MILOMIR RADI]Hram Sv. trojice Kraqevo

RUKOPIS MINEJA ZA NOVEMBAR PREPISAN U JOVAWU POD OV^AROM

1565. GODINE

Apstrakt

U ovom tekstu se ukazuje na Minej koji je prepisan u Ov~arsko-kablarskom

manastiru 1565. godine, a za koji se do sada nije znalo. On svedo~i o velikoj pre-

pisiva~koj delatnosti u tim manastirima u drugoj polovini XVI veka. Wime

otkrivamo delo prepisiva~a Nikifora, jednog od najplodnijih prepisiva~a na

tom podru~ju. Ujedno, dajemo pore|ewe mineja iz perioda XVI veka i mineja koji su

u upotrebi danas u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Kqu~ne re~i: bogoslu`ewe, Minej, rukopis, Jovawe ñ manastir u Ov~arsko-

-kablarskoj klisuri, Nikifor rasoder

BOGOSLU@EWE U ISTO^NOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI

Bogoslu`ewe Crkve Hristove nekoliko vekova je vr{eno prema usmenompredawu i Svetom pismu, tj. na osnovu re~i i tekstova koji su bili vezani za sa-mog Gospoda Isusa Hrista. [irewem Crkve javila se potreba da se tekstovi mo-litvoslovqa zapisuju i sabiraju u pojedinim crkvenim zajednicama. Uspomenena mnogobrojne mu~enike, kao i uspomene na doga|aje iz Hristovog `ivota pro-slavqane su sve~ano, pa je i za te svetkovine bilo potrebno sakupiti {to ve}ibroj pesama i molitava. Bogoslu`ewe je u IV veku do`ivelo procvat i od tog pe-rioda po~iwu da se formiraju tipici po kojima }e se vr{iti bogoslu`ewe uCrkvi. Dva tipika su se najvi{e koristila. Prvi je Tipik parohijskih hramo-va ili azmatski, poznat i kao ÑTipik Velike Crkveî (Svete Sofije u Carigra-du), a drugi je manastirski ili mona{ki, ~iji nastanak je vezan za ime svetogSave Osve}enog. Ova dva Tipika su sve do XIV veka uporedo kori{}ena, a ondaje usled istorijskih okolnosti Tipik Velike Crkve ustupio mesto Mona{komtipiku, koji je danas jedini u upotrebi. Bogoslu`beni tekstovi na osnovu ko-jih su se vr{ile slu`be po odre|enom Tipiku do nas su do{li u mnogobrojnimkwigama, sa mawim ili ve}im razlikama. Jedna od kwiga u kojoj je sabrano toveliko blago jeste Minej.

Nas }e u ovom radu interesovati prepis slu`abnog Mineja za novembar, na-stao u manastiru Jovawu, u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, u XVI veku, a koji se~uva u biblioteci Crkvene op{tine u Po`egi.

29Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

2. TI=Rukopis Minejaza novembar prepisan u Jovawupod Ov~arom 1565.godineAU=Radi}, MilomirDC=91=163.1î1565î ;271.2-282.5î1565îID=153323532

30 Milomir Radi}

TEKST MINEJA NA SRPSKOM JEZIKU

Minej, kao jedna od osnovnih bogoslu`benih kwiga nastajao je dugo, a ni da-nas nije zatvorena kwiga. Minej je zbornik bogoslu`benih tekstova raspore|e-nih prema danima u godini, a u dvanaest tomova (za svaki mesec po jedna kwi-ga). Pesme koje se nalaze u minejima su posve}ene svetiteqima, ili praznicimaza svaki dan u godini (osim perioda Vaskr{wih praznika koji se nalaze u po-sebnoj kwizi ñ Triod). Glavni deo Mineja ~ine pesme koje se koriste na ve~er-woj i jutarwoj slu`bi, sa uputstvima za kori{}ewe istih u okviru Liturgije.U minejima postoje i druga uputstva za neke posebnosti u okviru `ivota hri-{}anske Crkve (hrana, vreme slu`bi u toku danaÖ).

Prevod ove kwige na staroslovenski jezik, kao i drugih, nastao je zaslugom itrudom slovenskih prosvetiteqa Kirila i Metodija i wihovih u~enika u IX veku.Najstariji prepis tog prevoda sa~uvan je u ruskoj redakciji iz 1095/1096. g. To jeMinej za septembar Moskovske sinodalno-tipografske biblioteke br. 194 (1293).

Najstariji srpski minej je iz sredine XIII veka. ^uva se u Narodnoj biblioteciu Beogradu i poznat je kao Bratkov minej (Rs 647). Bratkov minej se sastoji odÑ~etiri mineja, od kojih su prva dva iz pribli`no istog perioda, druge ~etvrtineXIII veka, a i druga dva iz tako|e bliskog vremena: XIV veka. Najpre je nastao prvi

deo, a potom su se po potrebi nadovezivali na ovaj ostali, tako da svi zajedno ~inejedinstvenu celinu, slu`abni minej za septembarñnovembar i prazni~ni minej zadecembarñavgustî1. S obzirom na to da je tekst prepisan sa ruskog izvoda, a da u we-mu postoje i neke odlike jerusalimskog bogoslu`benog nasle|a, vrlo je va`an zaistoriju razvoja mineja u Srbiji. ÑPrema tome iako je Bratkov minej prepisan sa ru-skog predlo{ka wegov prepisiva~ je, zadr`av{i neke studijske spomene, prilago-|avao ga jerusalimskom tipiku i minejima.î2 Iz ovoga mo`emo pretpostaviti da suse Mineji, kao i ostale bogoslu`bene kwige u Srbiji postepeno prilago|avale jeru-salimskom tipiku, koji je u potpunosti pre{ao u upotrebu u toku XIV veka. Ovomeide u prilog i studija ÑMineji u Danilovom vremenuî3 Tatjane Subotin-Golubovi}.

Ve} u XIII veku osetila se potreba za novim prevodom Mineja, ali i prevo-dom novih tekstova napisanih u me|uvremenu. Iako ovo pitawe u nauci jo{ ni-je dovoqno rasvetqeno, mogu}e da je ovaj novi prevod nastao na teritoriji Sr-bije. Ra|en je prema Jerusalimskom tipiku. Nastanak prevoda Jerusalimskog ti-pika poklapa se s radom na prevo|ewu ovih tekstova, tako da mo`emo pretpo-staviti ili da su nastajali uporedo, {to je najverovatnije, ili da su najpre na-stali tekstovi bogoslu`ewa, a iz potrebe da se pravilno koriste po ustaqenomrasporedu kasnije je nastao i prevod kompletnog Tipika (Tipik arhiepiskopaNikodima i Romanov tipik)4.

31Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

1 Qubica [tavqanin-\or|e-vi}, Miroslava Grozdanovi}--Paji}, Lucija Cerni}: Opis}irilskih rukopisa Narodnebiblioteke Srbije, NBS, Beo-grad 1986, 340.

2 Dr Pribislav Simi}: ÑStruk-tura i redakcije slovenskihMinejaî, Bogoslovqe XVII, Beo-grad 1974, 79.

3 Tatjana Subotin-Golubovi}:ÑMineji u Danilovom vremenuî,Arhiepiskop Danilo II i wego-vo doba ñ me|unarodni nau~niskup povodom 650 godina odsmrti, Beograd 1991, 253ñ260.

4 Pribislav Simi}, Prilog po-znavawu genealogije Romanovogtipika, Bibliotekar 5 (Beograd1968), 433ñ444.

32 Milomir Radi}

PREPISIVA^KA RADIONICAU MANASTIRU JOVAWU ISPOD KABLARA

Prepisiva~ke {kole su bile od velikog zna~aja kroz istoriju. Tokom srp-ske sredwovekovne istorije bilo je raznih perioda kroz koje su kwige, kao i svedrugo, delile dobro i zlo svoga naroda. Zato je prepisivawu kwiga posve}ivanavelika pa`wa. Da bi nastala jedna kwiga, potrebni su bili meseci, pa i godi-na. Danas je to mnogo druga~ije, pa bi onda{wu zbirku kwiga jednog manastiraili dvora, mogli uporediti sa dana{wim sajmom kwiga.

U svetlosti doga|aja iz XVI veka, svakako da se izdvaja obnova Pe}ke patri-jar{ije 1557. g., koja je uslovila veliki razvoj svih delatnosti, kako duhovnihtako i materijalnih. To se ogleda u obnovi graditeqstva, mona{tva, narodneduhovnosti, a i u velikoj obnovi kwi`nog fonda tada{we Srbije. Me|u mno-{tvom kwiga koje su sa~uvane iz tog perioda izdvaja se nekoliko grupa prepi-sivanih po raznim manastirima. Svi ti prepisiva~ki centri su svoj koren vu-kli jo{ iz Manasije, resavske {kole, koja je tu za`ivela u prvoj polovini XVveka, i ~iji se pravopis sa~uvao do posledwih dana srpskoslovenskog jezika. Je-dan od tih centara, o kojem je malo pisano, jeste prepisiva~ka {kola u manasti-rima u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. 11 Isto

Da je u ov~arskim manastirima postojao jak duhovni centar, govore nam ipisana dokumenta i narodno predawe. Za razvoj ovog prepisiv~kog centra bilesu neophodne kwige, koje su nabavqane sa strane (Narodna biblioteka Srbije ñRs 555 ñ ^etvorojevan|eqe prepisano u Moldaviji, a ~uvalo se u XIX veku u Bla-gove{tewu pod Kablarom), ali su mnoge prepisane i u ovim manastirima.

Od trenutno poznatih deset manastira Ov~arsko-kablarske klisure, pozapisima u rukopisima mo`emo utvrditi da je u vi{e wih bilo prepisiva~-kih radionica za izradu kwiga. Osim prepisivawa u ovim radionicama mo-ralo se voditi ra~una i o nabavci kvalitetnog papira, povezivawu kvaterni-ona, izradi korica, izradi mastila, kao i o kona~nom uobli~avawu kwige.Vuk je u ÑDaniciî5 zabele`io tada{we stawe u manastirskim bibliotekama. UNikoqu se ~uvao jedan ÑPaterikî koji je pisan u tom manastiru, tu je 1616. g.prepisivan i ceo komplet Mineja, svih dvanaest kwiga, koji su se ~uvali u ma-nastiru Sretewu. Da je u Preobra`ewu bilo prepisiva~a, imamo potvrdu uÑOktoihuî pisanom 1579. g.

U drugoj polovini XVI veka izdvojio se kao centar ovih manastiramanastir Jovawe, iznad koga je na jednom brdu (danas obnovqeni manastir Us-pewe) postojala pisarnica. ÑVi{e namastira na brijegu imaju nekakve zidineod kule, koje se sad zovu gradina; i pripovijeda se da je Jovawa nekad bila kao la-

33Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

5 Sabrana dela Vuka Karaxi}aVIII ñ Danica, 1826, Beograd,1964.

34 Milomir Radi}

vra, i iz we se zapovijedalo i sudilo svima ostalim namastirima oko Kablarai Ov~ara; a na ovoj kuli da im je bila opo{ta zvonara, pod zvonarom pisarni-ca (|e su kwige pisate), a pod pisarnicom tavnica.î6

Pisarnica u manastiru Jovawu radila je intenzivno najmawe 50 godina. Otome je pisao Vuk u svom ÑPo~etku opisanija srpski namastiraî, gde je popisu-ju}i kwige tih manastira evidentirao mno{tvo kwiga iz manastira Jovawa.Tada su se u Preobra`ewu ~uvala tri Mineja pisana u Jovawu, a u Trojicama dvaMineja i jedno Jevan|eqe, tako|e pisano u Jovawu. Po zapisima sa kwiga vidi-mo da je u to vreme radilo vi{e prepisiva~a, a naj~e{}e se pomiwu Nikifor iMatej jeromonah, koji je najverovatnije bio i iguman ovog manastira {ezdese-tih godina XVI veka. Prestanak rada ove pisarnice se poklapa sa ustancima Sr-ba iz 1594. i 1595. g., posle kojih su mnogi hramovi zapusteli, pa je verovatnotada stradao i manastir Jovawe. Postoje svedo~anstva da je u Nikoqu postojalaprepisiva~ka radionica tokom XVII veka, {to se mo`e videti i po rukopisi-ma, a i po kalupu za ukra{avawe korica koji se ~uva u ovom manastiru.7 Po evi-denciji i opisu koji je izvr{ila Mirjana [akota 1963. g.,8 u manastirima Ov-~arsko-kablarske klisure ne nalazi se vi{e nijedan rukopis koji je Vuk videokada je bio u pomenutim manastirima.

Tatjana Subotin-Golubovi} je dobro primetila da je u manastiru JovawuÑtokom druge polovine XVI veka postojao dobro uhodan skriptorijî9. Evidenti-rala je sedam rukopisa koji su prepisani u ovom manastiru.10 Danas je sa~uvansamo jedan i on se nalazi u Qubqani. To je ÑZlatoustî prepisan 1574. godine,evidentiran u Kopitarevoj zbirci pod brojem 5.

Od mno{tva kwiga koje su tu nastale vrlo malo se sa~uvalo do dana{wihdana. Za neke od wih znamo na osnovu Vukovih opisa manastira Ov~arsko-ka-blarske klisure, neki rukopisi se nalaze po raznim bibiliotekama, a dva su uKopitarevoj zbirci u Qubqani (Cod. Cop. 5 ñ zbornik ÑZlatoustî i Cod. Cop.19 ñ Prolog stihovni za septembarñdecembar).

6 Isto str. 42.

7 Zagorka Janc: Ko`ni povezisrpske }irilske kwige, Beograd,1974, 28.

8 Mirjana [akota: Rukopis po-pisa inventara manastira u Ov-~arsko-kablarskoj klisuri iz1963.

9 Tatjana Subotin-Golubovi},Srpsko rukopisno nasle|e od1557. godine do sredine XVII ve-ka, Beograd, 1999, 138ñ139.

10 Isto

NIKIFOR RASODER

Mo`emo pretpostaviti da su prepisiva~i bili vrlo anga`ovani u XVI ve-ku. U evidenciji koju je sakupila Tatjana Subotin-Golubovi}11 pomiwu se mno-gi. Ime Nikifor je evidentirano kod vi{e rukopisa. Skoro izvesno na{egprepisiva~a mo`emo poistovetiti sa Nikiforom koji se pomiwe kod tri ru-kopisa prepisana u manastiru Jovawu pod Ov~arom. Minej koji je prepisan uAriqu 1565. godine za vreme igumana Visariona tako|e bi mogao biti delo Ni-kifora iz Jovawa. Ovaj rukopis se nalazi u Austrijskoj nacionalnoj bibliote-ci u Be~u (cod. slav. 12**). U ovom manastiru u Ariqu prepisana su jo{ dva Mi-neja u istom periodu, pa bi i oni mogli biti delo prepisiva~a Nikifora (Pe}34 i Pe} 40). U manastiru Blagove{tewu pod Kablarom 1559. godine jeromonahNikifor je prepisao Triod. Ovaj rukopis, kao i oni iz Jovawa, uni{ten je pri-likom bombardovawa Narodne biblioteke u Beogradu, 6. aprila 1941. godine,tako da ne mo`emo potvrditi da li su delo jednog prepisiva~a.

Zanimqivo je da se Nikifor u rukopisu mineja za novembar iz 1565. go-dine potpisao kao rasoder, kao {to se 1568. godine potpisao Nikifor uAriqu na jednom Mineju. Razli~itost potpisa, skromnost i ~esto potpisi-vawe {ifrovanim porukama bilo je op{te mesto u tom periodu. Skromnostprepisiva~a, koji su u stvari bili od ogromne va`nosti za `ivot manasti-ra i razvoj pismenosti uop{te, samo potvr|uje wihovu predanost mona-{kom `ivotu.

MINEJ ZA NOVEMBAR IZ 1565. g.

Jedan od rukopisa koji su nastali u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, u mana-stiru Jovawu, blizu reke Morave, a u podkriqu planine Ov~ara, jeste i Minej zamesec novembar. Minej se ~uva u biblioteci crkve Svetih careva Konstantinai Jelene u Po`egi. Ovaj rukopis do sada nije nigde evidentiran.

Rukopis je sastavqen od 36 sve{~ica numerisanih u dowem delu po~etkakveterniona, od kojih prva ima 7, a posledwa 5 listova. Ukupno ima 384 listapotpuno o~uvana, sa mawim, neznatnim o{te}ewima od kapawa voska ili na-

35Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

11 Isto

36 Milomir Radi}

grizawa crva. Broj redova je 26 na listu, osim na 1a, gde ima 27 redova (posled-wi red pisan je ne{to sitnijim slovima). Dimenzije listova su 280h200mm, a kadnu listovi se su`avaju do 280h170mm. [irina teksta je 220h130mm.

Ime pisara, mesto i vreme nastanka prepisa ostavqeni su nam na posledwojstrani kwige u zapisu. Minej je prepisan 1565. g. u manastiru Jovawu, blizu rekeMorave, u podkriqu planine Ov~ara. Svoj skromni potpis ostavio nam je i pre-pisiva~ Nikifor, rasoder, kome je otaxbina grob, a zemqa mati. Prvih deset li-stova je ispisala druga ruka, a o ovom prepisiva~u nemamo drugih podataka.

Vodeni znak12 je dvostruka kotva u krugu sa zvezdom i kontramarkom, {topotvr|uje da je rukopis iz tre}e ~etvrtine XVI veka. U prvih {est kvaterni-ona (do lista br. 47) kontramarka je razli~ita u odnosu na kontramarku uostalom delu kwige.

Tekst je pisan poluustavom, sa povremenim kori{}ewem brzopisa. Pravo-pis je resavski, dvojerov, sa karakteristi~nim oblicima za taj period.

Tekst je vrlo oskudan ukrasima, skoro da je bez wih. Ipak, treba izdvoji-ti nekoliko inicijala, od kojih se lepotom isti~u tri po~etna slova pari-meja za praznik Uvo|ewa presvete Bogorodice u Hram. Zanimqivo je i neko-liko ribica du`ine oko 15mm, kojima su obele`eni troji~ni tropari kano-na na isti praznik.

12 Miroslava Grozdanovi}-Pa-ji}, Album vodenih znakova urukopisima Narodne bibliote-ke Srbije (u: Qubica [tavqa-nin-\or|evi}, Miroslava Gro-zdanovi}-Paji}, Lucija Cer-ni}: Opis }irilskih rukopisaNarodne biblioteke Srbije,NBS, Beograd 1986), 413ñ465.Vladimir Mo{in, Anchor water-marks, Amsterdam, 1973.

13 Grigorije Camblak, Kwi`evni

rad u Srbiji, priredio prof. drDamwan Petrovi}, Beograd,1989, 160ñ163.

* u daqem tekstu Minej iz mana-stira Jovawa naziva}emo Ñstar-iî, a Minej koji se danas kori-sti Ñnoviî

Minej je pisan mastilom crne boje, koje nije uvek bilo istog kvaliteta. Zaozna~avawe naslova, uputstava i po~etnih slova kori{}eno je crveno mastilo.

Kwiga je prepovezana u XVII ili XVIII veku, {to se mo`e videti po ob-navqawu nekih listova i po povezu koji je karakteristi~an za taj period(prema: Zagorka Janc: ÑKo`ni povezi srpske kwigeî, Beograd 1974. g.). Drve-ne korice su presvu~ene tankom ko`om i ukra{ene skromnim geometrijskimi biqnim ornamentima.

Nigde nema pomena o tome kako je ovaj minej dospeo u vlasni{tvo crkve uPo`egi. Mogu}e da je ~uvan ili u manastiru Godoviku, u istoimenom selu, iliu Crkvi brvnari u selu Gorobiqu. Kada su ovi zapusteli, u XIX veku, verovatnoje prenet u Po`egu i tu sa~uvan do dana dana{weg.

SADR@AJ MINEJA

Sadr`aj Mineja je karakteristi~an za srpske mineje tog doba. U wemu nemauspomena ruskim svetima i praznicima iz ruske Crkve koji su kasnije u{li u{tampana izdawa mineja. Ruski svetiteqi kojima nema slu`be u ovom minejusu: sveti Jona Novgorodski (5. XI), sveti Varlaam Hutinski (6. XI), sveti mu~e-

37Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

nik Stefanid i sveti Maksim Moskovski 11. XI), sveti Nikon (17. XI), svetiJoasaf i Varlaam iz Indije (19. XI), sveti Mihailo Tverski (22. XI), svetiAleksandar Nevski i Mitrofan Vorowe{ki (23. XI), sveti Merkurije Smolen-ski (24. XI), uspomena na osve}ewe hrama svetog Georgija u Kijevu i InokentijeIrkutski (26. XI), sveti Jakov Rostovski i uspomena na znamewe presvete Bogo-rodice (27. XI) i mu~enik Filumen (29. XI). Kao i u nekim srpskim minejima11. XI je slu`ba svetom kraqu Stefanu De~anskom. Naime, prema evidencijiDamwana Petrovi}a13, postoje samo ~etiri starija rukopisa koja sadr`e slu`busvetom kraqu Stefanu De~anskom (De~anski 99; Hilandar 479; Rumunske akade-mije nauka 306 i Matice srpske PP 289).

Da bismo videli kako je izgledao minej* u XVI veku, uporedi}emo ga sa tek-stom koji se danas upotrebqava u pravoslavnim Crkvama prilikom bogoslu`ewa.

Sveti besrebrnici Kozma i Damjan proslavqaju se prvog novembra. Na ve-~erwoj slu`bi u novom Mineju postoje tri stihire na ÑGospode zovemÖî kojesu iste kao i one u starom Mineju, a ~etvrta u novom izdawu nema paralele. Sti-hire na ÑSlavaÖ i sadaÖî su iste. Stihovske stihire na ve~erwoj slu`bi su sa-mo u novom tekstu, dok u rukopisu koji obra|ujemo postoje samo stihire naÑSlavaÖ i sadaÖî, koje su identi~ne dana{wim. Na jutarwoj slu`bi ima i ve-}ih razlika. Sedalne stihire posle katizmi se ne nalaze u starijoj varijantiMineja. U Mineju iz manastira Jovawa zabele`en je samo jedan kanon svetima, au novom su dva. Hvalitnih stihira u starijem Mineju ima sedam, a u novom ih jesamo ~etiri. Jutarwe stihovske stihire su iste, osim bogorodi~nih koji se raz-likuju i kod hvalitnih stihira, i kod svetilnih tropara.

Drugog novembra su slu`be svetom mu~eniku Akendinu i drugima koji supostradali s wim. Slu`be su skoro iste, osim nekih bogorodi~nih tropara ko-ji se nalaze samo u Mineju iz XVI veka.

Za tre}i novembar su slu`be svetih mu~enika episkopa Akepsima, sve{te-nika Josifa i Aitala |akona i osve}ewa hrama svetog Georgija u Lidi. Teksto-vi ovih slu`bi su isti, osim kondaka i ikosa posle 6. pesme kanona svetom Ge-orgiju koji se razlikuju u ova dva mineja.

^etvrtog dana toga meseca zapisane su slu`be prepodobnom JoanikijuVelikom i svetim mu~enicima Nikandru episkopu mirskom i Jermiji pre-zviteru. Stihira na ÑGospode zovemÖî u starom tekstu ima ~etiri, a u novom{est. Prve tri su iste, ostale se razlikuju. U starom tekstu kanon svetim mu-~enicima se ~itao na pove~erju, a danas se ~ita kao drugi kanon na jutrewu.Tri stihire koje se nalaze posle kanona u Mineju iz Jovawa danas se pevaju naÑGospode zovemÖî.

Petog novembra je slu`ba svetim mu~enicima Galaktionu i Epistimiji.Sve pesme su iste, samo {to u starom Mineju ne postoji kondak i ikos svetima.

[estog novembra je slu`ba svetom Pavlu Ispovedniku. U starom tekstu nepostoji drugi sedalan posle 4. pesme kanona, ve} samo jedan.

Za sedmi dan novembra je zapisana slu`ba svetim mu~enicima iz Mitili-ne i prepodobnom Lazaru koji je u Galisiji. Ve~erwa slu`ba je ista, dok u jutar-woj ima nekoliko razlika. Stari tekst nema kondak i ikos mu~enicima, dok sekondaci ^udotvorcu Lazaru razlikuju. U novom Mineju ne postoji ikos posle 6.pesme kanona i ima jedan tropar svetilni vi{e.

Osmog novembra je slu`ba arhan|elu Mihailu i ostalim bestelesnim sila-ma. Stari Minej u slu`bi nema malog ve~erwa. Stihira na ÑGospode zovemÖîima po {est, od kojih su tri iste u oba teksta, a tri se razlikuju. Parimeji supome{ani, a od litijskih stihira po dve su iste, a po dve razli~ite. Dana{wi

39Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

13 Grigorije Camblak, Kwi`evni

rad u Srbiji, priredio prof. drDamwan Petrovi}, Beograd,1989, 160ñ163.

* u daqem tekstu Minej iz mana-stira Jovawa naziva}emo Ñstar-iî, a Minej koji se danas kori-sti Ñnoviî

40 Milomir Radi}

tekst ima i petu litijsku stihiru. Stihovske stihire na ve~erwoj slu`bi surazli~ite. Stihire posle katizmi na jutarwoj slu`bi su izme{ane i u novomtekstu ima ih tri vi{e, dok je stihira posle Ps 50 razli~ita u ovim minejima.U Jovawskom mineju su tri kanona, a u dana{wem dva. Prvi u Jovawskom je bo-gorodi~an, drugi je isti kao i prvi u novom, a tre}i u starom i drugi u novomse razlikuju. Svetilnih tropara u novom ima jedan vi{e. Stihovske stihire serazlikuju i Jovawski ima jednu mawe.

Devetog novembra u Mineju su slu`be svetim mu~enicima Onisiforu iPorfiriju i prepodobnoj materi Matroni i prepodobnoj Teoktisti sa Lezba.Tekstovi u ovim slu`bama su isti sa neznatnim razlikama u rasporedu stihi-ra, kao onih na ÑGospodi zovemÖî. Irmosi 7. i 8. pesme kanona prepodobnojMatroni se razlikuju.

Desetog novembra u starom Mineju su slu`be apostolima Erastu, Olimpu iIrodionu i slu`ba svetom Teodoru Studitu, a za slede}i dan su zabele`eni po-meni svetih mu~enika Mine, Viktora i Vikentija, kao i slu`ba svetom veliko-mu~eniku Stefanu Srpskom, Ñkoji je u De~animaî. U dana{wim minejima ne po-stoji slu`ba svetom Stefanu De~anskom, a slu`ba svetom Teodoru Studitu je11. novembra. Ova razlika je nastala usled potrebe da se u srpskoj Crkvi dostoj-no obele`i dan uspomene svetog Stefana De~anskog, pa je zbog toga pomen Teo-doru Studitu pomeren jedan dan unazad.

Dvanaestog novembra je slu`ba svetom Jovanu Milostivom i prepodobnomNilu. Ve~erwa slu`ba je ista u oba mineja, a na jutarwoj ima mawih razlika. Terazlike odnose se, pre svega na irmose prve i pete pesme kanona svetom Jovanu,kao i na kondak i ikos svetom Nilu. Pored toga, u starom Mineju nedostaju tre-}i tropari u {estoj i sedmoj pesmi kanona svetom Nilu.

Trinastog novembra je slu`ba svetom Jovanu Zlatoustom, arhiepiskopukonstantinopoqskom. Na maloj ve~erwi su razli~ite: stihire posle ÑSlavaÖi sadaÖî na ÑGospode zovemÖî, dve stihovske stihire i bogorodi~an troparstihovskih stihira. Na velikoj ve~erwi razli~ita su dva parimeja, stari Mi-nej ima ~etiri, a novi pet litijskih stihira, od kojih su tri istovetne u obateksta. Od tri stihovske stihire jedna im se ne podudara. U jutarwoj slu`birazlikuju se stihire posle Ps 50, u kanonu posve}enom presvetoj Bogorodiciprva i peta pesma imaju po jedan razli~it tropar, dok u ~etvrtoj pesmi istog ka-nona u novom Mineju ima jedna pesma vi{e. U Jovawskom mineju je jedan sveti-lan tropar i jedna Ñhvalitnaî stihira mawe, a bogorodi~ni posle tih pesama serazlikuju od dana{wih.

^etrnaestog novembra proslavqa se sveti apostol Filip. Slu`ba u staromMineju je bez stihoslovqa posle katizmi i bez litije. Pesma koja se peva naÑSlavaÖî posle stihovskih stihira u starom tekstu jednaka je onoj naÑSlavaÖî litijskih stihira u novom, dok se bogorodi~an i krstobogorodi~anposle stihovskih stihira razlikuju. Kanoni su isti, osim {to u starom ima uosmoj i devetoj pesmi po jedan tropar mawe i {to je irmos sedme pesme razli-~it. Stihovske stihire na jutarwoj slu`bi nalaze se samo u starom Mineju, aÑSlavaÖî im je ista kao i ÑSlavaÖî na stihovskim stihirama ve~erwe slu`beu dana{wem Mineju.

Petnaestog novembra je slu`ba svetih mu~enika Gurija, Samona i Avi-va. Zanimqivo je da u starom Mineju nema uputstava o po~etku posta. Slu`basvetima je ista.

Sveti apostol i jevan|elist Matej se slavi 16. novembra. Stari Minej nemastihovskih stihira na ve~erwoj slu`bi, nema sedalnih tropara posle jutarwih

katizmi i ne pretpostavqa veliko slavoslovqe, ve} stihovske stihire, kojih ne-ma u dana{wim minejima. Hvalitne stihire su razli~ite, stari ima jednu stihi-ru mawe. ÑSlavaÖî hvalitnih dana{wih stihira jednaka je ÑSlavaÖî stihovskihstihira u starom tekstu. Ve}ina bogorodi~nih pesama im je razli~ita.

Sveti Grigorije ^udotvorac, episkop neokesarijski, proslavqa se sedam-naestog novembra. Tekst pesama je isti, osim {to na jutarwoj slu`bi posle tre-}e pesme kanona u starom Mineju postoje dva sedalna tropara posve}ena svetomGrigoriju ^udotvorcu, tj. jedan vi{e nego u dana{wim kwigama.

O slu`bi svetim mu~enicima Platonu i Romanu bi}e re~i kasnije, jer uMineju iz manastira Jovawa postoji zabele{ka na strani 169a koja se ti~e raz-like u starom i novom tekstu.

Devetnaestog novembra je slu`ba svetom proroku Avdiji i mu~eniku Varla-amu. U sadr`aju teksta, kao i u rasporedu molitava, nema razlike.

Dvadesetog novembra se slavi pretprazni{tvo uvo|ewa Bogorodice u Hramjerusalimski, kao i sveti Grigorije Dekapolit i Proklo, arhiepiskop cari-gradski. Jedina je razlika {to u starom Mineju ne postoji kondak svetima.

Praznik Uvo|ewa presvete Bogorodice u hram u Jerusalimu proslavqa sedvadeset prvog novembra. Slu`be male i velike ve~erwe su iste u oba teksta, ana jutarwoj im se razlikuju stihire posle 50. psalma. U starom Mineju u drugomkanonu peta, sedma i osma pesma imaju po jedan tropar mawe.

Dvadeset drugog novembra proslavqa se sveti apostol Filimon i drugi sawim, a dvadest tre}eg je uspomena na svetog Amfilohija, ikonijskog episkopa,i svetog Grigorija Akragantskog. Slu`be u oba mineja su iste s tim {to u sta-rom tekstu ne postoje kondaci i ikosi svetima, ve} se podrazumeva da se te pe-sme preuzimaju iz prazni~ne slu`be Bogorodici.

Dvadeset ~etvrtog novembra je proslava svete velikomu~enice Ekatarine isvetog mu~enika Merkurija. Od tri stihovske stihire na ve~erwoj slu`bi u ovadva teksta jedna se razlikuje. Na jutarwoj slu`bi u starom Mineju se pretposta-vqa da imaju tri katizme, pa zato postoje i tri sedalna, a kondak i ikos nedo-staju isto kao i za prethodna dva dana. U dana{wem Mineju ima i hvalitnihstihira kojih u starom nema.

Slu`ba svetim sve{tenomu~enicima Klimentu Rimskom i Petru Aleksan-drijskom je dvadeset petog novembra. Stihovske stihire sa ve~erwe slu`be raz-likuju se u ova dva teksta, a broj sedalnih na jutarwoj posle katizmi je isti kaoi prethodnog dana. Kondak svetom Petru Aleksandrijskom u starom Mineju senalazi posle tre}e pesme, a u novom Mineju ne postoji. Stihovske stihire izstarog Mineja su hvalitne u novom, a hvalitne u starom su zasebne.

Sveti Alimpije Stolpnik se slavi dvadeset {estog novembra i slu`ba jeista u oba teksta.

Dvadeset sedmog novembra je slu`ba svetom velikomu~eniku Jakovu Per-sijancu i prepodobnom Paladiju. Tekstovi slu`bi su isti, samo {to tri sti-hire prepodobnom Paladiju koje se u novom Mineju nalaze na ÑGospode zo-vemÖî u starom stoje posle kanona na pove~erju. Ovakav raspored slu`bi istije i za slede}a dva dana meseca novembra, kada se proslavqaju prepodobnomu-~enik Stefan Novi i sveti mu~enik Irinarh, odnosno sveti mu~enik Para-mon i prepodobni Akakije.

Posledweg dana meseca novembra proslavqa se sveti apostol Andrej Prvo-zvani. U starom Mineju nije predvi|ena litija na ve~erwoj slu`bi i zbog toganema ni parimeja, ni litijskih stihira. Novi Minej ima jedan kanon vi{e najutrewu. Hvalitne stihire im nisu iste.

41Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine

42 Milomir Radi}

Od zapisa u kwizi postoje zapis o piscu, vremenu i mestu pisawa: ÑSavr{ise ovaj Mese~nik u hramu svetog i slavnog proroka i prete~e i krstiteqa Jova-na, blizu reke Morave, u podkriqu planine Ov~ara, pri igumanu kir Mateju je-romonahu. U leto 1565. g. Ovu kwigu rukodelisa okajani i gre{ni i najmawime|u inocima, Nikifor, rasoder, wemu je otaxbina grob, zemqa, pak, mati.î Nastrani 169a postoji zapis koji ka`e: ÑOve sedalne kako na|oh u izvodu, tako pi-sah.î Ovaj zapis se odnosi na sedalne posle tre}e pesme kanona na jutrewu u slu-`bi svetom Platonu i Romanu 18. novembra. U dana{wim {tampanim mineji-ma nema bogorodi~nih za oba sedalna, ve} samo posle oba sedalna sledi najprebogorodi~an, a za wim i krstobogorodi~an. U ovom rukopisu i posle prvog, iposle drugog sedalna postoje i bogorodi~an i krstobogorodi~an tropar.

Milomir Radi}

THE MANUSCRIPT OF THE MENAION FOR NOVEMBERCOPIED IN JOVANJE AT THE FOOT OF OV^AR IN 1565

Summary

The Orthodox Church service developed through history and was passed down through different books.In Serbia, such books were copied in a lot of scriptoria. At the end of the XVI century, considerable copyingactivity was noticeable in the Ov~ar-Kablar gorge. The monastery of Jovanje was the centre of book copyingfor at least 50 years. One of them is the Menaion for November, which has not been known to the profession-al public so far, and which was copied by Nikifor rasoder (monk) in 1565.

By a liturgical analysis and by comparing the hand-written text of this Menaion with the text of theMenaion which is nowadays in the liturgical use, we come to the conclusion that there are certain deviationsin today’s practice.

43Rukopis Mineja za novembar prepisan u Jovawu pod Ov~arom 1565. godine