POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

mr Nebojša Mladenović

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

FEBRUAR 2010.

CILJ, NAČIN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehničkih mera

kojom se uspostavlja ravnoteža između rastenja i razvića pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su sledeći:

- čokotu se daje određeni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogućava primenu svih najsavremenijih agrotehničkih i ampelotehničkih mera,

- reguliše se optimalan odnos između visine prinosa i kvaliteta grožđa, - uspostavlja se optimalan odnos između broja lastara na čokotu i lisne

površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, čime se utiče na visinu prinosa i kvalitet grožđa i

- ostvaruje se povoljan raspored lastara na čokotu čime se doprinosi boljem sazrevanju grožđa.

Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod jače rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano korišćenje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su sledeći:

UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE

NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA

ŽUPSKI NAČIN REZIDBE

Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje između čokota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom čokotu će izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, jačise reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na čokotu imamo najmanje dva dobro raspoređena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da će se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na čokotu nalaze tri lastara, onda najači lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen treće godine, imaćemo na čokotu već formiranu osnovu za četiri kraka i četiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.

Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik čokota rezidba se više ne obavlja u jesen već u proleće. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima, dok se ostali uklanjaju. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca, što uglavnom zavisi od sorte. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca, dolazi do izduživanja krakova čokota. Zbog toga je ovaj način rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro rađaju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac, plovdina, slankamenka, kreaca itd.).

KRAJINSKI NAČIN REZIDBE

Stablo je visoko oko 20 cm . Kao naslon koristi se kolac, ali se čokoti gaje i bez naslona. Rastojanje među čokotima kreće se od 1 -1,3 m. Ovaj način rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Rezidba u 1. godini. – U prvoj godini na mladom čokotu izbiće majmanje jedan lastar. U jesen prve godine, ako su izbila dva lastara, svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. Rezidba u 2. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na čokotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce, u jesen gruge godine imaćemo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da će izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. Sve lastare obeležićemo brojevima 1, 2, 3, i 4. Lastare obeležene brojevima 1,2 i 4, pošto su pravilno raspoređeni po obodu čokota, rezaćemo u ovom slučaju na po jedno vidljivo okce, tj. na reznike, dok ćemo lastar obeležen brojem 3, zbog nepovoljnog položaja odbaciti. Rezidba u 3. godini – Na čokotu ćemo u jesen treće godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika, koji su obeleženi brojem 1, i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog čokota obeleženi slovom A. Lastari izbili iz reznika, režu se na kondire, a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. Na ovaj način formiran je osnovni oblik čokota , na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove, a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire, dok se jalovaci režu na reznike. Prilikom redovne rezidbe na čokotu se istovremeno mogu naći: prošlogodišnji kondiri, prošlogodišnji reznici sa lastarima koji će se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire.

NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA

GIJOV JEDNOGUBI NAČIN REZIDBE

Za ovaj način rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze, a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. Rastojanje između redova u špaliru kreće se od 1,5 do 1,8 m, a u redu izmeđučokota od 1 do 1,2 m. Za naslon u redu služe stubovi obično sa 3 reda žice. Ukoliko je stablo nisko, pogodno je i za zagrtanje. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine po sađenju kalemova, ako je izbio samo jedan lastar, reže se na jedno vidljivo okce, a ako je izbilo više lastara, svi se uklanjaju osim jednog, koji se reže na jedno okce. Rezidba u 2. godini – Lačenjem se ostavljaju samo dva lastara, a ostali ukoliko su izbili, uklanjaju se. U jesen se jedan od lastara, i to jači reže na dva okca. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava čokota. Obično se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno, jer služi samo kao rezerva. Rezidba u 3. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u trećoj godini u jesen, dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obično obavlja u proleće četvrte godine. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca, iz njih će izbiti dva lastara, od kojih će se viši orezati na luk, a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk, a niži na kratak kondir koji će dati lastare za zamenu luka u sledećoj godini. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze.

GIJO – PUSAREV NAČIN REZIDBE

Ovaj način rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog načina rezidbe. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na čokotu, koje zbog toga brže i bolje zarašćuju. Pri ovom načinu rezidbe postoji bolja mogućnost da se reguliše rodnost čokota pošto se luk premešta s kraka na krak, a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Rastojanje među čokotima kreće se od 1,5 do 1,8 m izmeđuredova, a od 1 do 1,2 m u redu. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara, svaki se reže na jedno okce, a ako je izbio samo jedan lastar, reže se na dva okca. Ako se želi srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar, koji se pušta da raste uz kolac, bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu čokota. Rezidba u 2. godini – Ako je nisko stablo, iz okaca ostavljenih prethodne godine izbiće normalno dva lastara. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u proleće druge godine rezan na odgovarajuću visinu izbiće u toku godine nekoliko lastara, ali se prilikom lačenja ostavljaju najviše dva. Ova dva lastara režu se na po dva okca, tako da se dobije čokot sa dva kraka. Rezidba u 3. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. Na jednom kraku rezaćemo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. Na drugom kraku primenićemo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca, što će zavisiti od gajene sorte. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. Redovna rezidba - Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog načina, s tim što se na drugom kraku čokota ne primenjuje duga rezidba, već kratka, i to kondir na kondir. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev način rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac.

GIJOV DVOGUBI NAČIN REZIDBE

Rastojanje između redova je 1,8 – 2 m, a u redu 1,2 – 1,5 m. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine, ako je izbio lastar , reže se na dva okca, a ako su izbila dva lastara iste jačine, onda se oba režu na po jedno okce. U slučaju da se želi srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar, koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava čokota, odnosno u visini prvog reda žice. Rezidba u 2. godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na čokotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara, bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. Rezidba se obavlja u oba slučaja tako što se lastari režu na dva okca. Rezidba u 3. godini – U trećoj godini imamo na čokotu dva kraka sa po dva lastara. Kod niskog čokota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk, a donji na kratak kondir, koji će davati lastare za zamenu. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti način kao i kod niskog stabla. Posle izvršene rezidbe u jesen treće ili u proleće četvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika čokota po ovom načinu rezidbe. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca, što zavisi od sorte, a donji lastar na kratak kondir, na kome se ostavljaju dva okca. Ostavljeni lastar da će lastare za zamenu luka u sledećoj godini. U slučaju da ne izbiju lastari iz kondira, onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir, a sledeći lastar na luk.

SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA

ROAJATSKA KORDUNICA

Za ovu kordunicu rastojanje između redova je 2 -3 m, a u redu 1 – 1,5 m. Može biti jednokraka ili dvokraka. Primenjuje se samo za špalirski način gajenja vinove loze. Rezidba u 1. i 2. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar, koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. Rezidba se obavlja tek u proleće treće godine. Rezidba u 3. godini – Ako se formira jednokraka kordunica, lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg, koji će dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Praktičnije je sačekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm, pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. Rezidba u 4. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Rezidba u 5. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim čvorovima izvršiće se rezidba kondir na kondir. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice, onda se na tom mlađem delu svi lastari režu na dva okca. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1,2 m. Rezidba u 6. godini – Ako je produženje kordunice rađeno u četrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim čvorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. Ovaj način rezidbe preporučuje se kod veoma rodnih sorata, kada se želi veći sadržaj šećera u širi, kao i muskatnih i aromatičnih materija.

UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK

Stablo visine 80-100cm, U glavi se ostavljaju 1-3 luka, Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave čokota, Razvoj većeg broja jalovaka na početku vegetacije, Lačenjem se ostavlja samo 3-4.

KAZENAVLJEVA KORDUNICA

Formiranje osnovnog oblika čokota kod ove kordunice vrši se na isti način kao i za roajatsku kordunicu. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi, koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom čvoru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. Lukovi se vezuju polukoso naviše, pod uglom od 150 do 450.

SKLJAROVA KORDUNICA

Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. Rastojanje između redova je 2-3 m, au redu a 1,2-1,5 m. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. Rezidba u jesen 1. godine – U prvoj godini rezidba će se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. Rezidba u jesen 2. godine – Obavlja se tako da će se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca, a odabraćemo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih ćemo orezati na reznike na 1 okce. Rezidba u jesen 3. godine ili u proleće 4. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca, uz činjenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po četiri kratka kondira. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove, čija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca, kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna čvora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Sve jalovake izbile iz glave čokota režemo na reznike. Rezidba u proleće 5. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom čvoru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi čokota takođe se režu na jedno okce, a može se ostaviti i koji reznik. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim čvorovima. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike, a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka, a kod stonih sorti mešovita rezidba. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca, u zavisnosti od sorte koja se reže. U ostalim rodnim čvorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom čvoru već se to radi naizmenično. Preporučuje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodično.

VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM

MOZEROVA KORDUNICA

Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje između redova je 3-4 m, a u redu 1,2 -1,5 m. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. Rezidba u 1. i 2. godini – Ostavlja se na čokotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). U drugoj godini izbiće dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije, da bi što više izrasli, a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. Rezidba u 3. godini – Jači lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Ako se za dvokraku kordunicu predviđa da visina stabla bude 120 cm, onda se na toj visini na jačem lastaru ostavljaju dva okca, dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slučaju da izmrzne stablo kordunice. Rezidba u 4. godini - U proleće četvrte godine imaćemo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih čvorova, dok se ostala uklanjaju. Rodni čvorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca, odnosno 3-4 rodna čvora. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji

ne uklanja se, već se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji će poslužiti za produženje kordunice. Rezidba u 5. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca, sem poslednjeg, koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih čvorova, dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Rezidba u 6. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim čvorovima ima po dva a na mlađem delu po jedan lastar. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca, a na mlađem delu na dva okca, kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim čvorovima. Ukoliko je sorta bujna, na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Rezidba u 7. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom čvoru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj način su rodni čvorovi obrazovani u potpunosti primenjivaćemo rezidbu kondir na kondir, mešovitu ili dugu rezidbu. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisiće od sorte. Na mlađem delu kordunice u svakom rodnom čvoru su po dva lastara koji će se takođe orezivati na kondire ili lukove . Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim čvorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita, što zavisi od rodnosti sorte.

Pored klasične u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. Na pomenutu visinu postavlja se prečka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na prečki tako da zauzimaju horizontalan položaj. Lastari izbili iz kondira za zamenu provlaće se kroz dva reda dvojnih žica. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon, rizling, burgundac i sl.

SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA

Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od jačih zimskih mrazeva. Međuredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Naslon se sastoji od četiri reda žice. Dvokraka kordunica formira se na sledeći način: Rezidba u jesen 1. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce, a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. Rezidba u jesen 2. ili proleće 3. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. Na ovoj visini ostave se po tri okca, dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Rezidba u proleće 4. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Rezidba u proleće 5. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca, odnosno na kratke kondire, da bi čokot što više ojačao. Rezidba u proleće 6. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir, koji će dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom čvoru, najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk, a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Međutim pri mešovitoj rezidbi u rodnom čvoru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. Posle rezidbe na

položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim čvorovima ili samo lukovi, koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba), ili se u svakom čvoru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba).

KORDUNICA TIPA KAZARSA

Za ovaj oblik kordunice sađenje se obavlja na rastojanju 3-3,5 m u špaliru, pri čemu se najčešće sade po dva kalema u jamiću. Rezidba u jesen 1. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca, dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. Rezidba u proleće 3. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekraćuje se na visinu od 80 cm, i obavezno se privezuje uz naslon. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. Lastari koji izbiju iz njega služiće za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili oštećenje vertikalnog dela kordunice. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se očenjivanju. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara, gde će najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Drugi lastar služi za rezervu, dok se ostali lačenjem potuno uklanjaju. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm, treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. Na rezervnom kondiru lačenjem se ostavlja samo jedan lastar.

Rezidba u proleće 4. godine – Položeni deo lastara prekraćuje se na dužinu od oko jednog metra, kako bi zauzeo prostor na žici. Na taj način formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove - ukoliko nije potreban. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice, dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti lačenje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspoređebih lastara. Rezidba u proleće 5. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice,. polazeći od osnove, na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca, čime se formira 4-6 rodnih čvorova. Ostali lastari se uklanjaju. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. U prizemnom rodnom čvoru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže, odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. Sledeći najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovarajuće dužine. U svakom rodnom čvoru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog načina rezidbe.

KORDUNICA TIPA AMRELA

Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. Ovde ćemo predstaviti način formiranja dvorukavne kordunice. Rezidba u jesen 1. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Rezidba u 2. godini – U proleće druge godine lačenjem se ostavljaju samo četiri lastara. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu, već dva lastara po potrebi zagrćemo, a dva ostaju uz naslon. Rezidba u proleće 3. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služiće za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po četiri okca. Rezidba u proleće 4. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po četiri lastara, dva najviša lastara režu se na luk, a dva niža na kondir. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u proleće 5. godine – Na svakom rukavu čokota postoje dva luka, koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj način što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca, drugi lastar reže na luk odgovarajuće dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko, kondir na kondir. Pri osnovi čokota primenjuje se kratka rezidba. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak čokota dobije oblik kišobrana.

NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA

Rastojanje sadnje između redova je 3 a u redu 1-1,5 m. Rezidba u jesen 1 i 2. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. Lačenjem će se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Rezidba u proleće 3. godine – Lastari se prekraćuju na visinu spratova. Ako se formiraju dva ili tri sprata, lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm, drugi na 120cm, a treći na 180 cm (raspored rodnih čvorova može biti i na visinama od 60, 80 i 120 cm). Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. Rezidba u proleće 4. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Svaki lastar reže se na po dva okca, da bi se na toj visini obrazovali rodni čvorovi. Redovna rezidba - Ona počinje kada na svakom kraku kordunice imamo četiri dobro razvijena lastara. Na svakom kraku kordunice u rodnim čvorovima viši lastar se reže na luk, a niži na kondir za zamenu.

U cilju pravilnog izvođenja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima, mora se dobro poznavati vreme rezidbe, dužina orezivanja, opterećenost čokota okcima, tehnička pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. Vreme rezidbe vinove loze je različito i zavisi od klimatskih prilika područja, starosti vinove loze i površine koja se orezuje. Ova ampelotehnička mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. U južnim područjima gde temperatura ne pada ispod – 15 C , rezidba se može obavljati i zimi. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i početkom proleća, ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije, a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja lišća u jesen. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba početi već u jesen, kako bi se na vreme završila. U ovim slučajevima režu se sorte veće otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. U područjima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu, može doćido izmrzavanja okaca, jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. Pregled se obavlja pravljenjem poprečnih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. Zdravo okce na preseku ima zelenu, a izmrzlo ima tamnu, mrku boju. Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uvećati broj okaca po čokotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kraće, što zavisi od sorte, rodnosti okaca, oblika gajenja i planiranih prinosa. Razlikujemo sledeće rodne elemente: - Kratki kondir, delovi lastara orezani na 1. do 3. okca - Dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca - Kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca - Lukovi srednje dužine, orezani na 9-12 okaca - Dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca

Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova, osobina sorte, rodnosti okaca na lastaru, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti:

KRATKA REZIDBA

Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca - deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka, kardinal, vranac, muskat hamburg i dr.), primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove, dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. Ovom rezidbom sprečava se polaritet vinove loze, izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.

DUGA REZIDBA

Na čokotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim područjima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). Izaziva izduživanje rodnih čvorova i deformaciju oblika stabla.

MEŠOVITA REZIDBA

Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Na istom čokotu ostavljaju se i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Sorte afus ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon, merlo, rajnski rizling i dr. dobro rađaju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. Kod sorata game crni, game bojadiser, burgundac crni, italijanski rizling i dr. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove , obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju veće rane zbog presecanja lukova do osnove. Ako su lastari vinove loze bujni, zdravi i dozreli moraju se rezati duže, na lukove u cilju opterećenja rodom i obratno, orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. Pri rezidbi osušeni krak čokota ili rodni čvor i izduženi rodni čvor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. Prve godine lastar iz starog drveta, zove se jalovak, jer je kod većine sorti nerodan, orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Pri rezidbi važno je voditi računa o sorti, bujnosti čokota, zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze.

Pri rezidbi treba voditi računa o oterećenju čokota rodnim okcima kod svake sorte pojedinačno, a opterećenje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po čokotu, odnosno po jedinici površine. U tom slučaju za svaku sortu treba uzeti sledeće elemente: a. Planirani prinos po čokotu, odnosno po jedinici površine, b. Broj čokota po jedinici površine, c. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru, d. Prosečnu masu grozda, e. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%, a za vinske 10-20%). Na osnovu navedenih elemenata, broj potrebnih okaca po čokotu koje treba ostaviti rezidbom izračunava se po formuli:

aOk = ------ + d

b x c

Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehničkih pravila i to:

- odstarnjivati stare delove čokota, rezanjem okomito na osu čokota, jer u tom slučaju rane brzo zarastaju,

- stvarati što manji broj i što manje rane jer rane čiji je prečnik veći od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti,

- suvišne lastare rezati iz osnove jer će biti manje posla u lačenju loze, - pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso

sa suprotne strane okca i - pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca, jer

ona sprečava prodiranje vode u kondire, čime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva.

Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. Pribor za rezidbu mora da je oštar. Na taj način rez će biti gladak i neće dolaziti do gnječenja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice.