RODITELJSKE PELE

RODITELJSKE PELESve pele u normalnom pelinjem drutvu u nekoj svojoj starosnoj dobi su roditelji ili blie reeno negovateljice mladog legla od tek formirane larve do njenog izleganja. Da bi odhranile i odnegovale mlado leglo, pele hraniteljice treba da budu vitalne i zdrave. Vitalne ce biti samo pod uslovom da budu dobro uhranjene jer samo tako e im funkcije svih lezda, neophodnih za ishranu mladog legla biti maksimalno razvijene.

Najcelishodnija analiza godinjih ciklusa izumiranja starih, odgajanja mladih pela i odravanje bioloke snage, bie ako stavimo akcenat na zimsko klube od ijeg stanja zavise dalji ciklusi razvoja pelinjeg drutva.

U toku zimskog perioda, pele se , kao to je poznato nalaze u klubetu. U centralnom delu klubeta nalazi se matica i najmlae pele dok se u omotau klubeta nalaze starije pele.

Poslednje jesenje leglo na LR okviru punom meda i perge

Pele se smetaju na i u prazne elije saa odakle je poslednje jesenje leglo izalo. Tako smetene nalaze se u stalnom kontaktu sa medom lagerovanim u visokim vencima saa iznad i oko klubeta, kojim se tokom hladnih dana hrane. Koristei energiju koja se u njima stvara od uzete ugljenohidratne hrane, vibriraju svojim telima, zbijene jedna uz drugu odravajui temperaturu u centru klubeta od 25 C. im dani oduaju i spoljne temperature neto porastu, pele pojaanim vibracijama unutar klubeta diu temperaturu na 35oC. U tim uslovima matica poinje da nosi jaja a potom pele poinju da hrane prvo leglo. Leglo hrane najmlae pele koje su sa 1520 dana starosti ule u period zimovanja. Ove pele su izleene tokom septembra, a u nekim vremenskim uslovima i poetkom oktobra. One su dobro uhranjene medom i polenom a nisu bile u poziciji da neguju leglo i preraduju hranu, te su im u tim uslovima tokom zime ostale vitalne mlene i druge lezde, neophodne za ishranu najmlaeg legla i matice. Za ishranu starijih larvi koriste med i pergu, koji su prethodnog leta i poetkom jeseni lagerovali u najbliem okruenju zimskog klubeta. Pojava mladog legla u ozbiljnijoj meri, u naim vremenskim uslovima, se deava u drugoj polovini februara osim ako spoljni vremenski uslovi, za taj period godine, nisu ozbilnije poremeeni. Sa prvom generacijom odgajenih prolenih pela, lezde zimskih pela prestaju da budu produktivno aktivne a ulogu hraniteljica novog legla preuzimaju novoizleene prolene pele. Kakvog kvaliteta ce biti leglo odgajeno od prvih prolenih pela zavisi i od koliine zimskih zaliha meda i perge u konici. Ove zalihe meda i perge su im neophodne da bi se prolene pele njima hranile jer tek nakon petodnevne ishrane ovom hranom njihove lezde mogu biti u punoj funkciji. U tim okolnostima ce ishrana legla, koje e negovati, biti dovoljna dobra za odgajanje nove generacije mladih i vitalnih prolenih pela. Ako takve hrane u okruenju pelinjeg gnezda nije ostalo dovoljno a pogotovu to u tom periodu nema dovoljno unosa nektara i polena iz prirode, onda su pele u velikom problemu. Mlade pele ne mogu tada u svoj organizam deponovati glikolipoproteine (eere, masti i belanevine) a oni su mladim pelama neophodni da im lezde lue mle, obezbeuju dug ivot, jak imunoloki sistem i irenje legla kada u konicama nema dovoljno polena. Pogae od eera i nekih zamena polena sigurno ne mogu zameniti pergu i med i umesto da te pele ive 35 i vie dana ivee znatno krae. U takvim okolnostima imaemo u konicama znatno smanjenje broja pela krajem marta i u aprilu u odnosu na februar. Takvo stanje e za posledicu imati dugotrajno stagniranje razvoja pelinjeg drutva i to ba u periodu kada nam je brz razvoj drutva najpotrebniji, jer pele odgajene iz legla u tom periodu treba da budu sabiracice za vreme bagremove pae.

Mnogi e tada verovatno posumnjati da matica nije dobra, a pritom zenemariti injenicu da su pele izimele na eernoj pogaci a ne na bogatim zalihama meda i perge.

Ako je pak u konici bilo dovoljno meda i perge a drutvo ipak stagnira, mora se posumnjati da je u tom drutvu u prethodno letnje-jesenjem periodu bilo dosta varoe koja je zajedno sa virusima znaajno uticala na skraenje ivota zimskih pela. Veina zimskih pela gajenih u normalnim okolnostima trebale bi da ive i do 300 dana, odnosno od avgusta prethodne do polovine aprila naredne godine. Meutim, ako smo prethodne godine od jula do novembra imali potpuni uvid u efikasnost preparata za odstranjivanje varoe i da smo pritom varou u visokom procentu odstranili iz konice, ostaje nam da posumnjamo u prisustvo nozeme. Ovu bolest narvno da pelar ne moe konstatovati bez laboratorijske pretrage. Zato emo uzorke pela poslati u zvaninu ustanovu i na osnovu rezultata primeniti adekvatnu terapiju. Terapija nee utcati na postojeu populaciju pela jer se odrasle pele ne mogu od ove bolesti izleiti ali e biti spreeno irenje zaraze na mlade tek izleene pele. Ukoliko rezultati laboratorijske analize pokau da pele nisu zaraene nezemom ne preostaje nita drugo nego da izvrimo zamenu matice. Maticu emo uzeti iz nukleusa, koga smo u te svrhe prethodne godine i formirali. Svi znamo da u tom periodu na tritu nema matica jer jo nema polno zrelih trutova sa kojima bi se mlade matice sparile.

Ako su svi uslovi za normalan razvoj pelinjeg drutva ispunjeni, a to podrazmeva dovoljne zalihe meda i polena, dobra matica i zdrave pele, u konici ce biti blagostanje. Pelaru preostaje da priprema okvire sa satnim osnovama, kojima e zameniti staro sae a istovremeno proiriti pelinje gnezdo. Novo sae je potrebno da bi se to vie legla odgajalo u njemu a to e u velikoj meri spreavati i pojavu rojevog nagona ali i raznih zaraznih bolesti kojima uzrok moe biti staro sae.

Maj, jun, jul period kada oekujemo dobre pae a samim tim i prinose koji e nam kompenzovati i nagraditi sav na rad, trud i trokove pelinjaka i u vezi sa pelinjakom. Medutim, i u tom periodu moramo se uvati da ne napravimo velike greke. Prilikom oduzimanja meda ne smemo ostaviti konicu bez minimalnih 78 kg hrane. Mlade pele se svakodnevno legu i prvo njihovo putovanje po izleganju je ka elijama punim medom i polenom, da svoj organizam za 4-5 dana obilno nahrane. Samo tako nahranjene imae dug ivot, vitalnost i normalnu aktivnost svojih lezda. Ako meda i polena nema u dovoljnim koliinama, cela generacija novoizleenih pela bie nedovoljno uhranjena i nee moi da kvalitetno odgaji novo leglo. To je posebno kritino kod pelarenja sa maticnom reetkom, kada u ploditu ispod reetke ostane samo leglo a nastavke sa medom poskidamo i umesto njih stavimo prazne.

Posebnu panju pelama treba posvetiti u mesecu julu jer se ve tada moe oekivati i poetak invazije varoe. Ako znamo de e te julske pele biti negovateljice zimskih dugovenih pela, tada odstranjivanje varoe ima presudan znaaj za odgajanje pela koje treba da ive 300 dana i tako uspeno prezime i odgaje prve prolene pele koje e ih zameniti.

Iz celog teksta proizilazi zakljuak da mlade, zdrave i dobro uhranjene pele gaje leglo nove generacije pela a nova generacija mladih, zdravih i dobro uhranjenih pela gaji novu generaciju i tako se zatvara ciklus od zime do zime - vekovima ako im ovek ne odmogne i u ugroenom stanju ne pomogne.