Rizo Skripta o Svemu

8/9/2019 Rizo Skripta o Svemu

1/279

RIZO DŽAFIĆ

NOVIJE JUŽNOSLAVENSKE KNJIŽEVNOSTI( S K R I P T A )

Bihać, 2009.


2/279

NOVIJE JUŽNOSLOVENSK KNJIŽEVNOSTI

NASTAVNI PLAN I PROGRAM

Semestar Predaa!"a Sem#!ar# V"e$%e U&'! *d#+!"e (V) , - - ./ 0 -

(V I ) , - - ./ 0 -

Rea1#2am ' Er#Rea1#2am ' "'$!s1ae!sm &!"#$e!st#maSrs rea1#2am - dr'+te!-1#t#3&e # &'1t'r!e r#1#&e

Svetozar Marković - Pevanje i mišljenje; Realnost u poezijiMilovan Glišić: Pripovijetke - Prva brazda, Glava šećera (izbor!aza !azarević: Pripovijetke (izbor"anko #eselinović: $ajduk StankoStevan Srema%: Pop &ira i pop SpiraSimo Matavulj: 'akonja ra 'rneRadoje )omanović: )an*a, #o+a, Stradija (izbor#ojislav lić: Poezija

'ora Stanković: e.ista krv, /oštana4rats rea1#2am

0u*en /umi.ić: Pripovijetke1nte /ova.ić: 2 re*istraturi/saver 3andor 4alski: Pripovijetke"osip /ozara%: Pripovijetke#jen%eslav ovak: z vele*radsko* podzemljaSilvije Stra5imir /ranj.ević: Poezija: Gospodskom /astoru

S1e!s rea1#2am

Rea1#2am ' &!"#$e!st# 5s!e # 4er6e*#!eNat'ra1#2am77 st1"e8e9 mder!#2am ' s#"et' # !a !a+#m rstr#ma4rats&a mder!a

1ntun Gustav Matoš: Poezija#ladimir #idrić: Poezija#ladimir azor: Poezija; pripovijetke)inko 3imunović: )u*avana 'rlić Ma6uranić: Pri.e

7in 2jević: Poezija1ntun 'ranko 3imić: Poezija (Pjesni%i8

9


3/279

Srs&a mder!aMilan Rakić: Poezija ()olap i dr#ladislav Petković )is: PoezijaPetar /o.ić: "azava% pred sudom, "ablan, #ukov *aj

1leksa 3antić: Poezija: stajte ovdje, 0mina, #e.e na školjuSvetozar &orović: Pripovijetke (2 noći8Mder!#2am ' S1e!#"#

ton


4/279

S1e!a3&a sareme!a &!"#$e!stMa&ed!s&a sareme!a &!"#$e!st4rats&a sareme!a &!"#$e!st

van G /ova.ić

5sa!s&:er6e*a3&a sareme!a &!"#$e!stPstmder!#2am ' s#"et'Pstmder!#2am ' &!"#$e!st "'$!s1ae!s: !arda

?


5/279

NOVIJE JUŽNOSLOVENSK KNJIŽEVNOSTI

T E M E - PREDAVANJA

@ Realizam u 0vropi; Realizam u ju6noslavenskim knji6evnostima9 Srpski realizam - društveno-politi.ke i kulturne prilike: SvetozarMarković: Pevanje i mišljenje

> "akov *njatović: #e.iti mlado6enja;? Milovan Glišić: Prva brazda, Glava šećeraA !aza !azarević: Prvi put s o%em na jutrenje; Sve će to narod

pozlatitiB "anko #eselinović: $ajduk StankoC Stevan Srema%: Pop &ira i pop Spira

D Simo Matavulj: 'akonja ra 'rneE Radoje )omanović: )an*a, #o+a, Stradija8@F #ojislav lić: Poezija@@ 'ora Stanković: e.ista krv, /oštana@9 $rvatski realizam : 0u*en /umi.ić@> 1nte /ova.ić: 2 re*istraturi@? /saver 3andor 4alski,@A "osip /ozara%,@B #jen%eslav ovak@C Silvije Stra5imir /ranj.ević: Poezija: Gospodskom kastoru@D Slovenski realizam@E Realizam u knji6evnosti 'osne i $er%e*ovine9F aturalizam9@ stoljeće: modernizam u svijetu i na našim prostorima99 $rvatska moderna9> 1ntun Gustav Matoš: Poezija9? #ladimir #idrić: Poezija9A #ladimir azor: Poezija, pripovijetke9B )inko 3imunović: )u*a

9C vana 'rlić Ma6uranić: Pri.e9D 7in 2jević: Poezija9E 1ntun 'ranko 3imić: Poezija (Pjesni%i8>F Srpska knji6evnost moderne>@ Milan Rakić: Poezija ()olap i dr>9 #ladislav Petković )is: Poezija>> Petar /o.ić: "azava% pred sudom, "ablan, #ukov *aj>? 1leksa 3antić: Poezija: stajte ovdje, 0mina, #e.e na školju>A Svetozar &orović: Pripovijetke (2 noći8

>B Modernizam u Sloveniji: ton C 'osansko5er%e*ova.ka knji6evnost moderne

A


6/279

>D Makedonska knji6evnost moderne>E /nji6evnost izme+u dva sv rata; /nji6evnost ju6noslavenski5

naroda izme+u dva svjetska rata?F d moderne prema savremenoj knji6evnosti H $rvatska

knji6evnost izme+u dva sv rata?@ Slavko /olar: 'reza?9 7in 2jević: Poezija?> Gustav /rkle%: Poezija?? )obriša =esarić: Poezija (#oćka poslije kiše?A Miroslav /rle6a: Poezija, $rvatski bo* Mars i dr?B d moderne prema savremenoj knji6evnosti H

'osansko5er%e*ova.ka knji6evnost izme+u dva svjetska rata: ovak Simić, ikola 3op,

?Csak Samokovlija:d proljeća do proljeća(/ako je Raael postajao.ovjek?D vo 1ndrić: Put 1lije +erzeleza, 1ska i vuk ?E d moderne prema savremenoj knji6evnosti H Srpska knji6evnost

izme+u dva svjetska rata: )ušan #asiljev, 'ranimir &osić, #eljkoPetrović, )esanka Maksimović, skar )avi.o

AF d moderne prema savremenoj knji6evnostiHSlovena.kaknji6evnost izme+u dva sv rata : BF Iran%e 'evk, Srećko/osovel, 7one Seliškar,

A@ d moderne prema savremenoj knji6evnostiHMakedonskaknji6evnost izme+u dva sv rata: /osta Ra%in8

A9 Poslijeratna knji6evnost ju6noslavenski5 naroda;#esna Parun;)ra*uti 7adijanović; Miloš =rnjanski

A> Savremena knji6evnost: Meša Selimović: )erviš i smrt; 7vr+avaA? Srpska savremena knji6evnost: 'ranko &opićAA Slovena.ka savremena knji6evnostAB Makedonska savremena knji6evnostAC $rvatska savremena knji6evnost: van G /ova.ićAD 'osansko5er%e*ova.ka savremena knji6evnost

AE Postmodernizam u svijetuBF Postmodernizam u knji6evnost ju6noslavenski5 naroda

B


7/279

REALIZAM

REALIZAM U EVROPI I U KNJIŽEVNOSTI

JUŽNOSLAVENSKIH NARODA

1.definicijaRea1#2am "e raa6 '&!"#$e!st# # 'm"et!st# &"#te$# da rerd'&'"e star-!st !a& &a& se !area1! #d# # "a1"'"e<

7eoreti.ari i pis%i su smatrali da objektivno posmatranje i relektovanje likova onakvi5kakvi jesu u 6ivotu, predstavlja osnovni %ilj umjetnosti;

2 @E st realizam dobiva i teorijsko odre+enje i umjetni.ku potvrdu u mno*im djelimakoja su od tada do danas nastala

Realizam se javio, uslovno uzevši, pol @E st, u vrijeme kad je romantizam već

do6ivio svoj vr5una% /lima vremena je bila takva da je za5tijevala sve veću pre%iznost ita.nost u posmatranju pojava H to je bilo doba uspona *ra+anstva koje je u temelju svojeilozoije,a u skladu sa razvojem prirodni5 nauka, stavilo u prvi plan pozitivisti.ko posmatranjei analiziranje .injeni%a a*lo razvijanje *ra+ansko* društva je sve te6e mo*lo da se izrazikroz sanjarenje, romanti.aramperativ vremena je da i umjetnost postane vjerna slikadruštveni5 odnosa, sukoba i napredovanja

7eoreti.ari ovo* prav%a suIran%uz 3amleri koji je ormulirao neke teze oobjektivnom odnosu literature prema stvarnosti, zatim rusko kriti.ar 'jelinski koji je bionajvatreniji pristali%a realizma i napisao niz kritika koje su i danas pravo obras%i orealisti.kom na.inu pisanja 7ako+e su i mno*ui stvarao%i dali zna.ajna djela

3.i!ci Balzak, Gogolj, Dikens, Flober, Stendal, Tolstoj, Dostojevski, Čehov

e!" nji#a se izdvajaj" osobito $rozni $is%i &to je i raz"#ljivo s obziro#na te'nj" realista da &to d"blje zahvate 'ivotn" stvarnost vre#ena. (oznati

s" )nore de Balzak*+99-+/0 %ikl"so# 1j"dska ko#edije gdje analiziradr"&tvene odnose, zati# kod ngleza 3ilje# Tekeri i Čarls Dikens *++2-

". #e$%e#i&a%iFra!6'2 =am>1er#? r's teret#3ar5"e1#!s? e!*1es R%ert O@e!(3"e& "e re2'1tat s"e sred#!e #

d*"a)

C


8/279

+0, najveći realisti4ki $isa% engleske knji'evnosti. Djela5 )liver Tvist, David 6o$er7ild, 3elika )4ekivanja, ala Dorit i dr. Stendal i Flober, kod 8"sa ikolaj 3asiljević Gogolj*+09-+/2*rtve d"&e, Taras B"ljba, 8evizor i 1av ikolajević Tolstoj*+2-+9+0 koji je svoji# djeli#a 8at i #ir, :na 6arenjina, $ostigao vrh"n%e realisti4ke $roze .

REALIZAM I U KNJIŽEVNOSTI


ajava realizma koji je bio vladajući prava% u 0vropi Svijet se po.inje posmatrati bezrimanti.arsko* zanosa i na%ionalno* naboja romanti.arski5 pisa%a

1. REALIZAM U KNJIŽEVNOSTI


POEBI9- U 5s!# # 4er6e*#!# C A:met M'rat%e*#8- U Sr%#"#9 Ja! Ster#"a P#8

C U 4rats&"9 A!t'! Nem3#8? A!te Ka3#8

7ra*ove realizma nalazimo u *ra+i, te5ni%i, tenden%iji i stilu nalazimo kod ju6noslavenski5 pisa%a već u i pol @E st ("St PP#& kod Srba, 1ntun em.ić kod$rvata, 15met Muratbe*ović kod 'ošnjaka Jbo* razli.iti5 uslova razvijao se u raznimkrajevima razli.ito

". DRU'TVENE I POLITI(KE PRILIKEKOD JUŽNOSAVENSKIH NARODA

- 5s!a # 4er6e*#!a - d1a2a& A'str'*ars&e- Sr%#"a C s1%a;a se d t'r


9/279

Tavčar, Anton Aškerc

"u6noslavenski narodi u @Est ulaze u nov period svo* društveno* i kulturno* razvitka

pol to* vijeka je protekla u nji5ovom na%ionalnom bu+enju, a u pol narodi nastavljaju borbu za na%ionalnu samostalnost

'osna i $er%e*ovina "e < d1'&m 5er1#!s&* &!*resa a1a d 1ast A'str'*ars&e

Sr%#"a se u to vrijeme osloba+a od 7uraka, pa se razvija kultura na novim osnovama,ure+uje dr6avna or*aniza%ija, vojska i poli%ija

Ma&ed!#"a je i dalje bila pod turskom vlašću, ali se narod budi i buni protiv tu+ina, a pis%i okreću narodnoj kulturi i tradi%iji

Br!a Gra je pokušavala da se ormira kao samostalna dr6ava, ali je pro%es dr6avno*ustroja išao sporo zbo* plemenske tradi%ije

4rats&a u to vrijeme do6ivljava slom ilirski5 ideala koji su se deinitivno u*asili, aMa+ari odlu.no rade na razbijanju na%ionalno* jedinstva $rvata za vladavine/uenaK$edervarija

S1e!#"a je bila pod direktnom vlašću 'e.a i razjedinjena u nekoliko pokrajina, pa jeu njoj sna6an bio njema.ki utje%aj

*. LISTOVI I (ASOPISI+Otad$%#!a? De1? Mat#6a # dr<

Realizam kao dominantan knji6evni prava% u ju6noslavenskim knji6evnostima

obu5vata vrijeme zadnje de%enije @E st mada nje*ove tra*ove mo6emo naći još polovinomovo* stoljeća: u Sterijinim komedijama i nje*ovoj sti5ozbir%i Davorije, u romanima "akova*njatovića i nje*ovom .lanku Pogled na književnost (@DAC

2 s1e!a3&" knji6evnosti zna.ajna je pojava Irana !evstika i nje*ovi5 pro*ramski5.lanaka Putovanje od Litije do ateža i pripovije%i !artin "r#an s $r%a &'()(*,

2 :rats&" knji6evnosti za.etnik realizma je 1u*ust 3enoa kako svojim pro*ramskim.lankom +aša književnost &'()*, tako i proznim djelima ( Prosjak Luka, ranka i dr.*. 3enoiniza5tjevi da se knji6evnost pribli6i narodu utirali su put realizmu u 5rvatskoj knji6evnosti, alirealizam kao knji6evni prava% u 5rvatskoj knji6evnosti po.inje ne*dje oko @DDF *odine, dakle

poslije 3enoine smrti i traje do @DDA *odinea 5rvatsku knji6evnu s%enu stupa ne*dje okodvadesetak novi5 knji6evni5 imena koji će otvoreno *ovoriti o pitanjima narodno* 6ivota ikoji se oslanjaju na knji6evno djelo 1nte /ova.ića a tu knji6evnosti osobito uti.u 7ur*enjevi Jola zlaze .asopisi #ijena% i $rvatska vila(@DD9, a u knji6evnost ulaze i pis%i iz svi5krajeva $rvatske (Primorja, za*orja, Slavonije ma5om siromašno* porijekla(osim 4alsko*2 djelima iznose probleme svoji5 stale6a i svoje sredine, otkri-vaju rak-rane društva,osvjetljavaju uzroke kriza, društvene, ekonomske i psi5ološke prirode

2 srpskoj knji6evnosti epo5a realizma obu5vata zadnje tri de%enije @Est Godine@DCF SMarković(@D?B-@DCA objavljuje nekoliko .lanaka kojima po.inje srpski realizam(Pevanje i mišljenje i Realnost u poeziji n daje uzorke pisanja koje su pri5vatili pis%inje*ovo* doba 2zorak takvi5 djela koja se usmjeravaju prema so%ijalnoj temati%i pronalazi uromanima "akova *njatovića, poeziji 4ure "akšića i Jmaja 2*ledaju se na )ikensa, *oa i

Go*olja Marković je o realizmu rekao: ne li.nosti u narodu koje su dublje i silnije osjetilesve patnje što tište %eo narod i koje su kadre da iska6u ta osjećanja u umjetni.koj ormito su

E


10/279

pravi pjesni%i, to su probu+eni dijelovi naroda, narodna svijest o sebi samimaL (Realnost u poeziji

/rajem romantizma javljaju se u Srbiji pis%i koji po.inju realno opisivati stvarnostSrpski vlastodrš%i su pokušavali da zemlju urede po evropskim uzorima, ali je bio velik raskorak izme+u 6elja i mo*ućnosti, jer je Srbija ma5om bila poljoprivredna zemlja 2 to

vrijeme je aktivna 2jedinjena omaldina srpska koja ima svij i knji6evni i politi.ki pro*ram, a jedan od *lavni5 nosila%a novi5 ideja je bio Svetozar M1R/#&(@D?B-@DCA je*ov rad je bio obiman: teoretski, ideološki, politi.ki i knji6evni Pokretao novine i .asopise, pisao o potrebi obrazovanja, borio se protiv zaostalosti Poznato djelo Sr/ija na istoku *dje analizira polo6aj Srbije svo*a doba 7o su u neku vrstu so%ijalisti.ke ideje o potrebi jednakosti svi5ljudi, zajedni.kom 6ivotu i slobodi knji6evnosti je napisao dva zna.ajna .lanka Pjevanje i0išljenje i 1ealnost u #oe2iji kojim je uti%ao na svoje savremenike borio se na la6nost,

plitkost i be6ivotnost srpske romanti.ar-ske poezije, a od pisa%a tra6io da opisuju 6ivot onakavkakav jest, bez imalo uljepšavanja Priznavao samo Jmaja i "akšića, a za ostale pis%e tvrdio danemaju neku veliki vrijednost

/rajem @E st zna.ajno je i to da 'eo*rad postaje knji6evno i kulturno središte Srbije,a

ne sjeverni njeni dijelovi što su bili pod austrou*arskom, mada su još na sjeveru izlazili listovi Ljeto#is 0atice sr#ske i rankovo kolo.

)ok je srpski romantizam nje*ovao liriku, realizam nje*uje prozu i to pripovijetku iroman kao *lavni na.in izra6avanja pisuju 6ivot na selu i u *radu,a u prvom planu jeso%ijalna dimenzija Srpski realizam je dao nekoliko zna.ajni5 pisa%a me+u kojima se izdvajajuoni najzna.ajniji:

eki kriti.ari smatraju da realizam u Srbiji po.inje djelima Svetozara Markovića Pevanje i 0išljenje&'((* i realnost u #oe2iji&'(34*. Pisao je djela publi%isti.ke naravi, iznosiosvoja vi+enja knji6evnosti i umjetnosti uopšte, ukazivao da je zna.aj i misija literature daslika istinski narodni 6ivot, ustaje protiv romanti.arske lirike za koju smatra da je puna epi*onai raza Marković pomjera ak%enat u knji6evnosti sa problema lijepo* na problem istinito*,te6i da umjetnost spoji sa naukom i pomo.e ak%enat sa problema knji6evnosti na problemso%iolo*ije, a smatra da su pjesni%i probu+eni dijelovi naroda, svijest naroda o sebi samima

Pis%i uzimaju za primjer djela erniševsko*, )obroljubova, Go*olja, 'alzaka, Ilobera,Mopasana, Jole i dr Svoj knji6evni i društveni rad vezali su za .asopise koji su u to vrijemeizlazili: tad6bina, )elo, #ra*olan, #rzino kolo, Srpski po*led, "avor, Stra6ilovo i Mati%asrpska

Posljednje tri de%enije @E st u Srbiji obilje6avaju zna.ajne promje-ne u društveno- politi.kom i ekonomskom 6ivotu 7o je vrijeme kad se Srbija na*lo urbanizira, u *radovima ja.a administra%ija, dr6ava se moder-nizuje po zapadnoevropskom uzoru,a poslije 'erlinsko*kon*resa Srbiji su pripojeni novi okruzi(niški, vranjski, pirotski i topli.ki 2 *radovima se

stvara mlada bur6oazija,a vladaju brenovići, prvo Mi5ajlo(@DBD-@DC9, a zatim knez Milan(@DC9-@DDE, pa nje*ov sin 1leksandar koji je ubijen @EF>, a na nje*ovo mjesto dolazi Petar /ara+or+ević

@F


11/279

SRPSKI REALIZAM

0po5a realizma u srpskoj knji6evnosti obu5vata zadnje tri de%enije @Est Godine@DCF SMarković(@D?B-@DCA objavljuje nekoliko .lanaka kojima po.inje srpski realizam(Pevanje i mišljenje i Realnost u poeziji n daje uzorke pisanja koje su pri5vatili pis%i

nje*ovo* doba 2zorak takvi5 djela koja se usmjeravaju prema so%ijalnoj temati%i pronalazi uromanima "akova *njatovića, poeziji 4ure "akšića i Jmaja 2*ledaju se na )ikensa, *oa iGo*olja Marković je o realizmu rekao: ne li.nosti u narodu koje su dublje i silnije osjetilesve patnje što tište %eo narod i koje su kadre da iska6u ta osjećanja u umjetni.koj ormi-to su

pravi pjesni%i, to su probu+eni dijelovi naroda, narodna svijest o sebi samimaL (Realnost u poeziji

/rajem romantizma javljaju se u Srbiji pis%i koji po.inju realno opisivati stvarnostSrpski vlastodrš%i su pokušavali da zemlju urede po evropskim uzorima, ali je bio velik raskorak izme+u 6elja i mo*ućnosti, jer je Srbija ma5om bila poljoprivredna zemlja 2 tovrijeme je aktivna 2jedinjena omaldina srpska koja ima svij i knji6evni i politi.ki pro*ram, a

jedan od *lavni5 nosila%a novi5 ideja je bio Svetozar M1R/#&(@D?B-@DCA je*ov rad je bio obiman: teoretski, ideološki, politi.ki i knji6evni Pokretao novine i .asopise, pisao o potrebi obrazovanja, borio se protiv zaostalosti Poznato djelo Sr/ija na istoku *dje analizira polo6aj Srbije svo*a doba 7o su u neku vrstu so%ijalisti.ke ideje o potrebi jednakosti svi5ljudi, zajedni.kom 6ivotu i slobodi knji6evnosti je napisao dva zna.ajna .lanka Pjevanje i0išljenje i 1ealnost u #oe2iji kojim je uti%ao na svoje savremenike borio se na la6nost,

plitkost i be6ivotnost srpske romanti.ar-ske poezije, a od pisa%a tra6io da opisuju 6ivot onakavkakav jest, bez imalo uljepšavanja Priznavao samo Jmaja i "akšića, a za ostale pis%e tvrdio danemaju neku veliki vrijednost

/rajem @E st zna.ajno je i to da beo*rad postaje knji6evno i kulturno središte Srbije,ane sjeverni njeni dijelovi što su bili pod austrou*arskom, mada su još na sjeveru izlazili listovi

Ljeto#is 0atice sr#ske i rankovo kolo.)ok je srpski romantizam nje*ovao liriku, realizam nje*uje prozu i to pripovijetku iroman kao *lavni na.in izra6avanja pisuju 6ivot na selu i u *radu,a u prvom planu jeso%ijalna dimenzija Srpski realizam je dao nekoliko zna.ajni5 pisa%a me+u kojima se izdvajajuoni najzna.ajniji:

eki kriti.ari smatraju da realizam u Srbiji po.inje djelima Svetozara Markovića Pevanje i 0išljenje&'((* i realnost u #oe2iji&'(34*. Pisao je djela publi%isti.ke naravi, iznosiosvoja vi+enja knji6evnosti i umjetnosti uopšte, ukazivao da je zna.aj i misija literature daslika istinski narodni 6ivot, ustaje protiv romanti.arske lirike za koju smatra da je puna epi*onai raza Marković pomjera ak%enat u knji6evnosti sa problema lijepo* na problem istinito*,te6i da umjetnost spoji sa naukom i pomo.e ak%enat sa problema knji6evnosti na problem

so%iolo*ije, a smatra da su pjesni%i probu+eni dijelovi naroda, svijest naroda o sebi samimaPis%i uzimaju za primjer djela erniševsko*, )obroljubova, Go*olja, 'alzaka, Ilobera,Mopasana, Jole i dr Svoj knji6evni i društveni rad vezali su za .asopise koji su u to vrijemeizlazili: tad6bina, )elo, #ra*olan, #rzino kolo, Srpski po*led, "avor, Stra6ilovo i Mati%asrpska

Posljednje tri de%enije @E st u Srbiji obilje6avaju zna.ajne promje-ne u društveno- politi.kom i ekonomskom 6ivotu 7o je vrijeme kad se Srbija na*lo urbanizira, u *radovima ja.a administra%ija, dr6ava se moder-nizuje po zapadnoevropskom uzoru,a poslije 'erlinsko*kon*resa Srbiji su pripojeni novi okruzi(niški, vranjski, pirotski i topli.ki 2 *radovima sestvara mlada bur6oazija,a vladaju brenovići, prvo Mi5ajlo(@DBD-@DC9, a zatim knez Milan(@DC9-@DDE, pa nje*ov sin 1leksandar koji je ubijen @EF>, a na nje*ovo mjesto dolazi Petar

/ara+or+ević

@@


12/279

SVETOZAR MARKOVIĆ? Pea!"e # m#+1"e!"e? Rea1!st ' e2#"#

Svetozar Marković (@D?B N @DCA, publi%ista, so%ijalista i politi.ar dru*e polovine vekaGimnaziju je u.io u /ra*ujev%u i u 'eo*radu, *odine @DB> 2 'eo*radu je zapo.eo

studije te5nike, koje je kasnije nastavio u Petro*radu kao stipendista srpske vlade, a do%nije je prešao da studira u =iri5 2 Petro*radu je bio uklju.en u rad ruski5 revolucionarni% kružoka, au 3vaj%arskoj je po.eo da prou.ava nau.ni so%ijalizam/ao veoma mlad je po.eo da se bavi

publi%istikom Jbo* .lanka Sr#ske o/0ane, objavljeno* u novosadskoj 5astavi iz*ubio jestipendiju, pošto je u ovom napisu napao %eo dr6avni sistem u Srbiji, a posebno birokratijustavši bez sredstava, vratio se u Srbiju *de je po.eo da izdaje list 1adenik , (@DC@ - @DC9, a

potom je @DC> u /ra*ujev%u izdavao list 6avnost Svetozar Marković bio je prvi pobornik realisti.ko* prav%a u knji6evnosti i so%ijalisti.ki teoreti.ar Svu svoju delatnost usmerio je u

prav%u rešavanja politi.ki5 problema i pripreme masa za ostvarivanje *ra+anski5 pravarevolu%ionarnim putem je*ovo *lavno delo, Sr/ija na istoku, raspravlja o društvenim,ekonomskim i politi.kim problemima Srbije sa so%ijalisti.ki5 pozi%ija #rlo rano je pokazaointeresovanje i za knji6evne probleme, obrazujući se pod uti%ajem erniševsko*, $er%ena i)obroljubova

2 jeku pro%vata romantizma u srpskoj knji6evnosti, objavio .lanak je Pevanje i 0išljenje, i potom raspravu 1ealni #ravac u nauci i životu, (@DC@ - @DC9, kojima je pokušao da izazove preokret u srpskoj knji6evnosti Po Markoviću, pesni%i su bili krivi za r+av ukus publike,sujeverje naroda i odsustvo jasni5 so%ijalni5 i kulturni5 perspektiva tadašnje* srpsko* društvan pritom nije štedeo ni najveće pesnike naše* romantizma, !azu /ostića i 4uru "akšića, dok

je prema "ovanu "ovanoviću Jmaju imao više obzira2z kritiku tadašnje* pesništva, Marković je oštro kritikovao i ondašnju proznu knji6evnost, pri .emu je nje*ov .lanak 1ealni #ravac u

nauci i književnosti bio široko zasnovana i utemeljena rasprava, zasnovana na nau.nomso%ijalizmu, o istorijskim zakonitostima u društvu i o društvenim pro%esima koji su doveli dotrijuma nau.no* *ledanja na te zakonitosti i pro%ese Po njemu ti nau.ni zakoni i pro%esi va6ei za umetnost, pa prema tome i za poeziju je*ovi .lan%i imali su veoma veliki uti%aj na daljitok razvoja srpske knji6evnosti, a posebno na stvaralaštvo mlade *enera%ije knji6evnika4ura"akšić je po.eo da piše pesme sa so%ijalnom sadr6inom Jmaj, koji je u svojoj politi.koj poezijiimao mno*o elemenata realizma u je u potpunosti podr6avao pokret nove o0ladine, a odMarkovićeve pojave na knji6evnoj s%eni sve manje su se javljali pesni%i, a sve više prozni

pis%i, *otovo uvek sa vrlo kriti.kim stavom prema savremenim društvenim zbivanjimaJbo*napada na vlast, *odine @DC? osu+en je na devet mese%i zatvora, iz koje* je izašao teškonarušeno* zdravlja 2brzo *a je, u dvadeset devetoj *odini pokosila tuberkuloza Preminuo je

@DCA *odine u 7rstu

OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO

Radikalni so%ijalista Srbin evropsko* u*leda, istaknuti a*ent - korespodent Prve interna%ionaleza Srbiju, teoreti.ar, na%ionalista i ederalista, politi.ar aktivista (zaverenik, buntovnik,

partijski or*anizator - jednom re.ju prakti.ni revolu%ionar, osniva. radikalno* so%ijalisti.ko* pokreta u Srbiji - najveće* javno* pokreta u Srbiji vekaSvetozar Marković ro+en je u selu Ro*otini kod Jaje.ara @D?B *odine u slu6beni.koj

porodi%i drastao je i školovao se po mestima o.evo* slu6bovanja (osnovnu školu je po5a+aou Rekov%u i "a*odini, ni6u *imnaziju u /ra*ujev%u, 7e5ni.ki akultet #iše škole u 'eo*radu/ao dr6avni pitoma% upućen je u Rusiju na nastavak te5ni.ki5 studija, *de je proveo neštomanje od tri *odine (@DBB-@DBE, uklju.ivši se u revolu%ionarni pokret studenata i ruski5

@9

http://sr.wikipedia.org/sr-el/1846http://sr.wikipedia.org/sr-el/1875http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/1863http://sr.wikipedia.org/sr-el/1863http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%85http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1871http://sr.wikipedia.org/sr-el/1872http://sr.wikipedia.org/sr-el/1873http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83_(%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/1871http://sr.wikipedia.org/sr-el/1871http://sr.wikipedia.org/sr-el/1872http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/1874http://sr.wikipedia.org/sr-el/1874http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1875http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%80%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/1846http://sr.wikipedia.org/sr-el/1875http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/1863http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%85http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/1871http://sr.wikipedia.org/sr-el/1872http://sr.wikipedia.org/sr-el/1873http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83_(%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%B2&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/1871http://sr.wikipedia.org/sr-el/1872http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/1874http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1875http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%80%D1%81%D1%82


13/279

revolu%ionarni5 demokrata Jbo* svoji5 politi.ki5 aktivnosti morao je da napusti Rusiju,odakle je prešao u =iri5 (3vaj%arska i upisao se na Polite5ni.ki akultet 7u je se pribli6ioteoreti.arima so%ijalizma, na prvom mestu /arlu Marksu /ompletno se predavši politi.koj irevolu%ionarnoj delatnosti, zanemario je studije 2brzo je postao .lan Ruske sek%ije Prveinterna%ionale i njen konsultant za srpska pitanja Jbo* svoje delatnosti i brojni5 kriti.ki5

.lanaka protiv re6ima u Srbiji (.lan%i u Jastavi o politi%i namesništva u Srbiji iz*ubio jedr6avnu stipendiju i @DCF *odine se vratio u 'eo*radPo povratku u 'eo*rad zapo.eo je veoma dinami.nu publi%isti.ku i prakti.nu politi.kudelatnost Pisao je u brojnim .asopisima, objavljivao knji*e, u.estvovao u radu Prveinterna%ionale kao njen korespodent za Srbiju, predvodio brojne politi.ke ak%ije protiv re6ima,ali i ak%ije na na%ionalnom planu za oslobo+enje i ujedinjenje srpski5 zemalja 2 junu @DC@*odine pokrenuo je prvi so%ijalisti.ki list na 'alkanu LRadenikL Sbo* svoji5 slobodoumni5,ali i radikalni5 ideja i politi.ke antire6imske aktivnosti .esto je pro*anjan i 5apšen, a @DC9*odine je bio primoran da emi*rira u susednu 1ustrou*arsku, *de je iste *odine u ovom Sadunapisao svoje najpoznatije delo LSrbija na stokuL2 aprilu @DC> *odine Svetozar se vratio u Srbiju i nastavio sa svojom teorijskom i prakti.nom

politi.kom delatnošću 2 novembru @DC> *odine pokrenuo je list L"avnostL Jbo* svo* rada i politi.ke aktivnosti i dalje je pro*anjan i 5apšen Poslednji put je u5apšen pod optu6bom da jeteško prekršio zakon o štampi, provevši devet mese%i u po6areva.kom zatvoru akon izlaskaiz zatvora, teško narušeno* zdravlja, po.etkom @DCA *odine pokrenuo je još jedan list -Lslobo+enjeL apredovanje opake bolesti (tuberkuloze onemo*ućilo je svaki daljiSvetozarev rad Predlo6ivši za svo* naslednika u so%ijalisti.kom radikalnom pokretu ikoluPašića ili Peru 7odorovića, prekinuo je svaku dalju aktivnost i krenuo u Primorje u potrazi zalekom 2mro je u 7rstu @F marta @DCA *odine u 9E *odini 6ivota Poslednje zabele6ene re.isu mu bile: LJadr6i suze i radi za svoj narodL2 kratkom periodu svo* 6ivota Svetozar Marković je ostvario neverovatno obiman teorijskiopus, sadr6an u @? tomova, uz vrlo aktivan politi.ki rad na terenu Svojim radovima Pevanje imišljenje, Realni prava% u nau%i i 6ivotu, Realnost u poeziji i dr postao je osniva. realizma usrpskoj knji6evnosti i jedan od osniva.a kriti.ko* prav%a u srpskoj knji6evnosti 2 domenuteorije politike ostvario je zapa6ene radove o kon%eptu ederalizma, na%ionalno* pitanja,dr6ave, partije itd z veoma obimno* teorijsko* rada o kon%eptu partije isti.emo neke

prin%ipe, koji su opšteva6eći za sve partije, a ne samo so%ijalisti.ke:- 2 svakoj zemlji vlada jedna partija- 1ko je ta partija došla na vladu voljom narodnom to samo zna.i da narod ima vere da će *a

partija odvesti k %elji- 7a vera traje samo dotle dok se narod .injeni%ama ne uveri u protivnosti na.e ne bi postojaleni bune ni revolu%ije

vim zadnjim prin%ipom Svetozar Marković se svrstava u retke teoreti.are so%ijalizma koji suisti%ali mo*ućnost buna i revolu%ija naroda i protiv so%ijalisti.ke partije Po njemu, interesnaroda je iznad interesa partije (više o tome: Simeunović, dr )ra*an ovovekovne politi.keideje u Srba, 'eo*rad, storijski ar5iv, 9FFF, str >CF7eorijska veli.ina Svetozara Markovića je Lu osmišljavanju ori*inalno* i eti.no* srpsko*komunizma, potpune slobode i nezavisnosti, a na temeljima narodne samoupraveL(Simeunović, dr )ra*an ovovekovne politi.ke ideje u Srba, 'eo*rad, storijski ar5iv, 9FFF,str >CF je*ove pro*ramske ideje, uz nu6na redeinisanja, je preuzela arodna radikalnastranka ikole Pašića, a dosledno im ostala odana, razra+ujući i5 u smislu nau.no*so%ijalizma, Srpska so%ijal-demokratska partija )imitrija 7u%ovića

@>


14/279

JAKOV IGNJATOVIĆ(,,-H) A3je4iti #lado'enjaA

*njatović se rodio u Sent-1ndreji snovnu školu je u.io u mestu ro+enja, a *imnaziju u #a%u,stro*onu i Pešti Prava je slušao u Pešti, ali je zbo* sukoba sa proesorima napustio

univerzitet i dobrovoljno otišao u 5usare /asnije je završio prava u /e.kemetu, kao 5usar /ratko vreme je bio advokat, i .im je izbila Ma+arska revolu%ija (@D?D, uzeo je u.ešće nastrani Ma+ara protiv 'e.a, zbo* .e*a je, posle ma+arske kapitula%ije, morao prebeći u'eo*rad 2 'eo*radu je 6iveo kao novinar do @DAF, a zatim je putovao po svetu Pojavljuje se

posle tri *odine i otada vidno u.estvuje u javnom 6ivotu vojvo+anski5 Srba 'io je urednik !etopisa Mati%e srpske u periodu @DA?-@DAB, zatim narodni sekretarQ u /arlov%ima i veliki

bele6nik u ovom Sadu 2 periodu od @DB> do @DBE 6iveo je u )alju, *de je radio kaoadvokat i slu6benik patrijaršijsko* imanja mitropolije Gornjokarlova.ke Svoju privatnu

biblioteku zaveštao je Srpskoj .itaoni%i u )alju

/ad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedni.ku politi.ku borbu sa Ma+arima protiv 'e.a, *njatović je aktivno u.estvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika /ad je narodna stranka napustila Ma+are, *njatović, suprotno o*romnoj većini Srba u #ojvodini,ostaje dosledan prijatelj Ma+ara i pobornik srpsko-ma+arsko* sporazuma Jbo* to*a jenapadan kao ma+aron i bio prinu+en da 6ivi odvojeno od srpsko* društva, sve do smrti 7o jer+avo uti%alo na nje*ov *las kao knji6evnika zabran je za dopisno* .lana Srpske kraljevskeakademije 9> januara @DDD 2mro je u ovom Sadu @DDE *odine

Spisak knji6evni5 radova 'red#

*njatović je svoju knji6evnu delatnost razvio kad je došao za urednika !etopisaQ, n je

napisao više patriotsko-istorijski5 romana i pripovedaka, koji su se svi+ali ondašnjoj srpskoj publi%i, ali koji prema kriti.arima nemaju prave knji6evne vrednosti 7akvi su romani: 4ura+'rankovićQ, /raljevska sna5aQ i nedovršeni )eli - 'akićQ; pripovetke: /rv za rodQ iManzor i )6emilaQ Mno*o je obimniji i znatniji nje*ov rad na so%ijalnom romanu n jetvora% realisti.ko* društveno* romana kod Srba ajbolji su mu romani: udan svet, #asaRešpekt, #e.iti mlado6enja, Stari i novi majstoriQ i poslednji i najobimniji Patni%aQ uostalim svojim romanima i pripovetkama *njatović slika savremeni 6ivot srpsko* društa u#ojvodini, ali u njima, pored realisti.ko* prikazivanja, prevla+uje 5umoristi.ki i avanturisti.kielemenat, osobito u romanima 7rideset *odina iz 6ivota Milana arand6ićaQ i 7rpen spasenQ(nedovršen, u SrbadijiQ, a prera+en u dramu 1dam i berberinQ

Sofra je najbogatiji od trojice. (jer je sve svoje crne banke-potrošio prije njihovogukidanja).On vodi prodavnicu i kafanu.Krečar, Čača i On od!uče da otputuju uKrakov("o!jska) na vašar gdje #e ko!iko je novca potrošio dok ga nije bi!o.$enkase udaje %a sudca,ujesto %a &estora Čači#a(kojeg su i% dobrih ra%!oga %va!i'"rofit'). ona se otuuje od porodice.Soka ubr%o uire jer se nikako nijeog!a oporaviti od s

@?

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%82_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1848http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%87http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/1850http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D1%99http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1889http://sr.wikipedia.org/sr-el/1889http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%82_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1848http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%87http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/1850http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D1%99http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9Bhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1889http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2_%D0%98%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&section=2http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0


15/279

rti "e!agije,Katici uire %aručnik pa ona odbija da se uda,Sofra je i%gub!jen odaoMILOVAN GLI=IĆ(-H/) AGlava &ećeraA

Ro+en je B januara @D?C u selu Gra%u, kraj #aljeva Roditelji mu nisu mo*li obezbeditiredovno školovanje pošto u selu nije bilo škole, ali su *a osposobljavali za 6ivot onim što je

bilo najbolje u njima ta% *uslar i majka darovit usmeni pripoveda. nau.ili su *a pisanjuorlovim perom 7ako pripremljen, mladi Milovan bio je u #aljevu odma5 primljen u dru*irazred osnovne škole 'io je već napunio sedamnaest *odina kad je stupio u prvi razred*imnazije 7o je bilo @DB?, u 'eo*radskoj ni6oj *imnaziji, LterazijskojL eobezbe+en, mladiGlišić se morao oslanjati samo na vlastito snala6enje /ad mu je već iduće *odine, @DBA, umroota% i u rodnoj kući ostala majka udovi%a sa dvoje mla+e de%e, u*asila se svaka nada i na onutanku pomoć koja bi vredela kao podsti%aj i o5rabrenje stavljen sebi, Glišić se nije libionikakvi5 poslova L'io je i +ak i slu*a Poslu6ivao je po imućnijim kućama, prao sudove, išao

po vodu, tr.karao po varoši, ponekad je zabavljao de%u - radio je sve što se tra6ilo od nje*a,samo da bi imao 5leba i krova nad *lavomL (2roš )6onić Mada mu je Lposlu6ivanjeLoduzimalo dosta vremena, Milovan je ipak bio dobar +ak je*ovo interesovanje nije sesvodilo samo na školske predmete; .itao je mno*o, bez reda, sve što mu je dolazilo do rukuPored to*a u.io je i strane jezike: ruski, ran%uski, nema.ki

Po završenoj *imnaziji (@DCF, Glišić je najpre po.eo da studira te5niku 7ada je ušao u javni6ivot dublje i vidnije, kao urednik satiri.no* lista $ragolan i a*ilan .lan pokreta SvetozaraMarkovića bele6en od vlasti, kao protivnik poretka, L%rveni komuna%L, Lusijana *lavaL,Glišić je bio u5apšen kad je @DC9 sa dva svoja dru*a preneo iz Jemuna nekoliko primerakaMarkovićeve Sr/ije na Istoku Jbo* materijalne nemaštine, on je te *odine napustio te5ni.ki i

prešao na ilološko-istorijski odsek #elike škole Studije su tekle uspešno i nizali se ispiti, ali jedan neuspe5 sve je na*lo i zauvek prekinuo Glišić je bio uveren da je neuspe5 posledi%a

nepravde i u o*or.enju napustio je studije @DCA bez završne diplome

Po.etak nje*ove karijere ozna.ava slu6ba pomoćnika urednika Sr#ski% novina. 2 @DCA je i po.etak nje*ova knji6evno* rada: u*ledni knji6evni list 7tadž/ina štampa mu prve pripovetke2skoro, za vreme srpsko-turski5 ratova @DCB-@DCD, nje*ovo znanje strani5 jezika pokazaće sekao dra*o%eno na radu u Presbirou Posle smrti 4ure "akšića, Glišić je, @DCD, postavljen zakorektora )r6avne štamparije Godine @DD@ postaće dramatur* arodno* pozorišta u'eo*radu, @DED biće penzionisan, a @EFF vraćen u dr6avnu slu6bu kao pomoćnik upravnika

arodne biblioteke 7o je bio najviši polo6aj koji je posti*ao; na njemu će i umreti, 9F januara@EFD, u )ubrovniku, kud je otišao radi le.enja 7ri *odine pre smrti do6iveo je istinsko i velikozadovoljstvo kad *a je "ovan Skerlić, sa visine vr5unsko* kriti.arsko* autoriteta svojom

impresivnom, znala.kom i ubedljivom studijom re5abilitovao kao pripoveda.a, utvrdio muran* i odredio istorijski zna.aj

ajzna.ajniji deo Glišićeva knji6evno* rada predstavljaju satire jima je on, polazeći od bitni5 osobina realisti.ko* metoda, izvajao plastiku %elo* niza likova, o%rtao zna.ajnedruštvene pojave i pro%ese, osvetlio neke oznake epo5e, bez koji5 bi ona ostala nedovoljnouobli.ena, pa i osiromašena, i u5vatio boje presudne za prodorniju strukturalnu analizu i%elovitiju sliku sredine Prete6no je u tim satirama re. o selu, ali su se odnosi i pojave, uzro%i i

posledi%e, tako i toliko isprepleli i uslo6ili da se palanka i selo .esto nalaze u istom 6ivotnomramu, vezani neraskidivim kon%ima me+usobni5 srodnosti i naklonosti, ali još i višerazjedinjeni anta*onizmima surove borbe oko nov.ane moći Svoje satire Glišić je stvarao na

motivima koji su bili prirodni odje%i društvene stvarnosti istota pobuda u ovom slu.aju jenepo*rešivo vodila do dejstvene kritike /arakteristi.no je za Glišićev metod što je on zelenaša

@A


16/279

Pupav%a sreo, dru*ovao s njim, prou.avao radi vernije* prenošenja mentalni5, telesni5,*ovorni5 pojedinosti, ali je za knji6evno-istorijski zna.aj Glišićevo* dela prete6nije ubedljivouo.avanje korena i unutrašnji5 po*onski5 sna*a so%ijalne pojave "er zelenašenje, birokratskisistem, kulturna zaostalost, primitivizam, parazitski na.in 6ivota popova i u.itelja, *ustao*rezlost u sujeverje, raznovrsni i mno*ovrsni poro%i u ljudima i u nji5ovim odnosima,

protkali su Glišićev tekst *or.inom istinoljubivo* svedo.anstva i odredili nje*ovu suštastvenuknji6evnu prirodu

Me+u satirama, pripovetka 5loslutni /roj i komedija Podvala i svoju abulu i svoje tematskoobele6je zasnivaju na istom liku stina, u pripove%i to je Mojsilo Pupava%, a u komediji #ulePupava%, u pripove%i je do*a+aj smešten u Smederevo, a u komediji u neimenovanu varoš; imai dru*i5 sitniji5 razlika u imenima i broju li.nosti, ali proširena dramska prerada nije u bitnostiizmenila ono što je osnovno u prirodi lika, ono što je karakteristi.no za uslovljenost takvedruštvene pojave Pupava% je vrsta seosko* zelenaša, nemilostivo* pauka u malenoj radnji; svenje*ove sposobnosti svode se na jedan jedini vid; nje*ovo 6ivotno kretanje poznaje samo jednustazu: onu kojom se mo6e LinteresiratiL, na kojoj se, dakle, sti.u sve vrste i sve mo*ućnosti

Lšpekula%ijaL od primitivni5 i sitni5 prevara do 6estoko* i razorno* kamatnjaštva, tu ma+ijski privla.nu stazu na kojoj se ostvaruju intimni snovi kapitalisanja #ladarski si*uran u svojojseoskoj radnji, Pupava% je, me+utim, sasvim izmenjen u *radskoj sredini: telesno neu*ledan,ru6an, on u novoj sredini *ubi svoju snala6ljivost, naivan je, neuk, nespretan, lakoveran doneverovatnosti u pripove%i i u komediji nje*a će u palan%i snalaziti samo nevolje: sad je ononaj ko*a bezdušno varaju, kome uzimaju nova%, kome se podsmevaju, komi.na 6rtva vlastitenezaja6ljivosti i lakovernosti Pisa% *a neprestano i dosledno ka6njava; to ka6njavanje jeodmazda za nje*ova ranija zlodela, ali je prena*lašeno, pa i promašeno u eektu 2 pripove%i jenameštena slutnja o broju 9A; motivisanost je slaba i neubedljiva, pa je u komediji pisa% sveo

pominjanje broja na po*odniji opse* Me+utim, u komediji ima neodr6ivi5 naivnosti poredsve*a, svi5 ti5 vidni5 slabosti i *rubi5 konstruk%ija, u srpskoj literaturi ostaje do*ra+en i izrazitlik Pupav%a, sa osobenim zvukom i su*estivnim reljeom

Po širini i prostranstvu tematsko* obu5vatanja zna.ajnija je pripovetka 8lava še9era/ompozi%iono je nejedinstvena, jer sadr6i više odeliti5 tema i više pripoveda.ki5 motiva,sastavljajući svoju %elinu od ovlaš povezani5, ponekad tonom i du5om razli.iti5 epizoda, ali jesinteza oni5 osobina kojima će Glišić najbolje odraziti društveno-ekonomska i moralna

previranja, *r.enja i posrtanja jedne sredine i jedno* vremena d ironi.ne bezazlenosti dosatiri.ne jetkosti, od suvo* realisti.ko* podatka do 6u.no* karakterološko* uopštavanja, 8lava

še9era je istovremeno ane*dotski snimak jedno* lukavo* postupka, ali i pro%esa raslojavanjasela, istorija propadanja seljaka Radana i bo*aćenja kapetana Maksima Sarmaševića, slika

udru6eno* delovanja birokratske vlasti i seoski5 Lintere6d6ijaL, pa time prodire u slojevitosttadašnji5 odnosa =ela pripovetka je u rasponu dveju krajnosti: jedna je kako selja%i *ovore okaznama na nebu, u ve.nosti, koje će stići kaišare i zelenaše, a *ovore to radi svoje ute5e, radivlastito* olakšanja, jer pravde na zemlji nema, a dru*a je ona 5u.na i bu.na slava seosko* ćate)avida 2zlovića, sa skupom parazita i nasilnika zme+u ta dva krajnja ruba svoje pripovetkeGlišić je smestio likove i do*a+aje, jednu neveselu abulu i jednu potresnu optu6bu 2 portretukapetana Sarmaševića ironija se ras%vetala do raskoši, zazvu.ala je inijim ak%entima privida

jedne stvarnosti Pod u*la+enom spoljašnošću kapetanovom, pod prividom ulju+eno* ponašanja - što bi trebalo da predstavlja napredak - krije se opak i *ramziv du5 birokrate 7ajdu5 će pronaći nov na.in *lobljenja seljaka, rainiran u ormalnoj ispravnosti, *ledanoj spolja, iu unutrašnjoj i*ri, tvrdoj i surovoj, kojom se iskrivljuje zakon, izopa.avaju odnosi i

zloupotrebljuje polo6aj 7u je ironija preša u satiru, *orku i prodornu, a pisa% je ostvarioimpresivne trenutke svoje proze

@B


17/279

)ru*e Glišićeve satire nemaju taj zna.aj eke od nji5 su zanimljive po motivu PripovetkaSvirač ima takvu zanimljivost na nosi naslov o svira.u Sretenu, ali je u njoj, zapravo, vidnijilik *azda-Miluna, po5lepno* ra.und6ije i neobuzdano* zelenaša 7ime se ne is%rpljuje satiraMilovana Glišića je ima i u dru*im pripovetkama, .iji karakter je prete6no 5umoristi.an iliantasti.an vaj kru* završava se, me+utim, nekolikim manjim pripovetkama, *otovo

%rti%ama 7akva je :etnja #osle s0rti Pisa% je bio na tra*u i pri dodiru jedne dobre satiri.neteme o ormalisti.kom s5vatanju du6nosti: zamršen spor i luda pometnja oko nadle6nosti ko jedu6an da se brine za sa5ranu samo5rana .oveka izokreće prirodan red stvari Glišić je ostao,me+utim, samo na zamisli, ne razvijajući temu podrobnije, u njenim obu5vatnijim obli%ima, izadovoljavajući se tek na*oveštajem 7akva je i %rti%a !ole#stvo: ta Lšala iz natmurene @DDA*odineL intonirala je prizvuk satiri.ne 6aoke nad praznim molitvanjem Srodna 6aoka pojavilase i u Sigurnoj ve9ini. )anašnji .itala% će se za.uditi kad u tekstu Milovana Glišića na+eelemente atmosere iz satira Radoja )omanovića: ovaj Glišićev ministar, sa svojim snom ozemlji bez opozi%ije, sa izvesnošću o si*urnom izboru i o si*urnom opstanku na vlasti, to jeveć pret5odnik ministara iz Stradije /ru* se, ipak, ne mo6e ovde završiti "er Glišić je, sli.noStevanu Srem%u, imao i jedan protivre.an trenutak, onaj kad je u +ovo0 !esiji strele svoje

satire uperio protiv #ase Pela*ića; te su strele bile zatupljene, ali odapete Lzbrani *ušanL,Pola*ušić je prevremen anatik, apsolutni u svojim idejama, nestvaran i antast Pisa% mu nijeoprostio te mane

/ao i nje*ov uzor Go*olj, Glišić je imao razvijen 5umoristi.ki nerv, u *rada%iji od ironije do parodije 0lemenat 5umora prisutan je skoro u svima nje*ovim pripovetkama, ali jedan deonji5 *radi svoje eekte isklju.ivo na 5umoristi.koj potki 7i eekti se najuspešnije izvla.e izobrnuto* reda stvari, iz Lšila za o*njiloL, iz prepredeno zamišljene i vešto izvedene podvale, izobra.una za neki raniji odnos )osetka, du5ovita podvala, spretna obmana, to su uzro.ni%i i.inio%i društvene atmosere u kojoj se *rlato smeje i vedrinom vidaju rane Potka je široka injene niti su sirovost i neukost, sujeveri%a i lakovernost, 5valisavost i uobra6enost 2 njenom

prostranstvu su neradni u.itelji i zaostali popovi, sitne .inovni.ke duši%e i vetrenjasti seoskinapasni%i, praznoverni lov%i i strašljivi tr*ov%i, dovitljivi selja%i i .edne seljanke Gradskasredina i selo susreću se tu na spojnim *rani%ama istovetni5 i istovrsni5 mana, ukrštajući svojementalne karakteristike i osobenosti u zajedni.ke uskosti du5ovni5 vidika Slika se ipak zaustavlja na razini smešno*a

Ja Glišićev metod i za splet pripoveda.ki5 osobina vrlo je karakteristi.na pripovetka rata !ata Sujeveri%a nije ovde ni te6ak ostatak ni stvarna pojava, ne*o podlo*a za veštu šalu iuspelo postavljenu zamku 2 dvema pripovetkama, +i oko šta i ;čitelj, pojavljuju se dve vrste,dve kate*orije u.itelja u punoj suprotnosti osobina, s5vatanja i delovanja $umoristi.ka intri*a

i zaplet izme+u u.itelja Gruji%e i popa #uji%e izbili su odista Lni oko štaL, zbo* ispunjene buljine, ali je lik u.itelja svetao i prijatan, sa oznakama moderno* .oveka temeljnijeobrazovano* i metodski pripremljeno* 1ntipod mu je lakomi i li%emerni pop #uji%a,oblaporan na tu+e jelo a škrt, sujetan na svoje znanje, a nesposoban Glišić je komiku 5vatao na

periernim popovim osobinama, na nje*ovim uzre.i%ama, na nje*ovu plitkom ra.unu dau.itelja zatekne uvek pri jelu, a te6ište 5umoristi.ko* eekta ba%io na povre+enu popovu sujetuzbo* nedobijanja ispunjene buljine z to*a će se posle izroditi neizmirljiva sva+a, ali ta tanka5umorna okosni%a nije presudan .inila% nosivosti u pripove%i #iše je to ona nespojivostnji5ovi5 s5vatanja, prirodna nesa*lasnost napredno* u.itelja i zaostalo* popa, slikovitanesrazmera dveju ulo*a Ja selo Glišićevo* vremena takav pop i takav u.itelj su slika 6ive inabujale stvarnosti

@C


18/279

7a slika ima i svoju suprotnost 2 ;čitelju pop Marko i u.itelj Milan uskladili su svoje odnosei svoje ulo*e do savezništva u odbrani vlastiti5 interesa Glavna bri*a to*a u.itelja, neradnika,svodi se na to kako će obmanuti izaslanika je*ov dru* u svakidašnjim razonodama, popMarko, tu mu je od dra*o%ene pomoći Slika te dvoji%e - u.itelja kako obu.en le6i u krevetu i

pravi se teško bolestan, i popa koji je natakao epitra5ilj pa .ita molitve za u.iteljevo

ozdravljenje - komi.na je kao zamisao, ali tu6na kao podatak mentaliteta i prilika Seoski 6ivot bruji i druk.ijim zvu%ima i odbleskuje se i u dru*im u*lovima $umoreska :ilo 2a ognjilo jeslika odmazde seljaka nad tr*ov%em ćir-7rpkom, veštim i po5lepnim prevarantom na kantarudmazda je omo*ućena promenom situa%ije: sad je tr*ova% lakoveran, a selja%i vešti, i u tomobrtu 5umor postaje dejstven 3ilo za o*njilo kao postupak, kao komad, ponoviće se i u

bezazlenoj dvostrukosti do*ovora u Dru0skoj 0e%ani, a više i ja.e u 1ogi, jednoj odGlišićevi5 pripovedaka uspeliji5 po kompozi%iji, opet sa varijantom jedne pravedne odmazde

admudruju se me+usobno i dva .uvena lov%a, eško Srndać i Stojan &uk &Dva lovca*,nadmudruju se vršnja%i /ića i Mića u komediji Dva cvancika sa šišarkom umesto ora5a ima5ovinom umesto vune 1ko je u tom predelu lake šale i komi.no* zapleta $ujina #rosid/a u%elini svedena na ski%u *otovo neverovatno* susreta lepe i zdrave devojke sa tunjavim

prosio%em, koji ima neizle.ivu strast za ritama i spavanjem u po5abanom odelu, pripovetka 1edak 2ver prelazi okvir i sliku susreta lov%a Radoša sa majmunom, ulazeći u šire i prodornijeobele6avanje sredine 2 5umoristi.noj %rti%i ist va2du% na nišan podsme5a došli su palan.ani

ji5ovo prvobitno oduševljenje, koje i5 vodi iz prašnjave palanke, iz monotonijesvakodnevno* 6ivota, u zelenilom zasićeno prostranstvo seosko* vidika, na .ist vazdu5, usve6inu odmorišta, utopilo se u rakijskoj izma*li%i vla6ne, smradne, za*ušljive seoske me5ane)ruk.iji je karakter pripovetke 1as#is; ona je spoj nekoliki5 osobina, mešajući 5umor i satirudo nedeljivosti

2 pripoveda.kom delu Milovana Glišića postoji %ela jedna manja oblast koja bi se teško mo*lao.ekivati od pis%a izrazito realisti.ko* metoda 7o je oblast antasti.ni5 pri.a, oblast sa du5omi tonom narodne pripovetke, sa karakterom *atke, sa olklornim motivima Sva je prilika da jetu naklonost Glišić primio od Go*olja, pis%a oni5 .udesni5 $ečeri na salašu kraj Dikanjke 2

pripovetkama iz te oblasti Glišić je is%rpeo sve što je sujeverje iznitilo oko vampira,anatemnjaka, d6inova, sablasti, oko pojava kojima je mašta priprosto* seljaka naselila za*robnisvet Ponekad se takav motiv probije i u pripovetku sa stvarnom 6ivotnom podlo*om: u 8lavi

še9era jedna epizoda je posvećena opisu Radanove borbe sa ne.astivom silom u dru*im pripovetkama ima mešanja elemenata +o9 na 0ostu, pored opisa jedne stravi.ne noći, ima joši dva pokušaja objašnjenja promena na selu: jedan o nestanku prijateljstva, dru*i o uzrokunerada /ao Go*olj, i Glišić je ponekad sujeveri%ama davao ton ubedljivosti Prizvuk le6erneironi.nosti i narodsko* 5umora dejstven je u pri.i Posle devedeset godina Pri.a je *ra+ena na

le*endarnim slojevima 5umora, na kojima su u narodnoj pripove%i nastajali &oso i 0ro, sasvima karakteristikama i u svima situa%ijama bujno* izmišljanja 1 *de smo, u kome razdobljuSrbije, kad se pri.a dešava !judi još nose per.ine, Stra5inja je LpropalioL duvan, a još jemomak, kmet na sastanku le6i potrbuške pod ora5om Lpa se no*ata najlakL, sastan%i sezavršavaju prepirkama, a prepirke tu.njavama, selja%i se me+usobno plaše jezivim pri.ama o

prokletoj vodeni%i, %aruju vampiri Glišić je i ovde pomešao dve teme: jedna je o prelivanjuvampira vodom ad6ijazmom, a dru*a o ljubavi dvoje mladi5, Stra5inje i Radojke, sauobi.ajenim nesporazumom izme+u roditelja i de%e n je sa zadovoljstvom izvla.io i iztakvi5 situa%ija ono što je ljudsko, ljudski toplo i meko, osećanja simpatije i prijateljstva, slo*ei saradnje

dstupanje od to*a tona i pri5vatanje atalisti.ko* pritiska išlo je na štetu knji6evne vrednostiGlišićevi5 pripovedaka Realnost pojave ne.astivo* u pripove%i +agraisao ustupak je seoskoj

@D


19/279

neprosvećenosti 2 takvom sklopu mistika se nije mo*la izbeći 5adušnice su pošle od dobro*trenutka plemenite maj.inske ljubavi prema jedin.etu, ali su se utopile u sujevernim talasimaneobjašnjeni5 pojava

2 Glišićevim pripovetkama nema mno*o 6enski5 likova Me+utim, dva 6enska lika, udovi%a

Miona i stari%a )esa, izdvajaju se svojom izrazitošću u srpskoj prozi to*a vremena 2 Prvoj/ra2di je lik Mione, u Tetka Desi )ese, sa punim i .vrstim reljeom kod prve, sa manje%elovitosti kod du*e Metodski su pripovetke zanimljive, iako se razlikuju 2 Prvoj /ra2diljudske sudbine i istorije svode se na 5itre, sa6ete, *otovo poslovi.ki kratke izraze: LPokojniSibin )6amić po*inuo je u dru*ome ratu, iza "ankove klisureL LSeosku kuću ne mo6e zadesiti*r+a nesreća ne*o kad ostane bez muške *laveL LMno*a udovi%a 6alila je i pre6alila svo*adomaćinaL Sad pisa% nema vremena za podrobnije analizovanje situa%ije ni za prikupljanjear*umenata; on 5ita isturenoj meti svoje zamisli: da otelotvori jednu .e6nju, da završi jednuslutnju, da na*radi jednu 5rabrost 2 toj 5itnji on je i %eo pro%es snala6enja udovi%e uneo.ekivanoj situa%iji sveo na trenutak odluke: Ltresita i vredna 6ena pri5vati u svoje ruke iteške ratarske posloveL d to*a trenutka Miona će postati bora% u dvostrukom smislu: u

jednom da o.uva ime porodi%e, du5 porodi.ne zajedni%e, lozu i sna*u, neprikosnoveni kućnitemelj i obasjan ljudski ponos; u dru*om da unapredi 6ivot svoje de%e školovanjem Prva

brazda koju je uzorao *njan nije simbol, ne*o neposredan, uzbudljiv, nepore.an dokaz da jestasao domaćin, da je pobe+eno razdoblje odri%anja i strepnje, da je 6ivot otvorio široka i svetlavrata sreće 7oj pobedi maj.inske 5rabrosti, tome moralno zaslu6enom i stokratno opravdanomtrijumu uporno* ljudsko* otpora prema iskušenjima i bedama, Glišić nije prišao kao

posmatra., već kao pesnik, i nje*ova pripovetka, obojena toplinom i naklonošću, podi*nuta utonu, nada5nuta optimizmom i ostvarena emo%ijom, izdvaja se iz prostora .iju prirodu i*rani%u odre+uju 5umor, satira i antastika lik ko.operne stari%e )ese ozaren je idili.nimsjajem i izdvojen ljudskom vrlinom Ja nje*ovu manju uspelost krivo je piš.evo mešanjeelemenata 2 uvodu oni su delovi reporta6e: L"a sam prvi put video tetku )esu preklane nasaboru u )ren.i )ren.a je vrlo zanimljivo selo Selo usred 6upski5 vino*rada 7u je *olema

pivni%a, tu je %rkva seoska, sudni%a opštinska i *robljeL pored ti5 podataka li.no* karaktera,slika nema ni 6ivosti ni plastike zraz je uopšten /oje selo nema pivni%u, sudni%u, *robljePiš.evo interesovanje je, o.evidno, usmereno na ljudsku izuzetnost tetka-)esinu: sama, onazra.i oko sebe sjajem istinite ljubavi; sama, ona je predana slu6bi za sreću dru*i5; sama, ona jestub si*urnosti za osamljene sirotane ako, dakle, i u Tetka-Desi ima svetlu%anja ljudsketopline, ovde je to samo plami.ak, pa pripovetka ne premaša okvire reporta6no* trenutka

Po svome metodu Milovan Glišić je pisa% koji se oslanja samo na Lpoeziju .injeni%aL, na podatke i pojave koje mo6e da uo.i nje*ov vid i klasiikuje vlastito iskustvo #eći deo likova u

nje*ovim pripovetkama preslikan je sa 6ivi5 li.nosti 7aj metod po*odovao je za obradu oni5društveni5 pojava koje su bile pod udarom kritike Svetozara Markovića 'irokratija izelenaštvo, rasprostranjena društvena zla to*a vremena, .ine se u Glišićevim pripovetkama kaoilustra%ija Markovićevi5 ideja Svetozar Marković piše u Sr/iji na Istoku: LMr6nja na.inovnike, koja se kod naroda pokazala u svim bunama što u ono doba potresoše našuotad6binu, u samoj stvari pokazivaše nezadovoljstvo i mr6nju naroda na birokratsku sistemudr6avnu, na ovo novo u*njetavanje naroda koje se vršilo po propisima i zakonimaL 8lava

še9era, 1as#is, Svirač , osvetljuju to Lnovo u*njetavanje po propisima i zakonimaL; osvetljuju*a iz razni5 u*lova, komi.ni5 i tra*i.ni5, ironi.ni5 i satiri.ni5, ali mu daju svedo.anstvo i

pe.at istine Sa zelenaštvom je to još o.i*lednije

z takvo* odnosa prema stvarnosti proizlazi Glišićev metod jemu je bila potrebna iliane*dota ili stvarna li.nost; ane*dota kao abularno tkivo, li.nost kao obraza% 7ime se

@E


20/279

obele6avaju i *lavne pripoveda.ke osobine Milovana Glišića /arakter nje*ovo* pri.anja svodise prvenstveno na abulu, na razvijenost radnje, na dijalošku te.nost, na pojedinosti koje %elomtoku daju manje ili više reljea 2nutrašnji 6ivot nje*ovo* junaka *otovo nam je sasvimnepoznat Glišić nije imao sna*e za psi5ološku analizu, za bojenje i ispitivanje dublji5 iskriveniji5 pojava .ovekovo* bića je*ovi opisi li.nosti zaustavljaju se na uopštavanju kojim

se ne prelazi mno*o narodni *ovor i postupak Svedena na do*a+aj, na odnose, na likove, nasitua%ije, ta proza je siromašna svim onim što je umetni.ka dra6 teksta jene i*ure su do

podudaranja u du5u i izrazu svakidašnje* *ovorno* saobraćaja no što je najbolje kao pripoveda.ka osobina ove proze, to je .esto upe.atljiva plastika likova ni stvaraju atmoseru,oni nose radnju, oni obele6avaju odnose eki od nji5 i danas dr6e pun zvuk zanimljivosti iverodostojnosti 7akvi su naro.ito kapetan Maksim Sarmašević, zelenaš #ule Pupava%, seljak Radan, lova% Radoš, udovi%a Miona =elovitošću nji5ovi5 ulo*a i ubedljivošću nji5ovi5 slikaMilovan Glišić je pret5odnik oni5 pisa%a koji će kao so%ijalni 5roni.ari ili istori.ari obele6avatidru*o vreme, ali likovima koji već imaju svoje uzore e samo *azda "ova iz Pauka va &ipikano svi do%niji pau%i, svi kaišari i kamatni%i, imaju svoj prototip u Glišićevu Pupav%u

"ezik je jedna od oni5 osobina koje se ne mo*u mimoići kad je re. o prozi Milovana Glišića7o va6i i za prevodila.ki vid nje*ove aktivnosti /ao prevodila% sa rusko* i ran%usko* Glišić

je razvio plodnu i zna.ajnu delatnost staje van sumnje .injeni%a da su nje*ovi prevodi7olstojeva 1ata i 0ira i "rajcerove sonate, Go*oljevi5 !rtvi% duša i Tarasa ulj/e,!jeljkinovi5 Polkanovi% 0e0oara, Gon.arovljeva 7/lo0ova, pored veće* broja dru*i5,znatno uti%ali na poznavanje ruske knji6evnosti me+u srpskom .itala.kom publikom PrekoGlišića po.eo je plodan uti%aj Go*olja na naše pis%e, me+u kojima su i Stevan Srema%,Svetozar &orović, 'ranislav ušić Glišić je, odista, vrstan poznavala% jezika, izvorno*,

jez*rovito* po du5u i pravilno* u obli%ima

Posle Glišića doći će mno*i veći umetni%i, srpska pripovetka razudiće svoje tokove i u širinu iu dubinu, razviće se do nadmoćno* roda, ostvariće briljantne rezultate, ali u njenim skromnim

po.e%ima, u njenim prvim pokušajima da na+e svoj put i svoje *rani%e, udeo Milovana Glišića je vidan i nesumnjiv

'oško ovaković

9F


21/279

LAZA LAZAREVIĆ ( -H/)9 Pr##"et&e (#2%r( (rvi $"t so%e# na j"trenje,?vabi%a, Sve će to narod $ozlatiti

ma pisa%a kod koji5 pro%es sazrevanja traje du*o a putanja nji5ova razvoja pokazujekrivudavu liniju uspona i padova pre no što posti*nu rezultate koji im donose *las dobri5

pisa%a 7akvi5 pisa%a nije malo, i većina je tako po.ela 1li ima i oni5 dru*i5, kod koji5 pro%essazrevanja nije vidljiv, .iji se rast ne obavlja pred .itao%ima ne*o u nji5ovoj radnoj sobi i kojisvojim prvim radovima ostaju u knji6evnosti !aza !azarević pripada ovoj dru*oj *rupi pisa%a;on je po.eo bez po.etništva je*ova prva objavljena pripovetka Prvi #ut s oce0 na jutrenjeujedno je i jedna od nje*ovi5 najbolji5 pripovedaka z te pripovetke mo*la bi se sa*ledati!azarevićeva opredeljenja, sklonosti i na.in mišljenja, odnosno primanja utisaka iz spoljašnje*sveta i izra6avanja ti5 utisaka

Ro+en u 3ap%u @DA@ *odine u tr*ova.koj porodi%i, !azarević je u.io *imnaziju u svomerodnom *radu i u 'eo*radu, *de se i upisao na tadašnji Pravni odsek #elike skole /ad je

došao na #eliku školu, pokret me+u omladin%ima izazvan idejom i delovanjem SvetozaraMarkovića bio je u punom jeku !azarević prilazi tom pokretu 2.i ruski jezik da bi mo*aoda .ita i neprevedene spise ruski5 revolu%ionarni5 demokrata, dr6i popularna predavanja iz

prirodni5 nauka, prevodi kraće .lanke arlsa )arvina i Majkla Iaradeja !azarević po.inje da prevodi i poznat roman erniševsko*a :ta da se radi koji, kako sam ka6e, Lsvojim .itao%ima pokazuje put kojim se dolazi do društveno*a bla*ostanjaL n je i sekretar, ili kako se to ondazvalo: pisar, studentsko* društva LPobratimstvoL, .ija je uprava u rukama studenata-so%ijalista1li se ovaj novi uti%aj sukobljava sa jednim dru*im uti%ajem koji se vremenom pokazao ja.imPod uti%ajem vaspitanja koje je dobio u porodi%i od majke, izuzetno jake 6ene, koji nikada nijemo*ao a ni 6eleo da prevazi+e, !azarević se postupno i postepeno odvaja od Lnovi5L ljudi i odLnoveL nauke i, kao što to obi.no biva, postaje nji5ov protivnik Po povratku iz 'erlina, *de je

kao dr6avni stipendist studirao medi%inu, odvojivši se od beo*radske du5ovne i politi.keklime, taj raskid postaje potpun Radio je kao prakti.ar, %ivilni i vojni lekar, i uz put se bavioknji6evnim radom apisao je nekoliko napisa iz oblasti medi%inske nauke i bio prvi srpskilekar i nau.nik koji je u svome radu upotrebljavao mikroskop 2 istoriji medi%ine u Srbijiostaće isto tako poznat po primeni novi5 metoda u le.enju neki5 bolesti

/ad je !azarević po.eo da piše, srbijanska stvarnost nije pru6ala nimalo ru6i.astu slikusamdesete *odine prošlo*a veka ostaće u istoriji napisane kao razdoblje vladala.kesamovolje i poli%ijsko* nasilja; jedna u krvi u*ušena buna i jedan, protivno na%ionalniminteresima vo+en i nesrećno iz*ubljen rat, jesu najpoznatiji, ali ne i jedini tra*i.ni do*a+ajito*a doba 0konomske prilike u zemlji su se ozbiljno po*oršavale Pro%es raspadanja stari5

porodi.ni5 zadru*a, u koje je Svetozar Marković pola*ao velike nade i pripisivao imodlu.ujuću ulo*u u srpskom društvenom preobra6aju, bio je već odavno završen Pro%es

propadanja seljaka i dalje se nesmetano razvijao tako da se velikom broju materijalnoupropašćeni5 seljaka pridru6io ne tako mali broj materijalno posrnuli5 ili sasvim propali5mali5 tr*ova%a i sitni5 zanatlija oveku kao što je bio !azarević takav svet nije mo*ao da

bude po ukusu, ali on nije mo*ao ni da veruje u neki društveni napredak i u izmenu to*anepodnošljivo* stanja #aspitan u patrijar5alnom du5u, s vrlo 6ivim i razvijenim osećanjem

porodi%e i za porodi%u, noseći u sebi otpor prema LnovimL ljudima kojima je i sam nekada pripadao i LnovojL nau%i koju je nekad i sam ispovedao, !azarević se okrenuo prošlosti Svetnje*ova detinjstva i prvi5 saznanja o 6ivotu .inio mu se kao najpravi.nije ustrojen svet, kaosvet dobri5 ljudi, poslovi.no* poštenja i primerne radljivosti i on je 6eleo da *a ovekove.i i,

posredno, stavi nasuprot svetu u kome 6ivi

9@


22/279

1li, kao što to .esto biva (redovno kod darovito* pis%a koji kritikuje svet u kome 6ivi skonzervativni5 pozi%ija pisa% *ovori jedno a ka6e dru*o !azarević je ne5oti%e otkrio tajsvoj patrijar5alni svet i prikazao *a druk.ijim no što je 6eleo da *a prika6e 2 tome svetu 6ivotse razvijao po jednom odre+enom redu koji je za sve ljude obavezan i nepromenljiv L'olje da

propadne selo ne*o u selu adetL *lasi jedna narodna poslovi%a koja bi mo*la da poslu6i i kao

odli.an putovo+a na putu kroz taj svet Postoji porodi%a i postoji pojedina%; pojedina% je .lan porodi%e, ali nikako ne i samostalna li.nost 1ko do+e do nesporazuma me+u njima, pojedina%ima da se prikloni porodi%i Mo*ućnost da porodi%a nije u pravu ni kao teorijska pretpostavkane mo6e se primiti u tom svetu !azarević je u tom svetu video svet sreće i spokojstva; ono što

je u stvari prikazao bilo je Lmra.no %arstvoL, kako je rusku patrijar5alnu porodi%u nazvao)obroljubov 2 nje*ovoj pripove%i :va/ica Miša Mari.ić 6eli da se o6eni devojkom koja bi mu

po svemu od*ovarala 1li, ona je strankinja i nje*ova porodi%a ne bi mo*la da je kao takvu pri5vati S5vatanju porodi%e on 6rtvuje svoju li.nu sreću, na šta, mo6da, ima pravo, ali i srećudevojke koju voli, na šta nema pravo Mitar u pripove%i Prvi #ut s oce0 na jutrenje na ko%ki*ubi %elo svoje imanje i dovodi do prosja.ko* štapa %elu svoju porodi%u, ali njemu nema nikoda se suprotstavi jer je on despot, *lava porodi%e kad naopako radi, on radi najbolje što

mo6e "er on zna sve i mo6e da .ini što 5oće 2 :kolskoj ikoni pop će zapretiti da će za inat prodati svinje u bes%enje i njemu niko neće moći da se suprotstavi n će pokušati da spre.isvoju kćer da posluša *las svo*a sr%a i kad se ona nje*ovoj odlu%i suprotstavi, ona za nje*aviše neće postojati /ao što se vidi, !azarevićev patrijar5alni svet, u svojoj osnovi, daleko je odto*a da bude idealno sazdan, .ak i onda kad se posmatra ulepšan i s nje*ove najidealnijestrane

!azarević je bio jedan od prvi5 srpski5 pripoveda.a koji je obratio pa6nju na unutrašnji svetli.nosti koje prikazuje i na psi5ološku analizu /od Milovana Glišića i "anka #eselinovića

psi5ološke analize u nekom dubljem smislu te re.i *otovo i nema /od "akova *njatovića ona je svedena na najmanju mo*uću meru Srema% se o*rani.ava na opis spoljašnji5 maniesta%ijaunutrašnji5 lomova, i to više kao 5umorist ne*o kao psi5olo* 1 !azarevića baš psi5olo*ijainteresuje n upravo najviše slika prelome u .oveku, onaj trenutak kad posle pretrpljeno*

poraza u .oveku nastaje moralni preobra6aj: Mitra kad oborene *lave priznaje svoj poraz i sasuzama u o.ima trazi podršku i ute5u, 1noku &+a /unaru* u trenutku saznanja da je najvećasreća u poslušnosti, a jedina prava sloboda u pokornosti, Maru &:kolska ikona* kad se vraćakao pokajni%a i sva u suzama tra6i od o%a oproštaj 7e prelome i preokrete !azarević dajezanimljivo sa zavidnom veštinom i sa odli.nim poznavanjem psi5olo*ije Slikajući poneki put,kao kod Mitra i 1noke, samo spoljašnja izra6avanja unutrašnji5 nemira, on izvrsno do.aravasvu veli.inu i ja.inu unutrašnji5 potresa i %elokupnu dramu koja se u li.nostima zbiva, dok je u:va/ici Miša Mari.ić predmet prili.no pre%izne i savesne psi5ološke analize

1 šta je uzrok duševnim lomovima i krizama u tome svetu koji je, za !azarevića, najbolji odsvi5 mo*ući5 svetova i jedini mo*ući svet "er ako u tome svetu ima ozbiljni5 potresa, onda tajsvet ili nije tako valjan kao što bi to !azarević 5teo da poka6e ili odnose u tom svetu neko sastrane muti a ova pitanja mo*u da budu dva potvrdna ili dva odri.na od*ovora !azarević,me+utim, odri.no od*ovara na prvo a potvrdno na dru*o pitanje n o*lašava za kriv%a novovreme koje ku%a na vrata staro* sveta i novo* .oveka koji je nosila% to* novo* vremena u onojistoj meri u kojoj je to novo vreme stvorilo nje*a ko to*a ko je upravo taj novi .ovek u!azarevićevim pripovetkama postoji kod nas jedan mali, u osnovi prividan spor "ovan Skerlićvidi u njemu u.enika Svetozara Markovića, a Miroslav 4or+ević radikale koji su Svetozarevou.enje izneverili 2 vreme kad je !azarević pisao, onovremene razlike izme+u radikala i

u.enika Svetozara Markovića nisu se vi+ale onako jasno kao što se vide danas; za sav svet onisu bili jedno isto ili *otovo jedno isto LoviL .ovek bi, dakle, zvao se radikal ili Svetozarev

99


23/279

u.enik, bio pristali%a u.enja Svetozara Markovića 2ostalom, ovde je mno*o zanimljivijekakav je !azarevićev odnos prema tome novom .oveku od to*a ko je upravo taj !azarevićevLnoviL .ovek šta je ovo*a na*onilo da se tako odredi prema svojim nekadašnjimistomišljeni%ima

LovimL .ovekom bavila su se troji%a naši5 realista: Glišić, !azarević i Srema% dnos svetroji%e prema novom .oveku je sli.an: ne*ativan 'ivši L%rkvenjakL Glišić obra.unavao se u

+ovo0 !esiji sa svojom so%ijalisti.kom mladošću na nimalo simpati.an na.in i sa oštrinom jedno* rene*ata ili bivše* vernika: LnoviL .ovek prikazan je kao maloumnik Srem%u je novi.ovek svuda na meti i redovno predmet podsme5a: od iča 6ordana do prve *lave 5one

5a0


24/279

vo je moj prilo*L

nijedne suvišne re.i, nijedne neposredne interven%ije /ao da pisa% svojim prividnim mirom5oće da poka6e da je sudbina 'la*ojeva sina sasvim normalna pojava u svetu u kome su,'la*ojev sin i on, osu+eni da 6ive

Pripovetka Sve 9e to narod #o2latiti zanimljiva je još iz jedno* razlo*a; to je jedina pripovetkau kojoj je !azarević otvoreno posumnjao u ljudsku dobrotu na.e, kod !azarevića sve sedobro završava 7aj nje*ov optimizam Skerliću je toliko smetao da je bio sklon da tvrdi da!azarević u jednom dubljem smislu i nije realist doista, Mitar i Mari%a se mire, pop opraštasvojoj jedini%i, 1nokin preobra6aj do6ivljava se kao praznik i izaziva beskrajnu radost po kući4enadića, neprijateljstvo brata prema sestrinom jaranu prerasta u šurakovo obo6avanje zeta (2do/ri čas %ajduci*, "anko uvi+a da je besmislena nje*ova ljubav prema udatoj 6eni i dolazi k sebi &$erter*, a Miša Mari.ić raskida svoju vezu sa 3vabi%om Jabludeli se uvek vraćaju na

pravi put i uvek i5 nji5ovi najbli6i do.ekuju rašireni5 ruku, daju im ponovo svu toplinu porodi.no* o*njišta, a .vrst za*rljaj kojim i5 ste6u nije samo znak oproštaja ne*o i znak

buduće neraskidive veze e raduju se samo ljudi ne*o i priroda, nebo je plavo i vedro, a jutrosve6e, sun%e bla*o *reje, pa se ljudima .ini da se na nji5 osme5uje 1li, uvek je i mno*o suzaradosni%a pri takvim susretima, tako da se .itao%u u jednom kraji.ku svesti, uprkos svoj lepoti

pomirenja, javlja nedoumi%a da mo6da u tim suzama radosni%ama nema pomalo i bola zbo* poraza koji su ljudi do6iveli, zbo* poni6enja koje su kao pokajni%i morali da pretrpe, nije li to u jednom smislu i na jedan na.in i pla. koji i5, posle pomirenja i pokajanja, podseća na 6ivot koji je sad pred njima

!aza !azarević je najbolji stilist naše* realizma i svakako najbolji pripoveda. to*a razdoblja je*ova re.eni%a ima *ipkosti i ele*an%ije, nje*ova pore+enja su zanimljiva, .esto pomaloneobi.na i du5ovita Ma *de pronašli neki nje*ov odlomak, odma5 ćemo *a poznati po nekimstilskim osobinama koje su samo nje*ove u .itavoj našoj literaturi ekad su *a zbo* dobro*

pisanja nazivali Lsrpskim 7ur*enjevimL 7o pore+enje, ma koliko bilo preterano, nije u isti ma5i besmisleno 2z to, on ima dra*o%ena osećanja za 5umor i onda kad ne 6eli da da ma5a tomesvom osećanju, ono ponekad preovla+uje =ela pripovetka $erter pr otkana je bla*om ironijom7a bla*a ironija doprinosi da prema jednom, po patrijar5alnom s5vatanju, prestupniku imamosve simpatije Skerlić mu je zamerio da je u njemu moralist pobedio realista i da je !azarević uime neki5 moralni5 na.ela koja su problemati.na, izneveravao umetni.ku istinu je*ovamoralna na.ela su dosta problemati.na, ali ni Skerlićevo mišljenje o izneveravanju umetni.keistine nije ništa manje problemati.no mimo svoje volje, !azarević je o svetu koji je voleoizrekao neprijatne istine Po neprijatnosti ti5 istina i po te6ini optu6be koja iz nji5 proisti.e

!azarevićeve pripovetke se mo*u meriti, u njemu savremenoj knji6evnosti, samo sa, ina.eslabim, romanima "anka #eselinovića 6edan junak našega do/a i orci.

/ad je !aza !azarević izmu.en tuberkulozom umro krajem @DEF *odine, bio je o6aljen kaonajbolji srpski pripoveda. 2 napisima nastalim neposredno posle nje*ove smrti o!azarevićevim delima pisalo se, ne tako retko, bolje no što su ona zaslu6ivala 7akvo pisanjemoralo je da izazove reak%iju i ona se javila nje*ovom delu po.elo je da se i druk.ije sudi!jubomir edić mu je zamerao da je imao više veštine ne*o pravo* knji6evno* talenta i timestvorio ne malu zabunu aime, edić nije jasno odredio šta u ovom slu.aju podrazumeva podveštinom a šta smatra knji6evnim talentom Skerlić je otišao dalje i ne*irajući, sasvimopravdano, ispravnost nje*ovi5 nazadni5 s5vatanja bio sklon da umanji i umetni.ku vrednost

nje*ovi5 pripovedaka 7akvo Skerlićevo pisanje nije ostalo bez odjeka 'ilo je u pitanjunepovoljno mišljenje kriti.ara u .iji se sud veruje o pis%u koji je nesumnjivo bio omiljen

9?


25/279

zato, sve što se posle Skerlića pisalo svodilo se ili na pokušaj obaranja nje*ova suda ili na pokušaj odbrane Skerlićevi5 stavova 2 tim rasprama stvorilo se sasvim prirodno i jedno trećestanovište: da je istina ne*de na sredini !azarević doista nije onako veliki pisa% kao što sumislili nje*ovi savremeni%i, ali je svakako jedan od najbolji5 naši5 pripoveda.a no po .emuon ostaje jeste knji6evni na.in pisanja, smisao za psi5olo*iju, podjednako razvijena moć

zapa6anja i ima*ina%ije, a iznad sve*a, on ostaje nada5nuti pesnik i spontani kriti.ar jedno*davno*, u nepovrat iš.ezlo* sveta ( (redrag (rotić

9A


26/279

STEVAN SREMAB(-H/)9 (o$ ira i $o$ S$ira

Stevan Srema% rodjen je u Senti, u 'a%koj,@DAA *odine, *dje je proveo rano djetinjstvoPosto je ostao bez roditelja, ujak "ovan )jordjevi% dovodi *a u 'eo*rad na dalje skolovanjeStevan Srema% se opredjeljuje za studije istorije na #ejikoj skoli u 'eo*radu i za pripadnost

!iberalnoj stran%i Svoj radni vijek proveo je kao proesor u *imnazijama u isu, Pirotu i'eo*radu 2mro je @EFB*oine u Sokobanji

Po%eo je da pise relativno kasno2 trideset i tre%oj *odini zivota, @DDD *odine, po%eo je daobjavljuje prozne 5ronike o li%nostima i do*adjajima iz srpske proslosti, koje %e se pojaviti kaoknji*a @EF> *odine pod naslovom LJ /G1 S71RS71#$L 7o je bilo pis%evooduzivanje du*a proesiji istori%ara, ljubavi prema na%ionalnoj prošlosti i snu o velikoj SrbijiRealisti%ku prozu po%inje da pise tek posle dolaska u 'eo*rad )u*o*odisnji zivot u isu bio

je period stvarala%ke inkuba%ije Prvu realisti%ku pripovjetku objavio je @DE> *odine podnaslovom L'J=1 P0=0=1L,a potom slijede #/#1 S!1#1(@DEA,#2/1)(@EF>, !M21="1 1 S0!2(@DEB, PP =R1 PP SPR1(@DED, jedan onajbolji5 5umoristi%ki5 romana u nasoj knjizevnosti i J1 J1MIR#1(@EFB najboljekomponovano Srem%evo djelo

Rodjen u 'a%koj , *dje je san o velikoj Srbiji bilo osnovno du5ovno obiljezje, brzo je prisao !iberalnoj stran%i koja se zanosila romanti%nom proslos%u a u praksi bila potpora rezimubrenovi%a 7o %e *a okrenuti protiv sve*a sto je novo i sto je doslo sa strane, iz 0vrope 7o %e*a okrenuti i protiv Svetozara Markovi%a i nje*ovi5 pristali%a, pa %e do kraja zivota ostatiokorjeli konzervativa%- okrenut proslosti, protivnik svake promjene Srema% je na strani *azda,

birokratije, vlasti i vladara; on je protiv seoske sirotinje i slobooumni5 u%itelja 2!2M1=" 1 S0!2 i #2/1)2 pro*ovorio je Srema% liberal, o*or%en na politi%ke

protivnike i netrpeljiv

2 Srem%evom djelu sukobljavaju se dvije strane nje*ove li%nosti: Srema% *radjanin i politi%ar i Srema% pisa% /ao *radjanin, Srema% je na strani staro*, patrijar5alno* istarovremensko* u ljudima i zivotu, na strani ono*a sto polako %ili i nestaje je*ov zivot u

palan%i je zivot u ambijentu koji voli, koji mu LleziL /ao politi%ar je na strani konzervativni5ideja, na strani oni5 koji imaju i vladaju Srema% pisa% nadvladava Srem%a politi.ara i tadanastaju pripovjetke i romani trajne umjetni%ke vrijednosti

Stevan Srema% je rasni realista bdaren sposobnostima posmatranja i zapazanja proni%anja u sustinu pojava i do*adjanja- Srema% je uvijek polazio od stvarni5 %injeni%a i

podataka, od ono*a sto je vidio, provjerio i zabiljezio

9B


27/279

SIMO MATAVULJ (, bjavljuje prvi knji6evni rad, pjesmu o% uo%i vanja, u

zadarskom arodnom listu@DC?-@DD@


28/279

sposobnost u slikanju umjetni%ki5 portreta, ta svojstva dosla su do puno* izrazaja u ovomepo5alnom djelu Jivot Primorja o%rtavao se u ostroj, *ruboj istini ispod 5umora koji se zasijaovedrinom i ziva5nom dobrodusnos%u spod to* 5umora koji nije imao satiri%ne tenden%ije ipak se o%rtava manastir kao nezajazljivo %udoviste koje prozdire sveze sna*e naroda 2 romanu'akonja ra 'rne na jednoj strani je ubo*o primorsko selo koje sa5ranjuje svoju dje%u u

manastir kao u zivu *robni%u, na dru*oj je izobilje i bo*atstvo manastira, u kome *njili i trunezivot Matavulj ne idealizuje selo, od ovo* kontrasta bo*atstva i *ladi ne stvara nikakvudrustvenu tezu

9D


29/279

SVETOLIK RANKOVIĆ( .-HH)9 Gorski %ar ili Seoska "4itelji%a

Svetolik Ranković #elika Moštani%a,U@V C de%embar @DB> N 'eo*rad, @D mart @DEE bio jesrpski pisa% iz perioda realizma je*ov ota% Pavle u vreme ro+enja Svetolika bio je u.itelj uMoštani%i, a postao je sve�

Documents

Rizo Skripta o Svemu