Dana 30. oktobra 1938. godine u 20 åasova na radio programu CBS-a bila jenovela H. G. Velsa (H.G.Wells) “Rat svetova”. Mada je u originalnom deluradnja smeštena u viktorijansku Englesku, Hauard Koh (Howard Koch) je u ra-dio adaptaciji celu priåu premestio u savremenu Ameriku, u pitomi NjuDæersi. “Loši momci” u ovoj priåi su Marsovci: stigli su u monstruoznim rat-nim mašinama iz kojih toplotnim zracima i otrovnim gasom polako ali teme-ljito uništavaju ne samo na hiljade ljudi, nego i sav æivi svet na Zemlji. Nape-tost i panika rastu dok se neprijatelj pribliæava Njujorku. Svi su izgledi da ñekraj za ljudsku rasu biti tragiåan, ali su u raspletu priåe Marsovci ipak pobe-œeni i uništeni, i to ne zaslugom ljudi nego bakterija i virusa, za koje nisuimali razvijen imunološki sistem odbrane.

Priåa je za to doba bila originalna kao malo šta dotad viœeno, ali to nijebilo dovoljno nemirnom duhu 23-godišnjeg Orsona Velsa (George OrsonWelles). On se potrudio da emisija ne liåi na priåu, nego je predstavio u oblikuradio vesti.

Efekat je prevazišao sva oåekivanja. Po celoj zemlji ljudi su u panici is-tråavali na ulice i padali u oåajanje uplašeni za svoj æivot i za sudbinu sveta.U studiji “Invazija sa Marsa: psihologija panike”, koju je na Prinstonskomuniverzitetu vodio Hedli Kentril (Hadley Cantril), utvrœeno je da je od šestmiliona ljudi, koliko je pratilo ovu radio-dramu, svaki šesti mislio da slušaprenos stvarnog dogaœaja. To znaåi da je rezultat ove šale bio milion na smrtpreplašenih ljudi! Neki od njih izlazili su sa oruæjem u rukama i pucali u uliå-nu rasvetu i u vodotornjeve. Policija je registrovala åak i pokušaje samoubis-

11

NLO

1

1

“Nekad mislim da smo sami usvemiru, a nekad da nismo. Obeideje izgledaju mi podjednakozastrašujuñe”

(Arthur Clarke)

tava, jer bilo je i nesreñnika koji bi radije umrli od svoje ruke nego od oruæjazlih Marsovaca.

Pomenuta psihološka studija pokazala je da je koren ovog dogaðaja bioznatno sloæeniji nego što se tada pretpostavljalo. Po nekim zakljuåcima,moglo bi se reñi da je strah od Marsovaca dobrim delom bio strah od nemaå-kih nacista, jer su samo nekoliko meseci pre emitovanja priåe Hitler i Åem-brlen na sastanku u Minhenu za dlaku izbegli rat åiji se poåetak oåekivao jošu martu. Situaciju je zaoštrila i sluæbena nota kojom je nedugo pre emitova-nja priåe ameriåki predsednik Ruzvelt poslao upozorenje Hitleru da seodrekne teritorijalnih pretenzija prema svojim susedima. Tako su neki Ame-rikanci, koji su åuli samo deo radio-drame, pomislili da åuju informaciju onemaåkom napadu na njihovu zemlju. Evo izjave jednog graœanina:

“Bio sam siguran da su Nemci došli da nas otruju gasom. Kad je spiker re-kao da su to Marsovci, pomislio sam da on zapravo i ne zna da je njih po-slao Hitler.”

Amerika je u to vreme bila u strahu od rata, ali ne od napadaåa sa Marsa ne-go od mnogo bliæeg neprijatelja: Treñeg rajha. Nepunu deceniju kasnije, kadaje nacizam pobeœen, politiåka karta sveta poåela je da se menja a s njom i pri-

åe i filmovi o vanzemaljcima. Sve ma-nje je bilo Marsovaca naoruæanihizvorima smrtonosnih zraka i otrov-nog gasa, a sve više su dolazili kaoposrednici koji ñe pomoñi ljudima daokonåaju svoje sukobe i da lepše æi-ve. Ipak, “zamena teza” iz prvog fik-tivnog napada vanzemaljaca ostañemodel po kome ñemo åesto moñi daobjasnimo razloge naših strahova iotkrijemo neispunjene æelje.

Posle ove studije i psiholozi samnogih drugih svetskih univerzitetavršili su veliki broj analiza ove ma-sovne histerije. Evo kratkih rezimea izakljuåaka najpoznatijih studija:

- Okvir znanja i iskustvo svake osobeima snaæan uticaj na to kako ñe spoljnazapaæanja biti interpretirana i pri-hvañena kao realnost (Buckhout 1974).

12

- Opaæanje je vrlo nepouzdano isklono greškama (Loftus 1979;Wells i Turle 1986; Ross, Read iToglia 1994).

- Ovaj efekat je veñ bio poznatkao rezultat stresnih, dvoznaå-nih i nedefinisanih dogaðaja(Sherif i Harvey 1952; Asch1956; Krech, Crutchfield iBallschey 1962).

- Ljudski mozak ni po åemu nefunkcioniše kao video - kamera ine moæe da memoriše svaki podatak koji su åula registrovala. Ljudi interpretira-ju informacije ne onako kako su viðene, nego onako kako ih je njihov mozak obra-dio. Señanja na dogaðaje nisu statiåna i nepromenljiva, nego se povremenoobnavljaju i rekonstruišu. (Loftus i Ketcham, 1991).

Zakljuåak ove poslednje studije potkrepljen je primerom svedoåenjagospoðe Dæejn Din (Jane Dean), koje je citirao Kentril u prvoj studiji. Ona jerekla da je najrealistiåniji deo radio - drame bio onaj u kome se govorilo o“mlazevima plamena koji su se prolamali kroz celu zemlju”. Istina je, zapravo,da se u celoj drami ne pominje nikakav plamen a još manje mlazevi.

Prošlo je više od šezdeset godina od ovog dogaðaja. Jesmo li izvukli ne-ku pouku? I, što je još vaænije, moæe li sve to ponovo da se dogodi?

Na ovo pitanje lakše ñemo odgovoriti ako se pre toga zapitamo da li jesliånih paniånih reakcija bilo i u prošlosti. Tada nije postojao radio kojim bibilo moguñe izazvati munjevitu reakciju kao 1938. godine, ali treba se setitimasovnog straha tokom Srednjeg veka, izazivanog verovanjem u ljude kojise pretvaraju u razne æivotinje, naroåito u vukove (takozvani vukodlaci).Takoðe, u 17. i 18. veku postojao je masovni strah od veštica i ðavola, što jeimalo za posledicu lov na veštice i inkviziciju. Ovu paniku desetine hiljadaneduænih ljudi platilo je umiranjem u najteæim mukama.

Da, takva panika moæe da se ponovi i danas, moæda i u veñim razmera-ma. Tema ovoga puta ne mora da bude opasnost iz svemira - na svetu tolikoljudi veruje u natprirodne pojave da su moguñnosti zapravo još šire. Teško jeprognozirati kakve sve oblike ova panika sada, na ulasku u 21. vek, moæe dapoprimi. Ali uz tako rašireno verovanje u onostrano, “gorivo” za ovu panikuitekako postoji i åeka samo da još jedan genije, kao što je bio Orson Vels,zapali fitilj.

13NLO

Utakmica koja još uvek traje

Malo koja tema moæe tako da rasplamsa diskusiju kao pitanje da li nas po-vremeno poseñuju inteligentna biña sa drugih svetova. Javnost se podelila nadva tabora: na one koji ne sumnjaju u to da smo åesto bili domañini vanze-maljcima i na skeptike koji tvrde da ñe poverovati u to tek kad vide nedvo-smislene dokaze. I jedni i drugi poåeli su da se udruæuju u grupe u kojimarazmenjuju iskustva i utvrœuju strategiju zajedniåkog napada na suprotni ta-bor: prvi su takozvani UFOlozi (od Unidentified Flying Object, neidentifikova-ni leteñi objekat), a drugi su prihvatili jednostavan naziv Skeptici.

Veñ u startu borba je bilaneravnopravna, iz prostog raz-loga što je moguñe dokazati danešto postoji, ali ne i da ne pos-toji. Ako ja, recimo, pretpo-stavim da u ovom trenutku navašem ramenu sedi nevidljiviMarsovac i zajedno sa vama åi-ta knjigu koju upravo dræite uruci, a vi tvrdite da je to glu-post, onda bih ja eventualnomogao da dokaæem svoju hipo-tezu ako, recimo, uhvatim je-

dnog ili ga nekako snimim tako da ipak bude vidljiv. Vi ste u nepovoljnijempoloæaju - nikad neñete imati dokaz da on ne postoji i vaša tvrdnja je osuœe-na na to da zauvek ostane nedokazana.

Åak i ako ja nikada ne dokaæem svoju tvrdnju, ona ñe ipak biti manje iliviše uverljiva hipoteza koja ñe uvek imati svoje sledbenike. Teško da ñe ras-prava nešto pomoñi; ako sam ja uveren u svoju tvrdnju, naravno da neñu do-zvoliti da me razuverite. Treba se setiti ovoga kad u poglavlju Nauka i pse-udonauka / Veština kritiåkog rasuðivanja stignemo do diskusije o tome åija jeobaveza da u raspravi dokaæe tvrdnju i da li je nepostojanje dokaza isto štoi dokaz o nepostojanju neåega.

Formalno gledano, dosad nije iznet nijedan neoboriv dokaz o poseti bi-ña sa druge planete koji bi uverio i skeptike (UFOlozima dokazi nisu neop-hodni jer oni veruju i bez njih). Postoje izjave svedoka ali one ne mogu dabudu dokaz, postoje atraktivne fotografije i filmovi ali oni su bez izuzetkadvosmisleni i nedovoljno uverljivi. Bilo je vesti u štampi da su pribavljeni inavodni materijalni dokazi (u vidu fragmenata svemirskih brodova pa åak itela biña sa drugih planeta), ali nikada ništa od toga nije ponuðeno javnosti.

14

Svako od nas veñ ima svoj stav o ovome, ali kod mnogih on je nedovolj-no iskristalisan. U nedostatku åinjenica lakše se okreñemo svojoj intuiciji, alito nije dovoljno za nepristrasan stav. Ovde su izneti argumenti kojima se slu-æe dva suprotna tabora - UFOlozi i skeptici.

Suprotno onome što svako u prvom trenutku pomisli kad åuje skrañeni-cu NLO (Neidentifikovani Leteñi Objekat), ovaj naziv nigde ne sugeriše da jereå o vanzemaljskim tvorevinama. Kad je nešto neidentifikovano, to prostoznaåi da mu se ne zna priroda, poreklo i funkcija. Ljudi koji se ovim bave åaksu predloæili da se ovaj naziv zameni još uopštenijim, Neidentifikovane Le-teñe Pojave. Razlog za ovakav predlog leæi u tome što se ne prijavljuju samopojave objekata. Pojava svetlosti na nebu mogla bi da bude uzrokovana i ne-kim od poznatih ili nepoznatih prirodnih zakona, recimo oslobaœanjem nekeenergije, pa tu nema osnova da se govori o objektima.

Åinjenice koje idu u prilog UFOlozima

Prema istraæivanju koje je 1981. godine obavio Galupov institut, 95% Ame-rikanaca je åulo za NLO, 57% veruje da oni postoje kao vanzemaljska tvore-vina, a 9% åak misle da su ih bar jednom u æivotu videli.

Osnovna prednost UFOloga je njihova brojnost; teško je sumnjati unešto u šta veruje tako veliki broj ljudi. Sledeña pogodnost koja im ide “naruku” je oåigledna naklonost medija, i to ne toliko televizije i radija kolikoštampe. Izgleda da je senzacionalizam, koji je prisutan u svim svedoåenjimaili dokazima koje iznose UFOlozi, veoma potreban štampi u konkurentskojborbi protiv elektronskih medija. Osim toga, postoje dve specifiånosti kojenudi štampa, a koje idu u prilog UFOlozima. Prva je prenošenje (åesto ro-mansiranih i doteranih) izjava oåevidaca u pisanoj formi, tako da åitalac nemoæe intuitivno da ih proceni i da donese sud o stepenu njihove objek-tivnosti (jer nedostaje vizuelnikontakt, koji je svojstven televizijia ne štampi), a druga novinska fo-tografija koja je nesavršena, pa jedobro došla za prezentovanje uvekpomalo mutnih i nedefinisanihsnimaka NLO-a.

A šta sami UFOlozi koristekao dokaze da su u pravu? Prvo,to su izjave svedoka, åesto prañenepodacima o njihovom društvenomstatusu. Zatim fotografije i filmovi

15NLO

koji su, doduše, åesto neoštri, ali su u saglasnosti sa svedoåenjem. Takoðe,kao argument koristi se i nedostatak åinjenica koje bi skeptici trebalo da iz-nesu u cilju obaranja “dokaza”.

Teško da ñe se ova debata, koja ponekad åak prelazi granice pristojnosti,ikad završiti - osim ako se jednog dana na Zemlju spusti vanzemaljska letili-ca sa inteligentnom posadom, kontaktira sa ljudima i to bude prañeno snim-cima i fotografijama koji su jasni i nedvosmisleni. Još ako nam ostave i “pok-lone” i ako nauka doðe do istorijskih i tehniåkih saznanja o civilizaciji kojanas je posetila, svi ñe biti zadovoljni. Ostañe samo eho rasprave - UFOlozi ñeponavljati “mi smo oduvek govorili...”, a (bivšim) skepticima ostañe samo dagunðaju “sad nas jesu posetili, a onda je to bila samo mašta...”

Logika radi za skeptike

Ma koliko naše emocionalno biñe æelelo da negde u svemiru pronaðe (pomoguñstvu inteligentan) æivot, neke åinjenice govore u prilog tome da ñe tojoš dugo ostati samo pusta æelja. Ovde ne govorimo o tome da li u svemiru,osim naše, ima ili nema inteligentnih civilizacija, nego kakve su naše šanseda s njima stupimo u kontakt.

Najveñi problem su nezamislivo velika prostranstva koja treba da seprevale da bi do takvog kontakta došlo. Åak i ako bi bilo moguñe putovatibrzinom bliskoj brzini svetlosti (su-deñi po Ajnštajnovoj Teoriji relativite-ta, više od toga ni pod kakvim okol-nostima neñe biti moguñe), putovanjedo najbliæe zvezde trajalo bi nekolikozemaljskih decenija, a malo je vero-vatno da ñemo i tamo, kao i u izves-nom broju obliænjih galaksija, nañiono što traæimo.

Otkud ovakva tvrdnja? Odgo-vor je jednostavan: komunikacijaelektromagnetnim talasima. Teško jezamisliti da jedna inteligentna civi-lizacija ne bi koristila pogodnosti kojenudi radio-komunikacija. Ako na ne-koj planeti ima inteligentnog æivota,onda na njoj vrvi od radio-talasa raz-liåitih frekvencija. Zato je na Zemljipostavljeno mnogo radio - teleskopa

16

koji istraæuju ogromna sve-mirska prostranstva, osluškujurazne galaksije u širokim opse-zima elektromagnetskog zra-åenja, pa ipak dosad ništa osimprirodnog kosmiåkog “šuma”nije registrovano. Ništa što biliåilo na poruku, komunikacijuili poziv. Åak se periodiåno ša-lju poruke i osluškuju eventu-alni odgovori, ali bez ikakvoguspeha.

Postoji još jedna åinjenica koja ide u prilog skepticima. Mnogo je sve-doka koji tvrde da su videli vanzemaljske letilice; logiåno bi bilo pretpostavitida su to preteæno ljudi koji po prirodi svog posla dræe pogled uprt u nebo,dakle profesionalni astronomi. Ali njih meðu svedocima skoro da nema, åakni astronoma-amatera! Zašto se vanzemaljci ne pokazuju struånjacima, negoljudima koji gledaju u nebo samo zato što nemaju druga posla? Moæda zatošto astronomi imaju dovoljno iskustva i mogu da prepoznaju i objasne pojaveu kojima mi smrtnici vidimo ono što nam sugeriše mašta.

Za sve ovo, naravno, moguñe je izneti i kontraargumente. Ko moæe dagarantuje da je Ajnštajnovo shvatanje sveta teoretski maksimum do kogajedna civilizacija moæe da stigne i da ne postoje preåice kojima bi se skratiloputovanje? Zatim, zašto bismo oåekivali da neko koristi radio-komunikacijuako je upoznao i udobnije naåine prenosa informacija? I na kraju, niko odUFOloga nije tvrdio da su baš sva svedoåenja o poseti vanzemaljaca taåna;neka je ispravno i 1% od svih, pa i samo jedno jedino svedoåenje i - teza jedokazana! Zašto bi onda taj svedok morao da bude baš astronom?

Zamke u koje UFOlozi najåešñe padaju

Prelistavajuñi veliki broj priåa oåevidaca, od kojih su neke beskrajno naivne,neke duhovite i maštovite a neke åak priliåno uverljive, stiåe se utisak da suovde u veñini ljudi koji jedino æele da lansiraju priåu i da na njoj nešto zara-de, najåešñe od prodaje štampi. Pored zarade, u isto vreme ñe preåicom, bezmnogo muke, doñi i do publiciteta. Zanimljivo je da im u tome redovno po-maæu zavedeni ljudi, tako što šire priåu svima koji su gladni senzacija.

Osim njih, sasvim sigurno ima i ljudi koji su najiskrenije preneli svasvoja zapaæanja u vezi neidentifikovanih leteñih objekata - štagod da je tobilo. Obe ove grupe, bez obzira na motive, pravi su “zlatni rudnik” za

17NLO

UFOloge koji ove informacije klasifikuju i bez ikakvog kritiåkog stava pred-stavljaju kao dokaze.

Praveñi previde, UFOlozi åine lošu uslugu sebi, jer daju argumenteskepticima da ih pobijaju na svakom koraku. Ako sebe smatrate UFOlogom,znajte da iz sledeñih primera neñete nauåiti ništa, osim da bi se trebalo kloni-ti insistiranja da leteñi tanjir vidite na svakom mestu i po svaku cenu. Evonajåešñih grešaka:

- Prihvatanje fotografija za neoboriv dokaz (kompjuterom se slike tako uver-ljivo montiraju, da uvek treba ostaviti neku dozu sumnje u njihovu auten-tiånost).

- Proglašavanje podataka iz dnevne štampe za relevantne.

- Mišljenje da se nauånofantastiåni filmovi zasnivaju na moguñim stvarima.

- Proglašavanje svega nepoznatog za vanzemaljski leteñi tanjir. Ovo je pod-jednako neosnovano kao, recimo, tvrdnja da je svako javno i nauåno saopšte-nje ustvari pokušaj vlade da sakrije istinu.

- Ako nema dovoljno dokaza za potvrdu da je reå o leteñem tanjiru, onda jenajlakše zastupati tezu da su vanzemaljci uklonili dokaze o poseti.

- Korišñenje metode eliminacije da bi se dokazalo da je to što je viœeno bio le-teñi tanjir. Uz istu logiku moglo bi da se dokaæe da se radi o veštici na metliili o disku bacaåa sa prošlogodišnje olimpijade.

- Proglašavanje kontraargumenata za neosnovane. Ako se neka åinjenica neuklapa u teoriju, onda je nju najlakše odbaciti.

- Ignorisanje efekta adre-nalina na svedoke kojitvrde da su videli NLO.Veliki stres kod ljudistvara uslove za pogre-šno opaæanje i åini ih su-gestibilnim.

- Mišljenje da radarskaslika, sliåno televizijskoj,pokazuje samo ono štopostoji i na onom mestuna kome postoji. U stvar-nosti, radar ponekad po-

18

kazuje i predmete koji ne postoje ilina svom ekranu iscrtava isti predmetna više mesta; radarski signal je åestopun raznih refleksija, koje stvarajufantomske odraze. To je razlog što sviavioni imaju transpondere (primo-predajne ureðaje koji pojaåavaju sig-nal i šalju kodove za identifikaciju),jer jedino tako moæe da se sa sigur-nošñu locira letilica.

- Povezivanje pojave NLO sa paranormalnim pojavama i raznim okultnimdelatnostima.

- Mišljenje da je leteñi tanjir sa druge planete verovatniji nego šala tehniåkiobrazovanih tinejdæera.

- Uzimanje izjava uniformisanih ljudi ili javnih liånosti za dokazanu istinu.Ima policajaca koji kradu i laæu, vojnih oficira sa psihiåkim poremeñajimakoji izazivaju gubljenje kontakta sa realnošñu, kao i ljudi od autoriteta kojimalogiåko rasuðivanje nije jaka strana i koji olako donose pogrešne zakljuåke.

- Uplitanje emocija i liånih æelja u svedoåenje ili u presuðivanje o tome što jeviœeno. Åesto je stil nastupa ovakvih svedoka takav da je njihov osnovni ciljpostizanje efekta kod publike.

- Mišljenje da je u stanju hipnoze moguñe napraviti od åoveka video-kamerukoja moæe sa sigurnošñu da reprodukuje svaki dogaœaj.

- Oåekivanje da vanzemaljci mogu i æele da reše naše “zemaljske” probleme.

- Izjava u stilu “æena mi je zatrudnela sa vanzemaljcem”. Razmislite na åasak oovom mudrom izgovoru.

- Åudan crteæ sa nerazumljivim znacima nacrtan na zemlji ili pesku. “Aha!Vanzemaljci su bili ovde!”

- Ako ne verujemo pacijentu duševne bolnice koji tvrdi (pri åemu i sam veru-je) da je Napoleon, zašto onda bez rezerve verujemo åoveku koji tvrdi da jeproveo dve nedelje na vanzemaljskom brodu gde su mu “ispirali mozak”?

19NLO

Postupak analize fotografija NLO-a

Svako od nas, kad vidi fotografiju, odmah pomisli da pred sobom ima objek-tivno predstavljen prizor i uglavnom ne sumnja u to što vidi. Stvarnost ipakume da bude sasvim drugaåija; åak i ako zanemarimo moguñnost fotomon-taæe (koja spada u domen tehniåkih obmana i trikova), ostaje nam još mnogozamki u koje ñemo nenamerno upasti kada dobijemo snimke vanzemaljskihletilica. Treba, recimo, biti iskusan meteorolog pa na slici 1 umesto dæi-novskih svemirskih brodova videti lentikularne oblake, kakvi se javljaju unekim delovima sveta (snimak je iz Brazila). Ako æelimo da prilikom analizefotografija izbegnemo sliåne zamke, evo na šta treba da obratimo paænju:

- Gde se taåno NLO nalazi nafotografiji? Da li je u sredini,lepo uoštren i centriran? Akonije, upitati autora zašto nije?

- Zašto je snimak napravljen?Da li je autor primetio NLO?Ako jeste, onda bi verovatnotrebalo da bude više snimaka(onoliko koliko je imao filma),a ako nije, korisno je proveritida li su to obiåne refleksije (ko-je åesto nastaju u samim objek-tivima) ili, moæda, jato ptica iliinsekata u letu.

- Da li je oštrina NLO-a razliåita od oštrine pozadine? Ako jeste (bez obzirada li je neoštar NLO ili pozadina), NLO je bio u blizini fotoaparata - recimoispod 5 metara, mada to zavisi od æiæne daljine objektiva i otvora blende.Pomoñ eksperta za fotografiju ovde je dobrodošla.

- Da li na svim snimcima NLO dodiruje ivicu fotografije? Ako je to sluåaj,treba posumnjati da je time sakriveno nešto što ga pridræava.

- Da li je negativ dostupan? Ako nije, zašto? Ovo pitanje ne treba postavljatisamo ako je to Polaroid ili digitalna fotografija jer one rade bez negativa, aliako je reå o klasiånoj fotografiji, svaki izgovor za nedostatak negativa moæeda bude osnov za sumnju da se nešto krije. Logiåno bi bilo oåekivati da jeautor napravio više snimaka (ako objekat nije bio prebrz, onda sve do krajafilma), jer je malo verovatno da ñe neko štedeti film kad pred sobom imaobjekat kao što je NLO.

20

Slika 1: oblaci iznad Brazila

- Sudeñi po zasenåenjima na NLO-u, da lismer iz koga je on osvetljen odgovara sme-ru iz koga su osvetljeni ostali objekti? Akone odgovara, treba posumnjati na foto-montaæu. Pogledajte sliku 2 (koja je snim-ljena u Splitu i pre tri decenije obišla svet):sa koje strane je osvetljen zvonik crkve, asa koje leteñi tanjir?

- Ako ima više snimaka na filmu, svakakotreba da se naprave fotografije od svih ianalizira svaka ponaosob. Ako jedna odnjih padne na testu - padaju sve. Ako jejedna oåigledna prevara, nema sumnje dasu i ostale.

- Fotografije treba da se prave pri razliåi-tim ekspozicijama tokom osvetljavanju fo-topapira i posmatraju kroz filtere razliåitihboja. Kad se, recimo, preeksponirana foto-grafija (uraðena tako da bude tamna) pos-matra kroz plavi filter, åesto moæe da se otkrije nešto što je bez filtera nevi-dljivo - karakteristiåan oblik grejnog vlakna obiåne sijalice.

- Ako je ponuðen samo uveñan detalj (što lako moæe da se vidi po oštrini, tek-sturi i zrnu filma), treba insistirati da se priloæi i fotografija celog snimka.

- Da li je fotografija crno-bela ili u boji? Naravno da je kolor snimak lakši zaidentifikaciju. Kod starijih snimaka mogla bi da se uzme cena kao opravda-nje zašto su raðeni u crno-beloj tehnici jer tada je kolor postupak bio skuplji,ali danas je on jeftiniji od crno-belog.

- Ako ima više snimaka, da li je na njima NLO na istom mestu? Ako jeste,treba posumnjati u to da je jednostavno negde okaåen i snimljen. Istu sumnjutrebalo bi da izazove i više atraktivnih snimaka sa razliåitih strana, naroåitoako ima neobiånih uglova; fotografi mogu slobodno da obilaze oko modelasamo u studiju ili ako snimaju nešto što su sami pripremili i osmislili.

- Da li autor snimaka traæi novac od medija za pravo na objavljivanje snima-ka? Ako traæi, to ne moæemo da proglasimo za dokaz o prevari (mada moæeda bude razlog za sumnju), ali ako mu se to dogodilo dva ili više puta sarazliåitim NLO-ima, onda treba biti posebno sumnjiåav i uporno traæiti skri-vene detalje koji ñe razjasniti prevaru.

21NLO

Slika 2: sa koje strane je Sunce?

Hajde da se našalimo

Za neke od slika objavljenih na pret-hodnim stranama teško je utvrditi izvori dobiti objašnjenje, ali moæe se pretpo-staviti da su objavljene uz tvrdnju da suto autentiåni snimci vanzemaljskih sve-mirskih brodova. Autor ove knjige daoje sebi slobodu da “snimi” (da ne kaæe-mo docrta) nekoliko vanzemaljskih le-tilica, a ovo su rezultati te šale. Cilj je,naravno, da se pokaæe da ni u amater-skim uslovima nije teško laæirati ova-kve snimke.

Montaæu fotografija moguñe je na-praviti i obiånim makazama, ali rezul-tati su mnogo bolji kad se obrada uradikompjuterski. Tako su stvorene i oveslike: pozadina je snimljena obiånimfotoaparatom, a svemirski brodovi modelovani su u programu koji se zove3D Studio, pa u Photoshop-u “nalepljeni” na skenirane slike, åime se lakše

ujednaåava osvetljenost i kontrastubaåenih detalja. Na isti naåin je i me-sec na jednom od snimaka “ukra-den” (skeniran) iz åasopisa i ubaåenda bi obogatio zlatiborski zimskipejsaæ, dodate su uliåne lampe, nanekim prozorima je radi idiliåne at-mosfere svetlo naknadno “upaljeno”i tako dalje. Sve je u funkciji efekta;posmatraåu je i tako svejedno kako jeizgledala originalna scena.

Mada su leteñi tanjiri na mno-gim “autentiånim” snimcima neoštri,ovde su uglavnom uraðeni tako dabudu jasni i oštri. Naravno da nijeteško naknadno ih “zamutiti” premapotrebi, ali je ovde pre svega bio ciljda se demonstriraju moguñnostikompjuterske montaæe slike.

22

Izuzetak je poslednja fotografija, koja je naåinjena duplom ekspozicijom(taånije, poklapanjem filmova pri osvetljavanju fotopapira) kuña pod snegomi rasvete, omaškom snimljene u restoranu. Neoštrinom i sluåajnim pokretomfotoaparata stvoren je utisak velike brzine kretanja svetleñih letilica na nebu.

23NLO

Rozvel - najveña NLO misterija

Rozvel je grad u Americi, u dræavi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja sesmatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvelanalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba,kao i Los Alamos u kome je tim struånjaka radio na njenom razvoju. Tamo senalazi i vojna baza koja je ušla u istoriju kao prva koja je raspolagala nukle-arnim oruæjem.

Šta je uåinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a po-sebno je åudan podatak da prvih 30 godina ništa od svega toga nije pobuœi-valo paænju javnosti. Tek 1978. godine poåelo je klupko da se odmotava. Ili,bolje reñi, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostalesluåajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer priåa je bogata do-gaðajima.

Mada je i ranije bilo sporadiånih sluåajeva, masovno zanimanje ljudi zaneidentifikovane leteñe objekte zapoåelo je 1947. godine. Samo u okolini Ro-zvela je izmeœu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je sa-åuvano, mada neki istraæivaåi tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili dasu videli NLO. Da bi stvar bila još zamršenija, nijedna od tih 16 prijava, kojepostoje u arhivi, ne odnosi se na dogaœaj koji danas pobuœuje tako veliku pa-ænju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u štampi.

Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je ålanakpod naslovom “RAAF pronašao leteñi tanjir na ranåu u oblasti Rozvel”, ukome se navodi da je Major Dæes A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, ina-åe oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio leteñi tanjir i da je “stvar pro-sledio višem štabu”. U istom ålanku kaæe se da je 2. jula nekolicina graœana Ro-zvela videla veliki NLO kako preleñe iznad njihovih kuña.

U sutrašnjem broju pojavio se ålanak pod naslovom “Rejmi demantujeleteñi tanjir”, u kome brigadni general Rodæer Rejmi (Rodger Ramey), ko-mandir Osme vazdušne jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio leteñi ta-njir nego “ostaci meteorološkog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polom-ljenih drvenih gredica i gumenih delova”.

U istom broju pod naslovom “Uznemireni ranåer koji je pronašao lete-ñi tanjir æali što je priåao o tome” mogla je da se proåita i priåa Meka Brej-zela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je još 14. juna, kad jeprolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronašao “veliku koliåinu poce-panih gumenih traka, metalnih folija, neobiåno åvrstog papira i kopåi”. Tada tonije smatrao znaåajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove

24

za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kuñi. Tek kad je åuoda je pronaœen leteñi tanjir, odmah je šerifu ispriåao šta je video i dve priåeubrzo su povezane u jednu. Upitan koju koliåinu materijala je video, rekao jesledeñe:

“Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko åetiri metrau preåniku. Delovi sive gume bili su razbacani na kruænoj površini preåni-ka oko 180 metara”... “Nije bilo nikakve elise niti åvrstih metalnih delovakoji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, madaje na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na ko-joj su bili naštampani nekakvi cvetovi.”

Brejzel je još rekao da je i ranije pronašao dva meteorološka balona na svomranåu, ali da nisu bili nalik ovome.

Posle ovoga se Brejzel nije baš najbolje proveo: vojska ga je bukvalno za-robila i dræala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sacivilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa åak i psihi-jatrijskom pregledu.

Vojska je preduzela dotad neviœene mere obezbeœenja: naoruæani vojni-ci opkolili su celu oblast, a kasnije je još jedan prsten vojnika postavljen radispreåavanja pristupa na širu teritoriju. Snajperisti su zauzeli mesta na svimobliænjim brdima, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. SenatorNovog Meksika Denis Åejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel izabranio da se emituje, preslušava ili kopira tonski snimak intervjua sa Me-kom Brejzelom, koji je veñ bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko mi-nuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska.

Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjenoda isto to priåaju bilo kome. Umesto nje nareðeno im je da nauåe novu izja-vu koju smeju da šire, a koja ni po åemu ne liåi na njihovu prvobitnu priåu.

Hoñe li neko poverovati da je sve to uraœeno samo radi meteorološkogbalona? Zaåudo, hoñe. Posle svega, general Rejmi odræao je konferenciju zaštampu, kojom je umirio duhove i raspršio sve sumnje. Tako je sluåaj miro-vao preko trideset godina.

Probijanje zida ñutanja ili poåetak obmane?

Godine 1978. tabloid Nacionalni istraæivaå (National Inquirer) ponovo je pi-sao o celom dogaœaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao sesa majorom Dæesom Marselom, koji je 1947. godine pronašao ostatke i iden-tifikovao ih kao delove leteñeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao

25NLO

sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) iÅarls Berlic (Charles Berlitz), angaæovala su se na prikupljanju podataka inapisala knjigu “Rozvelski incident” objavljenu 1980. godine. U knjizi se na-vode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ilisu razgovarali sa osobama preminulim u meœuvremenu, a koje su imale štada kaæu o dogaœaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga,Donald Šmit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da supronašli i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progo-vorila i bivša vojna lica. Da bi åorba bila još jaåe zaåinjena, u veoma popular-noj televizijskoj emisiji “Nerešene misterije” prepriåan je ceo dogaœaj sa po-zicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je jošnekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film.

To je bio samo poåetak lavine. Ubrzo su svi priåali ili pisali o tome darozvelski incident krije katastrofu koju je doæiveo svemirski brod sa drugeplanete i da je ameriåka vlada to zataškavala dezinformacijama i laæima. Svo-je izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjavameœusobno se ne slaæu, neke su providne i oåigledno same sebi sluæe kao cilj,a za nekoliko navodnih “svedoka”, åije su izjave citirane u knjigama, utvrœe-no je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne priåe, ostajesolidan broj svedoåenja od kojih moæe da se sastavi logiåan i celovit mozaik.Evo kako izgleda rekonstruisan dogaðaj:

Jedne noñi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snaæna eksplozi-ja. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion srušio u obliænjem mestukoje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice leæao je razbacan na ogrom-noj površini, par stotina metara širokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je da-

ta izjava za štampu da je to bio lete-ñi tanjir. Zainteresovani ljudi poæu-rili su da to vide svojim oåima, ali jevojska široko opkolila oblast i niko-ga nije puštala da se pribliæi. Od-mah je u štampi objavljen ålanakkojim se demantuje prva vest. Za-poåeta je detaljna pretraga, koncen-trisana samo na površinu na kojojsu prvobitno pronaœeni ostaci. Toje bila greška, jer zbog toga nije pre-traæena okolina. A na svega 4 kilo-metra odatle nalazilo se nešto mno-go zanimljivije, što je otkriveno tekposle nedelju dana.

26

Telo “vanzemaljca” spremno za autopsiju

Bila je to glavna kabina NLO-a, ukojoj su bila 3 (neki kaæu 4) tela. Sliånostsa ljudima bila je iznenaðujuña. BarbaraDager, ñerka tadašnjeg šerifa, tvrdi da jojje otac rekao da je jedan od njih pokazi-vao znake æivota. U najveñoj tajnosti od-neta su tela i delovi letilice koji su leæalirazbacani.

Ovde bi priåa mogla da se završikao što se završio i veliki broj drugih, dase 1995. godine nije pojavio argumentkoji je izdvaja od svega što je dotad viœe-no: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentiånu autopsiju nadjednim od vanzemaljaca pronaœenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film?

Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se baviladistribucijom muziåko-zabavnih snimaka. Evo njegove izjave:

“Dok sam traæio materijal za muziåki dokumentarni film, našao sam se uKlivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal sni-mio je honorarni kamerman koga je Universal News angaæovao zbog štraj-ka filmskih radnika. Pošto mi je pomogao oko utvrœivanja podataka za okotri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me inte-resuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je onsnimio dok je radio za ameriåku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeniostaci leteñeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, što je najzanimljivije, autop-sija vanzemaljaca.”

“Mojim privatnim avionom otišli smo do njegove kuñe, jer je stanovao da-leko od mesta na kome smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji sadamoæete da vidite.”

Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamermannajpre traæio 100000 dolara, pa su se onda malo cenkali i “našli se” na 92000.

Ovde se nameñe logiåno pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, ot-kud kod njega film? I još jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa daga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaœaj milenijuma,ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeœeno kao malo šta dotad, kamermanje bio angaæovan u najveñoj diskreciji -a onda je, navodno, film ostao kod nje-

27NLO

Profil Rozvelskog vanzemaljca

ga i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo došli donajslabije taåke u celoj priåi: otkud snimatelju film?

Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove DæekBarnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamer-man sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mo-gao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samopseudonim kamermana, a da pravo ime ne moæe da saopšti zbog njegoveliåne sigurnosti.

Na prvim privatnim projek-cijama ovog filma u Americi, pri-kazivana je kopija koja je nosilaoznaku “Restricted access. A01

classification” (ograniåen pristup,klasifikacija A01). Kad su se pojavi-le sumnje u autentiånost filma,ova oznaka je volšebno nestala.Razlog je verovatno izjava nekihautoriteta da se termin “Restrictedaccess” nikad nije koristio u ame-riåkoj vojsci, kao ni oznaka klasifi-kacije A01, i da ti termini pripada-ju åisto holivudskom æargonu.

Još jedan “nizak udarac” stigao je od Dæona Ingliša (John English), kojije dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kuñe Slave u SanDijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao,postao je specijalista za analizu i proveru autentiånosti fotografija i doku-mentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraæivanja. Njegovomoku nije promakao jedan na izgled nevaæan detalj: nalepnica na zidu prosto-rije u kojoj je vršena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim pro-storijama za patološku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnostod moguñe infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvañena odameriåkog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija ko-ja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snim-ljen dvadeset godina ranije!

28

Detalj iz Santinijevog filma

Šta je Projekat Mogul?

Najlogiånije objašnjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se ujavnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detaljio projektu koji je otpoåeo u junu 1947. godine i izvodio se podšifrom Mogul. O tome je opširno govorio Åarls Mur (CharlesMoore), jedan od struånjaka koji su uåestvovali u ovom projek-tu, sada profesor u penziji. On je odræao konferenciju za štam-pu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i åakpripremio monografiju o celom projektu.

Projekat je, inaåe, bio toliko poverljiv da je njegovo ime(Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmetprojekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima ko-ji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nu-klearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban naåin prosti-ru izmeœu stratosfere i troposfere i, pošto tamo nema preprekakoje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detek-tuju. Na ovaj naåin, recimo, tokom II svetskog rata (posle 6 de-cenija kruæenja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali1883. prilikom erupcije vulkana Krakatoa.

S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se lociraleprobne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom pro-jektu je dat visok prioritet i po-seban tretman. S nekoliko ova-kvih balona bilo je moguñeprecizno locirati mesto i od-rediti vreme svake nuklearneeksplozije na bilo kom mestuna Zemlji.

Balon nije bio tako jedno-stavan kao što su inaåe bilimeteorološki baloni; bio je to,zapravo, vertikalni “voz” sas-tavljen od veñeg broja balona,dugaåak preko 200 metara. Nadnu su bili elektronski ureœajii baterije, a iznad njih heksa-gonalni katadiopterski reflek-tori koji su pomagali da se uzpomoñ radara precizno locira

29NLO

Balon iz pro-jekta “Mogul” Åarls Mur pokazuje deo balona

pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljuåne vaænosti za izraåunavanjemesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako jeovaj “voz” izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovaraopisima ostataka koji su naœeni na ranåu kraj Rozvela 1947, åak i cvetni sim-boli odštampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan odpomenutih heksagonalnih katadioptera pronaœen 1997. godine, saåuvan jedo danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za štampu. Sve je tu, nedostajusamo vanzemaljci.

Prva lansiranja balona obavljena su još u aprilu 1947. godine, ali je, zbognepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premešten u Novi Meksi-ko. Svi letovi bili su uspešni osim leta balona broj 4, koji je završio neslavnona ranåu pored Rozvela. Vojska se uplašila da ñe Rusi naslutiti nešto o ovomprojektu i zato je pokušala da zataška stvar priåom o meteorološkim balo-nima.

A šta na ovo kaæu UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontra-argumente imaju po neku ruænu reå. Åarls Mur, recimo, proglašen je za ne-doslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negi-rao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u štampi, kaošto je sledeña: “Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio naš balon”.Nije mu bila uvaæena olakšavajuña okolnost da je mišljenje promenio nakondatih intervjua, kad je prvi put u æivotu video fotografije transparentnih po-lietilenskih balona korišñenih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledalida nisu mogli da liåe ni na šta dotad viœeno.

Epilog

Ceo incident dobio je do sada najveñi publicitet u poreœenju sa svim ostalimpriåama o neidentifikovanim leteñim objektima. UFOlozi ga još uvek iznosekao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizaci-ja, a sve kontraargumente proglašavaju za åistu glupost. Zanimljivo je da sunajmanje kritiåkog duha i najviše æelje da “zdravo za gotovo” prihvate priåupokazali baš UFOlozi - koji za sebe tvrde da “prouåavaju” sluåajeve i da sebave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu.

Danas se još uvek govori o sluåaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljajudokaze i izjave svedoka (koji se umnoæavaju geometrijskom progresijom),svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili treñe ru-ke (“åuo sam od prijatelja kome je priåao oåevidac”) i otkupljuju prava naprikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova nakojima svako iznosi po neki novi detalj koji podræava verodostojnost priåe.Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaðenoj u

30

Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. go-dine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroåipa), kompjutera,satelita, CD-a i tako dalje. Video - traka sa snimkom autopsije veñ je pomalozastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tiraæ od nekolikostotina hiljada primeraka. Pronaœen je åak i “pravi” kamerman - koji se po-javljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja priåu da ga je vojska po-zvala da snimi autopsiju, posle åega je on odneo filmove kuñi (?) i od tada muih niko nije zatraæio (!?).

U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluåaj Rozvel, D. H.Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je odtada ušao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznaåi da je neobiåna priåaiz prošlosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnimdetaljima, uz istovremeno preñutkivanje i odbacivanje svega što je nepo-æeljno za dobru “proðu” priåe. Ovakva etikecija nije baš pristojno odmerena,jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnikod paranoidne šizofrenije kada iz señanja poziva odreðene incidente i pritom ih preraðuje i prilagoðava svojim trenutnim potrebama, ubeðen da sumu señanja taåna.

Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Inves-tigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauåno izuåavanje tvrdnjio paranormalnim pojavama) odavno se ne oglašava u vezi sa sluåajem Rozvel.Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komite-tom:

Mit o Rozvelu morao bi konaåno da umre. Na pitanje jesmo li sami u sve-miru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi roz-velska obmana. Televizijske kuñe morale bi da budu odgovornije da se ne biponovo dogodilo da pomešaju zabavne sa dokumentarnim programima.

31NLO

Oblast koja ne postoji

150 kilometara severno od Las Vegasa, u Nevadi, nalazi se suvo jezero Grum,pored koga je vojna oblast o kojoj nikakve informacije ne izlaze u javnost, paåak ni naziv; zato se, prosto, koristi ime Oblast 51. Ako pokušate da nepoz-vani priœete, moæe åak da vam se dogodi da to platite glavom jer okolo pos-toje mrtve straæe (slika 1). Ipak sa pristojne udaljenosti imate pravo da “pari-te oåi”, pošto ñete u centru oblasti videti vazduhoplovnu bazu u kojoj je jošsredinom 50-tih godina testiran špijunski avion U2. Ova baza, åija je mapa naslici 2, na satelitskom snimku (slika 3) je zaokruæena. Dobra infrastrukturavojnih objekata, udaljenost od oåiju javnosti i povoljna konfiguracija okolnogterena, sa dosta isušenih jezera koja sad sluæe kao prirodni aerodromi, uåini-li su da ovo postane matiåna oblast za vojnu proizvodnju i istraæivanja kojazahtevaju visok stepen tajnosti.

Tako je i javnost pri-hvatala Oblast 51, sve dokse 1989. godine Bob Lazar(Bob Lazar) nije pojavio naTeleviziji Las Vegasa i izja-vio da je neko vreme ra-dio na ispitivanju vanze-maljske letilice na jezeruPapuz, koje je juæno odove oblasti. Ako mu je na-mera bila da pokrene lavi-nu, uspeo je: od tog tre-nutka Oblast 51 vaæi zaspecijalnu lokaciju na ko-ju se, kao u hotel, dovozesvi “posetioci iz svemira”,

dok ranije ubeœenje da se tu rade ovozemaljski (mada tajni) vojni projekti va-æi samo kao izgovor kojim se pokriva “prava” namena. Javnost je pokazalavisok stepen budnosti jer je åak “došla do podatka” da je ameriåka vlada pot-pisala ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom, po kome posetioci imaju pra-vo da do mile volje koriste aerodrome koji se nalaze u Oblasti 51, kao i svuudobnost prateñih objekata, a u zamenu za to dozvoljavaju Zemljanima da is-pituju njihove brodove, pa i da ih kopiraju.

Tako su se 24. septembra 1989. u ameriåkom åasopisu Nedeljne svetskenovosti (Weekly World News) pojavila dva ålanka koja se odnose na Oblast51. U jednom se, pod naslovom “Ameriåke vazdušne snage sagradile NLO”,

32

Slika 1: upozorenja na prilazu

govori o tome kako je jedan odšest zemaljskih leteñih tanjira,sa oznakom “Made in USA” anapravljenim po ugledu na“originale” koji se se veñ odo-mañili na Oblasti 51, napraviosvoj prvi let åak do Marsa i na-trag, leteñi brzinom od 22 000milja u sekundi! U intervjuukosmonauti govore o manjimtehniåkim problemima koje suimali usput (zbog åega su maloskrenuli sa kursa) ali zato odu-ševljeno opisuju nuklearni ra-ketni pogon i moguñnost daovi brodovi uz svojih 12 ålano-va posade ponesu i specijalnonuklearno oruæje. Izgleda dasa ovim oruæjem nema šale, jer “brodovi mogu da lete potpuno nevidljivi za okoi za radare, neprimetni kao podmornice, ali za razliku od njih u stanju su da is-pale oruæje i da sravne sa zemljom bilo koji objekat za tren oka”.

Druga vest odnosi se najoš jedan domen korišñenjaOblasti 51. Naslov je: “Nacis-tiåki ratni zloåinci u Oblasti 51rade kao nauånici-robovi u iz-gradnji oruæja”. Posle rata je,navodno, 67 nacistiåkih nauå-nika radije prihvatilo ropskistatus nego smrt u gasnoj ko-mori. Sada ima još 11 æivih ioni i dalje vredno rade.

Oba ålanka nalaze se uistom broju åasopisa. Nedo-staje, naæalost, treñi koji bi ob-jasnio åemu sluæe ovi ostareli“struånjaci” iz drugog svet-skog rata i kakva je korist odnjihove pameti kad su isto ta-ko na raspolaganju i pripad-

33NLO

Slika 3: satelitski snimak Oblasti 51

Slika 2: mapa baze u Oblasti 51

nici vanzemaljske superinte-ligentne civilizacije.

Zanimljivo je da ameriå-ka vojska uopšte ne reagujena ovakve napise u štampi.Naprotiv, stiåe se utisak da suåak i poæeljni, što moæe danavede na zakljuåak da onisamo skreñu paænju javnostisa prave namene postrojenjakoja se nalaze u ovoj oblasti.

Niko ne spori da se ta-mo zaista nešto dogaœa. Sa-

mo, šta? Moæda nešto još zlokobnije od pravljenja tajnih svemirskih brodovai oruæja. Lesli Štal (Leslie Stahl) je u televizijskoj emisiji “60 minuta” izneopretpostavku da se u Oblasti 51 nalazi tajno skladište toksiånih supstanci,mada od toga nije daleko ni pretpostavka da se tamo i proizvode bojni otro-vi åija je upotreba zabranjena meœunarodnim zakonom. Prvi potez vojske bioje da ovo demantuje, a karikatura (slika 4) koju prenosimo iz štampe pokazu-je kakva je bila reakcija javnosti na ovaj demanti. U vrhu table, po kojoj je ne-sreñnik sa crteæa pisao, nalazi se simbol ameriåkih vazdušnih snaga, poredkoga piše “priznanje nije naša profesija”, a ispod toga “naše hemikalije sutajne, ali moæete verovati Sjedinjenim Dræavama. Jezero Grum je sigurnomesto za rad”.

Pretpostavka da se tamo radi sa otrovnim supstancama nije bez osnova,jer je grupa bivših radnika tuæila vladu za ozbiljna ošteñenja zdravlja koja suneobjašnjivo nastupila dok su radili u ovoj oblasti. Njima su se pridruæile iudovice nekoliko radnika umrlih na naåine koji nikada nisu rasvetljeni. Sveje ostalo bez uspeha. Vlada je jednostavno zaklonila iza odgovora da se radio “nacionalnoj bezbednosti”.

U stvari, vlada na neki naåin preñutno poriåe postojanje Oblasti 51, jerneodreœenim odgovorima odbija svaku diskusiju na bilo koju temu poveza-nu sa ovim mestom. Naravno da ovakav stav doliva ulje na vatru koju raz-buktavaju oni koji neprestano tvrde da se tamo odvijaju neke “naopake”stvari. A ako govorimo o neidentifikovanim leteñim objektima, masovna his-terija verovanja u to da je nauåna fantastika stvarnost, koja je zapoåela poslesamo jedne izjave izgovorene u zabavnoj TV emisiji, moæe da posluæi kaodobar indikator za to kolika je moñ masovnih medija u diktiranju naåina nakoji ñe javnost razmišljati.

34

Slika 4: karikatura kao stav javnosti

Æivi prenos sa Marsa

Godine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke površineMarsa (slika 1), od kojih su neki popriliåno uznemirili javnost: jedna od pla-nina duæine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko nahorizontu, pokazivala je zaåuðujuñu sliånost sa ljudskim licem (što je lakopronañi u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars GlobalSurveyor naåinio je precizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kadase snimi savremenim kamerama koje nude više detalja i kad se osvetli iznekog drugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje sliånosti sa ljud-skim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti.

Za utehu, na istom snimku ima dosta drugih zanimljivih detalja - reci-mo, zaåuðujuñe pravilne piramide (na slici 1 levo dole). Zvaniånih objašnje-nja za ove oblike još uvek nema, pa je to dobro posluæilo da javnost iznesesvoja tumaåenja. Stvar je još više pogoršalo to što je u pokušaju da NASA nas-tavi snimanje pošto se orbiter više pribliæi površini Marsa, veza s njim preki-nuta iz neutvrðenih razloga. Tako su roðene mnoge pretpostavke - recimo,da su nalazi toliko zanimljivi da ih vlada namerno skriva od oåiju javnosti ili

35NLO

Slika 1: snimak sa “Vikinga” (dole desno: detalj snimka sa “Mars Global Surveyora”)

da su orbiter uništili Marsovci u nameri da svojepostojanje sakriju od nas (mada je onda pitanjezašto bi gradili dæinovsko lice i time obeloda-njivali isto to što kriju).

Ipak, priåa o licu sa Marsa ovde se ne zavr-šava. Snimak ove oblasti objavljen je u mnogimåasopisima, pa su ljudi uzeli lupe i poåeli da jedetaljno pretraæuju. Da li je presudna bila proni-cljivost ili bujna mašta udruæena sa æeljom da sepronaðu još neki zanimljivi detalji, tek zapaæanja

su poåela da se gomilaju. Najpre je u des-nom delu slike 5 (iznad taåke D), odmahpored velikog kratera, pronaðena planinakoja bi, uz malo dobre volje, mogla da seproglasi za još jedno lice, doduše veomaizduæeno (uveñan snimak je na slici 2). Aonda su pored samih piramida (iznadtaåke A) pronaðena åetiri kamena koja suformirala krst, kao na nišanskim spra-vama. Taåka preseka, (uveñan detalj naslici 3) koja je lako uoåljiva, odmah je proglašena za koordinatni poåetak odkoga treba zapoåeti pretraæivanje. U blizini te taåke (obeleæeno strelicom,iznad taåke B na istoj slici) nalazi se graðevina klinastog oblika nazvana Fort

(tvrðava), s desne strane ograðena luånimzidom (slika 4). Centar ovog luka se, gle åu-da, nalazi skoro u centru krstiña o kome jeupravo bilo reåi.

Uoåeno je da se osnove oba lica nalazena liniji koja kreñe od krsta. Kad se povuåejoš jedna linija iz iste taåke, ona ñe uokviriti

36

Slika 2: još jedan “portret”

Slika 3: krst kao koordinatni poåetak

Slika 4: tvrðava

Slika 5: proporcije objekata na Marsu i pozicije njegovih prirodnih satelita

drugo lice i proñi taåno kroz oåi pr-vog - kao što bi svaki slikar uradio,primeñuju sledbenici ideje da ovde“ima neåega”.

Da li je to dovoljno da ubedinevernike? Ako nije, postoji jošjedna znaåajna koincidencija, ali jeza nju potrebno navesti još neko-liko podataka.

Oko Marsa kruæe dva prirod-na satelita, kao dva Meseca: zovu seFobos i Dejmos - što su, uzgred, la-tinski izrazi za strah i uæas. Prvi se kreñe po orbiti sa srednjim polupreåni-kom 9380, a drugi 23500 kilometara. Dakle, kad postavimo matematiåku pro-

porciju u kojoj su, s jedne strane, polupreå-nik Marsa i udaljenost Fobosa i Dejmosa odnjegovog centra, a s druge udaljenosti svihnavedenih taåaka od krsta, dobiñemo im-presivno podudaranje. Doduše, nekih od-stupanja ima, ali cela stvar je ipak priliånozanimljiva. Naravno da je to odmah uzetokao jak argument svih pristalica teorije dana Marsu ima inteligentnog æivota. Mate-matiåari-amateri seli su za svoje kompjuterei izraåunali da verovatnoña da sve ovo budepuka koincidencija iznosi jedan prema 1,4milijarde.

Neñemo ponavljati celu raåunicukojom je dobijena ova cifra, ali lako sevidi da je ona prepuna nedostataka. Reci-mo, izraåunato je kolika je moguñnost dase baš ti oblici dobiju na baš tim mestima.To je zateåeno stanje, i postavka da seraåuna verovatnoña njegove pojave logiå-ki je neispravna; bilo bi to kao kad bismopromešali špil od 52 karte i onda sebeproglasili za åudotvorce jer se pojavio baštaj redosled karata koji smo dobili, averovatnoña da ñemo ga dobiti bila jeizuzetno mala (broj moguñih kombinacija

37NLO

Slika 6

Slika 7

Slika 8

pisao bi se sa 58 cifara). Ipak, to ne umanjuje za-nimljivost svih ovih zapaæanja.

Videvši sve ovo, vernici su se dosetili šta jerekao Luka u svom Jevanðelju: I biñe znaci nasuncu i u mjesecu i zvjezdama (21.25). Åak su ne-ki to proglasili i za siguran znak da nam dolazisudnji dan, jer veñ sledeña glava Jevanðelja(21.26) kaæe: Umirañe ljudi od straha i od oåeki-vanja onoga što nailazi na svijet; jer ñe se silenebeske pokrenuti.

A šta kaæu nauånici? Odgovor je lakonski -imamo mi tih lica i raznih podudarnosti kolikohoñete! Zaista, osim ljudskih lica (slike 6, 7 i 8)ima i drugih zanimljivih oblika, kao što su

terasasta polja (slika 9)nalik onima koja su gra-dile Inke (ali i naš narodu primorju), ili “zidovi”(slika 10) i “šine” (slika11) od kojih je neke sni-mio Pathfinder, robot natoåkovima, dok je šetaopo površini Marsa. Ni zaove oblike nema zvaniå-

nog objašnjenja; nauåni svet izjavlju-je samo da sve to nije ni malo neobiånoza topologiju Marsa.

Ipak, neke istraæivaåe-amatere(ali i nauånike) zainteresovala je gru-pa objekata koja se vidi u donjem le-vom uglu slike 1. Ta formacija dobilaje naziv Grad (City) i u njoj je prona-ðeno mnogo koincidencija, pre svegamatematiåkih, za koje neki smatrajuda sama priroda nije mogla da ihstvori i da su delo inteligentnih biña.

38

Slika 9: terasasta polja

Slika 10: “zidovi” na Marsu

Slika 11: marsovske “šine”

Šta ima novo u gradu?

“Grad” se sastoji od grupe planina vi-sokih po nekoliko stotina metara, od ko-jih neke imaju zaåuðujuñih sliånosti saegipatskim piramidama. Meðutim, je-dan isprva neprimetan detalj pobudio jeznatno više paænje. Mala ispupåenja, ko-ja su na slici 12 zaokruæena i obeleæenaslovima, najpre su kartografisana i utvr-ðene su im taåne pozicije, pa je izvršenageometrijska analiza njihovog meðu-sobnog poloæaja i tu je ponovo prona-ðeno toliko koincidencija da su mnogi toproglasili za nesumnjivi “signal koji se izdiæe iz šuma”, poruku ili prostoznak da se ispod površine ove zagonetne planete ipak nalazi “nešto”.

Priroda ovih ispupåenja, prozvanihhumke, nije objašnjena jer se o topologijiMarsa još uvek ne zna dovoljno, ali kadsu entuzijasti poåeli da povezuju taåke li-nijama (slika 13), mnoge od njih bile suparalelne ili su uglovi bili veoma pravil-ni (trougao ADE je jednakokraki, OPGjednakostraniåni a AGD, EAG, BAD iAEB imaju po jedan prav ugao i preosta-la dva ugla koji su u sva åetiri sluåajapotpuno jednaki). Åak su se i rastojanjaizmeðu humki meðusobno odnosila kao

39NLO

Slika 12: “humke” u Gradu

Slika 13: matematiåke podudarnosti

Slika 14: geometrijski prikaz Slika 15: uåestanost pojavljivanja uglova izmeðu humki

koreni celih brojeva (slika 14), što bi teško moglo da se proglasi za sluåajnost.Slike i crteæi koje ovde vidimo nisu jedini koji prikazuju matematiåke podu-darnosti - ima ih na desetine i svi su podjednako zanimljivi.

Dalja analiza pokazala je nove pojedinosti (slika 15). Dr. Horas Krejter(Horace W. Crater) iz Instituta za istraæivanje svemira iz Tenesija analizirao jeuglove u svim pravouglim i jednakokrakim trouglovima i utvrdio da se unjima iznenaðujuñe åesto pojavljuje konstanta t od 19,5 stepeni (kao i u pra-vilnom tetraedru). Statistiåka analiza pokazuje da ovaj ishod nije sluåajan, alito opet nije izazvalo uzbuðenje u nauånom svetu; jednostavno, mi ne pozna-jemo geomorfologiju Marsa u dovoljnoj meri da bismo mogli da objasnimoovaj fenomen. A to što ne postoji objašnjenje, to nam ne daje za pravo daumesto njega prihvatimo pretpostavku o postojanju inteligencije na Marsu,samo zato što je ona atraktivna i što æelimo da verujemo u nju.

Zato su neka druga otkriña, koja nama smrtnicima ne deluju baš zanim-ljivo, struånjake za ovu oblast skoro izbacila iz fotelja.

Dokaz meren milionitim delovima milimetra

Šta je to izazvalo tako burne polemike u nauånom svetu? Naizgled neupad-ljiv meteorit (slika 16), pronaðen na Antarktiku (Allan Hills) samo pet danapre nove 1985. godine i obeleæen znakom ALH84001, posle rutinskog ispiti-vanja postao je prava “zvezda” meðu 20000 drugih dosad pronaðenih mete-orita. Manje je interesantno to što je utvrðeno da potiåe sa Marsa (mada ih jeodatle pronaðeno samo 14), a više da je u njemu pronaðen veliki broj cilin-driånih fosilnih formi koje liåe na ovozemaljske bakterije (slike 17 i 18). Nji-hove dimenzije veoma su male: preånik je oko 20 a duæina 200 nm (nano-metara, milionitih delova milimetra), ali ako bi se otklonile još neke sumnje,

to bi ipak bilo prvo otkriñe kojedokazuje tezu o æivotu na nekojdrugoj planeti.

Postoje ipak dva problemakoja bismo morali da rešimo prenego što potvrdimo da pred so-bom imamo fotografiju fosila pra-vog Marsovca: najpre treba utvr-diti da li su te siñušne cilindriåneforme zaista stigle na meteoritu saMarsa ili je on kontaminiran poslepada na Zemlju, a onda i da li onezaista predstavljaju æive ñelije ili

40

Slika 16: Meteorit ALH84001

su samo rezultat nekog nama nepoznatog hemijskog procesa. Mada su utoku polemike oko oba ova pitanja, izgleda da ñemo odgovor na drugo dobitiznatno teæe nego na prvo, jer još uvek nije precizno definisano šta moæemoda smatramo æivim organizmom.

Utvrðeno je da su ove cilindriåne forme sas-tavljene od organskih materija, ali to ne znaåi daih åine æivi organizmi. Problem je pre svega u nji-hovim izuzetno malim dimenzijama, jer naucinije poznat tako mali æivi organizam, åak se nezna ni da li je teoretski moguñ. To ne znaåi da i naZemlji ne postoje forme sliåne onima iz meteoritaALH84001. Pre više od deset godina, prilikomispitivanja uzoraka minerala sa dna okeana nau-ånici su pomoñu elektronskih mikroskopa videlisliåne forme i dali im naziv nanobakterije. Pošto su propali pokušaji da seone uzgoje u laboratorijskim uslovima, skoro da je bila napuštena pretpos-

tavka da je reå o æivim or-ganizmima. Ipak, poået-kom 1999. je Dr. PhilippaUwins opisala zapaæanjakoja su ponovo podgrejalatezu o æivim biñima: dok jeposmatrala glineni miner-al ilit, pred njenim oåimaje ispod elektronskog mi-kroskopa raslo mnoštvonanobakterija, koje su bilenalik na fiber -vlakna.

41NLO

Slike 17 i 18: Snimci meteorita ALH84001 naåinjeni elektronskim mikroskopom

Slika 19: Nanobakterije

Slika 20: Kolonija nanobakterija

Da bi ovakav nalaz u nauci bio prihvañen, trebalo bi ga ponoviti iopisati postupak kojim bi svako mogao da ga proveri. Pokušaji da se ovouradi još uvek nisu urodili plodom, pa je Dr Uwins odbila da forme koje jevidela proglasi za nanobakterije i privremeno ih prozvala nanobe.

U meðuvremenu su nanobakterije (slike 19 i 20) još bolje upoznate. Pro-naðena je i veza izmeðu njih i korozije metala. Izgleda da ñe od ovih sazna-nja imati koristi i medicina jer su iste cilindriåne forme pronaðene u štetnimnaslagama kalcijuma na zidovima krvnih sudova i, u posebno velikoj koliåi-ni, u kamenu koji se formira u bubrezima. Tako je nanobaktrija veñ optuæenaza neke bolesti, a da nije utvrðeno ni da li je ona æivo biñe ili neæiva stvar.

Zasad se vrše pokušaji da se iz nanobakterija izdvoji DNK. Ako bi tourodilo plodom, mogli bismo sa velikom verovatnoñom da tvrdimo da je me-teorit ALH84001 na neki naåin bio svemirski brod kojim su na Zemlju stigliMarsovci.

Mit o dolasku stranaca

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) ponudio je, sa gledišta psihologije, za-nimljivo objašnjenje naše potrebe da svaki nerazumljivi znak sa neba tumaåi-mo kao posetu superiorne civilizacije iz daleka. To je za njega zadovoljavanjemita o dolasku stranaca, åovekove potrebe i æelje da odnekud doðu biña iuspostave kontakt s njim, ne bi li ga izbaviti iz usamljenosti i uverili da nijesam u svemiru. Inke su bile dobri ratnici, ali su lako pokoreni jer su osvajaåidošli u metalnim oklopima i tako se nenamerno predstavili kao boæanstvakoja su domoroci vekovima oåekivali.

Svaka religija na svetu koristi neobjašnjene pojave za podræavanje tezeo postojanju boæanskih sila. S druge strane, UFOlozi su pronašli delove uBibliji koje smatraju za svedoåenja o poseti biña iz svemira. Najpoznatiji jedeo Knjige proroka Jezekilja (1:4-2:2).

Ja pogledah, i gle, silan vetar doðe od severa, i gust oblak i snop plamena,koji sipaše na sve strane blistavu svetlost, u åijoj se sredini sijaše nešto kaouglaðen bakar izvaðen iz ognja. U sredini bejahu još åetiri æiva svorenjakoja na oåi bejahu nalik na åoveka; Svako od njih imaše åetiri lica i svako jeimalo åetiri krila. Noge im bejahu prave, a u stopalu noge im bejahu kao uteleta; i sijahu se kao uglaðen bakar. Pod krilima na åetiri strane imahuruke åoveåje, i sva åetiri imahu svoja lica i svoja krila. Krila im bejahu sas-tavljena jedno s drugim; i ne okretahu se iduñi, nego svako iðaše pravonapred. Sva åetiri imahu jedno lice åoveåje, sva åetiri jedno lice lavovsko sdesne strane, sva åetiri jedno lice volujsko s leve strane, i sva åetiri jedno

42

lice orlovsko. Lica im i krila bejahu razdeljena ozgo; u svakome se dva krilasastavljahu jedno s drugim, a dva im pokrivahu telo. Svako iðaše pravonapred; iðahu kod ih voðaše duh, i ne okretahu se iduñi. Ta stvorenjaizgledahu kao æivo ugljevlje, kao buktinje, i taj oganj prolaæaše izmeðu tihæivih stvorenja, i bacaše blistavu svetlost i sevanja. I ta stvorenja tråahu ivrañahu se kao munje.

Ja pogledah ta stvorenja i gle, na zemlji beše po jedan toåak uza svako stvo-renje prema åetiri lica njegova. Izgledom i oblikom ti toåkovi bejahu kaohrisolit, i sva åetiti bejahu jednaka; izgledom i oblikom bejahu kao jedan to-åak utisnut u drugi toåak. Kad iðahu, iðahu na svoje åetiri strane i ne skre-tahu s puta svoga. Obim i visina im bejaše strašna, a na naplatcima sva suåetiri toåka imala mnoštvo oåiju. Kad ta stvorenja iðahu, iðahu i toåkovi uznjih; a kad se ta stvorenja podizahu od zemlje, podizahu se i toåkovi. Kudih god gonjaše onamo iðahu, i prema njima se podizahu toåkovi, jer duh tihstvorenja bejaše u toåkovima. Kad ona iðahu, iðahu i oni, a kad ona sta-jahu, stajahu i oni, i kad se ona podizahu od zemlje, podizahu se i toåkoviprema njima, jer duh tih stvorenja bejaše u toåkovima.

Iznad glava tih stvorenja bejaše kao nebo, kristalno, blistavo, razastrtoozgo, iznad glava njihovih. Pod tim nebom bejahu im krila pruæena jednoprema drugome, a imahu ih svako po dvoja koja pokrivahu telo njegovo. Jaåuh huku krila njihovih kad iðahu, kao huku velike vode, kao glas Svemoñ-noga, kao graju u logoru. Kad stajahu spuštahu krila. Kad spuštahu krilapri zastajanju, åujaše se huka koja se odbijaše s neba iznad glava njihovih.

Svrh neba, iznad glava njihovih, bejaše kao kamen safir u obliku prestola,i na tom obliku prestola bejaše pojava åoveka postavljena s visine. I vidjehnešto kao uglaðen bakar, kao oganj u kome bejaše taj åovek, te sipaše zrakeunaokolo. Od bedara njegovih pa do gore, od bedara njegovih pa do dole,videh kao oganj i blistavu svetlost koja ga obavijaše. Kao što je duga uoblaku u dan kiše, tako bejaše izgled te blistave svetlosti koja ga obavijaše.To bejaše prava slava Gospodnja. Pred tom pojavom ja padoh na lice i åuhglas nekoga koji govoraše.

I reåe mi: Sine åoveåji, ustani na noge, govoriñu ti. Åim mi progovori, uðeu me duh i postavi me na noge, i ja slušah onoga koji mi govoraše.

43NLO

Šta dalje?

Idiliånu sliku o posetiocima iz daleka pokvario je nauåni pristup ispitivanjuneidentifikovanih pojava. Da li su ljudi od nauke kategoriåni u tome da jemoguñnost “bliskog kontakta” ravna nuli? Ne, ali se njihove metode i oåeki-vanja bitno razlikuju od pristupa koji ima nenauåni svet. Åini se da izmeðusuda javnosti i nauånog stava postoji obrnuta proporcija: ono što moæe dauzbudi javnost nauånicima je nezanimljivo. A ako zainteresuje nauånike,onda nikome osim njima nije jasno zašto je baš to toliko interesantno. Zato,ako hoñemo da o moguñnosti kontakta sa vanzemaljskim æivotom sudimonauånim merilima, treba da zaboravimo na atraktivne prizore koje smo vi-deli u nauåno-fantastiånim filmovima. Mala je moguñnost da ñemo videtisvemirske brodove sa šarenim svetlima, da ñemo biti svedoci otmica Zemlja-na ili da ñemo doæiveti romantiåno druæenje i ljubav sa osobom iz dalekogsvemira. Umesto toga, morañemo da upoznamo druge forme æivota, moædai u uslovima koji su za naša shvatanja katastrofalni - pri veoma visokim iliniskim temperaturama i pritiscima, u atmosferi u kojoj dominiraju za nas ot-rovne supstance i pri gravitaciji koja je blizu nulte ili je izuzetno visoka.Primer meteorita ALH84001 uåi nas da ñemo u nekim sluåajevima biti åak i udilemi da li se uopšte radi o æivotu.

Doskora smo mislili da ni na Zemlji æivot nije moguñ van podruåja kojadeluju prijatno i dopadljivo. A onda smo upoznali neobiåne oblike æivota iprozvali ih ekstermofili. To su anaerobne bakterije (one koje æive bez prisus-tva vazduha), termofile (æive na visokim temperaturama), psihrofile (prila-goðene velikoj hladnoñi), acidofile (æive u kiselinama), alkalofile (u baznimsredinama), halofile (uz visoku koncentraciju soli), barofile (pri visokim pri-tiscima), kserofile (prilagoðene æivotu bez vode) i tako dalje.

Nedavno je u okeanima, na veoma velikoj dubini gde ne dopiru sunåe-vi zraci, otkriven oblik æivota koji je iznenadio nauånike. Stvorenje koje liåina crva duæine preko jednog metra, prozvano Riftia, nema usta, creva iostale organe za varenje. Ovo biñe æivi u blizini otvora na dnu iz kojih izvireveoma topla voda zagrejana magmom u unutrašnjosti Zemlje. Riftia se hraniproduktima koje luåi ogroman broj bakterija nastanjenih u njenom telu, priåemu oåigledno znaåajnu ulogu igra toplota dobijena iz geotermalnog izvo-ra. Zato se odmah pojavila pretpostavka da bi na nekim drugim planetama isatelitima, za koje se zna da imaju uæareno jezgro, mogao da postoji sliåanoblik æivota.

Nauånici ipak nisu digli ruke od ideje da uspostave kontakt sa civiliza-cijom sliånom našoj. Najveñi problem je nezamislivo veliki prostor koji nasdeli, pa su direktne posete teško izvodljive. Zato je teæište stavljeno na ostva-

44

renje komunikacije radio-vezom. Dæinovske parabo-liåne antene neprestano osluškuju svemir a moñnikompjuteri analiziraju primljene signale i pokušava-ju da u njima prepoznaju smisleni signal i da gadekoduju. Snaæni predajnici istovremeno emituju po-ruke u raznim pravcima po svemiru, u nadi da ñeneko primiti i razumeti poruku, pa moæda i odgo-voriti na nju.

Naravno da takve poruke moraju da budu ra-zumljive onima koji ne znaju ni jedan od naših jezika,ne poznaju pismo kakvo mi znamo i nemaju nikakvaznanja o našoj civilizaciji. Zbog toga je izbor pao nabinarno kodirane poruke (koje se sastoje samo odnula i jedinica) koje, kad se razviju u dvodimenzio-nalnu sliku, pruæaju manje-više razumljive informa-cije o nama i o našim znanjima.

Prva takva poruka poslata je 1974. godine nafrekvenciji od 2380 MHz, a sastojala se od 1679 binar-nih brojeva. Kad se sve jedinice pretvore u crne a nuleu bele taåke, dobija se crteæ kao na slici 21, koji bi, uzmalo detektivskog posla, inteligentna biña mogla daprotumaåe kao atome i molekule, genetski molekulDNK, grubi prikaz Sunåevog Sistema, åoveka i para-boliånu antenu radio-teleskopa Arecibo sa koga jeporuka poslata.

Radio-signal ove poruke jaåi je 100000 puta od signala standardnog te-levizijskog predajnika, ali on nije poslat ka bliskim zvezdama nego ka zvez-danom jatu M13 koje se sastoji od oko 300000 zvezda. Njegova udaljenost je13 000 svetlosnih godina, pa bismo u najboljem sluåaju odgovor mogli daoåekujemo tek kroz 26000 godina!

Posle ove, poslato je još mnogo poruka. Jedna od njih, koja prikazuje de-taljniji izgled muškarca i æene (slika 22), poslata je ka zvezdama udaljenim“samo” 51 svetlosnu godinu. Tako bismo veñ za 102 godine mogli da oåeku-jemo odgovor.

Frank Štotman (Frank Stootman) iz australijskog Centra za traganje zavanzemaljskom inteligencijom (Search for Extra Terestrial Inteligence, skra-ñeno SETI), izneo je mišljenje da su ove poruke zapravo upuñene nama sami-ma jer je moguñnost da ñemo ikada dobiti odgovor na njih zanemarljivomala.

45NLO

Slika 21: porukaposlata 1974.

Ovakav sud ipak ne moæeda pokoleba UFOloge - amatere.Na sajmu odræanom u SAD, uorganizaciji jednog udruæenjakoje traga za dokazima o poseta-ma vanzemaljskih biña, moglismo da se divimo njihovoj maštipa i da kupimo “svaštarije” kojeñe nam pomoñi da spremnodoåekamo posetioce. Nudilo sesve i svašta - recimo, papirna ka-pa koja garantovano štiti od ne-kog dela odvaljenog sa sve-mirskog broda (kakvi se, inaåe,neprestano otkidaju i padajunam na glavu). Proizvoðaå pri-laæe i pismenu potvrdu da ñe

dati visoko novåano obešteñenje kupcu ako dokaæe da je kapa bila neefikasnai da mu je baš deo vanzemaljske letilice razbio glavu. Tu su i razliåiti senzorikoji ñe probuditi svakog spavaåa ako u blizini doðe do poremeñaja gravi-tacionog ili magnetnog polja (što bi bio siguran znak da se u njegovo dvorišteupravo spušta sumnjiva letilica) ili skrivene kamere koje ñe ostaviti video-zapis o tome kako su njihovog vlasnika oteli posetioci iz druge galaksije.

Jedan od ovih “pronalazaka” mogao bi da bude zanimljiv i za našeUFOloge koji imaju konstruktorskog duha. To je mali dodatak za dvogled,zapravo obiåna fotoñelija povezana sa slušalicama preko minijaturnog poja-åala. Fotoñelija se stavlja na jedan od okulara dvogleda, a kroz drugi se“nišani” okom i tako se usmeri ka sumnjivom noñnom svetlu. Pri tom ñe istasvetlost pasti i na fotoñeliju, naizmeniåni signal ñe se pojaåati i mi ñemo “åuti”izvor svetlosti. Obiåno brujanje je znak da svetlo potiåe iz sijalice prikljuåenena mreæu naizmeniånog napona, automobilska svetla ñe imati karakteristiåanšum alternatora, avionsko svetlo imañe oštre “praskove” bljeskalice za avio -signalizaciju i tako dalje. Malo veæbe, i ubrzo ñemo umeti da razlikujemo“zvukove” raznih izvora svetla. Kad tako usmerimo dvogled ka nekom sum-njivom svetlu u planini pa åujemo nov i nepoznat šum, znañemo da smo us-postavili prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom.

46

Slika 22: poruka koja ñe putovati 51 godinu