SADRZAI

PREDGOVOR

PRVI DEOPeriod od Oktobarske revolucije do kraja NEP-a

1. Diskusija o predmetu i metodi politidke ekonomije

2. Diskusija o robno-novdanim odnosima i zakonu vrednosti

3. Diskusija o planiranju u socijalizmu

3. l. Kondratjevljeva koncepcija planiranja

4. Teorija prvobitne socijalistidke akumu lacije i teorijasrazmernih radnih utro5aka

5. Pitanje kooperacije

5.1. Pitanje kooperacije u eajanovljevim delima

5.2. Kondratjevljeva agrarna koncepc|a

6. Pitanje industrijatizactle

7. Diskusrla o robnom deficitu

8. Doprinos sovjetskih ekonomista finansista novdanoj reformi

g.Podeci sovjetske ekonomsko-matematidke Skote

9. 1. Aktivnost Konjunkturnog instituta

9.2. Teorija velikilr konjunkturnih ciklusa

9.3. Diskusija o fenomenu velikih konjunkturnih ciklusa

DRUGI DEOPeriod od kraja NEP-a do sredine pedesetih godina

1. Diskusr.la ,,idealista" i ,,mehanista" o predmetu politidke ekonomije

1.1. Kritika mehanistidkog i idealistidkog pravca

1.2. Prva Statjinova intervencija u politidku ekonomiju

1.3. Druga Staljinova intervencija u politidku ekonomiju

1.4. Podeta politidke ekonomije na uZi iSiri smisao

2. Pitanje pokretadkih snaga i dijalektidkih protivurednosti socijalistidkeekonomije i dru5tva

3. Pitanje osnovnog ekonomskog zakona socijalizma

4. Odnos politieke ekonomije socijalizma, teorije sovjetske privrede iekonomske politike

4.1. Dostignuia sovjetske ekonomske misli u periodu Staljinove vlasti

5. Diskusija l95I-1952. o projektu udZbenika politieke ekonomije

6. Diskusija o azijskom nadinu proizvodnje

7. Razmatranje robno-novdanih odnosa od podetka tridesetihdo sredine pedesetih godina

o

i116

z-t

31

38

40

4B

51

53

55

59

64

67

72

7570

83

85

93

9'7

98

100

107

lll

115

119

t22

r2"7

I iJ

5

.I'REEI DEO

Period od sredine pedesetih godina do poietka perestrojke1. Razmatranje predmeta politidke ekonomije2. Rasprava o sustini i neophodnosti robno-novdanih odnosa u sociializmu

2.1. Razmatranje uloge novca u socijatizmu3. Diskusija o osnovnom ekonomskom zakonu socijalizma4. Razmahanje delovanja zakona vrednosti u socijalizmu

4. l. Razne koncepcije isrorijskog oblika delovanjazaKona vrednosti u socijalizmu

4.2. Koncepcija vreclnosne cene4.3. Koncepcija cene proizvodnje4.4. Ostale koncepcije normalne cene4.5. Koncepcije posebnog obrazovanja cena4.6. Aktivnost sovjetske ekonomsko-maten.latleke Skole

5. Diskusija o pitanlrma privrednog sisrema6. Kritika burZoaske ekonomske ntisli

inlRtl opoPeriod sveobuhvatnih reformi posle 19g5.

l.Znadaj ekonomske misli u periodu perestrojke2. Razmaranje preclmeta politidke ekonomije3. Uloga robno-novdanih odnosa u uslovima perestroJke

3. 1. Razmatranje mesta i uloge zakona vreclnosti u socijalizmu3.2. Diskusija o odnosu plana i trZi5ra3.3. Razmatranje trZi5ta kao nezaobilaznog faktora razvoja

4. Razvoj sovjetske ekonomske misli i novi usklvi privredivanja5' sovjetska ekonomska misao u funkciji transfornacije svojinskih odnos:r6. Ekonomska misao na putu traZenja nove paraclignre

ZAKIJUCNA RAZMATRANJALITERATURAclsoptstINDEXREGTSTAR POJMOVA

741

t43

146

154

l-56

159

162

r64165

166

169

n5177

r82

187

191

193

l9(r

200

203

2()8

212

217

226

/..1 -',

238

246

248

'-t {

Brtrer"olrrisistemauzroke t

kod druli nadinus'estl &na sist€rekonOEro\atu)time i rnjrnmu4jektiuuRazun!dogadarda je prOruda i

!-esamowma-. a Ikod nrs'razmidtisr"e6enetobarstrediciie r

trajniiellina Drr

.I'REEI DEO

Period od sredine pedesetih godina do poietka perestrojkeL Razmatranje predmeta politidke ekonomije2. Rasprava o sustini i neophodnosti robno-novdanih odnosa u sociializmu

2.1. Razmatranje uloge novca u socijatizmu3. Diskusija o osnovnom ekonomskom zakonu socijalizma4. Razmatranje delovanja zakona vrednosti u socijalizmu

4. l. Razne koncepcije istorijskog oblika delovanjazaKona vrednosti u socijalizmu

4.2. Koncepcija vreclnosne cene4.3. Koncepcija cene proizvodnje4.4. Ostale koncepcije normalne cene4.5. Koncepcije posebnog obrazovanja cena4.6. Aktivnost sovjetske ekonomsko-matematidke Skole

5. Diskusija o pitanlrma privrednog sisrema6. Kritika burZoaske ekonomske ntisli

inrvnu nBoPeriod sveobuhvatnih reformi posle 19g5.

l.Znadaj ekonomske misti u periodu perestrojke2. Razmatranje preclmeta politidke ekonomije3. Uloga robno-novdanih odnosa u usklvima perestroJke

3. 1. Razmatranje mesta i uloge zakona vreclnosti u socijalizmu3.2. Diskusija o odnosu plana i trZi5ra3.3. Razmatranje trZi5ta kao nezaobilaznog faktora razvoja

4. Razvoj sovjetske ekonomske misli i novi usklvi privredivanja5' Sovjetska ekonomska misao u funkciji transformacije svojinskih odnosa6. Ekonomska misao na putu trnZenja nove paracJignre

ZAKIJUCNA RAZMATRANJALITERATURAclsoptstINDEXREGTSTAR POJMOVA

141

143

146

154

156

159

162

t64165

166

169

t75

177

r82

1,87

191

193

l9(r

?QO

2()3

2()8

212

217

226

/..1 -'l

238

246

248

'-t J

Bnrevolucisisteilleuzroke I

kod druli nadinusr.estl &na sistetek0noErolaux)time i rnjlhoroljekti\TuRazum!dogadanda je prOruda i

YesamouPma-. a Ikod nro;pzmi{Tisve6enetobarslrediciie r

tralmlellina Drr

Brojna je literatura u svetu koja govori o uruSavanju ili ,,mirnojrevoluciji" (kako to neki naudni delatnici u svetu nazivaju) socijalistidkihsistema u zemljama istoka Evrope. Razlikuju se, medutim, gledanja na

uzroke te pojave: kod jednih je teZiSte na represivnosti sistema vladanja,kod drugih na uslovima i okolnostima u kojima je taj sistem funkcionisaoi nadinu na koji je funkcionisao, treei naglasak stavliaju na neizgradenost

svesti, detvrti na medunarodnu kqtelaciju i delovanje inostranog faktorana sistem, peti nalaze uzrok uru5avanja u birokratizovanom upravljanjuekonomijom (command economy) i destimulativnosti samog sistema. Ve-rovatno je to, viSe ili manje, nesporno. Ali, upravo viSeznadnost uzroka (a

time i multiplikativnost njihovog delovanja) upuduje na razmiSljanje o

njihovoj kompleksnosti i povesnosti. DoduSe, teSko je dati relativno ob-jektivnu analizu uzroka uru5avanja zbog nepostojanja vremenske distance.

Razumljivo je stoga Sto je ta literatura, pisana u vremenu kada su se ta

dogattanja zbila, opteredena ideologijom tog vremena, ali i predrasudom

da je produktivnost ideal kome treba teZiti i, po svaku cenu' oswarivati.

Otuda i furor politicus.

Verujemo da 6e jo5 mnogo redova biti napisano o socijalistidkom ilisamoupravnom nadinu privredivanja, ali i o tome Sta su praksa ,,socijaliz-ma", a Sta teorijska misao unele u povesnu ba5tinu dovedanstva. O tomekod nas nije mnogo pisano iz kritidkog rakursa. Da bi se podstaklo teorijskorazmiSljanje o toj temi, EKONOMIKA Ce podeti da izdaie radove po-svedene kritidkoj analizi socijalistidke teorije i prakse u razdoblju od Ok-tobarske revolucije do uruSavanja ,,socijalistidkih sistema". U okviru teedicije objavljivali bi se veii radovi jugoslovenskih i stranih autora od

trajnijeg zna(aja.I, upravo knjiga Razvoi sovietske ekonomske misli Yese-

lina Dra5kovica jeste prva knjiga iz te edicije.

Uredni5tvo edicije

PREDGOVOR

Ova knjiga napisana je kao logidni produZetak moje doktorske diser-tacije, demu je svakako doprineo neodekivan, dudan i sludajan splet okol-nosti: raspad SSSR-a vremenski se gotovo poklopio s javnom odbranommoje disertacije Razvoj ekonomske misli u SSSR-u od 1917. do 1990 -Icritiiki osvrt. Inspiraciju mi je poveialo saznanje da je sovjetska ekonomskamisao dala velika i nezaboravna imena, diji doprinos nije u svim sludajevima

dovoljno istraZen i vrednovan, kao i sreCna okolnost da su se poslednjihgodina podela publikovati decenijama zabranjena dela'pojedinih ekonom-skih teoretidara.

Prilikom pisanja knjige bio sam svestan mnogih rizika, teSkoda, me-

todoloskih problema, opSirnosti i sloZenosti teme' Jer, sam naslov asocira

na nepreglednu sovjetsku ekonomsku misao, o kojoj se moZe mnogo pisati,pa da opet pojedina pitanja ostanu nedoredena ili dak nedotaknuta. Mojcilj bio je da tako Siroki dijapazon pitanja svedem u uZe granice, da

prikaZem najbitnije, reprezentativne niti i pravce nzvoia sovjetske eko-

nomske misli, koji su bili prihvadeni ili odbadeni od prakse i zvanidne

politike, a koji su obeleZili pojedina razdoblja ili dak celu socijalistidkuepohu. Pri tom sam nastojao da otkrijem osnovne ideje vodilje koje su

dominirale na liniji spajanja ili razdvajanja pojedinih teorijskih ekonom-skih shvatanja, kao i one ideje koje su znadajno uticale na formiranjegeneralne razvojne linije isprekidanog toka, koja jasno karakteriSe sovjet-sku ekonomsku misao (brojni uzleti i padovi, velika dostignuia, ali i lutanjai stranputice u njenom razvoju).

U skladu sa do sada objavljenom, a meni dostupnom ekonomskomliteraturom, nastojao sam da, s pozicija naudne objektivnosti, prikaZemparalele, zajednidke elemente, kontinuitet i uzrodno-posledidne veze po-jedinih shvatanja, gde je to bilo mogude, kao i sintetidke rezultate vodenihdiskusija. Bio sam prinuden da se desto sluZim ponavljanjem radi objaS-

njenja pojedinih pitanja, bez &ga bi ona ostala nedoredena ili nejasna,kao i zbog velike meduzavisnosti i isprepletenosti tematskih oblasti,odredenih problema i kategorijalnih pojmova.

PoSto se sovjetska ekonomska misao formirala u periodu dugom

sedam i po decenija, prilikom obrade literature i samog pisanja imao sam

nekoliko osnovnih metodoloSkih problema.

Prvo, morao sam uvaZavati specifidne, sloZene i uglavnom revolucio-narne uslove u kojima su nastajala pojedina teorijska shvatanja (istorijske,dr rstvene, politidke, ekonomske, socijalne, kuliurne i drugl okolnosti;,3.tiT t"gr-ti.ko ekonomsko naslede, kao i mnoge oruge oul'"ettiure i sub-l"T,yl." rakrore uricaia (dominacija politike i ideologije, monopol drrave,kult lidnosti, itd.). u tom smislu nastojao sam da relevantna ekonomskashvatanja posmatram kroz prizmu navedenih uslova, odnosno wemena ukojem su nastajala.

Drugo, postojale su dileme kod odredivanja nekih termina, kao sto.u,_-n-u primer, politidka_ ekonomija, politidka ekonomija socijalizma ilipolitidka ekonomija prelaznog pefoda. pojedini aurori su u isiom, a po-g:tovo u razliditim periodima, razlidito tretirali i nazivali tu nauku. zbogroga sam u takvom i svim slidnim sludajevima prihvatao aktuelne naTiveiztada najvaznije ekonomske literature i odgovarajudih udzbenika.

Tre(e, vremensko razgranidenje pojedinih perioda i pripadnost kon-kretnih pitanja odgovarajucim, periodima nije biio *ogue" u r,,ri,n sludaje-vima resiti na zadovoljavajuci nadin, kako zbog kontinuiteta odredenihpitanja koja su razmatrana u viSe posmatranih perioda, tako i zUog ko;tinuiteta rada pojedinih autora.

. ietvrto, selgtcija bitnih pitanja kojima se bavila sovjetska ekonomskalisag u..-utvrdenim periodima ranoja bila je neminovnost, pa su nekapitanja Sire obradena, a neka sasvim zanemarena. sirina i heterogenosttematskog podrudja, brojnost relevantnih pitanja i faktora uticaja,-uz sva1-avgdena osrala ogranidenja, onemogudili su detaljnije objasnjenje nekihbitnih pitanja, pojmova i procesa. Tome je ooprin-eto i mole uveienle oa6e ova knjiga uglavnom biti interesantni ditaocima kojima ekonomskanauka nije nepoznata.

zahvalan sam na korisnim savetima i nesebidnoj pomoci prof. drltrk]r-B]rl1jicu, prof. dr Milu Markovicu i prof. dr Alelsanoru Georgije-vidu Hudokormovu.

Iskreno zalim sto ranije nisam objavio ovu knjigu, jer sam siguran dabi ona bila najbolja zahvalnost mom izuzetnom proresoru, rano p"reminu-lom akademiku BoZidaru Glusdevicu. umesto zahvarnosii ostaje tra;no,najlepSe seCanje na njega.

Periu

Prckalendurroluciic iselia5ro.kapitatiuprolrenririje tadadrfure" d

marhfsni

Crnn^acrio[Nt

stirn* $gpo_eor*lrc[ju u HFrirremcnata sorjje d'e$tro;

Vrc(to jemsamo rd

Onje l-;. i !u rukesos L-eniir

EurpiJ.i su orcradamstrmplerijelsnaEe. Pc

snage koTako sn Iu borhi z

Veselin Draikovii

10

PRVI DEO

Period od Otctobarske revolucije do kraja NEP-a

Pucnji s k-rstarice ,,Aurora" 24. oktobra (6. novembra po novomkalendaru) 1917. oznafili su podetak prve pobedonosne socijalistidke re-volucije i novu epohu u istoriji dovedanstva. Radnidka klasa Rusije i radnoseljaStvo, pod vodstvom boljSevidke partije i Lenjina, swgnuli su s vlastikapitaliste i veleposednike i uspostavili politidku vlast revolucionarnogproletarijata i siromaSnog selja5tva. Na tlu nekadaSnje velike ruske impe-rije tada podinje socijalistidki preobraZaj i izgradnja prve socijalistidkedtiave, dime je ostvaren vekovni san proletarijata, a naudne postavke

marksistidke teorije naSle praktidnu primenu.

Carska Rusija trpela je snaZne udarce krize, opteredena mnogimnacionalnim, politidkim, socijalnim, ekonomskim i drugim protivuredno-stima. Posle neuspeha u Prvom svetskom ratu, privrednog kolapsa i stalnogpogorSanja Zivotnih uslova, nezadovoljstvo u narodu dostiglo je kulmina-ciju u februaru i martu 1917,kada je zba&n carizam. Vlast je preuzelaPrivremena vlada, sastavljena od burioazlje, uz paralelno stvaranje eleme-nata sovjetske vlasti, koju su dinili radnidki i vojni deputati. Do dvovla5daje do5lo zbog neorganizovanosti proletarijata.

Vremenom je jadao uticaj boljSevidke partije, koja je omasovljavana,Sto je omogudilo pripremu socijalistidke revolucije, koja se mogla ostvaritisamo ruSenjem burZoaske vlasti.

OruZani ustanak podeo je 24. oktobra u tadasnjem Petrogradu, gdeje 25. i 26. oktobra 191'1 . odrlan Drugi kongres sovjeta. Sva vlast pre5la jeu ruke sovjeta, a obrazovana je Privremena radnidko-seljadka vlada na delus Lenjinom.

Bwiloazija,veleposednici i druge kontrarevolucionarne snage pristu-pili su oruZanoj akciji protiv mlade sovjetske drZave, dime je podeo krvavigradanski rat. Neprijateljima revolucije priteklo je u pomod detrnaestimperijalistidkih zemalja, koje su pored oruZja poslale i svoje oruZanesnage. Posle detiri godine ratovanja, uz velike ljudske i materijalne gubitke,snage kontrarevolucije su poraZene, a intervencionisti izbadeni iz zemlje.Tako su potladeni proletarijat i narodne mase celog sveta dobili inspiracijuu borbi za ostvarenje socijalistidkih ideja.

11

Ratni komunizam je podetni period u razvoju sovjetske socijalistidkerepublike, koji je trajao od I9I8-I921.. U ekonomskom pogledu onpredstavlja sistem mera ekonomske politike vodene za vreme gradanskog

rata i strane intervencije. U cilju opstanka i odbrane od unutraSnjeg ispoljnog neprijatelja preduzet je niz vanrednih mera, kao Sto su, na primer,nacionalizacija svih industrijskih preduze(a, saobradaja, trgovine i javnihpotrosnih dobara, potpuna centralizaaja upravljanja privredom, oduzima-nje seljacima svih vi5kova poljopriwednih proizvoda, naturalizaciia raz-

mene i plata, opsta,radna obaveza, besplatno korisdenje javnih potroSnihdobara i sl.

Navedene mere sprovodene su u uslovima velike priwedne razore-nosti (industrijska proizvodnja L921. bila je na nivou jedne petine predrat-ne), bez detiri petine teritorije koju su zauzeli strani intervencionisti, bezhleba, goriva i drugih osnovnih Zivotnih sredstava i izvora sirovina.' Ne-milosrdna borbavodena je protivSpekulacije, Sto se ocenjuje kao preduslovop5te borbe protiv kapitala.

Po Lenjinu, ratni komunizam nametnuli su ,,krajnja nevolja, razore-nost i rat" u osiromaSenoj sitnoseljadkoj zemlji, pa ie to bio jedini nadin

da se pobede spahije i kapitalisti. Istidudi privremeni karakter ratnogkomunizma, on smatra da to nije bila politika koja odgovara privrednimzadacima proletarijata, ali da su vanredne mere dale vanredne rezultate,Sto je, po nj"*u, zisluga a ne greh mlade sovjetske republike.2

Mnogi poznati ekonomisti, medutim, nisu bili na nivou velikogvode'nisu shvatili prolaznost i imperativnost trenutka, odnosno perioda koji jepo tadasnjim uslovimd nazvan ratnim komunizmom. To je dovelo do raznihzabluda, teorijskih greSaka i ,,stvaranja vrlina od nuZde", koje de naCi svoj

odraz u velikoj ekonomskoj debati vodenoj dvadesetih godina.

Na Desetom kongresu RKP(b) odrZanom 8. marta I92l,u uslovimazavr5etka gradanskog rata i strane vojne intervencije, usvojena je Lenjinovadirektiva o ekonomskom sporazumu sa seljaStvom: donesena je odluka ozameni prodrazvjorstke (prinudnog oduzimanja svih vi5kova po-ljopriwednih proizvoda) porezom u naturi, dime je u swari ratni komuni-zam zamenjen novom ekonomskom politikom (NEP). Taj prelaz bio jeuslovljen potrebom obnove razorene zemlje, putem jadanja opustoseneprivrede i prevazilaienjem naraslog nezadovoljswa seljaSwa zbog pro-drazvjorstke. Osnovni ciljevi NEP-a bili su: oZivljavanje poljoprivredne iindustrijske proizvodnje, kao i robnog prometa, bolje snabdevanje gradova,povezivanje grada i sela, industrije i poljoprivrede, radnidke klase i se-

Ekonomski leksikon, Savremena administracija, B eograd, 197 5,str. 1134.

Y.l.l,nnjin, Izabrana dela, T. 14, Kultura, Beograd, L960'str.291.

tFfrnFiE

IgfrP6cEffi$Iff4rtsrulqritu!fri'qlriMsKpEll

s.TDb'trd!uqrrfldot}h19

(ra rdsoc}lFii.rrde rcrmdtif-f t

(}nudrtrrFintffinei{s&radi|i

3A4fr

{t5l6Y-7t

I)

t2

lja5wa." Sve to trebalo je da dovede do oZivljavanja trZiSne privrede iprivatne inicijative u sitnoj industriji, trgovini i poljoprivredi.

Prelazom s razreza na porez u naturi seljacima je ostavljena mo-gudnost prodaje vi5kova poljoprivrednih proizvoda na trZi5ru. Velidinaporeza u naturi bila je duplo manja od razvjorstke, U oktobru 1922.donesen je novi zakon o zemlji, na bazi kojega su seljaci dobili pravoslobodnog napuStanja seoskih opStina, kao i pravo izbora oblika koriSdenjazemlje. U ogranidenoj meri dozvoljena je i arenda zemlje, s upotrebomnajamnog rada. Individualna seljadka gazdinstva davala su tada 98,5Voukupne poljoprivredne proizvodnje.* DrZava je podela podsticati razvojjednostavnih oblika kooperacije (potro5adke, privredne radinosti, po-ljopriwedne, kreditne, itd.). U gradu je omoguiena ogranidena privatnatrgovina, osnivanje ili arendovanje malih trgovadkih ili industrijskih pre-duze(a privatnika, prelazak na privredni radun nacionalizovanih industrij-skih preduzeda (Sto je suStinski poveialo njihova prava i samostalnost), abila je dopuStena i odredena decentralizacija upravljanja privredom itd.

Sredinom dvadesetih godina, kapitalistidkom sektoru pripadalo je oko.ZOVo ndustrijskih objekata, u kojima se proizvodilo 57o ukupne industrijskeproizrodnje, dok su u maloprodaji privatni preduzimadi kontrolisali oko 537oukupnog robnog obrta. Razne mobilizacije zamijenjenesu slobodnim najmomradnika. Postepeno se ukidalo ujednadeno pladanje rada, pa su radnici podelidobijati platu u zavisnosti od svojih loralifikacija i kolidine proinredene robe.Do 1922. bio je uglavnom ukinut tzv. kartodni sistem.)

ObjaSnjavajudi smisao NEP-a, Lenjin je isticao da se tu radi o prelazuna ,,obnovu kapitalizma u znatnoj meri", o novim metodama i oblicimasocijalistidke izgradnje koji dopuStaju ,,ekonomsku utakmicu izmedu so-cijalizma koji se izgra<Iuje i kapitalizma koji teZi obnovi".6 Odigledno jeda se u periodu NEP-a sovjetska drZava susrela prva u istoriji s tzv. me5ovi-tom ekonomijom, fenomenom koji je zahtevao opseZnu teorijsku i prak-tidnu razradu. Ali, da ne bi bilo zabuna, Lenjin odmah dodaje da se radio razvoju kapitalizma ,,samo do odredene mere i samo pod uslovomdrZavnog regulisanja (nadzora, kontrole, odredivanja oblika, ure<lenja itd.)privatne trgovine i privatnog kapitalizma".' Drugim redima, radi se o strogokontrolisanom drZavnom kapitalizmu u privredi sovjetske republike, kojina izgled predstavlja korak nazad, ali je u stvari korak napred u poredenjus dotadaSnjom situacijom u privredi, koju su karakterisali elementi petrazliditih druSweno-ekonomskih formacija: patrijarhalni (najprimitivniji)

A. DragideviC,Ieksikan polititke ekonomije, Informator, Zagreb,1983, str. 358.Posobie po istorii Rossii dlja posnpajutCih v VUZ-i, T. 3, Manuskript, Moskva, 1993, srr.A1

rbidV. I. Lenjin,op. ciL,str.403,439.Ibid,str.440.

J

4

5

6

7

oblik poljoprivrede, sitna robna proizvodnja, privatni kapitalizam, drZavnikapitalizam i socijalizam.o

Iako je Lenjin javno i jasno isticao smisao nove strategije i raktike,koja se sastojali u odstupnici radi uzimanja zaleta i jadeg skoka napred,predstavnici tzv. levih komunista, na delu s Buharinom, ne samo Sto suodbacivali mogudnost progresivnosti drZavnog kapitalizma nego su iSlitako daleko da su potpuno negirali pomisao da on moZe postojati soci-jalizmu, tj. izvan kapitalizma. knjin je Sire i dalje video, a nadasve realnijeposmatrao stvarnost, o demu svedodi i njegov stav u pogledu prelaza ukomunizam: ,,Mi ne treba da radunamo na neposredni prelaz u komuni-zam."e O tom i drugim slidnim pitanjima vodene su burne ekonomskediskusije.

Nova ekonomska politika je viSestruko znadajan period zbog mnogih,u to vreme, revolucionarnih ideja i reSenja. Naturalizacija priwede, ogra-nidavanje funkcije novca i negiranje robnog karaktera proizvodnje izratnogkomunizma zamenjuje potpuno priznanje robno-novdanih odnosa." Strahod trZiSne stihije i anarhije bio je potisnur zahtevima i potrebama togvremena, ali i saznanjem i verom da socijalistidka drZava svojim meramai instrumentima, a prvenstveno planskom koordinacijom, moZe pravilnoda usmerava, ogranidava i kanali$e trZiSne uticaje u pozitivnom smeru.

Na primeru NEP-a uodavamo uticaj prakse na koreniti preokret uteorijskim shvatanjima velikana politidke, ekonomske i druSwene misli -Vladimira Ilida Lenjina. Ta transformacija ide od negiranja novca, robe,kredita, trgovine, zakona vrednosti,i sl., jer ,,tamo gde postoji trgovina osocijalizmu je sme5no i govoriti"," do njihove afirmacije, uz priznanjesopstvene greSke: ,,. . . mi smo pretpostavljali, bez dovoljno raduna, da Cemoneposrednim zapovestima proleterske drZave moCi organizovati drZavnuproizvodnju i drZavnu rgspodelu proizvoda komunistidki - u sitnoseljadkojzemlji. Zivot je pokazao naSu greSku. Potreban je nii prelaznih stepena:drZavni kapitalizam i socijalizam, da bi se pripremio... prelaz ka komu-nizmu."'"

U prilog realnosti i objektivnosti Lenjinovih stavova i prognoza uvezi s tim pitanjem svedodi njegov stav o prelazu u socijalizam:,,... da bismopreSli u socijaliz4m... potrebna je ditava revolucija... Ali da bi se prekoNEP-a postiglo da u zadrugama udeswuje svo stanovniStvo bez izuzetka -zato je potrebna ditava istorijska epoha.""

Ibid, str. 538.Ibid , str. 407 .

N. Uzunov, Sawerneni ekonomski sisterni, Ekonomika, Beograd, 1988, str. 239.V. I. Lenjin, Sotinenija, T. 15, Moskva, 1951, str.395.Y. l. Lenjin, Izabrana d.ela, T. 14,..., str. 395.Ibid , str . 587-588.

89

10

11

12IJ

t-er

:h\kuirf,le Fomu

--i,_[ct.tr;zrazio r

nlxonit,

K.r; n&[u!]L:rlicao i

0.ina!{'nluc''Jarb

;k,:nomritalistr; u-lrlX!€!

srurTime

Sp

\EF-rge ,litrl'e-i rrr

&pr-,c,fun

lriu F,r

11-n,0A&

k-.-; m;K"rm,n,I

l -xdilur:..ulpJl

5'rakter"st",t1uCi

Nno *lci snedm

prrrredFretpctsocijalrrrecn*tdtueku

Jlu;-1ruit:j:

IAi

t4

Lenjin je, za razliku od savremenika i mnogih sledbenika, na vremeshvatio dijalektiku ramoja u vremenu i prostoru, i korigovao woj stav da

je komunizam ,,sovjetska vlast plus elektrifikacija cele zemlje".'- On je joS

claleke 1920, na marginama Buharinove Ekonomike prelaznog peioda,izrazio verovanje da Ce i u distom komunizmu vaZiti odredene ekonomske

zakonitosti i proporcije koje je Marks definisao u Kapitalu.Ls

Kamen temeljac NEP-a bila je robna razmena, koja je, pored poreza

u naturi, trebalo da udvrsti savez radnidke klase i seljaStva' Lenjin je takodeisticao i princip raspodele prema kolidini i kvalitetu rada kao jedno od

osnovnih nadela u borbi za izgradniu novog dru5tva, koje stimuliSe proiz-vodade na vedu i produktivniju proizvodnju. Pored toga, NEP dopuSta iekonomsku utakmicu izmedu socijalistidkih snaga koje se razvijaju i ka-

pitalistidkih koje teZe restauraciji zbog izgubljenih pozicija u zemlji. Ali,u odnosima s medunarodnim okruZenjem jedini izlaz bio je monopolspoljne trgovine od strane drZave.'o

Sprovodenje NEP-a u praksi je dalo zapailene rezultate. ProtivniciNEP-a (Buharin, Trocki i dr.) nisu shvatili Lenjinovu dalekovidost, pa su

ga oStro kritikovali, i to s raznih pozicija. Kritike su se posebno zaoStrile

1923. pojavo m tzv. makaza cena industrijskih i poljoprivrednih proiz.voda-

Odgovor na pitanje ,,za NEP ili protiv njega" odredivao je pripadnost

pojeclinih ekonomskih teoretidara, koji su se grupisali u levom ili desnom

krilu Partije. Posle Irnjinove smrti 1924. decentralizaciia i afirmacija robno-

novdanih odnosa gube zam ah.YeC192'7 . prelazi se na sistem planske rzgradnj?t

koji znadajno suzbija ulogu trZiSta, zakona vrednosti i privatnog sektora.''

Konadno, kretanja Ce se sve viSe odvijati obrnutim smerom - ka centralizacijii administriranju, da bi poslednji ostaci NEP-a iSdezli u ubrzanom procesu

socijalistidke industrijalizacije i kolektivizaciie posle 1928.

Nepovska ekonomija imala je, u suStini, administrativno-trZiSni ka-

rakter. Bolj5evici su pribegli kori5denju robnonovdanih odnosa, ne odu-stajuii od svog konadnog cilja - stvarania nerobne socijalistidke ekonomije.Kao dokaz za to moie se, izmedu ostalog, navesti dinjenica da su krupnai srednja industrija, bankarstvo, transport, spoljna trgovina i sve vaZnije

privredne delatnosti bile nedostupne za uvodenje robno-novdanih odnosa.Pretpostavljajudi relativno dugo paralelno postojanje socijalistidkog i ne-

socijalistidkih (kapitalistidkih, sitnorobnih patrijarhalnih i dr.) nadina pri-vredivanja, tj. meiovite ekonomije, a imajudi loSe iskustvo s pokuSajem

direktnog ibrzogsloma svih trZi5nih struktura, boljSevici su se odludili za

L4 Ibid.,srr.1"43.15 lbid,T.13, str. 504.

16 M. Markovii, E/conomska teorija u djelirna V. I. Lmiina, Titograd, 1969, str' 238-242.

I7 B. Soskid,Razr.'oj i osnove sawernene ekonomsk misl/, Savremena administracija i Institutza ekonomska istraZivanja, Beograd, 1986, str.255.

15

NEP kao zaobtlazni,posredni put u socijalizam, koji Ce omoguditi postepenoistiskivanje i odumiranje nesocijalistidkih elemenata priwednog fivota.

Navedeni put u socijalizam je sam po sebi protivuredan. Druga pro-tivurednost nepovskog perioda jeste neekvivalentna robna razmena izmedugrada i sela, koj a se sprovodila preko p or eza i trr. mak&a cena industrijskihi poljoprivrednih proizvoda. To je vlastima bila stalna pretnja novim su-kobima sa seljaStvom, do kojih je i doSlo - ustanci seljaka u Amurskojoblasti decembra 1923, t Gruziji avgusta t924. i dr. BoljSevici su biliprinudeni da ustupe pred seljadkim masovnim buntom, pa je to rezultiralou novoj cenovnoj politici, povoljnijoj za poljopriwednike u odnosu naraniju, u proSirenju prava na arendu zemlje i koriSdenja najamnog rada, apreSlo se na novdano oporezivanje. Ipak, sve te mere nisu uspele da uklonetreiu nepovsku protiwednost, koja je rezultirala iz klasne orijentacijesovjetske vlasti: u cilju jadanja socijalnog oslonca na selu, vlast je raznimmetodama podrZavala ekonomski siromaSne i srednje imuCne seljake(ukidanjem ili smanjenjem poreza, povoljnim kreditima i sl.), a kodila jerazvoj krupnih poljoprivrednika (kulaka), kojih je bilo najviSe oko 5Vo odukupnog seoskog stanovnistva. Negativna ekonomska posledica takve po-litike ogledala se u smanjenju poljoprivredne proizvodnje namenjenetrzi5tu (1926-1927. poljoprivrednici su troSili 85% svoje proizvodnje), takoda se selo vrafulo naturalizaciji. Na Cetrnaestom kongresu RKP (b) pro-klamovan je kurs industrijalizacije, tj. proces stvaranja krupne maSinskeindustrije (prvenstveno teske industrije: energetike, metalurgije,maSinogradnje, petrohemije i drugih baznih grana). Sprovodenje u praksutoga kursa brzo je zaoStrilo sve navedene nepovske protivurednosti, kojesu kulminirale ukidanjem NEP-a kao meSovite ekonomije.

1. Diskusija o predmetu i metodi politidke ekonomije

Diskusija o predmetu politidke ekonomije i znadaju njene metodo-logije vodila se u smeru kretanja dugorodne evolucije teorijskih stavova oprirodi socijalistidkih proizvodnih odnosa (negacije ili priznavanja njihoverobnosti) i ramoja socijalistidkog privrednog sistema. Znaju1i da je svakipodetak teZak, optereden sukobljavanjem starog i novog, mnoga u suStinipogreSna shvatanja izprelaznog perioda moramo posmatrati kroz prizmuvremena u kojem su nastala. Stavovi koji su tezili originalnosti, nespornostii podudarnosti s praksom (nametnutom specifidnim uslovima) najdeSde subili apologetski. Tako, na primer, Olminski kritikuje Buharina da govoriu sada5njem vremenu o bududnosti, ,,kao da su sva odekivana dostignudaved postignu ra", pa,,sve Sto duSa Zeli mora se postiei sada, odmah"."l8

18 Dodatak uzBuhainowknjiguEkorcmi)<aprijelazngrazdoblja,CKD,Zagreb. 1983, str. 153.

Bef,rflno$CI$titzlnn da i

sur il r&tsoilnmmnnla s

P5 OEF

-nalrrFnor€urefii@fpredueuprudiime p

sur*tf,simohgho&L

pr@letetffi!d&rili

I

ilm,oris

i zfflrtudcalffetrol Mltllio,'i{idlU,,igm

l {mo!

II

prodrsmar'[razfifJ&lniftt ntpkoF l

iold

:9 1"

:!r FI

16

Bilo je to vreme kada se nije prihvatala neminovnost postepenog,

etapnog ramoja i izgradnje, ved se poku5avalo stepenasto, s preskocima,

postizati nemogude, likvidirati marksistidke kategorije u teoriji, uz uobrazi-

lju da ih je praksa veC likvidirala. Taj podetni period razni autori razliditosu i shvatali: jedni kao prelazni period, a drugi kao socijalizam ili dak

komunizam. Otuda se namede pitanje ispravnosti naziva politidka ekono-

mija socijalizma ili politidka ekonomija prelaznog perioda.

Polazedi od Lenjinovog stava o principu jedinstva logidkog i istorij-'skog pri istraZivanju zakona i kategorija politidke ekonomije, po kojem je

,,najvaZnije pitanje dru5tvene nauke... da ne zaboravi osnovnu istorijskupovezanost... kqFo je neka pojava istorijski nastala, koje je etape u svom

razvoju proSla",t'moZemo konstatovati da je atmosfera u kojoj se odvijalapredmetna diskusija bila veoma razlidita kako u tim, tako i u kasnijimetapama socijalistidke izgradnje. Posebno su bile karakteristidne prve go-

dine posle pobede Oktobarske revolucije, i to po oStrom dijalogu pred-stavnika viSe Skola i pravaca ekonomske misli: marksistidke, burZoaske isitnoburZoaske. Tada je zvanidna politika dozvoljavala debate suprotnihSkola, odnosno pluralizam miSljenja u okvirima jednopartijske diktatureproletarijata. Atmosferu toleranciie prekinude Staljinova tzv. revolucijaodozgo u zimu 1929-1930, od kada Ce se sva ,,teorijska" shvatanja podu-darati s ortodoksnim partijskim stavovima.

Pomenuti dijalozi doprineli su izgradivanju pozicija tada malobrojnihmarksistidki orijentisanih ekonomskih teoretidara. ZaoStrena klasna borba

i zahtevi jednog burnog i te5kodama opteredenog vremena presudno su

uticali na tesnu povezanost politike i ekonomske misli. U tom kontekstu

treba posmatrati uticaj stavova klasika marksizma na rasprave o predmetui metodi politidke ekonomije socijalizma, uz napomenu da su ti stavovi

kori56eni prema potrebi, parcijalno i revidirano. Diskusija o tom pitanjuvodena je na liniji pitanja i odgovora o potrebi postojanja ove nauke.'Mnogo je manje razmatrano Sta treba da bude njen predmet.

U radu Razvoj kapitalizma u Rusiji iz 1899. Lenjin je isticao da jepredmet politidke ekonomije izudavanje druStvenih odnosa ljudi povodomstvari, odnosno,,razvijajudih istorijskih uslova druStvene proizvodnje",razlikujudi,,dru5tveni mehanizam proizvodnje" od,,proizvodnje materi-jalnih vrednosti", Sto je predmet tehnologiie. On je i t tadu Mateiializami empiiolaiticizam pridavao opSti znadaj politidkoj ekonomiji kao naucikoja pruZa ,,osnovna shvatanja o razliditim sistemima druStvene privredei o kljudnim osobinama svakog sistema"."

V. I. Lenjin, Polnoe sobranie sotinenij,T.39, OGIZ, Moskva, str. 67.

Prema: D. K Trifonov, L. D. Sirokorod, red., Istoija politileskai eknnomii socializtna,

l-enjingrad, 1972,str. 17.

t92A

U svojim primedbama na Buharinovu Ekonomiht prelaznog periodaLenjin je ostao dosledan svom ubedenju da ce politidka ekonomija posto-jati,,i u distom komunizmu", dime naglasava da predmet politidke ekono-mije ne moze da se svede samo na ekonomske zakone kapitalizma, jer iedovek i u socijalizmu i u komunizmu biti izloien delovanju objekrivnihekonomskih zakona ili, kako istide: ,,makar odnos Iv * m prema IIc ? iakumulacija ?"21

7.a razliku od lrnjina, mnogi sovjetski ekonomisti smatrali su da usocijalizrnu ne moze posrojati politidka ekonomija. To je bila posledicanjihovih zabluda da predmet te nauke moze biti samo priweoi koia sestihijno ranija na bazi privatne svojine na sredsMma za proinrodnju i!9l9yanja odgovarajucih ekonomskih zakona. otuda je sledio jednostrani iskljudiv zakljudak po kojem politidka ekonomija treba da izudava samokapitalistidki nadin proizvodnje, jer su u socijalizmu proizvodni odnosinavodno disti i jasni, a u njemu objektivni (ekonomski) zakoni blede, takoda nema objekta za naudno teorijsko istraZivanje.

Kao razlog negiranja politidke ekonomije kao nauke u sovjetskojekonomskoj misli dvadesetih godina najdesde se pominje uticaj ideali-stidkog udenja neokantovaca o odnosu objektivnih zakona i saznajno'postavljenog cilja. To shvaranje su u Rusiji krajem XIX i podetkom XXveka propovedali Tugan-Baranovski, Struve, Bulgakov i dr.

Slidne poglede naZapadu imali su Zombarl i Hilferding. Smatra seda je Buharin od Hilferdinga preuzeo neke stavove, na primer tvrdnju dace mesto politidke ekonomije u socijalizmu zauzeti,,nauka o bogatstvunacija", kao i stav Roze Luksemburg da 6e u socijalizmu jedino ostati,,ekonomska nauka, angaZirana u potrazizapravilnostima koje su povezanes potrebama procesa reprodukcije',."

u Politiikoj ekonomiji rente iz 1925. Buharin smatra da politidkaekonomija moze imati kao svoj objekt ,,iskljudivo robno (robno-iapitati-stidko) drustvo", jer u organizovanoj privredi socijalistidkog druswa nepostoji nijedan problem koji rreba da resava politidka ekonomiia. Takvisu problemi vrednosti, cena, kapitala, profita, krize ird.B Na istorn mestuon navodi da je u sistemu manje ili vece slobodne konkurencije naj izraieni-ja ,,stihijnost ekonomskog procesa.,, kao i individualna votla i cilj, Stodovodi do tzv. robnog fetisizma. U planskom vodenju privrede raspodelai preraspodela proizvodnih snaga druStva dine, po njegovom miijenju,,,saznajni, na statistidkim podacima zasnovani proces.,.

Ust,,U sociiisamo'elx'ekonontstranide s

Zivota stlharin prepredlaie,,distog stnomogfavara upn

Nacgde kaftsociolo$niCenu rtkapitalistnizovancmesta EtrZista ltalistick

Talteoreti&dogmu r

Tudefiniciinoj na

1

ugledaleprimedlautorofrgelsovtt,za te pnpriwedtta iraciclitidke e

Sle

cena i nonzzniumesto

21

22

18

N. Buharin, Efton omika pij elamo g razdo blj a..., str. 9..A- Dragidwi6, op. cit., str.77.N. Buharin, Polirrtes&a ekonomija rente. Orbita, Moskva, 1988, str.47.

U ltitl-25 ILitL26 N.B27 IHN

U skladu s navedenim rezonovanjem Buharin izvodi slededi zakljudak:

,,U socijalistidkom uredenju politieka ekonomija gubi svoj smisao: ostade

samo'ekonomska geografija', nauka idiografskog tipa i normativna nauka

'ekonomske politike', jer de odnosi medu ljudima biti prosti i jasni, od-stranide se svaka robna, fetiSizovana formula, a na mesto zakona stihijnogZivota stade zakon saznajnog delovanja kolektiva."a lrr^ridiografski Bu-harin preuzima, kako sam kaZe u navedenom delu, iz terminologije kojupredlaile duprov ir radu Ogkdi iz teoriie statistike iz t909, a ima znadenje

,,distog statistidkog opisivanja" pojava. Tom izrazu on suprotstavlja terminnomografska nauka, koja se bavi izvotfenjem zakona pojava, a njoj odgo-vara upravo politidka ekonomija.a

Navedene ideje Buharin ponavlja i n Ekonomici prelaznog perioda,gde kaile da je Marks ,,u svom udenju o robnom feti5izmu dao blistavisocioloSki uvod u teorijskl ekonomiju, zasnovavSi je kao historijski ogra-niCenu nauinu disciplinu"" (podrukao V. D.). Ogranidenje se odnosi nakapitalistidku robnu proizvodnju jer, po Buharinovom miSljenju, u orga-nizovanoj druStvenoj privredi (misli na socijalistidku - prim. V. D.) ,,nemamesta nauci koja izudava - slepe zakone trZi5ta", poSto u njoj ne6e ni bititrZi5ta. Na kraju, Buharin izvodi sasvim pogreSan zakljudak da kraj kapi-talistidkog druStva podrazumeva i kraj politidke ekonomije kao nauke.

Takav tretman politidke ekonomije prihvatili su mnogi ekonomskiteoretidari dvadesetih godina, Sto je vremenom preraslo, s jedne strane, u

dogmu, a, s druge strane, u burne debate.

Tu dogmu moZda bi neutralisale Lenjinove primedbe na Buhlrinovudefiniciju politidke ekonomije kao nauke o,,druStvenoj priwedi zasnova-

noj na proizvodnji roba", koja ima neorganizovan karakter, ali su oneugledale svetlo dana tek u oktobru 1929.Irnjin je, naime, u citiranimprimedbama na Buharinovr Ekanomiht prelaznog peioda tkazao na dveautorove greSke: da je navedena definicija korak nazad u odnosu na En-gelsow, i da je robna proizvodnja takode organizovana privreda. Neznajudiza te primedbe, Buharin dalje razvija svoju teorijsku Semu sistema robneprivrede, za koji smatra da je ,,bezlidan, slijep i ... iracionalan", a upravota iracionalnost, po njemu, dini ,,osnovnu pretpostavkl za postojanje po-litidke ekonomije".''

Slede pogre5ni Buharinovi zakljudci da su kategorije roba, wednost,cena i nadnie ne samo istorijski ogranidene nego i teorijski zastarele, paon za njih traLiipronalazizamenu i nova terminoloSka odredenja: proizvodumesto roba, druStveno radno sledovanje umesto nadnica, cenu odvaja od

Ibid, str. 47 .

Ibid., str. L4.N. Buharin, Ekonomika pijelaznog razdnblia..., str.9.

Ibid., str.77.

u25

26

27

19

vrednosti, a wednost kao nepodobnu odvaja od prelaznog perioda, do\kategorije profita i viSka vrednosti on jednosiavno briSe kao nepostojede'T

Na taj nadin Buharin das direktno, das indirektno zagovara druStvenu

naturalizaciju ekonomskih odnosa, koju posmatra kao idealnu metodu za

,,kidanje robno-fetiSkih ljuski" i ,,pucanje odgovarajudih ideolo5kih kate-gorija". On na momente uvida ,,zanimljivu protivurednost" pojavljivanjau praksi starih kategorija politidke ekonomije, koje,,istovremeno i postojei ne postoje... Zivotare nekako dudno, prividno realno i stvarno prividno".Ali, te ,,du5e preminulih... podinju polako da otkazuju", kale on, op-tuZujudi pojedine teoretidare da ih i dalje ,,nekritidki razmatraju kao sred-

stva stvarnog razumijevanja pojava privrednog Livota"."

Zaslepljen tadaSnjim konkretnim prilikama ratnog komunizma, ne

uvi<fajudi njegov ogranideni vek trajanja, Buharin pravi niz teorijskih imetodoloskih greSaka u vezi s odredenjem predmeta politidke ekonomije.Te gre5ke pravilno uvidaju i kritikuju Olminski, Elizarova-Uljanova iStepanov-Skvorcov.

Olminski optuZuje Buharina zbog energidnog obraduna s osnovnimpojmovima politidke ekonomije, Sto je u suprotnosti s Marksovim eko-nomskim udenjem, nagla5avajudi da u,,apstraktnim sferama Buharina od

marksizma ostaje jedino uspomena". On posebno kritikuje njegove greSke

u pogledu nerazlikovanja vrednosti od prometne wednosti, a prometnevrednosti od cene, odsustva jedinstvene radunske jedinicn za sve proizvode,naturalizacije dru$tvene proizvodnje, negiranja etapnog razvoja dru5tva iukidanja marksistidkih kategorija politidke ekonomije." Elizarova-Ulja-nova istide da nadnica, profit, roba i sve ostale Marksove kategorije ,,pro-duZavaju svoje postojanje" u socijalizmu, s tom razlikom Sto se odredujuna drugi nadin od onoga u kapitalizmu. PridruZuju6i se kritici Olminskog,ona Buharinovu knjigu ocenjuje kao ,,nestvarnu", kao ,,let u nepoznato,utopija, fantazija"."

Buharin je ve5to odgovarao na kritike, stidudi sve vedi broj pristalicasvoga odredenja predmeta politidke ekonomije. Prevagu njegovih istomiS-ljenika potvrdilo je naudno zasedanje Komunistidke akademije podetkom1925, na kome je uvodni referat Sta je politiika ekanomija? podneo Ste-panov-Skvorcov. U tom referatu kritidki su osvetljeni Buharinovi stavovi,Sto je izazvalo raspra^v] detrnaest diskutanata, od kojih su samo dvojicapodrZala uvodnidara."' I ta dinjenica potkrepljuje raniju konstataciju oprerastanju Buharinovih stavova u dogmu.

[bid, str,109-110.Ibid, str.702.Ibid, str.151-153.Ibid, srr.1,90.

D. K. Trifonov, L. D. Sirokorod, red., ..., str. 20.

T

rrlnrft

Fl$ urpuariilmaulsro€l!5til*{Ikofarnarcretnru

IeMrezlilrealill€dnrl!@t$!g (

kcfi rliudsltemi!

l

rtufIeimhnlsrRffitrtfto

-EoirmPp

F{irmc

srlryd€*- j'od€o

upCI

I3,+ [

a

35r36t

{-;

28293031

AL

20

Referat Stepanova - Skvorcova zasluZuje posebnu paZnju zbog pra-vilnih teorijskih stavova, koje je i ranije zastupao s Bogdanovom. Oni sujoS u zajedni (kom Ktrsu politiike ekonomije iz 1919. pridavali veliki znadajpravilnom odredenju predmeta politidke ekonomije, upozoravajlfi da tunauku ne treba ogranidavati stavljanjem u kapitalistidke okvire."" U po-menutom referatu Stepanov-Skvorcov ostro se suprotstavua Buharinovimstavovima svojom definicijom politidke ekonomije kao ,,istorijske naukekoja nije ogranidena epohom i zemljama kapitalizma,ved izudava istorijskumateriju i posebne zakone odredenih razvojnih perioda, kao i neke opSteekonomske zakone".*

RazvijajuCi taj stav, isti autor pruZa objaSnjenje daje zadatak politidkeekonomije da istraZi teoriju ekonomskog razvoja svih epoha, kao i smenerazliditih dru5tveno-ekonomskih formacija, odnosno njihov nastanak ir anitak, uz objaSnjenje uzrodno-posledidnog prevazilaZenj a i prerastanj ajednih formacija u druge, progresivnije.7-alaLud se za prihvatanje Engel-sove definicije politidke ekonomije, po kojoj je ona ,,nauka o zakonimakoji vladaju proizvodnjom i razmjenom materijalnih sredstava za Livot uljudskom dru5wu",s) on je Buharinova shvatanja nazvao ,,trockizmom uteoriji" i,,neizmjernom metodoloSkom besmislicom"..

PogreSnu Buharinovu distinkcij u organizovane i neorganizovane priwe-de prihvatila je veCina ekonomista pod izgovorom da su kategorije i konkretniekonomski zakoni novog nadina proizrrodnje joS nepomanica. U atmosferikakva je bila, Sire proudavanje tog pitanja bilo je, kako ironidno primedujeRozenberg, nedotdno."o Linija prepoznavanja pojedinih teoretidara bio jenjihov odnos prema elementima relacija svesno-stihijno, organizovano-neor-ganizovano, socijalistidko- kapitalistidko, Sto je ujedno bio i kriterijum odrede-nja predmeta politidke ekonomije i potrebe njenog postojanja.

7a populaizaciju dogmatskog odredenja ,,zasluZni" su Leontjev iHmeljnicka stavom da ,,ni statika ni dinamika ekonomske strukture po-stkapitalistidkog druSwa ne sadrZe probleme ekonomsko-teorijske priro-de", jer tu vladaju tzv. transparentni dru5tveno-proizvodni odnosi, kojima'odgovara opisno i normativno istraZivanje.''

Slidne ,,zasluge" ima i Kon, koji doslovno kopira Buharinove stavoveu pogledu predmeta politidke ekonomije, dije postojanje u socijalizmu

I. Stepanov,A Bogdanov, red.,KarspolititeskajekonomiiII,GOSIZDAT, Moskva;ntr919,str. 15.

I. I. Stepanov-Skvorcov, Ato takoe politideska ekonomija?, Vestnik KommunistiCaknjakafutn i i, Ll /1925, str. 269.F. Engels, Anti-Dilhring, Naprijed, Tagreb, 1947,str. 151.

D. Rozenberg, Polititeska ekonomija v iirokom i uzkm smisle, hoblemi ekanomiki,6/1931, srr. 139.A Leontjw, E. Hmeljnicka, Sove*ka ekonomika Opit teoirtdeskogo analim, Plnnovohozjajswo, Moskva, 1926,str. L6-19.

JJ

34

35

36

JI

21

takode negira, obrazlaZudi to organizovanom privredom. Konova ,,origi-nalnost" u vezi s tim pitanjem sastoji se u dodavanju izraza razmenskioblik robnom obliku proizvodnje, koje on poistoveduje.""

Rasprave o predmetu i postojanju politidke ekonomije u posmatranomperiodu toliko su dominirale da su jednostavno zanemarena vaZna metodo-loSka pitanja te nauke. Umesto izudavanja metodoloskih problema preo-vladivalo je opisivanje ekonomskih pojava, pod izgovorom navodnogzbhiavanjapolitidkeekonomijes praksomsocijalistidkeizgradnje. Taj izgovorje netadan i neopravdan, jer je postojao svojevntanparadoks iraskorakizmeduproklamovanog i stvarnog: politidka ekonomija kao nauka nije ni postojala,sto je odudaralo od Zivotnih potreba i zahteva toga wemena. Tome je svakakodoprinelo ignorisanje metodoloSkih pitanja, Sto je razoruZavalo politidkuekonomiju u borbi za formiranje i izudavanje kvalitetno i suStinski novihpojava, kao iza pruZanje odgovarajuiih naudnih objaSnjenja.

Poistovedivanje i me5anje predmeta politidke ekonomije, ekonomikei ekonomske politike direktno se odrazilo na pogre5no tumadenje njihovihistraZivadkih metoda. Naime, te su metode najdeSde zamenjivane ili daksmatrane univerzalnim. Teorijska zbrka u pogledu odredenja predmetapolitidke ekonomije i njenih granica neminovno je dovela i do metodoloSkezbrke, kao i do zanemarivanja metodoloSkih pitanja.

Da bi se otklonile eventualne sumnje ili dileme u pogledu ispravnostikoriSienja termina politidka ekonomija kada se govori o posmatranomperiodu, navodi se dinjenica da je upravo tako ta naudna disciplina nazivanai na fakultetima. U prilog tome govore dva pristupa izudavanju politidkeekonomije u sovjetskoj ekonomskoj literaturi tog perioda: po ekonomskimkategorijama i po druStveno-ekonomskim formacijama.

lzlaganje po ekonomskim kategorijama obidno se dovodi u vezu s

tada aktuelnim udZbenicima Motileva iz 1925 (Kurs politiike ekonomije) iLapidusa i Ostrovitjanova iz 1928 (Politiikn ekonomija u vezi s teoijomsovjetske privrede). U njima se izlaLu i obja5njavaju pojedine ekonomskekategorije i njihovo ,,dejstvo" u kapitalizmu i socijalizmu. Prave se povr$naporedenja, nedosledni zakljudci o prednostima i nedostacima njihovogispoljavanja, bezpretenzija objektivnog, kritidkog i celovitog pristupa, bezpoku5aja prikazivanja novonastalih poloZaja raznih dru5tvenih slojeva unovim socijalistidkim proizvodnim odnosima, koji su u nastajanju.

Izlaganje po druStveno-ekonomskim formacijama nije bilo prih-vadeno ni u nastavi, ni u udZbenicima, iako ga je Lenjin pohvalio u recenzijiBo gdanovlj ev e knjige Kr atlct kurs e ko no m s ke n auke. Istidudi da j e pravilanredosled izlaganja,,po karakteristidnim sukcesivnim periodima ekonom-

38 A. Kon, Kurs politileskoj ekanomii /, GOSIZDAT, Moskva - Lenjingrad, 1928, str. 5.

*bg rrrbto prf

Lnrrim%fiz-a-rsne- (T ^''iFkngdtr{c t

ii ikerftrmd

IgffiIuntrktriLMntIilTsriltini+fiplSu I

2. IHsl

l

ffiffnt]P]ctgodndcff,!e. rsGrF

koruF.sdolqksin

}9\

22

skog razvitka", koje je Bogdanov usvojio, Lenjin je smatrao da ,,upravotako treba izlagatipolitidku ekonomiju" jer se dobija ,,potpunija predstava

o pojedinim isiorilstl odredenim formaiilama druStvene priwede".3e

Lenjin je uodavao da povezivanje razliditih delovanja pojedinih eko-nomskih kategorija s raznim periodima ekonomskog ramoia eliminiSemogudnost bilo kakve apstraktne Spekulacije, a omogudava konkretnoizudavanje onoga Sto se stvarno dogodilo u istorijskom razvoju dovedan-

stva. Ostalo je nejasno zaSto nije prihvaden drugi pristup i pored velikogLenjinovog autoriteta. Neizgradenost naudnih teorijskih stavova i kon-kretni uslovi pruZaju samo delimidno objaSnjenje, a potpuno se moZdakrije u dinjenici da vladajudoj garnituri nije ni metodoloSki, ni teorijski,ni ideolo5ki, ni praktidno odgovarao takav pristup koji je objektivnijeprikazivao poredenja, paralele, prednosti i nedostatke pojedinih druStve-no-ekonomskih formacija.

Parcijalno tretiranje pojedinih ekonomskih kategorija pruZa vi5e mo-gudnosti za zamagljivanje su5tine i razne manipulacije, prekrajanja i vo-luntarizam, za nametanje monopolisane svesti i istine odozgo, uzkoriSdenje mnogo manjeg stepena teorijskog uop5tavanja i naudnog znanja.Mnoge nedoslednosti, nedoredenosti, greSke i lutanja ekonomske misli utom periodu mogu se delimidno opravdati bespo5tednom borbom marksi-stidki orijentisanih ekonomista s predstavnicima burZoaske ekonomskemisli. Borba za prevlast teorijskih pozicija zavrSavala se u stilu: teorijupiSu pobednici, a na Stetu razvoja ekonomske misli.

2. Diskusija o robno-novianirn odnosima i zakonu wednosti

Pitanja robno-novdanih odnosa i zakona vrednosti od suStinskog suzna(aja u svim teorijskim raspravama u SSSR-u. Razvoj sovjetske eko-nomske misli kretao se u smeru koji je zavisio od razliditih teorijskihopredeljenja prema navedenim pitanjima. Pojedine ideje iz dvadesetihgodina posluZile su u narednom periodu kao valjane pretpostavke za

definisanje naudnih stavova teorije i prakse privrednog razvoja. Nespornoje, medutim, da su mnogi nenaudni stavovi iz tog perioda kodili razvojsovjetske ekonomske misli.

Zagovaranje naturalizacije odnosa u sovjetskoj privredi imalo je svojekorene u teSkim i vanrednim prilikama, ali i teorijskim stavovima Marksa,Engelsa i Lenjina, koji su zloupotrebljavani i nekritidki primenjivani za

dokazivanje opravdanosti naturalizacije. Na pojedine stavove klasika mar-ksizma svakako je uticala istorijska distanca, koja je onemogudavala pro-

39 V. I. Lenjin, Sotinenija, sv.4. Moskva, 1946, str.33.

L3

gnozu buduceg drustva. Marks je u svojim fragmentarnim prognozamasudbine robne proizvodnje i zakona wednosti u socijalizmu isticao nepo-sredno drustveni rad, unapred dati kolektivni karakter rada, koji eliminisepotrebu razmene proizvoda u vidu robe, posto proizvod u tim uslovimaneie predstavljati prometnu wednost: ,,...u druStvu koje podiva na za_druZnim nadelima, koje se bazira na zajednidkoj svojini sredstava zaproizvodnju, proizvodadi ne razmenjuju svoje proizvode; ni rad koji jeutroSen na proizvode ne pojavljuje se ovde kao vrednost tih proizvoda...nego neposredno kao sastavni delovi celokupnog rada,..4o

Prerpostavljajudi postojanje udruZenja slobodnih ljudi koji rade sred_stvima za proimodnju u druStvenoj svojini, Marks je smatrao da tu ljudi,,'. . individualne radne snage samosvesno trose kao jednu drustvenu radnusnagu.. ' celokupan proizvod udruZenja drustven je proizvod... Tu drustve-ni odnosi ljudi prema njihovim radovima i prema proizvodima njihovarada ostaju skroz jednostavni, kako u proizvodnji, tako i u raspodeli...alNavedeni stavovi najdesce su koriSdeni kao ,,dokaz" da u socijalizmu proiz-vodni odnosi skidaju feti5ki veo.

U funkciji negiranja robne proizvodnje u socijalizmu posluZili su iEngelsovi stavovi, posebno orrtiz Anti-Dtihinga,gde se kaZe: ,,prisvajanjemsredstava za proizvodnju od strane druStva uklanja se robna proizvodnja, a snjom i vladavina proizvoda nad proizvodadima. Anarhija u druStvenojproizvodnji zamjenjuje se svjesnom organizacijon...To Ce bitiskok dov-jedanstva iz carstva nulnosti u carstvo slobode."nz

Shvatanja o ogranidenom istorijskom postojanju robne proizvodnjedirektno je anticipirao stav Engelsa da ,,... robna proizvodnja niposto nijeiskljudiv oblik drustvene proizvodnje... Neposredna drustvena proizvod-nja, kao i direktna raspodjela, iskljuduju svaku robnu razmjenu, pa dakleipretvaranje proizvoda u robu... a s tim i njihovo pretvaranje u vrijednost.cim drustvo prisvoji sredstva za proizvodnju i primjenjujeihzaproizvod-nju kao neposredno socijalizirana, svadiji rad... postaje unaprijed i direkt-no druStven rad."*'

Lenjinovi osnovni stavovi o negiranju robno-novdanih odnosa i za_kona vrednosti u socijalizmu vec su navedeni, kao i njegovo priznavanjegreske. Medutim, vaci6 je pravilno uodio da obnavljanje robnih odnosauvodenjem NEP-a nije znadilo i teorijsko Lenjinovo napustanje koncepcijeo negaciji robne proizvodnje u socijalizmu. Kao dokaz on navodi Lenjinovstav iz 1921. da,,drzavni proizvod... koji se razmenjuje za seljadke namir-nice nije roba", pazatim,takode pravilno i logidki, zakljuduje da je svakako

K. Marks, Kritika Go*kog program4 Beograd, 1950, str. 21.K. Marks, Kapital 1, Beograd, 1947, s:r. 42-43.F. Engels, op. cit.,str.298.Ibid, str.326.

,?--;r.r

'!:t lTxl'

;;is;L

*:':i,tri* -L$ -

r':'::esn"s:d

K-,-rt

;cnU

idd

::r !

-'.iqr'':f,-fLtri{l'f l":l r.r

-r;.il l

.J-r[ !u:---'.-1:L\ !.t LlL

PrJt/r'rArhdq.

-ir. '

4041

4243

a1a

joS manje roba proizvod koji se razmenjuje izmedu samih drZavnih pre-duzeia.*"

Iako je Lenjin revidirao svoj stav o neminovnosti robno-novdanihodnosa u socijalizmu, uzroke njihovog postojanja uvek je povezivao s

neizgradenoSCu socijalizma, s heterogenom strukturom proizvodnih od-nosa i delovanjem elemenata razliditih druStveno-ekonomskih formacija,s niskim nivoom industrijalizacije, s potrebom povezivanja na ekonom-skom planu SSSR-a i kapitalistidkih zemalja itd. Lenjin naviSe mesta jasnostavlja do znanja da trgovinu i ekonomske zakone treba strogo kontrolisatidrZavnim funkcijama i planiranjem, Sto znadi da je on robno-novdaneodnose forsirao iskljudivo zbog potrebe koju su nametali tada5nji uslovi,da je u tom forsiranju uvek postavljao jasne granice robnosti, tako da nemavaljane osnove proglaSavati Lenjina robnim feti5istom.

U periodu neposredno posle Oktobarske revolucije, pod uticajempobednidkih emocija, stvorene su iluzije da je potpuno jasna sudbinarobno-novdanih odnosa u prelaznom periodu, i to u smislu moguinosti ipotrebe njihovog postepenog prevazllaienja. Negaciji robnih odnosa naj-viSe su doprineli pobednidki zanos, potreba likvidiranja inflacije, Spekula-cije i nesocijalistidkih elemenata, kao i izgradnje dvrste sovjetske valute.

Kasnije je praksa, u drugadijim uslovima, uslovila korigovanje stvo-renih iluzija o negaciji robne proizvodnje, razmene i raspodele. Ali, uperiodu ratnog komunizma naturalizacija ekonomskog Zivota bila je odrazLeZnje za brzim prelaskom u socijalizam, pa je usvojena kao partijskizadatak, Sto se vidi iz Programa RKP(b) izl9l9. Zvanl(ni partijski stavovibrzo su sprovodeni u delo, a njih je prihvatala i sovjetska ekonomskanauka, s dasnim izuzecima. Vodedi ekonomisti podinju usmeravati svojupaZnju na razradu partijskih stavova, odnosno na razradu funkcionisanjanerobne privrede i novog oblika privrednog raduna - bez vrednosnihpokazatelja. Jedna grupa ekonomista, s Vargom i Strumilinom na delu,predlagalaje uvodenje raduna radnih utroSaka ujedinici (radnog) vremena,dok su tzv. levi komunisti (Buharin, Lomov, Osinski, Larin, Bubnov i dr.)istakli samostalnu ekonomsku platformu, dija se su5tina svodila na odrica-nje neophodnosti prelaznog perioda i na zakonsko uniStenje robnih odnosai novca, Sto bi, po njihovo_m miSljenju, direktno dovelo do komunistidkeproizvodnje i raspodele.as Trockisti su takode imali sopstveni konceptizgradnje socijalizma. Nasuprot Lenjinovoj koncepciji diktature proleta-rijata u vidu posebnog saveza radnika i selja5tva, oni su isticali tezu oneophodnosti nastavljanja,,svetske revolucije" (teorija tzv. permanentnerevolucije), koja podiva na nejednakoj razmeni rezultata rada izmedu

44 A.Vaci6,Uzrocirobneproinodnjeusocijaliznu,Nau(naknjiga,Beograd,1966,str.42.45 S. Jankov, Velika ekonomska debata dvadesetih godina u SSSR-u, Ekonomski anali,7Zl73,

str.32-33.

25

radnika i seljastva, izmedu grada i sela, i to u korist ovih prvrh, a pretpostav-lja neophodnost i neizbeZnost sukoba s neproleterskim slojevima clrustva.

Sve navedene stavove potrebno je posmatrati i kroz prizmu tada nago_milanih negativnih socijalnih posledica koje su u kapitalizmu rezulrirale izstihijnog i anarhidnog delovanja trzisra. zato se ukidanje robne proizvodnjenametalo kao resenje i spasonosna formula u izgradnji socijalistidkog drustva.Mnogi pobornici naturalizacije priwednog Zivota pre i.li kasnije, shvatili suda su robni odnosi ,,nadZiveli socijalistidku revoluciju,,.ao

AJi, uticaj navedenih shvatanja na kasnije stavove o tzv. moclifikova-nom ili preobraZenom delovanju robnih kategorija, o njihovom ogra_nidenom dejstvu i sl. bio je veliki.

Odredujuii predmet politidke ekonomije u Ekonomici prelaznog pe-rioda Buharin se jasno opredelio za negaciju robne privrede, o demusvedode navedeni citati. Izbegavajuii ponavljanje, poku5aiemo da pri_kaZemo evoluciju njegovih shvatanja u vezi s tim pitanjem, njegove teo_rijske dileme i zablude, kao i pravilna predvidanja.

Stide se utisak da je u Buharinovim radovima dugo provejavala teo-rijska dilema u pogledu dometa podrZavljenja, i to u smislu: moZe lipolitidka nadgradnja toliko potdiniti ekonomsku osnovu drustva da dovededo eliminacije spontanih i anarhidnih trZi5nih snaga i njihovog uticaja naprivredni Zivot, na ekonomske krize i slidno? On je zamiSljao neku tredudrustveno-ekonomsku formaciju, novo drustvo koje ce se razlikovati i odkapitalizma i od socijalizma, a dija bi ekonomska struktura najvise p_od-seiala na ekonomiju robovlasnidkog druStva (bez trgovine robljem).4/ Utom modernom drustvu on vidi mogudnost ostvarenja nerobne ekonomije.

Praksa ratnog komunizma navela je Buharina na krajnje jednostranei pogresne zakljudke o ukidanju robnih odnosa i kategorija u prelaznomperiodu, u kojem se svesno rukovodi prema odredenom planu, o demusvedodi njegov stav da ,,zajedno sa slomom kapitalizma nestaie i robnifeti5izam i njegove polumistidne kategorije".a8 Savladavanjem 6ezlidnog,slepog i iracionalnog kapitalistidkog nadina proizvodnje, po Buharinovommi5ljenju, podinje komunistidka revolucija, a prevladavanje robnosti omo-gucice novi proizvodni odnosi (zasnovani na izmenjenim svojinskim od-nosima), proleterska diktatura i drlava (zasnovana na organizovanomplanskom zadovoljenju drustvenih potreba), ukidanje bilo kakve eksploa-tacije masa, socijalizacija (podrustvljenje) sredsrava za proizvodnju i njenosnovni oblik - podrZavljenje (nacionalizacija).ae

46 S. Strumilin, Zakon stoimosti i planirovanie, Voprosi ekonomiki,Tllgsg,str. 132.47 S. Cohen, ,Baftarin i bolj\evitka revolucijq,,Orokar Ker3ovani,,, Rijeka, 1980, srr. 44.48 N. Buharin, Eftonornika pij elamog razdob lj a,..., str. 49.49 lbid.,str.8'7-90.

Frhluir$eemtrogrelralieffiMeEO n

t;drm3naor-lnofulramil 1

rfohiies!{siE dherr ile r

d€euF fkosti lilelilIrriris

Terealinnjegorcsitirerittili su

U0privnreoProlaktima

lamemrLlG

opneddnirn prebila u qlinorr 1

i iz samzacrjc ppraktiAnje Gt*suKn'|N,

[-J r

cepciie

-sodina

50 N.Bi-r

51 FrEr

26

Pozivajuii se na Marksove stavove i koristedi njegovu terminologiju,Buharin zaboravlja na njegovu izjavu da se dru5tvo prelaznog perioda ne

reprodukuje na vlastitoj osnovi. Ukazujudi na relevantnost i istorijskuogranidenost robnih kategorija, slededi osnovnu ideju vodilju, Buharinjednostavno utvrduje ne samo granice i osnovne uslove njihovog postoianianego za njih istovremeno pronalazi odgovarajudu zamenu.

U kontekstu razmatranja Buharinove vizije tredeg tipa modernogdru5wa zna(ajanje njegov stav iz 1928: ,,Tu postoji planska ekonomija,organizovana distribucija ne samo u obliku veza i medusobnih odnosa

raznih proizvodnih grana nego i u oblasti potro5nje. U tom druStvu robdobija svoj deo namirnica i dobara koji predstavlja proizvod rada u celini.MoZe dobijati vrlo malo, ali bez obzira na to, krize nede biti."'" Taj stavkao da sugeriSe tragidnu perspektivu prakse koja je ubrzo usledila: onadeluje kao prorodanstvo o siromaSnom, izrabljivadkom uredenju, jedna-kosti ljudi na gotovo robovskom nivou, organizovanoj prisili u funkcijieliminisanja krize i raspodeli na kazan.

Te5ko je ocenjivati u kojoj meri je Buharin verovao u mogu6nost

realizaclje navedenih zamisli. Ali, praksa je, manje-viSe, verifikovalanjegovo prorodanstvo, i to ne samo u SSSR-u. Pored toga, dinjenica da jecitirani stav napisan u vreme kulminacije njegovog sukoba sa Staljinom"(diji su planeri veC bili predloZili da se industrija razvija na radun po-ljoprivrede) ukazuje da je Buharinov kritidki intelektualni duh, uvek usme-

ren protiv samovolje, sile i zloupotrebe vlasti, znaladki predosetio posledice

aktivnosti vedinske Staljinove nove levice.

Izmedu nekada5nje levice, na dijem je delu dugo bio Buharin, i po-menute nove levice postoji velika, su5tinska razlika. Prva je tezultirala izopredeljenja za revolucionarni rat 1918, kao opozicija Lenjinovim mirov-nim predlozima i skeptidnoj neodredenosti Trockog. Druga nikada nije nibila u opoziciji, vei na vlasti, a za svoju zvanidnu politiku uzela je Strumi-linovu parolu: ,,Nas ne ogranidavaju nikakvi zakoni".'^ Razlike proizlazei iz samog nadina revolucije nametnute ,,odozdo" i ,,odozgo", iz militari-zacije prema neprijatelju i militarizacije Partije, kao i fatalnih posledicapraktidne primene drugog nadina. Naime, Staljin je prvo prihvatio odrede-nje Geteove poetske dileme ,,vladati ili sluZiti" i primenio je u ekstremnosurovu, jednopartijsku diktaturu - nad proletarijatom.

U okviru razmatranja robno-novdanih odnosa, nezaobilazna je kon-cepcija radne snage, koja se u sovjetskoj ekonomskoj misli dvadesetihgodina izgradivala kao neSto prolazno, svojstveno kapitalizmu, i koja u

N. Buharin, Onekotorihvoprosah izpewoj tastiproel<taprogrammi K L,Kommunistiteskiintem ac i o na l, 3L -32 179?3, str. 35.

Prema: S. Cohen, op. cit, str.255.

50

51

socij alizmu postoj i isklj udivo zb o g pr elazno g karaktera tada5nj e ekono mi -

ke. Ali, razlidite klasne pozicije pojedinih ekonomista odredivale su njihovasuStinski razlifta shvatanja robnosti radne snage.

Na sopstveno pitanje ,,postoji li u nas ili ne u celoj priwedi prodajaradn-e snage kao robe?" PreobraZenski daje neodreden odgovor,,... i da, ine"." Istidudi da se radi o ekonomskim odnosima prelaznog perioda, s

ostacima kapitalistidke priwede, on smatra da se reprodukcija radne snage

odvija tako Sto se najmanje polovina prosednog radnidkog budZeta troSi nazadovoljenje lidnih potreba (i to prvenstveno na proiarode seljadkog porekla),odakle izvodi zakljudak da je reprodukcija radne snage tesno povezana s

robnom proizvodnjom. Radi se o elementarnoj greSci autora, jer se ne moZeiz robnog porekla Zivotnih namirnica izvoditi robnost radne snage, za diju sureprodukciju te namirnice neophodne. Dalje, PreobraZenski postojanje rob-nih svojstava radne snage povezuje s postojanjem radnidkih plata, smatrajuiida radna snaga nede biti roba kad se ukine kategorija radnidkih plata. Odigled-no je da on misli na naturalizovanu priwedu, tako da to jednostrano rezonova-nje ne predstavlja nikakvo otkriie.

U sovjetskoj ekonomskoj literaturi dvadesetih godina bilo je veomarazliditih tumadenja uzroka postojanja radne snage kao robe u prelaznomperioclu. LivSic kao uzrok navodi dak samo postojanje radnidke klase,s3

dok Nemanov uzrok nalazi u postojanju vrednosti Zivotnih sredstava, kojaje identidna s vreclno5du radne snage,'o Suprotne argumente navodili sumnogi ekonomski teoretidari. Lapidus i Ostrovitjanov polaze od dinjeniceda se desto pod jednom istom spoljaSnjom formom skrivaju sasvim drugiodnosi, pa prave razliku izmedu najamnog rada, gde radna snaga postajeroba, i kolektivnog rada u sovjetskoj privredi, gde radnik koji vlada sred-stvima za proizvodnju ,,ne moZe sam sebe eksploatisati, ni prodavati samomsebi svoju kolektivnu radnu snagu"." To je tipidan primer apstrahovanjadriave kao eksploatatora u socijalizmu, tj. poistovedivanja interesa driavei kolektivne radne snage zbog uzviSenih ciljeva socijalizma i stvaranjaprivida socijalistidke idile.

Uvodenje privrednog raduna (hozraSdota) avgusta 1921. u privredniZivot i razrada njegove teorije znafli su priznavanje niza ekonomskihkategorija koje su s njim u tesnoj vezi: vrednost, cena, dobit, interes, trZi5teitd. Samim tim, moZe se zakljuditi da se priznavalo i postojanje robneproizvodnje.

52 E. A. PreobraZenski, Nova ekonomika, Moskva, 7926,s|r.211.53 B. Liv(ic, Problema zarabotnoj plati v Sovjetskaj Ross4 Moslwa, 1923, str. 50.

54 A. Nemanov, Zaraboma plnta,l-enjingrad, 1928, str. 16-17.55 I. Lapidus, K. Ostrovitjanov , Polititeska ekonomija v svjazi s teoriej sovetskogo hozjajswa,

Moskva-Lenjingrad, 1930, str. 481-482.

i l;]rfiEr::::r-erti;

Ir Fu4Hr_-ffi.5tlfllii"ltn

"lel;:-:niiesiln-: u,a

-'.*"-i;i;,r\Bil:l',rerjC;,r.a**

:,,,Jm,ese

:rzi$me

rLr nu

5t.,:'irnkf,r J&

K:cI:onresciS>e'Xl-za;

rT-{iil:ilolm,a

'

plemsk

r

r|S,fr PEumlent;':r

-rrh,3rt:lAi*.11

srrhZxro

-<i ?-: rI

-<i :r!.\-

28

U sovjetskoj ekonomskoj literaturi nagla5ava se Lenjinov doprinosu formiranju teorijskih i praktidnih principa privrednog raduna kao metoda

upravljanja socijalistidkom proizvodnjom. SuStinu priwednog raduna Irnjinje povezivao s NEP-om, ekonomskim upravljanjem priwedom, obezbediva-

njem samoflnansiranja i rentabilnosti proizvodnje putem materijalne zainte-

resovanosti i odgovornosti.

Jedno od glavnih pitanja i dilema vezanihzateoriju privrednog raduna

dvadesetih godina bilo je pitanje odnosa plana i privrednog raduna, odno-sno plana i vrednosnih kategorija.

Trockisti su istupali protiv privrednog raduna samim protivlieniemmaterijalnom stimulisanju, koje je hozraSdot podrazumevao, a koje je po

njima ostatak burZoaskih odnosa. Levi komunisti, predvodeni Buharinom,preuvelidavali su ulogu neekonomske prinude i insistirali na naturalizacijiprivrede, u kojoj nema mesta privrednom radunu. BurZoaski ekonomisti(Cajanov, Kondratjev, Smilga i dr.) zalagali su se za tamoi privrednograduna, verujudi da Ce on i NEP voditi u povratak na stare, kapitalistidkeodnose. Da bi odagnao sumnje i dileme i pokazao da se ne radi o afirmacijitrZiSne stihije, niti o iskljudivosti plana i privrednog raduna, Lenjin je upismu KrZiZanovskom, novembra 192I, objasnio da ,,nova ekonomska

politika ne menja jedinstveni drZavni privredni qlan i ne izlaziiz njegovih

okvira, vei menja na(in za njegovo ostvarenje".'"

Kori5denje robno-novdanih odnosa i trgovine unutar socijalistidkogsektora objaSnjavalo se neophodnoSdu uspostavljanja privrednih veza snesocijalistidkim sektorom privrede, pri demu se nagla5avalo da novi

sadrLaj tih odnosa u socijalizmu nije spojiv sa zastarelim formama pri-vredivanja. U tom smislu smatralo se da,,treba razlikovati formu i su5tinu,

forma ostaje, suStina-se menja. Stare vrednosne forme ispunjene su novim,planskim sadrZajem."

Formalistidko odvajanje robnih oblika od sadrZaja proizvodnih od-nosa prelaznog perioda o5tro su kritikovali mnogi ekonomisti, a posebno

Butajev, koji je smatrao da su ,,forme ispoljavanja proizvodnih odnosa u

prelaznom periodu robno-novdane, vrednosne", ali da to ne znadi da one

,,obavezno moraju biti kapitalistidke i da sluZe^oblicima ispoljavanja po

svojoj suStini dijimetralno suprotnih odnosa".ss

Smilga je takode uodavao specifidan karakter privrednog raduna s

obzirom na njegova ogranidena svojstva u pogledu podsticanja stihijnerobne privrede. ObjaSnjavajuCi da privredni radun znadi postizanje mak-

56 Prema: D. K. Trifonov, L. D. Sirokorod, red., ..., str.217.

57 Vesmik KommunistiCeskoj akadnnii,1411926, str. 58.

58 K. Butajev, Kvop rosu o postanovke teoretiCeskih problempetehodnoi ekonomiki,Boljievik,811928. srr.39.

29

simalnih efekata s minimalnim tro5kovima, smatrao je da to, prevedenona jezik teorijske ekonomije, predstavlja ,,uspostavljanje delovanja zakonavrednosti s nizom ogranidenja, koja proizlaze iz specifidnosti privredeSovjetskog Saveza".5f

Postavljalo se, naravno, pitanje granica delovanja zakona vrednosti,odnosno granica samostalnosti preduzeia koje posluje na nadelu privred-nog raduna. Mnogi autori, i pored navedenog decidiranog Lenjinovogobjasnjenja, tretirali su privredni radun kao neogranidenu samostalnostpreduze(a, koja vodi u trZi5nu stihiju. To rezonovanje navodilo je napogreSan zakljudak o nespojivosti planskog nadela i privrednog raduna. Utom stilu Svjaticki je pisao da prelazom na privredni radun sva preduzeca,,podinju samostalno Ziveri, sve im je prepuSteno na volju... podleZu isk-ljudivom uricaju rrZi5ta".ou Slidno mi5ljenje zastupa i Vajsbrod: u podetkuNEP-a plan i privredni radun iskljudivali su jedan drugog, a ovaj drugipojavljivao se kao specifidan oblik korisienjatrzisne srihije, odnosno kao,,cena odstupanja od opSteprivrednog plana".

I posle Lenjinove smrti veiina ekonomista zastupala je njegove sta-vove. Tako je Miljutin isticao da upravo plansko nadelo regulisanja pri-vrede u uslovima NEP-a diktira neophodnost jadanja privrednesamostalnosti.62 Fedorovid je poku5auuo du utvrdi gianice"privredne sa-mostalnosti koje omogudavaju normalno funkcionisanje proizvodnog pro-cesa, pri demu se zalagao za kombinovanje planskog i samostalnogrukovodenja, koje se sastoji u utvrdivanju proizvodnog i finansijskog planai kontroli njihovog izvrsenja. u pogledu dobiti koju ostvaruje preduzecekoje posluje na nadelu privrednog raduna, Fedorovidje predlagao da seona deli na deo koji ostaje u preduzeiu koji se preliva u dohodak privrede.63

Da bi negirali slidnosti privrednog raduna s kapitalistidkim komerci-jalnim radunom, neki autori razlikovali su ih ne samo sa svojinskog aspektanego i prema ciljnoj funkciji ostvarivanja dobiti, i to u smislu da privredniradun nema za cilj ostvarenje dobiti. Tako je, na primer, Ginzburg smatraoda je kategorija dobiti od sporednogzna(ajazapreduze(e koje posluje naprincipima privrednog raduna.o* suprotno misljenje imao je Daskovski:,,LJ svakom druStvu, ukljudujudi i socijalistidko, dobit mora postojati, iertamo gde nema akumulacije nema ni razvoja proizvodnih snaga...6s isti

dlltrfr I:;hrlrtriko,mro*

F{m4trlmuqictrhu ctlo

&itmilromorera$

3" Dish

PI

p'rrtticktr 0bu-<lorin

lrgnr.ttizmmpr"xlulie omcl-.bmt-rrfidtrMlr"rhlelhrezrFuprert*i-nmirsreDen

torriFlKrfizlradltnrprobbrztralan\-ltegd

T'ttrbe r

sut$,eh_proEtrorbe ,

p"rcnlei-skusn'su odn

59 T. smilga, Pjat let novoj ekanomiceskoj politiki, planovo hozjajswo,3l1g26,str. 52-53.60 N. V. Svjaticki, organizacija rossijskoj gosutlarswennoj promiilenosri Moslwa, 1924, str.

9.

61 Planovo hozjajswo,417930, str. 152.62 vMiljutin,ohozjajswannompolozeniioosnonihzadacnaJejpolitikivgorodciderevne,

Moslora. 7926. str.36.63 M. M. Fedorovi\ Oderki po organizacii promiilennosti, Moskva, 1926, str.36.64 A. M. Ginzburg,EkonomijaprorniJlennostil, Moskva-Lenjingrad,1925,str.2Z4.65 I. K. DaSkovski, Rinok i cma v sowemmnom hozjajsue, Harkov, 1925, str. Z03. m 5.(

30

autor ipak je naglaSavao da se u socijalizmu menjaju socijalno-ekonomskisadrZaj i karakter dobiti. Problem robnosti u socijalizmu bio je i ostaokontroverzan, jer su se prema tom par excellence naudnom ekonomskompitanju autori decenijama razlidito odnosili, bez obzira Sto je preovladalomi5ljenje o neophodnosti kori{ienja robno-novdanih odnosa u socijalizmu, ibezobzira koliko nerealno i utopistidki izgledalo zagoraranje naturalizacije tihodnosa. To pitanje znadajno je posebno s aspekta neistraZenosti zakona robneproiarodnje u socijalizmu, oblika njihovog ispoljavanja, dometa delovanja, in-terakcije s planiranjem itd. Praksa ubedljivo potwduje navedene zakljudke.

3. Diskusija o planiranju u socijalizmu

Plansko nadelo je od prvih dana uspostavljanja sovjetske drZave imalopraktidan zadatak da zameni robno-novdanu privredu, a bilo je priznato ikao objektivni ekonomski zakon u uslovima socijalistidke proizvodnje. Uuslovima vlasti proletarijata planiranje se teorijski, politidki, ideoloSki iorganizaciono nametalo kao kljudno preimudstvo socijalizma nad kapita-lizmom, kao put razvoja socijalizma i nadin upravljanja dru5tvenom re-produkcijom. Nova ekonomska politika aktivirala je trZiSne odnose, dimeje omogudeno postojanje dva genetski razlifIa sektora - socijalistidkog irobno-kapitalistidkog, kako su to tumadili sovjetski ekonomisti, Sto jeonemogu6avalo uspostavljanje jedinstvene planske organizacije. Me<Iu

problemima koji su imali kljudni znahj za sprovodenje ekonomskog preo-bralaja posebno mesto zauzimaju pitanja planiranja, kao vaZne polugeupravljanja i ruzvoja narodne privrede SSSR-a. Odredivanje pravilnogodnosa plana i trZi5ta bilo je od vitalnog zna(aja,jer je trebalo ogranidavatistepen robnosti sovjetske priwede, odnosno stihiju trZiSnih odnosa. Lenjinoveteorijske temelje socijalistidkog planiranja dalje su razradivali Strumilin,KrZiZanovski, Kricman, I-arin i dr., koji plan posmatraju kao direktivu, za

razliku od Groman-Bazarove verzije plana-prognoze. Za ran ojmetodolo5kihproblema planiranja posebno je zasluZan Strumilin, koji je razradivao idejeizbalansirane metode planiranja, kontrolnih brojeva, realnog, celovitog iviSegodi5njeg plana, itd.

Teorija planiranja u SSSR-u stvarala se u uslovima zao5trene klasneborbe i postojanja mnogih pravaca ekonomske misli, koje je karakterisaosubjektivizam. U tom svetlu treba posmatrati Strumilinove izjave da je,,proces planiranja u naSim uslovima - prvenstveno proces zaoStrene klasneborbe za socijalizam" i,,naSa borba za plan protiv burZoaskog uticaja...provladi se kao crvena nit kroz sve na5e metodoloSke diskusije i praktidnaiskustva prvih godina u oblasti planiranja".oo BurZoaski ekonomisti upornosu odricali moguinost planiranja u socijalizmu, verujuCi u neophodnost

66 S. G. Strumilin, Na planovom fronte, Moskva, 1957, str. 249-252.

JI

uvoza stranog kapitala i denacionalizaciju sredstava za proizvodnju. Troc-kisti su zadatak planiranja videli u neekvivalentnoj razmeni izmedu grada

i sela, koja je osnova ,,zakona prvobitne socijalistidke akumulacije" Preo-

braZenskog. S druge strane Buharin je dokazivao da se raspodela rada i

sredstava za proizvodnju u svim druStveno-ekonomskim formacijama re-

guli5e ,,zakonom radnih utro5aka", pa se zadatak planiranja sastoji u stvara-

nju uslova za normalno delovanje tog zakona. Menj5evici, s Bazarovom iGromanom na delu, umesto planiranja kao regulator predlagali su delova-

nje trZi5ne stihije, u kojoj je, po njihovom mi5ljenju, jedino mogude trZiSno

planiranje. Kalinikov i Neopihanov zagovarali su metod ekstrapoliranja u

planiranju. SuStina menj5evidke filozofije vezane za planiranje bila je da

se oclbaci teza o planiranju kao specifidnoj osobini socijalizma.

Razlidita shvatanja ekonomske uloge i prirode planiranja Maksimovidsvrstava u tri grupe: a) genetidka, koja se zasnivaju na ekonomskom de-

terminizmu i koja plansku politiku svode na analizu predvidanja, uz isk-ljudivanje bilo kog oblika uticaja driave na ekonomske zakone; b)teleolo5ka, koja polaze od teze da je nuZno i ekonomski opravdano u

socijalizmu utvrditi ciljeve planiranja i sredstva ,za njihovo ostvarenje; c)

pojedinadna kompromisna teorijska shvatanja.o' Isti autor konstatuje da

je genetskim i teleoloSkim shvatanjima zapodela praktidna i teorijska ra-

sprava o ulozi i mestu delovanja zakona vrednosti i karakteru socijalistidkerobne proizvodnje koja se odvija u planskim okvirima.

I porecl ditave lepeze shvatanja delovanja zakona vrednosti u socija-

lizmu, ona su se kretala u ekstremnim granicama, od potpunog priznavanja

do potpune negacije njegovog postojanja i delovanja. Povoljna liberalnaklima dvadesetih godina omogu6ila je tanoi teorijske ekonomske misli otom pilanju.

Debati o socijalistidkom planiranju ton je davao upravo sukob izmedugenetskog i teleoloskog pristupa planiranju, odnosno izmedu genetskog

shvatanja da sredstva odreduju ciljeve i teleoloSkog da ciljevi odreduju sred-

swa. Razvoj sovjetske privrede demantovao je genetska shvatanja i drastidno

primenio teleolosku tiraniju ciljeva, s poznatim rezultatima u praksi.

Planiranje je dvadesetih godina imalo konkretan cilj - stabilizacijusovjetske privrede. TraZio se odgovor na pitanje koliko plan moZe pomodiu savladavanju privredne krize. Drugim redima, moZe li plan biti efikasan

privredni regulator, moZe li ograniditi delovanje zakona vrednosti i vre-menom ga potpuno zameniti? Odgovori na ta pitanja doveli su do razliditihshvatanja, koja su i5la iz jedne krajnosti u drugu. Glorifikovanje planiranjai nerealna tumadenja pojedinih autora da ve6 samo postojanje plana, ma

6'7 I. Maksimovid, 2. YutaSit, red., Polititka ekonomija socijalizna,Rad, Beograd, 1966, str.38-39.

L:*L:tr

l"r8 pl:,&m psmo I

I

:le *hIlttlogu

d.rig*:I Sl€tflrar-l u

IIC€treBr0ril1"moie Jur:*--nftmteue

2irerizftdcttre5une-rt\ed

Oefatl-istitS

$lsFri\TtmoirmO!ro

lln"Ilrf,

prDtimai:rr,a:La

trffSt

put sl

ktrmtceLisl

I

tlffifi

D}

nQ

3L

kakav on bio, automatski obezbeduje uspeh kyitikovao je Sokolnikov: ,,...loS plan niSta drugo sem poraza ne moZe doneti... uobrazili smo da plan,sam po sebi, suprotstavljen stihiji, obeiava neka visoka dostignuda. postalismo Zrtva loSih planova."oo

Razradujudi probleme plana i ravnoteZe u sovjetskoj privredi Jurovskije ukazivao na nerealnost planskih kontrolnih brojeva, zbog dega oni nemogu biti sredstvo za rukovodenje privredom. Navodeii da se sektordrZavne privrede nalazi u trojakom okruZenju - potroSadkom, seljadkomi svetskom, on je smatrao da se u prva dva okruZenja ne moZe upravljatikao u drZavnom sektoru, nego se moZe usmeravati i predvidati, dok se utreiem okruZenju sve svodi na predvidanie."" Za obezbedenje proSirenereprodukcije sektora drZavne privrede potrebno je osigurati dinamidkuravnoteZu u njemu samom, kao i izmedu njega i ditavog okruZenja. Takoje Jurovski do5ao do tada aktuelnog pitanja: da li je potrebna ravnoteLasovjetskog privrednog sistema koji se sastoji od veoma raznovrsnih ele-menata? Citirajuei Buharinovu tezu da ,,izNan ravnoteie dru5tvo ne moZeiiveli" , zalagao se za neophodnost ravnoteZe: ,,kontrolni brojevi moraj u . . .

zadovoljiti dva glavna zahteva: a) moraju dati pregled onih privrednihresursa na koje se moZe oslanjati pro5irena reprodukcija, i b) moraj_qobezbediti oduvanje ili obnovu dinamidke ravnoteZe privrednog sistema... 'u

Jurovski je kritikovao stavove PreobraZenskog u vezi s istovremenimdelovanjem dva regulatora u sovjetskoj privredi (zakona prvobitne socija-listidke akumulacije i zakona vrednosti), ali se slagao s dinjenicom dasovjetski privredni sistem nosi sva obeleZja meSovite ravnoteZe i planskeprivrede, u kojoj driava moZe sve kao monopolist, ,,ali samo jedno nemoie: iza(i iz sfere delovanja zakona vrednosti", jer planski elementi nemogu potpuno potisnuti niti likvidirati robnu privredu. Z,alim on objek-tivno rezonuje da drZava mora poStovati zakon vrednosti, jer ako podeprotiv njega doLive1e udare koji 6e je primorati da ga uvaZava. MedusobnouvaZavanje i interakcija plana i trZiSta jesu neminovnost, jer planska pri-vreda samo tako ,,moZe u vrlo Sirokim granicama vladati trZiStem, tj. natrZiStu... sprovoditi svoje zadatke". "

Strumilin je idejni tvorac teleolo5kog planiranja i on mu je trasiraoput sledeeom izjavom: ,,S obzirom na to da svaki plan predstavlja odredenukombinaciju elemenata predvidanja objektivno neizbeinog i projekcijecelishodnog, s tadke gledi5ta naSih socijalno-klasnih teZnji, u godi5njim

68 G. J. Sokolnikov, Jesmji zastoji i problemi piwednog ranoja, Marksizam u weru,9-10l1983, str. 70.

69 L. Jurovski, o problanu plana i rawoteze u sovjetskom piwednom sistetnu, Marksizam usveru. 9-1017983, srr. 125.

7A Ibid.,sIr.12'7.77 lbid,slr.76]

J-)

planovima prvenstvo ima predvidanje, a u dugorodnom - direktive."72 Ukritici svog teorijskog i klasnog protivnika Strumilina, burZoaski ekono-mist Kondratjev isticao je da razuman plan i njegovo ostvarenje zavise odrealnosti i razuma privrednih vlasti koje ga donose, jer u suprotnomplaniranje nema smisla. On tumadi citirane Strumilinove stavove i kao dapredoseda ono Sto Ce se kroz nekoliko godina i dogoditi: ,,Stvar je u tomeSto njegovu (Strumilinovu - prim. V. D.) napred navedenu predstavu oplanu, po kojoj planneizbeLno sadrZi kako elemente predvidanja, tako ielemente zadataka i direktiva, vrlo brzo potiskuje druga predstava, su5tin-ski razlidita... To znadi da on kida nit izmedu svojih projekcija i stvarnosti.Odatle samo jedan, i to nweliki korak, vodi do izrade potpuno proizvoljnihplanskih konstrukcija".'' U daljem tekstu Kondratjev formuliSe joS jednumogudnost: ,,Jasno je iz navedenog da analizirano drugo shvatanje plana,koje u planovima istide samo elemente direktiva... moZe lako postatiosnova za opadanje interesa prema realnosti, oslvarljivosti tih direktiva iprojekata."Ta

OdgovarajuCi Kondratjevu, Strumilin prihvata ponudeni recept,,preuzimanja na sebe" organizacije i mera planske direktive, uz izgovorda je proletarijat skupom cenom (kwlju i herojstvom) ,,osvojio moguinostcla slobodno pretvara svoju volju u akciju"./) Ukazujudi na stvarnostdruStvenih odnosa koja se zove diktatura proletarijata, Strumilin ved tadapreti oStricom na koju ie se kasnije mnogi porezati (izmedu ostalih, tra-gidno je zavrSio i Kondratjev): podseia da je formula NEP-a (trZiSte plusplan) omogudila da se trZiSte oslobodi stihije i uvede u ,,odredene" okvire,i stavlja do znanja da linija industrijalizacije nema alternativu, a da Ce planbiti u funkciji ostvarenja tog cilja, bez obzira Sto mnogi ,,epigoni narod-njaStva" ne prihvataju politiku industrijalizacije.

Poznato je da je forsirana industrijalizacija, kao osnovni planski cilj,kalkulisala samo upotrebnim vrednostima, i da su planeri po svom na-hodenju odredivali sve proporcije, pa i fond plata. Tako se zakon I'rednostiukazima i politidkim dekretima eliminisao iz Livota tada ve6 dirigovaneprivrede. Uostalom, podsetimo se da jo5 Buharin u svojoj Ekonomiciprelaznog perioda ukazivao na moguinost ,,prividnog oblika", kada cenane odgovara vrednosti robe (,,kada se cena ne oslanja na vrednosni odnos")prognoziraju1i da & se ta mogudnost, taj ,,sludaj prividnog oblika nuZnopribliZiti tipidnom sludaju".'o Tako su subjektivizam i voluntarizam na

72 S. G. Strumilin, K perspel<tivnoj pjatiletke Gosplana 1926-1930131, Planovo hozjajsno,311927, str.21.N. D. Kondratjev, Kritidke primedbe na planu razvitka piwede, Marksizam u wetu,9-7011983, str. 189.

Ibid., str.1-90.S. G. Strumilin,In&.rstrijalizacr'ta SSSR-a i epigoni narodnjalna, Marksizam u sveh',9-1011983, sIr.233.N. Buharin, Onekotorihvoprosah... str. 110.

t-)

7475

76

rel-ftn rrn',anStestihifim.

5erplanirerograxdahmisinei dalje ugulatoraakumubsom tatnu koFnprimenrobr'aaon&z n'adii trarn eperiod- r

UIrazmoldsamo pucx1 njft

tr

na r&n!o

Jdf6pnroirje zaguvnjegor'[LParui.,$a u

komuuizSEP-a- i

\aje u stelscbonn-.radnidhetatuflr Fda uspcjakobia*u pra.tsikruEe m

-r- lfi

-3 FrEft-9 rhd".

J+

velika vraia u51i u privrednu svakodnevieu. a apologetika r-r fa'lrifska eko",{lornska ,,istraZivanja". Cbjektivrre eki-,nomst<e zakonitosti pr*glad;rv:lju .irsfihijorn, koju rnoie ograniJiti i r:kinuli sarno planiraili*.

hlasuprot va'Jini a.pctogetsi{l srilfln,tisaniii ekon<lrrrista, ksjl rJlis"vpql

planiranje progla5avaiu za. rr,rivredni rcguiatr:r pan exeelienee, hojr ni1.:

ograniden nikakr,'ine o'biek{ivnine ckonomskirn zakonima, pojedini ekoni---mist.i" na nrirner 13erin, Fs.57is, ldarjeidin, R*:lin i eielimidnc Freobra.icnski.l dal.ie uscrno ins.isti aiu na pr-irnenr zakr-rna vrerinosti kat'a osnovnogi re-guiato,r.a privredlvania, koi! odrerluje kako privatnu, tako i soeiialistidkuakumuiaciju. F*red naveileni,{i ekonomskih teonetifara. Butaierz i h4endei-son tawcde dokazuiu rjla zakon. vr*dnostl rieiuje i u socijalistidkorn sekt'-rru,r.r kojer:i, po .tMendeisonovorri n-riXiienju, ,,rzreclnosi predstavlia osnovu zaurirn*nu privreC.nih re5*nia"" lio to13 zakljudka auior cls]lazi anatrizonrcbrazcvanja cerra u soeiialistidkorn sektoru, u kojcm on zapaia rieir:vrnieeiva raziidrta, ani tesno p&vezarra zakoria; zakona vrecinosti i zakona ponudei irainje, pri.Jemu ,,zakor vrerinosti o'o1a$niava nivo-ecna z.akra(i iii itrriii*enrsd, a zakon ponurle i trainje - koiebanjr: rcFe'.'.'

U kontekstu navedenrft shvatanja, l ronih ko;'a slede, znadaino 1e

raznantriti lcleje {-ava Davietovida tsnon5tajna --i.'roe}<og, jer sur one hiia nesarnc' p$toi{azi koje su cirugi aution l zvanlina poiiLika koristiii vec su ner',.:

erd n!ih presurirro crticaie n* elalji nazvoj socijaiizrna u SSSF.-rr, a tahrtue :na ra?\i*:! ekonornske misii.

Ja$ dok su l'anija i rnlarta sovietska arlava bili kruto ve:la.ili zil' [?t-;i.1,

itomunizarn, vi5e od gcdini.r "liaina i:)re ncg* 5ic ie prihvaderr ldEF, "I'rociri

ie zagovarao nadeia na kclrnea ir l{F;.Ir ul.cmelt'eru. To se mole vicieii iznjetcvrn rzjava Po'ltoiiq,. " - kd.ia ie l.,El nr;hvadetr" Tro'-'jir, x(!j- ";Fartija nateraia ria napust-: naver.!.ene neoc,vske icie;e, soas otl zala raintig&;omunizma vidi r: *eiienoj ra.rtrrro1 disciulini. Ta irteja je, za razliku or! ijelel{Eif-a. zfiatno eiuZe koriSdena.

lra nodeiku, svcjr lia;'iiere Tloeki je napisa* cila .,radnidka hnasa, r*i:je u. siaq,1^n provaciitl ciikral.uru na.d eirugrvor,r,, nede rrpeti clikta[urur n:lsohoir"." U'brz,a ori shveta aa ja lbio u zahlurll, da je glorifileovao mcfii'aeiniiiEe i<lase, jei se Gna ploilazaia nesposobn.rrn da sarna sprrcvsdi dik-faiinlru nroietarijata. Zatc'' lnareki progla{ava ,,isroriiskiln pravofti" Fartiieri* r.lspastavr pokiovi'ceilstvc nad oroie[arr,iatoe."-* i nad eeiim einiSrvc.m. Cvajakcbinske rd.eia vladavinl nanjine rra,"l vedinorn sve ie se viSe sprovorSitiu praksi sovrretske d"r"a.a"re, i ro sa zakonornern*m {endeneijorn suia.,zania,kr""cga. manjine: s Fariije se riiast prenositra na plartijsku organizaciju, s ni:

i7 A. I\'iendrlsan, lrlatsr:,aii it. izr;ir:n:iu rcnoabrantiuldih faktorov, GOSIZD,AI-, MosL--r'a,192,3, st-r:" 1-'t.

Frer:a: L Deutsrier, Ircc,ti, Il \.nj". Rczcn.:iani proroii,Liber, Zagretr, i9'15, str. 3?:.8

79

illtl

t.

-i:)

na Centralni komitet, da bi konadno njegovu ulogu preuzeo diktator, kojije tu Sansu dugo dekao pripremaju6i teren na tudim idejama (ponajviSeidejama Trockog i Buharina, koje je kasnije fizidki likvidirao, uz prethodnoidejno-politidku i teorijsku degradaciju).

Nakon prvih uspeha NEP-a, Trocki je ukazivao na neravnoteZu pri-vatnog i socijalistidkog sektora privrede i predlagao kao izlaz ubrzanjetempa industrijalizacije. Takode je insistirao i na potrebi sve ve6eg ko-riSienja planiranja i dono5enja jedinstvenog plana, u cilju uravnotelenjaprivrede i kontrolisanja trZiSne stihije. Ali, tada su ubedivanja Trockogbila neuverljiva, Sto se moZe objasniti slededim razlozima: prvo, joS su bilau sveZem i ruZnom sedanju zla ratnog komunizma i potpuno planiraneprivrede i, drugo, bilo je miSljenja da planiranje moZe biti uspe5no samou visokorazvijenoj i centralizovanoj privredi (iako se nije poricala potrebaizrade dugorodnog plana).

Pored planiranja, kao glavnu ekonomsku ideju Trocki 1922. iznosistav o,,prvobitnoj socijalistidkoj akumulaciji", prilagodavaju6i poznatuMarksovu ideju socijalistidkim uslovima nerazvijene zdmlje,od kojih istidedruStvenu svojinu kao bitnu razliku i uslov uspeha. U skladu s navedenimshvatanjima, on je uporno insistirao da se Partija prihvati privredne arbi-Iraie i, svakako, sprovodenja prvobitne socijalistidke akumulacije.

Iako je poznatiji po svojoj teoriji tzv. permanentne revolucije, kojaje odraz njegovog uverenja da je Oktobarska revolucija otvorila erumedunarodnih revolucija, njegov izraz ,,makaze cena" ubrzo je postaoomiljen kod ekonomista celog sveta. Naime, on je smatrao da se neskladizmedu dva sektora privrede odraiava u tzv. makazama cena koje se otva-raju izmedu visokih cena industrijskih proizvoda i niskih cena po-ljoprivrednih proizvoda. Po$to seljaci nisu imali sredstava da kupe skupuindustrijsku robu, a ni motiva da jeftino prodaju svoje proizvode, makazecena pretile su da,,prereZu" privredneyeze od vitalnog interesa iznahja- yeze izmedu grada i sela, dime bi se uniStio i savez radnika i seljaka.

Da bi se izbegli navedeni problemi, Trocki je predloZio zatvaranje tihmakaza sniZenjem cena industrijskih proizvoda, a preduslovi za to jesuracionalizacija, modernizacija i koncentracija industrije, uz paralelno spro-vodenje planiranja. Planiranje je zanjega bio nadin intervencije i kontrolena trZi5tu, o demu svedodi njegova izjava na Dvanaestom kongresu RKP(b):,,S vremenom iemo proSiriti plani*nje na ditavo podrudje trZiSta i na tajnadin apsorbovati i ukinuti trZi5re."o'I tu njegovu ideju.Staljin je iskoristio,iako se u podetku protivio planiranju i podrZavao NEP, da bi 1928, zboguvodenja sveobuhvatnog planiranja, ukinuo privatnu trgovinu i privatnusvojinu na zemlju.

80 1Did, II knj., str.68.

Ideno6t i ['e

{iro F rFouebelogle p{

indrxsfi[ulaga$e

tsu.l

nameu!tstrfliski 1seoshqgporciF ia ne radlerica- ts

renciie u

clel'cnenjda je por

-Bognfisi4edmad

momek qirostao srur-kle*fida". . slrpXanireaiuafumapnolntnuraiartcija mljoprirrt0snol"mo

Nerbez kriarredmru

1

iztegnznolu knn0tdididogadaFsuPemenplaniram

51 ^FfalliS: PrEn

Ideja planiranja obedavala je velike prednosti: ekonomsku racional-nost i ravnoteZu privrede, kao i prednosti nad kapitalistiCkim sistemom(Sto je moZda bilo i najvaZnije u odima svakog bolj5evika u to vreme).Potreba planiranja nije bila sporna, ali su bili nepoznati nadin i metodo-logija planiranja, njegov obuhvat itd. 7-ato se jedinsweni plan ranojaindustrije nametao kao adut levice i kao nadin da se izvr5i ekstenzivnoulaganje u razvoj te5ke industrije.

Buharin je imao krajnje negativan stav prema ideji generalnog plananametnutog od strane driave. Za njega je posebno bio nezamisliv indu-strijski plan, koji ne raduna na trZi5ne zakone, kao ni na ponudu i traZnjuseoskog sektora. On je verovao da planiranje podinje odrZavanjem pro-porcija i uspostavljanjem korelacije izmedu drZavnog i privatnog sektora,a ne razbijanjem tih proporcija, koje je po njegovom miSljenju zagovaralalevica. Buharin je sasvim potcenjivao potrebu i mogudnost drZavne inter-vencije u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, verujudi viSe u trZiSnodelovanje. Uskoro je praksa ubedljivo demantovala Buharina i pokazalada je potcenjivanje drZave bila njegova iluzija, kao i njegov poklid seljacima

,,Bogatite se!", u kojem je bilo sadrZano njegovo odekivanje da Ce se

izjednaditi imudni, srednji i siromaSni seljaci.

IdeoloSki privladnoj ideji planiranja nije odoleo ni Buharin, koji jeuvek izjednadavao socijalizam s planskom priwedom. Ipak, do kraja jeostao suzdrZan u pogledu vere u prednosti sveobuhvatnog planiranja,uvidev5i navreme da neki boljSevici ,,misle dg planski razvoj priwedezna(ida... svako moZe raditi Sto mu se svida".o' Njegovo shvatanje realnogplaniranja zasnivalo se na: a) realno dostiZnim brojevima, koji Ce seizradunati naudnim i statistidkim metodama; b) planskim ciljevima kaoaproksimaciji, fleksibilnom orijentiru, a ne nametnutoj obavezi koja neuvaZava stvarne Zivotne uslove; c) oduvanju osnovnih ekonomskih propor-'cija

zemlje i priwede (izmectu lake i te$ke industrije, industriji i po-ljoprivrede, izradunate proizvodnje i predvidene potroSnje i sl.) kaoosnovnoj razvojnoj filozofiji svakog plana.

Navedeno shvatanje Buharin je dopunjavao uverenjem da se razvojbez krize moZe osigurati samo tako ako se planski brojevi za svaku pri-vrednu granu postave u funkciju stvaranja robnih i novdanih rezervi iizbegavanja taneanitr nesrazmera i uskih grla.8z Sve to ukazuje da je onsvoju koncepciju plana gradio na uravnoteZenom rastu i privrednoj rav-noteZi dinamidnog tipa, na uvaZavanju elemenata nepredvidivih, spontanihdogattaja koje treba da apsorbuje elastidni plan, kao i na izbegavanjusupercentralizacije i njoj odgovarajuie superbirokratizaaje u procesuplaniranja, koje dovode do,,organizovane dezorganizacije". Odredujudi

Prav d.a, 30. 9. l9?3, str. 2-3.

Prema: S. Cohen, op. ciL, str. 239 -240.

8t82

granice centralizaciji i birokratizaciji, zagovarajudi relatiynu samostalnost po-dredene periferije od centra, Buharin jesam sebi odredio ganicu karijere i fivota.

I PreobraZenski i Buharin smatrali su da su kategorije politidke eko-nomije istorijski ogranidene, a da je zakon vrednosti obeleZje kapitalistidkeprivrede. Obojica su prihvatili, kao i svi boljSevici, industrijalizaciju kaojedan od najvaZnijih partijskih ciljeva, a slagali su se da industrijalizacijatreba da se oslanja prvenstveno na unutra5nje rezerve. Ali, izmedu njih jebilo i suStinskih neslaganja, prvenstveno u pogledu metoda i ogranidenjatransfera sredstava iz poljoprivrede u drZavni sektor. Ta su neslaganja doSlado punog izraLaja pri odgovoru na pitanje: koji Ce zakon u socijalizmudoii umesto zakonavrednosti kao glavni regulator privrede? PreobraZen-ski je formulisao teoriju dva regulatora, zakona socijalistidke akumulacije(koji vlada u druStvenom sektoru) i zakona vrednosti (koji preovladava uprivatnom sektoru). Buharin je formulisao zakon srazmernih radnihutroSaka, koji, po njemu, upravlja i u drZavnom i u privatnom sektoru.

3. 1 . Kondratj evlj ev a koncepcij a planiranj a

UvaZavajudi objektivne poslerevolucionarne uslove, s nacionalizova-nom svojinom (zemlja i najveii deo industrije, transporta, banaka i trgo-vine), Kondratjev je isticao da je drZava u mogu6nosti da metodomplaniranja odludujude utide na ukupne privredne tokove (druStvenog iprivatnog sektora). Pored teorijskih istraZivanja, on je direktno udestvovaou sastavljanju prvih planova. Kao direktor Konjunkturnog instituta radioje sa saradnicima na stvaranju makroekonomske teorije planiranja iprognoziranja.

Sredinom dvadesetih godina u sovjetskoj ekonomskoj misli iskrista-lisala su se dva pristupa planiranju: genetidki, koji se zasnivao na ekstra-polaciji aktuelnih osnovnih trendova ekonomskog ranoja, i teleolo5ki,koji je unapred zadavao planske zadatke, a tek kasnije traiio nadinenjihovog.ostvarenja. Kondratjev se zalagao za uvalavanje obe navedenemetode."'

IstraZujudi postojede objektivne karakteristike i tendencije trZiSneekonomije koje su se ispoljavale u praksi, smatrao je da trZiSte nije simbolstihijnosti veC vezivni element nacionalizovanog, kooperativnog i privat-nog sektora, kao i znadajan izvor informacija za privrednike. Namenu planapovezivao je s obezbectenjem brZeg tempa rasta proizvodnih snaga iuspostavljanjem izbalansiranog rasta proizvodnje.

83 N. D. Kondratjev, Problemi ekonomiEeskoj d.inarniki, Ekonomika, Moskva, 1989, str.38-39.

kiapr?d+rphtum pi:rtiir I

mrrorHi

IEpo KcFffipunoFeffidEt"F$rroEleroFh

hK*qrdry*r[ |&hdFGilIF

nrhflr prpdleEbc.!rdtrfftbFtirnihFrszcf,fr

E{ J-V-

38

Koncepclia paralelnog uvaZavanja planskog i triisnog nadeta pogodnaje, lo Konclraljevljevoffl mi5ljenju, za sve scktore ekonorraije, ,t p.r-omena

;lrradaja nekog oei tih nadeia zavisi oct wste sektora koji se pojavljuje i<ao ohjei{tplaniranja" i{a pnmer, u sfbri poljoprivrede, koja se tada ugiavnorn zasnlval:lna privalno,l svojini seljaka, neophodna je don'linacija metoda indirektnoginticaja trii$ta, dok plan [u imr prvenstveno genetidki karakter. Suprotn.-:tilme, u nacionalizovanaj industriji, eiom<:nti svesnog uticaje [neba ela iiudE"i

oelludujudi, a samim tim i znadaj primene teXeolo5kog planiranja.

Naudno plailiranje i njegovo istinsko sprovodenje u Zivor mogufe .!;,po K.onciratjevljevofli'r rili$ijen.ju, sarno ur, uvaiavanje reaine siiuacije, ob-

iei{tivnih trii3nih zakona, i uz teinju uravnoteienja ponude i trainje I

postojanos{i novdanog cbrta. Vainu ulogu u cbezbedivanju realnostiplaniranja on je priciavao ekonornskirn prognozama. Proiivio se suvi5norndetaijisanju perspektivnih pianova i feti5iziranju brejeva, koji bi vodilisamcciljnosii planiran;'a. S tih pozicija Kondratjev je kritikovao prvobitiliprojekt petogortiSnjeg piana trq26-1931, raden pod nadzorom Strumilina.

Poct uticajern polititrkih i ekonomskih promena rnenjala su so iKondratjevijeva shvatanja cilja i usnierenosti planiranja, i to u srneru pridava-nja vedeg znahja povezivanju ptrana naroclne pnivrede s eiijevima industrija-Iizacije. Na taj nadin, u njegovoj op5toj koncepciji planiranja povedavala se

uloga teieolo5kih metoda, t!. saznajnog uticaja na ekonorniju. Ipak, on jeukazivao da je izbalansirani rast prirrede i brzi rast industrijske proizvodnjenezamisliv trez stabilnosti poljopriwedne proizvoclnje, pa je u torn smisluprediagao usmeravanje dela kapitalnih ulaganja u agrami sektor"

Razmatrana koncepcija Kondratjevljevog naudnog planiranja nijebila po ukusu Staljinovih pianera. I sam Staljin, koji je na Konferencijiagrarnih marksista 27.12.1929. obeha da ie NEP ,,poslati.do davola",nazvao je njegovu koncepciju ,,burZoaskom predrasudom",o* bez obziraSto se ona moZe okarakterisati kao komprornisna: s jedne strane planiranjeposmatra kao rukovode(i zadatak drZavnih organa, a s druge strane kon-trolni brojevi perspektivnog plana imaju pre svega karakter preporuke,Sto znadi da ne treba da imaju obavezujuii karakter za odluke o obimuproizvodnje. Faktidki, Kondratjev je krajem dvadesetih godina doSao doicleje tzv. indikativnog planiranja, koja je realizovana u mnogim zapadnirnzemijama posie Drugog svetskog rata.

84 J. V. Staljin, Voprosi laninizmc, Moslwa, GOSPOLITIZDAT, 1938, str.300-302.

39

tl

ff

tleOS

10

DRUGI DEO

Period od kraia NEP-a do sredinepeddsetih godina

Krajem NEP-a situacija u SSSR-u naglo se pogorSala kako u poli-tidkom, tako i u ekonomskom i socijalnom pogledu. To je bilo vremelikvidacije ostataka privatnog sektora u gradskim delatnostima (trgovina,zanatstvo i sitna industrija). Od individualnog privredivanja ostao je velikibroj sitnih poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom siromaSnih, koja su

jedva sastavljala kraj s krajem. S druge strane, relativno mali procentimudnih seljaka (tzv. kulaka), koje je NEP podsticao u cilju povedanjapoljoprivredne proizvodnje, ve6 je bio pod velikim udarom. Naime, jo5

1926. wedeno je progresivno oporezivanje u naturi, pod pritiskom tw.leve opozicije (Trocki, Radek, Zinovjev, Smilga, PreobraZenski i dr.). NaPetnaestom kongresu Partije, krajem 1927, prihvadena je politika ogra-nidavanja kulaka, dija mod ipak nije slabila. Proces dobrovoljnog, koope-rativnog udruZivanja poljoprivrednika u kolhoze, prema Lenjinovojzamisli, ostvarivao seveoma sporo. To nije odgovaralo politidko-drZavnomwhu, koji je verovao da Ce se u poljoprivredi socijalistidki proizvodniodnosi formirati jednostavnim mehanidkim spajanjem zemlje i proiz-vodada, bez ikakvih posebnih ulaganja, stimulansa, garancija drZave i dru-gih potrebnih mera.

Odbijanje kulaka da driavi prodaju trZiSne vi5kove (nad kojima suimali potpuni monopol) po utvrdenim, fiksiranim cenama presudno jeuticalo na drastidni zaokret drZavne politike prema tom sloju seoskihbogata5a: s politike ogranidavanja preSlo se na politiku represije i likvida-cije kulaka, krajem L929.Uporedo s likvidacijom kulaka podeo je i procesprinudne kolektivizacije, koji je obuhvatio i sve sitnoseljadke posednike,dime se proces raslojavanja sela primicao zavrSnoj fazi. Istorija je pokazalada je ekonomsko, a desto i fizidko likvidiranje kulaka bilo samo uvertirazajedan dugotrajni proces potpune kolektivizacije poljoprivrede, koja jepretvarana u izvor akumulacije za ubrzanu industrijalizaciju, prema neka-daSnjoj teorijskoj Semi Trockog, koju je detaljno uoblidio PreobraZenskiu razradi tzv. zakona prvobitne socijalistidke akumulacije.

Posmatrano kroz prizmu postavljenog cilja - da se poljoprivredi dajevrlo malo, a uzima mnogo * uniStavanje kulaka bila je greSka i u ekonom-

skom i u organizacionom smislu. Jer, ionako zaostala, siroma$na i ispar-celisana poljoprivreda jo5 viSe je usitnjena i naturalizovana likvidacijomkulaka.

Politidke razloge njihove likvidacije te$ko je komentarisati, iako jeasno da je mogude bilo nadi i druge metode, osim likvidacije. Medutim,

-misli d I

se i p*lmude staf

TRECI DEO

Period od sredine pedeseti!1 godina'do poietkaperestrollte

Staljinova smrt omogudila je, pored ostalog, odredene promene uekoncmskoj poiitici, koje su vodile ka uva avanju tr i5ta i decentralizaciji,Sto se pozitivno odraziio na liberalniji razvoj ekonomske misli. Staljinizamje i dalje bio, u vedoj ili manjoj meri, prisuran u svim sferama ivora, jersu se zadr ali ne samo tradicija jednopartijskog poliridkog uredenja (sodludujuiim uticajem dr avnog i partijskog lidera) i birokratski cenrrali-zam u privredi i dru5tvu nego i demago5ki razlozi koji su omoguiili da sestaljinizam ukoreni i ojada. Dogmatizam se nije mogao preko no6i preva-zi6i, ab je znadajno da je podvrgnut oStroj kritici. Uodene su brojne po-greSne teorijsko-metodoloSke postavke, kao i upro5deno prikazivanjeekonomskih pojava i kategorija. Podeli su se osvetljavati nekritidnost,skolastidnost, voluntarizam i direktivnost Staljinovih ekonomskih stavova.Tra en je novi put, novi pristup u ekonomskim istra ivanjima, ali su seutrte staze, prepune apologetike, vulgarizacije, idealizacije i manipulacijecitatima, te$ko i sporo zaobilazile. Ipak se u razvoju sovjetske ekonomskemisli u posmatranorn periodu zapa aju pomaci napred i novi kvaliteti uekonomskim istra ivanjima.

Smatramo da su opravdani zakljudci sovjetskih ekonomista o presud-nom znadaju Dvadesetog kongresa KPSS, odr anom januara 1956, zarazvoj svih drustvenih nauka, a posebno ekonomskih. Kritikovana je do-tada5nja praksa i odnos ekonomskih istra ivanja prema stvarnosti. Kon-statovana je potreba realnog objasnjenja delovanja zakona vrednosri injegovog koriSdenja u praksi socijalistidkog privredivanja. Ukazano je nazaostajanje nivoa razvoja ekonomske misli od potreba prakse.

Posle Dvadesetog kongresa KPSS sovjetska ekonomska teorija i prak_sa ulaze u kvalitetno nov period, s liberalizacijom kao pozitivnim predz-nakom promena. To je omogudilo kreativnost i otvorenost u domenuekonomske nauke, pa je organizovan niz naudnih savetovanja i konferen-cija u drugoj polovini pedesetih godina, na kojima su razmatrani najak-tuelniji problerni razvoja socijalistidke ekonomije. posebno mesro uraspravama zauzelo je razmatranje uzroka, mesta i uloge robno-novdanihodnosa u sistemu socijalistidke proizvodnje.

l*

ffil.

141

Proces denaturalizacije piivrede, koji je zapodeo posle Dvadesetogkongresa. takode je inicirao razjaJnjenje niza ekonomskih pojava, kao idefinisanje odgovarajuie teorijsko-ekonomske metodoiogiie. U periodudo 1965. odvijaju se parcijalne privrednosisternske promene, usmerene ka

tr i5tu i decentralizaciji odludivanja. Iako su to bile u suStini palijativnemere, one su predstavljale napredak u odnosu na raniji sveobuhvatnideterminizam centra. Obnavlja se princip demokratskog centralizma iproglaSava powatak Lenjinovim teorijskim postavkama. Podinje da se

sprovodi izvesno osarnostaljivanje preduzeia, i to prvenstveno u planskojfunkciji i doslednijoj primeni principa privrednog raduna.

Kolidina proizvodnje.kao naturalni pokazatelj gubi na znadaju, a

uspeh preduzeda podinje se rneriti velidinorn dobiti. Umesto urarmilovkeu nagradivanju uvodi se princip materijalnog stimulisanja. Vei 1953.podelo je zatvaranle tn. makaza cena, koje su clugo bile otvorene na Stetu

polioprivrede: trQsnije se u. nekoliko navrata nastavilo.s povedanjem cena

poljoprivrednih proizvodar Da bi se poljoprivreda izvukla iz zaostalosti,odnosno re5io problem deficitarnosti poljoprivrednih proizvoda, pristupi-lo se i drugim merama: osvajanju novih neobradenih povr5ina, prodajimaSinskog parka kolhozima uz mnoge olak5ice, ubrzanom investiranju u

poljoprivredu, ukidanju obaveznih isporuka i uvodenju dr avnog otkupapoljoprivrednih proizvoda po ugovorenim, fiksnim cenama, kolidinama i

asoitimanu itd. Ali, i pored poku5aja reformi i velikih ulaganja u po-ljoprivredu; odekivani efekti su izostali. Obim, kvalitet i asortiman proiz-vocla nijd zadovoljavao narastajude potrebe.

Na stranicama Pravde 9. septembra 1962. lzlazr Libermanov dlanakPlan, dobit, premija, koji se ocenjuje veoma znadajnim za usavrSavanje

privrednog mehanizma, ali i ekonomskih istra ivanja. Taj dlanak i diskusijakoju je izazvao unnnogome su pripremili privrednu reformu, koja je zva-

nidno progla$ena 1965. Su3tina reforme svodila se na tri pravca njenogosNarivanja. Prvi pravac sastojao se u izmenama postojedih oblika, metoda istrukture uprdvljanja priwedom. U tom smislu doneto je re5enje o prelazuna granski princip upravljanja industrijskim preduzeiima. Drugi pravac bioje usmeren na usavrSavanje sistema planiranja, dok je tredi pravac imao za

cilj usavrSavanje:ekonomskog stimulisanja (putem poboljSanja sistemaobrazovanja cena i nagratlivanja radnika). Reforma je trebalo da uspostavimerenje rezu\tata rada preduzeta u zavisnosti od ostvarene dobiti (rentabil-nosti). Takode je zagovaran princip ekonomskih odnosa izmedu preduzeda,

i to posredst',,orn uzajamne materijalne odgovornosti, razvijanjem direktnihvezaizmedl preduzeda proinodada i potroSada odredenih proizvoda.

Reforma nije uspela jer n'rnogi njeni zadaci nisu ostvareni. Preduzeiasu, ipak, do.bila vedu sarnostalnost u pogledu raspodele lidnih dohodaka,zapo5ljavanja,radnika, samofinansiranja, utvrdivanja proizvodnog asorti-mana itd. Sve je to imalo za cilj vedu efikasnost privredivanja. Naturalnipokazatelji uspeSnosti poslovanja zamenjivani su vrednosnim, uz znadajnosmanjivanje broja obaveznih pokazatelja. Poveiala se uloga tr iSnih kri-

1^a

terijuma. ,i trgovrnsdobijatr ::vodne f;:.vodnih ic;

Ne ;'faZne n;.-ali je jasi.birokras'r-on repr:.:pa su In.:

l. Razmar

Du_sc

1954. a 'rr;

preradenJprevanlaz{

Raz-.

koji su br,,se potr-f,sovjeLrk: I

pristupa ;no odreJc'dao tn. s;nata. Jec:grupa ei;rpored pr:,nomskt-h t

prvom siu*

primedb,etretira kai

Ipak.do kojih ;

odnosa. Cproin oc:delovanj::njom, s cl

269 D. \' \str -i!

CETVRTI DEO

Period sveobuhvstnih reformi posle 1985.

Kao prva i najmoCnija socijalistidka zemlja SSSR je decenijama ek-stenzivnim rastom zamagljivao sustinu privrednih i drustvenih problemastvarajudi kult tzv. realnog socijalizma. Navodno jadanje socijalizma iprelazak u proklamovanu ,,razvijenu" fazu nisu oslabili kapitalistidki si-stem, niti su doveli do obe6avanog prestiZa. Naprotiv,.nastupio je periodstagnacije, s dubokim uzrocima strukturne prirocle i nesagledivim posle-dicama. U cilju prevazilailenja sveobuhvatn ekrize,1985. zvanidno je objav-ljeno sprovocfenje opStih dru5tvenih i ekonomskih reformi, popularnonazvanih perestrojka. To je bio pokuSaj da se temeljnom smenom vreclnostii zastarelih struktura re5e nagomilani problemi i disproporcije, i uspostavedemokatija i humaniji odnosi u svim oblastima privrede i celog druStva.Od svih preduzetih mera i reformi odekivalo se da omogu6e ispunjenjeaktuelnog zahteva -,,viSe socijalizma".

I pored mnogih prepreka i otpora, kao i objektivno ogranidenihmaterijalnih i ljudskih potencijala, reformisti su istakli preambiciozneciljeve, koje su orodili u tri faze. U prvoj fazi (1985-1987) predvirleno jepoboljSanje radne discipline, smanjivanje glomaznog birokratskog aparara,oZivljavanje privatne inicijative, Sirenje prava preduzeCa, iskorenjivanjesociopatoloSkih pojava i deformacija (mita, korupcije, nepotizma, zioupo_trebe poloZaja, crne berzei dr.). U drugoj fazi (1988-1990) predvicteno jenormativno regulisanje principa samostalnosti, samoupravljanja isamofinansiranja preduzeda, kao i sprovodenje brojnih mera i pripremnihradnji za tredu fazu, u kojoj bi se ostvarilo ubrzanje privrednog rasta idruStveno blagostanje.

Rezultati perestrojke potvrdili su, po ko zna koji put, da je mnogolaKe nesto proklamovati nego ostvariti. Reformski zadaci, kao i principisaglasnosti, demokratidnosti i novog misljenja nisu ni izbliza dali odekivanerezultate, iako je nesporno da su ostvareni odredeni pomaci. U deludrustvenih nauka, a posebno ekonomske misli, mora se konstatovati da je,,probijen led", da je liberalizacija doprinela publikovanju mnogih zabra-njenih ekonomskih radova iz ranijeg perioda i da je omogudeno objav-ljivanje novih, smelih ekonomskih ideja i reSenja, koja su doskora smatranatabu temarna. Ali, stare navike menjaju se tesko i sporo, tako da su

I

187

,,revolucionarne" ideje bile veorna retke i obidno naudno nezasnovane. S

druge strane, dak ni kompromisna, objektivno realna i moguda reSenjagotovo da se nisu primenjivala u praksi. Mnoga re5enja za koja se wrdiloda su radikalna bila su u velikom raskoraku s praksom ili su pretrpelamnoge modifikacije do praktidne primene, tako da su bila samo palijativna.TAto se i dini da se ,,probijanjem leda" doSlo samo do drugog nivoa, niSta

manje opasnog, protivurednog i problematidnog * do ,,uZarenog leda"(izraz je bio ustaljen u sovjetskoj ekonomskoj literaturi).

Iako se isticao viiezna(ni i sveobuhvatni domet perestrojke, u smislupreobraZaja svih druSwenih podsistema, prioritet je davan ekonomskojreformi, jer se verovalo da je ona najznada jnija za ishod ukupnih reformii da upravo ona predstavlja kljudni frontza obradun s balastom pro5losti:raznim kultovima, mitovima, stereotipima, zabludama, lalnim idealimaitd. Stvarnost u kojoj se odvijala reforma nije bila niSta bolja. VeC odavnoje bio potro5en kredit zvani poverenje i strpljenje naroda, privredni rezul-tati bili su dramatidno loSi, socijalna izdrZljivost i Zivotni standard pri-bliZavali su se minimumu, snabdevenost je bila sve gora, Spekulativnotrziste je cvetalo, a nezadovoljstvo je bilo u porastu. Ako se tome dodajupolitidke, verske, nacionalne i teritorijalne podele, sa sve udestalijim zah-tevima pojedinih republika za otcepljenjem, jasno je da se radilo o izuzetnosloZenim uslovima, u kojima je teSko bilo donositi optimalna reSenja.

Situaciju su oteZavale i brojne disproporcije u privredi, snaZne monopolskestrukture, veliki poremedaji u finansijskom sistemu, nerazvijeno i neorga-nizovano trZiSte itd.

Dugo se oklevalo s najavljenim reformama u oblasti cena, kao i s

prelaskom privrede na ekonomske metode upravljanja. Uzroci odugo-vladenja nalaze se u nemogudnosti izgradnje takvog ekonomskog sistemakoji bi uspeSno spojio opredne interese i zahteve na sovjetskoj politidko-ekonomskoj sceni: lokalnu inicijativu s centralnom kontrolom, manjusigurno.st radnika s veiom radnom angaZovano5du, logiku ekonomskihinteresa s dominirajudom politikom i ideologijom, Sirenje trZiSnih eleme-nata sa suZavanjem planskih okvira itd. U tom kontekstu neizbeZno se

postavljalo pitanje: kako izvr5iti sveobuhvatnu najavljenu decentralizacijuu uslovima kada zemlja grca od zahreva za svakojakim osamostaljivanjima,izdvajanjima i otcepljenjima? Veoma je te5ko izvr5iti selekciju faktorauticaja (ekonomske i neekonomske prirode) od kojih je zavisila radikalnaekonomska reforma. Jedno je ipak sigurno: njihova neodvojivost, meduza-visnost i isprepletenost bila je realnost koja se morala respektovati. Naj-poznatiji sovjetski ekonomisti bili su jednodu5ni u oceni da su najvaZnijetri grupe faktora uticaja svojinski odnosi, motivacioni mehanizam, i odnosplana i trZi5ta. Smatralo se da Ce od re5enja tih pitanja zavisiti epilogekonomske reforme i ukupne perestrojke.

Prema marksistidkoj dijalektici, dru5tveni runitak odreden je struk-turom protivurednosti, a oswaruje se njihovom borbom. U SSSR-u su

protfuurednosti kulminirale, pa je dijalektika promena nametnula potrebu

188

zamenenidki imoslob.rjrrednrrs:istinskur,slao trrru"

u koili :

Relje neizhrspaiale s

raktemaslentxt- :

ran'oi. 'L,

poLitikeproblennlbrmi. Ckada :c :blema i rsiwe pr;Ua lC LtLt

Eezpalijatrn

nekol,ilicstrane otradonn I

je. ir'alirad nicllllr ladili;rsociiali-aelL. p j,_-"jI.

nn I r;'fr i

sut,ieiilcshr.rtrti igresiirl"lrpIe ii.-r51linnrir -:

blag.-s:;lokltiut-Prih" ar-mei: i: :

umiS. tr n'.

dogme u ekonomskoj nauci, koja je obilovala partijskim citatima. To jedoprinelo stvaranju uslova za objektivnija istraZivanja ekonomskih nauka.Razvoj sovjetske ekonomske misli u periodu perestrojke obogaCen jeznadajnim liberalnim pristupima i tumadenjima pojedinih do tada nedodir-ljivih tema. Tako<Ie je podelo i objavljivanje nekada zabranjenog opusaekonomskih teoretidara koji su bili u nemilosti.

Ne moZe se redi da je sovjetska ekonomska nauka u ovorn periodunudila neka otkrida naudnih nepoznanica, ali je bio odigledan napredak umetodoloskoj razradi pojedinih tema, kao i sve Sire tretiranje politeko-nomskih kategorija za koje se tvrdilo da su svojstvene samo kapitalizpa.Cini se da je ekonomska logika polako zamenjivala dugogodi5nju praksunaudne apologetike, dogme i prekrajanja naudnih istina. Umesto nekada5-njeg diktatskog sabijanja ekonomske teorije u kalupe birokratsko-etati-stidke dogme i utopije, sve su bili udestaliji pokuSaji da se ekonomskamisao izvodi iz potreba sovjetskog dru5tva i aktuelne stvarnosti, da seprekinu okoStale veze koje su dovele do velike podudarnosti, gotovo sjedi-njavanja, politidke vlasti i ekonomske misli. IdeoloSko-politidki apsoluti-zam, naravno, nije dozvoljavao kritidko naudno mi5ljenje. Tolikoeksploatisana revolucija u parolama, dekretima i sl. nije suStinski zaiivelau ekonomskoj teoriji.

Sovjetska ekonomska misao u periodu perestrojke insistirala je narevolucionarnim, kritidkim, kreativnim i pozitivnim ekonomskim idejamai naudnim saznanjima. To je bio ohrabrujuCi korak u njenom razvoju, alitr€ba istadi da ni publikovana ekonomska literatura, ni re5enja u privredine dozvoljavaju zakljudak da se dogadalo neSto revolucinarno u sovjetskojekonomskoj nauci. Pre bi se moglo redi da se lutalo, da su se traZila reSenja,a predlagali uglavnom kompromisi ili traZile analogije s idejama NEP-a.Znaju0i da naudna istina ne trpi kompromise, a imajudi u vidu podetnozalaganje sovjetskih ekonomista za po5tovanja kriterijuma istine, odekivalose daiz ove prelazne etape, koja se s pravom mole nanati etapom otreZ-njenja, sovjetska ekonomska misao krene originalnim putem, koji Ce bitidostojan nekadaSnjih tradicija, a koji 6e se zasnivati na objekrivnosri,kritidkim istraZivanjima, povezanosti s praksom i njenim osmiSljavanjem.Sva navedena odekivanja zavisila su od demokratizacije na svim poljima,jer je to bio preduslov da se ekonomska nauka oslobodi stega dominirajudepolitike. PoSto je zvanidna politika u SSSR-u insistirbla na demokrat tzaciji,a velikim delom je to u praksi i omogudila (s obzirom na polaznu poziciju),bila su opravdana odekivanja da sovjetska ekonomska misao konadno kreneputem uspona i iznalalenja re$enja za prevazilaZenje teSke ekonomskekrize u kojoj se SSSR danas na[ni, kao i da pruZi viziju jedne realnoostvarljive i bolje bududnosti. Medutim, odekivanja se nisu ostvarila, araspadom SSSR-a sovjetska ekonomska misao prestala je da postoji s

epitetom govjetska. Nasledila ju je ruska ekonomska misao.

1. ZnrEr

Krsmr0 FteoriislSam iiristine- !procts:nitosti r

nomskrfund"uljeni domeste iznaQianomijqsocijafii to: se

objaSnirekonontunkciirzakone,skog posima npro$losvelikogekonmtieku elmetodo

UImlsli biprefirelsvahodlmije sai objaJnnafinapraarj+ri5cenier-ih obl..doma6

pnnagomil

3-tl Pd&i

UAKL.Y {.ICEIA RA 7, 1\,gAT R ANJA1 Na razvo'f sovjetsl<e ekonornske misli presuelnc su uticali: teorijsko

naslede; istorijski usiovi (nastredeni i novoforrninan!); specifidni uslovi (n!voekonornske razvijenosti, poxicija sssR- a i,! svet;"!o zaostrena krasna borba,izgradnja socijaiizrna i dr'.): subjekrivni faktori (etrorninacija polirike nadekononeijorn, monopctr crriave i Farti.ie nac{ dnudt'om,

"uru u moguincst

izgradnje komunizma it.i.). iJ tom sve[!u freha posmatrati teorijsliashvata_trja k*ja su u radu obradena, kr*z prizmu delovanja nave<.rellih usrova ivremena u kojem su nastajaia.

- zavisno od stepena rlerovanja porilenutihr fa}<tora uticaja, sor,jetskaekonomska misaa razirdito,se razvijala u pojerlinirn periodlma. i{ajpicdnijirf{oj.ls,waren je u periodu fr*. zrarnih civadesetih godina. Tc ie bro nal-slcieni.ii i ma.josobeniji perioct u razvoju soei-jaiizrna * sssR-*, pnifun ortgo-vara.iudim teorijskirn p,redstavanea o njemu, oelnr:sno oJ.crcm borbcmalternalir.'nih shvatanja c putevima izgradnje sneljaliznaa, kako u rcoriji, iakci u praksi. Froces i rezultati borbe izrnecTu niud:aile: pseueicnaucnih shvatan;"a,izrnedu naudnih anari"za i povr$nih reorijst<iir u*n{tavantr'a, iiire}.rno su seoclrazili na, karakier i stepen razvoja sol,,ietske *kcllomske misl!"

veoma je znaiajno da se sovjetska ekcEomska rmisao ti pe riodu ldEF-aprva u svet'a suodila s f'enomen*rn meS0vite ettononlije. Diskusijama ornnogobrojnina rernarna iz re oblasti do6lo se rto zakljudll<a koji prlosmv-ljaju veiiki doprinos razvo.iu sverske ekcnomske m;ilr. u

"rz*;.!! pimnja

kcja su raznxatrana * tom pericdu snadaju; orrrros soeijalisridkog i i<apita-listidkog sektora nercbnog i sirnorchno,g), gracta i sera, ialdusirije i po-xjoprivreele (s aspekta cena,akumuiacije ird.), prana i rrzi$ra (kac rejute,toradva genersk.i razlidita sektora), r-lspostavtjanje privredne r*o"n*r*z*,izb,egavanje krize, raejednaka raz*lena, regulaior privrede u pnelaznomperiodu osnovni ekononaski zakon), frUigna konjuni<_turao industiirralizacrya,kooperacija, planiranje {eiirektivno ! perspektivno), fenomen defiaitarnostifr*lryodl proletarijat r.r ulozi eksploatarcra, nan*davanja saveza raetrnikai seliaka rrd.

2' { perred vexikih ekonoruskifr disk*sija, koje su se vodile u eexokup-norn periodu razvoja sovjetske ekonomske rnisri, ia misac obogatila jesvetsku ekonomsku nauku i-en3'inovine ekoclcmskinn uden!6na, ka-njunkturnim istraiivanjima, rnetodologij'cna ptaninanja. ekononlsko-rnare_matidkom {kolorn, Feidrnanol,om teori;ol* ukon"mskog nasta,Novoiilovljevore analizom efekrivnos[i kapitainih uragania, Koniusouomteorijorn pona$an]'a potro(ada, otkridene rinearnog programirania nobe-

:ri

i,r,

ili

lr

LJJ

lovca Kantorovida, istraZivanjima Dmitrijeva i Sluckog, sastavljanjemprvog medugranskog privrednog bilansa (u obliku Sahovskih polja) itd. Nemogu se zaobif ni ekonomske ideje Trockog, koje su pripisivane drugimautorima i prihvatane u praksi s velikim zakasnjenjem. Naravno, u dosti-gnuda sovjetske ekonomske misli potrebno je uvrstiti Kondratjevljevuteoriju velikih kapitalistidkih ciklusa, koja je predvidala neprekidan razvol'kapitalistidke privrede, Sto je bilo u suprotnosti sa zvanidnim stavovima okrahu kapitalizma. Znatajna su takode Kubaninova poredenja sovjetskei ameridke poljoprivredne proizvodnje, Buharinova,,proradanstva" tra-gidnih posledica aktivnosti Staljinove nove levice: izrabljivadko uredenjes jednakoSCu ljudi na gotovo robovskom nivou, s organizovanom prisilomi raspodelom nakazan, kao i Kondratjevljevi stavovi o kidanju niti izmeduplanskih projekcija i stvarnosti, Sto vodi proizvoljnosti planova i opadanjainteresa za izvrSenje planskih direktiva.

Prevazilaienja tzv. ogranidene verzije poliridke ekonomije u periocluStaljinovevlasti moZe sesmatrati pomakom napred u odnosu na dotadaSnjepokuSaje negiranje potreba postojanja te fundamentalne ekonomske nau-ke. Najzad, i pored iskljudivo apologetskog karakrera tzv. kritike burZoaskepolitidke ekonomije, veoma je znadajna prosvetiteljska uloga tog pravcasovjetske ekonomske misli.

3. Podetkom i sredinom Sezdesetih godina Liberman, Birman, Lisickii dr. razradivali su koncepciju trZiSnog socijalizma po ugledu na istraZivanjaSikove Skole (dSSR) i Langeove (Poljska), kao i na radove niza poznatihjugoslovenskih i madarskih ekonomista. Krajem Sezdesetih godina talastrZiSnog reformizma u socijalistiCkim zemljama, s izuzetkom SFR Jugo-slavije i Madarske, bio je u osnovi uguSen. Ali, to nije dokaz teorijskeneplodnosti naudnih radova pomenutih autora. Sovjetski reformatori ,,Sez-desetjetniki" bili su orijentisani na prelaz s planskog modela privredivanjana model trZiSno-planske privrede (meSovite ekonomije, kako po meto-dama upravljanja, tako i po oblicima svojine). Zivot je pokazao da slidnekoncepcije nisu bile utopijske. Iskustvo Kine osamdesetih i devedesetihgodina svedodi da gradacijski prelaz s direktivne planske na mesoviruprivredu moZe biti mnogo efikasniji i bezbolniji nego veliki skok ka trZi5tu(model tzv. Sok-terapije). Sovjetski reformarori Sezdesetih godina ra-zradivali su najmanje bolni, a istovremeno realni izlaz iz zastoja i krizekomandno-administrativnog planskog sistema. Da su njihovi zahtevi tadabili usliSeni, SSSR, odnosno Rusija i ostale republike ZND ne bi platiletoliko visoku cenu prelaza na novi oblik privredivanja.

4. Nezavisno od mnogih negativnosti i zastranjivanja sovjetske eko-nomske misli (voluntarizma, apologetike, subjektivizma, formalizma, dog-matizma, ideologiziranosti, raskoraka teorije i prakse itd.) nezavisno odmnogih uzleta i padova, kao i od raznih teorijskih uricaja (posebno klasikamarksizma), njen razvojni put bio je u su5tini originalan, iako satkan odmnogih stranputica i pogre5nih udenja. Doprinos i zna&j sovjetske eko-

234

nomske n

diSnje zal

5.*predsavlir

- monoPkomunizizgraditi r

na poljumnoge Flo5ka rqekonomslpojave, pswarane r

ministrati dogmantralo kaodime su p

Iotrazvoj sor'fenomenr

nog mofiekonomslobiloralase speciftprimer otrZiJni lapo nojojprahicnoi prisilu tr

snost prir'kvalitet pcije, koje

6. t,ima elemeiorganizr-n-

znadajno!opredelieeceleneposebno s

oblika njiplaniranjrrobno-nszagoraral

nomske misli, nije dovoljno istraZen i vrednovan, uglavnom zbog dugogo-diSnje zabrane mnogih radova iz opusa sovjetskih ekonomista.

5. Jednu od glavnih barijera u raanoju sovjetske ekonomske mislipredsavljalo je oslanjanje na elemente za(aranog kruga: drlavna svojina

- monopol drZavnog sektora - totalna planska determinisanost - put ukomunizaln. Na navedenim kontroverznim elementima nije bilo mogudeizgraditi naudno zasnovanu teorijsku ekonomsku paradigmu. Pored toga,na polju ekonomske nauke decenijama je vodena ideoloSka borba krozmnoge powSne i iracionalne ekonomske diskusije. Formirana kao ideo-lo5ka reprodukcija administrativno-komandnog socijalizma, sovjetskaekonomska misao desto je nenaudno interpretirala ekonomske kategorije,pojave, prooese i zakone. Na taj nadin zamagljivana je njihova suStina, astvarane su nejasnode i nedoumice. Birokratski etatizam i komandno-ad-ministrativni sistem pogodovali su dominaciji subjektivistidkih koncepcijai dogmatskog ekonomskog mi5ljenja, koje je ekonomske zakone posma-tralo kao svesno izgrafiene, a ranoj kao teleoloSki predodreden proces,dime su potiskivane ekonomska logika, naudna kritika i objektivna istina.

Totalni drZavno-partijski monopol na istinu odludujude je uticao narazvoj sovjetske ekonomske misli, a taj monopol formiran je pod dejstvom'fenomena postojanja personalnog (za vreme Staljinove vlasti) i kolektiv-nog monopola na naudnu istinu (u svim ostalim periodima). Zato su sve

ekonomske diskusije imale politidku pozadinu, a ekonomska literaturaobilovala partijskim citatima. Kao rezultat navedenih tendencija formiralase specifidna dualnost sovjeiske ekonomske misli o mnogim pitanjima, (naprimer o robnosti socijalistidke privrede: priznavan joj je robni, ali ne itrZiSni karakter, itd.). Tako je Lenjinova ideja vodilja da drlava ne moZepo svojoj volji formirati nove proizvodne odf,ose, ved se oni formiraju upraktidnoj delatnosti naj5irih masa, pretvorena u svoju suprotnost - dogmui prisilu. Kao bumerang reprodukovali su se nezainteresovanost, neefika-snost privredivanja, nemotivisanost, fiktivna zaposlenost, uravnilovka, slabkvalitet proiaroda i usluga, socippatoloSke pojave i razne druge deforma-cije, koje su kulminirale krajem 1991, kada se raspao SSSR.

6. Liniju prepoznavanja sovjetskih ekonomista dini njihov odnos pre-ma elementima relacija svesno-stihijno, plansko-trZiSno, organizovano-ne-organizovano, nerobno-robno itd. Razvoj sovjetske ekonomske misli uznadajnoj meri kretao se u smeru koji je bio uslovljen razlidirim teorijskimopredeljenjima u vezi s robno-novdanim odnosima u socijalizmu. To parecelence pitanje ostalo je do kraja aktuelno, kontroverzno i otvoreno,posebno s aspekta neistraZenosti zakona robne proizvodnje u socijalizmu,oblika njihovog ispoljavanja, dometa delovanja i stepena interakcije s

planiranjem. Iako je preovladavalo mi5ljenje o neophodnosti koriSdenjarobno-novdanih odnosa, dak i u periodu perestrojke pojedini ekonomistizagovarali su ideje naturalizacije i organizovane ekonomske prinude.

235

T

Planiranje je decenijama figuriralo kao supstitur robno-novdanih od-nosa. Plan je uzdizan do mita, imao je mod zakona, jer se teorijski, politidkii organizaciono nametao kao osnovno preimudstvo socijalizma nad kapi-talizmom. 7,ato se s pravom moZe posraviti pitanje da li su (i u kojoj meri),,bedni radun socijalizma" i raspad socijalistidkog sistema rezultat loSihplanova, odnosno teleoloSke tiranije planskih ciljeva?'

7-akon vrednosti bio je zapostavljan i potcenjivan u teoriji i praksi,Sto je prouzrokovalo uspostavljanje cenovnih dispariteta i privrednih di-sproporcija, robnih deficita, inflacije, Spekulativnog trZiSta, dvojnog kursarublja itd. Navedeni problemi dugo su ukazivali na znadaj ivelidinu gresaka,kao i na potrebu njihovog uklanjanja. Ali, sovjetska ekonomska misao,opteredena apologetikom, nije pronaSla otlgovarajuda teorijska reSenja zaprobleme koji su se u praksi zao5travali i nagomilavali.

7. U situaciji kada se socijalizam u globalnim svetskim razmeramasve vi5e idejno i sustinski udaljavalo ka horizontu neizvesnosti, pokazujucisvoje slabosti i nemod da uspeSno reSava narastajude probleme, i kada sumnoge socijalistidke zemlje ved bile odusrale od njega, u SSSR-u je podelo.sprovodenje sveobuhvatnih reformi nazvanih perestrojka. Balansirajudi uizuzetno kriznim uslovima izmedu jedine dve mogude varijante * raclikalnetransformacije ili odumiranja, u SSSR-u je, pod parolom ,,viSe socijalizma,.,prihvadena dijalektika druStvenog ramoja koja je pretpostavljala sloZenoi dinamidko usaglasavanje suprotnih procesa integracije i dezintegracije.Naime, perestrojkom su se pokuSali izgraditi novi odnosi nabazi upored-nog ruSenja starih odnosa, formalnih i apstraktnih ideja i vrednosri, for-miranih prema kriterijumima komandno-birokratskog sistema.

U periodu perestrojke ekonomska misao znadajnb je liberalizovana,oslobodena negativnog nasleda i cenzure, pa joj se ukazala istorijska sansada objektivno definiSe ekonomske zakone, procese, pojave i kategorije, dastvari nazove pravim imenom i da pruZi naudno zasnovanu viziju bududegrawoja.

Naviknuta na uskogrudost metodoloskog pristupa, s osobinom,,distenauke", bez kreativnog iskustva i potrebne naudne neutralnosti, ekonom-ska nauka nije uspela da naudno razradi teoriju izlaska zemlje iz dubokestrukturne krize: bila je usmerena na iznalaLenje ,,spasonosnih formula,,,ali je predlagala samo kompromisna i palijativna reSenja, koja su bila naliniji suspenzije negativnih i afirmacije pozirivnih delovanja monopolskogjednopartijskog sistema na razvoj pdrivrede, kao i njegovog prilagodavanjazahtevima vremena. Ali, narasle suprotnosti zahtevale su revolucionarnareSenja, koja bi naudno odredila uzajamno optimalne granice i odnoseekonomskog centra, okruZenja i periferije, Sto podrazumeva: ogranidava-nje ekonomske modi centra i povedavanje samostalnosti okruZenja i peri-ferije; zamenu ,,regulisane trZiSne ekonomije" ekonomijom meSovitog tipa,s elementima slobodnog rrZiSta (koji bi vodili formiranju inregralnogtrZiSta) i uz uvatavanje socijalnih faktora ra'moja.

'236

L

otreZn!formalibila optostale n

odredersvojimlnja trtJpokuSaltrZiSnadeterm:litike unastaltljeva- .I,

ostmrekoje Ce

jentaciuskladesa, stab

U periodu perestrojke ekonomska misao uspela je da ude u fazuotreZnjenja, u kojoj je prevaziJla mnoge pogreSne predstave, stereotipe,formalizme i dogme. Imajudi u vidu da je sovjetska ekonomska misao dugobila optereiena skolastikom, empirizmom i uskim prakticizmom (uz sveostale navedene negativnosti), i da je i u periodu perestrojke bila izloZenaodredenim politidkim pritiscima, mogu se pozitivno oceniti elaboracijesvojinskih odnosa, uslova priwecfivanja, motivacionog mehanizma, uvode-nja trZiSta i formiranja nove ekonomske paradigme. U zemlji dekretapokuSalo se dekretom uvesti i trZiSte, dime je, u stvari, diskreditovanatrZi5na ideja, a ojadalo kvazi trZiSte. Primena novog oblika ekonomskogdeterminizma (standardnih recepata mikroekonomske stabilizacione po-litike u uslovima neodgovarajuce mikroekonomske sredine) samo je dokaznastavka dominacije politike nad ekonomijom i specifidne teleologije ci_ljeva. Jer, trZiSte se u periodu perestrojke posmatralo kao cilj, dije Ceostvarenje reSiti mnoge probleme, umesto da se posmatra kao sredstvokoje 6e pomodi ostvarenju ciljeva, kao Sto su efikasno privredivanje, ori-jentacija proizvodada na porrosade, izbalansirani privredni rast,uskladenost ekonomskih i socijalnih interesa, pluralizam svojinskih odno-sa, stabilna i prilagodljiva privreda, izlazak izkrize itd.

237