36 AUTO BILD | Br. 16 · 1. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽA

Naš saradnikpred polazak

na Karpate:terenac mora

da bude"napojen" do

vrha, i toodličnimgorivom

Karpati opasniji OD DRAKULENa 1.300 km dugoj avanturi kroz veličanstveni masivKarpatskih planina, nismo susreli nečiste sile, ali smo otkrili prirodne lepote od kojih zastaje dah. Karpati susavršen poligon za 4x4 vožnju, i to bliže Beogradu negošto su to Zlatibor ili Kopaonik...

Naoružani vencima be-log luka, krenuli smo izBeograda put Arada u

susret ekipi agencije www.of-froad-adventure.ch na njiho-vom šestodnevnom proputo-vanju kroz Rumuniju. Ispo-stavilo se da nam beli luk ni-je bio potreban – ne zato štosmo se uverili da nisu tačnelegende o vampirima na ko-jima je zasnovan deo turistič-kog marketinga Rumunije,već zato što su hipermarketivelikih evropskih lanaca, ko-je ćete naći u svakom većemmestu ove velike zemlje, čakbolje snabdeveni od naših, pocenama koje nisu ništa više.

Prelazak granice kod Kalu-đerova je bio rutinski. Pogra-nična policija nam je samoudarila pečate u crvene paso-še i poželela srećan put, čakbez pitanja gde idemo, koli-ko para nosimo, da li imamohotelske rezervacije i svegaostalog što je bio uobičajenigranični folklor u vreme ka-da su nam za EU bile potreb-ne vize. Zapravo, nismo se niosećali kao da smo otišli uinostranstvo – pad viznog re-žima doneo nam je nevero-vatnu lakoću kretanja, a ovoputovanje spontanu spozna-

ju da su komšijske prirodnelepote na dohvat ruke: da bi-ste stigli do njih potrebno jemanje vremena nego zamnoge destinacije unutar Sr-bije. Na primer, do prvog na-cionalnog parka na rumun-skoj teritoriji, Keile Nerei –Beusnica (prelepi kanjon re-ke Nere i njenih pritoka) sti-žete brže nego do Divčibaraili Rudnika, jer je rastojanjeod Beograda do Nere tek oko120 km, po dobrom putu sasimboličnom frekvencijomsaobraćaja. A tu prirodne le-pote Rumunije za nas koji sti-žemo s ove strane tek poči-nju, nižući se kao ogrlica odprirodnih bisera ka severu iistoku.

Preko preče, naokolo bliže

Doduše, ne bismo biliofroud tim da se već nekoli-ko stotina metara nakon gra-ničnog prelaza Kaluđerovonismo našli na zemljanomputu, na koji nas je, kao naj-kraću putanju do Nere, nave-la „R. O.A. D 2008“ topo ma-pa za Garmin uređaje. Ovajput, ucrtan u kartu kao soli-dan makadam, vrlo brzo je toprestao da bude. Nismo se

obazirali na šut

nasut na sredinu puta kaoznak upozorenja da se daljene ide, već smo, puni samo-pouzdanja i vere u „BF Goo-drich Mud-Terrain KM2“pneumatike, prepreku zaobi-šli preko livade i produžili kaistoku. Posle prvog beton-skog mostića uloga nasutogšuta postala je jasna – žitkoblato u dužini od dvadesetakmetara na prvi pogled nijedelovalo baš toliko žitko, jerje korica već počela da se pro-sušuje. Kada smo propali ublato do podvozja i shvatili danam sva trakcija koju imamonije dovoljna da prođemokroz glib, bilo je kasno da sekajemo što nismo našli vre-mena da montiramo naše „T-Max 9000“ vitlo pred polazakna ovaj put, računajući da ukonvojskoj vožnji vitlo nijepreviše bitno; od švajcarskeekipe, kojoj smo krenuli u su-sret i čiji bi nam članovi even-tualno mogli da pomognu,delilo nas je još, nimalo ohra-brujućih, dvestotinak kilo-metara.

Šta činiti kada se nađete za-glavljeni u ravnici rumun-skog Banata, na putu gde sušanse da neko naiđe praktič-no ravne nuli, a gde, doklegod se pogled pruža, ne mo-žete da ugledate bilo kakavtrag civilizacije? Ne trebaočajavati, već treba sistema-tično prionuti u prekopava-nje po sopstvenoj riznici „off-road“ znanja, koja podrazu-meva male pomake napred,nazad uz bočno ljuljanje vo-zila, kako bi se stvorili usloviza dobijanje kritičnog mo-menta kretanja koji bi mogaoda vas izvuče iz rupe. Uz po-moć ašova i formiranja pod-loge od grančica i lišća u bla-

(1. deo)

1. septembar 2010. · Br. 16 | AUTO BILD 37U nacionalnim parkovima u Rumuniji

nalaze se odlični info-paneli

38 AUTO BILD | Br. 16 · 1. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽAtu ispred vas situacija izgledamanje beznadežno. Srećom,pa žitko blato ima dobru oso-binu da ipak ne sprečava kli-zanje podvozja po njemu upotpunosti, za razliku od si-tuacija kada skliznete u ne-ke duboke kolotrage na tvr-doj zemlji i ostanete sa točko-vima u vazduhu.

Nova dimenzija prostoraSat i po kasnije bili smo slo-

bodni, spremni da nastavimoka Neri, putem koji je sa sva-kim kilometrom ponovo po-stajao sve bolji, da bi se u ne-kom trenutku pretvorio u as-falt. Ipak, bar tih sat i po vre-mena bismo uštedeli za obi-lazak kanjona Nere da smobili pragmatični i dodali de-setak kilometara na našu tra-su, krenuvši u startu asfalt-nom obilaznicom. Ovakosmo imali vremena samo dabacimo letimičan pogled naovu prelepu reku i odlučimoda je uskoro ponovo poseti-mo i eventualno ovom naci-onalnom parku posvetimočitavu reportažu.

Kada se nađete u zemlji kaošto je Rumunija (njena povr-šina ekvivalentna je površinibivše SFRJ), horizonti i meri-la veličine se prošire i u od-nosu na tamošnje relacije svena šta ste navikli nekako po-činje da vam izgleda maju-šno. Prvi susret sa Banatskimplaninama (Banat u Rumuni-ji sem ravničarskog dela ob-uhvata i najzapadnije obron-ke Karpata, čija visina čestopremašuje 1.000 m), rađaneodoljivu asocijaciju na is-točnu Srbiju koja, zapravo, ijeste deo istog planinskogmasiva, presečenog na dvadela Dunavom. Ali, tamo nasevernoj strani sve deluje ne-kako grandiozno: od obima ivisine stabala, preko površi-ne pokrivene šumom, snageplaninskih reka, pa sve do ve-ličine (a i visine) samih pla-ninskih venaca, kojima kaoda nema kraja.

Kada smo nakon kraće po-sete Keile Nerei – Beusnicanacionalnom parku produži-li na sever ka Aradu kako bi-smo se sastali sa grupomšvajcarskih 4x4 avanturista sakojima ćemo provesti nared-nih šest dana, iz ravničarskihdelova Banata, kod Oravice,skrenuli smo na istok i ušli upojas gustih šuma planin-skog venca Anina, gde smovrlo brzo počeli da dobijamovisinu. Zanimljivo je koliko jeu Rumuniji puno četinarskih

šuma, čak i u nižim predeli-ma, verovatno zbog oštre,kontinentalne klime. Imaju-ći u vidu da je ogroman deopovršine Rumunije pod šu-mom, ne čudi činjenica da suu toj zemlji mnoge u Evropiugrožene životinjske vrste(kao što je, recimo, medved)još uvek brojne i veoma ras-prostranjene. Mi, doduše, zašest dana naše karpatskeavanture nismo sreli nijed-nog medveda, ali kažu da ni-je retka pojava da se viđaju namestima gde turisti kampujukako preturaju po smeću.

Put ka Aradu vodi nas krozživopisan rudarski gradićAnina, ušuškan u jednojskrovitoj dolini istoimenogplaninskog masiva, kao ikroz nešto veću Rešicu tride-setak kilometara severnije(Rešica je već mesto sa odlič-nom putnom infrastruktu-rom, uključujući i tramvajekao sredstvo gradskog prevo-za).

Lavirint šumaraka, livadai močvara

Vozeći od Rešice dalje nasever lagano napuštamo po-jas istočno-banatskih plani-na i vraćamo se u ravnicu, hr-leći ka gradiću Lugož. Od Lu-goža savršen magistralni putide na zapad ka Temišvaru,drugom gradu po veličini uRumuniji, ali nas ne zanimaTemišvar, već prečica do ba-nje Lipova, nadomak Arada,gde je zakazan sastanak saŠvajcarcima. Ponovo stupana scenu problematično ruti-ranje „R. O.A. D. 2008“ kar-te, u kojoj su mnogi maka-damski putevi (pa čak i nekikoji se ni tim imenom ne mo-gu nazvati) označeni kao as-faltni i, naravno, koje internalogika softvera koristi za ru-tiranje. Isprobavamo nekoli-ko njih, da bi se ispostavilo davode samo do sela na južnojstrani brdskog venca PodišulLipovej (nešto gde je najvišatačka visoka 316 m teško dabi se moglo nazvati plani-nom), a ono što ide dalje kaseveru već spada u ozbiljan„of-roud“ izazov. Bliži se za-vršetak dana i raste nervozadok pokušavamo da prona-đemo prolaz kroz šumarke ipreko livada do banje Lipova.U vazdušnoj liniji smo vrloblizu, ali još nisu izmislili kri-la kao vrstu dodatne opremeza terence. Odlučujemo dapokušamo proboj od mestaBrestovac ka severu, računa-jući da ćemo nekako pronaći

RUMUNI I RUMUNIJARumuni su gostoljubiv narod,

ali jako malo njih zna strane jezi-ke, tako da na putu po Rumuniji netreba previše računati na pomoćsa strane. Ako govorite ruski pro-ći ćete još i ponajbolje, jer je to ta-mo još uvek strani jezik koji najvi-še ljudi poznaje, naročito starijapopulacija. Na području Banata ži-vi značajna srpska nacionalna ma-njina, tako da na zapadu Rumuni-je možda čak ima više smisla da po-

kušate nekome da se obratite nasrpskom nego na engleskom. Za-nimljiv je bio naš susret sa voza-čem u blizini Brestovca, gde smopokušali da pitamo nešto na en-gleskom, a on je, očigledno videv-ši tablice, odgovorio „pričaj bratelepo srpski“.Siromaštvo je još uvek prilično ras-prostranjeno i vidljivo na svakomkoraku, ali je isto tako vidljiv i uti-caj članstva u EU: svuda se nešto

gradi i obnavlja, uključujući i starefasade po malim mestima, koje sveviše počinju da dobijaju neki evrop-ski pedantan izgled. Rumuni su na-rod koji voli prirodu i koji negujekulturu odlaska u prirodu, tako dasmo, tokom čitavog ovog puteše-stvija, često sretali izletnike i kam-pere. Prijatno smo bili iznenađeništo, čak i izvan nacionalnih parko-va, nailazimo na putokaze na ras-kršćima šumskih puteva.

Vitlo može da se upotrebina puno različitih načina

„CJ-7“ injegov petolitar-ski V8 ništa nemože dazaustaviUzbuđenje

počinje –traženje

puta krozbanatske

šume

Kada se branikzaglavi o ivicukolotraga, ašovpomaže

„CJ-7“ je privukao najveću pažnju

1. septembar 2010. · Br. 16 | AUTO BILD 39

put kroz lavirint ravničarskihšumaraka, livada i močvarado samo petnaestak kilome-tara udaljenog kampa, gde suse naši prijatelji verovatnoveć smestili.

Zarobljeni u vododeriniProšavši i selo Košari put se

pretvara u jedva vidljive ko-lotrage u visokoj travi, gde nasvakom koraku vrebaju skri-veni ravničarski potočići samočvarnim terenom koji ihokružuje. Nailazimo na Ru-muna koga pokušavamo dapitamo za put do banje Lipo-va. On ne zna nijedan jezikkoji mi znamo, tako da sesporazumevamo više ruka-ma nego glasom. Pokazuje-mo mu natpise na GPS-u. Onpristaje da krene sa nama, jertreba da stigne do solidnijegputa koji je s druge strane (ilismo barem mi to tako shva-tili). Upućuje nas desno nabrdo, objašnjavajući da je putkroz dolinu previše zarastaou šikaru. Počinjemo da se pe-njemo i samo je u jednomtrenutku, bez najave, nestalotlo pod desnim točkovima, uzzastrašujući udarac. Skliznu-li smo u više od metara dubo-ku vododerinu, bez ikakvešanse da je vidimo jer je bilapotpuno zakamuflirana viso-kom travom. Džip je ostao ce-lom težinom naslonjen na di-ferencijale i izduvnu granu, atočkovi, kako oni van jaruge,tako i oni u njoj, u najboljemslučaju su svojim okretanjemmogli da spale vlati visoketrave koje je bilo posvuda.Nas trojica nismo mogli dapodignemo džip, a kopanjebi, s obzirom na kao kamentvrdu zemlju i konfiguracijujaruge, potrajalo par dana, sneizvesnim ishodom. Jošjednom nam se osvetio nedo-statak vitla, ali ovoga puta jeproblem bio nešto ozbiljniji,a mrak samo što nije pao. Našvodič je mahnuo u znak po-zdrava i nestao ka drugojstrani livade, dok smo nastrojica ostali usred ničega, ubrdima rumunskog Banata,koja su pomalo podsećala nakonfiguraciju terena Deli-blatske peščare. Nije bilo čakni mobilnog dometa, tako dasam se uputio pešice ka vrhubrda, nadajući se da ću gauhvatiti.

Ubrzo se pojavio VodafoneRO, pruživši priliku da se za-traži pomoć od naših švajcar-skih prijatelja. „Mario, u po-moć, nalazimo se na samo 12km vazdušne linije od vas, na

koordinatama N 45.56.889 E21.45.896 i nema šanse da sesami iščupamo, možeš li dadođeš po nas?“ Posle inicijal-ne konfuzije i analize topokarata i putne mreže, složilismo se da nema mnogo smi-sla bilo šta pokušavati od-mah, jer će uskoro mrak, avožnja takvim terenom pomraku samo bi mogla da bu-de uvod u nove nevolje.„Imate šatore, ako imate do-voljno vode, možete da seulogorite tu gde ste, zar ne? Aja ću čim ustanemo ujutro dakrenem po vas“, reče Mario.

Tako je, uzbudljivije negoočekivano, počela prva ru-munska noć, u banatskoj ne-dođiji, u okruženju krvoloč-nih rojeva komaraca i ništamanje agresivnih muva, uzčudne noćne zvuke iz daljine.Tu je bio i beli luk, za svakislučaj...

Susret sa ŠvajcarcimaPosle dužeg traženja prola-

za sa severa, oko 10 ujutronapokon smo ugledali tolikopriželjkivani Mariov podig-nuti „grand čiroki“, kome ta-kođe po tom močvarnom te-renu nije bilo svejedno, s ob-zirom na to da je po nas kre-nuo sam. Izvlačenje uz po-moć „snejk roupa“ (duže užesa 20 odsto elastičnosti, ide-alno za of-roud izvlačenja)bilo je rutinsko, tako da smose lako ponovo našli na svo-jim točkovima. Posledica napodvozju i trapovima, na sre-ću, nije bilo, ostala je samomala „uspomena“ na zad-njim desnim vratima, kao po-sledica udarca u ivicu vodo-derine.

Putem kojim je Mario sti-gao po nas otišli smo do obli-žnje banje Lipova, mestašcau kojem nije bilo supermar-keta, niti benzinske pumpena kojoj bi mogao da se nato-či plin, ali je sve odisalo sta-rinom i posedovalo onu pa-tinu i specifičnu atmosferukakvu očekujemo od nekogmesta iz filmova o grofu Dra-kuli. Doduše, treba otići jošdosta na istok do Transilva-nije, ipak smo još uvek u Ba-natu. Prolazak kroz Transil-vaniju je inicijalno bio plani-ran, ali su kišna sezona i po-plave ostavile haos u Karpa-tima – mnogi planinski pute-vi u severnim delovima Kar-pata, kojima je bio planiranprolaz, jednostavno više nepostoje, a na desetine drvenihmostova na koje se računalo,odnele su bujice. Zato je tura

CENE GORIVA I RASPOLOŽIVOSTCene goriva na pumpama u Ru-

muniji su čak nešto niže od cenakod nas (u proseku 1,07 evra zabezolovni, 1,02 evra za dizel, a0,46 evra za plin), a slična je situ-acija sa mogućnošću točenja pli-na. Najčešće ćete nailaziti na pum-

pe nacionalne naftne kompanijePetrom (naročito po manjim me-stima), na kojima (kao što je to ikod nas slučaj sa Jugopetrol pum-pama) ne možete da „sipate“ plin.Plin ćete po pravilu moći da na-đete na pumpama stranih naft-

nih kompanija (najrasprostranje-nije su OMV i Lukoil) ili na privat-nim pumpama na kojima se točisamo plin. Razmenite novac navreme, jer Rumunija još uvek ni-je ušla u evrozonu (za jedan evrodobija se oko 4,2 leje).

Konvoj odvažnih

„of-roudera“praši po

rumunskimnedođijama

Maksimalno opremljen „lendi“: on nasvom krovu nosi krov (bočno) svojemontažne kuće za prirodu

Rutinsko izvlačenje elastičnom trakom

Par šekli i„snejk roup“

je sve štovam je po-

trebno da bivas izvukli izovakve situ-

acije

I MT pneu-maticima se

smanjuje efi-kasnost kada

se napuneblatom

40 AUTO BILD | Br. 16 · 1. septembar 2010.

TERENCIMA KROZ RUMUNIJUREPORTAŽAskraćena i vremenski i dužin-ski, uz odluku da se ka pla-ninama krene od Arada, od-nosno od tačke gde smo setrenutno nalazili.

Tu je bila ekipa terenacakojima nema šta da se zame-ri: čak tri „lendija“ (tako odmilošte zovu „difender“), je-dan „nisan navara“, jedan„diskaveri“, Mariov „grandčiroki“ sa 5,9-litarskom „Vosmicom“ (najveći motor ko-ji je do sada ugrađivan u ovajautomobil), a najveća zvezdaovog karavana nesumnjivo jebio „CJ7“ (preteča „džip ren-glera“), jedan vrhunski opre-mljeni oldtajmer sa petolitar-skim V8 motorom, koji je sveproblematične situacije u na-rednim danima rešavao kaood šale i bio spreman da sva-kome priskoči u pomoć kadaje to bilo potrebno. Vlasniciovih lepotana sedeli su uobližnjem kafeu, spremni zaono zbog čega su i došli u Ru-muniju – za pokret u planine.

Međutim, na putu do plani-na sve njih je čekala uvertirau vidu savladavanja šuma ubanatskim brdima kroz kojasmo mi prethodnog dana pri-stigli, a koja su se u tehnič-kom smislu pokazala čakopasnijim i zahtevnijim odplaninskih terena u Karpati-ma – močvarni delovi i dubo-ki kolotrazi napunjeni vodomza tili čas su prouzrokovaliseriju zaglavljivanja lošije pri-premljenih vozila u karava-nu, tako da je probijanje kaKarpatima potrajalo veći deodana. Tek kasno posle podnemogli smo da udahnemosvežinu karpatskog gorja,krenuvši da grabimo uzbrdokroz mešovite šume masivaMunci Pojana Ruskaj...

A. VeljkovićFotografije: A. V.

U SLEDEĆEM NASTAVKU:

Simfonija karpatskih visinaUpornost se isplatila – kada smojednom uronili u veličanstvenokarpatsko gorje, raskošna priro-da je promicala pored nas kaokakav uzbudljiv avanturističkifilm. Gorostasne bukve i smrče,divlje planinske reke, duboki ka-njoni, jezera duga po više deseti-na kilometara, nepregledna poljaborovnica i šumskih jagoda. Biloje to putovanje u daljinu, ali i u vi-sinu – trećeg dana naš konvoj jekonačno prešao magičnu granicuod 2.000 metara...

Zatalasana rav-nica i šumoviteplanine – to jerumunski Banat

Neobičan toranj crkve u banji Lipova

Smaragdno zeleni bazeni na pritokama Nere su savrše-no mesto da se rashladite u vrelim letnjim danima

Odlično objašnjenje razlikeu filozofiji vožnje između

4x4 vozača i ostalih!

Neplanirano kampovanje12 km od banje Lipova

Kamp u NP Keile Nerei – Beusnica

Da bi „diskaveri“ izašao trebamalo pripomoći i „gurkom“

Jedan od retkih predaha u civilizaciji