DIPLOMSKI RAD

Student: Ivana Ćulibrk Mentor: Vladislav Ognjanov

RUŽA KAO VOĆNA VRSTA

Ruža je drvenasta žbunasta biljka iz familije Rosaceae.

Njena lekovita svojstva su nam poznata od davnina, to nam dokazuju nalazi u švajcarskim sojenicama, da je šipak još u kameno doba bio omiljen kao pekmez.

Veliki etno-botanički značaj u tradiciji i kulturi našeg naroda tako i u kulturama drugih naroda ( Grka, Rimljana, Vedama...)

Cilj- izučiti i približiti etno-botanički značaj vegetativnih i generativnih delova ruže, da bi se ukazalo na visoku vrednost ove samonikle voćne vrste.

UVOD

Divlje ruže su se širile iz dva pravca, iz Centralne Azije i Srednje Evrope

Iz Azije potiču: Rosa chinensis, R. multiflora, R. Odorata, R. foetida

Iz Srednje Evrope: R. canina, R. galica, R. centifolia

Njihovim ukrštanjem počelo je stvaranje današnjih kulturnih ruža

Značajna vrsta današnjice R. damascena- nastala ukrštanjem vrsta sr. Evrope 1780.

R. Chinensis- uloga u stvaranju čajevki

Poreklo divljih ruža i njihova uloga u stvaranju kulturnih ruža

• CARSTVO: Plantae• RAZDEO: Magnoliophyta• KLASA: Magnoliopsida• RED: Rosales• FAM: Rosaceae• PODF: Rosoideae• ROD: Rosa

• SINONIMI: Šipurak, Šipak, Divlja ruža, Pasja ruža

Sistematsko mesto roda Rosa sp.

Biljni materijal za istraživanje sakupljen je u proizvodnom zasadu ruže, namenjenom proizvodnji svežih plodova za preradu u mestu Salaš Noćajski, vlasnika Dostanić Dragana

Divlje vrste R.laxa, R. rugosa, R. pollmeriana i R. Pimpinellifolia su proučavane na sejancima istih dobijenih iz semena sakupljenog u kolekcionom zasadu rasadnika Bek Antal, Borjad, Mađarska

Pomološki opis je rađen na uzorku od 5 plodova iz cvasti

MATERIJAL I METODE RADA

Ruža je drvenasta žbunasta bljka, ima širok areal rasprostiranja u različitim klimatskim uslovima

Rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20cm-3m

Prilagodljivost različitim tipovima zemljištaNe podnosi jako zasenjena mesta i mrazne

doline

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Izbojici vitki, savijeni u obliku lukova, smeđi, goli

Kukasto savijeni trnoviListovi naizmenični, neparno

perasti,sastavljeni od 5,7 ili 9 jajastih nazubljenih listova, mrežaste nervature

Lisna peteljka bodljikava sa zaliskom

Morfološke karakteristike vegetativnih organa

Cvet velik, bele, ružičaste boje, nežnog mirisa, 5 latica

Čašični listići zeleni, cvetna loža u obliku pehara

Morfološke karakteristike generativnih organa

Divlje vrsteRosa pimpinellifoliaRosa rubiginosaRosa caninaRosa multifloraRosa laxaRosa polmerianaRosa rugosa

Čajevke: Alain Sauchon, William Shakespeare

Penjačice: Rosarium Vetersen, Rosendorf S.

Genetski polimorfizam

Sorte

Plod- šipurak,seme i cvet ruže imaju velik etno- botanički značaj

U domaćinstvu za spravljanje čajeva, pekmeza, sokova, kompota, likera, sušenih plodova i dr.

U industriji prerada za pekmeze, marmelade, nameštaj, parkete od ružinog drveta

Upotreba u farmaciji, medicini kao vitaminska droga sa osobinama diuretika,antiskorbutika, tonika...

Sirovina za ekstrakciju vitamina CSeme bogato masnim uljima- protiv opekotina,

ekcema...

ETNO-BOTANIČKI ZNAČAJ RUŽE

Plod je orašica, nastaje nakon cvetanjaR. Laxa plod je prosečne visine 1-3cm, širine

1,5cm, izduženog oblika i narandžaste bojeR. Pimpinellifolia plod okrugao, visine 1,8-

2,3cm, širine 1,9-2,3cm, plavo-crnR. Pollmeriana plod, eliptičan, visine 2-2,4cm,

širine 1,2-1,5cm, svetlo crvenR. Rugosa okruglo-eliptičan, vis 2,1-2,3cm, šir

1,7-2,2cm, svetlo crvenPlod se sastoji od mesnatog dela,semena,

dlačica

Plod - Šipurak

TAB. 1. MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE PLODA SELEKCIJA DIVLJE VRSTE ROSA LAXA, R. RUGOSA I

R. PIMPINELLIFOLIA

Tab. 2. Morfološke karakteristike ploda selekcija divlje vrste Rosa polmeriana

Rosa laxa

Otporna na bolesti, jak korenov sistem

Rosa pollmeriana

Rosa pollmeriana

Kiselkasto – sladakRosa laxa

Karakteristike kašeKiselkasto – sladakRosa pollmeriana

Džem nema premca u ishrani i ovo je jedan od najboljih proizvoda kojima možemo sebe da počastimo. Plodovi šipurka sadrže minerale: kalijum, kalcijum, fosfor i vitamine, beta karoten i vitamin C. Šipurak može da pomogne kod klimakteričnih tegoba, problema sa prostatom, hormonske neravnoteže, srčanih smetnji, umora, upale, crevnih parazita, nedostatka apetita, želudačnih tegoba, poremećaja rada žučne kese i urinarnog trakta, dijareje i raka prostate.

Iz Centralne i Severne EvropeUspravnog stabla 20-140 cm visine

Rosa pimpinellifolia

Rosa pimpinellifolia

Rosa pimpinellifolia

KoncentratKoncentrat R.

pimpinellifolia(levo) i koncentrat R. laxa(desno)

Velika razlika u boji i ukusu koncentrata

Poreklom iz Istočne AzijeRaste dobro na peščanim terenima

Rosa rugosa

Poreklo vodi iz Kine i JapanaPenjačica, uspeva i na kiselim zemljištimaDobra podloga, dekorativna

Rosa multiflora

Namena u aranžiranjuGrančice sa

plodovoma –šipurcima od Rosa multiflora, najčešće korišćene u aranžmanima

Selekcioni ciljeviVeliki broj laticaIntenzivno crveno

obojene latice Izraženi miris cvetaOtpornost na

parazite

Prerada u sok od latica

Tab.3. Izbor sorti ruža za proizvodnju soka od latica na osnovu boje latica, mirisa cveta i otpornosti biljke na parazite

Čajevke

Prerada u sok od laticaWilliam Shakespeare

PenjačiceRosarium VetersenRosendorf S.

Prerada u sok od latica

Plod sadrži vitamin C, voćne kiseline 3% (jabučnu i limunsku), 2,5% tanina, 12-15% šećera (fruktoze i glukoze)

U 100g svežeg šiurka ima 73g vode, 1,3g belančevina, 1,7g masti, 22g ugljenih hidrata, 4g celuloze

Semenke sadrže vitamin E, vitamin C, eterična i masna ulja, nezasićene i zasićene masne kiseline

HEMIJSKI SASTAV PLODA

Tab.4 Sadržaj vitaminskog sastava, pektina i šećera u šipurku i u našim najčešćim voćnim vrstama

Ružin cvet je taninska droga, antiseptikSadrži galusov tanin, galusovu

kiselinu,glikozid kvercetin, etarsko ulje, vosak, šećer, mineralne soli

Koristi se za spravljanje čajeva od latica, sokova, sirupa, slatkog od latica, ratluka i želea

Značaj u kulinarastvu

Značaj u drvnoj industriji

Ružino etarsko ulje je vrlo skupoceno i sastavni je deo parfema, krema i šampona

Ružina vodica- nus produkt u složenom procesu proizvodnje etarskog ulja

Najcenjenija ružina vodica se pravi od Damask ruže- Rosa damascena

Značaj u kozmetici

Neke od modernih sorti baštenskih ruža- poznatih po dekorativnoj primeni, zbog svojih cvetova, mogu da formiraju i plodove

Tu spadaju sorte: Ballerina, Robin Hood i PiRO 3

Ballerina- mošusna hibridna ruža, visine 90-120cm, cvet beličasto-ružičast, intenzivnog mirisa, otporna na bolesti

Sorte ruža sa kombinovanom upotrebom

Robin Hood- mošusna hibridna ruža, visine 120-150cm, cvet crvenkast

PiRO 3- naziva se još i vitaminskom ružom, zbog velikog sadržaja vitamina C u svojim sitnim plodovima

• 1150 mg vitamina C na 100g ploda• Visine 100-150• Cvet svetlo- ružičast

Prizvođač treba da odluči o sledećem:1. Izboru vrste i sorte2. Načinu podizanja zasada3. Izbor uzgojnog oblika i gustine sadnje

PODIZANJE ZASADA DIVLJE RUŽE

Na našim prostorima najčešće su u proizvodnji: Smit Ideal, Pollmeriana, Laxa, Pimpinellifolia i Rosa rugosa

Za preradu u pekmeze najpovoljnija je Rosa pollmeriana, za sokove od latica sorte Alan Sauchon- čajevka i penjačice Rosarium Vetersen i Rosendorf S.

Za namenu aranžiranja Rosa multiflora

Izbor vrste ili sorte

Podizanje zasada je moguće: setvom semena i sadnjom jednogodišnjih sadnica

Setva- seme određene čistoće, 95% klijavosti, atest

Sadnja jednogodišnjih sadnica- sadnica mora da poseduje razvijen korenov sistem, visine 1m, debljine olovke, bez ozleda

Nabavka setvenog i sadnog materijala

Podizanje zasada semenom• Na uzoranoj parceli na dubinu 30-40 cm,

nađubrenu stajnjakom 20-50t/ha i mineralnim đubrivom 500kg/ha

• Razmak biljaka u redu 3,5m-2m-2m• Seme se postavlja na dubinu 4-5cm i zagrće u

visini nivoa zemljišta• Vreme setve u jesen

Načini podizanja zasada

Podizanje zasada sadnicama• Sadne jame treba da su dubine i širine 40cm• Pre sadnje priprema sadnica: orezivanje

jednogodišnjih sadnica odsecanjem izdanaka do glave korena i skraćivanjem korenovih žila na 15-20cm

• Sadnja u jesen, oktobar- novembar• Berba prvog roda se obavlja odsecanjem

izdanaka sa rodom do glave korena, ostavlja se 5,6 ne rodnih izdanaka, koji će doneti rod u sledećoj godini

Mere nege obuhvataju:1. Uništavanje korovaObavezna mera, izvodi se po potrebi više puta

godišnje

2. Svođenje broja izniklih biljaka na jedan izdanak kod podizanja zasada setvom semena

• Ostavlja se samo jedna najnaprednija biljka• Vreme uklanjanja je kad biljka dostigne visinu

15-20cm

Mere nege zasada

• 3. Zaštita od biljnih bolesti i štetočina• Obavezna mera naročito u prvoj godini• Njačešća oboljenja su rđa lista i ružina lisna

vaš

• 4. Prihranjivanje zasada• Izvodi se po potrebi azotnim đubrivom 250-

300kg/ha

• 5. Navodnjavanje• Po potrebi u uslovima većih suša• Najefikasniji način je kap po kap sistem

Šipurak je za upotrebu u vreme punog zrenja, u području sa umerenom klimom- početak septembra

Berba može biti ručna i mašinska

BERBA I PRERADA

Berba plodova

PRERADA• U naturalnom obliku plod je neupotrebljiv

zbog iglica• U kućnim uslovima prerada šipka je ručno

drobljenje i pasiranje• Industrijska prerada- pomoću specijalnih

mašina• Rezultat prerade je kašasti deo pogodan za

marmelade, sokove, džemove• Za korišćenje šipurka u sušenom obliku i za

spravljanje čajeva, podvrgava se sušenju• U domaćinstvima sušenje je na promajnom

mestu• U industriji u posebnim sušarama

Ruža-gajena kao sinonim za lepotu, prefinjen pečat u baštama, vrtovima ili u službi lepote kao bitan sastojak kozmetičkih preparata, od izgleda, boje, mirisa, latice, stabla u drvnoj industriji do ploda kod divljih sorti u kulinarstvu, farmakologiji u obliku vitaminskih suplemenata, nam ukazuje na njenu veliku vrednost u našoj zemlji sa dubokim etno- botaničkim korenima koji su danas dosta zanemareni.

Zbog svojih visokih profilaktičkih, prehrambenih svojstava ploda, otpornosti na bolesti i štetočine, niske t,široko područje mogućeg uzgoja, svrstavaju divlju ružu u jednu od poželjnih kultura za uzgoj u budućim voćnjacima.

ZAKLJUČAK