Rim

Arhitektura. Periodi rimske civilizacije.

Rim osnovali romul i rem 753 godine. Rim je kraljevstvo sve do 509 god, kada je svrgnut poslednji kralj i proglašena republika. Rimski kraljevi u imenima imali dokaz etrurskog porekla. Etrurci su kada bi pravili grad na osnovu kulta povezivali grad sa onozemaljskim. Sveštenik stane u pupak grada i odatle odredi strane grada. Pupak grada postaje glavni forum. Na mračnoj strani grada su božanstva koja nisu naklonjena ljudima, sa druge suprotno. Rimljani od njih preuzeli način pravljenja grada. To je osnova, posle su se ugledali i na grke. Od etruraca uzeli svod i luk koji su služili za premošćavanje za krov a to grci nisu imali (koristili grede i stubove). Svodovi se najbolje vide na kapijama (porta augusta, peruđa).

Od 509 god rim je republika. Vladaju konzuli uz pomoć senata i narodne skupštine koja je glas plebsa. U skupštini glasaju samo ljudi sa građanskim pravom. Građansko pravo garantuje:

1. Pravo braka2. Juskomerci (zaštitu rimskog suda)3. Pravo da budete birani4. Pravo da birate

Rimljani su od etruraca uzeli i oblik grobnica. Velike humke sa zidom okolo i zasađeno rastinje. Takvu grobnicu ne može svako da priušti. Taj oblik grobnice su preuzeli rimski carevi, Avgustov mauzolej imao taj oblik (27 godn pne, 80m prečnik, 30m visina). Osnova je oblik tumula koji prekriva celu konstukciju. Hadrijanov mauzolej isto pod etrurskim uticajem. Izgrađen 130 god zato što se avgustov popunio. To su bili mauzoleji ssamo za antonine (zlatne careve). Antonini senisu nasleđivalipo krvnom rodu nego po zaslugama. Bira trenutni car uz pomoć senata. Hadrijanov mauzolej posle pretvoren u tvrđavu u kojoj su se pape odbranile 1527 od karla V (poslednja tvrđava rima).Rimljani su od etruraca uzeli i kanalizaciju. Između bregova rimskih je bilamočvara a na bregovima su živeli ljudi jer je močvara bila nezdrava. Oni su onda napravili kanalizaciju koja je išla u tibar, posle je taj kanal zatvoren a ljude su počeli da naseljavaju okolo. Taj kanal i danas postoji i to je kišni kanal. Forum Boarim, goveđi trg a pored je cirkus maksimus, poznatiji je kao grčki trg.

Romul kad je pravio rim i „zidine“ oko njega, od zemlje, je odredio gde će biti kasnije zid od kamena, gde bedemi a gde kapije. On je time odredio granice rima u koje vojska ne ulazi.

Cloaca Maxima- kanalizacija. Bila je poznato mesto za odstranjivanje nepoželjnih i siromašnih.

Grčki uticaj na rim

Hram pontusa i hram herkula viktora. Rimski hram ima stepenište samo sa ulazne strane (kod grka sa svih strana). Kolonada i zabat su isti ko kod grka. Hramovi su im jako slični,mada

najstariji hramovi nisu sačuvani. Hram pontusa- za trgovce, nalazio se u grčkoj četvrti i bio je vezan za luku na tibiru. Sagrađen za boga rečnog pristaništa. Hram herkula viktora- pored marčelovog pozorišta, tolosnog oblika, posvećen jelte herkulu...

Bahusov hram u siriji, po uzoru na grčki hram samo je u stepeništu razlika. Stilovi su preuzeti, dakle dorski, jonski i korintski(najčešći jer je raskošan). Kad prave nešto, prave miks, dorski stubovi su najniže, jonski u sredini, korintski skroz gore.

Kalimah je arhitekta koji je video spomenik nagroblju koji je obrastao u čkalj(?) i po tome napravio korintski stil. Od etruraca su preuzeli akvadukte. To je omogućavalo velike gradove, jer su mogli da donesu vodu iz daljine. Neki se i danaskoriste. Klaudijev vodovod bio u blizini rima. Kod nas nema više akvadukta, sve smo spičkali. Rimski stubovi su bili praktični i ekonomičniza razliku od grčkih. Grci pravili od mermera a rimljani od cigle (modifikovali kad je nešto dobro). Uzeli grčki oblik stuba, ali nisu ih rezali nego zidali. Cigla im je bila osnovni materijal. Bili su dosta praktični i preuzimali sve dobro (sa istoka opeku), uz pomoć koje su mogli da prave svodove i lukove, kamen to nije mogao i zato ih grci nisu ni pravili i zato su rimljani lakše premošćavali od grka. Upotrebljavali su porculanski prah, vulkanskog porekla, sličan cementu i uz pomoć njega pravili beton. Kad se porculan prah, kreč i voda pomešaju i stvrdnu to je bilo ko beton. Porculan dobio ime po oblasti pozzoli, u blizinivezuva. Cement i beton su dakle bili dobri za premošćavanje a u odnosu na kamen su bili trajniji čvršći i jeftiniji. A i lakši za oblikovanje. Postoji nekoliko načina zidanja (opusa). Opus insertum (čest)- od blokova 2 zida, a između njih cement (unutrašnjost se puni). Opus reticulatum (mrežast)- lice od posebnog kamena,ko piramida spolja, ko kvadrati unutra. Opus testaceum – opeka se ređa od trouglića i bude pravilna površina a unutra je cement. Opus spicatum – slaže se ko parket. Opus mixtum – mešavina kamena i opeke, uravnotaženija gradnja i zaštita od vlage.

Traventino kamen

Krečnjačkog porekla. od njega pravili zgrade. Javljase u blizini termalnih izvora. Šupljikav i jako lak za obradu. Kad se osuši postaje čvrst.

Tuf kamen

Sedimentna stena nastala od taloženja vulkanskog pepela. Pepeo pomešan sa granitima i stenama pod pritiskom. Od njega pravili nastariji bedem (servilijev bedem). Servilij je kralj koji je uveo cenzus, on nije napravio te zidove (samo deo). Oni su napravljeni u 4 veku pne. Negde su visoki do 10m i debeli 3,5m i okružuju rimske bregove 11km. U 4 veku su shvatili da moraju da učvrste grad, posle galske najezde. Na kapitolu (junonin hram) se branili 7 meseci i posle napravili bedem. Posle se grad širi van zidina. Ispred Terminije (danas železnička stanica) se idalje vidi zid. Zid je imao 16 kapija. Na severnoj strani zida, gde je zid pretio da bude napadnut, bio je podupret zemljom. Ispred zidina su kopani rovovi. Posle su postali nepotrebni pa se popunjavaju, postaju grobnice (mahom zagladijatore).

Rimski putevi

Prvi uveli puteve u velikom broju i u dobroj mreži. Pravili ih svudapa čak i na nepristupačnim mestima (u brdima). To je prva mreža puteva u evropi. Od 4veka pne grade puteve. Oni imaju vojni značaj. Kad vode ratove na jugu, ka dole prave dobre puteve radi veće mobilnosti vojske i komore. Na severu prave kolonije koje su danas gradovi. Izmeđunjih su putevi koji nose imena cenzora, koji kasnije ide ka tome da bude konzul (penje se uz kursus honorum). Cenzori nadgledaju javne poslove,javni moral i spisak građana (porez).

Rim je zauzimao veliku teritoriju, imao oko 400k km puteva od toga 80k km sa kamenim kolovozom, najboljimu to vreme. Postojalo je preko 370 puteva. Pored vojne koristi, koristili su i za ekonomiju i za poštu. Brže su prenosili informacije. Tiberije je uz pomoć puteva prelazio 500km dnevno. Pored puteva su bile stanice (maksije i mutacije). Nalazile su se na oko 30km jedna od druge, jer toliko volovi mogu da pređu za dan. Mutacije su služile zamenjanje konja. Inovio je bilo prenoćište u sklopu toga. Tu su se formirali i logori a posle i trgovačka naselja, od kojih neka i danas postoje. Trasirali su puteve u pravoj liniji uz pomoć grome. To je nakrsnica sa viskom. Postave pikete i prave put. Gromu su koristili i za trasiranje gradova i logora. Gromatik- čovek koji radi sa gromom. Putevi su bili različitog kvaliteta.

Via terena- zemljani put

Via gloreata- kombinacija zemlje i drenaže od šljunka

Via monita (publicus)- kvalitetni od više slojeva. Kopaju se dva rova u širini puta (1,5m-7m). Ima i ivičnjake ponekad.Urade mu dobru podlogu, ukopaju ga do zdravice i u nju nabiju šljunak (pavimentum, prvi sloj). Drugi sloj je stratumen- blokovi kamena postavljeni po visini i lepljeni glinom. Treći sloj rudus od kreča i maltera. Onda ide Nukleus, od kreča, peska zemlje i upotrebljenih posuda i onda se sve to dobro nabije. Kololus- od bazaltnih ili vulkanskih blokova.

Sa strane ili po sredini puta sevideli tragovi točkova. Ubones je bio termin za ivičnjak. Pored šetali pešaci. Put je bio zakrviljen da bi se kiša odlivala u bočne kanale. Ovakviputevi samo na važnijim saobraćajnicama. Negde su imali 3sloja, negde svih 7, zavisilo od važnosti puta i para. Rimski miljokazi- spomenici (1,5-3m), kameni cilindar sa kubičnom bazom. Nosili obeležje distance do najbližeg grada. Nekad nose imena imperatora ili cenzora koji je vladao. Datujemo ih uz pomoć toga. 29 puteva je izlazilo iz rima i išlo po celom carstvu. Na forumu, pupku sveta, nalazio se nulti miljokaz, nedaleko od rostre i saturnovog hrama. To je zlatni miljokaz, danas je ostalo samo nekoliko blokova, ako je to uopšte to. Bio 8m visok od pozlaćene bronze. Pisala udaljenost većih gradova carstva. Plinije ipak kaže da se merilo od kapija a ne od foruma

Via appia- po cenzoru apiju klaudiju. 312 god pne. Gradili ga zbog ratova sa samićanima. Vodio je ka jugu. kasnije je bitan jer ide kroz kampaniju, izuzetno plodnu oblast. Pored apije su razapeti spartak i drugari.

Via flaminia- išao kroz najteže područje, kroz apenine, sve do riminija (arminiuma). Gradio ga gaj flaminije 220god. Usecan kroz klisure, dug 311km. Donosio žito iz doline reke po. Danas ulazi u rim na pijacu del popolo. Prolazio kroz kapiju, značajan za hodočasnike (sv. petar).

Via aurelia- uz tirensko more, ide do pize pa posle do đenove. Napravio ga aurelije kota, cenzor 241. Kasnije se nastavlja i sve do španije.

Via salaria- put soli, nastao da snabdeva rim solju. Povezivao solane u dolini tibra sa rimom a posle išao sve do kastruma treuntijuma (preko apenina). dugačak 242 km. sad tu bleje kurve.

Via kasija- kroz centralni deo italije. Etrurski put, krolazio kroz etrursku firencu pa išao ka đenovi.

Via emilia- od riminija do pjaćence, kroz dolinu reke po, on je nastavak flaminije. povezuje sever sa ostatkom italije.

Via popila- nastavak via apije, od kalabrije do prelaska za siciliju. Povezivao veneciju ijug.

Via egnatija- nastavak apije, išo krz drač, solun pa konstatinopolj.Povezivao kolonije. 2 vek pne, omogućavao kretanje vojske. Gnej egnacije, rimski prokonzul makedonije ga napravio. dugačak preko 1000km.

Rimski inenerari- izvori za upoređivanje naziva gradova. Na njoj prikazani svi veći gradovi i putevi. Najbitnija je pojtingerova mapa (tabla), on je otkrio ovu mapu, al ni ona nije original već prepis načinjen u 13 veku. Prepisan sa itenerera iz 3,4 i 5 veka koji je isto bio prepis. Pokazuje državne puteve carstva.

Antoniski itenerar- sa početka 3 veka, poslednji antonin(karakala). Isto registar putnih stanica i naselja i njihovog rastojanja.

Kraj republike

70- Pompej krenuo u pohod protiv gusara.

Tabularium,arhiv Senata. Na vrhu kapitola. Izgrađen 78. god u podnožju rimskog foruma na kapitolu. Dole kolonada dorskih stubova, a gore jonsi stubovi sa lukovima. Podseća na utvrđenje. Hram herkula viktora, Tivoli. 30 km van rima, tu su se nalazili letnjikovci značajnijih ljudi (hadrijanova vila npr). Hram je dignut pre nego što je ta vila postojala. Herkul je bio smrtnicima primer i obožavan je zbog toga. Kao svoj simbol ga uzima Sula koji je sagradio dosta njegovih hramova.

Nastaju građevine sa viđe namena. Kombinuju se hram, trg i pozorište najčešće. Stil je sličan helenističkom stilu. Pretendenti na vlast uvekgrade u stilu helenizma (seljaci). U amfiteatru se pokazuje vladar. Tako je građen i hram herkula viktora.

Praenesta- lokalitet kod tivolija. Fortune primitene hram. Ona je jupiterova ćerka. Obožavaju je majke jer se vezuje za porođaj. Servilije tulije (rob-kralj) prvi uveo kult fortune. Imala je

mnogo hramova jer je bila sveopšte obožavana. 1943 za vreme bombardovanja od strane amerikanaca otkriveno je da ima hram u prenesti. To je složen kompleks građevina. Ima 6 nivoa. Ima terasice, u njima su žrtvenici. Okružen kolonadom stubova. Na poslednjem nivou hram i pozorište. Podigao Sula.

Pompejevo pozorište- Prva kamena javna građevina u rimu. Kompleks zgrada, nalazi se pod renesansnim građevinama danas. Samo mali deo se sada vidi. Ima hram (fortunin), pozorište, a iza je bio trg ispunjen statuama rimskih umetnika a zadnji deo je kultna zona. Danas se nalazi 4-5m u dubinu i tu dovode mačke.

Prvi od foruma koji diže privatno lice je cezarov forum. Podiže hram veneri roditeljici. Podigao forum u nastavku rimskog foruma. Predviđen kao javnapovršina sa hramom porodičnog zaštitnika (juliji vode poreklo od venere). Po osi foruma kolonada a prazan prostor unutra je za javne delatnosti.

27god Oktavijan avgust gradi forum odmah pored cezarovog. Tad se i proglasio imperatorom. 31. god je pobedio marka antonija i reformisao rim, sarađivao je sa senatom al samo prividno (senatori bili njegovi). Nije imao naslednika, i one koje je hteo da postavi za naslednike, nisu dugo potrajali. Njegov forum je odmah uporedo sa cezarovim i sličnih su veličina. Forum predstavlja barijeru za požar koji je mogao da dođe od subure. Hram marsa osvetnika delio forum i suburu. U tom hramu je čuvan cezarov mač, tu su nekada čuvali i plen i oficiri su polagali zakletve.

Via forum imperiali- ulica carskih foruma, musolini na mestu tih foruma probio ulicu da bi napravio aveniju za paradu.

O. Avgust- rim sam zatekao u cigli a ostavio ga u mermeru.

Avgustov portret tj njegova statua. Nju je avgustov posinak tiberije poklonio majci liviji avgustova druga žena. on je imao samo žensko dete juliju. U primaporti u livijinoj kući se nalazi avgustova statua. To je skulptura od mermera 2m visoka. Prikazan je kao vojskovođa, nosi vojnički ogrtač i specijalni oklop koji su nosile vojskovođe u ratu. Nikada nije nađen takav oklop pa se smatra da je ili od kože ili pretopljen. Avgust je prikazan bosonog što znači da je u tom trenutku mrtav (kad je bos ili nag onda je mrtav). Avgust je proglašen za boga i tako je i prikazan. Pored njega je mali amor (venerin sluga, veza sa julijima) i delfin kojeg amor jaše. Bila je obojena, to je posle utvrđeno. Njegov stav podseća na polikletov koji pokazuje atletu. Na oklopu jeprikazana scena u kojoj je i tiberije učestvovao. Scena je vraćanje legijskih orlova od parćanja (izgubio ih marko kras). To je ostvareno diplomatskim putem. Prikazani su na oklopu i partija, germanija, galija a iznad je prikazan bog sunca sol.

Avgustov mauzolej- nalazi se na mestu gde tibar zavrće. Tu sahranjuju članove carske porodice. Arhitektonski vuče etrurske korene. To je jedna od najnepristupačnijih grobnica u rimu. Kružnog je oblika i nalazi se blizu via flaminije. Tumulus je visok oko 12, a građevina ok 50 m. Nalazi se izvan granica rima, nekropole nisu u gradu nikada. Ima splet odaja koje idu u

krug. U centru je glavna grobna odaja za avgustovu porodicu. Ostali su sahranjivani u okolne prostorije. Idalje ima nekoliko urni i nadgrobnih ploča.

Avgustov obelisk- na marsovom polju. Služio i kao sunčani sat i za regulisanje kalendara. Avgust unosi 2 nova meseca, jul i avgust. U njegovom mesecu su svetkovine. Sastojao se od površine sa obeleženim znacima na koje pada senka. Donesen je iz egipta i bio je simbol pobede. Tek se opet u srednjem veku dižu obelisci u rimu, pape time obeležavaju put hodočasnika.

Ara pacis- žrtvenik mira, treći avgustov bitan spomenik. Temelju su urađeni 13godpne, a osveštan je 9godne, zbog toga što je avgust bio u pohodu. Posvećeno je miru koji je avgust doneo rimu. Sredio je bune i osvetio cezara. Pravougaona građevina koja nema krov, žrtvenik se nalazi u sredini, prilazi se sa zapadne i istočne strane. Sa juga i severa se nalaze lepi reljefi. Danas je u sklopu muzeja u rimu. Otkriven temelj u 17. veku i rekonstruisan. Donja zona ukrasa je vegetacija, a gornja ukrašena frizovima (ljudi ili životinje prikazani). Sa istočne strane je boginja roma na prestolu. Tera mater (majka zemlja), vetrovi koji duvaju sa kopna i mora. ispod prikazana stoka koja pase. Sa zapadne strane prikazana enejina žrtva, prikaz svinje koja je žrtvovana.Žrtvuju se svinja, bik i ovca. Hram u pozadini i pratioci koji pomažu eneji. Donji paneli- mreža cvetova, biljaka (svi cvetovi mogu da se prepoznaju). To simboliše mir obilje i blagostanje. Posle se to nalazi u grobnicama, kao večni raj. Sa severne strane prikazani predstavnici senata koji odaju počast okavijanu a sa južne strane su članovi njegove porodice. Svaki taj čovek se može identifikovati. Unutra je slabije dekorisano. Gore girlande a dole šara koja nalikuje daskama. Žrtvenik je lepo ukrašen sa mitološkim bićima i scenama žrtvovanja.

Marcelusovo pozorište, nalazi se nedaleko od kapitola. On je avgustov nećak, sin sestre oktavije. On je trebao da bude naslednik i zato se često pojavljivao sa avgustom (obučavao ga). Pozorište je primalo 11k gledalaca, imalo je 110m u prečniku. Danas ostala samo dva sprata od stubova i lukova. Unutrašnjost od cementne baze i krečnjačkog kamena. Marcelus je umro (ili ubijen) i nije nasledio avgusta. Poslednji naslednik je trebao da bude onda agripin sin za koga je avgust udao juliju. Imali su tri deteta, lucija i gaja i viciniju juliju za koju su oženili tiberija. Lucije i gaj su bili naslednici ali su tako umrli kao deca. U njihovu čast u Nimu u južnoj francuskoj je sagrađen maison capre. Tu je živeo agripa pa je zato tu i sagradio. To je tipičan rimski hram, izdignut sa kolonadama sa strane, zazidan svuda sem u pristupnom delu.

Gema augusta- čuva se u beču. To je predmet od poludragog kamena koji je višeslojan. Skidanjem sloja se pravi reljef a iza se dobija crna podloga. Gema ima udubljen a kameja ispupčen ukras. Ovo je pre kameja al jbg nazvaše je gema i osta. Malo je oštećena ali se vide neki prikazi. To su mahom scene povezane sa tiberijom. U gornjem delu je avgust (nag) a pored je boginja roma u kočijama koje predvodi vojskovođa germanik, tiberijev sestrić. Prikazan je i tiberije koji simbolizuje pobedu. Avgust je prikazan sa orlom koji se vezuje za jupitera. Egumena je iza njega i lovorovim vencem blagosilja njegovu pobedu. Nalakćena žena prikazuje italiju a bradati čovek verovatno more. Dole je prikazano podizanje troleuma

(stub na koji se kači zarobljeno oružje). Prikazan je i štit na kome se nalazi škorpion, a to je tiberijev znak. To je prikaz pobede nad varvarima (vrv balkanski narodi). Tiberije je ugušio ustanak koji je trajao od 6 do 9 godine. Gema je verovatno bila poklon nekome.

Ovde možda fali između jedna lekcija,možda dve, nisam siguran.

Flavijevci

Zidno slikarstvo u pompeji i herkulanumu

I stil: inkrustacioni (rani 2 vek pne)

II stil: Arhitektonski (rani 1 vek pne)

III stil: ornamentalni ( kraj 1 veka – 62god ne)

_____________________________________

IV stil: Iluzionistički (62-79 ne)

U pompeji najbolje vidljivi. Stilovi izučavani kroz gledanja slojeva koji su na zidu. Slojevi pravljeni jedan preko drugog. Prva tri stila su pre flavijevaca. Prvi imitira uz pomoć umetaka u zidu. Oslikavali donji i skroz gornji deo zida. Imitiraju oniks, mermer itd. Malter je višeslojan, zid je od opeke, nanosi se grub malter (moglo da bude i 5 slojeva). Uvek je bilo makar 3-4. Neki malter ružičaste boje je služio kao izolacija. Opus signium- tucana opeka.

Poslednji sloj maltera od kreča i mermernog praha, on je najfiniji ina njemu se slika. Fresko tehnika- slika se dok je malter još vlažan da bi boja ušla što dublje. Tako je dugotrajnije ostajala. Seklo tehnika- slikanje na suvom zidu, nanosi boje su gušći i onamože da se ljušti za razliku od fresko tehnike.

Drugi stil- dosta je življi, prikazuje arhitektonske elemente. prvo se radi skica i to brzo dok se malter ne osuši. Javlja se u vili boskoreale i u vili sigerija u pompejima. Karakterističan je po pojavi arhitekture u perspektivi, ima dubinu, tj iluziju dubine. Nije bilo prozora pa su slikali kao šta bi se video da tu stoji prozor. Zato ima dubinu i dosta je realističan.

Treći stil- u doba avgustovih naslednika. Više ukrašava zid nego što prikazuje realnu sliku. Površine slika nisu toliko velike pa zato daju utisak galerije.

Četvrti stil- Zatečen u pompeji u trenutku erupcije. Bio zemljotres pre erupcije i zato su taman naslikali nove slike. Ovaj stil uvodi opet iluziju perspektive al manje nego u drugom stilu. Ovo je mešavina svih stilova.Arhitektura je realnije prikazana nego u trećem stilu.Paneli sa figuralnim predstavama su otkiveni vrlo rano.

Vitelius galba oto- dolazi na vlast posle neronove smrti. To je godina četiri cara. On brzo umire i na kraju na vlast dolazi flavijevac vespazijan. On je bio šmeker (zlato ne smrdi na mokraću) mada je bio ružan ko lopov.

Vespazijanov forum- podignut južno od avgustovog u blizini glavnog foruma. Hram na forumu je hram boginje mira jer je on doneo mir u rim. U kolonadama stubova stajale skulpture iz helenističkog doba. Pronađen je originalni pod hrama mira. Unutra je bio žrtvenik i blago doneto iz judeje koje je doneo njegov sin tit. Tit je dobio i slavoluk na kome je atika u gornjem delu a prikazna je i poruka senata koji se zahvaljuje imperatoru. Slavoluk je dovršio Domicijan, titov brat, posle titove smrti. Na njemu je prikazana pobeda nad jevrejskim ustanicima. Slavoluk ima 1 prolaz. Imaju ili 1 ili 3 prolaza, skoro nikada paran broj. Sa bočne strane su nacrtana kola koja voze vojskovođu (vuku slonovi ne konji). Ukrasi saunutrašnje strane- dva panela, u jednom prikazana trijumfalna povorka a u drugomprikazan tit u četvoropregu. Iza njega prikazana boginja viktorija (ona mu drži lovorov venac).

Kolosem je flavijevski amfiteatar. Zove se kolosem zbog statue nerona koja je bila pored i koja je bila dosta velikih dimenzija (kolosalna). Ovo je najveći amfiteatar ikada. 190m u dužinu (nastao spajanjem 2 amfiteatra, okrenutih jedan ka drugom). Služio je za rimke igre (ludi romanum). Prepodne su bile na programu borbe životinja, popodne javna pogubljenja a posle gladijatorske borbe. Kolosem je od travetina koji je pokrivan mermerom. Dorski stil je u dnu, iznad je jonski a skroz gore je korintski stil. Iznad njega se nalazi četvrti „sprat“ na kome se nalaze statue bogova i bitnih rimljana. Gore je mogla da se razapne nadstrešnica koja je štitila gledaoce („krov“). Mornari su to kontrolisali, to platno (jarbole). Svi ulazi su bili lepo obeleženi. Sagrađen je jako brzo. Carska porodica je imala poseban ulaz. Na gornjem prstenu je bilo stajanje i služio je za robove i žene. U koloseumu su imitirane i pomorske bitke. Ispod koloseuma su bili kanali i dizalice i tako su mogli da izbace gladijatora ili životinju bilo gde. Kada je otvoren, taj dan je pobijeno 9k životinja. Ima 2 ulaza u arenu. Jedan da ode živi pobednik a drugi da iznesu mrtvog. Koloseum od 5 veka prestaje da se koristi. Bio je posle kamenolom, tj iz njega su stanovnici uzimali kamenje. Unutar njega su nađene biljne vrste koje ne rastu nigde u evropi, to su biljke čije je seme doneseno u crevima životinja iz egzotičnih krajeva.

Lepis magna, u libiji, prikazane predstave gladijatorskih borbi. Borbe bile svuda gde je bio rim. Gladijatori su jako popularni u to vreme, čak su i prodavali suvenire. Gladijatorske kasarne su blizu koloseuma a između je prolaz koji omogućava da nesmetano stignu do njega.

Carski pehari- prikazi iz cirkusa maksimusa.Borbe 4 tima. To su trke dvokolica. Timovi su imali i svoje navijače i svoje boje.

Tiberije i hadrijan

Trajan je nervin usvojeni sin, prvi car koji nije iz italije nego iz hispanije. Odatle je verovatno i hadrijan. Njihovih skulptura ima mnogo. Karakteristično na skulptrurama je da ne stari. Kad je u oklopu to je prikaz njega kao imperatora. U vreme trajana dolazi do ekspanzije rima. Posle njega napuštaju provincije i smanjuju se. Osvojio je dakiju i deo partije. Osvojio je petru

i napravio novu provinciju.Uzeo je čak i deo germanije.On deli titulu sa jupiterom, zovu ga optimus. Zapamćen je kao dobar car. Imao je dobar program razvijanja države. 101 i 102 polazi u prvi rat sa dačanima( i pre toga bilo ratova sa njima). Dobro se spremio za taj rat, tačno je spremio putanju osvajanja i sagradio je most dužine 1km, što je u tom trenutku bilo ravno čudu. Premostio je dunav i sa obe strane mosta napravio po utvrđenje. Jedna metopa sa trajanovog stuba prikazuje pravljenje mosta. Trajan pobeđuje dačane, al se oni opet bune i on 105 opet odlazi u rat, opet pobeđuje a dačanski kralj decibal se ubija. Kažu da su dakiju napadali samo zbog zlata (provincija je brzo napuštena jer nije mogla da se brani).

Trajanov forum- kao i most napravio ga je apoloder iz damaska, on je bio njegov inžinjer. On je gradio svašta po rimu kad nije bio u pohodima. Da bi se sagradio trajanov forum rušene su zgrade koje su se tu nalazile. Veći je dosta od avgustovog. Na mestu gde bi na forumima obično bio hram, kod trajana se nalazi bazilika ulpija (to je jedno od njegovih imena). Iza se nalaze dve biblioteke a iza još jedan hram koji je posmrtno posvećen trajanu. U centru foruma trajanov stub i njegova konjanička statua. Bazilika je bila sudnica (tu je car primao tužbe). U njoj je takođe bila i cela administracija za grad. Na jednom zlatnom novčiću je prikazan ulaz u hram. Posle taj ulaz iskorišćen za nešto konstantinovo.

Trajanov stub- na vrhu nekada bila njegova statua a sada statua sv petra. Trajan se ne sahranjuje u avgustovom mauzoleju nego ispod stuba. Na dnu stuba je priča iz dačkog rata. Što su metope više to su veće. Reljef metopa je nekada bio obojen. Sagradio ga naravno apoloder. Na metopama pored scena iz rata prikazana i izgradnja građevina, transport vojske, topografska obeležja, gradnja mosta, trajanova obraćanja vojsci...

Trajanova pijaca- najveće arhitektonsko dostignuće. Nije klasična pijaca. Kaskadno sagrađena po spratovima, niz brdo kvirnala. Gleda na njegov forum. Tu se kasnije prebacila cela gradska administracija. Sagrađena je cela od cementa i maltera.

Trajanov slavoluk- nema scena rata, ima scena obraćanja vojsci i žrtvovanja prilikom trijumfa. Dole se nalaze božanstva i njegova porodica. Delovi su posle prebačeni na konstantinov slavoluk.

117- trajan umire, hadrijan je viđen kao naslednik ali nikada nije usvojen jer je trajan umro dan pre ceremonije usvajanja. Po prvi put se pojavljuje car sa bradom. Kažu da je bradom krio ožiljke po licu nastale od boginja, mada je realnije da je puštao bradu jer je voleo grke. Ima najviše sačuvanih predstava. To je zato što je mnogo putovao na istok. On bi pri dolasku u neku provinciju bio dosta najavljivan a natpisi su bili mahom spomenici. Kad prođe kroz neko naselje ono uglavnom biva unapređeno u koloniju. Zamera mu se to što je malo vremena proveo u rimu. Hadrijanova žena je bila trajanova nećaka, mada je on imao ljubavnika antinoja. Ima više statua antinoja nego njegove žene. Stvarno je voleo grčki način života. Antinoj ima i hramove koji su mu posvećeni. On se udavio u nilu i tamo su mu napravili statue, prikazan je kao egipćanin. On ima i hram kod nas. Ima čak i skulpturu u delfima.

Hadrijanov zid- niz utvrđenja koji seče celu britaniju. Služio kao odbrana od plemena iz škotske. Blizu njemu je Vindolanda, lokalitet na močvarnom terenu. Ima mnogo zapisa sačuvanih, računi, komadi obuće i odeće, igračke itd. Čak su sačuvane i stvari od drveta.

Trajan je uveo državne mere koje štite trudnice, stare, invalide... Postoje prikazi koji su bili na rostri i pokazuju spaljivanje dugova u hadrijanovo vreme. Dakle on je nastavio sa trajanovim socijalnim programom.

Apoteza sabine- jedina predstava apoteze žene. Prikazana roma, iza bustrum (mesto za spaljivanje), hadrijan koji sedi i sabina koja leti u nebo.

Hadrijanova vila (tivoli)- zgrade koje podsećaju na ono što je on video na putovanjima. Tu je i veštačka pećina koja podseća na hram ali nikada nije tako korišćena. Pre je bila trpezarija nego hram. Tu je i hram koji gleda na kanal. Gradio je po svojim nacrtima, pošto je ubio apoledona.

Hram je podigao panteon po treći put. Predstavlja presek dva kruga, cementne ploče na vrhu sugrađene kao stepenice i drže jedna drugu a na vrhu je rupa.

Hadrijanov hram- nije ceo sačuvan, deo njegove fasade je sada u sklopu zgrade italijanske berze. Baš malo stvari u gradu je sačuvano.

Hadrijanov mauzolej- sličan avgustovom, posle je postao tvrđava. Blizu je avgustovom i vide se zajedno. Time pokazao da je veliki kao i avgust. On je sebe video kao cara koji je ravan avgustu. Tu se sahranjuju antonini posle. Antonini su se usvajali kroz celu dinastiju.

Antonini

Antonin pije- hadrijanov naslednik, imao uslov da mora odmah da usvoji dva naslednika da bi mogao da sedne na presto. On je izabrao marka aurelija i lucija vera. Opet se uvodi praksa da portreti ne prikazuju njega samo mladog već kroz ceo život.

Pije (138-161)- dobio nadimak po tome što je obavljao dužnost (pije-dužnost). Dobio ga zbog toga što je ispunio svoju dužnost, naterao senat da proglase hadrijana bogom, a po drugoj priči zato što je spasavao senatore koje je hadrijan u starosti naredio da ubiju. Pije isto ima bradu na portretima. Njegova vladavina je jedna od najmirnijih. Nikada nije video čovek vojsku. Nije bilo ratova, samo pobuna, a to su gasili guverneri. Jedna je bila i u britaniji pa su tad osvojilideoškotske. Gradio je uglavnom po provinciji (kao i svi antonini). Jedini hram koji je vezan za njega je posvećen njegovoj ženi faustini. On ga je sagradio a faustinu je čak hteo i da proglasi boginjom. U XVI veku preko sagrađena crkva „unutar“ hrama, kada su u XIX veku iskopali hram, vrata crkve su bila na 2,5m hrama.

Na apotezi je prikazan zajedno sa ženom. Desno je roma a levo je marsovo polje dok su njih dvoje iznad zajedno.

Prikazane procesije faustine i pija odvojeno. To je prikazano oko mesta gde je on spaljen (buston- nekoliko stepenastih spratova od drva koji se preliju uljem i skroz gore se stave vladari koji se spale, između spratova stoji luksuzna roba. kod nas nađen buston na gamzigradu. Na vrhu je i orao u kavezu koji se pušta kada sveštenik to odluči i simbolizuje oslobađanje duha vladara)

Antonijev zid na severu britanije, napušten jer je bilo nemoguće braniti ga.

Marko aurelije (161-180)- car filozof. Nije hteo da bude car. Nije voleo pija i hadrijana. Čitavu vladavinu je ratovao a najređi su njegovi prikazi kao generala. Postoji konjanička statua, jedina očuvana. Od bronze. Mislili da je konstantin veliki. Pozlaćena je, u natprirodnoj veličini a i on je veliki u odnosu na konja. To je bio model za srednjovekovne skulpture. Mešan je sa konstantinom jer je konst skidao aurelijeve prikaze sa slavoluka. Čak su menjali aurelijevu glavu sa konstantinovom.

Aurelijev stub- bista na vrhu posle zamenjena sa bistom sv pavla. Priča je prikazana u krug oko stuba. Za razliku od trajana nema topografskih elemenata i nema veličanja protivnika. Nema priče nego su prikazana pogubljenja, putovanja itd.

Senat nudio aureliju da vlada sam al on nije hteo bez lucija vera. Oni su jednaki, prikazuju se zajedno na novčićima ali je antonije bitniji. Dobro se slažu al ver mora da mu podnosi račune. Ver je bio dobar vojskovođa. Ratovao je sa parćanima. Vladao je od 161-169. Doneo je kugu u rim (mada su to pre bile male boginje). Umiralo je i po 2k rimljana dnevno a i on između ostalih, a kasnije i aurelije. Lucije ver je bio suprotan aureliju, aurelije je miran, živi van palate dok ver otvara kafanu u sred kuće. On je pijančio al je i obavlja dužnosti pa aurelije nije mogao da ga smara. Lucije ver ima samo 2 skulpture i ima čudnu frizuru.

Komodus (180-192)- bio je sin vladara i tako nasledio carstvo ( nije biran po zaslugama ko do sada). od 177 bio savladar aureliju. Nije bio omiljen u senatu koji je hteo da ga smeni i na kraju uspeo, ali ga je vojska volela kao i narod jer je pravio dobre igre, koje su doduše ispraznile kasu rima. Bio je jedan od najgorih careva. Odrastao je u gladijatorskoj školi pa se tako i ponašao. Voleo je čak i da učestvuje u gladijatorskim igrama (lovio iz lože mudonja). Promenio ime rima u kolonija komodijana, menjao imena meseci u njegovih 12 imena, promenio svoje ime u herkul pa je čak i tako prikazivan. On dolazi u rim 192 i traži da opet postane konzul, al da bude imenovan u amfiteatru obučen u gladijatora. Zbogtoga ga narcis ubija. Tako nestaju antonini. Proglašena je damnacio memorija u vezi njega (brisanje iz sećanja) al je 195 poništena pa su ostale statue njega obučenog kao herkul. 192 godina je godina 5 careva.

Severi

Septimije sever preuzima rim, smenjuje pretorijance koji u to vreme vedre i oblače rimom. Od 193-202 bio u ratu sa parćanima. On je poreklom bio iz lepis magne i nju je izgradio za sve pare. Kod njega se pojavljuju bogovi sa istoka. Sam sebe usvojio i proglasio aurelijevim

naslednikom. Julija domena njegova žena je bila ćerka sirijskog sveštenika boga bala, koji kod rimljana postaje sol inviktus.

Karakala (211-217) car koji izgleda ljuto i besno. I on je predstavljan u mladosti ko herkul. On vlada zajedno sa bratom getom(211) ali ga karakala ubija jer je kao kovao zaveru. Tako se prekida linija severa i dolaze na vlast sinovi sestre julije domine. To odlučuju pretorijanci koji imaju prevelik uticaj.

Elagbal (217-222) postaje car sa 15 godina i usvaja aleksandra severakoji ima 6 godina. Elagbala je vrhovni sveštenik bogabala i pontifeks maksimus u istom trenutku. Zato gradi 2 hrama, sol inviktusa i još jedan (vrv nekom rimskom starom bogu). Ubijen je jer je organizovao orgije u hramovima. Aleksandar sever (222-235) vlada pod patronatom majke i doživljava istu sudbinu ko elagbala.

Septimije sever je predstavljan kao heroj. Ima skulpturu i novčić. Na novčiću prvi put iza prikazana carska porodica. On uvek pokazuje svoju porodicu. Prvi put se javlja i carica na novčiću, julija domina. Antonijan- novčić u kom je uvećan udeo srebra ili zlata. Prepoznaju se po tome što na njima carevi imaju zrakastu krunu.

Kodeks antonijana- prema njemu svi koji žive u carstvu postaju punopravni građani.

Severi su obnovili hram mira. Dodali zid sa 156 mermernih ploča sa topografijom tadašnjeg rima. Otkriveno u 16 veku. Hram služio kao kancelarija perfekta grada.

Septimijev slavoluk- postoji i danas, Ima tri ulaza, nalazi se na vija sakra na prilazu kapitolu. Dignut 202-203 zbog pobede nad parćanima. Na njemu je priča o ratu sa parćanima i septimijeva pobeda.

Arcus argentarii (bankari)- u zahvalnost septimiju napravili bankari. Više liči na kapiju nego na slavoluk. Bili i karakala i geta prikazani ali je geta obrisan.

Karakala je biomegaloman. Pravio je ogromno kupatilo, veće od svega do sada. Njegove terme su dugo ostale jer su ih ostavili da se same sruše. Njegovo kupatilo koriste u 5-6 veku, a to uglavnom nije praksa jer to kao nosi prokletstvo. U kupatilu se nalaze biblioteke, koncertne hale, restorani... Muškarci i žene se zajedno kupaju i to je smetalo hrišćanima. Ostalo je dosta mozaika a na jednom su prikazane atlete.

Elagbala je dao majci pun imperijum. To isto radi aleksandar sever sa svojom majkom i to ih obojicu košta života. Elagbala nije doživeo dominacio memorijum pa ima dota nalaza. Novčić sa zrakastom krunom. Julija mamea- prvi put se pojavljuje novčić sa krstom. Neki lik iz aleksandrije ih podučavao i uvodio u hrišćanstvo.

Aleksandar sever- vladao „podugo“ jer je julija mamea videla greške sa elagbalom pa gledala da ih izbegne. On isto dao majci imperijum. Ona ide sa njim svuda pa čak i u rat. On odlazi u rat sa alemanima i vojska ga ubija i smenjujei podstavlja za cara maksima tračana. On nikada

nije ni ušao u rim. Posle njega dolaze vojnički carevi na vlast i tako je u sledećih 50 godina. Oni su poznati i kao ilirički carevi. Kriza III veka. Carevi vladaju kratko i samo se brane od varvara koji su se zbog haosa osmelili i napadaju. Završava se 284 dolaskom dioklecijana. On je dominus ( više despot nego grčki stil republika sa kraljem). Ima potpunu vlast i uvodi tetrarhiju. To su 4 cara, 2 starija cara, avgusti i dva mlađa, juliji. U principu juliji trebaju da dolaze umesto avgusta kada se ovi penzionišu i onda da izaberu nove julije.To je samo u teoriji postojalo ali ne i u praksi. Isto su trebali da se nasleđuju po zasluzi a ne po rođenju.