5

PRVI SVETSKI RAT

Od 1904. pa sve do 1915. godine, u domañoj štampi nije se govorilo okremanskom proroåanstvu. Tako se pre poåetka Prvog svetskog rata u novin-skim tekstovima o Tarabiñima ne pominje nikakav rat koji bi liåio na svetski,pa je i ovde kremansko proroåanstvo izgubilo trku sa dogaðajima.

U aprilu 1915. godine dr Radovan Kazimiroviñ je, po vlastitom pripo-vedanju [10], sa svojom vojnom jedinicom boravio u blizini Kremana. Tomprilikom posetio je protu Zaharija Zahariña, venåanog kuma (tada veñ po-kojnih) Miloša i Mitra Tarabiña. Na osnovu razgovora sa protom Zaharijem,dr Kazimiroviñ je napisao opširnu seriju tekstova koji su, od 11. septembra do9. oktobra 1915 godine, objavljeni u Niškom glasniku pod naslovom “Kreman-sko proroåanstvo”. Po reåima autora, “utisak je bio veliki i naša åitalaåka pub-lika je te brojeve prosto razgrabila” [23]. Ovi tekstovi danas bi mogli da pruæedragocene podatke za procenu stvarnih proroåkih moñi Tarabiña, ali oni,naæalost, nisu saåuvani ni u jednom arhivu. Verovatno je da su uništeni pri-likom šestoaprilskog bombardovanja Beograda ili kasnije tokom Drugogsvetskog rata.

Sreñom, u štampi iz tog doba postoji dovoljno tragova na osnovu kojihmoæemo da zakljuåimo koliko je dr Kazimiroviñ pisao o proteklim, a kolikoo buduñim dogaðajima, pa åak i da rekonstruišemo upravo ona proroåanstvakoja su nama zanimljiva. Samo tri dana posle poåetka ove serije tekstova, 14.septembra 1915. godine, u niškoj Buduñnosti anonimni autor je pod naslo-vom “Na brzu ruku” objavio satiriåni tekst [8c] koji predstavlja prvu javnukritiku kremanskog proroåanstva. U ovoj parodiånoj kritici autor nije iskazaoneverovanje u autentiånost navedenih proroåkih vizija, veñ ironiju prema

51

52

hrišñanskoj crkvi i veri. Dr Kazimiroviñ je dosta kasnije [23] izneo podatak daje autor, koji je potpisao ovaj tekst kao “åovek koji se smeje”, bio DušanPopoviñ, voða i ideolog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji pre Prvog svet-skog rata.

Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hrišñansko-crkvenetaåke gledišta, kako mu izgleda ceo ovaj proroåki zanat? Zar muto ne miriše na jeres? I dok danas ovaj naš doktor teologije ovakoreklamira kremanskoga proroka, zar njegova milosrdna sabrañanisu u Srednjem Veku slali za te stvari druge, kao vešce i veštice,na lomaåu, ili na toåak, ili na panj, ili uopšte na tako neki skru-šen hrišñanski instrumenat?...

Proricati, to znaåi petljati se u Boæije Stvari: biti u neku rukukonkurent Proviœenju. A meœutim zna se da je Proviœenje isklju-åivi vasionski monopol. [8c]

Jedan podatak iz ovog ålanka posebno je zanimljiv. Pošto ni u jednoj do-kumentaciji nije saåuvano ništa od cele serije Kazimiroviñevih tekstova iz1915. godine, moramo da se posluæimo delom u kome “åovek koji se smeje”navodi jedinih pet proroåanstava, koji su se u trenutku objavljivanja odnosilina buduñe dogaðaje. Evo citata:

Ni u åemu se nije prevario. Sve su se stvari dogodile onako ka-ko je on za æivota predskazao. Do sada se nisu ispunile samo ovestvari:

1) propast Turske2) propast Austrije3) buduñnost Carigrada4) proglas srpske carevine5) Kruševac - carska prestonica

Tako nas uverava g. Kazimiroviñ. I treba samo još da se ispunetih pet sitnica, pa da onda i ja poverujem i njemu i kremanskomproroku. [8c]

Ako je taåno da su se sva ostala “proroåanstva” odnosila samo na onošto se do tada veñ dogodilo, onda meðu njima i nema pravih proroåkih vizi-

ja. Moæda bi tih pet navedenih proroåanstava bilo od znaåaja kada bi se po-kazalo da su se kasnije ispunila, ali su proroci i ovde bili loše sreñe, pa odsvega ostaje samo utisak da u izgubljenim Kazimiroviñevim tekstovimanema baš niåega vrednog paænje. Verovatno je i Prvi svetski rat “najavljen” uovom serijalu, ali ni ta najava ne bi bila od znaåaja jer je on tada veñ celu go-dinu buktao u Evropi. Ovaj nepotpisani kritiåar, ipak, nije saåekao kraj serijetekstova da bi je kritikovao, pa je sada teško reñi da li je posle ove kritike uKazimiroviñevim tekstovima bilo neåega što bi bilo zanimljivo za analizu.Ipak, iz konteksta kritiåkog teksta “åoveka koji se smeje” jasno je da su svaproroåanstva veñ u poåetku serije bila nabrojana i da je dr Kazimiroviñ tvrdioda se åeka samo još na ispunjenje pet navedenih proroåanstava. Drugih pro-roåanstava koja bi se odnosila na buduñnost tada, dakle, nije ni bilo.

Godine 1928, Kazimiroviñ ponovo objavljuje seriju tekstova (ovoga putau Vremenu) [10], u kojoj, sreñom, ponavlja svih pet navedenih proroåanstava.U potpuno istoj formi ponovio ih je i 1940. godine u svojoj knjizi [23], pamoæemo da pretpostavimo da su se ova proroåanstva u istom obliku pojavi-la i u niškoj Buduñnosti 1915. godine:

1. Propast Turske carevine. “Rat ñe mnoge pokositi. Kad sve tobude ondakar ñe i turske carevine nestati. Nje ñe sasvim nestati izEvrope!”

2. Propast Austrije. Nestañe, kume, i austrijske carevine. I njojñe doñi kraj. Tada ñe narodi iz te carevine æivljeti slobodno.”

Proricanje kraja turske i austrijske carevine moæe se proglasiti za delimi-åno ispunjeno, jer su ove dve dræave izgubile moñ koju su nekada imale i po-litiåki su svedene na poloæaj sila treñeg reda. Ipak, detaljnija proroåanstva osudbini Austrije ne postoje, a proricanje sudbine Carigrada (koji ñe, navodno,zauzeti Rusija, pa ñe njime i “druge dræave vladati”), potpuni je promašaj.

3. Sudbina Carigrada. “Kad Turska bude sasvim išñerana izEvrope, ondakar ñe Carigrad uzeti Rusija. Ona ñe biti najsilnijadræava na svetu. Ali ga jopet ni ona neñe u svojim rukama imati,veñ ñe tu i druge dræave vladati, dogovorno kao na saboru. Cari-grad ñe biti “svaåiji i niåiji!”

Po ovom proroåanstvu izgleda, da ñe Carigrad biti slobodna,internacionalna varoš pod administracijom Rusa.

53Prvi svetski rat

Ovo neispunjeno proroåanstvo ne treba pripisati samo Tarabiñima jerono je mnogo starije od njih. Još se u knjigama starostavnim navodi isto pred-skazanje. Oåigledno da je ova stara rana na srcu svakog pravoslavca leåenatako što je proricano da ñe jednoga dana sa åuvene Aja Sofije biti skinut polu-mesec i vrañen krst. Dolazak cara Mihaila u Carigrad, koji se u našim knjiga-ma starostavnim åesto najavljuje, verovatno je posluæio kao osnova nekimproroåanstvima koja su kasnije pripisana Mitru Tarabiñu (“Ondakar ñe za Mi-jajlom poñi svi narodi i zemlja ñe postati prava rajska bašåa” [25]). Åak se i uStarom zavetu, u 12. glavi Knjige proroka Danila, pripoveda kako ñe “Miha-ilo veliki knez (...) izbaviti tvoj narod”.

4. Proglas srpske carevine. “Naša ñe vojska, kume, dugo u Više-gradu zastati. Višegrad ñe dugo biti ni u našim ni u neprijateljskimrukama. Ali, kad jednom velike sile nadjaåaju, kad neprijateljupukne po glavi, ondakar ñe naša vojska lako preñi i uzeti cijeluBosnu i Hercegovinu... Tada ñe se naša Srbija mnogo proširiti.Povratiñemo jopet granice, koje smo nekada pod carevima imali,Bosna i Hercegovina biñe naše. Gde je srpska kuña biñe srpsko.Kad sve to bude i svrši se, neñe dugo potrajati i Srbija ñe biticarevina.”

Kao što je anonimni autor napisao 1916. godine u Velikoj Srbiji [9c], prvideo ovog proroåanstva ostvario se mnogo pre njegovog objavljivanja, tokomprvog austrijskog upada preko Drine, ali je isto to proroåanstvo kasnije pre-meštano u razne periode, veñ prema potrebi. Istini za volju, ono bi moglo dase dovede u vezu i sa ranijim zbivanjima, åak i pre perioda u kome je MilošTarabiñ æiveo. Da li je opet reå o “staroj rani”? Znajuñi etniåki sastav stanov-ništva u tom regionu, ne treba biti prorok da bi se pretpostavilo da ñe se ovoproroåanstvo i u buduñnosti manje ili više ispunjavati.

Osim toga, kad znamo da je familija Zahariñ (iz koje potiåe i prota Zaha-rije) pred turskim zulumom pobegla iz Bosne i Hercegovine i tako napustilasvoje ognjište, lako je izvesti zakljuåak da je autor ovog “proroåanstva” upra-vo sam prota [31].

5. Buduña prestonica. “Pošto Srbija postane carevina, ondakarneñe dugo proñi pa ñe i prestolnica prijeñi iz Beograda u Kruševac.Kruševac ñe, kume, biti carska prestolnica!”

54

Ovde je problem isti kao i sa svakim drugim proroåanstvom za koje nijedata vremenska odrednica: nemoguñe je oboriti ga jer niko ne moæe da doka-æe da se neñe u buduñnosti ostvariti. Mada je Car Lazar, poslednji srpski car,pred kosovski boj stolovao u Kruševcu [31] nikada više se nije ponovila mo-guñnost da ovaj grad bude prestonica. Dr Kazimiroviñ u svojoj knjizi iz 1939.godine [23] šansu za ostvarenje ovog proroåanstva pripisao je tome što ñeKruševac biti geografski centar buduñe “integralne Jugoslavije” kad “jednoglepog dana pristupi Jugoslaviji i Bugarska”. Treba li da iznesemo procenukoliki su stvarni izgledi da se to ostvari, naroåito sada kad bi malo koja poli-tiåka kombinatorika mogla da dovede Kruševac u geografski centar zemlje ukojoj æivimo?

O srpskoj propasti

Tokom 1915. godine zapoåeo je strašan progon srpske vojske. Sledeñegodine u Solunu pokrenut je list za vojnike u izbeglištvu, pod nazivom Veli-ka Srbija. Veñ u 13. broju, od 22. aprila 1916. godine, objavljena je najava kojaje pobudila interesovanje åitalaca:

Uspeli smo da dobavimo original “Kremanskog proroåanstva”,koji ñemo publikovati u celini u sutrašnjem broju našeg lista.

Redakcija je odræala reå, mada je izraz “original” svakako bio preambi-ciozan za tekst koji je objavljen u sledeñem broju, tim pre što je teško reñi štabismo kod kremanskog proroåanstva mogli da smatramo originalom. Ipak, unedostatku izgubljene Kazimiroviñeve serije tekstova iz 1915. godine, ovo jenajznaåajniji dokument koji svedoåi o tome kako je tokom Prvog svetskograta graœen mit danas poznat kao “kremansko proroåanstvo”. Tim pre što je

55Prvi svetski rat

dr Kazimiroviñ 1928. godine u Vremenu objavio seriju ålanaka u kojima je -tvrdio da se sve što je ovde napisano zapravo bazira na njegovim tekstovimaiz 1915, pa je diskretno ispoljio i uvreœenost što anonimni autor nije naveoizvor iz kojeg je preuzeo podatke [10].

Mada je autor ovog teksta nedvosmisleno izrazio æelju da ostane ano-niman (tekst je potpisan sa “Jedan koji veruje”), dr Kazimiroviñ je 1939. go-dine u svojoj knjizi [23] ipak otkrio njegov identitet: bio je to dræavni savet-nik Ilija Ðukanoviñ.

Nema sumnje da je svrha ovog objavljenog teksta bila da se podigne po-ljuljani moral vojske. Zemlja porobljena, vojnici posramljeni i prognani izdomovine, pa ih je trebalo koliko-toliko utešiti u beznaœu u kome su se našli.

Moæe se pretpostaviti da je proroåanstvo dobro posluæilo ovom cilju. Unjemu, kao što je redovno sluåaj u medijskom predstavljanju proroka, najprese nabrajaju savršeno ispunjena proricanja ranijih dogaœaja, a onda se obeña-va dobar rasplet situacije, pobeda srpske vojske i poniæenje neprijatelja:

Kad niko u tome kraju nije ni oåekivao, Miloš (Tarabiñ) je go-vorio da ñe iz zemlje otiñi Knjaz Aleksandar i da ñe se vratitiKnjaz Miloš. Kad mu je jedan tvrdio da je svojim oåima åitao, daje Knjaz Miloš umro i da je u Vlaškoj sahranjen, onda je Miloš(Tarabiñ) ljutito rekao da ñe Knjaz Miloš ustati i dve godine vla-dati u Srbiji, pa okrenuo leœa i otišao. (...)

Posle prvih ratova Srbija ñe biti uveñana i “ispraviñe se grani-ca”. Posle toga neñe se ni “ogodiniti” t. j. neñe se sastaviti ni go-dina dana, pa ñe nastati “pravi” rat. Ovo ñe biti “svetski” rat, ukome ñe se silna krv proliti. Kad bi sva ova krv jednom rekom pro-tekla, “valjala bi kamen od tri oke”. Tim ratom otpoåinju tzv. kre-manske godine. (...)

Posle toga nastaju najstrašniji i najoåajniji dani iz vremenakremanskih godina.

Sa “severa” ñe udariti “jedna sila” koja ñe brzo “kao oblak” svuSrbiju pregaziti i porobiti. Zemlja ñe biti porobljena i pusta, nemaljudi, nema stoke. Ono nešto sveta što je u Srbiji zaostalo, u crnoje zavijeno. Biñe glad i od gladi ñe se umirati, bolesti i vešala. Æiviñe proklinjati i åas kada su se rodili. Æivi ñe zavideti mrtvima, ko-ji su ranije poumirali. Dolaziñe se na grobove i govoriñe se: “Bla-go vama koji ste ranije umrli, te ovo niste doåekali!” [9c]

56

Ne znamo ko je pra-vi autor proroåanstva okrvi koja bi, “kad bi re-kom potekla, valjala ka-men od tri oke” (Mitar,prota Zaharije, dr Kazi-miroviñ ili Ilija Ðukano-viñ), ali znamo da se onsamo posluæio legendomo proroåanstvu starcaStanja Šñekiña, koji jeæiveo još u 17. veku. Su-deñi po predanju, on jerekao da ñe u boju saTurcima “tu biti toliko

krvi da ñe moñi nositi kamen od sedam oka” [23]. Izgleda da se piscu ovdeuåinilo da je kamen od sedam oka preteæak teret da bi ga nosio potok krvi(jednaoka = 1,25 ili 1,28 kg), pa ga je ipak smanjio na tri oke. Ova umerenostne bi se mogla pripisati i autoru teksta o hercegovaåkom proroåanstvu (“Srp-ske novine”, štampane na Krfu 23. aprila 1916), jer je on ovde naveo podatakda ñe, verovali ili ne, “krvavi potoci orgati kamenje od sedam metara”! [26]

Svejedno, rat je najavljen celu godinu posle njegovog poåetka, i to sadetaljima od kojih nijedan nije objavljen pre dogaœaja. Pojedinosti ñe se doda-vati naknadno, onako kako ih sam tok ratnih zbivanja bude diktirao. Tako ñepred kraj geneze mita o prorocima, u knjizi Kremansko proroåanstvo - šta jebilo, šta nas åeka (1982), autori Goluboviñ i Malenkoviñ navesti još sijaset naja-va “velikog rata”. Danas bi ova proroåanstva predstavljala presudan dokaz,samo da se nisu pojavila cele 64 godine posle završetka rata na koji seodnose. Naravno, isti autori nisu nam uskratili ni detaljne proroåke najavekoje se odnose na “Drugi velikaåki rat”, ali o tome kasnije.

Vrañamo se na tekst anonimnog autora iz 1916. Svi opisani dogaðaji veñtada su pripadali prošlosti, pa nema sumnje da im je jedina svrha bila dapodræe poverenje åitalaca u kremanske proroke. Pošto je to uåinjeno, sadamoæe da se najavi povoljan preokret koji ñe ubrzo uslediti:

Ovom prilikom kod nas neñe više biti onako velike pogibije,kao što je to ranije bilo. Ona ñe strana sila iz Srbije otiñi brzo“kao oblak” i bræe nego što je došla, tako da ñe ih “æene preslica-ma proterati.” [9c]

57Prvi svetski rat

Prenos srpskih ranjenika preko Morave (V. Beåiñ, 1915)

To se, istina, i dogodilo, mada ne baš tako brzo kako je proreåeno. Trebareñi da je objavljivanje optimistiåkih proroåanstava meœu vojnicima ne samologiåno, nego i jedino moguñe; to je, uostalom, jedan od vaænih zadatakasvake ratne štampe. Širenje defetizma nikako ne bi dobro došlo u listu kaošto je Velika Srbija (što se pregledom arhive lista iz tih godina lako moæeproveriti), pa ovaj deo proroåanstva treba okarakterisati kao moralnu potpo-ru vojnicima.

Ipak, u ushiñenju proreåenom pobedom, ovaj autor nije zaboravio ni nanedañe koje ñe posle rata nastati:

Srbija ñe biti pusta; “æene ña na panj uzjahivati misleñi da jemuško”; velika nemaština tako da i onaj što ima neñe mu biti vaj-de što ima; biñe otimanja i razbojništva: “ubijañe se za æutodugme.” [9c]

Ovo proroåanstvo u svojoj knjizi ponoviñe kasnije Goluboviñ i Malen-koviñ, doduše u nešto pristojnijoj verziji (“æene ñe od panjeva misliti da su lju-di, te ñe ih jadne grliti i ljubiti”) [25], ali vremenski oni ñe ga smestiti u dalekubuduñnost, u period posle hipotetiånog Treñeg svetskog rata. Meðutim, i ovo“proroåanstvo” je plagijat, jer se ono iz veka u vek pripisivalo mnogim rani-jim prorocima - Stanju Šñekiñu (17. vek), kao i Leši Dijakoviñu i MiletiÆivadinoviñu (19. vek) [23]. Razlika je samo u tome što su oni isto proroåan-stvo stavljali u kontekst ratova protiv Turske.

Gledano iz pozicije današnjih dana, utisak uspešnosti proroåanstavanavedenih u Velikoj Srbiji kvare i detalji koji treba da upotpune uverljivostnajave sreñnog raspleta za srpsku vojsku. Tvrdi se, i to na pragu Oktobarskerevolucije i Staljinove vladavine, da je proreåeno da ñe Rusija biti “najsilnijadræava” (uzgred, Velika Srbija, nekoliko dana pre ovoga, na naslovnoj straniobjavila je tekst sa krupnim naslovom “Doœite, braño Rusi, doœite što pre”).Ovo je tada bilo logiåno oåekivanje zbog ogromne nade koje je Srbija polaga-la u rusku vojsku.

Rusija pobeœuje i postaje veña i silnija nego što je ikad bila.Rusija ñe biti najsilnija dræava. (...)

Posle ovih ratova neñe biti više ratova, nego ñe sporove izmeœudræava rešavati “izabrani sud”.

58

Kao što je ranije reåeno, Srbija ñe se osloboditi. Pojaviñe se carna “Istoku” i pozvañe nas da uzmemo što je naše. Srbija ñe biti ve-ña nego što je ikad bila. “Gde je srpska kuña, biñe srpsko”. Kara-œorœeviñ poneñe carsku krunu u Kruševcu. Kad se sve ovo utiša iuredi nastaju sreñni dani: zemlja ñe raœati kao nikada dotle, otvo-riñe se mnogi rudnici i na njima dræava i narod imati velike zara-de. Nastañe blagi i sreñni dani, kao što to niko nije zapamtio, ta-ko da ñe æivi dolaziti na grobove mrtvih i govoriñe: “Ustanitemrtvi da se nauæivamo!” (...)

Po nekim prilikama i dogaœajima, kako je to Kremanac vezi-vao, izgleda da smo na izmaku tih nesreñnih dana. Bog je dobar!(...)

Da bi po kremanskom proroåanstvu æene mogle “preslicama”oterati neprijatelja, potrebno je da vojska najpre pobedi i satre to-ga neprijatelja, kao što smo to jednom veñ uåinili na Rudniku iKosmaju. [9c]

U istoj funkciji podizanja morala vojske stoji i proroåanstvo da “neñe bi-ti više ratova, nego ñe sporove izmeœu dræava rešavati izabrani sud”, kao i da ñe“Karaœorœeviñ poneti carsku krunu u Kruševcu” [9c]. Dr Kazimiroviñ nije po-minjao Karaœorœeviña, nego je proroåanstvo preuredio u “Kruševac ñe posta-ti prestonica Srbije” [10] [23], ali ga ni ta intervencija nije uåinila uspešnijim.

Ovde je jednom reåenicom iskazano zanimljivo proroåanstvo koje vredipomenuti, jer je ono jedno od retkih koje nije retrodatirano, a ipak se u izves-noj meri ispunilo:

Ne znamo da li je Miloš govorio ili je to Mitar kasnije dodao,kako ñe u ove "kremanske godine" rðavo proñi jedna narodnaskupština, koja se ima o Mitrovudne sastati. [9c]

Ovo proroåanstvo kasnije je pomenuo i dr Kazimiroviñ i tandem Golu-boviñ-Malenkoviñ, povezujuñi ga sa atentatom u Narodnoj skupštini, u komesu ubijeni poslanici Pavle Radiñ i Basariåek, a ranjeni Stjepan Radiñ, Pernar,Granða i Jelašiñ. U knjizi Tajne proroka [27], autor Pavle Matiñ izneo je tvrd-nju “istorijska je åinjenica da su... na Mitrovdan, u Narodnoj skupštini ubijeniposlanici...”, pa je i ovo proroåanstvo olako proglašeno za ispunjeno. Ali taj

59Prvi svetski rat

podatak je netaåan - aten-tat se zbio nekoliko mese-ci kasnije, 21. juna 1928.godine, a prvi saziv odr-æan je skoro dve nedeljepre Mitrovdana; jedinošto bi atentat moglo dadovede u vezu sa ovimverskim praznikom jesteda je konstitutivna sedni-ca skupštine odræana naMitrovdan, 8. novembra1927. godine. Ova labavaveza izmeðu proroåan-stva i dogaðaja ugroæenaje još i time što je najav-ljeno da ñe se to dogoditi tokom “kremanskih godina”. Ova stilska figura se,kako Ilija Ðukanoviñ objašnjava na poåetku teksta u “Velikoj Srbiji”, odnosina godine “kada ñe srpski narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strašne muke”.Dogodilo se, ipak, mnogo godina posle srpskih muka i ujedinjenja, sedammeseci posle Mitrovdana, a nije ni najavljeno šta ñe se to “rðavo” dogoditi.Ipak, åinjenica da je skupština konstituisana na Mitrovdan bila je dovoljanpovod da se proroåanstvo proglasi za uspešno.

Åudno je to što nijedan od pomenutih autora nije naveo da o ovomproroåanstvu postoji autentiåan pisani trag koji datira pre njegovog (bardelimiånog) ispunjenja, što bi itekako podræalo poverenje åitalaca u kreman-sko proroåanstvo.

U fusnoti na kraju teksta u Velikoj Srbiji stoji da je “u poslednje vremepok. Pera Todoroviñ pisao o ovome proroåanstvu, ali su dobri poznavaoci tvrdi-li da tu ima dosta netaånosti, koje su došle usled prepriåavanja”. Naravno daPera Todoroviñ nije mogao da piše o tome “u poslednje vreme”, jer je umro ce-lih 9 godina pre objavljivanja ovog teksta. Ali to nije vaæno - mnogo je zanim-ljivija primedba ovog autora da navodi Pere Todoroviña (na koje se, uzgred,i sam oslanjao) nisu taåni.

Kada ñe se završiti rat?

Dvanaest godina kasnije, ponovilo se medijsko prepucavanje izmeðu(tada još uvek anonimnog) Ilije Ðukanoviña i dr Kazimiroviña. Kada je drKazimiroviñ u Vremenu poåeo da objavljuje novu seriju tekstova o kreman-

60

Srpski vojnici u zbegu 1915. godine

skom proroåanstvu (od 4. do 26. decembra 1928), Œukanoviñ je åetiri dana pozavršetku te serije za isti list napisao svoj tekst pod nazivom “Još nešto o kre-manskom proroåanstvu - pismo jednog nepoznatog åoveka Vremenu” [11c]. Uovom tekstu skoro da nema niåega novog, jer se uglavnom sastoji od pona-vljanja onoga što je dr Kazimiroviñ samo nekoliko dana ranije napisao. Jedi-ni zanimljiv detalj je “izvinjenje” što nije pravovremeno najavljeno koliko du-go ñe trajati izgnanstvo srpske vojske. Objašnjenje je da o tome tada nije sme-lo da se piše:

Naroåito sam obratio paænju, kako ñe se izraziti i objaviti pro-roåanstvo o našoj velikoj narodnoj nesreñi t.j. koliko ñe trajati ikako ñe se završiti. Nije se smelo pomenuti, da ñemo troje Trojice-Duhove (praznik) provesti pod stranom silom. [11c]

Ovaj argument je uobiåajen meœu prorocima svih vremena, jer ga kori-ste svaki put kad treba objasniti zašto nešto nije na vreme najavljeno, ili za-što najave buduñih dogaðaja nisu bile jasne i nedvosmislene: Nije se smelo.Naravno da bi i ovo objašnjenje trebalo uvaæiti, ali samo kao neobaveznoizvinjenje, a ne i kao indiciju koja govori u prilog tome da je proroåanstvopostojalo. Trebalo bi, osim toga, postaviti pitanje zašto je ovaj autor veñ uprvoj godini progona objavio (tada netaåan) podatak o skorom kraju srpskihmuka (“Ovo nesreñno doba neñe dugo trajati”) [9c], a nije ga objavio u treñojgodini, pred kraj progona i uoåi trijumfa srpske vojske, mada je sasvim sigur-no da mu tada niko ne bi zamerio za osnovani optimizam.

Evo još jednog pitanja koje zahteva analizu. Da li je dr Kazimiroviñ uizgubljenoj seriji tekstova iz 1915. naveo proroåanstva o duæini progonstvasrpske vojske (3 godine) i godini kraja rata (koja se poklopila sa godinomsmrti prote Zaharija Zahariña)? Pošto je Dušan Popoviñ 1916. godne u niškojBuduñnosti priloæio Kazimiroviñev navod da samo pet navedenih proroåan-stava nije ispunjeno, nameñe se logiåan zakljuåak da su ova dva proroåanstvaipak dopisana kasnije. Još jedan dokaz ovoj tvrdnji je Kazimiroviñev tekst iz1928. godine, objavljen u Vremenu:

Mitar Tarabiñ je nasigurno poverio proti i proroåanstvo opropasti Srbije, ali prota meni o tome, kao vojniku, iz pojamnihrazloga, nije priåao. [10]

61Prvi svetski rat

Kako je dr Kazimiroviñ mogao da zna da je Mitar to poverio proti, akoveñ i sam tvrdi da mu prota o tome “iz pojamnih razloga” nije priåao? Zbrkapostaje još veña kad znamo da je on samo nekoliko dana ranije (10. decembra1928) u istom listu napisao “Tarabiñi su, naprimer, prorekli da ñe Srbija,doduše, tri leta biti u mraku... [10]. Izlaz iz ove kontradikcije pojavio se tek1939. godine, kada je dr Kazimiroviñ u priåu uveo i Dimitrija Kariña, zetaprote Zahariña, koji mu je navodno posvedoåio da je Mitar rekao “Kad se triljeta (“troje Trojice”) navrše, narod ñe bez puške uñi u otadæbinu” [23].Naæalost, ovo svedoåenje dolazi sa zakašnjenjem od preko dve decenije, patako ni njega ne moæemo da prihvatimo kao argument koji bi podræao stavda je proroåanstvo zaista postojalo.

Tandem Goluboviñ-Malenkoviñ hrabro je zanemario sve dileme i previ-deo kontradikcije, pa tako u njihovoj knjizi iz 1982. godine neoåekivano dobi-jamo podatak da je ovo proroåanstvo preneo liåno prota Zaharije, koji je takoi protiv svoje volje postao glavni akter:

Prema priåanju samog prote Zaharija i mnogih starijih Uæiåa-na, Tarabiñ mu je rekao sledeñe:

- U onoj godini u kojoj ñe biti kraj ovog velikaåkog svjetskogpomora, ti ñeš kume umrijeti. [25]

Svejedno je šta je od svega toga taåno - tvrdnju je (kako god ona glasila)ipak trebalo nekako podræati, pa je u tu svrhu dobro došlo Mitrovo, bezbrojputa upotrebljeno, “dæoker-proroåanstvo”:

I nastañe tako strašno i nesreñno vrijeme, da ñe æivi prolazitipored grobova predaka svojih, tu zastajati i suzni uzdisati:“Otvorite se grobovi da i mi æivi u vas legnemo!” (...) A kad senarod srpski dobro namuåi (...) onda ñe nastati tako miran i sreñanæivot, da ñe ljudi, prolazeñi pored grobova predaka svojih uzviki-vati radosno: “Ustanite mrtvi da æivimo!” [10] [23] [25]

U tekstu “Još nešto o kremanskom proroåanstvu - pismo jednog nepo-znatog åoveka Vremenu” [11c], vidimo da postoji još jedno zanimljivo proro-åanstvo koje navodi Ilija Ðukanoviñ, potpisan (u æelji da ostane anoniman)kao “Jedan koji veruje”. U njemu se govori o “tami koja ñe tri dana i tri noñitrajati” [9c]. Istina, “tri leta” nije isto što i “tri dana”, ali nije teško pret-

62

postaviti da je to dalo ideju dr Kazimiroviñuda dane preradi u godine i tako prilagodi pro-roåanstvo dogaœajima nastalim tokom pro-gona srpske vojske. Sada, naravno, ne moæe-mo da tvrdimo da je baš tako roðena ideja oprorokovanju trogodišnjeg progona srpskevojske, ali nigde nije pronaðen nijedan auten-tiåan pisani trag koji bi potvrdio da su Tara-biñi prorekli taj progon pre nego što je onzapoåeo, kao ni da su prognozirali njegovotrajanje pre nego što je završen.

Drugo proroåanstvo, u kome se kaæe dañe se rat završiti u godini kad umre prota Za-harije Zahariñ, još je spornije. O ovom Mitro-vom proroåanstvu Goluboviñ i Malenkoviñ[25] govore kao o nespornom i autentiånom,

ali dr Kazimiroviñ ga pominje u razliåitim kontekstima za koje se nikako nebi moglo reñi da se meðusobno podræavaju.

Solunska Velika Srbija, u broju objavljenom 1918. godine na Veliki Petak,donosi opširan nekrolog posveñen smrti prote Zahariña, iz pera dr Kazimiro-viña. U njemu autor više puta citira pokojnog protu i završava nekrolog lite-rarnim nadahnuñem:

Tada sam shvatio, da je tajanstvena talasasta kremanska oko-lina, prepuna borjem, koje se na suncu zlati, puna åari i miline,morala dati takve ljude kao što behu prota Zarija i njegovividoviti parohijani, Miloš i Mitar Tarabiñ. Priåajuñi mi za njinaproroåanstva, pokojnik je rekao da ñe nastati “slavno vrijeme”,kada ñe se narod ponova latiti svoga pluga i uæivati u slobodi.

Naæalost, njemu nije bilo suðeno da to i doåeka, ali je u grobipak sišao sa uverenjem, da ñe to vreme doñi. [23]

Mada je ovo bilo sasvim dobra prilika da se u Velikoj Srbiji pomene iproroåanstvo koje govori da to “slavno vrijeme” valja oåekivati baš te godine,dr Kazimiroviñ to ipak nije uåinio. Ovo je šteta, jer bi u tom sluåaju to bilojedno od retkih proroåanstava objavljenih pre svog ispunjenja... ako je, narav-no, i tada postojalo. No, i ovde se istorija ponavlja - u Kazimiroviñevoj knjizi[23] ovo proroåanstvo objavljeno je sa preko dve decenije zakašnjenja:

63Prvi svetski rat

Prota Zaharije Zahariñ

Åuvši za njegovu smrt, verovao (sam) u naše skoro osloboðenje,jer su neki govorili, da ñe po reåima proroka baš te godine doñipobeda.

“Rat ñe se završiti one godine - govorili su uæiåani na frontu -kad prota Zarija umre!” [23]

Autori Goluboviñ i Malenkoviñ idu i korak dalje - oni u cilju podræava-nja ovog proroåanstva navode romansiranu i emotivno obojenu priåu beåkogdoktora Ira Gutmana. On je, navodno, pred smrt leåio protu Zaharija, pa jekasnije svedoåio o tome kako prota nije hteo da uzima lekove da bi što prepriveo svoj æivot kraju, znajuñi da ñe ta godina oznaåiti i kraj muka za srpskinarod. Autori ne navode odakle su preuzeli ovu priåu, pa tako ne moæemoda proverimo njenu autentiånost, kao ni kada se ona prvi put pojavila. Åakne znamo ni da li se ona igde pominje pre 1982. godine, mada je dr Gutman,sudeñi po istoj knjizi, izgubio æivot još tokom Drugog svetskog rata.

Jesu li Tarabiñi najavili rat?

Pre poåetka Prvog svetskog rata (1914. godine), nije bilo nikakvih pro-roåkih najava o njemu. Pojavile su se tek godinu dana posle njegovog poået-ka, kad je srpska golgota veñ zapoåela. Tada su svi hroniåari bili sloæni u tvrd-nji da su kremanski proroci nedvosmisleno i precizno najavili Prvi svetskirat, ali se niko nije usudio da navede koliko dugo ñe trajati.

Isto se odnosi i na progon srpske vojske, koji je poåeo 1915. godine. Jedi-nu vremensku odrednicu dao je Ilija Ðukanoviñ 1916. godine u Velikoj Srbijii ona je glasila da “ovo nesreñno doba neñe dugo trajati” [9c], ali kasnije, kad je“nesreñno doba” završeno, to proroåanstvo, kao neprecizno i neatraktivno,prepušteno je zaboravu. Pa i samo nekoliko meseci pre srpskog trijumfa(1918. godine), dr Kazimiroviñ je “zaboravio” da uz nekrolog proti Zahariñucitira i navodno proroåanstvo po kome srpskim mukama dolazi skori kraj.Tek zadugo posle završetka progona i rata, svi su se ponovo sloæili u tome dasu Tarabiñi nepogrešivo najavili da ñe progon trajati taåno tri leta (troje “tro-jice”) i da ñe se završiti u godini smrti prote Zaharija.

Posebno je zanimljivo da su svi tadašnji hroniåari, takoðe bez izuzetka,bili saglasni u još jednoj tvrdnji: Kremanski proroci su najavili da poslePrvog svetskog rata više neñe biti ratova.

Ovo, dakako, vaæi samo za autore koji su o kremanskom proroåanstvupisali pre Drugog svetskog rata.

64