Robert Sojer

Dve vrste

Robert Sojer

Dve vrste

Prevod Milica Simi

Algoritam

Beograd, 2006.

Naslov originala

HOMINIDS

Robert J. Sawyer

Robert Sojer

DVE VRSTE

Urednik

NENAD STAMENKOVI

Izdava

ALGORITAM

www.algoritam.co.yu

Prelom i korice

ATENEUM

tampa

HEKTOR PRINT Zemun

Za izdavaa

VESO IVANIEVI

Tira

1000

Za:

Marka Askvita

Majstora viestrukih univerzuma

Izjave zahvalnosti

Zahvaljujem se na pomoi u svim antropolokim i paleontolokim pitanjima dr Milfordu H. Volpofu sa univerziteta Miigen, dr Ianu Tatersolu i Geriju Sojeru (nismo u srodstvu) iz Amerikog muzeja prirodne istorije, dr Filipu Libermanu sa univerziteta Braun, dr Majklu K. Bret-Surmanu i dr Riku Potsu iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije Instituta Smitsonijan; dr Robinu Ridingtonu, profesoru na univerzitetu Britanska Kolumbija i brojnim strunjacima koji su navedeni u Izjavama zahvalnosti u mojoj prethodnoj knjizi Dve Zemlje.

Posebno se zahvaljujem dr Artu MekDonaldu, direktoru Instituta Neutrinske Observatorije Sadberi i D. Dankanu Hepburnu, menaderu u Neutrinskoj Observatoriji Sadberi. Zahvaljujem se, takoe, Krisu Holandu iz Sadberija koji je paljivo pregledao rukopis.

Ogromnu zahalnost dugujem i svojoj divnoj eni Kerolin Klink; svom uredniku Dejvidu Hartvelu i njegovom saradniku Moeu Federu; svom agentu Ralfu Viinanci i njegovim saradnicima, Kristoferu Lotsu i Vinsu Derardisu; Tomu Doertiju, Lindi Kvinton, Denifer Markus, Denifer Hant i svima ostalima iz Tor buks; Haroldu i Silviji Fen, Robertu Hauardu, Hajdi Vinter, Melisi Kameron, Dejvidu Leonardu i svima ostalima iz H.B. Fen end kompani; i svojim kolegama Terensu M. Grinu, Endrjuu Vajneru i Robertu arlsu Vilsonu.

Posebno se zahvaljujem Bajronu R. Tetriku na pozivu da uestvujem u njegovoj antologiji Senka zida: Mogue prie iz Vijetnama (Kamberlend Haus), koja me je dovela do toga da obratim panju na nekolicinu kljunih pitanja; najvei deo Poglavlja 22 ove knjige, pojavio se, u drugaijem obliku, najpre u ovoj antologiji.

Ovaj roman su proitali i izneli svoja zapaanja Ted Blini, Majkl A. Berstajn, Dejvid Livingston Klink, Marsel Ganje, Riard Gotlib, Piter Hala, Hauard Miler, dr Erijel Rajh, Alan B. Sojer i Seli Tomaevi.

Ovaj roman je jednim delom napisan u letnjikovcu Dona A. Sojera na jezeru Kanandegva. Hvala, tata! Zahvaljujem se, takode, Nikolasu Dikariju na njegovom gostoprimstvu prilikom mojih estih poseta Roesteru u Njujorku, u kojem je smeten jedan deo radnje ovog romana.

Univerzitet Jork, Neutrinska Observatorija Sadberi i rudnik Krejton zaista postoje. Svi likovi u ovom romanu su u potpunosti izmiljeni. Oni nemaju nikakve slinosti sa stvarnim ljudima koji rade u ovim ili u bilo kojim drugim organizacijama.

Kada bi negde postojali zli ljudi koji svesno ine zlodela, bilo bi neophodno samo odvojiti ih od nas ostalih i unititi. Meutim, granica koja razdvaja dobro i zlo nalazi se u srcu svakog ljudskog bia. A ko je taj koji je spreman da uniti deo sopstvenog srca?

Aleksandar Solenjicin

Predgovor

Uinio sam neto uasno, rekao je Ponter Bodit, sedei na seditu u obliku sedla u kabinetu skulptora linosti Selgana.

Selgan je pripadao Generaciji 144, to znai da je bio deset godina stariji od Pontera. Kosa mu bee poprimila belu boju, boju mudrosti, a razdeljak na sredini glave bio je irok i zavravao se na niskom elu iznad istaknutog luka. Nastavi, rekao je.

Smatrao sam da nemam izbora, rekao je Ponter, pognuvi glavu tako da mu je luk iznad obrva skrivao oi od pogleda Selganovih oiju smaragdne boje. Smatrao sam da to moram da uinim, ali...

Ali, sada ali zbog toga?

Ponter je utao i zurio u mahovinom prekriven pod.

Da li ali zbog toga?

Ja... nisam siguran.

Da li bi to ponovo uinio ako bi se taj trenutak ponovio?

Ponter se ironino nasmejao.

ta je toliko smeno?, upitao ga je Selgan glasom u kojem se oseala znatielja, a ne ljutnja.

Ponter je podigao pogled. Mislio sam da se samo fiziari kao to sam ja bave teoretskim spekulacijama.

Selgan se nasmejao. Nas dvojica se ne razlikujemo toliko mnogo koliko ti misli. Obojica pokuavamo da otkrijemo ta je istina i da reimo tajnu.

Verovatno je to tano, rekao je Ponter. Pogledao je u blago zakrivljeni drveni zid prostorije cilindrinog oblika.

Nisi mi odgovorio na pitanje, rekao je Selgan. Da li bi to ponovo uinio kada bi mogao?

Ponter je utao neko vreme i Selgan ga je ostavio na miru, putajui ga da razmisli o tome ta e da odgovori. Ne znam, rekao je Ponter konano.

Ne zna? Ili, jednostavno, ne eli da mi kae?

Ponter je utao.

Ja elim da ti pomognem, rekao je Selgan, pomerivi se malo na svom seditu. To mi je jedini cilj. Ne elim da ti sudim.

Ponter se ponovo nasmejao, ovog puta gorko. Ba u tome je i poenta, zar ne? Nama niko ne sudi.

Selgan se namrtio. ta time eli da kae?

elim da kaem da tamo, u onom drugom svetu, na onoj drugoj Zemlji, veruju da postoji... pa, mi nemamo re za to, ali oni to nazivaju 'Bogom' a to je vrhovno bestelesno bie koje je stvorilo univerzum.

Selgan je odmahnuo glavom. Kako univerzum moe da ima tvorca? Da bi neto bilo stvoreno, to mora da ima svoj poetak. A univerzum nema poetak. On postoji oduvek.

To ti zna, rekao je Ponter. To ja znam. Ali, oni to ne znaju. Oni smatraju da je univerzum star... pa, oni kau dvanaest milijardi godina, a to znai negde oko sto pedeset milijardi meseci.

A ta je, onda, postojalo pre toga?

Ponter se namrtio, seajui se svog razgovora sa jednom od ena Gliksina, fiziarkom Lu Benoa pomislivi pri tome koliko bi voleo da moe da pravilno izgovara njihova imena. Oni kau da vreme pre toga nije postojalo, da je i ono poelo onda kada je univerzum stvoren.

Kakva neverovatna ideja, rekao je Selgan.

Jeste, sloio se Ponter. Ali, kada bi oni prihvatili pomisao da je univerzum oduvek postojao, onda taj njihov 'Bog' ne bi vie imao nikakvu ulogu.

Tvoj muki partner je fiziar, zar ne? pitao je Selgan.

Adikor Huld, rekao je Ponter. Da.

Pa, siguran sam da esto razgovara o fizici sa Adikorom. to se mene tie, zanimaju me mnogo vie neke druge stvari. Spomenuo si tog... tog Boga u vezi sa konceptom suenja. Reci mi neto vie o tome.

Ponter je utao neko vreme, pokuavajui da smisli kako da mu objasni taj koncept. Izgleda da veina tih drugih ljudskih bia veruje u ono to nazivaju 'zagrobnim ivotom', odnosno 'ivotom posle smrti'.

Ali, to je smeno, rekao je Selgan. To je kontradikcija.

Oh, da, rekao je Ponter smeei se. Meutim, to se kod njih esto deava, toliko esto da su stvorili poseban termin za to, kao da e samim tim inom imenovanja reiti paradoks. Ne mogu da tano izgovorim, ali oni to nazivaju 'oks-uuh-mor-on'.

Selgan se nasmeio. Voleo bih da mogu da porazgovaram sa nekim od njih i saznam kako njihovi

umovi funkcioniu. Zastao je. A to postojanje posle smrti, kako ono izgleda po njihovom miljenju?

To je ono najzanimljivije, rekao je Ponter. Moe da se javi u jednom od dva mogua vida, zavisno od toga kako se ta osoba ponaala tokom svog ivota. Ako je bila estita, onda biva nagraena izuzetno prijatnim postojanjem posle smrti. Ali, ako je osoba dok je bila iva, bila zla, pa ak i ako je samo poinila jednu jedinu, ali krupnu lou stvar, onda ona u tom zagrobnom ivotu biva podvrgnuta tekim mukama.

A ko odluuje o tome?, pitao je Selgan. Oh, ekaj, shvatio sam. Taj njihov Bog je taj koji o tome odluuje, zar ne?

Da, to je ono u ta oni veruju.

Ali, zato? Zato veruju u neto to je toliko udnovato?

Ponter je malo ispravio ramena. Na osnovu izjava onih koji su u prolosti komunicirali sa Bogom.

U prolosti?, ponovio je Selgan. Zar niko od njih ne komunicira sada sa Bogom?

Neki tvrde da to ine. Meutim, pretpostavljam da za to nemaju dokaza.

A taj njihov Bog, on se bavi svakim od njih pojedinano?

Tako oni misle.

Ali, na svetu ivi sto osamdeset miliona ljudi, a svakog dana umire mnogo hiljada njih.

To je tako ovde. Na toj drugoj Zemlji ivi vie od est milijardi ljudi.

est milijardi! Selgan je odmahnuo glavom. I svakom od njih posebno, na neki nain, u trenutku smrti, bude odreeno da nastavi da ivi u jednom od ona dva mogua mesta koja si spomenuo.

Da, njima se sudi.

Ponter je video grimasu na Selganovom licu. Skulptor linosti bio je zaintrigiran pojedinostima sistema verovanja Gliksina, ali ono to ga je zaista zanimalo bilo je ono o emu Ponter razmilja. Sudi, ponovio je, kao da ta re predstavlja ukusan komad mesa koji treba polako i sa uivanjem vakati.

Da, sudi, rekao je Ponter. Zar ne shvata? Oni ne poseduju Pratioce. Oni nemaju Arhivu alibija. Oni nemaju trajne snimke svega to su ikada u ivotu uinili. Oni ne poseduju nita od toga zato to ne veruju da im je potrebno. Oni misle da Bog sve posmatra, da sve vidi, pa ak i da se brine o njima i titi ih. Uz to, oni smatraju da je nemogue izbei kaznu sutinski izbei za neko zlo koje si poinio.

A ti si mi rekao da si uinio neto uasno?

Ponter je gledao kroz prozor i posmatrao svoj svet. Da.

Tamo? U onom drugom svetu?

Da.

A ti smatra da taj njihov Bog ne postoji?

Ponter se podrugljivo nasmejao. Naravno.

I zbog toga misli da ti nee biti sueno za tu lou stvar koju si poinio?

Tano tako. Neu da kaem da se radi o savrenom zloinu. Ali, ne postoji nijedan razlog da u tom drugom

svetu iko ikada posumnja na mene, i ne postoji razlog da iko ovde zatrai da se pogleda taj odreeni snimak iz moje Arhive alibija.

Ti si to nazvao zloinom. Da li je to bio zloin po merilima koja vae u tom drugom svetu u kojem si boravio?

Oh, da.

A da li bismo mi to smatrali zloinom, u sluaju da si ovde uinio to isto?

Ponter je klimnuo glavom. ta si uinio?

Ja... sramota me je da kaem, rekao je Ponter.

Ve sam ti rekao ja nisam ovde da bih ti sudio.

Ponter je, nesvestan da to ini, skoio na noge. U tome je poenta!, po-vikao je. Niko mi nee suditi, ni ovde, ni tamo. Poinio sam zloin. Uivao sam inei taj zloin. I da, da bih ti udovoljio, prihvatiu da uestvujem u tvojoj teoretskoj spekulaciji: uinio bih to ponovo kada bih imao mogunost da ponovo proivim taj trenutak.

Selgan jedno vreme nije nita govorio, oigledno ekajui da se Ponter smiri. Ja mogu da ti pomognem, Pontere, samo ako mi ti dopusti da to uinim. Ali, mora da razgovara sa mnom. Mora da mi ispria ta se dogodilo. Zato si poinio taj zloin? ta te je navelo na to?

Ponter je ponovo seo, prebacivi noge s obe strane sedita u obliku sedla. Poelo je tokom mog prvog putovanja na tu drugu Zemlju, rekao je. Tamo sam upoznao jednu enu, po imenu Mer Von...

Poglavlje 1

Bilo je to poslednje vee Meri Von u Sadberiju i oseanja su joj bila pomeana.

Nije uopte sumnjala u to da je to to je otila iz Toronta bilo dobro za nju. Nakon onoga to se tamo dogodilo Boe, pomislila je, zar se to desilo samo pre dve nedelje? odlazak iz grada i udaljavanje od svega to bi je podsealo na onu uasnu no sasvim sigurno je bila prava stvar. Osim toga, iako se sve zavrilo tako da je sada oseala traak melanholije, ipak ne bi menjala ni za ta na svetu vreme koje je provela sa Ponterom Boditom.

U seanju joj se sve to inilo nestvarnim, sve joj je izgledalo neverovatno. A ipak, postojale su bezbrojne fotografije i video snimci, pa ak i nekoliko rentgenskih snimaka, koji su predstavljali dokaz da se sve zaista dogodilo. Neandertalac iz paralelnog sveta, sa druge planete Zemlje, nekako je skliznuo u ovaj univerzum. A sada kada je on otiao, Meri je teko mogla da poveruje da se to stvarno desilo.

Ali, to se jeste desilo. Ponter je zaista bio ovde i ona je zaista

Da li, ipak, ona, moda, pridaje tome prevelik znaaj, zapitala se. Da li sve preuveliava u svojoj glavi.

Ne, to je bilo upravo ono to se dogodilo.

Ona je zavolela Pontera, moda se ak i zaljubila u njega.

Samo da je bila netaknuta, potpuna, da nije bila povreena i da nije doivela traumu, moda bi sve bilo drugaije. Oh, da, ona bi se u svakom sluaju zaljubila u tog krupnog momka, u to je bila potpuno uverena, ali, one noi kada su posmatrali zvezde na nebu i kada je on pruio ruku i dodirnuo njenu, ona se ne bi onako ukoila.

Sutradan mu je rekla da je za nju to bilo prerano. Da je premalo vremena prolo otkako je

Mrzela je tu re, mrzela je i da pomisli na nju, mrzela je da je izgovori.

Premalo vremena je prolo otkako je silovana.

A sutra mora da se vrati svojoj kui, da se vrati tamo gde se silovanje dogodilo, natrag u kampus univerziteta Jork, natrag svom starom ivotu i poduavanju genetike.

Svom starom ivotu u kojem je sama.

Nedostajae joj mnogo toga u vezi sa Sadberijem. Nedostajae joj to to nema saobraajne guve. Nedostajae joj prijatelji koje je stekla, pre svih Ruben Montego, pa ak i Luiz Benoa. Nedostajae joj oputena atmosfera koja vlada na univerzitetu Lorentijan na kojem je obavila analizu mitohondrijske DNK kojom je dokazala da je Ponter Bodit Neandertalac. Meutim, dok je stajala tu uz ivicu seoskog puta i posmatrala blistavo nono nebo, shvatila da e joj najvie od svega nedostajati to!

Nedostajae joj to nee moi da vidi to neizmerno obilje zvezda. Nedostajae joj to nee moi da vidi galaksiju Andromeda koju joj je Ponter pokazao. Nedostajae joj to nee moi da vidi Mleni put kako natkriljuje sve.

I -

Da!

Da!

Najvie od svega e joj nedostajati Severna svetlost koja treperi poput niti na nebu, te bledo-zelene trake svetlosti nalik nekim avetinjskim zavesama.

Meri se nadala da e te veeri uspeti da ponovo ugleda Severnu svetlost. Vraala se iz kue Rubena Montega koja se nalazila u okolini Lajvlija, gde je po poslednji put jela meso ispeeno na rotilju sa njim i Luiz, i zaustavila je svoj automobil pored puta samo zato da bi mogla da posmatra nono nebo. Nebo joj je uzvratilo na panji koju mu je ukazala. Severna svetlost je bila takva da je Meri ostala bez daha.

Uvek e u mislima povezivati Severnu svetlost sa Ponterom. Prvi put kada ju je videla to je bilo s njim. Sada je imala nekakav udan oseaj u grudima, oseaj sve veeg strahopotovanja pomean sa onim stezanjem koje uvek prati tugu.

Severna svetlost je divna, pomislila je Meri.

On je otiao.

Zeleni sjaj prelio se po itavom krajoliku dok je Severna svetlost nastavljala da treperi i poigrava se, a senke jasenova i breza se ocrtavale u pozadini, dok su im grane lelujale na blagom avgustovskom povetarcu.

Ponter joj je rekao da on esto via Severnu svetlost. Razlog tome je delimino to to pripadnici njegove vrste bolje podnose hladnou i to mnogo vie vole da ive u severnim delovima planete od ljudi na ovoj Zemlji.

Drugi razlog je neverovatno razvijeno ulo mirisa koje Neandertalci imaju i koje im omoguava, zajedno sa

njihovim uvek budnim Pratiocima, da se oseaju potpuno bezbedno ak i u tami. U Ponterovom rodnom gradu Saldaku, koji se nalazi na istom mestu na njegovoj Zemlji kao to je ovde Sadberi, ulice nou nisu osvetljene.

Jo jedan razlog je to to Neandertalci koriste solarnu energiju za zadovoljavanje veine svojih potreba, tako da nema zagaenja i vazduh je mnogo istiji nego ovde.

Meri je napunila trideset osam godina a da nikada nije videla Severnu svetlost, a s obzirom da nije mogla da predvidi nijedan mogui razlog zbog kojeg bi ponovo dola u Severni Ontario, znala je da e te veeri moda po poslednji put u ivotu videti tu predivnu svetlost.

Upijala je taj neverovatni prizor u sebe.

Neke stvari su iste na obe Zemlje, rekao joj je Ponter: geografske karakteristike, najpre, bar u krupnim crtama; zatim, veina ivotinjskih i biljnih vrsta (iako su Neandertalci koji nikada nisu dozvolili sebi da ubijaju ivotinje bez preke potrebe i dalje u svom svetu imali mamute); klimatski uslovi gledano u irokim razmerama. Ali, Meri je bila naunik. Shvatala je teoriju haosa i kako je lepet krila leptira dovoljan da izazove promenu vremenskih prilika na nekom sasvim drugom kraju sveta. Znala je da to to sada na nebu nema oblaka ovde, na ovoj Zemlji, ne znai da je isto tako i u Ponterovom svetu.

Meutim, ako su se vremenski uslovi sluajno podudarili, moda i Ponter ba ovog trenutka posmatra nono nebo.

I, moda misli na mene, pomislila je Meri.

Naravno, Ponter bi video potpuno ista sazvea, iako ona tamo imaju drugaija imena; naime, nita to potie

sa Zemlje ne moe da poremeti daleke zvezde. Ali, da li bi i Severna svetlost bila ista, upitala se. Da li leptiri ili ljudi mogu da imaju ikakav uticaj na nain na koji Severna svetlost poigrava? Moda ona i Ponter sada posmatraju potpuno isti prizor, tu zavesu od svetlosti koja se talasa napred-nazad i onih sedam blistavih zvezda u sazveu Velikog medveda (ili, kako bi on to nazvao, Glavi mamuta)?

Moda, upravo ovog trena, on vidi isto ono svetlucanje na desnoj strani, isto ono bljetavilo na levoj, isto ono

Isuse!

Meri je osetila da je irom otvorila usta.

Zavesa nainjena od svetlosti se rascepila po sredini, nalik listu papira akvamarinske boje koji kida neka nevidljiva ruka. Pukotina je postajala sve dua, sve ira, poinjui od vrha i idui ka horizontu. Onda kada je prvi put posmatrala Severnu svetlost, to nije bilo ni nalik ovome to je sada videla.

List papira se napokon razdvojio na dve polovine, poput Crvenog mora pred Mojsijem. Nekoliko... inilo se da su to iskre, ali da li su to stvarno bile? stvorilo je elektrini luk izmeu te dve polovine, na taj nain za trenutak premoujui pukotinu a onda je izgledalo kao da se polovina na desnoj strani smotala poput prozorske roletne, i dok se to deavalo, menjala je boje, od zelene u plavu, a onda u ljubiastu, zatim narandastu i na kraju tirkiznu.

A onda, uz neverovatan bljesak, taj deo Severne svetlosti je nestao.

Preostala polovina se uvijala i kovitlala, kao da je neto usisava u neki odvod na nebeskom svodu. Dok se okretala sve bre i bre, sijala je poput zelene vatre, nalik nekom vatrenom kolu na tamnom nebu.

Meri je posmatrala, potpuno opinjena. Iako je ovo bio tek drugi put da vidi Severnu svetlost, tokom ivota je u knjigama i asopisima videla bezbroj fotografija. Znala je da te nepokretne slike ne predstavljaju verno taj neverovatan prizor jer je itala da se Severna svetlost talasa i treperi.

Meutim, nita od svega toga je nije pripremilo za ovo to je sada gledala.

Kovitlac svetlosti je nastavio da se skuplja, postajui sve svetliji, dok nije, konano, uz glasan zvuk da li je ona to stvarno ula? nestao.

Meri se zateturala unazad i udarila u hladan metal svog iznajmljenog doda neon. Iznenada je postala svesna da su zvuci iz ume koja se pruala svuda oko nje zujanje insekata i zvuci koje su stvarale abe, sove i slepi mievi potpuno zamrli, kao da sva iva bia zapanjeno posmatraju prizor na nebu.

Merino srce je tuklo kao ludo, a jedna misao joj je odzvanjala u glavi dok je ulazila u svoja kola.

Pitala se da li ovo to se deava treba da se deava.

Poglavlje 2

Skulptor linosti Selgan ustade sa svog sedita i poe da koraa po svom kabinetu krunog oblika, dok mu je Ponter Bodit priao o svom prvom putovanju u svet Gliksina.

Dakle, tvoja veza sa Mer Von zavrila se na nezadovoljavajui nain? pitao je Selgan, konano se ponovo vrativi na svoje mesto.

Ponter je klimnuo glavom.

esto se deava da se veze tako zavre, rekao je Selgan. Bilo bi dobro da nije tako, ali, nema sumnje da ovo nije prvi put da si bio u nekoj vezi koja se zavrila razoaravajue po tebe.

Ne, nije, rekao je Ponter jako tiho.

Ovog trenutka misli na neku odreenu osobu, zar ne? rekao je Selgan. Ispriaj mi.

Mislim na svog enskog partnera, Klast Harbin, rekao je Ponter.

Ah. Tvoja veza sa njom se zavrila, zar ne? Ko je inicirao raskid?

Niko nije inicirao raskid, otro je odgovorio Ponter. Klast je umrla pre dvadeset meseci.

Oh, rekao je Selgan. Primi moje sauee. Da li je ona bila starija od tebe?

Ne. Pripadala je Generaciji 145, isto kao ja.

Selgan podie oi gotovo do samog luka iznad obrva. Da li se radilo o nekom nesretnom sluaju?

Radilo se o raku krvi.

Ah, rekao je Selgan. To je prava tragedija. Ali...

Nemoj to da kae, Selgane, rekao je Ponter glasom u kojem se oseala otrina.

ta da ne kaem? pitao je skulptor linosti.

Ono to si se spremao da kae?

A ti misli da sam hteo da kaem... ta?

Da se moja veza sa Klast naglo zavrila, ba kao to je i moja veza sa Mer naglo prekinuta.

Da li je to ono to osea? upitao je Selgan.

Znao sam da nije trebalo da dolazim ovamo. Vi skulptori linosti mislite da ste mnogo pronicljivi. Ali, niste. Vai uvidi su pojednostavljeni: 'veza zelena je naglo prekinuta i ti si se toga setio zbog naina na koji se veza crvena zavrila', rekao je prezrivo Ponter.

Selgan je utao nekoliko otkucaja, moda ekajui da vidi da li e Ponter jo neto da kae. Kada je postalo oigledno da nee, Selgan je ponovo progovorio: Ali ti jesi vrio pritisak da se kapija izmeu ovog sveta i Merinog sveta ponovo otvori. Selgan je pustio da ovo to je rekao neko vreme visi u vazduhu.

Ponter je konano odgovorio. Ti misli da je to razlog zato sam vrio pritisak? pitao je Ponter. Misli da nisam vodio rauna o posledicama po ovaj svet? Da je sve na ta sam mislio bilo da razreim pitanje te veze?

To mi ti reci, rekao je Selgan tiho.

Nije bilo tako. Oh, da, naravno, povrno gledano postoji slinost izmeu onoga to se dogodilo sa mnom i

Klast i onoga to se dogodilo sa mnom i Mer. Ali, ja sam naunik. Upro je pogled svojih zlaanih oiju u kojem se video bes pravo u Selgana. Pravi naunik. Ja shvatam kada postoji istinska simetrija a u ovom sluaju ona ne postoji i ja razumem kada se uspostavljaju pogrene analogije.

Ali, ti si vrio pritisak na Visoki savet sedokosih. Video sam to na svom voajeru, zajedno sa hiljadama drugih ljudi.

Pa, da, ali...

Ali, ta? Na ta si tada mislio? ta si pokuavao da postigne?

Nita sem onoga to je najbolje za sve nas.

Da li si potpuno uveren u to? pitao je Selgan.

Naravno da sam uveren! otro je uzvratio Ponter.

Selgan je utao, pustivi Pontera da slua svoje sopstvene rei kako odzvanjaju odbijajui se o zidove od uglaanog drveta.

Ponter Bodit je morao da prizna da nita to je ikada doiveo da nikada ita to je iko iz njegovog sveta doiveo nije bilo toliko zastraujue koliko da bude prenet iz svog sveta u taj neobian drugi svet, i to tako to se iznenada nae u potpunoj tami i zamalo se udavi u ogromnom rezervoaru za vodu.

Meutim, to se tie stvari koje se deavaju u ovom svetu, malo toga je moglo da se uporedi sa istim uasom koji je pratio obraanje Visokom savetu sedokosih. Uostalom, nije se radilo o nekom lokalnom Savetu

sedokosih; naime, Visoki savet sedokosih upravljao je celom planetom i sada su lanovi ovog Saveta doli u Saldak samo zato da bi videli Pontera i Adikora i kvantni kompjuter koji su oni dva puta upotrebili da bi otvorili kapiju koja vodi u drugi, paralelni svet.

Nijedan lan Visokog saveta sedokosih nije pripadao nekoj Generaciji posle Generacije 143, to znai da su svi bili najmanje dvadeset godina stariji od Pontera. Mudrost, iskustvo i kada bi bili tako raspoloeni ista svojeglavost tih jako starih ljudi bili su neverovatni do krajnosti.

Ponter je mogao da jednostavno zaboravi na sve. Niko nije vrio pritisak na njega i Adikora da ponovo otvore kapiju koja vodi u drugi svet. Zapravo, sem moda jedne grupe ena u Evsoju, nije postojao niko ko bi mogao da im protivrei ako bi Ponter i Adikor tvrdili da je otvaranje kapije predstavljalo puku sluajnost i da je nemogue ponovo reprodukovati okolnosti koje su do toga dovele.

Meutim, mogunosti trgovinske razmene izmeu dve vrste ljudskih bia bile su toliko znaajne da Ponter nije mogao da ih zanemari. Nesumnjivo bi i informacije mogle da se razmenjuju: ono to Ponterova vrsta zna o super-provodnicima, na primer, za ono to Gliksini znaju o svemirskim brodovima. Meutim, to je jo vanije, i kulturna dobra bi mogla da se razmenjuju: umetnika dela nastala u ovom svetu za umetnika dela nastala u onom drugom, recimo neki epski dibalat za neku od ekspirovih drama o kojima je sluao dok je tamo boravio, ili skulpture koje je izradio veliki Kaidas za dela nekog slikara Gliksina.

Naravno, pomislio je Ponter, ovakve plemenite pobude predstavljale su njegov jedini motiv. Sasvim sigurno nije imao nita lino da dobije ponovnim otvaranjem kapije. Naime, nema sumnje da Mer nije bila stvarno zainteresovana za nekog toliko razliitog od sebe, za bie obraslo dlakama na mestima na kojima mukarci koji pripadaju njenoj vrsti imaju glatku kou, bie zdepaste grae nasuprot veini Gliksina koji su vitki, bie sa dvostrukim lukom iznad obrva koji mu potpuno natkriljuje oi, oi koje su zlatne boje, a ne plave kao to su Merine oi ili tamno-smee kao kod velikog broja pripadnika njene vrste.

Ponter nije uopte sumnjao da je Mer doivela traumu o kojoj mu je priala, ali je smatrao da je to predstavljalo samo najvaniji od mnotva razloga zbog kojih je odbila njegov pokuaj da joj se priblii.

Ali ne.

To nije tano.

Postojala je stvarna uzajamna privlanost. Ona je bila stvarna, bez obzira to su poticali iz dva razliita, paralelna univerzuma, bez obzira na razlike izmeu njihove dve vrste. Bio je potpuno uveren u to.

Meutim, da li bi se stvari bolje odvijale izmeu njih dvoje kada bi ponovo stupili u kontakt? On je s ljubavlju uvao divne, prelepe uspomene na vreme koje je proveo s njom a to su ujedno bile i jedine uspomene jer njegov implant dok se nalazio u tom drugom univerzumu nije bio u mogunosti da emituje signal u Arhivu alibija. Mer je postojala samo u njegovom seanju, u njegovim mislima i snovima; nije postojala nikakva objektivna realnost s kojom bi to moglo da se uporedi, sem nekoliko

snimaka koje je napravio robot kojeg je Adikor spustio na uetu kroz kapiju da bi pozvao Pontera da se vrati kui.

Sigurno je i bolje to je tako, pomislio je. Svaki dalji kontakt bi pokvario ono to su imali. Pa, ipak...

Ipak, izgleda da je mogue ponovo otvoriti kapiju.

Dok su stajali u malom predvorju Ponter je pogledao u Adikora Hulda, svog mukog partnera. Adikor mu je klimnuo glavom, ohrabrujui ga. Doao je trenutak da uu u dvoranu Visokog saveta sedokosih. Ponter je uzeo sklopljenu Derkersovu cev koju je poneo i njih dvojica su prola kroz masivna vrata, spremni da se suoe sa Visokim savetom sedokosih.

Samo prisustvo naunika Bodita ovde, poeo je Adikor Huld pokazujui rukom na Pontera, predstavlja direktan dokaz da osoba moe da proe kroz kapiju i stigne u taj drugi univerzum i vrati se ovamo potpuno neozleena.

Ponter je pogledao u dvadeset lanova Visokog saveta sedokosih, deset mukaraca i deset ena, po dvoje iz svake od deset regionalnih vlada koliko ih je postojalo u svetu. U nekim drugim savetima mukarci bi sedeli na jednom kraju prostorije, a ene na drugom. Meutim, Visoki savet sedokosih odluivao je o pitanjima koja su se ticala celog oveanstva i stoga su mukarci i ene koji su se ovde okupili i doli iz svih krajeva sveta sedeli naizmenino poredani jedno do drugog u velikoj prostoriji krunog oblika.

Meutim, nastavio je Adikor, osim Ponterove erke Dasmel koja je proturila glavu kroz kapiju tokom nae

operacije spaavanja Pontera, niko drugi iz ovog sveta nije bio u tom drugom svetu. Kada smo prvi put otvorili kapiju, to se dogodilo sasvim sluajno; to je predstavljalo neoekivani rezultat jednog od naih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom. Meutim, mi sada znamo da su na univerzum i univerzum u kojem ive Gliksini nekako povezani. Kapija koja se ovde otvara uvek vodi ba u taj odreeni univerzum od svih drugih u ogromnom mnotvu paralelnih univerzuma za koje nam nai fiziari govore da moraju da postoje. Takoe, bar sudei po onome to moemo da zakljuimo na osnovu naeg dosadanjeg iskustva, kapija e ostati otvorena sve dok postoji neki vrsti predmet koji prolazi kroz nju.

Bedros, starac iz Evsoja, namrtio se i obratio Adikoru: ta ti predlae, naunie Huld? Da provuemo neki tap kroz kapiju tako da ona ostane otvorena?

Ponter, koji je stajao pored Adikora, malo se okrenuo da Bedros ne bi primetio da se smejulji.

Adikor nije bio te sree: stajao je kao prikovan Bedrosovim pogledom, tako da nije mogao da skrene svoj a da to ne deluje kao nedostatak potovanja. Hmm, ne, rekao je. Imali smo na umu neto drugo to bi mnogo vie odgovaralo svrsi. Dern Kord, inenjer kojeg poznajemo, predloio je da umetnemo jednu Derkersovu cev u kapiju.

Ovo je bio znak Ponteru da rairi Derkersovu cev. Ugurao je prste u uzani otvor i poeo da ga gura njima. Cev, koja je bila izraena od tankih metalnih ploica, poela je da se iri, sa zveketom, sve dok njen prenik nije dostigao Ponterovu visinu. Ove cevi se koriste da bi se ojaali zidovi tunela u rudnicima u sluaju opasnosti,

rekao je Ponter. Jednom kada se cev rairi, ona ne moe da se ponovo skupi. Zapravo, jedini nain da se ona vrati u svoju prvobitnu veliinu je da se upotrebi poseban alat kojim se otvara brava koja postoji na svakom od njenih metalnih segmenata na mestu gde se oni spajaju i ukrtaju.

Bedrosu treba odati priznanje to je istog trena sve shvatio. I vi mislite da e jedna takva cev moi da beskonano dugo dri kapiju otvorenom tako da ljudi mogu da kroz nju prolaze kao kroz tunel koji spaja dva univerzuma?

Tano tako, odgovorio je Ponter.

A ta je sa bolestima? upitala je Durat, ena iz Saldaka, pripadnica Generacije 141. Ona je sedela na suprotnom kraju dvorane u odnosu na Bedrosa, tako da su Ponter i Adikor morali da se okrenu da bi je pogledali. Ako sam dobro shvatila, ti si se razboleo kada si stigao u taj drugi svet.

Ponter je klimnuo glavom. Da. Upoznao sam tamo jednu enu Gliksina koja je fiziar i... Zastao je kada se jedan od lanova Visokog saveta sedokosih zakikotao. Ponter se ve bio navikao na ovu pomisao, ali je shvatao zato je ono to je rekao zazvualo smeno: bilo je to isto kao da je rekao 'peinski ovek koji se bavi filozofijom'. Dakle, nastavio je Ponter, ona je iznela teorija da su se vremenske linije razdvojile pre etrdeset hiljada godina, kako je ona rekla, a to iznosi pola miliona meseci. Od tada, Gliksini su iveli u uslovima guste naseljenosti i gajili su ivotinje u velikom broju zbog ishrane. Vrlo je verovatno da su se tamo razvile mnoge bolesti na koje mi nismo imuni. Mogue je, takoe, da su se ovde razvile

neke bolesti na koje oni nemaju imunitet, iako manja gustina naseljenosti kakva postoji kod nas to ini manje verovatnom mogunou, tako mi je bar ona rekla. U svakom sluaju, bie neophodno da stvorimo neki sistem za dekontaminaciju i svako ko putuje bilo tamo, bilo ovamo, morae da bude tome podvrgnut.

Samo trenutak, rekao je Dindo, starac koji je doao iz podruja juno odavde, na suprotnoj strani nenaseljenog ekvatorijalnog pojasa. Sreom, on je sedeo tano pored Durat, tako da Ponter i Adikor nisu morali da se ponovo okreu. Taj tunel koji e da povezuje dva sveta morao bi da bude smeten na dnu rudnika Debral, hiljadu duina ruke ispod povrine zemlje, zar ne?

Da, odgovorio je Ponter. Vidite, na kvantni kompjuter je taj koji omoguava pristup tom paralelnom svetu, a da bi on uopte mogao da radi, mora da bude zatien od solarne radijacije. Ogromni slojevi stena pruaju mu tu potrebnu vrstu zatite.

Bedros je klimnuo glavom i Adikor se okrenuo ka njemu. To znai da nee biti mogue da veliki broj ljudi putuje izmeu dva sveta.

A to znai, poela je Durat, shvativi Bedrosovu poentu, da ne treba da strahujemo od mogue invazije. Adikor se okrenuo da bi pogledao u nju, ali Ponter je nastavio da gleda u Bedrosa.

Znai, ne samo da e ljudi morati da pojedinano prolaze kroz taj uski tunel, ve e uz to morati da preu celu tu razdaljinu do povrine zemlje pre nego to stupe u na svet.

Ponter je klimnuo glavom. Tano tako. To je sutina.

Potujem to to volite ono to radite, rekla je Pandaro, predsednica Saveta, ena iz Galasoja, pripadnica Generacije 140, koja je sve do tog trenutka utala. Sedela je negde na polovini razdaljine izmeu Bedrosa i Durat, tako da se Ponter okrenuo na levo, a Adikor na desno, i sada su obojica gledala u nju. Samo da proverim da li sam dobro shvatila: ne postoji nain da Gliksini otvore kapiju koja vodi u na svet, zar ne?

Tako je, rekao je Ponter. Iako, sasvim sigurno, nisam saznao sve o njihovoj kompjuterskoj tehnologiji, oni su jo daleko od toga da naprave kvantni kompjuter imalo nalik onome koji smo Adikor i ja napravili.

Koliko daleko? pitala je Pandaro. Koliko meseci im je jo potrebno?

Ponter je bacio pogled na Adikora; Adikor je bio taj koji je bio strunjak za hardver. Meutim, Adikor je dao znak Ponteru da nastavi i sam odgovori. Najmanje tri stotine meseci, mislim, a verovatno i vie.

Pandaro je rairila ruke, kao da je odgovor oigledan. Pa, to znai da nema potrebe da urimo sa reavanjem ovog pitanja. Imamo vremena da ga dobro prouimo i...

Ne! uzviknuo je Ponter. Sve oi su sada bile uprte u njega.

Molim? rekla je Pandaro hladnim glasom.

Stvar je u tome, poeo je Ponter, da mi ne znamo koliko je, dugorono gledano, mogue reprodukovati ovaj fenomen. Bilo koji od uslova koji su doveli do njega mogao bi da se promeni i

Shvatam tvoju elju da nastavi sa radom, naunie Bodit, rekla je predsednica Visokog saveta, ali, postoji problem prenoenja bolesti, kontaminacije i

Mi ve posedujemo potrebnu tehnologiju za zatitu, rekao je Ponter.

Teoretski gledano, rekla je jedna druga lanica Saveta. Ali, u praksi, tehnika kadak nije nikada koriena na taj nain. Ne moemo da budemo sigurni...

Vi ste tako plaljivi, otro je rekao Ponter. Adikor ga je pogledao s nevericom, ali Ponter nije obraao panju na svog partnera. Oni ne bi bili toliko plaljivi. Oni su se popeli na najvie planine u svom svetu! Oni su ili u dubine okeana! Oni su leteli Zemljinom orbitom! Oni su otili na Mesec! Tamo nije kukaviluk starih mukaraca i ena

Naunie Bodit! Glas predsednice Saveta odjeknuo je dvoranom poput groma.

Ponter se zaustavio. Ja... ao mi je. Nisam mislio

Mislim da je potpuno jasno ta si mislio, rekla je Pandaro. Mi moramo da budemo oprezni. Mi nosimo na svojim ramenima teret brige za dobrobit celog oveanstva.

Znam, rekao je Ponter, pokuavajui da zvui smireno. Znam, ali ovde je toliko toga u pitanju! Ne moemo da ekamo bezbroj meseci. Moramo da reagujemo odmah. Vi morate da reagujete odmah.

Ponter je osetio da je Adikor blago spustio svoju ruku na njegovu. Pontere..., rekao je tiho.

Ali, Ponter je pomerio svoju ruku. Mi nismo otili na Mesec. Mi verovatno nikada neemo ni otii na Mesec, a

to znai da nikada neemo otii ni na Mars, ni na zvezde. Taj paralelni svet, ta druga planeta Zemlja je jedini drugi svet na koji e nai ljudi ikada kroiti. Ne smemo da dozvolimo da nam ta prilika propadne!

Moda je to predstavljalo svetogre, ali Meri Von je toliko puta ula tu priu da ju je smatrala istinitom. Naime, govorilo se da su ezdesetih godina, kada je grad Toronto odluio da podigne jo jedan univerzitet, planovi za kampus kupljeni od jednog univerziteta sa juga Sjedinjenih Amerikih Drava. To se tada inilo celishodnim, ali niko nije uzeo u obzir klimatske razlike.

To je stvaralo probleme, pogotovu zimi. Prvobitno, u kampusu je postojalo dosta praznog prostora izmeu zgrada, ali su tokom godina podignuta nova zdanja. Sada je kampus bio prenatrpan: prepun stakla, elika, cigli i betona.

Ipak, postojale su neke stvari u kampusu koje su se sviale Meri. Najvie od svega joj se dopadalo ime poslovne kole pored koje je sada prolazila ulikova poslovna kola!1

Preostalo je jo nedelju dana do poetka predavanja i kampus je bio prilino prazan. Iako je bio dan, Meri je ipak oseala strah dok je hodala, zalazila iza uglova zgrada, prolazila pored zidova, ulazila u uske prolaze.

Uostalom, to se ovde dogodilo. Ovde je bila silovana.

Kao i veina univerziteta u Severnoj Americi, i Jork je u dananje vreme imao vie studentkinja nego studenata. Pa ipak, od ukupnog broja od vie od etrdeset hiljada 1 engl. shoe cipela, lick lizanje

mukaraca, verovatno je meu njima bilo bar dvadeset hiljada koji su mogli da budu odgovorni naravno, pod pretpostavkom da je zver koja ju je napala uopte i studirala na Jorku.

Ali, ne, ne, to nije bilo tano. Jork se nalazi u Torontu, a teko da na svetu postoji grad koji je vie kosmpolitski od njega. Mukarac koji ju je silovao imao je svetlu kou i plave oi. Velika veina mukaraca u Jorku nije odgovarala ovom opisu.

Osim toga, on je bio pua. Meri se jasno seala mirisa duvana u njegovom dahu. Iako bi je zabolelo svaki put kada bi videla nekog studenta kako pali cigaretu uostalom, ta deca su roena osamdesetih godina, dve decenije poto je Luter Teri, Glavni lekar SAD, zvanino objavio da je puenje opasno po ivot istina je bila da je veoma mali broj ena, i jo manji broj mukaraca, puio.

To sve znai da mukarac koji ju je napao nije bio bilo ko: on je pripadao jednoj podgrupi jedne podgrupe mukaraca: mukaraca sa plavim oima i svetlom koom koji pue.

Ako bi uspela da ga pronae, mogla bi da dokae da je on krivac. Nije postojalo mnogo situacija kada to to se neko bavi genetikom moe da se pokae korisnim u privatnom ivotu, ali jeste se pokazalo korisnim one uasne noi. Meri je znala kako da sauva uzorak napadaeve sperme, koja je sadrala njegov DNK na osnovu koje bi mogao da bude, bez trunke sumnje, identifikovan.

Meri je nastavila da koraa kampusom. Jo uvek nije bilo guve kroz koju bi morala da se probija. Ipak, da je bilo tako, verovatno bi se oseala bezbednije. Uostalom,

silovanje se dogodilo tokom letnjeg raspusta kada ima mnogo manje ljudi u kampusu nego inae. Mnotvo znai bezbednost, bilo da se radi o afrikoj savani, bilo o Torontu.

U tom trenutku, dok je i dalje hodala, shvatila je da se neki mukarac kree ka njoj. Puis joj se ubrzao, ali je nastavila da koraa u istom pravcu; nije smela da dozvoli da do kraja ivota skree s puta svaki put kada ugleda nekog mukarca kako joj ide u susret. A ipak...

Bio je belac, to je bilo oigledno.

Kosa mu je bila plavkaste boje. Meri nije videla kosu mukarca koji je silovao jer je imao skijaku kapu na glavi. Ali, plave oi esto idu zajedno sa plavom kosom.

Meri je na trenutak sklopila oi, sklanjajui se tako od bljetave suneve svetlosti i povlaei se u svoj svet. Moda je trebalo da proe zajedno s Ponterom kroz kapiju i ode u svet Neandertalaca, pomislila je. Sasvim sigurno joj je to palo na pamet dok je jurila po kampusu univerziteta Lorentijan traei Pontera, urei da ga odvede do rudnika Krejton, pre nego to se kapija koja vodi u njegov svet ponovo zatvori. Uostalom, tamo, u tom svetu, bar bi sa sigurnou znala da onaj koji ju je napao nije negde u blizini.

Mukarac koji joj je iao u susret sada se naao na manje od desetak metara od nje bio je mlad verovatno neki sudent i bio je obuen u farmerke i majicu.

Nosio je naoare za sunce. Bio je bljetavo svetao letnji dan tako da je i sama Meri nosila svoje naoare marke Fostergrents. Nije nikako mogla da vidi koje su mu boje oi, iako jedino nisu mogle da budu zlaane boje kao

to su Ponterove; bila je to boja kakvu nije videla ni kod jednog drugog ljudskog bia.

Meri se sva napela kada joj se mukarac pribliio i nastavio da joj se pribliava.

ak i da nije nosio naoare za sunce, Meri ne bi uspela da vidi koje su mu boje oi. Naime, dok je mukarac prolazio pored nje, ona je uhvatila sebe kako odvraa svoj pogled, nesposobna da ga pogleda.

Prokletstvo, pomislila je, prokletstvo.

Poglavlje 3

Znai, poeo je Selgan, uprkos tvom... tvom...

Ponter je slegao ramenima i rekao: Mom siledijskom nastupu. Ne treba da izbegavamo da nazovemo stvari njihovim pravim imenom, zar ne?

Selgan se kucnuo prstom po glavi, prihvatajui ovu Ponterovu izjavu. Dobro. Uprkos tvom siledijskom nastupu, Visoki savet sedokosih nije odmah doneo odluku, zar ne?

Ne, rekao je Ponter. Pretpostavljam da je bilo ispravno dobro razmisliti o svemu. Upravo je trebalo da doe vreme Kada dvoje postaje jedno i tako je Savet prekinuo sastanak, odlaui donoenje odluke dok to ne proe.

Kada dvoje postaje jedno: tako jednostavan izraz, a ipak toliko sloen i prepun znaenja za Pontera i njegovu vrstu.

Kada dvoje postaje jedno je etvorodnevni praznik koji se odrava svakog meseca i oko njega je organizovan ceo ivot.

Kada dvoje postaje jedno: period tokom kojeg odrasli mukarci koji inae ive u Obodu svakog grada odlaze u njegov Centar da bi proveli vreme sa svojim enskim partnerima i decom.

To predstavlja neto mnogo vie od odmora od rada ili jednostavne promene u svakodnevnoj rutini. To je vatra koja odrava njihovo drutvo, to je pupana vrpca koja spaja porodice.

Lebdei autobus se spustio ispred Ponterove i Adikorove kue. Njih dvojica su uli na zadnja vrata i pronali dva spojena sedita u obliku sedla i smestili se na njih. Voza je pokrenuo ventilatore i autobus se podigao sa tla i krenuo ka kui koja je bila sledea na redu i koja se videla u daljini. Ponter obino nije uopte razmiljao o neem tako uobiajenom kao to je lebdei autobus, ali, danas nije mogao da ne pomisli koliko to predstavlja elegantno reenje u odnosu na ono to Gliksini koriste u svom svetu kao prevozna sredstva. Tamo su se vozila svih moguih veliina kretala na tokovima. Ma gde da je otiao u svetu Gliksina (mada, ipak je morao sebi da prizna da je bio samo na nekoliko mesta) video je iroke, zaravnjene staze prekrivene vetakim kamenom izraene da bi tokovi mogli da se lake okreu.

Osim toga, kao da ve to samo po sebi nije bilo dovoljno loe, Gliksini su koristili neku hemijsku reakciju za pokretanje tih svojih vozila sa tokovima i to hemijsku reakciju koja je stvarala uasan smrad.

Dodue, izgleda da taj smrad nije smetao Gliksinima onoliko koliko je smetao Ponteru, to i nije bilo iznenaujue s obzirom na njihove minijaturne noseve.

Kakvo je to neverovatno udo prirode bilo! Ponter je znao da su se kod njegove vrste tokom poslednjeg ledenog doba razvili mnogo vei nosevi nego kod bilo koje druge vrste primata. Po reima doktora Singa,

Gliksina koji se brinuo o Ponteru dok je bio u bolnici, Neandertalci su imali est puta vei kapacitet nazalnih upljina u odnosu na Gliksine. Prvobitni razlog za to je bila potreba da se hladan vazduh zagreje pre nego to stigne do osetljivog tkiva plua. Meutim, kada su se ogromni lednici konano povukli, veliki nosevi su im ostali zato to su imali jedan koristan sporedni efekat: Neandertalci su dobili neverovatno razvijeno ulo mirisa.

Da nije bilo tako, moda bi i Ponterova vrsta koristila istu vrstu hemikalija, to bi rezultiralo istim nivoom atmosferskog zagaenja. Ironija nije promakla Ponteru: vrsta ljudskih bia koju je on do tada poznavao samo preko fosilnih ostataka trovala je svoju atmosferu onim to su nazivali 'fosilna goriva'.

A ono to je bilo jo gore od svega toga bilo je da je, kako mu se inilo, ba svaki odrasli Gliksin imao svoje lino vozilo. Kakvo neverovatno traenje resursa! Veina tih automobila je najvei deo dana samo mirovala. U Ponterovom gradu Saldaku postojalo je tri hiljade putnikih kabina za vie od dvadeset pet hiljada stanovnika, a Ponter je smatrao da je i to previe.

Lebdei autobus se zaustavio ispred sledee kue. Ponterovi i Adikorovi susedi Torba i Gadak, kao i dvojica Gadakovih sinova blizanaca uoe unutra. Sinovi su odlazili od svojih majki i poinjali da ive sa svojim oevima onda kada bi napunili deset godina. Adikor je imao samo jedno dete, osmogodinjeg deaka po imenu Dab i on e za dve godine doi da ivi sa njim i Ponterom. Ponter je imao dvoje dece, i to obe devojice: Megameg Bek iz Generacije 148, koja je kao i Dab imala osam

godina, i Dasmel Ket, koja je pripadala Generaciji 147 i koja je sada imala osamnaest godina.

Ponter je, kao i njegov muki partner Adikor, pripadao Generaciji 145, to znai da su sada obojica imala po trideset osam godina. To je.predstavljalo jo jednu neobinost u svetu Gliksina: umesto da uvedu kontrolisane cikluse raanja i da deca dolaze na svet na svakih deset godina, oni su neprestano raali decu tokom cele godine. Umesto dobro ureene i jasne podele na Generacije, u njihovom svetu su istovremeno iveli ljudi svih moguih godita. Ponter nije proveo tamo dovoljno vremena da bi shvatio kako uopte uspevaju da baziraju svoju privredu na toj injenici. Umesto da proizvoai prelaze sa proizvodnje odee za bebe na odeu za decu i kasnije tinejdere, i onda dalje redom onako kako pripadnici jedne Generacije odrastaju, Gliksini su morali da istovremeno proizvode odeu za ljude svih godita. Uz to, kod njih je postojala i ona smena stvar zvana moda, to znai kako mu je Lu Benoa objasnila da je savreno ouvana odea odbacivana zbog nekih hirovitih estetskih razloga.

Lebdei autobus je ponovo uzleteo. Kua u kojoj su iveli Torba i Gadak bila je poslednja pred kojom se zaustavljao tu u Obodu i Ponter se udobno namestio i pripremio za dugu vonju kroz prirodu.

Kao i obino, ene su postavile ukrase: dugake vrpce pastelnih boja koje su se pruale od drveta do drveta, arene trake obmotane oko stabala breza i kedrova, zastavice koje su leprale na krovovima kua, zlatne

ramove oko solarnih kolektora, a srebrne oko maina za preradu ubreta.

Ponter je potajno sumnjao da ene ostavljaju ukrase da stoje sve vreme, ali mu je Adikor rekao da im nije bilo ni traga kada je dolazio u Centar tokom Poslednjih pet traei nekoga ko bi ga branio od neistinite optube koju je protiv njega podigla Daklar Bolbej.

Lebdei autobus se spustio. Jo nije bilo doba kada lie opada, iako e sledeeg meseca vreme Kada dvoje postaje jedno poeti u trenutku kada se to dogodi i onda e pokretaki ventilatori lebdeeg autobusa izazivati kovitlanje smeeg, crvenkastog i utog lia. Ponter se radovao dolasku hladnijeg vremena.

S obzirom da je bio naunik i strunjak za kompjutere, Ponter nije mogao da ne primeti da su Torba, Gadak i Gadakovi sinovi bili prvi koji su se iskrcali: lebdei autobus je bio zasnovan na sistemu 'poslednji unutra-prvi napolju'. Sledei na redu su bili Ponter i Adikor. Lurt, Adikorov enski partner, pourila je ka njemu, u pratnji malog Daba. Adikor je zgrabio sina u naruje i podigao ga visoko iznad glave. Dab se smejao, a Adikor je na licu imao irok osmeh. Spustio je Daba na zemlju i zagrlio Lurt. Jo nije prolo punih mesec dana otkako ih je video; naime oboje su prisustvovali Adikorovom dooslarm basadlarm, preliminarnom sasluanju na kojem se raspravljalo o tome da li je Adikor ubio Pontera, to je bila optunica koju je Daklar Bolbej podigla protiv njega kada je Ponter nestao, skliznuvi u drugi univerzum. Ipak, bilo je oigledno da je Adikor oduevljen to vidi svoju enu i svoje dete.

Klast, Ponterov enski partner je umrla, ali je Ponter oekivao da e njegove dve erke doi da ga doekaju. Mada, i on je njih nedavno video; naime, Dasmel je pomagala u vraanju Pontera iz sveta Gliksina.

Adikor je pogledao u Pontera sa izvinjavajuim osmehom na licu. Ponter je znao da ga Adikor veoma voli; uostalom, on mu je tu svoju ljubav pokazivao dvadeset etiri dana meseno. Meutim, sada je bilo vreme da bude sa Lurt i Dabom i eleo je da uiva u svakom trenutku. Ponter je klimnuo glavom, dajui Adikoru znak da moe da ide i Adikor je krenuo, s jednom rukom prebaenom oko Lurtinog struka, dok je drugom drao malog Daba za njegovu levu.

I ostali mukarci su se pridruili svojim enama, a mladii su otili sa devojkama koje su pripadale istoj Generaciji kao i oni. Da, sasvim sigurno e biti mnogo seksa tokom naredna etiri dana, ali i mnogo igre i zabave i porodinih odlazaka na izlete i gozbe.

Ponter se osvrnuo oko sebe. Gomila se sve vie smanjivala. Bio je neprijatno vru dan i Ponter je uzdahnuo ali ne samo zbog toga.

Mogu da pozovem Dasmel, ako eli, rekao je Hak. Hak je bio Ponterov Pratilac, implant ugraen pod kou na njegovoj levoj ruci iznad zgloba. Kao i veina Pratilaca sastojao se od displeja pravougaonog oblika sa visokim kontrastom koji je bio otprilike duine i irine prsta sa est malih kontrolnih dugmadi postavljenih ispod ekrana i soivom na drugom kraju. Meutim, za razliku od veine Pratilaca koji su bili ogranienih sposobnosti, Hak je imao ugraene sofisticirane komponente vetake

inteligencije, to je predstavljalo izum Ponterovog kolege Kobasta Ganta.

Hak nije govorio glasno, iako je mogao. Ponter je najee o svom Pratiocu razmiljao u enskom rodu, budui da je Kobast programirao implant tako da moe da koristi glas Ponterove pokojne ene. Ipak, u danima kao to je bio ovaj, Ponteru se to inilo kao uasna greka, jer ga je podsealo na to koliko mnogo mu Klast nedostaje. Odluio je da porazgovara sa Kobastom i zamoli ga u implant programira neki drugi glas.

Ne, rekao je Ponter tiho. Nemoj da je zove. Zna, Dasmel ima mladia. On je, verovatno, doao nekim prethodnim lebdeim autobusom i ona je otila s njim.

Kako ti kae, rekao je Hak.

Ponter se osvrnuo oko sebe. Kue u Centru bile su veoma sline onima u Obodu: veini je osnova bila nainjena od vetaki gajenog drvea, stvorenog tako to bi se stablo oblikovalo unutar kalupa koji bi kasnije bio uklonjen. Sve su imale solarne kolektore, bilo na krovu ili na zemljitu ispred kue. Na nekim mestima na planeti na kojima klimatski uslovi nisu bili povoljni, kue su morale da budu u celini sagraene, ali je Ponter smatrao da su takve kue rune. A ipak, izgleda da su Gliksini sve svoje kue gradili na taj nain i sabijali ih jednu uz drugu, kao to se biljojedi u oporu sabijaju jedan pored drugoga.

Pomislivi na ivotinje, Ponter se seti da e tog popodneva biti organizovan lov na mamuta da bi se obezbedilo svee meso za sutranju gozbu. Palo mu je na pamet da bi mogao da se prikljui lovakoj druini. Prolo je mnogo vremena otkako je poslednji put uzeo koplje u ruke i doneo kui plen ulovljen na taj starinski

nain. To e mu bar pruiti njemu i drugim mukarcima koji nemaju s kim da budu u to vreme mogunost da neto radi.

Tata!

Ponter se okrenuo. Dasmel je trala ka njemu u pratnji mladia sa kojim se zabavljala, Triona. Ponter oseti kako mu se osmeh razliva po licu.

Prijatan dan, duo, rekao je kada su mu se pribliili. Prijatan dan, Tri one.

Dasmel je zagrlila oca. Trion je stajao pored nje. Kada je Dasmel pustila Pontera, Trion je rekao: Drago mi je to vas vidim, gospodine. uo sam da ste doiveli pravu pustolovinu.

Jesam, rekao je Ponter. Pretpostavljao je da gaji podjednako ambivalentna oseanja prema ovom mladiu kao i svaki drugi otac koji ima mladu erku. Da, Dasmel mu je ispriala sve najlepe o Trionu da slua ono to mu ona govori, da je nean dok vode ljubav, da se obuava da postane koarski radnik i obrauje kou jer eli da tako da svoj doprinos drutvu. Pa ipak, Dasmel je bila njegova erka i Ponter je za nju eleo samo ono to je najbolje.

Izvini to kasnimo, rekla je Dasmel.

U redu je, odgovorio je Ponter. Gde je Megameg?

Zakljuila je da joj se vie ne svia da je tako zovemo, rekla je Dasmel. Sada eli da je zovemo samo Mega.

Mega joj je i bilo pravo ime; Megameg je predstavljalo deminutiv. Ponter oseti talas tuge. Njegova starija erka

je sada odrasla ena, a njegova mlaa brzo odrasta. Ah, rekao je. Dobro, onda, gde je Mega?

Igra se sa prijateljima, odgovorila je Dasmel. Videe je kasnije.

Ponter je klimnuo glavom. A ta ste vas dvoje planirali za danas pre podne?

Mislili smo da bismo mogli da odigramo jednu partiju ladatsa, rekao je Trion.

Ponter je pogledao u mladia. Zgodan je, pomislio je Ponter, sa tim svojim irokim ramenima, i udesno isturenim lukom iznad obrva, otrim pravilnim nosem i duboko usaenim ljubiastim oima. Ali, bio je pomalo sklon afektiranju svojstvenom mladosti i umesto da pusti svoju crvenkasto plavu kosu da se prirodno deli na sredini glave, on ju je silom eljao na levu stranu i privrivao nekom vrstom vezice.

Ponter se spremao da prihvati predlog prolo je mnogo desetina meseci otkako je poslednji put udarao loptu ali se zatim setio sebe u njihovim godinama, pre dvadeset godina, i vremena kada se udvarao Klast. Poslednje to je tada eleo bilo je da se Klastin otac mota naokolo.

Ne, rekao je. Idite vas dvoje. Videemo se uvee na veeri.

Dasmel je pogledala u oca i on je mogao da vidi da ona zna da to nije ono to on zaista eli. Ali, Trion nije bio budala: istog trenutka se zahvalio Ponteru, uzeo Dasmel za ruku i poveo je sa sobom.

Ponter ih je posmatrao dok su se udaljavali. Dasmel bi trebalo da donese na svet svoje prvo dete za dve

godine, kada je predvieno da se Generacija 149 rodi. Tada e se stvari promeniti, pomisli Ponter. Bar e imati unue o kojem e moi da se brine u vreme Kada dvoje postaje jedno.

Lebdei autobus je ve bio davno otiao, vraajui se u Obod da bi pokupio sledeu grupu mukaraca. Ponter se okrenuo i spremao se da se uputi u grad. Pomislio je da bi mogao da negde malo prezalogaji i

Iznenada oseti kako mu je srce preskoilo jedan otkucaj. To je bila poslednja osoba koju je oekivao da vidi, ali

Ali, ona je stajala tu, kao da eka na njega.

Daklar Bolbej!

Prijatan dan, Pontere, rekla je.

Poznavao je Daklar veoma dugo, naravno. Ona je bila Klastin enski partner. Zapravo, ako je iko mogao da razume ta je za Pontera znaio gubitak Klast, onda je to bila Daklar. Ali

Daklar je zagorala ivot Adikoru dok je Ponter bio odsutan. Optuila ga je za ubistvo! A Adikor nije mogao da ubije Pontera niti bilo koga drugog, uostalom nita vie nego to je sam Ponter mogao da ubije sebe.

Daklar, rekao je Ponter, zaboravljajui na uobiajenu ljubaznost.

Daklar je klimnula glavom, shvatajui. Ne krivim te to si ljut na mene, rekla je. Znam da sam povredila Adikora, a povrediti partnera neke osobe znai povrediti i samu tu osobu. Prikovala je svoj pogled za Ponterov. ao mi je, Pontere, potpuno i iskreno. Nadala sam se da

u stii na vreme da to isto kaem i Adikoru, ali vidim da je on ve otiao.

Sada kae da ti je ao, poeo je Ponter, ali ono to si uinila

Ono to sam uinila je bilo uasno, prekinula ga je Daklar, spustivi pogled i gledajui u zemlju i svoja stopala u proirenjima od tkanine na krajevima crnih pantalona. Sada idem kod jednog skulptora linosti i uzimam lekove. Leenje je tek zapoelo, ali ve sada oseam mnogo manji... bes.

Ponter je znao poneto o onome kroz ta je Daklar prola. Ne samo da je izgubila svog enskog partnera, dragu Klast koja je bila i njegov enski partner, ve je pre toga izgubila i svog mukog partnera, Pelbona, koga su jednog jutra odvukli uvari zakona. Oh, da, on se vratio, ali vie nije bio celovit mukarac. Bio je kastriran i njihova veza je propala.

Ponter je bio beskrajno tuan kada je Klast umrla, ali je bar imao Adikora i Dasmel i Megameg koji su mu pomogli da proe kroz to. Koliko je mnogo tee bilo Daklar koja nije imala mukog partnera, a nije imala ni dece zbog onoga to se njemu dogodilo.

Drago mi je to se osea bolje, rekao je Ponter.

Oseam se bolje, potvrdila je Daklar, klimnuvi ponovo glavom. Znam da me eka jo mnogo toga, ali, da, oseam se bolje i...

Ponter je ekao da nastavi. Konano, podstakao ju je. Da?

Pa, rekla je, izbegavajui njegov pogled, radi se o tome da sam ja sama i... Ponovo je zastala, ali ovog puta

je sama nastavila. I ti si sam, takoe. I, zna, u vreme Kada dvoje postaje jedno ovek moe da bude veoma usamljen ako nema s kim da bude. Pogledala ga je na trenutak, a onda ponovo skrenula pogled, moda plaei se onoga to bi mogla da vidi na njegovom licu.

Ponter je bio zapanjen. Ali...

Ali, Daklar je bila inteligentna, a to se Ponteru uvek dopadalo. Uz to, u njenoj kosi postojali su divni sedi pramenovi pomeani sa smeim i

Ali... ne.

Ne. To bi bila ludost, posle svega to je uinila Adikoru.

Ponter oseti probadanje u donjoj vilici. To se povremeno deavalo, ali obino samo ujutru kada je hladno. On podie ruku da bi je protrljao preko guste brade.

Vilica mu je bila slomljena pre nekih 229 meseci i to je uinio Adikor, tokom jedne glupe svae. Da Ponter nije podigao glavu na vreme, Adikorov udarac bi ga ubio.

Ali, Ponter je podigao glavu veoma brzo i, mada je bilo potrebno da gotovo polovina njegove donje vilice i sedam zuba budu zamenjeni vetakim, ostao je iv.

Ponter je oprostio Adikoru. Nije protiv njega podigao optunicu i Adikor je bio poteen skalpela uvara zakona. Zatim je podvrgnut leenju i nauio je kako da kontrolie svoj bes i tokom svih meseci koji su usledili nikada se nije dogodilo da zapreti da e udariti niti Pontera niti bilo koga drugoga.

Oprotaj.

Ponter je dugo razgovarao sa Mer, tamo, u njenom svetu, o njenom verovanju u Boga i sina Bojeg koji je pokuao da naui pripadnike njene vrste koliko je opratanje vano. Mer je bila pristalica uenja tog oveka.

A uostalom, Ponter jeste bio sam. Nije moglo da se predvidi ta e Visoki Savet sedokosih odluiti po pitanju ponovnog otvaranja kapije koja vodi u Merin svet, a sem toga, ak i da odlue da to uine, Ponter nije bio potpuno siguran da e kapija moi da se ponovo otvori.

Oprotaj.

To je ono to je uinio kada se radilo o Adikoru pre pola ivotnog veka.

To je ono to je Mer smatrala najveom vrlinom.

To je ono to Daklar eli od njega.

Oprotaj.

Dobro, rekao je Ponter. Ti e morati da se pomiri sa Adikorom, ali ako to uini, ja u odbaciti bilo kakvu netrpeljivost izmeu nas dvoje zbog tog nedavnog dogaaja.

Daklar se nasmeila. Hvala ti. Onda je, ipak, zastala i osmeh joj je nestao s lica. Da li eli da provede vreme sa mnom, dok deca nisu tu? Ja jesam Megina tabant i ona, ja i Dasmel i dalje ivimo u istoj kui, ali shvatam da ti je potrebno da bude sa njima i u to se neu meati. Ali do tada...

Glas joj je zadrhtao i na trenutak se pogled njenih oiju susrete s Ponterovim, oigledno ga pozivajui da zavri reenicu.

Do tada, poeo je Ponter donevi odluku, da, bie mi drago da provedem vreme s tobom.

Poglavlje 4

Laboratorija Meri Von na univerzitetu Jork izgledala je uglavnom onako kako ju je ona i ostavila, to i nije bilo iznenaujue, budui da su, bez obzira na sve to se njoj u meuvremenu dogodilo, ipak prola samo dvadeset tri dana otkako je poslednji put bila u njoj.

Bilo je oigledno da je Darija Klajn, jedna od Merinih studentkinja, stalno dolazila tokom Merinog odsustva. Mesto na kojem je obino sedela bilo je preureeno, a tabela na zidu koja je prikazivala sekvencu drevnog egipatskog hromozoma y na kojem je radila bila je na mnogim mestima popunjena.

Arne Egebreht iz Muzeja Pelizeus u Hilderajmu u Nemakoj, nedavno je postavio teoriju da je stara egipatska mumija koja je nabavljena u gradu Nijagara Fols gde je dugo predstavljala turistiku atrakciju moda zapravo Ramzes I, osniva dinastije kojoj su pripadali Seti I, Ramzes II (onaj kojeg je igrao Jul Briner u filmu Deset Bojih zapovesti), Ramzes III i kraljica Nefertari. Uzorak se sada uvao na univerzitetu Ejmori u Atlanti, ali je neto DNK poslato u Toronto na analizu; naime, Merina laboratorija je bila poznata u celom svetu po svojim uspesima u izdvajanju drevne DNK, a zbog te injenice je Meri i bila direktno ukljuena u sva ona deavanja sa Ponterom Boditom. Darija je u Merinom odsustvu postigla znaajan napredak u analizi DNK navodnog Ramzesa i Meri je s odobravanjem klimala glavom.

Profesorko Von!

Meri oseti kako joj srce preskae jedan otkucaj i okrete se. Jedan visok, mrav mukarac od ezdesetak godina stajao je na ulazu u laboratoriju. Glas mu je bio dubok i hrapav, a kosa mu je bila oeljana kao kod Ronalda Regana.

Da? rekla je Meri. Osetila je kako joj se u stomaku stvara vor; naime, nepoznati mukarac joj je zaklanjao jedini izlaz iz prostorije. Bio je obuen u tamno-sivo odelo i imao je sivu kravatu, iji je vor bio razvezan. Trenutak kasnije, zakoraio je unutra, izvukao tanku kutijicu od srebra sa vizit-kartama i pruio jednu od njih Meri.

Meri je uzela vizit-kartu, oseajui se neprijatno kada je shvatila da joj se ruka tresla dok je to inila. Na vizit-karti je pisalo: Sinerdi grup, dr D. (Dok) Kriger, direktor.

Logo naslikan na vizit-karti predstavljao je planetu Zemlju podeljenu tano na sredini. Na levoj polovini, okeani su bili crne boje, a kopna bela, a na desnoj su upotrebljene suprotne boje. Adresa je glasila: Roester, drava Njujork, a i-mejl adresa se zavravala sa .vlada, to je znailo da Sinerdi grup pripada vladi SAD.

ta mogu da uinim za vas, doktore Kriger? upitala je Meri.

Ja sam direktor Sinerdi grup, rekao je.

To sam proitala. Nikada nisam ula za tu grupu.

Niko jo nije, a malo njih e ikada i uti. Sinerdi grup predstavlja tim za osmiljavanje vlade SAD koji sam ja osnovao pre nekoliko godina. Mi smo formirani,

manje-vie, po uzoru na korporaciju RAND, iako u mnogo manjem obimu, bar u ovom trenutku.

Meri je ula za korporaciju RAND, ali nije znala nita o njoj. Pa ipak, klimnula je glavom.

Jedan od naih glavnih finansijera je INS, rekao je Kriger. Meri je upitno podigla obrve i Kriger joj je objasnio: Sluba za imigraciona pitanja i pitanja dravljanstva SAD.

Ah, rekla je Meri.

Kao to sigurno znate, dogaaj sa Neandertalcem zatekao nas je sve nas potpuno nespremnim. Sve se praktino zavrilo pre nego to je i poelo, a nekoliko prvih dana mi smo itavu tu stvar odbacivali kao jo jednu suludu priu kakve se objavljuju po tabloidima, kao to je pronalaenje lika majke Tereze na nekoj suvoj ljivi ili neije tvrdnje da je video Veliko stopalo.

Meri je klimnula glavom. U poetku ni ona sama nije verovala da je to mogue.

Naravno, nastavio je Kriger, mogue je da kapija izmeu naeg sveta i sveta Neandertalaca vie nikada nee biti ponovo otvorena. Meutim, u sluaju da se ipak otvori, elim da budemo spremni.

Mi?

Vlada SAD.

Meri se osetila ukoeno. Kapija se otvorila na kanadskom tlu i

Zapravo, gospoo, otvorila se milju i etvrt ispod kanadskog tla, u Neutrinskoj observatoriji Sadberi koja predstavlja zajedniki projekat kanadskih, britanskih i amerikih institucija, ukljuujui univerzitet Pensilvanija,

univerzitet Vaington i Los Alamos, Lorens Berki i Nacionalnu laboratoriju u Brukhejvenu.

Oh, rekla je Meri koja to nije znala. Ali, rudnik Krejton u kojem se nalazi Neutrinska observatorija Sadberi pripada Kanadi.

Tanije reeno, on pripada kanadskoj kompaniji Inko. Ali, vidite, nisam ovde da bih sa vama raspravljao o pitanjima nadlenosti. elim samo da shvatite da je interesovanje vlade SAD za ovo pitanje potpuno legitimno.

Meri je odgovorila ledenim glasom. U redu.

Kriger je zastao, oigledno shvativi da je pogreno nastupio. Ako se kapija izmeu naeg sveta i sveta Neandertalaca ikada ponovo otvori, mi elimo da budemo spremni. Odbraniti kapiju ne ini se previe tekim. Kao to moda znate, Dvadeset druga jedinica kanadskih vazduhoplovnih snaga koja ima bazu u Nort Beju zaduena je za obezbeivanje kapije u sluaju invazije ili teroristikog napada.

alite se, rekla je Meri, iako je sumnjala u to.

Ne, ne alim se, profesorko Von. I vaa i moja vlada sve ovo shvataju veoma ozbiljno.

Pa, kakve to veze ima sa mnom? upitala je Meri.

Vi ste identifikovali Pontera Bodita kao Neandertalca na osnovu analize njegove DNK, zar ne?

Da.

Da li e tom analizom koju ste obavili biti mogue identifikovati svakog Neandertalca? Da li ona sa potpunom pouzdanou moe da pokae da li je neka osoba Neandertalac ili ljudsko bie?

Neandertalci jesu ljudska bia, rekla je Meri. Mi smo srodnici iz istog roda; mi svi pripadamo rodu Homo. Homo habilis, Homo erectus, Homo antecessor ako se prihvati da je to posebna vrsta Homo heidelbergensis, Homo neanderthalensis, Homo sapiens. Mi smo svi ljudska bia.

Shvatio sam poentu, rekao je Kriger, klimnuvi glavom. Kako onda treba da nazivamo sebe da bismo se razlikovali od ovih ostalih?

Homo sapiens sapiens, rekla je Meri.

Nije ba lako za izgovor, zar ne? odvratio je Kriger. uo sam da nas neki nazivaju Kromanjoncima. To bi bilo praktinije.

Tehniki gledano, taj termin se odnosi na jednu specifinu populaciju anatomski modernih ljudskih bia koja je postojala u starijem paleolitu na jugu Francuske.

Onda vas pitam ponovo: kako bi trebalo da nazivamo sebe da bismo napravili razliku u odnosu na Neandertalce?

Pa, Ponterova vrsta ima izraz za fosilne ostatke ljudskih bia u njihovom svetu koji su izgledali kao mi. Nazivaju ih Gliksini. To bi predstavljalo odgovarajui paritet: mi njiih nazivamo po imenu koje se odnosi na njihove fosilne ostatke, a oni nas nazivaju po imenu koje se odnosi na nae fosilne ostatke.

Gliksini? Da li ste tako rekli? Kriger se namrtio. Dobro, mislim da e to moi da poslui. Dakle, da li vaa analiza DNK sa potpunom pouzdanou moe da otkrije razliku izmeu svakog Neandertalca i svakog Gliksina?

Meri se namrtila. Sumnjam u to. Postoji mnogo varijacija unutar jedne vrste i

Ali, ako Neandertalci i Gliksini pripadaju razliitim vrstama, sasvim sigurno postoje geni koje ima samo jedna vrsta, neki geni koje imaju samo oni, ili neki drugi koje imamo samo mi. Geni zbog kojih oni, recimo, imaju istaknut luk iznad obrva.

Oh, i mnogi Gliksini imaju istaknut luk iznad obrva. To je prilino esta pojava kod mukaraca iz istone Evrope, na primer. Naravno, dvostruki luk kakav imaju Neandertalci predstavlja prilino specifinu i karakteristinu crtu, ali...

A ta je sa onim trouglastim ispupenjima u njihovim sinusnim upljinama? pitao je Kriger. uo sam da ona predstavljaju iskljuivu karakteristiku Neandertalaca.

Da, to je tano, rekla je Meri. Pretpostavljam da bi bilo mogue, ako biste bili spremni da svakoj osobi pregledate nos...

Izgleda da Krigeru ovo nije bilo zabavno. Mislio sam na to da biste vi mogli da pronaete gen koji je odgovoran za to.

Oh, mogue je, iako oni sami moda to ve znaju. Ponter mi je rekao da su oni pre mnogo vremena uradili ekvivalent naem ljudskom genomu. Ali, naravno, pretpostavljam da bih i ja mogla da pronaem dijagnostiki marker.

Da li moete to da uradite? Koliko brzo to moete da uradite?

Polako, rekla je Meri. Sve to imamo je DNK etiri praistorijska Neandertalca i jednog savremenog. Vie bih

volela da imam mnogo vei broj uzoraka na raspolaganju.

Ali, da li vi to moete da uradite?

Moda, ali, zato?

Koliko vremena bi vam bilo potrebno?

Sa opremom koju trenutno imam? I pod uslovom da nita drugo ne radim? Nekoliko meseci, moda.

A ta ako vam mi damo svu opremu i svu moguu podrku i pomono osoblje? ta onda? Novac nije problem, profesorko Von.

Meri je osetila da joj je srce poelo ubrzano da kuca. S obzirom da se bavila naunim radom u Kanadi ona nikada nije ula ove rei. Imala je neke prijatelje sa univerziteta koji su otili u SAD da tamo nastave sa radom kada su doktorirali i oni su joj esto podnosili izvetaje o petocifrenim i estocifrenim iznosima dobijenim za istraivanje i o vrhunskoj opremi koja im je data. Prva suma koju je Meri dobila za svoj istraivaki rad iznosila je triavih tri hiljade i dvesta dolara, i to, naravno, kanadskih.

Pa, kada bih imala na raspolaganju neograniena sredstva, pretpostavljam da bih mogla da to uradim prilino brzo. Onda bi bile u pitanju samo nedelje, ako bismo imali sree.

Dobro. Dobro. Uinite tako.

Hmm, sa svim dunim potovanjem, doktore Kriger, ja sam dravljanka Kanade; vi ne moete da mi govorite ta da radim.

Kriger se istog trena trgao. Naravno, profesorko Von. Izvinjavam se. Previe me je obuzelo oduevljenje zbog

tog projekta. Ono to sam eleo da kaem je: da li biste, molim vas, eleli da prihvatite taj projekat? Kao to sam ve rekao, mi emo vam obezbediti svu opremu i osoblje koji su vam potrebni, a dobiete i znatnu nadoknadu za svoju strunost.

Meri se zavrtelo u glavi. Ali, zato? Zato je to toliko vano?

Ako se kapija koja spaja dva sveta ikada ponovo otvori, poeo je Kriger, moda e mnogo Neandertalaca doi na nau Zemlju.

Meri ga je pogledala ispitivaki. I vi elite da budete u mogunosti da ih diskriminiete?

Kriger je odmahnuo glavom, nije u pitanju nita ni nalik tome, uveravam vas. To e nam biti potrebno zbog razliitih imigracionih pitanja, obezbeivanja odgovarajue zdravstvene zatite i slinog. Sigurno ne biste eleli da se nekome ko je u nesvesti da pogrean lek zato to lekari ne mogu da odrede da li je on Neandertalac ili Gliksin.

Mogli biste samo da pogledate da li ta osoba ima ugraeni implant. Ponter je rekao da ih svi iz njegovog sveta imaju.

Bez ikakve elje da uvredim vaeg prijatelja, profesorko Von, za to mi imamo samo njegovu re. Po onome to mi znamo, on bi, u svom svetu, mogao da bude i osuenik uslovno puten na slobodu, a ta spravica neka vrsta aparata za praenje kakvu nose samo on i njemu slini kriminalci.

Ponter nije kriminalac, rekla je Meri.

Dobro, ali uveren sam da shvatate da bismo mi vie voleli da imamo sopstvenu metodu za utvrivanje toga kojoj vrsti neka osoba pripada nego da moramo da se oslanjamo na ono to smo uli iz druge ruke.

Meri je polako klimnula glavom. To je, na neki nain, imalo smisla. Uostalom, ve je i postojao jedan presedan: kanadska vlada je uloila mnogo truda u to da se definie ko jeste, a ko nije po poreklu Indijanac, tako da socijalni programi i davanja mogu da budu podeljeni na pravi nain. Pa ipak... Nema razloga da se veruje da e se kapija ponovo otvoriti, zar ne? Nije bilo nikakvih znakova? Meri je pomislila koliko bi volela da ponovo vidi Pontera, ali...

Kriger je odmahnuo glavom. Mi mislimo da moramo da budemo spremni. Biu otvoren s vama: priznajem vam da je va gospodin Bodit izgledao... kako da kaem... prilino upadljivo. Meutim, mogue je da se dogodi da neki drugi Neandertalac ima manje izraene karakteristike svoje vrste i da bude u mogunosti da se uvue neprimeeno meu nas.

Meri se nasmeila. Razgovarali ste sa Milfordom Volpofom.

Jesam. Razgovarao sam i sa Ianom Tatersolom i sa gotovo svakim drugim strunjakom za Neandertalce kojeg moete da navedete. Izgleda da oni nisu postigli saglasnost po pitanju koliko se Neandertalci razlikuju od nas.

Meri je klimnula glavom; to je, nema sumnje, bilo tano. Neki, kao Volpof, smatrali su da Neandertalci predstavljaju samo drugu verziju Homo sapiensa, u najboljem sluaju samo rasu ako taj termin ima vie

ikakvog smisla i da pripadaju istoj vrsti kao i dananji ljudi. Neki drugi, ukljuujui Tatersola, mislili su potpuno suprotno: Neandertalci predstavljaju potpuno posebnu vrstu, Homo neanderthalensis. Do dananjeg dana, sva prouavanja DNK su podupirala ovo drugo stanovite, ali Volpof i njegove pristalice su smatrali da je ono malo uzoraka neandertalske DNK koji su bili na raspolaganju, ukljuujui i tri stotine sedamdeset nukleotida mitohondrijske DNK koju je Meri izdvojila iz fosila Neandertalca koji se uvao u Rheinisches Landesmuseum predstavljalo ili odstupanje od uobiajenog ili je bilo pogreno protumaeno. Ne bi bilo previe rei da je to predstavljalo pitanje oko kojeg je voeno najvie rasprava u paleo-antropologiji.

Mi posedujemo kompletan genetski materijal samo jednog Neandertalca, poela je Meri, i to Pontera Bodita. Moglo bi da se ispostavi da je nemogue u tom jednom jedinom uzorku pronai ita to bi moglo da predstavlja dijagnostiki marker.

Shvatam. Ali, neemo znati sa sigurnou sve dok ne pokuate.

Meri se osvrnula po svojoj laboratoriji. Ja imam obaveze ovde na Jorku. Predavanja koja moram da odrim. Studente.

I to razumem, rekao je Kriger. Ali, siguran sam da moe da se postigne dogovor da neko preuzme vae obaveze. Ve sam razgovarao sa predsednikom univerziteta.

Da li vi govorite o istraivakom projektu s punim radnim vremenom?

Da, dobiete nadoknadu za celu kolsku godinu.

Gde bih radila? Ovde?

Kriger je odmahnuo glavom. Ne, elimo da doete u nau laboratoriju.

To je u Roesteru?

Da, u Roesteru u dravi Njujork.

To nije daleko odavde, zar ne?

Ja sam danas doao avionom, rekao je Kriger, i let je trajao jako kratko. Reeno mi je da je kolima potrebno tri-etiri sata.

Meri je razmiljala. Moi e da dolazi ovamo i poseuje majku i prijatelje. Morala je sebi da prizna da je u tom trenutku nita nije zanimalo koliko to da proui Ponterovu DNK, a predavanja bi joj predstavljala samo smetnju.

Koje uslove ste imali na umu?

Mogu da vam ponudim jednogodinji ugovor na sto pedeset hiljada amerikih dolara, koji bi poeo da vai odmah, i puno zdravstveno osiguranje. Nasmeio se. Znam da je za vas Kanaane to veoma vano.

Meri se namrtila. Bila se, manje-vie, pripremila na to da se vrati na univerzitet Jork, tamo gde je doivela silovanje, ali...

Ali, ne. Ne, to nije bilo tano. Nadala se da e moi da podnese da bude tu, ali, ako dananje jutro predstavlja pravi pokazatelj, i dalje je bila nervozna kao sam avo.

Imam stan ovde, rekla je Meri.

Pobrinuemo se za otplatu hipoteke, porez i odravanje dok ste odsutni; va dom e vas ekati kada zavrite posao.

Zaista?

Kriger je klimnuo glavom. Da. Ovo je najvanija stvar koja se dogodila na ovoj planeti od... pa, nikada se neto slino nije dogodilo. Ono emu mi sada prisustvujemo, profesorko Von, je zavretak kenozoika i poetak nove ere. Dve vrste ljudskih bia ne postoje na ovoj planeti ve trideset pet hiljada godina, ali, ako se kapija ponovo otvori, postojae ponovo i mi elimo da budemo sigurni da e ovog puta sve proi kako treba.

Sve to ste rekli zvui veoma primamljivo, doktore Kriger.

Dok. Zovite me Dok. Zastao je. Vidite, ja sam nekada radio za korporaciju RAND. Ja sam matematiar i kada sam diplomirao na Prinstonu, sedamdeset procenata onih koji su zavrili matematiku na nekom od najvanijih univerziteta prijavilo se za posao u RAND-u. To je bilo mesto na kojem ste dobijali novac i sve to je potrebno za ist istraivaki rad. Postojala je ala da skraenica RAND zapravo znai 'istraivanje bez razvoja'; bavili smo se osmiljavanjem u najistijem smislu te rei.

A ta, zapravo, znai ta skraenica?

Samo 'istraivanje i razvoj', tako bi, bar, trebalo da bude. Ali, injenica je da su glavni finansijer bile Vazduhoplovne snage SAD, kao i to da je korporacija RAND postojala samo zbog jednog jedinog i to u sutini neprijatnog razloga: da bi se prouavao mogui nuklearni sukob. Ja sam teoretiar igre, to je moja ua specijalnost, i zato sam bio tamo radio sam na simulaciji mogueg nuklearnog sukoba. Zastao je. Da li ste ikada gledali film Doktor Strendlav?

Meri je klimnula glavom. Pre mnogo godina.

Stari, dobri Dord Skot dri u ruci, tamo u Ratnoj sobi, studiju korporacije BLAND. Ratnoj sobi. Kada budete ponovo gledali film na DVD-u, zaustavite ga na tom mestu. Studija nosi naziv Svetske mete u megasmrti. To predstavlja, otprilike, ono to smo mi morali da radimo. Ali, Hladni rat je zavren, profesorko Von, a sada se suoavamo sa neim to je neverovatno pozitivno. Zastao je, a onda nastavio: Znate, uprkos svojoj vojnoj sutini, korporacija RAND je uinila mnogo toga i na podruju dalekosenog razmiljanja. Jedna od naih studija se zvala Planete pogodne za ivot i radilo se o verovatnoi da se pronau planete nalik Zemlji negde drugde u galaksiji. Stiven Dol je uradio tu studiju 1964. godine, upravo kada sam ja poeo da radim u RAND-u. Meutim, ak i tada, u vreme slavnih dana svemirskog programa, veoma malo nas je ozbiljno pomiljalo da emo ikada imati pristup nekom drugom svetu nalik Zemlji za vreme naih ivota. Ali, ako se kapija ponovo otvori, imaemo. Mi elimo da taj kontakt proe najbolje to je mogue. Kada prva neandertalska ambasada bude otvorena-

Neandertalska ambasada! uzviknula je Meri.

Mi razmiljamo unapred, profesorko Von. Zbog toga Sinerdi grup i postoji. Ne samo da se uzme najbolje iz oba sveta, ve da se naini neto to predstavlja vie od prostog zbira pojedinanih delova. To e biti velianstveno i mi elimo da vi u tome uestvujete.

Poglavlje 5

Ponter i Daklar su etali po trgu i askali. Tu je bilo mnogo dece koja su igrala razne igre, jurila jedno drugo i zabavljala se.

Uvek sam elela da neto pitam nekog mukarca, poela je Daklar. Da li ti deca nedostaju u vreme Kada je dvoje razdvojeno?

Jedan mali deak, pripadnik Generacije 148, istra pravo pred njih, hvatajui letei trougao. Ponter nikada nije zaalio to ima dve erke, ali ponekad bi poeleo da ima i sina. Naravno, odgovorio je. Stalno mislim na njih.

Dasmel i Mega su divne devojke, rekla je Daklar.

Mislio sam da ste ti i Dasmel ukrstile koplja dok mene nije bilo, rekao je Ponter.

Daklar se tuno nasmeila. Oh, jesmo, zaista. Ona je govorila u Adikorovu korist na dooslarm basadlarm, a ja sam bila ona koja ga je optuila. Ali, ja nisam budala, Pontere. Oigledno je da ja nisam bila u pravu, a da ona jeste.

Znai, sada je sve u redu izmeu vas dve?

Bie potrebno neko vreme, rekla je Daklar. Ti zna kakva je Dasmel. Tvrdoglava je kao stalaktit ona se dri uprkos svemu to pokuava da je povue nadole.

Ponter se nasmejao. Dobro je poznavao Dasmel, a izgleda da ju je i Daklar dobro poznavala. Ona moe da bude pomalo teka, rekao je Ponter.

Ona je tek napunila 225 meseci, rekla je Daklar. Naravno da je teka. I ja sam bila u njenom uzrastu. Zastala je. Svaka mlada devojka je pod velikim pritiskom, zna. Od nje se oekuje da pronae dva partnera pre zime. Znam da je vrlo verovatno da e Trion postati njen muki partner, ali ona jo uvek trai enskog partnera.

To nee biti problem, rekao je Ponter. Ona je sjajna prilika.

Daklar se nasmeila. Jeste. Nasledila je od Klast sve njene najbolje osobine i... Ponovo je zastala, moda pitajui se da li je previe otvorena, a onda rekla: a od tebe sve tvoje.

Ponter je bio zadovoljan kada je ovo uo. Hvala ti, rekao je.

Daklar je spustila pogled. Kada je Klast umrla, Dasmel i Mega su bile veoma tune. Megameg je bila premlada da zaista shvati ta se desilo, ali Dasmel... Teko je kada devojica nema majku. Zautala je i Ponter se upitao da li mu ostavlja prostora da izjavi da je Dasmel imala izvrsnu zamenu za majku. Ponter je mislio da je to verovatno tano, ali nije znao ta da kae.

Pokuala sam da im budem dobra tabant, nastavila je Daklar, ali to nije isto kao da im je tu majka koja se o njima brine.

Ponovo Ponter nije bio siguran ta bi trebalo da kae. Ne, rekao je na kraju. Nije.

Znam da nije postojala mogunost da one odu da ive s tobom i Adikorom. rekla je Daklar. Dve devojke tamo u Obodu...

Da, sloio se Ponter. To bi bilo nemogue.

Da li si Daklar je zastala, pogledavi kratko potkresanu travu kojom je trg bio prekriven. Da li ti je smetalo to se zavrilo tako da se ja brinem o njima?

Ponter je slegao ramenima. Ti si bila Klastin enski partner. Bilo je logino da tebe izaberu za njihovu tabant.

Daklar je malo nagla glavu na stranu. Glas joj je bio tih. To nije ono to sam te pitala.

Ponter je sklopio oi i uzdahnuo. Ne znam. Da, pretpostavljam da mi je smetalo, izvini to to kaem. Naime, ja sam njihov otac, njihov genetski rod. A ti...

Daklar je ekala da Ponter nastavi, ali kada je bilo jasno da on to nee uiniti, zavrila je njegovu misao umesto njega. Ja im nisam krvni rod, rekla je. One nisu moje erke, a na kraju je ispalo da se ja brinem o njima.

Ponter nije nita rekao; nije bilo mogue da ita kae a da to deluje ljubazno.

U redu je, rekla je Daklar, dodirnuvi Ponterovu ruku za deli otkucaja. U redu je to se tako osea. To je prirodno.

Nekoliko guski je proletelo iznad njihovih glava i nekolicina drozdova koji su skakutali po travi su poleteli kada su im se dve od njih pribliile. Ja mnogo volim svoju decu, rekao je Ponter.

I ja ih volim, rekla je Daklar. Znam da nisu moje erke, ali ivela sam sa njima otkako su se rodile i volim ih kao da jesu.

Ponter je prestao da koraa i pogledao u Daklar. On nikada nije razmiljao o toj vrsti odnosa; nekako je pretpostavljao da tua deca predstavljaju pomalo smetnju; sasvim sigurno je Adikorov Dab bio prilino nestaan. Da je sve teklo normalno, Daklar bi imala svoju decu. erka ili sin iz Generacije 148 bi sada i dalje iveli sa svojom majkom i enskim partnerom svoje majke, a erka iz Generacije 148 bi i dalje bila u kui, iako bi tokom nekoliko narednih meseci nala svojeg mukog i svog enskog partnera.

Deluje iznenaeno, rekla je Daklar. Ja stvarno volim Dasmel i Megu.

Pa, mislim da nikada nisam razmiljao o tome.

Daklar se nasmeila. Dakle, vidi, mi imamo mnogo toga zajednikog. Oboje smo voleli istu enu i oboje volimo istu decu.

Ponter i Daklar su odluili da odu da gledaju predstavu u amfiteatru na otvorenom. Ponter je voleo pozorite, a ovo je bio jedan od njegovih omiljenih komada, Vamlar i Kolapa, istorijska drama o mukarcu lovcu i eni koja sakuplja plodove. Ova vrsta drame je mogla da se izvodi samo u vreme Kada dvoje postaje jedno jer samo tada mukarci i ene mogu da glume zajedno. Zaplet je bio zasnovan na svim moguim obrtima kakvi bi bili nemogui u savremenom dobu u kojem postoje Pratioci: ljudi su ili nestajali ili nisu mogli

da komuniciraju na daljinu ili nisu mogli da dokau da su bili na nekom odreenom mestu u odreeno vreme, a javljali su se i razliiti prikazi jednog istog dogaaja.

Dok su sedeli prekrtenih nogu jedno pored drugog u amfiteatru, Ponter je osetio da svojim kolenom dodiruje Daklarino.

Bila je to dobra predstava.

Posle predstave, Ponter i Daklar su otili da vide malu Megameg koja se igrala sa svojim drugovima. Bila je oduevljena kada je ugledala svog oca i odmah je potrala ka njemu.

Zdravo, duo, rekao je Ponter, podiui je uvis.

Zdravo, tata! Pogledala je u Daklar i rekla je, glasom u kojem se, primetio je Ponter, oseala podjednaka toplina: Zdravo, Daklar!

Ponter je na trenutak osetio ubod u srcu, poelevi da je ona pokazala na neki oigledan nain da joj je vie stalo do njega, svog biolokog oca, nego do svoje zakonske starateljke. Ali, to ga je brzo prolo. Njegova mlaa erka, znao je, ima u sebi dovoljno ljubavi za sve njih. vrsto ju je stegao, a zatim spustio na zemlju.

Pogledajte ta mogu da izvedem, rekla je. Otrala je nekoliko koraka dalje i onda izvela premet unazad.

Opa! rekao je Ponter, blistajui od ponosa.

Divno! rekla je Daklar, zatapavi rukama. Ponter je pogledao u Daklar i nasmeio se. Daklar mu je uzvratila osmeh.

Megameg je oigledno elela da jo jednom izvede premet, ali Ponter i Daklar nisu gledali u nju. Tata! Mama! Pogledajte! povikala je.

Ponteru zastade dah. Megameg je delovala kao da joj je neprijatno. Auh! rekla je svojim dejim glasiem. Htela sam da kaem: tata, Daklar, pogledajte!

Kako je dan odmicao, Ponter je postajao sve nervozniji. Uostalom, ovo je bilo vreme Kada dvoje postaje jedno a on nije bio idiot. On nije imao seksualni odnos sa enom pa, prvo to mu je palo na pamet bilo je da to nije radio otkako je Klast umrla, pre dvadeset meseci. Ali, prolo je i vie od toga. Da, on je voleo Klast sve dok nije umrla, ali leukemija je uzela svoj danak mnogo pre toga. Prolo je... zapravo, ni sam nije bio siguran. Nikada nije dozvolio sebi da pomisli da je ba to poslednji put da vodi ljubav sa Klast i da e to biti poslednji put da e skliznuti u nju, ali...

Ali, postojao je taj poslednji put, njihovo poslednje sjedinjenje pre nego to je ona postala previe slaba da bi to mogla ponovo da uini. To je, sasvim sigurno, bilo punih deset meseci pre nego to je umrla.

Dakle, bar trideset meseci je prolo. Da, Adikor mu je pruao zadovoljstvo, ali...

Ali, to nije bilo isto. Fiziki odnos izmeu dva mukarca ili dve ene predstavlja, takoe, znak ljubavi i zabavan je i prijatan. Ali, seksualni odnos izmeu mukarca i ene predstavlja i in potencijalnog zaea deteta.

Nije postojala mogunost da Daklar niti bilo koja druga ena zatrudni u vreme ovog Kada dvoje postaje

jedno. Sve ene su ivele zajedno i oseale su feromone onih drugih tako da su im menstrualni ciklusi bili sinhronizovani. Nijedna nije mogla da ostane trudna u ovo vreme u mesecu. Sledee godine kada treba da bude zaeta Generacija 149, Visoki savet sedokosih promenie datume perioda Kada dvoje postaje jedno tako da se poklapaju sa trenutkom maksimalne plodnosti.

Ipak, iako nije postojala mogunost da Daklar sada zane, prolo je mnogo vremena otkako je...

Hajde da odvedemo decu do trga Darson da neto pojedu, rekla je Daklar.

Ponter je zakolutao oima. Deca. Nije se postavljalo pitanje koja deca.

Njegova deca.

Njena deca.

Njihova deca.

Sasvim sigurno je dobro znala na koji nain da mu postane draga. Bio bi zbunjen bilo kakvom ponudom seksualne prirode s njene strane, ali, izlazak s decom...

To je bilo upravo ono to mu je bilo potrebno.

Naravno, rekao je. Naravno.

Ponter je dao znak rukom Megameg da im prie i onda su krenuli da pronau Dasmel to je bilo prilino lako, jer su njen Pratilac i Hak mogli da komuniciraju. Oko njih je bilo mnotvo dece koja su se igrala, a dosta odraslih se povuklo u kue da bi vodili ljubav. Samo nekoliko odraslih osoba mukaraca i ena bilo je napolju.

Ponter nije video previe dece u svetu Gliksina, ali je shvatio da njih tamo ne ostavljaju same kao ovde.

Drutvo Gliksina je bilo dvostruko ranjivo. Prvo, nikada nisu izvrili ienje svog genetskog materijala i eliminisali neeljene psiholoke crte. Drugo, nisu imali svog Lonvisa Troba koji bi im doneo slobodu: bez implanata i bez Arhive alibija, Gliksini su i dalje mogli da budu napadnuti, a, sudei bar po onome to je gledao na video-sistemu Gliksina, i deca su esto bila meta napada.

Meutim, ovde, u njegovom svetu, deca su mogla da se slobodno kreu, danju i nou. Ponter se upitao kako Gliksini koji imaju decu uopte uspevaju da ostanu normalni.

Eno je, rekla je Daklar, primetivi Ponterovu erku pre njega. Dasmel i Trion su gledali u displej postavljen na kabini napolju.

Dasmel! povikao je Ponter i mahnuo joj. Dasmel je podigla pogled i on je s oduevljenjem video da joj se istog trena po licu razlio osmeh, a ne izraz razoarenja to vie nee biti sama s Trionom.

Ponter i Daklar su im prili. Mislili smo da odemo na trg Darson i da pojedemo malo mesa bizona.

Trebalo bi da provedem neko vreme sa svojim roditeljima, rekao je Trion, bilo da je shvatio iz Ponterovog dranja da bi to trebalo da uini ili zato to je zaista eleo da uradi to to je rekao. Ponter nije mogao da zakljui o emu se radi. Trion se nagnuo i liznuo Dasmelino lice. Vidimo se veeras, rekao je.

Hajdemo, rekla je Megameg, priavi im i uhvativi svojom levom rukom Ponterovu, a desnom Daklarinu. Dasmel je stala pored Pontera i on ju je zagrlio i njih etvoro su krenuli zajedno.

Poglavlje 6

Iako bi Meri vie volela da je imala priliku da prespava pre nego to donese odluku, Dok Kriger joj je ponudio neto oko ega nije imala ta da mozga: to je, jednostavno, bilo previe dobro da bi se propustilo.

Danas je trebalo da se odri jedini sastanak odseka pre poetka nove kolske godine. Nee svi biti prisutni neki od lanova nastavnikog osoblja bie u svojim vikendicama, a neki e ostati odluni u tome da ne ele da dolaze na univerzitet pre prvog utorka u septembru. Meutim, veina njenih kolega e biti tu i to e biti najbolja prilika da se sa njima dogovori ko e je zameniti i preuzeti njene predmete. Meri je znala da ima sree: bila je ena ba u pravo vreme kada su Jork i mnogi drugi univerziteti pokuavali da isprave nepravde u zapoljavanju iz prolosti, pogotovo u prirodnim naukama. Nije imala problema da dobije prvi stalni poloaj i da neto kasnije postane redovan profesor, dok su se mnogi mukarci njenih godina i dalje muili radei kao honorarni predavai po ugovoru.

Dobro doli, rekla je Kvejzer Remtula. Nadam se da ste se lepo proveli ovog leta.

Desetak ljudi koji su sedeli za velikim stolom za sastanke klimnulo je glavama. Ba lepo, rekla je Kvejzer. Ona je bila Pakistanka od pedesetak godina, obuena u elegantnu bluzu be boje i pantalone koje su

se slagale s njom. Naravno, rekla je, osmehujui se, sigurna sam da niko od nas nije proveo raspust toliko uzbudljivo kao naa Meri.

Meri je osetila da je pocrvenela, a Kornelijus Raskin i nekolicina drugih kolega su