S E ] A N J A

11Avgust 2018. www.serbianmirror.com

Zatvoreno je jedno poglavl-je istorije Beograda, ilibolje ~itava knjiga, pisana

134 godine – Glavna `elezni~kastanica je prestala da radi, pi{ejedan gr~ki novinar idugogodi{nji `itelj glavnoggrada.

“Du{a jednog mesta`rtvovana je na oltaru profita“,nastavlja on i interpretira:“‘Da}emo novu du{u tom mestu’– rekao je arapski princ, investi-tor, koji obe}ava da }e izgraditimali Dubai na desnoj obali rekeSave“.

“A {ta je du{a, sirotimoj vladaru? Gomila betona,~elika i stakla?“, pita gr~ki autor~itanog teksta na Fejsbuku, i samodgovara: “Samo ako prisloni{uvo na debele zidove ove zgrade,~u}e{ du{u koju ona nosi“.

I nabraja: “Du{a supesme vojnika koji odlaze nabalkanski front... jecanje majkekoja se opra{ta od dragocenogjedinca... poljubac voljene...konji koji upla{eni nji{te na per-onu, predose}aju}i opasnost...

krv ranjenika koja natapa kamenipod... tihi vapaj oca koji preuzi-ma kov~eg s telom svog sina...“

Du{a je, pi{e on dalje,“i suza Roma – ~ista~a dok ustanicu ulazi voz s nacisti~kim

okupatorima... upla{ene o~iJevreja koje poslednji put gleda-ju svoj grad kroz bodljikavu `icuna prozorima teretnih vagona...stid {efa stanice, koji pi{taljkomozna~ava polazak voza smrti...

}utanje s ose}ajem krivicesve{tenika, prodavca, industrijal-ca koji prate kako taj vozodlazi...“

“Du{a je i Crvena armi-ja, partizani koji dolaze kao

pobednici u grad... karavanimladih koji odlaze da po~nu dagrade san... staljinisti kojeodvode do tamnica... migrantikoji odlaze za Nema~ku... ali ioni koji dolaze na odmor spunim koferima ode}e i ~okoladeza decu koju su ostavili s babomi dedom...“, pi{e u tekstu.

“Deo du{e te stanice sui gr~ki studenti krajem 1970-ih ipo~etkom 1980-ih koji su se ver-ali u vagone “Akropolis ekspre-sa“ obi~no nose}i po kutijubanana i ~e`nju za domovinom“.

“Du{a su jo{ i sitnilopovi, taksisti – prevaranti,korumpirani policajci i prostitut-ka Slavka koja je pecala mu{ter-ije na isto~nom ulazu!“, nabrajaautor.

“Sve to zajedno i jo{toliko ~ini du{u, a ko god mi neveruje, neka samo prisloni uvona zid stanice i oseti}e!“ – pi{ena kraju teksta na Fejsbukupovodom zatvaranja Glavne`elezni~ke stanice Beograd.

Izvor: Kanadske novine

Gr~ki novinar o glavnoj `elezni~koj stanici u Beogradu

DU[A @RTVOVANA PROFITU

Iove, kao i svih prethodnihgodina, u Hrvatskoj i Srbijibi}e obele`ena 23. godi{njica

vojno-policijske akcije Oluja,koju zvani~ni Zagreb obele`avakao Dan pobede i domovinskezahvalnosti i Dan branitelja, dok}e u Srbiji 4. i 5. avgust bitiobele`eni komemoracijama ise}anjem na stradale i prognaneu toj akciji. Srbija i RepublikaSrpska ove godine godi{njicuoperacije Oluja i progona Srba izHrvatske obele`i}e 4. avgusta uBa~koj Palanci. “Svake godinebiramo drugo mesto. Uvek su tomesta koja ra{irenih ruku uzveliko gostoprimstvo i tugudo~ekuju srpski narod proteransa svojih ognji{ta“, rekao jepredsednik Srbije AleksandarVu~i}. Predsednik RepublikeSrpske Milorad Dodik rekao jeda }e oni nastaviti da sa Srbijomobele`avaju sve va`ne datume,jer to do`ivljavaju kao pitanjeintegriteta.

Sa druge, hrvatskestrane, u okviru dvodnevnogprograma “Dan pobede idomovinske zahvalnosti“ uKninu, bi}e odigrana revijalna

fudbalska utakmica izmedju rat-nih veterana, pripadnika hrvatskevojske i policije i fudbalskereprezentacije. PredsednicaHrvatske Kolinda GrabarKitarovi} odlikova}e generaleAntu Gotovinu i MladenaMarka~a, koje je Ha{ki tribunal2011. godine osudio na 24,odnosno 18 godina zatvora zbogratnih zlo~ina tokom akcijeOluja, ali su u `albenom postup-ku 2012. oslobodjeni svihoptu`bi. Dr`avni sekretar uMinistarstvu branitelja IvanVuki} pozvao je sve ratnezapovednike koji su u~estvovaliu Oluji da dodju na proslavu uKnin.

“Na balkanskom pros-toru va`i pravilo – {to si najednoj strani ve}i heroj, nadrugoj si ve}i zlo~inac. Dokmi u vreme godi{njice Olujetugujemo, Hrvati se vesele. Toje pravilo u `ivotu“, ka`ep r e d s e d n i kDokumen t a c i o n o - i n f o rma -cionog centra “Veritas“ Savo[trbac. Prema njegovimre~ima, Hrvati ne smeju daodustanu, jer su napravili

dr`avu na temeljima tzv.domovinskog rata i dodaje:“Moraju da slave Oluju, kao{to moraju svake godine daizbace spisak pedesetak novih‘ratnih zlo~inaca’. Kakodruga~ije da doka`u da smo jai drugi Srbi iz Hrvatske bili

agresori?! A mi smo Srbi ~ijisu preci `iveli tamo vekovima.Na{e porodice su na tim pros-torima bile mo`da i du`e negoneke hrvatske“, rekao je[trbac.

Vojno-policijska akcijaOluja po~ela je 4. avgusta 1995.

godine ofanzivom hrvatskevojske i policije i jedinicaHrvatskog ve}a odbrane napodru~ja Banije, Like, Korduna iseverne Dalmacije, odnosno nasamoproklamovanu RepublikuSrpsku Krajinu. Dan kasnije, 5.avgusta, hrvatska vojska je u{la

u gotovo napu{ten Knin i istak-la hrvatsku zastavu, dok sukolone izbeglica na traktorima idrugim poljoprivrednim vozilimaulazile u Srbiju. Tokom trajanjaakcije hrvatske snage su naj-surovijim etni~kim ~i{}enjem,ubistvima i proterivanjem Srba,

kao i uni{tavanjem njihoveimovine, uspostavile kontrolu nateritorijom tada{nje RepublikeSrpske Krajine. Celokupna akci-ja hrvatske vojske za cilj jeimala zapravo iseljavanjecelokupnog stanovni{tva srpskenacionalnosti, a nakon pro-terivanja zabele`ena su paljenja,plja~ke i likvidacije malobrojnihSrba koji nisu hteli da napustesvoje domove.

Broj izbeglih Srbarazli~ito se procenjuje – hrvatskiizvori imaju podatak od 90.000ljudi, UN o 150.000, a srpski onajmanje 250.000. “Oko 2.000Srba je ubijeno, a prema popisuCrvenog krsta, oko 8.000 ih jeostalo u Krajini. Posle Oluje biloje jo{ nekoliko akcija hrvatskevojske. Iako to nisu bili velikiegzodusi, ljudi su napu{tali svojedomove“, rekao je [trbac. On za“Novosti“ podse}a da su rasvetl-jene sudbine 1.084 od 1.861 `rtve.

Za zlo~ine po~injene utoku Oluje nad Srbima, od kojihsu oko 62% bili civili, uHrvatskoj niko nije krivi~noodgovarao.

Marijana Maljkovi}

23. GODI[NJICA OLUJE

I Z M A T I C E

Nastavak razgovora sa legendarnim sportistom Milutinom [o{ki}em

12 Avgust 2018.

08. juliPOLICAJCI SRPSKI KRIMINALCISti`u nam vesti da se neki policajci i `andarmi

bave trgovinom droga. Stara je i pre}utana istina da je srp-sko podzemlje dr`avnog porekla. Jedno podzemlje jedevedesetih vodio Arkan, a drugo po~etkom 21. veka Legija,obojica policijski slu`benici. Sada srpsko podzemlje vodevodje hulaganskih navija~a bliski sa dr`avnim ~inovnicima.

Policajci i mafija imaju dvostruki odnos, prvo kaopartneri u brzom biznisu za dr`avu, a drugo kao uni-formisani kontrolori i likvidatori nepodobnih u podzemlju.Nisu sva ubistva medju mafija{ima plod njihovog krvavogobra~una, ve} su i rezultat policijskog ~i{}enja ter-ena.

Na`alost, na{i dr`avni instituti ifakulteti za bezbednost, odnosno njihovistru~njaci se ne bave ovim dru{tvenim fenom-enom, ve} je on tema medijskih pri~a iskromnog mi{ljenja pojedinaca. MUP Srbijepre}utkuje podatke o sumnjivim idelikventnim policajcima upodzemlju i s one strane zakona.

Srbija je danas velikotr`i{te svih narkotika, koje kon-troli{u odredjene snage iz polici-je i u kome su sitni policajciza{titnici uli~nih dilera. Nije vi{eSrbija tranzitna zemlja za droge,kako mnogi u dr`avnim institucija-ma pri~aju.

Droga je danas najboljitajni posao za sve u~esnike. Srbija sepretvara u velikog proizvodja~a i

prodavca marihuane, koja je postala najtra`enije povr}e nana{im podzemnim pijacama. Srbija se snadbeva velikimkoli~inama heroina, kokaina i sinteti~kih droga, jer je brojnarkomana i narkoavanturista sve ve}i i prelazi preko200.000 korisnika opijata. Ovo je posao iz sfere crneekonomije, koji donosi ogroman profit tj. neregistrovan `ivnovac koji se ula`e u legalne poslove, ~ime dobija ime iulazi u legalne tokove.

25. juliNOVA MINA KARAD@I]Objavljen je u “Politici“ divan tekst o Mini

Karad`i} i njenom novom biografu profesorski SvetlaniMati}. Knjigom svojim toplih pisama Mini autorka jeobele`ila njen rodjendan, koji su mnogi zaboravili.Poznajem rad g. Svetlane Mati}, Beogradjanke iz Be~a.Profesor je u austrijskoj {koli za decu gastarbajtera saBalkana, dru{tveni radnik, srpski lobista, pisac ud`beni-ka za decu stranaca, pesnik, romanopisac, umetnik.

Svetlana Mati} je nova Mina Karad`i} u Be~u,danas sa 200.000 Srba najve}im “na{im“gradom, prestonici srpske dijaspore usvetu.

Takvih ljudi u srpskom rasejan-ju kakva je g. Mati} je jako mnogo.Jedan od njih je i Stane Ribi~, prvakUdru`enja Srba u Slova~koj. Takav je g.Radomir Putnikovi} iz Londona, Mi}aAleksi} iz Pariza, dr Mila Mihajlovi} izRima. I g. Svetlana i g. Stane, i g.

Radomir, i g. Mi}a, i g. Mila svojim radomostavljaju sna`an srpski trag u tudjini. G.Ribi~ je Srbima u Slova~koj obezbedio sta-

tus nacionalne manjine. G- Putnikovi} je sa 9000 pisamabritanskoj vladi upoznao politi~ki vrh V. Britanije sa istin-om o srpskom naroodu. Dr. Mihajlovi} je otkirila istinu oitalijanskoj pomo}i Srbima u Velikom ratu i o zaslugamatr{}anskih Srba.

Na`alost, u otad`bini, u dr`avnim institucijama, tonema ko da primeti, da podr`i i da nagradi. U Upravi zadijasporu MIP-a postoji Nacionalna nagrada zaslu`nim patri-otama iz emigracije, koje su dodeljivane nekoliko godina ipresahle. Poslednje dve godine odluke o nagradama saimenima srpskim velikanima su donesene, ali ih nadle`ni nepotpisuju. Ne zna se za{to MIP ne nagradjuje zaslu`ne.Predla`em profesorku Svetlanu Mati} i g. Staneta Ribi~a zaorden dr`ave Srbije. Za nagradu “Majka Srbije“. G.Putnikovi}a, g. Aleksi}a i g. Mihajlovi} za medalju dr`aveSrbije i nagrade Mihailo Pupin ili Vuk Karad`i}. To je naj-manje {to mo`emo mi iz matice da darujemo onima koji sebore za srpstvo u tudjini.

27. juliJa sam u dr`avi Montenegro i ~ekam da ovde

po~ne Tre}i svetski rat. To su najavili Amerikanci i naprav-ili sjanu reklamu Crnoj Gori. CNN i druge televizije pri~ajuo Tre}em svetskom ratu. ^ekam u banji Igalo da po~ne tajrat napadom na pustu Prevlaku, pa da izve{tavam.

Nema turista u Boki Kotroskoj i na Prevlaci.Nema ni gu`ve, ali ima ve}ih cena. Srbi su ovde blagonepo`eljni. Bosanci i Rusi pune crnogorske pla`e, a Japancii Skandinavci su okupirali dubrova~ku tvrdjavu i Stradun.Na{i vaterpolisti su u Barceloni potopili su Hrvate, pa nasoni hvale kao budu}e prvake Evrope.

Lepo je biti u Crnoj Gori bez rata.Dr Marko Lopu{ina, pisac iz Beograda

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

Kada smo zapo~elipri~u sa [oletom na{ifudbaleri su tek stigli

u Rusiju. Rekao nam je da suotputovali sa velikimoptere}enjem i o~ekivanjima.Da smo ih ispratili na najlep{ina~in, ali previ{e o~ekujemood njih. Pa zar nije dovoljno{to su se kvalifikovali zasvetsko prvenstvo. Nekevelike fudbalske nacije tonisu uspele. Srbi od njiho~ekuju ono {to oni u ovom trenutku nemogu da ispune. Mi nismo realni. Miverujemo u ~uda i kada se ona ne dogodeonda budemo razo~arani. Naravno, sre}aje va`an faktor i u sportu. Ako jenemamo smatram da to nije tragedija –

rekao nam je [o{ki}.Podse}amo, Svetsko

prvenstvo je po~elo 14. juna izavr{ilo se 15. jula. U~estvo-vale su 32 nacionalnereprezentacije i 5 konfederaci-ja. Utakmice su se igrale na12 stadiona u 11 gradova.Finale se igralo na stadionuLu`niki u Moskvi. Igrale suFrancuska i Hrvatska. Pobedilisu Francuzi sa 4:2. Postali suponovo svetski fudbalski

{ampioni posle dve decenije. Zaslu`ili su~estitke.

-Moj favorit na svetskom prven-stvu je bila Belgija, ka`e legendarni [olei nastavlja. Imaju izvanredan tim. Rekaosam i pre po~etka takmi~enja da su sjajni

i da }e biti medju najboljima, i nisam seprevario. Pobedili su Englesku i osvojilisu bronzanu medalju. Mogli su i vi{e.^estitam na dobrom rezultatu. Za mnogeje iznenadjenje uspeh Hrvatske.Zaboravlja se da je to nastavak uspehajugoslovenskog fudbala. Francuzi su tradi-cionalno bili dobri. Zaslu`eno su se ijedna i druga ekipa na{le u finalu.Francuzi su ipak bili najbolji – ka`e [ole.

Fudbaleri Srbije zavr{ili suu~e{}e na Svetskom prvenstvu u Rusiji ugrupi E na tre}em mestu sa tri osvojenaboda. U prvom me~u savladana jeKostarika sa 1:0, a nakon toga usledila sudva poraza, prvo od [vajcarske sa 2:1, papotom i od Brazila sa 2:0.

Nastavili smo razgovor sa[o{ki}em, po{to se nismo kvalifikovali za

zavr{no takmi~enje. Bila je velika odgov-ornost na na{oj reprezentaciji, postojao jei pritisak na{e javnosti – ka`e [ole i nas-tavlja: Na{i momci su postigli koliko sumogli. Mo`da su mogli posti}i i vi{e, alinam je sre}a okrenula ledja. Da smo jeimali mogli smo biti uspe{niji od [vaj-carske. Ali, {ta je, tu je. Idemo dalje.Kakvo je stanje u na{em fudbalu, ipaksmo dobro pro{li. Pa na svetsko prvenst-vo se nije ni kvalifikovala jedna fudbals-ka sila – Italija. Nisu se ni Nemci kvali-fikovali u zavr{no takmi~enje. Mnogi suverovali da }e Engleska biti svetski prvak,a nisu ni medju tri najbolja tima. Zatoupu}ujem najiskrenije ~estitke na{im fud-balerima koji su nas ipak odveli nanajve}e svetsko takmi~enje u fudbalu -poru~io je legendarni Milutin [o{ki}

Jasna Stanojev

FRANCUZI SU IPAK BILI NAJBOLJI

K O L U M N A

13Avgust 2018. www.serbianmirror.com

M r ` n j a ,mr`nja, e pa {ta je,

Ako jemr`nja, nije lav.

M r ` n j a ,mr`nja, pa neka je,

Nek’ svicrknu, ja sam zdrav.

[to boljeupoznajem nekeljude, pogotovu prekodru{tvenih mre`a i naosnovu njihovih statusa, to samsre}niji {to nas dele hiljade milja.

Imam dosta FB prijateljaSrba i Hrvata. Skoro nikada nevidim da Hrvati na svojim fejs-buk-profilima ~estitaju Srbima nasportskim uspesima, a s drugestrane, dok su hrvatski fudbalerinizali uspeh za uspehom, mnogiSrbi su im sa odu{evljenjem ~esti-tali, i ~ak navijali za njihovureprezentaciju posle eliminacijesrpskog nacionalnog tima. Isti tinjihovi “nogometa{i“, koje je iveliki ~ovek i sportista Djokovi}podr`ao, a oni mu uzvratilipodr{kom, slavili su svoje uspeheuz usta{kog dera~a (jer ono re`anjese nikako ne mo`e nazvati pevan-jem, niti on peva~em), Tompsona.U prvom kolu su ve} slavili usvla~ionici uz pesmu o klanjuSrba: “^avoglave“. Tu je ve} nas-tupilo bolno razo~aranje nas kojismo im vite{ki i nesebi~no pretoga ~estitali. Mnogi Srbi su iposle toga nastavili da ihpodr`avaju, a i ja, koji nisam nav-ijao za njih, ~estitao sam imnaredne zaslu`ene uspehe, u nadida }e se opametiti i prestati dapevaju antisrpske pesme.Medjutim, “na Zapadu ni{ta novo“.

Usta{tvo i nacizam suse toliko masovnouvukli u bi}e Hrvata,da su nakon povratkau Zagreb sa srebrnimo d l i ~ j e m,,nogometa{i“ pozvaliidiota Tompsona kaospecijalnog gosta, skojim su svetskivice{ampioni i550.000 Hrvata iz

sveg grla urlali Tompsonove“pesme“. Luka Modri}, za kogasam ba{ pomislio da je na vi{emnivou svesti, Tompsonu je naru~iopesmu: “Lo{a bila ‘45.“. Da lide~ko zna da je nacizam zlo, a oni

koji mu se klanjaju kad-tad }edjavolu platiti hara~, jer djavouvek dodje po svoje? Za usta{e je‘45. bila lo{a, a za pre`ivele Srbeje to bila godina oslobodjenja odnacista i fa{ista kojima su seHrvati od 1941. masovno klanjali.Da fenomen bude jo{ ve}i, iModri} i Rakiti} su u video-poru-

ci bili glavni koji su Djokovi}uuzvratili podr{ku na Vimbldonu, aupravo su se njih dvojica najvi{egrlili sa “medjedom“, Tompsonom,kog je Rakiti} pozdravio sa: “I evoje, legenda“. Naravno da nas nijeiznenadilo, ali nas je zabolelo, jermi Srbi uvek polazimo od toga da}e se oni promeniti i da }e shvati-ti da }e im se mr`nja obiti o glavu,a to je zato {to mi, Srbi, nemamogen za mr`nju. Na`alost, kod nasje u modi auto{ovinizam, a pogo-tovu medju “evropejcima“ kojimrze sve srpsko i ma`u se zapad-nim izmetom, jer im on miri{e.Nadaju se da }e postati deoEUtopije, a ne shvataju da Zapadu

nije cilj da im mi budemo partneri,nego jeftino roblje. Kad ne ceni{sebe, ne}e te ni drugi ceniti.

Neki moji poznanici izHrvatske su mi se na fejsu zah-valjivali na ~estitkama, a ondaka~ili na svojim profilimapateti~ne pri~e kako suModri}evog dedu ubili Srbi dok

je Luka kao de~ak sve to pos-matrao, a navodno su ga ubilisamo zato {to je bio Hrvat.Ve~ita hrvatska pri~a o zlimSrbima i jadnim i predobrimHrvatima, koji ni mrava ne bizgazili, a kamoli kopali o~i iklali Srbe i jo{ poneke (Jevreje,Rome…), ali uglavnom Srbe pologorima. Poru~io sam svojimhrvatskim prijateljima da je pre-brojavanje krvnih zrnaca “plavekrvi“ {arena la`a za budale, dase lo`e dok ih politi~ari kradu.Zemlja im je u rasulu, korupcijana sve strane, najsiroma{niji suu EUtopiji... Parole: “Srbe navrbe“, “Srbi su za sve krivi“,

“^avoglave“, “Lo{a bila ‘45“...su po njima re{enje za sve prob-leme. Ono divlja~ko razbijanje}irili~nih tabli pre nekoliko god-ina samo potvrdjuje da su sve toprovokacije, jer ih bolesniumovi sa Zapada na to lo`e (a,njih je te{ko nalo`iti). Kartanacionalizma ujedinjuje Hrvate,

Albance, Bo{njake i jo{ neke umr`nji prema Srbima. Biv{abra}o, samo nastavite da ka~itepostove o jadnim sudbinamaonih kojima su zli Srbi ubilinekog. Uvek su oni drugi krivi.Nikad vi. Daleko }emo doguratisa tim nivoom svesti. Budale,koje svoj `ivot zasnivaju namr`nji, nisu svesne toga dapriroda ne poznaje nacije,granice i vere. Je l’ neko kriv iliima neku zaslugu u tome {to gaje keva izbacila iz one stvari saove ili one strane medje pukimsticajem okolnosti?

Mi, Srbi smo odmalenau~eni da ljude ne treba deliti ponacionalnosti, ve} na ljude ineljude, a kao {to patrijarhPavle re~e: “Trudimo se da isami ne postanemo neljudi“.Nezavisno od {ovinizma,pra{tanje je vrlina retkih, inema svako kapacitet za nju.Ko gaji mr`nju u srcu, poje{}ega ista kao korov ru`u. Nekiljudi samo vide tudje mane, asebe smatraju perfektnima, sig-urni u svoju glupost. Bukovskire~e: “Problem ovog sveta je utome {to su mudri ljudi punikompleksa, nesigurnosti inedoumica, dok su budale sig-urne u sebe i svoje gluposti“.Jo{ dele lekcije drugima. To suisti oni koji mere ljude po tomekoliko su im pomogli, a da imne pada na pamet koliko su onitim istim ljudima u~inili, akoi{ta jesu. Kad je neko debeo, onizbaci {e}er i mast, pa smr{a, akad je neko glup, mora daizbaci glupten, ali se on ne daizbaciti.

Dejan Marinkovi}

Poru~io sam hrvatskim prijateljima da je prebrojavanje krvnih zrnaca ”plave krvi” {arena la`a za budale, da se lo`e dok ih politi~ari kradu

MR@NJA, MR@NJA, E PA [TA JE?

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

N O V A K N J I G A

14 Avgust 2018.

VIOLETINE UMETNI^KE KREACIJE NA SVILI

Unikatne svilene e{arpe, marame, kravate obojenerukom kreativne Violete, na najkvalitetnijoj svili mogu

biti divan modni detalj za vas ili poklon.Mo`ete ih naru~iti preko

ArtTeamShop-a.http://violetabradanji.com/

s://www.etsy.com/shop/ArtTeamShopili telefona: 203. 554.4564

Nova knjiga pesama beogradske pesnikinje koja`ivi u Londonu Ane Seferovi} Materina objavlje-na je u izdanju Arhipelaga u pesni~koj ediciji

Element.Novu knjigu Ane Seferovi} Materina mo`emo

~itati kao moderan spev intenzivnog tona i dugog daha ukome se ukazuju, jedno po jedno, i uvek izbliza, licasavremenog sveta od izme{tenosti do usamljenosti, odgneva do otudjenosti, od urbane odiseje do migrantskogiskustva, od krize komunikacije do `udnje za drugim, odnezadovoljstva do obamrlosti, od gradskog mno{tva doistinske samo}e.

– Kao u kakvoj pesni~koj hronici modernog grada,u gustom i narativnom toku svojih stihova Ana Seferovi}, protivno svakom tipufunkcionalne korektnosti, demistifikuje jezi~ke i ideolo{ke obmane i ograde koje nasrazdvajaju od stvarnog sveta i autenti~nog iskustva. Skidaju}i jedan po jedan sloj mitol-ogizovane stvarnosti i govore}i sna`no i uzbudljivo, kako se govori naj~e{}e samo usvedo~enjima, pesnikinja nas suo~ava sa svetom u kome je otad`bina povla{}ena re~svih ideolo{kih projekcija, dok je materina samo psovka. Materina je sna`na i uzbudlji-va knjiga kako na nivou jezika, tako i na nivou zna~enja – ka`e knji`evni kriti~ar iglavni urednik Arhipelaga Gojko Bo`ovi}.

Rodjena u Beogradu, pesnikinja Ana Seferovi} `ivi i stvara u Londonu, gdeje deo nekoliko umetni~kih platformi. Pre Materine, Ana Seferovi} je objavila tri knjigepoezije: Duboki kontinent (2000), Beskrajna zabava (2004) i Zvezda od prah-{e}era(2012). Koautorka je dve drame, kao i dve knjige poezije na engleskom.

Poezija Ane Seferovi} je prevedena na vi{e jezika i objavljena u mnogim~asopisima i antologijama.

Beogradska promocija knjige pesama Ane Seferovi} Materina planirana je zasami po~etak septembra.

www.arhipelag.rs

Za{to je otad`bina povla{}ena re~ svih ideologija, dok je materina samo psovka?

Nova knjiga pesama Ane Seferovi} Materina

P O R U K E

15Avgust 2018. www.serbianmirror.com

16 Avgust 2018.

B I Z N I S

Avgust 2018.

P O R U K E

www.serbianmirror.com 17

S A L I C A M E S T A

Avgust 2018.18

Ogledalo u poseti restoranu Novaka Djokovi}a u centru Monte Karla

San Remo u julu 2018.

U Valjevu gde smo snimali deo filma o Kosari Savki} - `ivoj legendi ^ikaga. Matija Be}kovi} govori za film o Kosari Savki}

Pozdrav iz Kana

Centar Monte Karla

Kan 2018.

J U B I L E J

19Avgust 2018. www.serbianmirror.com

Sa ponosom objavljujemoovo jubilarno dvestotoizdanje Srpskog Ogledala.

Od prvog broja izla`enja novinana{ glavni cilj je objektivnoinformisanje, o~uvanje srpskogjezika i tradicije, promovisanjekulture...

Pored pisanog tragaOgledalo je organizovalo mnoge

dogadjaje od velikog zna~aja zasrpsku zajednicu iz svih oblastisrpske kulture: tradicije, muzike,knji`evnosti, pozori{ta, filma…

Jedan od novijih pro-jekata Ogledala je Srpski filmskifestival ^ikago, koji je izazvao ipa`nju ameri~ke javnosti, a kojegsu nasi zvani~nici proglasilinajve}im srpskim kulturnim

dogadjajem u Americi. Sre}ni smo da je

Ogledalo imalo redovnu zvani~nupodr{ku, diplomatskih pred-stavni{tva u Americi kao i umatici, Ministarstva za dijasporui Ministarstva kulture iinformisanja. Zahvalni smo i napodr{ci Srpske pravoslavnecrkve.

Svesni smo svi da seve} godinama mnogi ugledni lis-tovi gase i gube ~itaoce, pa se imi upravo zbog toga borimo dana{ list ne gubi na kvalitetu ipoku{avamo da Ogledalo dospedo svih ~italaca.

Nadamo se da i vi dragi~itaoci shvatate va`nost opstankasrpskog glasila koje je odraz

Srbije u Americi i odgovornostprema na{im budu}im generacija-ma.

Ogledalo }e i daljeostavljati vredan pisani trag idonositi va`ne, korisne i objek-tivne informacije svojim ~itaoci-ma.

Ogledalo-odsjaj srpskedu{e.

JUBILARNO 200. SRPSKO OGLEDALO

U M E T N O S T

20 Avgust 2018.

Kada mi je pri-jatelj rekaoza mladu

vajarku KatarinuTripkovi} u prvi mahnisam o~ekivala da }ubiti toliko fasciniranaovom mladom devo-jkom i njenim radom.Verovala sam da jetalentovana ali zbognjenih godina (28godina) nisam o~eki-vala ozbiljna umetni~ka delavredna pa`nje i pohvale.

U par re~i ova mladanesvakida{nja umetnica mogla bida se opi{e kao rodjenaBeogradjanka, vajarka, patriota,kosmopolita, devojka sa zlatnimrukama i stvarala~kom energijomkoja ru{i sve pred sobom iiza sebe ostavlja dela kojagovore vi{e od re~i.

Katarina je rodje-na 1990. godine uBeogradu, odrasla je naDor}olu. Pored dor}olskog{arma kojim ova umetnicazra~i, Katarina se u krajuprvi put susrela sa umet-no{}u u ateljeu vajarabra}e Radovi}, gde je sasvojim ocem odlazila iprovodila vreme igraju}i sesa glinom. Ubrzo su vajari,bra}a Radovi}, prepoznalitalenat u ovoj devoj~ici iuticali na njene roditelje dapodr`e njen talenat. Nakon tre}egodine srednje {kole Katarinapo~inje da se sprema za Fakultetprimenjenih umetnosti i svaki slo-bodan trenutak provodi u Centruza likovno obrazovanje u [umato-va~koj. Njen rad ubrzo bivazapa`en i ova mlada vajarkakrupnim koracima ulazi u svetumetnosti i dobija priznanja ve}na po~etku studija.

Opus Katarininog stvar-ala{tva je {irok, od skulpture slo-bodne forme, apstrakcije pa dospomenika koji su vezani zaistoriju stradanja srpskog naroda.Njeno ose}aj za skulpturu i volu-men je potreba za opipljivom for-mom u prostoru gde ova umetni-ca dobija slobodu da iska`e svojanajdublja ose}anja.

Poznanstvo saambasadorkom, dr LjiljanomNik{i} iz Ministarstva spoljnihposlova, zadu`enom za migra-cionu politiku, dijasporu i soci-

jalne sporazume,koja se bavi jednomod va`nijih tema-kulturom se}anja,podstaklo je ovumladu umetnicu dasvoju kreativnuenergiju usmeri nastvaranje dela koja }ebudu}e generacijesa~uvati od toga dazaborave na{u istori-ju i stradanja koja

smo kao narod pro`iveli krozratove. Vizija da se svetu ispri~apri~a o stradanju srpskog naroda,Jevreja i Roma u vreme Drugogsvetskog rata je o`ivela kroz pro-jekat koji je okupio eminentneistori~are {irom sveta koji su sebavili ovom tematikom i `eleli da

povodom obele`avanja 75.godi{njice ozlogla{enog logoraJasenovac i Holokausta odajupo~ast `rtvama. Jedan od poz-natih istori~ara koji je u~estvovaona projektu je dr Gideon Grajf,izraelski istori~ar, ekspert zaHolokaust, posebno za Au{vic iSonder komandose. Projekat jetrajao dve i po godine izaokru`en je izlo`bom “Jasenovac– Pravo na nezaborav“ koja jedeset puta predstavljena javnosti.U januaru 2018. godine u pros-torijama Ujedinjenih nacija uNjujorku postavljena je izlo`ba“Jasenovac – Pravo na nezabo-rav”.

To je prvi put u istorijida je posle 75 godina odatapo~ast `rtvama na ovaj na~in.Delegacija Srbije je primljena nanajvi{em nivou, a dvadeset skulp-tura ove umetnice do`ivelo jesvetsku premijeru.

– Saznav{i o svim timmonstruoznim dogadjajima u

meni je rastao jad i bes, ali sestvarala i slika kako to sveoblikovati i {to vernije prikazati.-ka`e za Ogledalo moja sagovorni-ca i nastavlja.

- Jako dugo samistra`ivala i puno samnapravila crte`a na tu temu.Dugo mi je trebalo dapo~nem da vajam jer sam sepla{ila da je prostonemogu}e do~arati bestijal-nost kojom su `rtve mu~enei ubijane. Kada sam kona~nokrenula, svaki moj potez bioje krik `rtve, oslobodjenideli} tuge nagomilane umeni. De{avalo se da u istovreme radim tri skulpture.To je samo izlazilo iz mene.Vrlo brzo napravila sam okodvadeset skulptura, portreta i

torzoa, mu{kih i `enskih, koji suprikazani u bolu, patnji i nemo}ni- ka`e Katarina.

Iza Katarine stoji velikibroj skulptura i spomenika kojeje uradila. U Beogradu, uTa{majdanskom parku 2015.godine postavljen jespomenik posve}en svojdeci stradaloj u NATOagresiji 1999. godine, asimbol tog spomenika jeinajmladja `rtva, devoj~icaMilica Raki}. Katarina jeautor biste mladom herojusa Ko{ara, Tiboru Cerni,koji je stradao u odbranigrani~ne karaule Ko{are1999, kao ispomenikamajoru Milanu Tepi}u.

– Imam velikupotrebu da ispravim neprav-du i da se svim na{im `rtva-ma odu`im na neki na~in.Nisam veliki govornik, pasmatram da to treba dauradim kroz ono {to najvi{e

volim i najbolje znam, a to jeskulptura. Smatram da ja nisamodabrala ove projekte, ve} su naneki na~in oni odabrali mene.Velika je ~ast raditi tako ne{to,ali i ogromna odgovornost. Iz tograzloga svakoj temi seposve}ujem detaljno, dosta ~itami istra`ujem da bih tu li~nost i tajperiod {to bolje upoznala i samimtim {to bolje i vernije predstavilakroz skulpturu. To su jako sna`neteme, koje te{ko pro`ivljavam, jersam veliki emotivac, ali kadavidim zavr{enu skulpturu, svakasuza je bila vredna toga, jer }e tajlik kroz tu skulpturu biti ve~an -ka`e Katarina.

Katarina je ~lanUdru`enja likovnih umetnikaSrbije (ULUS), u~estvovala je nadvadeset i pet grupnih izlo`bi. Izaove mlade umetnice stoje brojnadela. Radila je idejna re{enja uoblasti sporta, za pehare i medal-je za Svetsko prvenstvo u vater-polu za `ene i mu{karce, {to jeprihva}eno od strane evropskepliva~ke organizacije. Pozla}enipehar i zlatno prstenje koje sedodeljuje u ABA ligi su takodjedela ove mlade umetnice.Skulptura “Zlatna jabuka” koju jeizvajala u srednjoj {koli, tradi-cionalno se dodeljuje kao nagradaza najboljeg mladog truba~a naSaboru truba~a u Gu~i od 2008.godine. Na Zemunskom keju2016. godine postavljena je njenaskulptura “Pliva~ ~asnog krsta“visine 2,5 metara, koja je otkrive-na na Bogojavljanje. Katarina jeimala tu ~ast da skulpturu otkrijei osve{ta njegova svetost patrijarhsrpski Irinej.

Povodom obele`avanjastogodi{njice postavljanja zas-tave Srbije da se vijori nadBelom ku}om, a na inicijativuambasadorke Ljiljane Nik{i},Katarina je uradila skulpturuameri~kog predsednika VudroaVilsona, kao velikog prijateljaSrbije i ameri~kog vojnikadobrovoljca u znak se}anja nasavezni{tvo Srbije i SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava u Prvomsvetskom ratu. Otvaranjuizlo`be, sredinom aprila ovegodine, u Muzeju diplomatije, uMinistarstvu spoljnih poslova,prisustvovali su Njegova ekse-lencijaameri~ki ambasador Kajl

Skoti izraelska ambasadorkaAlona Fi{er Kam. Povodomovog va`nog dogadjaja za obezemlje u Va{ingtonu je od 25.do 28. jula ove godine, odr`anniz dogadjaja u znak po{tovan-ja i zahvalnosti srpskom narodui srpskoj vojsci, za doprinos iborbu u Prvom svetskom ratu.U budu}nosti postoji velikamogu}nost da skulptura srpskogvojnika ove mlade umetnicekrasi neki od trgova u Va{ing-tonu. Mi se nadamo da }e se toi ostvariti, a poznavaju}iKatarinin rad mo`emo to io~ekivati. U medjuvremenu onaje anga`ovana u svom ateljeuART LIT i u umetni~koj livni-ci svog oca GOSI INTERNA-CIONAL vredno rade}i nanovim delima o kojima }e sesigurno govoriti. Pri~a oKatarini Tripkovi} nijezavr{ena, ovo je samo po~etakodavanja priznanja ovoj mladojumetnici koja svojim delima neprestaje da zadivljuje svet okosebe. Jedno veliko BRAVO zaKatarinu!

Stefanija Djoki}

EKSKLUZIVNO ZA OGLEDALO KATARINA TRIPKOVIC VAJARKA

KATARINA TRIPKOVI] - KRIK STVARALA^KE ENERGIJE