava može biti od posebnog značaja za strukture delomično ugrađene u zemlju i za podzemne cevovode ili tunele. Ove pukotine mogu biti različitih širina, dubina i dužina. One mogu dostići dužine i do nekoliko km a širina i dubina do nekoliko metara.

3.2. –Sleganje i izdizanje zemljišta

Ove pojave se javljaju obično sa pojavom rasedanja.Deformacije mogu biti lokalne,kada utiču na usku zonu u blizini raseda i one mogu da dovedu do toga da se konstrukcija nagne ili iskrivi.Takođe razlikujemo i regionalne deformacije (na višim površinama) gde su one od posebnog značaja za infrastrukturu koja se nalazi duž obala,gde ako dođe do velikih sleganja zemljišta može doći do promene nivoa vode i može doći do potapanja gde se taj uticaj može odraziti na stotinama kvadratnih kilometara.Tako na primer tokom zemljotresa na Aljaski 1964 došlo je do sleganja i smanjenja visine stubova,dokova,luka,puteva,železnica što je za posledicu imalo potapanje tih objekata.

3.3. –Klizišta ,lavine ,odroni

Zemljotres svojom energijom može da dovede do velikih odrona stenskih masa pogotovo na msetima gde su te pojave već ustaljene,što može imati veliki uticaj na infrastrukturu u blizini tih područja.U planinskim područjima zemljtres može dovesti do pokretanja lavina snega,koje takođe mogu izazvati velika oštećenja i gubitak ljudskih života.Dok sa druge strane zemljotresi

5 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

takođe mogu svojom energijom aktivirati potencijalna klizišta gde to ima velike posledice za infrastrukturu na njima.

3.4. –Likvefakcija tla

Likvefakcija tla je pojava promene mehaničkih osobina tla usled natapanja, pri čemu ono gubi čvrstoću i postaje tečno. Likvefakcija nastaje usled smanjenja smičućeg napona između čestica tla. Ovo smanjenje može biti izazvano kretanjem podzemne vode naviše, što je karakteristično kod pojava živog peska ili povećanog pornog pritiska izazvanog potresima tla (zemljotres).Konstrukcije postavljene na takvom tlu se sležu,naginju ili se cepaju.Ukopane konstrukcije lebde na gore.Takve velike deformacije zemljišta ispod površine zemljišta će prekinuti linije usluga (vodovod,kanalizacija,gas ili struja).

3.5. –Cunami

Cunami se sastoji od niza dugih talasa izazvanim naglim vertikalnim pomeranjima velikog područja morskog dna tokom zemljotresa.U dubokim vodama talasi su neprimetni.Nakon dostizanja plitke vode oko ostrva ili obala dolazi do naglog izdizanja visine talasa čak i do 30 m i brzine do 50 km/h.Cunami briše sve pred sobom do duboko u unutrašnjost.Gde može proći i po nekoliko dana dok se nivo mora ne vrati u normalu.

3.6. –Nagla promena nivoa vode

U jezerima tektonski pokreti mogu izazvati duge talase sa periodom od nekoliko minuta do nekoliko desetina minuta.To može dovesti do nagle promene nivoa vode I može dovesti do potapanja obala I brana kao I izazivajući eroziona oštećenja.

6 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

4.-Šta je infrastruktura?

Termin infrastruktura srećemo u svakodnevnom životu.Ona obuhvata različite vrste građevinskih radova koji omogućavaju lakše funkcionisanje društva kao celine.

Infrastruktura predstavlja zbir transportnih i komunalnih sistema na koje se možemo osloniti u svakodnevnom životu.

Danas ona predstavlja osnovu za život i rad ljudi u civilizovanom društvu.Pa se čak

i razvoj nekog društva može oceniti na osnovu stanja i razvoja infrastrukture.

Slika 1. Infrastruktura

5.-Značaj odgovora infrastrukture na nepogodu i njena rehabilitacija

Kao što je već pomenuto,zemljotresi se ne mogu sprečiti i nema mogućnosti da se predvide sa bilo kojim stepenom tačnosti.Zemljotresi utiču na velike oblasti i njihovi razni efekti mogu proizvesti ogromne ljudske I ekonomske gubitke.Oni zato imaju važan uticaj na razvoj države.Infrastruktura “otporna” na zemljotres postaje preduslov za efikasan odgovor na katastrofe I brze rekonstrukcije aktivnosti posle događaja,kao I za brz oporavak privrede.U zemljama u razvoju (kakva je I naša) najčešće vladine organizacije I industrija su po ovom pitanju koncetrisane na najgušće naseljene oblasti.Katastrofa u takvim oblastima bi imala velikog uticaja na celu državu.Njen razvoj bi mogao biti unazađen godinama vodeći takođe ka daljim političkim,socijalnim,ekonomskim problemima.Zbog toga infrastuktura otporna na takve nepogode,posebno zemljotres je važno pitanje ukupnog održivog razvoja u takvoj zemlji.

7 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

6.-Ranjivost infrastrukture

Ranjivost se definiše kao stepen gubitka infrastructure usled oštećenja na datom stepenu skale zemljotresa.Na primer,ugroženost visećeg mosta pri zemljotresu od 5 stepeni Merkalijeve skale.Za infrastrukturne sisteme treba praviti razliku između ranjivosti sistema I ranjivosti pojedinih komponenata tog infrastrukturnog sistema.

Sledeći tipovi infrastrukture su od velikog značaja pri velikim katastrofama:

Karakteristike I važnost ovih sistema pojedinačno variraju od države do države kao I od mesta do mesta.

U infrastrukturnim sistemima nema svaka struktura ili podisistem istu važnost da ako bi otkazala taj infrastrukturni sistem se ne bi održao.Tokom katastrofe ne treba svaki javni servis da funkcioniše u istom obimu kao I u normalno vreme.Nadležni organi za infrastrukturu moraju definisati usluge koje treba obezbediti tokom katastrofe.Nema svaka bolnica isti značaj I iste kapacitete u hitnim slučajevima,pa se tu mora dobro planirati koje usluge treba obezbediti.Ovaj takozvani redukovani režim varira sa intezitetom katastrofe kao I tipom.Ranjivost sistema mora biti na tom nivou da obezbedi te tzv. redukovane režime,koji su neophodni da bi se brzo uspostavila ravnoteža.Da bi se pažljivo definisali ti redukovani režimi usluga,dolazi se često do velikih političkih problema sa ekonomskim posledicama.

Sistemi kao što su elektični vodovi,vodovodi,gasovodi,prolaze kroz široke oblasti sa različitim geološkim I topografskim uslovima.Takvi sistemi najbolje mogu biti poboljšani uvođenjem mrežne podeljenosti,koja poboljšava rad I u normalnim uslovima.

8 Saobraćajnice I

Krizni štaboviBolnicePolicijske staniceVatrogasne staniceCentri za distribuciju hraneSnabdevanje vodomPutna infrastrukturaŽeleznicaAerodromiLuke Električni vodoviGasovodiBenzinske pumpe

Strukture od vitalnog značaja pri velikim zemljotresim

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Ponašanje struktura stacioniranih na jednom mestu u velikoj meri zavisi od odabira lokacije s obzirom na opasnost od zemljotresa.Izbegavanjem nepovoljnih lokacija, kao što su slaba zemljišta,kao I zemljišta sa visokim nivoem podzemne vode smanjuje opasnost od štete.

7.-Mere za smanjenje rizika od zemljotresa

Ovo znači da treba predvideti mere da se smanje efekti uništenja zemljotresa pre nego što se i pojavi.To se odnosi na širok spektar aktivnosti koje imaju za cilj da što bolje procene i smanje ranjivost infrastrukturnih sistema.Ove mere mogu da variraju od fizičke zaštite koja se ogleda u građenju i projektovanju jačih konstrukcija i ojačanja postojećih struktura,do standardnih mera za pripremu odgovora na katastrofe i planiranje rekonstrukcije.Izgradnja zaštitnih sistema zahteva vreme.U urbanim sredinama većina infrastrukture nije izgrađena u skladu sa savremenim metodama i pravilima.U seoskim sredinama većina infrastrukture kao i ostalih objekata nisu ni projekti inženjera već divlje i nestručne gradnje.Da bi se postigla infrastruktura otporna na seizmiku,treba vremena i velikih napora u poboljšanju otpornosti sistema,kao i održavanje i poboljšanje nivoa bezbednosti kao i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstva za

to.Otpornost celokupne infrastrukture na dejstvo zemljotresa nije moguća.Zbog toga moramo sagledati sledeće:

Pažljivo definisanje redukovanog režima rada sistema

Procena značaja svih komponenti sistema za održavanje redukovanog režima

Procena opasnosti uzimajući u obzir lokalne uslove

Ranjivost važnih komponenti

Planiranje ovih mera treba da ima za cilj da razvije „kulturu bezbednosti“ u kojoj su svi članovi društva od regionalnih do lokalnih vladinih organizacija,lidera industrije kao i javnost svesni opasnosti i da će podržati napore za izvođenje ovih mera.

Infrastruktura podrazumeva podrazumeva širok spektar oblasti inžinjerstva, gde je zastupljen veliki broj inženjera različitih struka.U cilju predmeta kojeg izučavamo u daljem tekstu ćemo se baviti prvenstveno uticajem seizmike na saobraćajnu infrastrukturu.

9 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

8.-Saobraćajna infrastruktura

Saobraćajna infrastruktura je od vitalnog značaja za dobro funkcionisanje privrednih aktivnosti kao i ključ za obezbeđenje socijalnog blagostanja i povezivanja stanovništva.Prevoz obezbeđuje svakodnevnu mobilnost ljudi i od ključnog je značaja za proizvodnju i distribuciju robe.Adekvatna infrastruktura je osnovni preduslov za transportne sisteme.U svom nastojanju da olakšaju transport donosioci odluka u vladama i međunarodnim organizacijama suočavaju se sa teškim izazovima.Rešenje ovih problema nije nimalo lak zadatak.

Jedan od tih zadataka jeste i to da ta infrastruktura bude bezbedna i pouzdana i u vreme zemljotresa,što je uloga nas konstruktera i projektanata,da predvidimo i u dovoljnoj meri osiguramo našu infrastrukturu kako bi zadovoljila tzv. redukovani režim rada,o kome je već bilo reči.

8.1 -Oštećenja saobraćajne infrastrukture dejstvom zemljotresa

10 Saobraćajnice I

Zatvaranje putevaOštećenja puteva i putnih objekataOštećenja na stanicama i sl.objektima

Oštećenja na objektima drumskog

saobraćaja

Oštećenja na pruziOštećenja na stanicama i sl.objektima

Oštećenja na objektima železničkog

saobraćaja

Oštećenja piste i drugih zastoraOštećenja terminala i druge infrastrukture

Oštećenja na objektima vazdušnog

saobraćaja

Cunami oštećenjaOštećenja luka i dr.

Oštećenja morskih puteva

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

8.2-Post zemljotresni problemi

Možemo ih svrstati u dve kategorje:

Navedene moguće probleme u saobraćaju posle zemljotresa treba u što kraćem roku prevazići. U tom cilju:

Odrediti alternativne pravce za puteve koji nisu upotrebljivi.

Kontrolisati saobraćaj radi sprečavanja učešća u saobraćaj nepotrebnih vozila

Za prevoz službenih lica do radnih mesta koristiti najbrži mogući prevoz

Posle evidentiranja i procene oštećenja na saobraćajnicama, treba nacrtati skucu puteva. Na skici treba poredjati puteve prema stepenu oštećenja.

- Benzinske pumpe treba da toče gorivo samo za hitne slučajeve.

- Prema vrsti i nameni vozila treba ograničiti ulaz u zemljotreseom pogodjeno područje.

Kako bi se smanjila gužva u saobraćaju treba koristiti javni prevoz.

Uspostaviti koordinaciju izmedju svih vrsta saobraćaja.

11 Saobraćajnice I

Oštećenja(distorzija) putaOštećenja mostovaLikvefakcija tla

Direktni uzroci

Prekid puta izazvan rušenjem objekata u blizini puta Eksplozije gasovoda i pucanje vodovodaPožariZatvaranje puta od strana nadležnih organa iz bezbedonosnih razloga i dr.

Indirektni uzorci

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

9.-Seizmička pouzdanost Saobraćajne infrastrukture

U daljem tekstu ćemo govoriti o seizmičkoj opornosti pojedinih saobraćajnih infrastrukturnih objekata,kao i o merama koje treba preduzeti da bi naša infrastruktura bila što pouzdanija.

9.1- Drumski saobraćaj:

Glavne komponente drumskog saobraćaja jesu autoputevi, mostovi ,nadvožnjaci, tuneli,nasipi potporni zidovi,odroni I dr.

Putevi I mostovi su primarna briga I njihov gubitak će imati najveći uticaj na sposobnost kretanja ljudi I opreme posle zemljotresa.

Putevi će pretrpeti štete prvenstveno zbog deformacija zemljišta,likvefacije zemljišta, poplava zbog visokih nivoa vode I dr.

Te veze mogu između pojedinih lokacija mogu biti onemogućene prvenstveno zbog nemogućnosti prilaska mostovima usled tih oštećenjai odseći određena područja.Jer nama most ništa ne znači ako mu ne možemo prići.

Pri projektovanju putne infrastrukture treba obezbediti puteve koji će biti tzv. “žile kucavice” koji će u vreme zemljotresa biti pouzdani I omogućiti vezu svih važnih parametara potrebnih za brz odgovor zemljotresnoj katastrofi. Slika 2- Primeri oštećenja puteva

12 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Mostovi su najranjivija komponenta drumskog saobraćaja ,što se I dokazuje monogbrojnim primerima kao što je bio zemljotres u Kaliforniji 1964 gde je skoro svaki most bio uništen ili ozbiljno ugrožen.

Ranjivost mostova I nadvožnjaka imaju veliki uticaj na post-odgovor na katastrofe I dugoročne napore za oporavak.Pristup lokacijama na kojima su se desile katastrofe je važan za aktivnosti vezane za odgovor na posledice zemljotresa.

Gubitak mostova I nadvožnjaka će ozbiljno ometati napore da se reaguje na zemljotres.Treba pregledati sve mostove pre nego što mogu da se koriste,što znači da treba oformiti inspekcijske ekipe koje bi trebale pregledati mostove.

Popravka mostova bi imala dugoročni uticaj na ekonomski oporavak,koji je u velikoj meri u funkciji sposobnosti kretanja ljudi,robe I opreme.

Slika 3.- Primeri rušenja mostova

Mostovi su strukture velikih raspona,sa malo vertikalnih nosača tako da oni zahtevaju veliku pažnju pri projektovanju zemljotresa (statički sistem da se opterećnje povećava sa kvadratom rastojanja.Zbog toga,da bi oni mogli ostati u upotrebi kada zemljotres nastupi moramo posvetiti veliku pažnju modelovanju otpornosti na seizmiku.

Tuneli-

I ako se čini da su oni najotporniji na dejstvo zemljotresa,koji su u osnovi probušene rupe u zemlji oivičene betonom,bilo kakva deformacija zemljišta može dovsti do ozbiljnih problema koji zahtevaju protivmere.

9.2 - Železnice:

13 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Železnički sistem je ranjiv na sličan način kao I drumski saobraćaj.Istraživanje štete tokom proteklih katastrofa pokazuje da su primarna oštećenja:

Oštećenja železničkih mostova,

Oštećenja nasipa,

Oštećenja vertikalnih I horizontalnih deformacija pruga

Oštećenja,tunela,

Strukturna oštećenja železničkih objekata,

Oštećenja kao I prevrtanja vagona I lokomotiva

.Mnoge od pruga su izgrađene u vreme kada nije ni postojala svesnost o seizmičkom opterećenju na železnice,pa stoga one zahtevaju inspekcije I popravke.

Slika 4. – Oštećenja železnica

Pored toga što vrši prevoz putnika železnica šini težak posao u pozadini prevozom tereta,I važna je za mnoge zemlje I njihov razvoj.

Same šine mogu biti usled zemljotresa oštećene deformacijama zemljišta kao što su likvefakcija,klizišta,rasedanje I dr.Sam voz zbog svoje velike mase je ranjiv na prevrtanje čak I ako je u stanju mirovanja,a može doći I do iskliznuća sa šina.

Prevozom opasnih materija,ako doze do prevrtanja može doći do izlivanja tih materija ili eksplozije pri čemu može doći do velikih ekoloških katastrofa.Pogotov ako se to desi u naseljenim područjima gde može doći I do velikih ljudskih žrtava.Posledice su nemerljive.

9.3. - Aerodromi:

Vazdušni saobraćaj je danas jedan od najviše rastućih vidova transporta u svetu.I

on je jedan od glavnih uticaja na ekonomiju u mnogim razvijenim

14 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

zemljama.Aerodromi kao I svi ostali objekti će pretrpeti oštećenja usled zemljotresa.

Najviše ranjive komponente aerodorma su:

Teminali,

Piste,

Komunikacija,

Radari,

Transport goriva I tečnosti.

Funkcionalnost aerodroma će u velikoj meri zavisiti od toga šta se desi sa ovim strukturama.Iako je aerodrom projektovan da izdrži zemljotres njegove zgrade će ipak pretrpeti oštećenja.

Performanse kontrolnih tornjeva posle zemljotresa su od vitalnog značaja neposredno posle zemljotresa.Pošto aerodromi zahtevaju velike ravne površine zbog pista,mnogi aerodromi se nalaze blizu reka,pa su skloni mogućem potapanju pista I te piste moraju biti brzo popravljene.

Slika 5- Aerodrom posle zemljotresa

9.4. - Luke:

Šteta luke Kobe u Japanu 1994 posle zemljotresa je privukla svetsku pažnju na ključnu ulogu luka u svetskoj trgovini I

ekonomiji,te se stoga njima mora posvetiti posebna pažnja.

15 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

U sekundi se jedna od najvećih kontejnerskih luka srušila usled likvefakcije tla.Da bismo smanjili ranjivost luka moramo sprovesti niz složenih poduhvata.

Razlog tome je što luke sadrže mnogobrojne strukturne komponente kao što su:

Skaldišni prostori,

Tečni rezervoari,

Dizalice,

Transporteri,

Kule,

Cevovodi,

Zgrade,

Mostove.I dr.

Hitne službe treba da svoju pažnju usmere na prosipanje otrovnih materijala štetnih po životnu sredinu,pogotovo jer se tu nalazi voda,gde može doći do velikih ekoloških posledica.Veliku štetu I plavljenja može izazvati pojava cunamija.

Slika 6. – Luka Kobe posle Zemljotresa

10.-Seizmička pouzdanost infrastrukture koja je u uskoj prostornoj kao i funkcionalnoj povezansti sa Saobraćajnom

infrastrukturom

16 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

10.1 -Oštećenja vodovoda i kanalizacije –

Voda predstavlja jedan od osnovnih resursa potrebnih za život.I ako bi došlo do njenog nestanka to bi moglo imati velike posledice. Vodovodi,pogotovo u urbanim sredinama predstavljaju neizostavan deo naših saobraćajnica,jer kao što znamo oni prate svu našu saobraćajnu infrastrukturu.Njihov otkaz može dovesti do ozbilnjnih oštećenja na putnu infrastrukturu,kao što je plavljene ili na primer može doći do izdizanja šahti koje bi učinile put nemogućim za kretanje.Pri velikim deformacijama tla usled zemljotresa može doći do oštećenja cevovoda kojima se voda najčešće transportuje i odvodi. Treba naglasiti da su to sistemi koji se pružaju preko velikih površina pa havarija na jednom mestu može uticati na veliki deo te mreže.Usled velikih deformacija tla može doći do pucanja tih cevi,gde dalje ide izlivanje te vode,pad pritiska,izlivanje te vode na površinu i plavljenje pojedinih objekata i sl.Zbog toga se mora voditi računa pri projektovanju ovakvih tipova infrastrukture, gde je od posebnog značaja uvesti tzv.“Mrežnu podeljenost“

Slika 6.-Slomljene cevi u zemljotresu,

9 Februar 1971 San Fernando

Slika 7.-Ispitivanje cevovoda u Laboratoriji usled zemljotresa gde se vrši simulacija rasedanja zemljotresa i meri izdržljivost tog cevovoda.Izvor: “Cornell University“

17 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

10.2 -Oštećenja Transportnih sistema za tečna goriva i gasove

Energenti su od velikog značaja kao u svakodnevnom životu tako i u uslovima velikih katasttrofa jer od njih u velikoj meri zavisi efikasnost odbrane i oporavka od zemljotresa.Goriva su često smeštena u podzemnim rezevoarima,a kod aerodroma se nizom podzemnih cevi transportuju do mesta gde se tpće u avione.Pri velikim zemljotresima,ako i kada dođe do velikih deformacija tla dolazi i do oštećenja tih podzemnih cevi,gde veliki problem može biti zapaljivost i eksplozija tih rezervoara kada dođe do njihovog izlivanja.Oštećenjem gasovoda,pogotovo u zimskom periodu,kada naše zgrade kao grejanje koriste te gasovode,ako bi došlo do njihovog oštećenja,mnogi domovi bi ostali bez grejanja i možemo samo

zamisliti kakve bi to efekte imalo na stanovništvo u tom trenutku.Benzinske pumpe se gotovo uvek nalaze na važnim putevima i pri havarijama i eksplozijama bi moglo doći do zakrčenja tih puteva što bi moglo preseći važne veze sa pogođenim područjem.

Slika 8.-Zapaljena cev gasovoda

10.3 –Oštećenja vodova Električne enegije

Električna energija je danas jedan od najviše korišćenih vidova energije ,koji predstavalja osnovu današnjeg života.Otkazom ovih sistema bi moglo doći do velikog hendikepa pri pružanju pomoći ugroženim područjima.Od struje danas zavise mnogi sistemi i mašine koje čine neophodnu komponentu života svakog od nas.Danas sve više električne instalacije prate našu putnu infrastrukturu,gde bi zbog svoje prirode mogle dovesti do velikih požara i eksplozija.

Slika 9. Primer oštećenja elektr.sistema

18 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

11.-Seizmička aktivnost u Srbiji

Naša zemlja se nalazi u zoni umerene seizmičke aktivnosti –najači zemljotresi mogu biti od 5 do 6 jedinica Rihterove skale odnosno do 8 stepeni Merkalijeve skale.Prostor umerene seizmičke aktivnosti ne podrazumeva rušilačke zemljotrese i od njih se dobrom gradnjom može zaštiti.

Stručnjaci Seizmološkog zavoda procenjuju da se u narednih desetak godina neće dogoditi potresi jači od pet stepeni Rihterove skale.

Prostor bivše Jugoslavije, a zatim i Srbije, od 1850. godine do danas pogodilo je 13.000 zemljotresa, dok se u poslednjih godinu dana srpsko tle treslo 1.800 puta. Zemljotresi u Srbiji najčešće pogađaju centralni deo zemlje.U tom delu se realizuju svi pritisci koji se prenose preko dinarida. To znači da je prostor od Kraljeva do Lazarevca, i od Svilajnca do Valjeva, seizmički najaktivniji. Sa svakim takvim zemljotresom, taj deo Srbije se smanjuje za jedan centimetar, što znači da za milion godina nećemo imati dolinu Morave već dva planinska venca.

Iako Srbija ne spade u trusna područja, svakih 10 godina u proseku se dešavaju jači zemljotresi. Najači zemljotres koji se očekuje na našim prostorima biće magnitude 5.9 do šest stepeni po Rihteru. 

Objekti infrastrukture u Srbiji su starije gradnje, pre nego što su u našoj zemlji usvojeni seizmički propisi, a što se desilo još 1964. godine. Takvih objekata ima najviše u centralnoj Srbiji koja je najtrusnije područje zemlje .U ruralnim predelima ima 60 odsto takvih objekata, dok je u gradovima oko 40 procenata.

Slika 10-Seizmološke stanice u Srbiji

NAJAČI ZEMLJOTRESI U SRBIJI

Godina, Mesto, Jačina po Rihteru

19 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

1922.    Lazarevac    5,9

1927.     Rudnik     5,7

1977. Sjenica 5.2

1978.     Brus         5,7

1980.     Kopaonik   5,7

1998.     Mionica     5,7

2010.     Kraljevo      5,4

20 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

2001 2002 2003 2004 2005 2006

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Slika 11.-Mesta pojave zemljotresa u pojedinim godinama u Srbiji,Izvor:Republički Seizmološki zavod

21 Saobraćajnice I

Sa priloženih karti vidimo I sami možemo zaključiti da postoji povećana seizmička aktivnost u poslednjim godinama u našoj zemlji pa I bližoj okolini.A o tome većina naše javnosti malo zna.Zemljotresi su neminovni I samo je pitanje dana I vremena kada nas mogu iznenaditi svojom razornom moći.I ako spadamo u umereno trusno područje gde se dobrom gradnjom može sprečiti razorna moć zemljotresa I sami smo svedoci Zemljotresa u Kraljevu koji je načinio ogromne štete infrastrukturi I objektima.Zbog toga mi kao inžinjeri se moramo pobrinuti pri izgradnji naših infrastrukturnih objekata da uticaj zemljotresa shvatimo ozbiljno

pogotovo kada gradimo u područjima velike seizmičke aktivnosti.

Zemljotres u Kraljevu –Posledice I oštećenja infrastrukture

U gradu nije bilo grejanja i delimično , struje, voda se nije preporučivala za piće, porodilište je bilo poplavljeno, a u

Kliničkom centru „Studenica“ nisu radile operacione sale, dok su u prodavnicama popadali rafovi i police, pa je snabdevanje građana bilo otežano

Usled potresa, mobilna telefonija u Kraljevu je bila u prekidu, a proglašeno je i vanredno stanje. Bilo je otežano snabdevanje električnom energijom, a voda nije bila za piće.

U selu Vitanovac prema svedočenju meštana za vreme potresa bilo je skoro nemoguće održati se na nogama, širio se koncentrični huk i zavladala je panika.

Stradalo je oko 70% objekata od ukupno 850 domaćinstava.

U Kraljevu su ulice bile prekrivene komadima stakla, betona i maltera.

Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16 hiljada kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata.

Stradalo je 450 od ukupno 650 trafo stanica.

Slika 12.- Epicentar zemljotresa u kraljevu

Ukupna šteta više od 100 miliona eura.

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

12.-Projektovanje Saobraćajnica u Seizmički Aktivnim Područjima

Jedan od velikih problema pri projektovanju saobraćajnica pre svega puteva I autoputeva jeste što ne postoje egzaktni zakoni I pravilnici kojima se to reguliše.Projektovanje u odnosu na seizmiku se u većini slućajeva odnosi na visokogradnju.

Kod nas,za projektovanje za seizmiku je na snazi ’’Pravilnik o o tehnickim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmickim podrucjima’’ (sl.list SFRJ 31/81), kao i njegove kasnije izmene i dopune, koje su publikovane u Službenim listovima SFRJ broj 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90.Ovaj pravilnik se odnosi samo na objekte visokogradnje,pa se ne može koristi za potrebe putne infrastrukture.

U zemljama Evopske unije, od 1998. godine, zemljotresna preventiva regulisana je propisima Evrokoda EC 8, koji je potom u više navrata dopunjavan. Danas je na snazi pravilnik pod nazivom ’’Evrokod 8 EN 1998-1:200’’ kojim je odredena procedura odredivanja seizmickih sila u odnosu na koje treba dimenzionisati seizmootpornost objekata. Takođe se ovaj propis prevashodno odnosi na objekte visokogradnje.

12.1-Korišćenje EC8 pri projektovanju saobraćajnica:

Podvučeni tekst je preuzet iz rada:

NEKI ASPEKTI PRIMENE EVROKOD-a EC-8 EN 1998-v1:2004. PRI PROJEKTOVANJU SAVREMENIH SAOBRAĆAJNICA -

Autori: Slobodan Nedeljković,Miodrag Popović

On ima za cilj da pokaže suštinske probleme projektovanja saobraćajnica otpornih na seizmiku kao I da naglasi da bi se trebali doneti posebni propisi za projektovanje Saobračajne infrastrukture.

Osnovu svakom zemljotresnom proračunu predstavlja definisanje zemljotresne opasnosti (seizmi č ki hazard) u odnosu na koji se određuje prihvatljivi zemljotresni (seizmi č ki) rizik .

Polazni osnov za definisanje zemljotresne pobude je seizmološka karta. Na njoj je predstavljena seizmička opasnost (hazard) za određeni prostor i za neki vremenski interval za koji se određuje verovatnoća događanja te opasnosti na izabranom tlu. Opšti seizmički hazard ima niz parcijalnih elemenata (npr. tektonskog, geološkog, inženjerkogeološkog hidrogeološkog, geomehaničkog itd.) I njihovom sintezom definiše se opšti seizmički hazard i izražava u inženjerskim parametrima seizmičnosti.

Seizmi č ki rizik definiše nivo štete koje potres cini stvorenoj sredini . Zemljotresi spadaju u retke događaje pa se otuda određuje nivo zaštite koji društvo može prihvatiti prema svojim ekonomskim mogu ć nostima i to se definiše prihvatljivim seizmi č kim rizikom.

23 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

U svojoj koncepciji Evrokod 8 posebnu pažnju poklanja kategorizaciji objekata i zalaže se da svi objekti iste kategorije imaju isti seizmički rizik. Praktično, kategorizacijom se posredno, određuje stepen povezanosti zemljotresnog hazarda i zemljotresnog rizika. Sama kategorizacija vezana je za funkciju objekta, pa se uslovno može reci da se seizmički rizik odnosi na prihvatljiv nivo redukcije funkcije objekta.

Magistralne saobraćajnice mogu se, figurativno mogu predstaviti kao „artetrije“, a one niže kategorije mogu biti shvaćene kao „kapilare“. Stepen povredljivosti njihove funkcije direktno utiče na efikasnost zemljotresne preventive i to, kako, u uslovima neposredno po dešavanju jakog potresa, tako i kasnije, kada nastaje faza otklanjanja posledica jakog potresa .

Pri korišćenju Evrokoda 8, kada je u pitanju kategorizacija za potrebe saobraćajnice, polazni osnova je tabela koja se odnosi na projektovanje zgrada, tzv. klasa značaja za zgrade, tabela 1. Klase značaja u tabeli valorizovane su preko vrednosti faktora značaja γ 1 i, preporučene vrednosti faktora značaja γ 1 , za klasu znacaja 1, je 0,8; za klasu značaja 2, je vrednost 1; za klasu značaja 3, je vrednost 1,2; i za klasu značaja 4, je vrednost 1,4.

Klasa znacaja Zgrade1 Zgrade sa manjim značajem za sigurnost ljudi, npr. Poljoprivredne

zgrade I sl.2 Obične zgrade, koje ne spadaju u druge kategorije3 Zgrade cija je seizmička otpornost značajna u smislu posledica rušenja,

npr. Škole, dvorane, kulturne institucije, itd4 Zgrade ciji je integritet tokom zemljotresa od vitalnog značaja za civilnu

zaštitu, npr. bolnice, vatrogasne stanice, električne centrale, itd.Tabela 1.Klase značaja

Uslovno govoreći, kategorizacija više govori o povreljivosti funkcije (neka vrsta socijalnog dela sigurnosti konstrukcije), i za primer smo, uzeli potporni zid. Ako se zid tretira individualno, bio bi, po navedenoj tabeli tretiran sa klasom znacaja 1, i njoj odgovara vrednost γ 1 =0,8, ali ako se isti nalazi, npr. na autoputu međunarodnog značaja, on gubi individualnu klasu značaja i treba da bude podređen standardu sistema, tj. dobija klasu značaja γ 1 =1,4.

Kao što smo ranije istakli, saobraćajnicu možemo shvatiti kao linijski tehničko tehnološki objekat niskogradnje koja je u tesnoj interakciji sa terenom. U delu koji se odnosi na stvorenu sredinu prisutan je pojam veka eksploatacije objekta, ali se taj pojam ne vezuje i za teren. U svom sadržaju saobraćajnice imaju brojne objekte: mostove; vijadukate; tunele, nasipe i druge objekte. Prostor zauzet saobraćajnicom, praktično ima trajni karakter jer prihvata više tzv. vekova eksploatacije date saobraćajnice. Sam teren koji je zastupljen na prostoru zauzetom saobraćajnicom biva definisan pri njenoj izgradnji. No kasnije, u njenoj eksploataciji, on biva izložen promenama, zbog uticaja inženjersko geoloških procesa koji dovode do različitog tipa inženjersko geoloških pojava. Otuda, kada govorimo o zemljotresnoj povredljivosti saobraćajnice potrebno je uvažiti i zemljotresnu povredljivost terena u kome se grade saobraćajnice.

Specifičnost saobraćajnice se ogleda pre svega u saobraćajnoj bezbednosti pri kretanju vozila u brzini. U brdsko planinskim I klisurastim terenima pojava odronjavanja i osipanja komada stenske mase, različitih veličina i njihov pad na vozilo u pokretu, predstavlja ogromnu opasnost pri velikim brzinama. Otuda je, potrebno povredljivost terena razmatrati, i sa ovog aspekta.

24 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Treba istaći, da se prostor zauzet saobraćajnicom sve više “naseljava” drugim linijskim infrastukturama (cevovodi, energetske, informacioni i dr. vodovi). Otuda se u budućnosti, nameće potreba procene zemljotresne povredljivosti terena odnosno kategorizacija, prostora koji je zauzet saobraćajnicom, jer više namenska funkcija povećava značaj tog prostora.

Takođe, želimo da ukažemo, na činjenicu zasnovanu na primeru Srbije, da se u vremenskom intervalu koji se meri sa nekoliko desetleća, javlja, tokom jedne godine povećani broj klizišta I odrona u odnosu na godišnji prosek, i ove masovne pojave ugrožavaju saobraćajnice.

Ukoliko bi se dogodio jak zemljotres u vreme povećane povredljivosti terena (zbog aktiviranja navedenih pojava) odvijanje saobraćaja bilo bi dovedeno u kritiščnu fazu. Poslednja ovakva pojava desila se u Srbiji pre nekoliko godina, odnosno 2005. i 2006. godine.

Kada je reč o saobraćajnicama u gradovima, duž njih se često, po pravilu, provodi i podzemna komunalna opremljenost, tako da “naseljenost” biva takvog obima, da u nekim slučajevima utiče na efekte dreniranja padinskih, i podzemnih voda. Promena hidrogeoloških uslova, menja i inženjersko geološke uslove izgradnje postojećih objekata, a samim tim, i geotehničke uslove njihovog fundiranja.

Takođe, često, most koji je sastavni deo saobraćajnice nije samo u funkciji saobraćaja, već se preko njega, provodi vodna, energetska, I druga komunalna infrastruktura, pa se postavlja pitanje kategorizacije tako opremljenog mosta. Praktično, višenamensko korišćenje mosta traži da se razmotri u kojoj su meri, za konstatovane zemljotresne uslove prihvatljive deformacije mosta koje zadovoljavaju saobraćajnu funkciju, prihvatljive i za druge infrastrukture koje su provedene preko mosta.

Zbog svega navedenog treba napraviti posebne propise za projektovanje saobraćajnica,prevashodno zbog svoje specifičnosti ali I zbog svega prethodnog navedenog.

13.Rezime:

Projektovanje infrastrukture otporne na seizmiku kao I planiranje svih mera koje treba preduzeti za efikasanu odbranu zahteva velik I ogroman posao velike branše ljudi I stručnjaka.To je posao koji zahteva vreme I stpljenje kao I veliki novac.Međutim za ljude koji žive u seizmički aktivnim područjima je to neophodno kako bi se izbegle velike katastrofe I gubici ljudskih života koje ništa ne može platiti.Zato se mora obratiti velika pažnja,pogotovo danas,u vreme sve učestalijih zemljotresa kojima smo isami svedoci.

25 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

14.Literatura:

1.

Stručni rad:

NEKI ASPEKTI PRIMENE EVROKOD-a EC-8 EN 1998-v1:2004. PRI PROJEKTOVANJU SAVREMENIH SAOBRAĆAJNICA -

Slobodan Nedeljković,Miodrag Popović, Tehnički institut Bijeljina. Arhiv za tehničke nauke,

2.

Vulnerability of InfrastructureJost A. Studer, Dr. sc. techn. STUDER ENGINEERING, CH 8038 Zürich. Switzerland

Link: http://www.zlg.ethz.ch/downloads/publ/publ_Bl15/Studer.pdf

3.

Protecting Infrastructure from Earthquakes

Consortium of Universities for Research in Earthquake Engineering,CUREE,2010

Link: http://www.curee.org/image_gallery/calendar/essays/2011-CUREE-excerpt.pdf

4.

EARTHQUAKE VULNERABILITY OF TRANSPORTATION SYSTEMS IN THE CENTRAL UNITED STATES

Central U.S. Earthquake Consortium, August 11, 2000

Link: http://www.cusec.org/publications/planning/dotmonograph.pdf

5.

Critical Infrastructure and Earthquakes: Understanding the Essential Elements of Disaster Management

David Brunsdon, National Lifelines Co-ordinator, Wellington, New Zealand

Link: http://www.aees.org.au/Proceedings/2002_Papers/28_Brunsdon.pdf

6.

PROCENA STANJA PUTNE INFRASTRUKTURE POSLE ZEMLJOTRESA

26 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

Mr Nazim Manić, VII Naučno-stručni skupSavez građevinskih inženjera Srbije Zlatibor, 9-12 maj 2011

7.

UVOD U ZEMLJOTRESNO INŽENJERSTVO

Pisana predavanja, Dinamika konstrukcija i zemljotresno inženjerstvo – dr Ratko Salatić,Univerzitet u Beoradu

Link: http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/2DKIZI%20%2004%20-%20Seizmika.pdf

8.

The Causes and Consequences Of Earthquakes

Connor R Sullivan,Scientific article

Link:

http://ezinearticles.com/?The-Causes-and-Consequences-Of-Earthquakes&id=3055252

9.

The Earthquake’s Impacts on Buildings and Infrastructure

Noel Evans BE(Civil), MBA, MIPENZ, CPEng Relationship Manager, Opus Napier

Link:

http://www.resilience.org.nz/publications/Workshop%20Proceedings%20Gisborne%20Earthquake/05_Impacts_on_buildings.pdf

27 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

28 Saobraćajnice I

Seizmička pouzdanost infrastrukture 2013

29 Saobraćajnice I