Renesansa srpske auto industrije izlazak iz tunela · Vesti Plaza u Kragujevcu Izraelska kompanija Plaza počeće uskoro izgradnju trgovinskog centra u Kragujevcu, površine 80 hiljada

Broj

5, A

vgus

t 200

8.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

[email protected]

AnA Trbović, USAiD KonKUrenTnoST – KljUč rAzvojAC A r l S b e r g S r b i j A n A C i o n A l n o p i v oo p š T i n A p e ć i n C i n i j e S v e U l o K A C i j iinTerne T voDič eUropeAn inveSTmenT moniTor

Renesansa srpske auto industrije

izlazak iz tunelaAko želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEUskoro novo izdanje!

1

Kako je proteklih meseci nestabilnost u zemlji rasla, sve su bile brojnije ocene da će i ova godina biti „ekonomski izgubljena“. Šta ova teza, zapravo, znači? Ako uzmemo u obzir nekoliko ključnih pokazatelja stanja nacionalne privrede, onda bi 2008. trebalo da bude završena ekonomskim rastom nižim od predviđenog, inflacijom višom od projektovane, spoljnotrgovinskim deficitom povećanim više nego što je planirano i tako redom.

Nakon nešto više od pola godine, izgleda da će pesimističke prognoze biti delimično ispunjene. Gotovo je izvesno da inflacija prelazi dvocifren iznos, da nas, uprkos daljem dinamičnom rastu izvoza, očekuje veliki skok deficita, da neće biti značajnijeg kresanja javne potrošnje...

S druge strane, neki drugi parametri pokazuju da je srpska ekonomija u određenoj meri već postala otporna na političke šokove. Tako je, recimo, industrijska proizvodnja do aprila porasla za više od 5 procenata, izvoz je u isto vreme povećan za preko 20 odsto, a čini se da će i strane investicije, naravno zahvaljujući i ranije ugovorenim poslovima, dostići planiranu vrednost, što bi značilo da nema negativnih efekata na devizne rezerve i državni budžet.

Ništa manje važna, u tom smislu, nije ni najavljena investicija Fiat-a koja bi, zbog svog ogromnog privrednog, ali i simboličkog značaja, mogla da predstavlja jednu od prelomnih tačaka naše tranzicije. Ovom nizu treba dodati završetak pripreme Nacionalnog plana integracije u Evropsku uniju, obimnog dokumenta koji sadrži sve ono što država treba da uradi da bismo bili spremni za punopravno članstvo. Konačno, tu je i izvanredna incijativa NALED-a za izmenu ili ukidanje svih propisa koji nepotrebno komplikuju poslovanje, posebno malim i srednjim firmama.

Dakle, ako Skupština uskoro zaista počne da radi kao fabrika, kako se nekada govorilo, i nastavi sa usvajanjem istinski reformskih zakona, onda 2008, umesto izgubljene, može da postane godina preokreta.

Vesti .......................................................................................................... 2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u svetu u 2006. godini ........ 4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u periodujanuar-mart 2008. godine .......................................................... 5

Top temaRenesansa srpske auto industrije ......................................... 6

IntervjuDr Ana S. TrbovićUSAID - Projekat za razvoj konkurentnosti ................ 10

Primer uspehaOpština Pećinci ............................................................................... 12

Investicije u teorijiVrste SDI po zemljama .............................................................. 14

Investicije u praksiProjektni timovi (2) ...................................................................... 16

Lična kartaCarlsberg Srbija .............................................................................. 18

Vaši partneriBerman Group................................................................................. 20

Internet vodičEuropean Investment Monitor (www.eyeim.com) ...... 21

Iz svetaPrivredna situacija u Nemačkoj .......................................... 22

AnalizeDoing Business in 2008 ............................................................ 24

Javno mnenjeGlobalna anketa stranih investitora ................................ 26

Pitajte nas .......................................................................................... 28

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: [email protected] • www.siepa.gov.rs

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Maja Vuković, Ines Novosel, Goran Radosavljević, Nataša Vujović, Nikola Janković i Milica Zatezalo

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard 2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE AVGUST 2008.

INVESTICIJE, Broj 5, avgust 2008. Reč urednika

Dragan Pejčić[email protected]

6

12

18

22

Vesti

Plaza u KragujevcuIzraelska kompanija Plaza počeće uskoro izgradnju trgovinskog centra u Kragujevcu, površine 80 hiljada kvadratnih metara. Centar bi trebalo da bude završen do kraja naredne godine, saopštili su predstavnici te kompanije koji navode da vrednost investicije iznosi 60 miliona evra.

Plaza centar u Kragujevcu imaće dva sprata iznad zemlje i isto toliko ispod, a posao će dobiti oko dve hiljade Kragujevčana. Reč je o prvom objektu ove kompanije u Srbiji koji će biti najsavremeniji među 30 koliko ih Plaza ima u svetu.

www.b92.net

SPAR potvrdio dolazak u SrbijuBivši ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da je sa predstavnicima austrijske kompanije SPAR postignut dogovor o njihovom ulasku na srpsko tržište.

„Sada je na redu traženje atraktivne lokacije u Beogradu gde SPAR planira da izgradi veliki šoping centar”, naveo je Bubalo i dodao da je za taj veliki posao potrebno obezbediti brojne dozvole za izgradnju, kao i dobavljače sa domaćeg tržišta. Prva investicija SPAR-a u Srbiji, vredna više desetina miliona evra, planirana je da se realizuje u 2008. godini.

www.b92.net

Bespovratna pomoć Srbiji od 165 miliona evraPotpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić i šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras potpisali su Sporazum o finansijskoj pomoći EU u okviru

IPA fondova kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomoć u vrednosti od približno 170 miliona evra. Đelić je, nakon potpisivanja sporazuma, istakao da je reč o prvoj tranši iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske unije Srbiji u iznosu od milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.Prema rečima potpredsednika Vlade, oko 40 miliona evra biće iskorišćeno za ravnomerni lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove naše zemlje, dok je za podršku izbeglicama i interno raseljenim licima planirano 10 miliona evra. Za reformu hitne medicinske službe biće izdvojeno takođe 10 miliona evra, za informacioni sistem na Dunavu 11 miliona evra, a za smanjenje emisije štetnih gasova iz Termoelektrane „Nikola Tesla” 12 miliona evra. Đelić je naveo da će određena sredstva biti iskorišćena i za jačanje kapaciteta državne administracije, poboljšanje uslova za izdržavanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, poboljšanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.

www.srbija.sr.gov.yu

230 miliona evra za izgradnju ProkopaRadovi na izgradnji nove železničke stanice Beograd centar u Prokopu počeće najkasnije za 60 dana, pošto Vlada odobri ugovor koji su potpisali direktor Železnice Srbije, Milanko Šarančić i direktor Energoprojekta Vladimir Pirivatrić. Investicija vredna oko 230 miliona evra biće realizovana kroz tri faze. U prvoj etapi predviđeno je da na armiranoj betonskoj ploči bude izgrađeno 128.000 kvadrata poslovnog prostora, od čega će Železnici pripasti 2.200 kvardrata, ali i 15.000 kvadrata (od ukupno 25.000) koje će Energoprojekt

izgraditi ispod ploče. Nova železnička stanica i komercijalni prostor sa svim pratećim sadržajima trebalo bi da budu izgrađeni u roku od 30 meseci od dana kada Energoprojekt dobije odobrenje za gradnju.

Danas

JUB gradi novu fabriku u SrbijiSlovenačka kompanija JUB planira izgradnju fabrike za proizvodnju fasadnih maltera, u koju će uložiti 6 miliona evra, a proizvodiće 10.000 tona godišnje. Fabrika u Šimanovcima biće građena u tri faze u sledeće dve godine. U Šimanovcima će biti izgrađen i prvi info-centar, kao i trenažni centar za obuku majstora i proizvođača.JUB u Šimanovcima proizvodi 50.000 tona završnih materijala za građevinarstvo u vrednosti 25 miliona evra, a prošle godine ostvaren je rast prodaje od 35 odsto. Oko 75% proizvodnje ide u izvoz, na tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije, a JUB spada u 50 najvećih izvoznika u Srbiji.

www.b92.net

Elgolf ulaže 800 miliona evra u SurčinKonzorcijum Elgolf uložiće između 700 i 800 miliona evra u izgradnju golf terena i drugih sadržaja u Surčinu. Na 110 hektara biće sportski sadržaji, a na 190 hektara stanovi i prateći sadržaji. Direktor Elgolfa Omri El Dudaš kaže da će radovi na izgradnji sportskih sadržaja i luksuznog stambenog i trgovinskog kompleksa u Surčinu biti završeni u roku od 9 do 11 godina.

Elgolf će u Surčinu izgraditi golf terene, sportski centar sa terenima za tenis, bazenima i drugim sportskim sadržajima, hotel visoke kategorije, kao i luksuzan stambeni kompleks koji će sadržati veštačko jezero, škole, obdanište, kao i

2 INVESTICIJE AVGUST 2008.

trgovinske i zdravstvene centre, a radni naziv projekta je Oaza.

Prema rečima El Dudaša, Elgolf je konzorcijum američkih, austrijskih i izraelskih kompanija, a registrovan je u Srbiji kao preduzeće Elgolf da bi učestvovao na konkursu za projekat u Surčinu.

www.b92.net

Još 2 milijarde evra grčkih investicija„Oko 50 grčkih kompanija spremno je da uđe u Srbiju i u naredne dve godine investira oko 2 milijarde evra, ali bi prethodno neke od tih firmi želele da se uvere u političku stabilnost u Srbiji“, izjavio je Vasilios Dertilis, novi predsednik Upravnog odbora Helenskog poslovnog udruženja Srbije.

On je na konferenciji za novinare, održanoj u rezidenciji ambasadora Grčke, podsetio da su grčke kompanije do sada uložile više od 2 milijarde evra i zapošljavaju 25.000 domaćih radnika. Grčki investitori zadovoljni su poslovnim ambijentom, ali ističu i da se suočavaju sa pojedinim problemima. „Nalazimo se u zemlji u kojoj postoji i verujemo da će postojati dobra poslovna klima. Zato će u Srbiju doći još grčkih investicija. Međutim, prisutni su i različiti problemi s kojima se suočavamo. Ti problemi uglavnom se tiču regulisanja pitanja vlasništva u oblasti nekretnina, neke firme se suočavaju sa problemima u oblasti poreske politike, dok jedna kompanija ima problema sa sertifikatima EUR 1“, rekao je Dertilis.

Danas

Vrnjačka banja, Soko banja i Koviljača biće prve privatizovaneVrnjačka banja, Soko banja i Koviljača su prve banje koje će biti privatizovane, rekao je

Boris Majstorović iz Agencije za privatizaciju na okruglom stolu Privatizacija zdravstvenih ustanova u banjama, koji je održan u okviru 19. berze banja u Vrnjačkoj Banji.

„U prvom krugu biće privatizovano 13 bolnica, ali će Vlada odlučiti koliki deo kapitala u kojoj bolnici će biti privatizovan”, rekao je Majstorović. Učesnici okruglog stola saglasili su se da treba voditi računa o nekoliko bitnih faktora, a to su stvaranje preduslova za privatizaciju, očuvanje prirodnih i lekovitih izvora koji treba da ostanu u državnom vlasništvu, kao i očuvanje delatnosti specijalnih bolnica i broja postelja u njima.

www.emportal.co.yu

Holcim investira 83 miliona evraKompanija Holcim investiraće 83 miliona evra u proširenje kapaciteta cementare u Novom Popovcu u naredne tri godine. Generalni direktor Holcim-a u Srbiji Gustavo Navaro rekao je da je ta kompanija do sada uložila 90 miliona dolara, odnosno oko 56 miliona evra, u infrastrukturu cementare. „Holcim će nastaviti da ulaže i širi proizvodnju, jer očekuje da će se Srbija ubrzano razvijati. Širenje proizvodnih kapaciteta cementa omogućiće da Holcim prati rast srpske građevinske industrije“, naveo je on.

Navaro je kazao i da će kompanija, i pored isteka roka od pet godina predviđenim ugovorom o kupovini cementare, nastaviti da ulaže u održivi razvoj lokalne zajednice i to u izgradnju vrtića i parkinga i obnavljanje ulične rasvete.

Cementara Holcim je uručila 70 hiljada evra donacije za realizaciju 12 projekata za unapređenje lokalne zajednice, a Navaro je dodao i da je Holcim potpisao novi sporazum o donatorstvu vredan 156 hiljada evra.

www.b92.net

Po prvi put u Srbiji nagrade za investitoreAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza po prvi put je organizovala godišnju dodelu nagrada za Investitora godine. Nagrade Investitor godine dobile su kompanije VIP Mobile (za najveću grinfild investiciju), Alena Ltd. (za najveći broj zaposlenih) i Telenor (za najveću investiciju), dok su specijalne nagrade dodeljene kompanijama Elrad (za investiranje u nedovoljno razvijen region) i Hemofarm (za društveno odgovornu investiciju). Dobitnici nagrada u tri glavne kategorije biće kandidovani za priznanje Investitor godine u Jugoistočnoj Evropi koje svake godine dodeljuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

SIEPA

Fabrika auto delova u BatočiniPredstavnici nemačke kompanije Reum GMBH i čelnici Opštine Batočina potpisali su predugovor o izgradnji fabrike za proizvodnju auto delova u tom šumadijskom mestu. Fabrika auto delova biće izgrađena na 10.000 kvadratnih metara, a proizvodiće gepeke za automobile. Glavni investitor, nemačka kompanija Reum GmbH, obavezna je da do 2010. godine u batočinsku fabriku uloži još 10 miliona evra. Predsednik Opštine Batočina Radiša Milošević ističe da je reč o značajnoj investiciji koja će omogućiti otvaranje 450 radnih mesta i smanjiti stopu nezaposlenosti u batočinskoj opštini.

Danas

Vesti

3INVESTICIJE AVGUST 2008.


P rema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), ukupan

priliv stranih direktnih investicija u 2006. godini iznosio je 1.306 milijardi američkih dolara, što predstavlja povećanje od 38% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je već treća godina zaredom kako strane investicije beleže veliki rast u svetu. Istovremeno, od 2000. godine radi se o najvećem porastu koji odražava visoku stopu rasta kako razvijenih privreda, tako i zemalja u razvoju i tranzicionih ekonomija.

Brz rast zemalja u tranziciji

Veliki uticaj na intenzivan rast stranih direktnih investicija imali su merdžeri i akvizicije, ali je registrovano i značajno povećanje broja grinfild projekata u zemljama u razvoju i tranzicionim privredama i to u oblasti usluga. Ukupno posmatrano, razvijene zemlje zabeležile su porast stranih direktnih investicija od 45% (857 milijardi dolara), dok su zemlje u razvoju

dostigle nivo ulaganja od 379 milijardi dolara (povećanje od 21%), a tranzicione ekonomije – od 69 milijardi dolara (porast od 68%). Vodeću poziciju zauzele su SAD sa 175 milijardi dolara, a slede je Velika Britanija sa 140 milijardi dolara i Francuska sa 81 milijardom dolara. U okviru grupe zemalja u razvoju, najveći priliv ostvarila je Kina (69 milijardi dolara), zatim Hong Kong (43 milijarde dolara) i Singapur (24 milijarde dolara). Među tranzicionim ekonomijama, najveća strana ulaganja privukla je Ruska Federacija (29 milijardi dolara).

Kada je u pitanju regionalna distribucija globalnih ulaganja, članice Evropske unije, kao i prethodnih godina, predstavljaju najatraktivniju investicionu destinaciju sa prilivom od 531 milijarde dolara, što čini 41% svetskog priliva. U Severnoj Americi registrovano je 244 milijarde dolara stranih investicija ili oko petine svetskih tokova. Južna, Istočna i Jugoistočna Azija imale su priliv od 196 milijardi dolara (15% svetskih

tokova) i povećanje od 19% u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je Istočna Azija učestvovala sa oko 3/5 regionalnog priliva. Impresivan rast stranih ulaganja zabeležila je Zapadna Azija koja je privukla 60 milijardi dolara. Afrika je imala 36 milijardi dolara priliva stranih direktnih investicija, u najvećoj meri koncentrisanih na područja Zapadne, Severne i Centralne Afrike.

Ekspanzija usluga

Izuzetno brz rast stranih ulaganja karakterističan je za usluge što ukazuje na važnost informaciono-komunikacionih tehnologija, telekomunikacija, finansijskog sektora i nekretnina. Kod industrijske proizvodnje, na prvom mestu se nalazi proizvodnja električne opreme i elektronike, potom motornih vozila i ostalih transportnih uređaja, a za njima slede prehrambrena i hemijska industrija. Izuzetno brz rast stranih ulaganja karakterističan je i za primarni sektor, naročito za rudarstvo i naftnu industriju.

Transnacionalne kompanije razvijenih zemalja ostale su vodeći izvor stranih direktnih investicija, čineći 84% svih odliva u 2006. godini. Skoro polovina globalnih ulaganja potiče iz Evropske unije, najviše iz Francuske, Španije i Velike Britanije. Generalno, navedeni trendovi pokazuju da strane direktne investicije i dalje permanentno beleže rast iz godine u godinu i da još uvek najveći priliv dolazi iz razvijenih zemalja, ali se u poslednjih nekoliko godina uočava znatno povećanje stranih ulaganja i iz zemalja u razvoju, što je uslovljeno kontinuiranim ekonomskim rastom i uvećanjem profita kompanija.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije u svetu u 2006. godini

Svi ulažu svudaSa preko 1.300 milijardi dolara stranih ulaganja, 2006. je imala najveći rast u ovoj deceniji

GLOBALNI TRENDOVI

Evropska unija

Južna, Istočnai Jugoistočna Azija

Ostalo

Južna iCentralna Amerika

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007

Jugoistočna Evropa iZajednica nezavisnih država

Zapadna AzijaAfrika

Severna Amerika

Regionalna distribucija priliva SDI u 2006. godini

41%

19%

15%

7%5%

5%5%

3%


Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom kvartalu 2008. godine neto vrednost novčanih

stranih ulaganja u Srbiji iznosi 1.090,6 miliona dolara, što je za 25% više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupan, tj. bruto priliv iznosi 1.255 miliona dolara, dok se u strukturi odliva na ulaganje domaćeg kapitala u inostranstvu odnosi 40 miliona, a na povlačenje investicija stranih kompanija kod nas 124 miliona dolara.

Jednu od glavnih karakteristika strukture stranih investicija u prerađivačkoj industriji tokom 2007. godine predstavljao je rastući trend grinfild ulaganja koji je, u određenoj meri, nastavljen i u prvom kvartalu ove godine. Međutim, učešće industrijskog sektora u strukturi stranih direktnih ulaganja i dalje je relativno nisko, što se, pored ostalog, može objasniti usporavanjem procesa privatizacije i povećanim političkim rizikom. Generalno, inostrani proizvodni projekti orijentisani su na delatnosti sa bržim rastom svetskih cena i većim mogućnostima dostizanja ekonomije obima, dok je upotreba moderne tehnologije još uvek nedovoljno zastupljena.

Efekti iz 2007.

U prvom tromesečju 2008. godine najviše je investirano u finansijski sektor (banke i osiguravajuća društva) – skoro 60% ukupnih ulaganja. Na drugom mestu su ulaganja u prerađivačku industriju (od toga najviše je investirano u proizvodnju prehrambenih proizvoda i pića, a znatno manje u proizvodnju tekstila, derivata nafte i hemijskih proizvoda), dok su investicije u izgradnju i promet nekretnina na trećem mestu. Struktura ulaganja po delatnostima u odnosu na isti period prošle godine bitno je promenjena samo u delu saobraćaja, jer se sada ova delatnost nalazi tek na 4. mestu, sa svega 6% ukupnih ulaganja. Kao što se može videti iz priložene tabele, pojedinačni investicioni projekti koji su najavljeni ili realizovani u toku ove godine bez izuzetka su manjeg

obima. Među deset vodećih investicija dominiraju projekti u oblasti maloprodaje, a primetan je i veliki udeo grinflid, odnosno braunfild ulaganja koji će svakako biti održan ili uvećan nakon realizacije većeg broja projekata koji su započeti tokom 2007. godine.

Budući da je kao zvaničan cilj za 2008. postavljen iznos od oko 3 milijade dolara stranih direktnih investcija, prvi kvartal može dobiti zadovoljavajuću ocenu. Međutim, najveći deo priliva od januara do marta zapravo čine uplate po osnovu poslova završenih u prošloj godini, kao što je, na primer, prodaja DDOR-a italijanskoj osiguravajućoj kući Fondiaria. Usled političkih problema, koji su uslovili rezervisanost stranih kompanija i

odlaganje nekoliko krupnih projekata, sa sigurnošću se može pretpostaviti da će u drugom tromesečju vrednost stranih ulaganja biti znatno manja. Za održanje visokog privrednog rasta i ekonomske stabilnosti, stoga je neophodno stimulisati priliv stranog kapitala u drugoj polovini godine. Osim očekivanog potpisivanja ugovora sa Fiat-om, u grupu najvećih planiranih projekata spadaju i privatizacija RTB-a Bor, zatim JAT-a, NIS-a i nekoliko drugih velikih sistema koji bi trebalo da omoguće da bude dostignut ili, čak, premašen prošlogodišnji rezultat od preko 3,5 milijardi dolara stranih investicija.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu januar-mart 2008. godine

Politika protiv investicijaIako je priliv u prvom kvartalu u skladu sa planom, on je, uglavnom, rezultat ranijih ulaganja

LOKALNI TRENDOVI

Najveće strane investicije u 2008. godini

Kompanija Zemlja porekla Delatnost Vrsta investicije Iznos investicije(u mil. EUR)

Tuš Slovenija Maloprodaja Grinfild 40,0

Mercator Slovenija Maloprodaja Grinfild 23,5

Reum Nemačka Automobilska Grinfild 16,5

Rubin Bugarska Hemijska Privatizacija 15,0

Lampsa Grčka Turizam Privatizacija 11,3

Porsche Holding Nemačka Maloprodaja Grinfild 7,0

Tele-fonika Poljska Elektronska Preuzimanje 6,8

Lesnina Slovenija Maloprodaja Grinfild 4,0

Linde gas Nemačka Energetika Braunfild 2,5

LK Armatur Švedska Mašinska Braunfild 1,5

Izvor: SIEPA

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodu januar-mart 2008. godine

Grana Iznos ulaganja (u hiljadama USD)Finansijsko posredovanje 730.464

Prerađivačka industrija 214.137

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 110.681

Saobraćaj 72.785

Trgovina na veliko i malo, opravka 54.170

Građevinarstvo 15.688

Druge komunalne, društvene i lične usluge 9.491

Hoteli i restorani 7.611

Poljoprivreda 3.672

Vađenje ruda i kamena 1.830

Izvor: Narodna banka Srbije


„U prvoj fazi, koja će trajati dve godine, planirana investicija je 700 miliona

evra. Država bi trebalo da, u periodu od 2008. do 2011. godine, izdvoji 100 miliona evra za zajedničku investiciju u kompaniji NewCo, gde će imati 30% učešća. Predviđeno je da u prvoj fazi, do kraja 2009. godine, započne proizvodnja novog modela A klase i to 200.000 automobila. U drugoj fazi, do kraja 2010. godine, trebalo bi da počne proizvodnja još jednog novog modela B klase, čime bi ukupna proizvodnja porasla na 300.000 vozila. Na taj način bi se proizvodnja povećala 20 puta do kraja 2009. godine, odnosno 30 puta u roku od tri godine.“

Ponuda koja se ne odbija

Ovakve fantastične vesti do sada su dolazile samo iz Češke, Mađarske ili Slovačke, na primer. Naši severni

susedi, Mađari, koji u vreme socijalizma nisu imali nijednu fabriku automobila, doveli su nekoliko velikih svetskih kompanija i postali centar auto industrije u ovom delu Evrope. Za to vreme, Zastava je nekako održavala svoju egzistenciju, uz snažne finansijske injekcije od strane države, u nadi da će jednog dana ipak pronaći pravog strateškog partnera. Međutim, ovakvo stanje trajalo je godinama, redom su propadali pregovori sa brojnim svetskim proizvođačima, Zastavini modeli postali su predmet ismevanja, a od naših ekonomskih eksperata često su mogli da se čuju predlozi da je najbolje da jednostavno zaboravimo na domaću auto industriju.

Iako je proces restrukturiranja kragujevačke fabrike započet još 2001. godine smanjenjem broja radnika u proizvodnji automobila, prvi optimistički signali pojavili

su se tek četiri godine kasnije. U dogovoru sa Fiat-om napravljen je model reprogramiranja dugova, da bi prošle godine bio konačno ugovoren i posao sklapanja ranije verzije Punta, za koji je nabavljena nova montažna linija u vrednosti od 15 miliona evra. Istovremeno je bila najavljena i slična saradnja sa General Motors-om, usledila je priprema za tender, a pominjana su i konkretna imena zainteresovana za privatizaciju Zastave. U jednom trenutku učinilo se, međutim, da će, usled političke nestabilnosti, i ovaj posao biti doveden u pitanje. A onda je odjeknula bomba.

Šta je sve, zapravo, uticalo na to da Fiat, ne samo pristane na kupovinu Zastave i proizvodnju svojih novih modela, nego i da više nego duplira investicioni plan?

Bez preterivanja, može se reći da je gigantu iz Torina, ali i drugim potencijalnim investitorima, upućena „ponuda koja se ne odbija“. Sa svoje strane, država namerava da u zajedničku kompaniju uloži 100 miliona evra, zemljište za proširenje kapaciteta ustupi besplatno, investitora oslobodi poreza na dobit i svih lokalnih poreza i taksi, kao i da formira slobodnu carinsku zonu u krugu fabrike. Ukupan iznos ovih poreskih olakšica procenjen je na dodatnih 100 miliona evra. Naravno, na ovo treba dodati i tradiciju proizvodne kooperacije dveju kompanija, niske troškove radne snage, ali i izvoz bez carine u zemlje Evropske unije. Poslednjih dana stižu i nagoveštaji da će motorna vozila biti skinuta sa liste izuzetaka iz Sporazuma o slobodnoj trgovini

TOP TEMA


Izlazak iz „tunela“Dolazak Fiat-a najavljuje izlazak domaće auto industrije iz decenijske krize. Ekonomske koristi od ovog projekta su nemerljive

„Memorandum potvrđuje poverenje

u Srbiju, njenu privredu, znanje

menadžera i veštine radnika, ali i u srpsko

tržište automobila“


TOP TEMA

sa Rusijom, što će biti značajan argument za buduće investicije u našoj auto industriji.

U svom komentaru na potpisivanje Memoranduma o saradnji, čelni čovek Fiat-a Serđo Markione izjavio je da „on potvrđuje poverenje u Srbiju, njenu privredu, znanje menadžera i veštine radnika, ali i u srpsko tržište automobila koje se nadovezuje na naše domaće tržište“. Interesantno je da su, tokom intenzivnih pregovora u Ministarstvu ekonomije, predstavnici Fiat-a bili na stalnoj vezi sa svojim menadžerima koji su se nalazili u Kragujevcu, kao i sa top menadžmentom u Torinu i da su svoju prvobitnu ponudu od 300 miliona evra povećali na čak 700 miliona, ne računajući ulaganje u razvoj mreže dobavljača u našoj zemlji.

Komponentaši već stižu

Značaj ove investicije za Srbiju zaista je ogroman. Automobil predstavlja jedan od tehnološki najkompleksnijih proizvoda, u koji se ugrađuje oko 3.000 delova. Zato veliki proizvođači automobila vezuju za sebe brojne manje kompanije koje se bave proizvodnjom komponenata i stimulišu razvoj niza drugih sektora, od metalske, elektronske ili hemijske industrije, do distributivne i servisne

mreže. Osim 700 miliona evra direktnih ulaganja u Zastavu, očekuje se dodatnih 500 miliona u proizvodnji auto delova, dok se procene broja novih radnih mesta koja će rezultirati iz ovog posla kreću do 10.000.

Za razliku od Zastave, koja je u godinama krize izgubila i proizvode i tržišta, mnogi njeni kooperanti ostali su iznenađujuće vitalni. Od stotinak domaćih proizvođača komponenata,

koji zapošljavaju približno 36.000 ljudi, mnogi uspešno sarađuju sa svetskim kompanijama, što potvrđuju i najave novih poslovnih aranžmana od strane takvih imena, kao što su američki General Motors ili japanski Suzuki. S druge strane, čak i pre sklapanja aranžmana sa Fiat-om, već je bilo najavljeno ili završeno više inostranih grinfild projekata u ovom sektoru. Grammer proizvodi presvlake za sedišta, TPV zaptivke za motore, Bauerhin je već lansirao proizvodnju grejača za sedišta, dok kompanije Delphi i Dräxlmaier otvaraju proizvodnju kablovskih instalacija za automobile i obe fabrike zaposliće preko 2.000 radnika. Nakon realizacije posla sa Fiat-om, nema nikakve sumnje da nam predstoji talas novih projekata u ovoj oblasti, kakva je i nova fabrika britanske kompanije Albon, upravo u Kragujevcu, vredna 44 miliona evra.

Štaviše, Fiat uskoro možda neće biti jedini proizvođač automobila u Srbiji. Poznato je da su predstavnici Volkswagen-a nedavno takođe bili u poseti, prikupivši informacije o mogućnostima ulaganja kod nas. Bez obzira na njihovu definitivnu odluku, tendencija među najvećim svetskim kompanijama ka izmeštanju proizvodnje u ovaj deo Evrope sasvim je očigledna. Kad je reč, konkretno,

8

o nemačkim kompanijama, njihovi analitičari ističu da je „upravo automobilska industrija jedna od branši, gde bi bio moguć veći angažman nemačke privrede“. Prema njihovim ocenama, „Srbija bi mogla da postane sve zanimljivija za strane investitore, jer troškovi rada u novim članicama Evropske unije vrtoglavo rastu i to pri ograničenoj kvalifikovanoj radnoj snazi koja stoji na raspolaganju“. Kada je u pitanju auto industrija, u prilog Srbije idu, prema navodima iz izveštaja nemačke Savezne agencije za spoljne ekonomske odnose, „rastuća tražnja za vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski troškovi energije i rada. Pored toga, Srbija je i članica srednjoevropske zone slobodne trgovine CEFTA koja, uključujući i Ukrajinu, obuhvata prostor visokog privrednog rasta, sa oko 80 miliona ljudi“.

U vezi sa trendovima stranih investicija u ovom sektoru, Vladimir Tomić, konsultant za automobilsku

industriju u SIEPA-i, kaže sledeće: „Jugoistočna Evropa je sigurno mnogo interesantnija od novih članica Evropske unije.

Razloga ima, zaista, mnogo, ali, pre svega, u pitanju je dostupnost kvalifikovane radne snage. Moderna fabrika automobila, normalne veličine, sa proizvodnjom od oko 300.000 automobila godišnje, zapošljava između 3.000 i 4.000 radnika. U zemljama koje imaju nisku stopu nezaposlenosti nije lako pronaći u jednom gradu ili regionu

ovoliki broj kadrova odgovarajućeg zanimanja. U Srbiji, kao što je poznato, ovo trenutno nije problem. Zatim, tu je prosečna plata koja je u zemljama Centralne Evrope značajno viša nego u Srbiji i regionu. Uz tako veliki broj zaposlenih, ona je ključni faktor rentabilnosti jedne investicije. Srbija, konkretno, ima prednost u odnosu na druge zemlje Jugoistočne Evrope, jer je, pored Rumunije, jedina zemlja koja je imala sopstvenu proizvodnju putničkih automobila“.

Bolji dani za izvoz

U kombinaciji sa stranim ulaganjima u proizvodnji delova, buduća proizvodnja aktuelnih modela u Srbiji mogla bi, osim povećanja zaposlenosti, bitno da doprinese eksplozivnom rastu našeg izvoza i znatnom smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Idealan primer za takvu konstataciju pruža nam, ovde već više puta pomenuta, Mađarska.


TOP TEMA

U prilog Srbije idu „rastuća tražnja za

vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski troškovi energije i rada”

Iz ugla lokalne samouprave, o poslu sa Fiat-om za Investicije govori gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca.

Da li biste mogli da navedete na koji način je Fiat stimulisan za strateško partnerstvo sa Zastavom od strane lokalne samouprave?Lokalna vlast u Kragujevcu se potpisanim Memorandumom obavezala da, u narednih deset godina, partnerima iz Italije obezbedi neophodnu infrastrukturu bez nadoknade, kao i besplatno zemljište za eventualno proširenje kapaciteta. Proizvođaču automobila, takođe, neće biti naplaćivan porez na dobit, a Kragujevac će dobiti i status slobodne carinske zone. To znači da repromaterijal koji bude stizao za proizvodnju vozila neće biti oporezivan i carinjen.

Šta očekujete od privatizacije preostalih Zastavinih zavisnih društava, kao što su Zastava kamioni i Zastava specijalna vozila?Potpisani Memorandum podrazumeva i stratešku saradnju između Zastava kamiona i kompanije IVEKO koja je

član Grupe Fiat. Pored toga, Fiat-ovoj porodici biće priključen i somborski pogon Zastava specijalna vozila. Somborska fabrika trenutno može da proizvede 1.000 vozila Skala i Florida poli godišnje, dok je ukupan kapacitet 10.000 specijalnih vozila. Uz dodatna ulaganja, taj pogon bi mogao da proizvede i do 30.000 vozila godišnje.

Kako ocenjujete postojeće kadrovske kapacitete u gradu koji treba da odgovore potrebama Fiat-a i drugih investitora?Kragujevac ima najbolji Mašinski fakultet i Institut za vozila u Srbiji. U automobilskoj industriji u svakom pogledu je daleko ispred fabrika u Istočnoj Evropi. Imamo tradiciju i kvalitetnu radnu snagu, a to znaju i Italijani. Zato je Fiat već najavio da će i srednje i visoko školstvo u Kragujevcu prilagoditi svojim potrebama kako bi osposobio nove radnike.

U toku jeseni planirana je i obuka kadrova za proizvodnju novog, malog gradskog automobila sa oznakom Fiat. Obuku će sprovesti Fiat-ovi stručnjaci, a još se ne zna da li će oni doći u Srbiju ili će Zastavini radnici ići na obuku u neki od njihovih centara. Obe mogućnosti su otvorene i predviđene Memorandumom o saradnji, a na Fiat-u je da odluči koju će od njih realizovati. Deo radnika je već obučavan u Torinu 2005. godine, kada je potpisan ugovor o saradnji, odnosno proizvodnji Punta. Od 1.000 radnika, koliko je angažovano na sklapanju tog modela, trećina je prošla najsavremeniju obuku u Italiji.

Recimo, u 2006. godini izvoz automobilske industrije ove zemlje iznosio je preko 13 milijardi dolara – tačno dvostruko više od celokupnog srpskog izvoza... Istovremeno, uvoz u ovom sektoru bio je tek nešto veći od 6 milijardi, što znači da je Mađarska samo u ovoj oblasti ostvarila suficit od gotovo 7 milijardi dolara, upravo koliko iznosi naš ukupan deficit.

Naravno da efekti direktnih investicija u auto industriji zavise i od toga koja se klasa automobila proizvodi u određenoj zemlji. „Neke kompanije, kao što je PSA Peugeot Citroen, u Češkoj i Slovačkoj proizvode svoje manje modele Peugeot 107 i 207 ili Citroen C1, C2 i C3. S druge strane, Volkswagen proizvodi neke od svojih najskupljih modela u Istočnoj Evropi. Na primer, Audi TT se proizvodi u Mađarskoj, a Porsche Cayenne u Slovačkoj. Škoda, kao deo Volkswagen-a, izrađuje sve svoje modele u Češkoj, dok KIA proizvodi model srednje klase Ceed

u Slovačkoj. Zaključak je da se danas u Istočnoj Evropi proizvode gotovo sve klase automobila. Odluka koja će se klasa proizvoditi u nekoj zemlji diktirana je potrebama globalnog tržišta i strategijom samih kompanija. Može se reći da je jedino produkcija super luksuznih modela ostala isključivo u Zapadnoj Evropi“, navodi gospodin Tomić.

Veliki izazov za zemlje koje imaju proizvodnju automobila predstavlja stimulisanje istraživačko-razvojnih projekata. Za razliku od sklapanja automobila, istraživanje i razvoj zahtevaju visoko sofisticirano znanje eksperata iz raznih oblasti koji timski kreiraju nove modele. Zbog intenzivne konkurencije u ovom sektoru, kontinuirano lansiranje novih, odnosno inoviranih tipova automobila apsolutni je preduslov tržišnog uspeha. Iz makroekonomskog ugla, investicije u sektoru istraživanja i razvoja donose višestruke koristi, kroz veće

zarade za visoko kvalifikovanu radnu snagu, supstituciju uvoza savremenih tehnologija, ali i bolju saradnju nauke i privrede. U Češkoj, na primer, Škoda ima jedan od najvećih razvojnih centara u zemlji koji je, po rečima Roberta Hejzaka, nekadašnjeg šefa marketinga u agenciji CzechInvest, „treći po veličini u čitavom sistemu Voklswagen-a, kompanija je razvila odličnu saradnju sa srednjim tehničkim školama i univerzitetima, a 2000. je čak osnovala i sopstveni univerzitet“.

Kada su uzmu u obzir svi direktni i indirektni efekti, ukoliko se obistine optimističke prognoze i Fiat bude samo prva velika investicija u domaćoj industriji automobila, onda bi ovaj posao slobodno mogao da bude označen kao jedan od ključnih, ako ne i ključni trenutak srpske tranizicije.


TOP TEMA



INTERVJU

USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti je četvorogodišnji program, pokrenut oktobra 2007. godine u cilju podsticanja ekonomskog razvoja kroz značajno povećanje konkurentnosti privatnog preduzetništva u Srbiji. Projekat se odnosi na mala i srednja preduzeća u vodećim privrednim granama i usmeren je na povećanje prodaje, izvoza, investicija i broja radnih mesta.

Projekat, za čije je sprovođenje određeno 14,7 miliona dolara, podrazumeva aktivnosti unapređenja poslovne klime kroz komunikaciju sa javnošću i medijima radi bolje informisanosti o proizvodima i uslugama koje dolaze iz Srbije, što uključuje i plasman na nova tržišta, prednosti poslovanja u Srbiji, kao i pojedinačne mogućnosti za trgovinu i investicije. O detaljima projekta razgovarali smo sa dr Anom Trbović, koja obavlja funkciju direktora za unapređenje poslovne klime.

Dodata vrednost u fokusu

Jedna od Vaših aktuelnih aktivnosti odnosi se na unapređenje poslovne klime u Srbiji u okviru projekta koji sprovodi USAID. Da li biste nam detaljnije predstavili ovaj projekat? Mi smo izabrali privredne grane koje imaju najviše mogućnosti za rast konkurentnosti. Birali smo ih na osnovu studije koja je uključila mišljenje samog privatnog sektora, kao i druge objektivne pokazatelje i statistike. Projekat se usredsređuje na one grane koje stvaraju dodatu vrednost. Mi pomažemo, na primer, tekstilnu industriju, ali se posebno fokusiramo na dizajniranu odeću, kao nešto što ima potencijal za rast konkurentnosti u budućnosti, jer Srbija postaje sve manje konkurentna po pitanju cene radne snage. Prema nekim procenama, čak 10 odsto ljudi u Srbiji je zaposleno u tekstilnoj industriji, tako da postoji realna opasnost rasta nezaposlenosti ukoliko na vreme ne razmislimo kako možemo biti konkurentni u narednom periodu. Takođe smo orijentisani i na usluge, te, na primer, gledamo kako možemo da podignemo konkurentnost naših inženjerskih firmi da mogu da uspešnije rade na projektima ne samo u našoj zemlji, nego i u Evropskoj uniji. Glavni cilj projekta je da se poveća izvoz, kao i investicije, ali i sveobuhvatna konkurentnost srpskih preduzeća. Bitno je da

se na sve gleda iz ugla dugoročnosti, jer je Srbija sve manje konkurentna zbog Azije i njene jeftine radne snage.

Kako se konkretno sprovodi ovaj projekat?Projekat se sprovodi kroz direktan rad sa preduzećima, uglavnom sektorski, kako bi efekat bio što veći na privredu Srbije. Takođe, tesno sarađujemo sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza radi, na primer, efikasnijeg učešća srpskih preduzeća na sajmovima. Praksa je da, uz preduzeća koja se predstavljaju na sajmu, pošaljemo i konsultanta koji je stručnjak za to tržiste ili privrednu granu i koji pomaže da naše firme učešće na sajmu iskoriste što je moguće bolje i započnu pregovore o potpisivanju izvoznih ugovora. Do sada, zapaženi uspeh smo ostvarili na sajmu građevine Mosbuild u Moskvi, na kome je već za vreme trajanja sajma potpisan jedan ugovor o izvozu, a dodatni poslovi su sklopljeni zahvaljujući poseti kupaca nakon sajma. Slična situacija dogodila se i sa producentima koje smo vodili u Kan. Oni su veoma zapaženo prošli i na licu mesta ugovorili produkcije. Imajući u vidu ovu privrednu granu, jedna od bitnijih stvari na koju obraćamo pažnju jeste da Srbiju promovišemo i kao zemlju pogodnu za snimanje filmova.

Već je poznato da, ako izuzmemo političku situaciju, birokratizovane procedure, neefikasno pravosuđe i zemljišni problemi spadaju u glavne nedostatke domaćeg poslovnog okruženja. U kojim segmentima i na koji način možete, kroz Vaš angažman o kojem ste nam upravo govorili, da utičete na poboljšanje uslova za poslovanje?Mi podržavamo inicijativu koju je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) započela i gde, po našem mišljenju, u Srbiji postoji jedan mnogo više funkcionalan pristup nego što je u okruženju, jer ova inicijativa za unapređenje poslovne klime dolazi direktno od privatnog sektora koji najbolje može da ukaže na probleme koje je neophodno rešiti. Vođeni tom idejom, planiramo da učestvujemo u radnoj grupi NALED-a koja će uskoro biti obrazovana, sa ciljem da analizira probleme koje privrednici imaju u svom poslovanju i rešenja koja oni predlažu Vladi, te da o zaključcima obavestimo Vladu Srbije, kako bi se državni organi aktivnije uključili u otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i time Srbiju učinili i privlačnijim odredištem za dodatna ulaganja.

Animiranje privatnog sektora

Koji su problemi do sada identifikovani?Pre svega, radi se o problemima tehničke, administrativne prirode, kao što su procedure izdavanja dozvola, zapošljavanje radnika, nemogućnosti da nekoliko stvari

Dr Ana S. Trbović, USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti

Konkurentnost – ključ razvojaAktuelni projekti koje realizuju USAID i NALED usmereni su na rast konkuretnosti domaće privrede i ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura

„Privatni sektor treba značajnije da se angažuje ne bi li se zakonske

anomalije i druge prepreke otklonile“


INTERVJU

završite na jednom mestu, itd. Takođe, postoji bezbroj problemčića koji, naizgled, deluju mali i nebitni, ali ljudi zbog njih gube i vreme i novac, unajmljujući pravnike koji bi se bavili njihovim rešavanjem. Za sada, od strane privatnog sektora dolaze vrlo konkretni predlozi, što svakako govori o tome da i u malim, pa čak i najmanjim preduzećima ima stručnih ljudi koji svakodnevno razmišljaju o unapređenju poslovne prakse.

NALED se, bavi unapređenjem rada lokalnih samouprava putem sertifikacije opština sa pozitivnom poslovnom klimom. Neke od njih su već postigle zavidne rezultate u privlačenju investitora. Koliko su, prema Vašem iskustvu, ti pozitivni primeri rašireni na lokalnom nivou?Tzv. MEGA projekat, koordinacija od strane USAID-a i angažmani raznih agencija unapredili su rad opština. Od izuzetne je važnosti rad opštinskih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koje ovi projekti podržavaju, jer se radi o pojedincima koji su zaposleni u opštinama a čiji posao je da grade „most“ između opština i privrede. Od posebnog je značaja ta pozitivna konkurencija između opština koja se širi. Proces akreditacije opština sa pozitivnom poslovnom klimom koji sprovodi NALED pomaže privrednicima da se odluče gde da ulože svoj novac, što se vidi i u praksi – opštine koje

su više radile na privlačenju investitora, između ostalog kroz unapređenje svojih administrativnih usluga, su i ostvarile više konkretnih pozitivnih rezulata.

Ja sam učestvovala u obuci opština kako privući strana ulaganja, kako se bolje predstaviti. Kao rezultat obuke, mnoge opštine su popravile svoje internet prezentacije, na kojima sada pregledno stoje sve najbitnije informacije, počev od raspoloživog zemljišta, preko radne snage, pa do pojedinosti, kao što je mogućnost iznajmljivanja magacina itd. Mnoge opštine su uvele male brošure, sa relevantnim informacijama koje zainteresovani mogu lako poneti sa sobom i to ne samo na srpskom jeziku, već i na engleskom. Poruka obuke je bila – stavite se u položaj investitora, da vi želite da uložite novac u Srbiju i onda postavljajte pitanja koja bi vas interesovala. Sve veći broj opština to razume i primenjuje u praksi, pa bi čak i glavni grad mogao da se ugleda na neke od njih.

Kroz Vaš raniji angažman u Vladi Srbije, kao i rad na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju svakako ste dobro upoznati sa pitanjima javnog sektora i državne uprave. Kakva je državna administracija Srbiji potrebna i gde se nalazimo, u ovom trenutku, u odnosu na taj ideal?Prema izveštaju EU, Srbija ima dobre administrativne kapacitete, međutim to se odnosi na jedan mali broj ljudi i potreban je mnogo veći kapacitet kako bismo ubrzali reforme i ekonomski rast. Rad javne administracije veoma je važan, jer oni pišu propise koji su neophodni za tržišne reforme. Osnovana su različita regulatorna tela, ali ona još uvek ne rade punim kapacitetom, te postoje problemi i u sprovođenju propisa EU, što ce usporiti naše evropske integracije, a time i ekonomski razvoj. Stiče se utisak da naše Vlade tek pred kraj mandata uviđaju da bi reforma, jačanje javne uprave trebalo da bude pri vrhu prioriteta. Za razvoj srpske konkurentnosti treba mnogo više raditi i na unapređenju radne snage u privatnom sektoru. Naša studija i iskustvo pokazuju da je deficit radne snage mnogo veći nego što bi se to naizgled moglo zaključiti. Pored deficita određenih tehničkih znanja, u svim privrednim granama postoji deficit onoga što se zove srednji menadžment i zato je Srbiji potrebno više ljudi koji su obučeni u oblasti razvoja prodaje, marketinga ili odnosa s javnošću. Naši državni fakulteti čak i ne vode evidenciju o tome koliki broj onih koji diplomira zaista i nađe posao, što je dokaz nezainteresovanosti da proizvedu kadrove koji su potrebni privredi. Ovde bi trebalo i kroz budžetsku politiku i kroz uključivanje privatnog sektora usmeriti školske ustanove da usklade svoje programe sa stvarnim potrebama naše privrede i društva.

Miloš Ćurč[email protected]

„Beograd bi svakako mogao da se ugleda na neke od opština iz

unutrašnjosti po pitanju poslovne klime“


PRIMER USPEHA

„Opština Pećinci nikada nije imala industriju, velika društvena

preduzeća i tradiciju lokalne proizvodnje. Zvuči paradoksalno, ali upravo se to ispostavilo kao jedan od odlučujućih faktora razvoja Opštine nakon demokratskih promena 2000. godine i početka tranzicionog perioda. „Naime, ova činjenica je omogućila lokalnoj vlasti da u razvoj opštine krene od početka – „od ledine”, bez tereta neraščišćenih vlasničkih odnosa nad zemljištem i objektima i problema restitucije. Opštini, suočenoj sa problemom

odliva mlađe populacije u velike urbane centre, kao što su Beograd i Novi Sad, bili su potrebni brzi rezultati i jezgro razvoja. Jedan deo zemljišta kraj autoputa koje pripada Šimanovcima proglašen je za industrijsku zonu, a investitori su u nizu počeli da dolaze i grade svoje proizvodne objekte. Počasno mesto je pripalo slovenačkom JUB-u, a ubrzo su sledili i Perutnina Ptuj, Soko Štark, Pink... Zona je danas popunjena, a investitori koji i dalje dolaze moraće da nađu svoje mesto u njenom aneksu. Povoljan geografski položaj, blizina autoputa i dobra

lokalna infrastruktura odigrali su važnu, ali ne i presudnu ulogu za ovakav povoljan razvoj. O tome i mnogim drugim aspektima razvoja Opštine Pećinci razgovarali smo sa predsednikom opštine, doktorom Nikolom Pavkovićem.

Preduzimljiva vlast

„U prilog tezi da uspeh Opštine Pećinci nije došao samo kao rezultat povoljnog položaja govori i činjenica da je Opština uvek imala isti položaj, ali da je razvoj ubrzan tek nakon demokratskih promena. Dalje, susedne opštine takođe imaju dobar položaj, poneke čak i bolji, pa nisu uspele da naprave uspeh poput našeg“, naglašava gospodin Pavković. U pitanju je bila preduzimljivost lokalne samouprave, vizija i sposobnost kretanja u susret promenama. Tek sa dolaskom tima, na čelu sa predsednikom opštine, taj položaj pretvoren je u konkurentsku prednost nad susednim opštinama. Jedna od veoma bitnih stvari koje su urađene na vreme je izrada Generalnog urbanističkog plana, prostornog plana i determinacija građevinskih reona, kao i izrada planova detaljnih regulacija. Pojačana je infrastruktura da bi mogla da odgovori povećanim zahtevima industrije i spremno se čekao dolazak investitora.

Živeći u sredini bez industrije, žitelji ove male opštine u Vojvodini, koja na nepunih 500 kvadratnih kilometara broji oko 22 hiljade stanovnika, nalazili su radna mesta u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima i stekli iskustvo za rad u proizvodnji koje se moglo iskoristiti za novi početak. Mnogi od njih su i napustili Opštinu, tako da je blizina dva velika urbana centra pretila da dovede Pećince na ivicu fizičke egzistencije, jer je sve veći

Opština Pećinci

Nije sve u lokacijiRanije poljoprivredni kraj, Pećinci postaju jedan od glavnih industrijskih centara u zemlji. Nakon Šimanovaca, intenzivan industrijski razvoj planiran je i u drugim mestima u Opštini


broj mladih odlazio „trbuhom za kruhom”. Da nije bilo nesrećnih događanja iz devedesetih i talasa izbeglica, broj žitelja bi bio u opadanju.

Opština ne zapostavlja ni svoje međunarodne promotivne aktivnosti. Univerzitetski kampus, koji će na osnovu nedavno potpisanog protokola biti podignut na teritoriji Opštine, rezultat je upravo kontakata ostvarenih 2006. godine, prilikom učešća na Sajmu investicija u Čikagu. Protokol o izgradnji je potpisan sa Univerzitetom Severni Ilinoj, a radi se o partnerstvu privatnog i javnog sektora u kome opština nudi opremljeno zemljište, investitor – naš biznismen iz Čikaga Slobodan Pavlović preuzima na sebe izgradnju kampusa, a univerzitet daje stručni kadar. Krajem 2007. usledila je još jedna organizovana poseta opština Srbije Kanadi i San Francisku, a Opština Pećinci je tom prilikom dogovorila još jednu grinfild investiciju u izgradnju fabrike specijalnih čeličnih oplata za brzu gradnju. Investitor će biti američka kompanija koja intenzivno gradi proizvodne objekte duž zapadne obale SAD.

Više poreza za bolje kadrove

Administrativna procedura i izdavanje dozvola potrebnih za gradnju industrijskih objekata u Opštini Pećinci traju veoma kratko, naravno ukoliko investitor poseduje kompletnu potrebnu dokumentaciju. Ipak, investitori su upućeni na Odeljenje za urbanizam, čiji je kapacitet obrade zahteva ograničen i ponekad predstavlja otežavajuću okolnost u uslovima velikog interesovanja ulagača. Kao rešenje se nameće povećanje broja zaposlenih, ali, usled budžetskih ograničenja, uslovi rada nisu previše privlačni za mlade stručnjake. Pored toga, rigidna kadrovska struktura u organima uprave ne ostavlja previše prostora za podmlađivanje kadrova i korekciju obrazovne strukture. Jedan od izlaza iz ove situacije svakako je i dalja fiskalna decentralizacija, odnosno veća mogućnost lokalne samouprave da koristi sopstvene prihode, što

bi omogućilo upravljanje opštinom na profitnom principu, tj. kao preduzećem. Time bi se omogućila ravnomernija raspodela sredstava i kreiranje optimalnih uslova za dovođenje mladih stručnjaka i njihovo puno angažovanje na lokalnom razvoju.

Kao što je napomenuto u uvodnom delu teksta, problem restitucije nije toiliko izražen u Opštini Pećinci. „Ja se apsolutno slažem da je neophodno sprovesti ovaj proces i izjednačiti uslove poslovanja u ovom pogledu sa ostalim zemljama u okruženju i zemljama EU. Ipak, napominjem da u Opštini Pećinci taj problem nije toliko izražen, jer se ipak radi o ruralnoj sredini, gde preovlađuje poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini kojim se može raspolagati i prometovati. Takođe, Pećinci nisu bili industrijski kraj, tako da nema preduzeća koja su privatizovana”,

objašnjava situaciju u svojoj Opštini njen prvi čovek. Upitan o planovima za budućnost, predsednik Opštine kaže: „Planira se izgradnja puta Subotica-Karlovčići koji će prolaziti kroz samu teritoriju opštine i puta od Republike Srpske i Loznice ka Beogradu. Time će se rasteretiti rumsko-šabačka raskrsnica i skratiti put za 15 kilometara. Istovremeno će se oživeti transport kroz Opštinu i omogućiti dalji razvoj turizma u njenom južnom delu oko reke Save i Obedske bare, gde postoji 10.000 hektara šuma, izvorišta tople vode i planovi za izgradnju marine na Savi. Time će se dosta uraditi na ravnomernijem razvoju opštine.”

I pored evidentnih rezultata, predsednik Opštine Pećinci smatra da je do sada urađena samo priprema za pravi razvoj. On predviđa ekonomski razvoj, proširenje i integraciju manjih mesta u jednu celinu. Deč, Šimanovci, Prhovo, Pećinci, Popinci i Sibač su mesta u kojima se u poslednje vreme veoma mnogo trguje poljoprivrednim zemljištem koje će, najverovatnije, biti prevedeno u građevinsko, a čitava zona postati jedna velika radno-stambena celina, odnosno pravi grad. U skladu sa tim, projektuje se i gradi infrastruktura – kanalizaciona i saobraćajna mreža. Naravno, tu su i ambicije i planovi za razvoj sportsko-rekreativnih sadržaja u južnom delu Opštine.

PRIMER USPEHA

Glavni pokazatelji opštine Pećinci

Površina 489 km2

Broj stanovnika (2005.) 21.506

Bruto domaći proizvod (2005.) 2.969.026.000 dinara

Broj zaposlenih (septembar 2007.) 3.727

Broj nezaposlenih (februar 2008.) 1.982

Prosečna mesečna neto zarada (mart 2008.) 36.194 dinara

Najveći investitori

Pink InternationalNordzucker

TrimoJUBITM

DoncafeAlbon

„Susedne opštine takođe imaju dobar

položaj, poneke čak i bolji, pa nisu uspele da naprave uspeh

poput našeg“

14

Albon/Agena

Na pitanje „Zašto Srbija?” u Albonu smo dobili vrlo jednostavan odgovor – zato što Srbija ima odlične stručnjake. Naime, upravo je hronični nedostatak visokokvalifikovane radne snage u Velikoj Britaniji naterao kompaniju da iz svoje matične zemlje krene ka jugoistoku u potragu za ovim vitalnim resursom uspeha. Bili su u Hrvatskoj, Bugarskoj, Litvaniji, Rumuniji, ali je izbor, uz značajnu „sugestiju“ SIEPA-e, pao na Srbiju. Po oceni direktora proizvodnje g. Ismeta Grebovića, godine izolacije nisu ostavile traga na znanja i veštine srpskih stručnjaka i oni ni po čemu ne zaostaju za kolegama u Engleskoj. Od 77 zaposlenih u Ageni, 40 čine inženjeri, a do kraja 2009. biće zaposleno još 200 radnika.

Zadovoljan dosadašnjim poslovanjem u Srbiji, ali i nedavnim potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa Fiat-om, menadžment Albon-a odlučio se za realizaciju svojih planova da kompletnu proizvodnju komponenata locira u Srbiji. Početkom maja sa predstavnicima Grada Kragujevca i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja potpisan je Memorandum o saradnji, a nova investicija biće vredna 44 miliona evra, uz zapošljavanje 420 radnika. I ovaj

projekat biće podržan novcem iz Nacionalnog investicionog plana, kroz program podsticaja direktnih investicija, preko SIEPA-e. Celokupan proizvodni program biće plasiran u izvoz, osim dela koji je namenjen potrebama buduće proizvodnje Fiat-ovih modela u Kragujevcu.

Generalni direktor Albon-a za Srbiju ocenjuje saradnju sa opštinskom upravom kao dobru, a u aktuelnoj fazi projekta smatra pomoć

u obuci i regrutovanju kadrova kao najpotrebniju. Prvi korak u tom smeru već je napravljen, tako što je Opština započela istraživanje konkretnih potreba postojećih investitora, kako u pogledu opšte edukacije i znanja stranih jezika, tako i kad su u pitanju znanja i veštne koje odgovaraju potrebama domaćih i stranih kompanija.

Goran Radosavljević[email protected]


PRIMER USPEHA

Albon ukratko

Albon PLC proizvodi komponente za SUS motore koji se koriste za prvu ugradnju u motore najpoznatijih svetskih proizvođača automobila i specijalnih vozila: Caterpilllar, Cummings, Mercedes, Detroit Diesel, Renault i drugi. Kompanija trenutno ima četiri proizvodna pogona u Velikoj Britaniji i po jedan u SAD-u i Srbiji.


INVESTICIJE U TEORIJI

Kod nas se pojam privlačenja stranih direktnih investicija uglavnom poistovećuje

sa kontaktiranjem potencijalnih investitora, razmenom informacija i posetom odgovarajućim investicionim lokacijama. U stvarnosti, situacija je mnogo složenija. Pre potpisivanja ugovora o ulaganju, mora se preduzeti niz koraka koji su u skladu sa osnovnim smernicama kad je reč stranim direktnim investicijama u određenoj zemlji.

Da bi krenula u uspešno privlačenje stranih ulaganja, svaka država mora imati jasnu strategiju kojom bi bili definisani prioritetni sektori za investiranje. Strategija u privlačenju stranih ulaganja je veoma važna iz razloga što ima za cilj smanjenje nerealnih očekivanja države, kao i animiranje stranih kompanija iz ciljnih sektora.

Privredni razvoj i investicije

U načelu, tip investicija koji bi određena zemlja mogla da privuče zavisi od ekonomski održive strategije za privlačenje stranih ulaganja, ali i od privrednih karakteristika te zemlje. Ovako definisan odnos koji treba da rezultira željenim prilivom stranih ulaganja prikazan je u tabeli. Ilustrovani prikaz faza u privlačenju stranih direktnih investicija na nivou države odnosi se na određene kategorije zemalja prema nivou njihovog ekonomskog razvoja i sprovođenja privrednih reformi. Prema ovoj kategorizaciji, ekonomije u tranziciji, koje karakteriše velika ponuda obučene i relativno jeftine radne snage, kao i rastuća, ali donekle nestabilna tržišta, imaju dobre izglede da privuku strana ulaganja. Ove zemlje su atraktivne za privlačenje investitora koji su zainteresovani da zauzmu pozicije, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu, a sektori od značaja su pružanje usluga i razvoj instrastrukture.

Za razliku od ekonomija u tranziciji, male ekonomije i velike zemlje u razvoju imaju druge mogućnosti kad

je reč o privlačenju različitih oblika stranih direktnih investicija. Na primer, male zemlje u razvoju sa rastućom ekonomijom, koje karakteriše pristupačnost jeftine i obučene radne snage, mogu biti atraktivne za izvoznoorijentisane firme. Sa druge strane, velike zemlje, koje su započele tržišne reforme, zanimljive su za investitore koji žele da ulože u razvoj infrastrukture i kupovinu kompanija kroz privatizaciju.

Iako je prilično jednostavno uspostaviti odnos između nivoa ekonomske razvijenosti zemlje i tipa stranih ulaganja koje ona može da privuče, ipak postoje ograničenja u pogledu upotrebljivosti ove teorije. Za svaku od navedenih kategorija postoje izuzeci i značajne razlike koje zavise

od delovanja drugih faktora. Ipak, tabela predstavlja veoma korisno sredstvo za utvrđivanje veze između nivoa privrednog razvoja zemlje i njene strategije za privlačenje stranih direktnih ulaganja. Pored toga, važno je uzeti u obzir i činjenicu da oblici stranih direktnih ulaganja koje određena lokacija može da privuče variraju u zavisnosti od veličine lokacije, nivoa ekonomskog razvoja i ekonomske strategije. Važno je na kraju napomenuti da strategija, kao i postignuti stepen tržišnih reformi, ekonomske liberalizacije, reforme javnog sektora i nivoa privatizacije predstavljaju najbitnije faktore priliva stranih direktnih investicija.

Milica [email protected]

Vrste SDI po zemljama

Brži razvoj - bolje investicijeTipovi stranih investicija zavise od nivoa ekonomskog razvoja i od ekonomske politike

Vrste SDI po zemljama

Kategorija zemlje Karakteristike zemlje Glavni elementi ekonomske politike

Mogućnosti privlačenja SDI

Najsiromašnije zemlje u razvoju

Nekvalifikovana, neobučena radna

snaga; niske zarade; mala tržišta

Relativno zatvorena tržišta; politika supsti-

tucije uvoza

SDI u oblasti prirod-nih resursa; malo ili nimalo SDI u proiz-

vodnji

Male zemlje u razvojuJeftina, obučena

radna snaga; rastuće zarade i tržišta

Tržišne reforme i otvaranje; izvozno-orijentisana politika

SDI u radno-inten-zivnoj, izvozno-orijen-

tisanoj proizvodnji

Velike zemlje u razvoju

Rastuće zarade i tržišta; velika ponuda jeftine radne snage

Tržišne reforme i lib-eralizacija; prioriteti u privatizaciji; prelaz na izvozno-orijentisanu

politiku

SDI usmerene ka domaćem tržištu; investicije u oblas-tima privatizacije i infrastrukturnog

razvoja

Privrede u tranziciji

Velika ponuda kvali-fikovane, relativno

jeftine radne snage; rastuća, ali nestabilna

tržišta

Reforme javnog sektora i prioriteti u privatizaciji; tržišne

reforme i liberalizaci-ja; postepen prelaz na izvozno-orijentisanu

politiku

SDI usmerene ka domaćem i okolnim

tržištima; mogućnosti merdžera i akvizicija

u oblasti privatizacije; investicije u razvoj

infrastrukture

Novoindustrijalizo-vane zemlje

Proizvodnja proiz-voda i usluga visoke

dodate vrednosti; kvalifikovana radna snaga, sofisticarni

potrošači sa visokim dohotkom

Investicije u istraživanje,

tehnološki razvoj, obrazovanje i ostale

javne sektore; ot-vorena ili tržišta u fazi otvaranja; podrška za

investicije u inostr-anstvu

SDI usmerene ka regionalnom i

globalnom tržištu; unapređenje proiz-vodnih kapaciteta;

marketing, proizvod-nja i druge funkcije

na nivou filijala


INVESTICIJE U PRAKSI

Timovi u organizaciji mogu imati vrlo različite uloge. Prilikom formiranja tima, potrebno je biti svestan uloge koju tim treba da ima u organizaciji, jer od

toga zavisi i način njegovog pozicioniranja. Timovi se u organizacijama najčešće formiraju radi obavljanja nekog od sledećih zadataka ili uloga:

· rešavanje kompleksnih problema. Timovi u organizaciji se najčešće koriste da bi se rešio neki kompleksan problem ili zadatak koji sam pojedinac ne bi mogao rešiti. Timovi se tada sastoje od pojedinaca koji donose različita znanja, informacije ili perspektive, te su često sposobni da obave zadatak koji sam pojedinac nije sposoban da obavi;

· generisanje novih ideja i kreativnost. Međusobna interakcija članova tima blagotvorno deluje na njihovu kreativnost, pa se timovi često formiraju sa ciljem da ponude neka nova, kreativna rešenja;

· koordinacija. Timovi se često formiraju zato da bi se u njima sreli zaposleni iz različitih organizacionih jedinica, razmenili informacije i uskladili rad jedinica iz

kojih dolaze. Timovi su danas najpopularnije sredstvo koordinacije;

· sprovođenje donetih odluka. Da bi se sprovele neke složene odluke, takođe je nekada neophodno kreirati tim. Na primer, kada treba realizovati projekat izgradnje novog informacionog sistema, često se to poverava posebno formiranom timu;

· socijalizacija i obuka. Timovi se koriste i kao sredstvo za obuku i usavršavanje znanja zaposlenih. Kada novi član organizacije dođe u tim, neke starije i iskusnije kolege preuzimaju zadatak da ga upute ne samo u poslove i zadatke koje će obavljati, već i u norme ponašanja i stavove i vrednosti kulture organizacije.

Glavna pravila

Da bi tim bio uspešan, potrebno je osigurati adekvatan kontekst u kome njegovi članovi mogu da ostvare svoje zadatke i ispune ciljeve rada tima. Više komponenti konteksta u kome tim funkcioniše ima uticaja na performanse tima.

· Pozicija tima u organizacionoj strukturi. U najvećem broju slučajeva, tim se u organizaciji formira kao super-struktura, odnosno kao celina koja se dodaje već postojećim organizacionim jedinicama. Zato je veoma važno za efikasnost rada kako tima, tako i čitave organizacije da se jasno definišu odnosi tima i regularne organizacione strukture. Izgradnjom timova svaka organizaciona struktura dobija obrise matrične organizacije. Tom tipu organizacije su inherentni problemi dvojnog komandovanja i konflikti koji nastaju po tom osnovu. Naime, formiranjem tima svaki član toga tima podleže autoritetu vođe tima. Budući da svaki član tima dolazi iz neke organizacione jedinice koja već ima svog rukovodioca, pod čijim je autoritetom on bio do tada, jasno je da se stvara situacija da član tima ima dva rukovodioca. Ta situacija je idealna za pojavu konflikata kada se npr. međusobno razlikuju naređenja ta dva rukovodioca. Pored dvojnog komandovanja, tenzije na liniji

Projektni timovi (2)

Vrste timova i preduslovi uspehaPrecizno organizaciono pozicioniranje, adekvatni mehanizmi finansiranja, definisan sistem nagrađivanja i efikasna organizacija rada spadaju u najvažnija pravila uspešnog funkcionisanja projektne strukture

Na početku rada tima neophodno je postaviti timske pokazatelje za

uspeh ili neuspeh rada i specificirati kriterijume njihovog merenja

17

regularna struktura – timovi nastaje i po osnovu konkurencije za radno vreme člana tima. Naime, član tima uvek ima određene radne zadatke u svojoj regularnoj organizacionoj jedinici. Međutim, kao član tima on takođe dobija neke dodatne radne zadatke. Kako je radno vreme člana tima ograničeno, postavlja se pitanje izbora prioriteta: u oskudici vremena, koje zadatke će član tima izabrati da obavlja: radne zadatke koje ima u svojoj organizacionoj jedinici ili radne zadatke koje ima u timu čiji je član? Veoma je dobro da pitanja odnosa radnih zadataka i autoriteta organizacionih jedinica i timova budu unapred definisana već prilikom osnivanja timova. Mora se jasno reći koji deo radnog vremena član tima može da, umesto zadacima u organizacionoj jedinici, posveti zadacima u timu, da li je to 10, 20, 50 ili 100% radnog vremena. Mora se, takođe, unapred definisati kako se rešavaju problemi sukoba autoriteta između organizacionih jedinica i timova.

· Resursi za rad tima. Moraju se unapred obezbediti svi potrebni resursi za rad tima. Pri tome se ne misli samo na finansijske i materijalne uslove, kao što su prostor, oprema i novac, već i na radno vreme članova tima. Svakako da tim ne može da funkcioniše ako se unapred ne obezbede prostor i materijalni uslovi za njegov rad. Ali, isto tako je sigurno da, ako se tim formira, a ne odredi se unapred obaveza članova tima da sa određenim radnim vremenom učestvuju u radu tima, vrlo brzo će njegov rad prestati, jer će članovi tima, pritisnuti redovnim radnim aktivnostima koje moraju obaviti, jer ih kontrolišu, nagrađuju i kažnjavaju njihovi linijski rukovodioci, prestati da se angažuju na timskim zadacima.

· Sistem nagrađivanja i ocenjivanja performansi. Ocenjivanje performansi zaposlenih, kao i njihovo

nagrađivanje u najvećem broju organizacija je orijentisano ka pojedincu, a ne ka timu. Kada se za timski rad nagradi ili kazni pojedinac kao član tima, a ne ceo tim, to može potpuno da uništi timski duh i onemogući budući rad tima. Zato je neophodno na početku rada tima postaviti timske pokazatelje za uspeh ili neuspeh rada i specificirati kriterijume njihovog merenja. Zatim je potrebno unapred definisati nagrade i kazne članova tima za timski rezultat i način na koji će oni biti distribuirani članovima tima. Najčešći slučaj jeste da se nagrade ili kazne dele ravnopravno među članovima tima. No, ima i situacija kada se nagrada ili kazna dodeli timu, a zatim samim članovima tima ostavi da odrede pojedinačno učešće svakog od njih. Najzad, vrlo je korisno da se u individualne ocene nečijeg rada u organizaciji, kao i u uslove za njegovo nagrađivanje ili napredovanje, uvrsti kao kriterijum i sposobnost timskog rada.

· Organizacija rada tima. Vrlo je korisno unapred odrediti neka organizaciona pravila rada tima koja izgledaju nevažno, ali su zapravo vrlo bitna za efikasnost tima. Treba utvrditi određeni dan u nedelji ili mesecu kada se tim sastaje, kao i uobičajeno vreme za te sastanke kako bi članovi tima mogli unapred da planiraju svoje vreme. Svaki sastanak tima mora biti pripremljen sa unapred definisanim dnevnim redom tog sastanka. Članovi tima moraju da imaju sve informacije potrebne za rad tima pre samog sastanka. Veoma je korisno unapred odrediti člana tima koji ima ulogu sekretara tima zaduženog za komunikaciju, zakazivanje sastanaka, obezbeđenje prostora i druga organizaciona pitanja.

Dr Nebojša JanićijevićRedovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu


INVESTICIJE U PRAKSI

18

punom kapacitetu, taj investicioni plan je povećan na 118 miliona. Moram da kažem da smo mi ovde bili zaista odgovorni u implementaciji tih investicija, tako da smo svojim radom uspeli da privučemo izuzetno veliki kapital i postanemo polako proizvodni centar za Jugoistočnu Evropu“, zadovoljno ističe gospodin Radosavljević.

U vreme kada je, do pre svega nekoliko nedelja, vladala neizvesnost u pogledu namera postojećih ili novih stranih investitora da realizuju svoje projekte u našoj zemlji, jedna kompanija je, bez imalo kolebanja,

saopštila svoje ambiciozne planove za ovu godinu. U 2008. Carlsberg Srbija, kompanija nastala preuzimanjem pivare u Čelarevu, trebalo bi da uloži 34 miliona evra u dalju modernizaciju i proširenje proizvodnje, što će, ako se izuzmu velike privatizacije, sigurno biti jedna od najvećih stranih investicija.

Ulaganja duplo veća od plana

Koji su, zapravo, glavni razlozi danske kompanije za ovakvu odlučnost? Generalni direktor Carlsberga-a u Srbiji Aleksandar Radosavljević na ovu temu kaže: „Iz naše centrale nisu stizale negativne reakcije, više je bilo nekih interesovanja, jer, naravno, veliki posao se odvija u Srbiji, veoma uspešno poslujemo već duži niz godina, a imamo i veliki investicioni plan koji je trenutno aktuelan. Međutim, ono što je bitno, mi se ne bavimo politikom, bavimo se poslom i zanima nas, u svakom slučaju, da napredujemo sa poslom. Zato ćemo nastaviti i dalje da razvijamo svoje planove i da završimo svoje investicije.“ Imajući u vidu ovakve stavove, potpuno je razumljiva odluka iz prošle godine da upravo u Beogradu bude formirana regionalna kancelarija za Jugoistočnu Evropu koja se bavi koordinacijom poslovanja Carlsberg-ovih firmi u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji.

Kupovina fabrike u Čelarevu krajem 2003. godine predstavljala je deo globalne strategije balansiranja razvoja kompanije kroz intenzivna ulaganja u rastuća tržišta regiona Baltika, Istočne Evrope i Azije. Ispravnost ovakve orijentacije ilustruje podatak, po kojem je u prošloj godini prodaja samo u Istočnoj Evropi porasla za 14%, od čega je, recimo, Tuborg u Rusiji zabeležio povećanje od čak 25%. Ključne elemente poslovne politike koja vodi Carlsberg ka ostvarenju ciljeva na, inače, visoko konkurentnom tržištu čine ekspanzija i dinamičan marketing usmeren ka tržištu, sa jedne strane, i inovacije i unapređenje poslovanja unutar kompanije, sa druge strane. Kad je reč o našem tržištu, kompanija u ovom trenutku drži stabilnu drugu poziciju u ukupnoj prodaji, sa tendencijom preuzimanja liderskog mesta. Odlični rezultati ostvareni su najviše zahvaljujući velikim investicijama u unapređenje kvaliteta i asortimana proizvoda: „Na samom početku bilo je planirano da se u prvom petogodišnjem intervalu investira oko 45 miliona evra. Međutim, imajući u vidu da smo sve dosadašnje investicije veoma dobro iskoristili i završili ih na vreme i u


LIČNA KARTA

„Verovatno najbolje pivo na svetu“

Čuveni slogan kreirao je Saatchi and Saatchi 1973. godine za britansko tržište, da bi 80-ih godina počeo da se koristi u celom svetu. Kompanija danas ima proizvodnju u 54 zemlje, a prodaju u preko 150 država, sa više od 30.000 zaposlenih. Osim dobro poznatih vodećih brendova, kao što su Pilsner, Tuborg, Baltika ili Holsten, proizvodni program sadrži i brojne lokalne marke kojih samo u Evropi ima čak 172! Glavni deo ukupnih prihoda, koji su 2007. iznosili oko 6 milijardi evra, i dalje zauzima Zapadna Evropa, sa učešćem od 50%, ali Rusija i ostala tržišta Istočne Evrope već su dostigla udeo od 40%, dok se na azijske zemlje odnosi preostalih 10%.

Carlsberg Srbija

Nacionalno pivo Sa preko 150 miliona evra investicija do kraja ove godine, Srbija postaje regionalni centar danske kompanije. Naredni cilj je liderska pozicija na našem tržištu


LIČNA KARTA

Distribucija kao ključni faktor

Na samom početku, ulaganja su prvenstveno bila usmerena na podizanje kvaliteta koji je ranije bio prilično nekonzistentan, varirajući od sezone do sezone. „Mi smo kvalitetu pristupili na taj način da svi procesi u okviru pivare budu predmet analize. Ono što smo uspeli da uradimo sa unapređenjem naših internih sposobnosti je da na kraju uvedemo niz standarda, od 9001, 14000, do 22000 koje smo dodali već postojećem HACCP standardu. U našu filozofiju poslovanja ugrađeno je da moramo da težimo ka unapređenju svih procesa, ka vrhunskom kvalitetu svih delova rada. Mi znamo da dobijanjem nekih sertifikata nismo završili priču o kvalitetu, jer ona stalno traži unapređenje“, navodi generalni direktor Carlsberg-a Srbija. Veliki deo investicija odnosio se, takođe, na poboljšanje sistema logistike, uvođenje pet ambalaže, a posebno na marketing i distribuciju. Iako je Carlsberg Srbija ostao prepoznatljiv po „To, kume!“ reklami za Lav pivo, kritični faktor uspeha bio je razvoj distributivnih kanala, najpre na regionalnom tržištu Vojvodine, a zatim i u ostalim delovima zemlje, što je njihove brendove učinilo pravim nacionalnim pivom.

Ambiciozan plan za ovu godinu, koji predviđa podizanje obima proizvodnje na 2 miliona hektolitara, ali i namera kompanije da postane lider na domaćem tržištu potpuno se uklapaju u jednu od osnovnih korporativnih vrednosti, formulisanu kao ambicioznost u određivanju ciljeva. Ostale ključne vrednosti podrazumevaju inovativnost u pristupu, odgovornost u aktivnostima i poštenje u poslovanju. Inovativnost je ponovo demonstrirana pre samo nekoliko meseci kada je kompanija rešila da lansira najskuplje

pivo na svetu, pod nazivom Vintage No. 1. Cena jedne flaše ovog eksluzivnog piva iznosi celih 400 dolara, a na tržištu će se pojaviti svega oko 600 primeraka. Iako sigurno predstavlja pravi kuriozitet, ovaj novi Carslberg-ov proizvod biće tek dodatak na inače ogroman asortiman. Našim pivopijama, naviklim na nekoliko standardnih vrsta omiljenog pića, bilo bi teško da zamisle da Carlsberg prodaje piva sa procentom alkohola koji varira od 0 do 9 (ovo poslednje moguće je kupiti isključivo u specijalizovanim prodavnicama). A za ljubitelje egzotike pripremljeni su brojni ukusi, od čokolade i kafe, preko kamilice, breskve, maline ili suve šljive, sve do čilija...

Pre dva meseca, ti isti ljubitelji piva mogli su da uživaju i u uzbudljivim mečevima fudbalskog Šampionata Evrope. Generalni sponzora prvenstva bio je – naravno Carslberg, isto kao i četiri godine ranije. Kako navodi gospodin Radosavljević, u kompaniji sponzorstvo ovakvih manifestacija vide kao izvanredan način da svoje sadašnje i možda buduće potrošače vežu za svoj brend, izgrađujući pozitivne asocijacije koje izazivaju snažna osećanja strasti i uzbuđenosti. Od 1970, kada je prvi put pokrenula ovakve akcije, danska kompanija se razvila u jednog od najvažnijih partnera brojnih nacionalnih timova, evropskih takmičenja i klubova. Korist je obostrana – 2004. godine kada je Carlsberg sponzorisao Šampionat Evrope u Portugalu ukupna prodaja skočila je za čak 25%, a ove godine očekivanja su još veća. Vezu između piva, Carlsberg-a i fudbala odlično je definisao direktor za sponzorske poslove Keld Štrudal: „Fudbal masovno privlači ljude u čitavom svetu, uživa visok status, interesuje našu osnovnu mušku ciljnu grupu i odgovara pozicioniranju našeg brenda kao najboljeg piva za najbolje trenutke. Šta ima bolje od toga kada gledate svoj omiljeni tim sa najboljim prijateljima i pijete Carlsberg?“


Naziv kompanije Carlsberg Srbija d.o.o

Godina osnivanja2004. godine, kompanija Carlsberg Group postala je većinski vlasnik Pivare Čelarevo

Generalni direktor Aleksandar Radosavljević

Adresa Proleterska 17, 21413 Čelarevo

Telefon 021 755 0600

Faks 021 755 0658

e-mail [email protected]

Web site www.carlsberggroup.com

Lokacija fabrike Čelarevo

Proizvodni program Lav, Tuborg, Carlsberg, Holsten

Broj zaposlenih 520

Realizovane investicije (EUR) 118.000.000

Planirane investicije (EUR) 34.000.000 (2008.)

Godišnji obim proizvodnje 1.500.000 hl (2007.),2.000.000 hl (2008.)

Godišnji prihod (EUR) 75.134.360 (2007.)

Godišnji izvoz (EUR) 8.205.186 (2007.)


BermanGroup je međunarodna konsultantska kuća, sa sedištem u Pragu, specijalizovana za pružanje tehničke i savetodavne pomoći u pitanjima

lokalnog ekonomskog razvoja. Kako se ovim pitanjima uglavnom bave opštinske, regionalne i nacionalne vlade i organizacije, upravo ova tela širom Centralne i Istočne Evrope do sada su bila klijenti Berman-a. Ni Srbija nije izuzetak, a od važnijih projekata koje je Grupa do sada realizovala u Srbiji treba navesti projekat unapređenja kapaciteta Srbije da se promoviše kao investiciona lokacija. Usluge Berman Grupe sastojale su se u obuci trenera za razvoj promotivnih sposobnosti kadrova koji su se bavili opštinskim ekonomskim razvojem. Dalje, to je niz projekata usmerenih ka razvoju kapaciteta lokalnih samouprava u Nišu, Kruševcu, Zrenjaninu i Valjevu, realizovanih tokom 2003. godine. Poslednjih meseci, Berman je bio angažovan od strane FIAS-a (Foreign Investment Advisory Service) na projektu akreditacije opština u Srbiji, odnosno programu obuke za privlačenje stranih investicija.

Sistemski problemi

Gospodin Tomaš Vlašak je menadžer Grupe za ovaj projekat, a nas je zanimalo šta su, po njegovom mišljenju, najveće prepreke za intenzivniji razvoj opština u Srbiji i njihovog kapaciteta da privuku i zadrže strane investitore. „Tu je, na prvom mestu, stepen ovlašćenja koje imaju opštine u Srbiji. One nemaju zakonodavnu moć i nisu u poziciji da kreiraju ambijent za dinamičniji lokalni ekonomski razvoj i privlačenje stranih direktnih investicija. Njihov uticaj na fiskalnu politiku zemlje je minimalan, a same nisu u mogućnosti da daju značajnije finansijske podsticaje investitorima. Naravno, ovaj problem proizilazi iz nedovoljne fiskalne autonomije opština i zakonske mogućnosti da upravljaju sopstvenim prihodima. Međutim, „problem svih problema“ je nedostatak političke volje i neshvatanje značaja stranih direktnih investicija za razvoj lokalnih sredina. Takođe, tu je i opštepoznati problem sa vlasništvom nad zemljištem koji otežava efikasno i komercijalno upravljanje ovim resursom“.

Ipak, da nije sve tako crno i da se ovi sistemski problemi ipak mogu prevazići govore nam pozitivni primeri, poput Inđije, Zrenjanina, Koceljeve ili Pećinaca. Ukoliko postoji

politička volja i svest o koristima od stranih ulaganja, onda se mogu ukloniti čak i strukturalni nedostaci. Jedan od načina za podsticanje pozitivnog stava prema SDI jesu i treninzi, učenje na pozitivnim primerima, kao i posete uspešnim regijama i gradovima u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Proizvodnja – imperativ za male

Realizacija pomenutog projekta akreditacije opština u Srbiji poverena je Berman Grupi upravo zato što se „proslavila“ radom na projektu akreditacije regiona u Češkoj Republici tokom devedesetih godina, ali i radom u kasnijim fazama češkog razvoja i tranzicije. Zbog toga nas je zanimalo mišljenje g. Vlašaka o stepenu razvoja srpskih opština, a u kontekstu češkog modela. „Mislim da se može veoma egzaktno proceniti stepen razvoja srpskih opština, odnosno stepen zaostajanja za Češkom Republikom u ovom pogledu jednostavnim poređenjem nivoa priliva SDI, broja kompanija, broja novootvorenih radnih mesta, površine pod industrijskim zonama i slično. Ako posmatramo samo proizvodne investicije (grinfild i braunfild projekte), pretpostavljam da su te brojke u Srbiji danas na nivou koji je Češka ostvarivala pre 5 do 7 godina. Po mom mišljenju, za ovo zaostajanje postoji nekoliko razloga – negativni imidž zemlje i politička nestabilnost, pre svega, mada ovo nije nešto, gde opštine mogu mnogo toga da urade. Dalje, situacija u srpskim opštinama je lošija nego u češkim, zbog nedostatka razvijenih industrijskih parkova i državnih mera za privlačenje SDI – finansijskih podsticaja i mera za podsticanje razvoja industrijskih parkova. Kvalitet rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj se popravlja, ali još uvek nedostaju praktične veštine u radu sa investitorima, znanje jezika i drugo. Naravno, postoje izuzeci, poput Inđije, Zrenjanina i drugih opština koje su se izdvojile po uspešnosti u radu sa stranim investitorima i koje ne samo da su u rangu sa češkim opštinama, već su čak i bolje od većine njih. Na kraju, moram da napomenem da se situacija u globalnoj ekonomiji konstantno menja i da jednostavno kopiranje i primena modela koji su primenjeni na drugim mestima ne moraju neophodno da dovedu i do rezultata. Na primer, značaj delatnosti zasnovanih na znanju i sektora usluga je u porastu, tako da veći gradovi, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, imaju šansu da se uklope u ove tokove iako nemaju dovoljno razvijene proizvodne delatnosti i industrijske parkove. Sa druge strane, za manje sredine to je imperativ i one treba da se koncentrišu na privlačenje proizvodnih investicija“, zaključuje naš sagovornik.

Goran Radosavljević[email protected]

Berman Group

Češka pomoć razvoju SrbijeBerman Grupa je jedan od glavnih partnera naše lokalne samouprave u aktivnostima edukacije za rad sa stranim investitorima

VAŠI PARTNERI

„Jednostavno kopiranje i primena modela koji su primenjeni na drugim mestima ne moraju neophodno da

dovedu i do rezultata“


European Investment Monitor (EIM) je vodeći internet servis koji beleži kretanje stranih ulaganja u Evropi. Kao takav, ovaj portal ima veliki značaj za državne institucije i privatni sektor u identifikovanju glavnih

kontinentalnih trendova stranih investicija. European Investment Monitor predstavlja proizvod rada konsultantske kuće Ernst & Young, u saradnji sa ekspertima iz Oxford Intelligence-a.

U EIM bazi nalaze se podaci za više od 26.000 projekata, počev od 1997. godine. Informacije su dostupne u obliku tabela, grafikona i tekstualnih opisa i odnose se na sledeće karakteristike investicionih projekata:

· region i zemlja porekla investitora;· grad, region i zemlja domaćin investicionog projekta;· vrsta ulaganja;· privredna delatnost, odnosno grana u kojoj je projekat realizovan.

Prednosti baze

Osim toga, za neke projekte postoje i dodatne informacije, kao što su broj novih radnih mesta, visina investicije, ili očekivani datum početka poslovanja. Korisnici ovog servisa imaju mogućnost da izaberu željeni format informacija – kompletni podaci o projektu, kratke informacije u formi tabele, ili grafički prikaz. Sve podatke je moguće snimiti i odštampati.

Najznačajnije koristi koje EIM nudi svojim pretplatnicima sastoje se u sledećem:

· detaljan pregled direktnih investicija u celoj Evropi od 1997. godine;· praćenje investicionih trendova, kao i kretanja u zapošljavanju i pojedinim delatnostima;

· identifikacija delatnosti i grana koje se nalaze u fazi razvoja;

· jednostavno korišćenje, uz mogućnost kompletnog pretraživanja baze;

· onlajn analiza podataka 24 sata/7 dana u nedelji.

Metodologija prikupljanja i prezentovanja podataka podrazumeva da su iz baze izuzete sledeće vrste stranih ulaganja:

· merdžeri i akvizicije ili zajednička ulaganja (osim ukoliko podrazumevaju izgradnju novih proizvodnih objekata, odnosno otvaranje novih radnih mesta);

· licencni ugovori;· investicije u maloprodajne i ugostiteljske objekte, hotele i nekretnine;

· infrastrukturni projekti, uključujući telekomunikacije, aerodrome, luke i ostale investicije ovog tipa;

· ulaganja u oblasti rudarstva;· portfolio investicije (npr. penzioni, osiguravajući i finansijski fondovi);

· zamena opreme i postrojenja koja ne dovodi do povećanja zaposlenosti;

· investicije neprofitnih organizacija.

European Investment Monitor zasniva se na brojnim izvorima informacija, kao što su globalni, nacionalni i regionalni mediji, internet prezentacije novinskih agencija, specijalisti u pojedinim sektorima, ili internet stranice samih kompanija i državnih institucija. Kako biste mogli da ustanovite da li će vam ove informacije biti od značaja, EIM nudi i besplatni probni period od 14 dana, tokom kojeg je moguć pristup podacima iz 1999. i 2000. godine.

Ines [email protected]

European Investment Monitor (www.eyeim.com)

Investicije na dlanuBaza sadrži podatke za preko 26.000 projekata u Evropi u poslednjih 11 godina

INTERNET VODIČ


IZ SVETA

O veličini nemačke privrede ne treba mnogo govoriti. Radi se o trećoj ekonomiji na svetu i najjačoj u Evropi koja sama stvara 22% BDP-a Evropske unije. Samo

primera radi, Nemačka još uvek važi za svetskog prvaka u izvozu, iako je sva prilika da će tu titulu ove godine predati Kini. Ipak, i ovakva privreda se suočava sa problemima koji, kada se pogledaju iz naše balkanske perspektive, možda i ne deluju tako strašno. Ali, Nemci su narod koji itekako brine o budućnosti i pravi dugoročne planove. Tako, svaki podatak koji ukazuje na trenutni problem podleže analizi i iz toga se izvode zaključci za budućnost. Koji su to problemi od kojih trenutno boluje nemačka privreda?

Tamni oblaci

Glavne prepreke nastavku privrednog rasta su, pre svega, globalne prirode – poskupljenje sirovina, energetska kriza, kao i ona finansijska koja dolazi iz Sjedinjenih Država. Prema podacima Udruženja nemačkih industrijalaca (BDI), zbog poskupljenja sirovina izgubljeno je oko 150.000 radnih mesta. Pojedinačne sirovine, poput aluminijuma, cinka ili bakra, od 2003. godine poskupele su i do 2.000 odsto! Zbog toga su zaustavljene planirane investicije, a, samim tim, nisu otvorena ni nova radna mesta. U okviru BDI-a zbog toga razmišljaju o stvaranju zajedničkog fonda u koji bi sve kompanije uplaćivale određenu sumu. Takav fond bi, zahvaljujući ovim sredstvima, zatim radio na projektima kupovine rudnika kako bi obezbedio neometanu isporuku sirovina. Gigant, poput diseldorfskog Thüssen Krupp-a, planira da, sa još nekoliko glavnih konkurenata,

započne zajedničku kupovinu rudnika. U tu svrhu bi svaki od dojučerašnjih rivala, a sada partnera u nabavci sirovina, uplatio po milijardu evra.

S druge strane, nemački ministar ekonomije Mihael Glos ukazao je na povezanost američke i nemačke privrede, kao i na jak evro, što otežava izvoz van Evropske unije. Glos je naglasio da još uvek nije jasno kakve će posledice na nemačku privredu ostaviti finansijska kriza u SAD. Nils Olgart, šef monetarnog odeljenja u Nemačkoj industrijsko-trgovinskoj komori (DIHK), smatra da turbulencije na tržištima kapitala ne pogađaju samo kreditne institute, privatna društva i hedž-fondove, već i kompanije, jer im otežavaju odobravanje kredita.

Svi ovi razlozi naterali su nemačku vladu da umanji prognozirani privredni rast za 2009. godinu na svega 1,2%. U 2007. godini rast je bio 2,5%, a u 2006. čak 2,9 odsto (vidi grafik). Loša očekivanja za ovu poslovnu godinu iznelo je i 7.000 firmi u okviru ispitivanja IFO instituta iz Minhena. Rezultati istraživanja su pokazali znatno sporiju konjukturu od one očekivane s početka godine.

Spoljni faktori, poput finansijske krize i vrtoglavog porasta energenata i sirovina, unutar same Nemačke odražavaju se u visokoj nezaposlenosti. Što se tiče broja nezaposlenih u ovoj godini, nemačka vlada očekuje smanjenje od oko 500.000, a u 2009. za dodatnih 40.000, što bi tada moglo dovesti do nivoa od 3,2 miliona nezaposlenih, iako su ekonomisti predviđali da će njihov broj pasti ispod 3 miliona.

I dok, s jedne strane, nedostaje radnih mesta, s druge strane, tamo gde ih ima Nemačkoj nedostaju dovoljno kvalifikovani kadrovi. Tako je nemačka industrija objavila

Privredna situacija u Nemačkoj

Bitka za ostanak na vrhuNemačka privreda pred novim izazovima – kako se izboriti sa energetskom i finansijskom krizom i smanjiti nezaposlenost

Naša trgovina sa Nemačkom

Spoljnotrgvinska robna razmena Srbije sa Nemačkom u 2007. bila je ponovo u snažnom porastu i premašila iznos od 2.260 miliona evra, čime je dostigla nivo iz 1990. godine. Tačnije, Srbija je u 2007. izvezla robe i usluga u vrednosti od 684 miliona evra, što je za 30,6% više nego prethodne godine, a uvezla iz Nemačke robe za 1.577,3 miliona evra, odnosno za 37,7 % više u odnosu na 2006. godinu. Deficit na strani Srbije iznosi 893,3 miliona evra. Udeo izvoza u Nemačku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije iznosi 10,6%, a uvoz iz Nemačke čini 11,8% ukupnog srpskog uvoza. Time se Nemačka nalazi na trećem mestu po visini izvezene robe iz Srbije, nakon Italije (12,4%) i Bosne i Hercegovine (11,8%), a na drugom ako se posmatra njen izvoz u Srbiju (u srpskom uvozu Rusija je prva sa udelom od 14,3%).


IZ SVETA

alarmantan podatak da ima manjak od 100.000 inženjera, što pokazuje da Nemačka gubi bitku sa drugim razvijenim zemljama u privlačenju najtalentovanijih ljudi. Institut za nemačku privredu (IW) iz Kelna sproveo je anketu među 2.700 kompanija, čiji je rezultat bio zastrašujući – broj otvorenih, a nepopunjenih mesta za inženjere je čak sedam puta veći od onog koji pokazuje zvanična statistika. Već sada nema dovoljno mladih inženjera koji bi mogli da zamene one starije, a iz ovog instituta predviđaju da će demografska kretanja ovaj problem dodatno pogoršati.

Ipak, Nemci ne sede skrštenih ruku, već gledaju u budućnost. Naime, Udruženje nemačkih inženjera (VDI) se zalaže za poboljšanu nastavu prirodnih nauka i dodatne stipendije budućim inženjerima. Takođe, mnoge firme su u međuvremenu ponovo počele da ulažu u nastavak školovanja i dodatno stručno usavršavanje, zatim u stvaranje bolje klime na poslu za zaposlene sa porodicama (pre svega, žene) i u ponovno angažovanje starijih radnika. „Našu privredu nedostatak stručnjaka godišnje košta oko sedam milijardi evra”, izjavio je direktor VDI Vili Fuks. Zbog nestašice stručnjaka, firme su prinuđene da skupo plaćaju

prekovremeni rad ili da odbijaju deo narudžbina. Računica koju je izneo kelnski institut je još dramatičnija. Prema njoj, nemačka privreda godišnje gubi 18 milijardi evra, odnosno oko 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Pored ovih problema, pojavljuju se i indirektni, kao što je poljuljan ugled top menadžmenta u vodećim kompanijama poput Volkswagen-a i Siemens-a, zbog utaje poreza, previsokih plata ili različitih afera. Velike firme su, takođe, sve češće predmet optužbi da otpuštaju radnike i odlaze u druge zemlje i pored ostvarivanja značajnog profita. Time je duboko narušeno poverenje radnika u svoju ekonomsku elitu.

Nije sve tako crno

Međutim, kada se pogledaju drugi ekonomski pokazatelji, nemačka privreda je u odličnoj formi. U prošloj godini izvoz je iznosio 969 milijardi evra, dok se u tekućoj očekuje da ta brojka pređe prag od 1.000 milijardi. Nemački izvoz u 2007. godini porastao je za 8,5%, a uvoz za 5% u odnosu na 2006. Spoljnotrgovinski bilans je time u 2007. godini dostigao suficit od 198,8 milijardi evra. I pored ovih impresivnih cifri, većina

istraživanja pokazuje da će Kina uskoro prestići Nemačku. Tim povodom, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu ekonomije Bernd Fafenbah naglašava da nema ništa loše u tome i dodaje da će se Nemačka privreda razvijati „sa titulom ili bez nje“. Fafenbah ističe da su visoki kvalitet robe i tehnološke inovacije i dalje odlučujući faktori za uspeh nemačkog izvoza.

Nemačka privreda ne profitira samo kroz veliki izvoz, već i kroz pojačano investiranje u inostranstvu. Rastuće prisustvo kapitala van Nemačke povoljno utiče i na porast zapošljavanja u zemlji. Tako, na primer, kompanije iz prerađivačke industrije, a posebno one koje su investirale u inostranstvu, pokazuju izuzetan porast zaposlenja u zemlji – pozitivni domaći saldo zapošljavanja od 33% daleko je iznad prosečnog salda.

Ekonomski rast u nekada nerazvijenim regionima i zemljama, poput Istočne Evrope i Kine, takođe jača i nemačku privredu, pre svega, kroz pojačanu tražnju za nemačkim mašinama. Shodno tome, Udruženje nemačkih proizvođača mašina i postrojenja (VDMA) najavilo je povećanje proizvodnje za 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U prvom kvartalu bi proizvodnja mogla čak ponovo da zabeleži dvocifreni porast. Najavljenom rastu mašinske industrije pridružila se industrija čelika, dok energetika planira pojačano investiranje. Ovakve najave sigurno ublažavaju strah od recesije koja dolazi iz Sjedinjenih Država.

Negativnom trendu odupiru se i kompanije iz sektora usluga koje su najavile potrebu za otvaranjem 200.000 novih radnih mesta. Razvoju ovog sektora prvenstveno je doprinela jaka izvozno orijentisana industrija. Konsultantske usluge, IT sektor, marketing, ali još uvek i agencije za zapošljavanje na određeno vreme predstavljaju pokretačke motore celog sektora.

I pored potencijalnih pretnji, nemačka privreda se i dalje razvija, a od toga koristi imaju svi ostali – od Pekinga, Moskve, pa do Vašingtona. Nemačka važi i dalje za jednog od najboljih platiša i svojim sredstvima puni fondove Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Nikome, pa ni Beogradu (vidi antrfile), ne bi odgovaralo da ovaj ekonomski motor posustane.

Nikola Janković[email protected]

Slučaj Nokia-e

Slučaj Nokia-e je ove godine uzburkao nemačku javnost. Nokia je nekoliko godina koristila subvencije nemačke države (60 miliona evra) i ostvarivala veliku zaradu, a zatim odlučila da zatvori pogon u Bohumu i preseli ga u Rumuniju. Ovom odlukom, koja nije ekonomske prirode, već služi čistom uvećanju profita namenjenog rukovodstvu i akcionarima, oko 2.000 radnika će ostati bez posla. Protestu radnika su se pridružili čak i predstavnici crkve, a vodeći političari su najavili bojkot telefona finskog proizvođača. Zamenik predsednika Evropske komisije i član vladajuće Socijaldemokratske stranke Ginter Ferhojgen izjavio je da, zbog ovog primera, treba razmisliti da li državne subvencije privatnim firmama uopšte imaju smisla. On smatra da bi bilo bolje da država taj novac uloži u obrazovanje, obuku radnika i infrastrukturu. Ovakvom mišljenju su se pridružili i drugi stručnjaci koji smatraju da bi kompanije, umesto što smanjuju radnu snagu, trebalo da više brinu o njenom kvalitetu, čime bi se postigla veća produktivnost.

Privredni rast u Nemačkoj

2001

* Prognoza Izvor: Destatis

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008* 2009*

1,2%

0,0%

-0,2%

1,1%0,8%

2,9%2,5%

1,7%

1,2%


Uslovi za biznis u Srbiji pogoršani su u prošloj godini u odnosu na 2006, ocena je Svetske banke koja je na najnovijoj listi od 178 zemalja

rangiranih na osnovu lakoće poslovanja svrstala našu zemlju na 86. mesto. Prošle godine, Srbija je u istraživanju Doing Business zauzela 84. poziciju. Za razliku od oficijelnog izdanja Doing Business in 2007, gde je Srbija svrstana na 68. poziciju, u novoj verziji pominje se 84. pozicija, zbog toga što je Svetska banka promenila metodologiju rangiranja zemalja, a na ukupan spisak analiziranih ekonomija dodate su još tri države. Od zemalja regiona, Srbija je ovoga puta bolja od Hrvatske (97.), Bosne i Hercegovine (105.) i Albanije (136.), dok su ispred nas Bugarska (46.), Rumunija (48.), Makedonija (75.) i Crna Gora (81.).

Ukupno 200 reformi

U pogledu izvršenih reformi, Srbija je, pre samo tri godine, zauzela vodeću poziciju u izveštaju Svetske banke. Ove godine, međutim, nije se našla ni među prvih deset zemalja, dok listu, između ostalih, predvode Hrvatska, Makedonija i Bugarska. Ono što odlikuje zemlje reformatore jeste pojednostavljenje osnivanja preduzeća, povećanje vlasničkih prava, poboljšanje zaštite investitora, unapređenje sistema dobijanja kredita, smanjenje poreskog opterećenja i ubrzavanje trgovine, uz istovremeno smanjenje troškova poslovanja. Inače, između aprila 2006. i jula 2007, u celom svetu pokrenuto je ukupno 200 reformi, i to u 98 država. Prema tome, svaka od reformskih ekonomija u proseku je uspela da pojednostavi uslove za biznis u dve od deset oblasti koje služe kao predmet analize (osnivanje preduzeća, dobijanje dozvola, zapošljavanje radnika, registracija imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, plaćanje poreza, spoljna trgovina, sprovođenje ugovora i zatvaranje firme).

Što se tiče ostalih značajnih reformi u regionu, Albanija je smanjila poresko opterećenje izmenama stope amortizacije i smanjenjem doprinosa, dok je Bosna i Herzegovina olakšala trgovanje zahvaljujući novom carinskom zakonu i boljoj carinskoj upravi. Rumunija je smanjila nekoliko poreza na zaposlene koje plaćaju poslodavci, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, nezaposlenost i zdravstveno osiguranje. Naš istočni sused je, takođe, poboljšao proceduru dobijanja kredita omogućavanjem zajmoprimcima i kreditorima da izvrše vansudsko poravnanje. Slovenija je snizila poreze na plate, smanjila stopu poreza na dobit preduzeća i ojačala zaštitu investitora. Inače, među članicama Evropske

unije, najveći napredak u periodu od godinu dana postigla je Mađarska koja se sa 51. popela na 45. mesto.

Jedan od značajnih aspekata najnovije studije odnosi se na položaj žena u svetu biznisa. Naime, na globalnom nivou posmatrano, viša mesta na rang listi uslova za poslovanje povezana su sa većim učešćem žena među preduzetnicima. Snažne regulatorne reforme dovode do posebno velikih koristi za žene koje se često suočavaju sa propisima prvobitno namenjenim njihovoj zaštiti, koji ih, umesto toga, prisiljavaju da se zaposle u neformalnom, sivom sektoru, gde je sigurnost posla slaba, a socijalne naknade – nedovoljne.

Srbija na regionalnom proseku

Prošlogodišnja studija eksplicitno se bavi samo nekim elementima investicione klime u našoj zemlji. Tako je za osnivanje preduzeća u Srbiji neophodno obaviti 11

Doing Business in 2008

Mi stojimo, mnogi žureSrbija se prošle godine, prema istraživanju Svetske banke, našla na 86. poziciji od 178 rangiranih zemalja. Ključni razlog je zastoj u reformama, kao posledica političke krize

ANALIZE

Značaj Izveštaja

Studija Svetske banke postaje sve relevantniji izvor poslovnih informacija u globalnim razmerama. Dok je 2004, u prvoj godini objavljivanja, Izveštaj citiran u nešto manje od 1.000 novinskih članaka širom sveta, već u prvih nekoliko meseci 2008. ovaj broj je porastao na preko 4.000.

Uslovi za poslovanje u Srbiji

Indikator Pozicija u 2007. Pozicija u 2008.

Ukupno 84. 86.

Osnivanje preduzeća 84. 90.

Dobijanje dozvola 148. 149.

Zapošljavanje radnika 109. 110.

Registracija imovine 110. 115.

Dobijanje kredita 21. 13.

Zaštita investitora 62. 64.

Plaćanje poreza 117. 121.

Spoljna trgovina 54. 58.

Sprovođenje ugovora 99. 101.

Zatvaranje firme 106. 103.

Izvor: Doing Business in 2008


ANALIZE

procedura, za šta je potrebno najviše 23 dana. U ovom segmentu, procedura je ocenjena kao nešto duža i komplikovanija, usled uvođenja jedne dodatne faze. Kao rezultat toga, naša zemlja je, u odnosu na 2006. godinu, kada je bila uzeta kao primer koje mere je potrebno primeniti kako bi se ubrzao proces osnivanja preduzeća, pogoršala svoj plasman sa 90. na 84. mesto.

Najveći problemi registrovani su, ponovo, u sferi dobijanja dozvola. Za pribavljanje neophodnih dokumenata kod nas je potrebno završiti 20 procedura, za šta je predviđen vremenski period od najviše 204 dana, u zavisnosti od delatnosti kompanije. Indeks zapošljavanja radnika je 67, što znači da je Srbija na 110. poziciji od 178 zemalja, što predstavlja pad za jednu poziciju u odnosu na 2006. godinu.

Proces registracije imovine takođe je pogoršan, što je uticalo da Srbija padne na 115. mesto. Kad je u pitanju dobijanje kredita, Srbija se, međutim, nalazi na jednoj od vodećih pozicija u svetu, a među zemljama regiona prvo mesto deli sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom. Nešto slabije u ovom segmentu rangirana je Mađarska (26.), dok su Hrvatska i Makedonija na 48. poziciji. Svi ostali pokazatelji su delimično pogoršani, tako da je ukupan rang Srbije nešto niži nego godinu dana ranije.

Miloš Ćurč[email protected]

Plasman izabranih zemalja

Srbija 86

Slovačka 32

Mađarska 45

Bugarska 46

BiH 105

Makedonija 75

Rumunija 48

Češka 56

Poljska 74

Crna Gora 81

Hrvatska 97

Albanija 136Izvor: Doing Business in 2008

Broj zemalja koje su sprovele najmanju jednu reformu

Izvor: Doing Business in 2008

Južna Azija 105

Podsaharska Afrika 75

Latinska Amerika i Karibi 56

Istočna Azija i Paci�k 74

Bliski Istok i Severna Afrika 81

OECD 97

Istočna Evropa i Srednja Azija 136


Direktori stranih filijala transnacionalnih korporacija (TNC) često igraju važnu ulogu kada se donose investicione odluke. Njihovo mišljenje o lokalnom

poslovnom okruženju veoma se uvažava prilikom izbora lokacija za nove projekte, odnosno proširenja ili smanjenja postojećih poslovnih aktivnosti.

U skladu sa ovim saznanjima, Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) i Svetska asocijacija agencija za promociju investicija (WAIPA), od februara do aprila 2007, zajednički su sproveli Globalnu anketu inostranih filijala. Upitnik je poslat direktorima 850 kompanija, od kojih je 96 odgovorilo pozitivno (11%). Geografska distribucija odgovora približno odgovara uzorku, s tim što je Latinska Amerika nedovoljno zastupljena.

Ambiciozni planovi

Većina ispitanika izrazila je optimizam u pogledu novih investicija u zemljama domaćinima. Oko 76% kompanija očekivalo je povećanje, dok je 7% izrazilo suprotno mišljenje. Gotovo trećina stranih filijala predvidela je veliki porast investicija između 2008. i 2010. godine.

Čelni ljudi stranih filijala rangirali su različite faktore prema njihovoj važnosti u procesu donošenja investicionih odluka. Makroekonomska i politička stabilnost su dobile najvišu ocenu od 4,3. Ovo se odnosi na strane kompanije u svim regionima i delatnostima. U ostale faktore koji su se pokazali veoma

značajnim spadaju: kvalitet telekomunikacija, ponuda i troškovi radne snage, korporativni porezi, kao i bankarski i finansijski sistem. Na začelju liste nalaze se železnički i pomorski transport, raspoloživost prirodnih bogatstava, odnosno ponuda i troškovi nisko kvalifikovane radne snage. Odgovori, ipak, zavise od toga o kojoj se industriji radi. Na primer, železnički i pomorski transport predstavljaju značajne faktore u granama koje su zasnovane na prirodnim resursima.

Jeftin rad kao prednost

Ispitanici su, takođe, ocenjivali uslove poslovanja u zemljama domaćinima. U anketi su najbolje prošli stavovi ovih zemalja prema stranim investitorima, zatim porez na profit korporacija, kao i sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. S druge strane, najmanje bodova dobili su sledeći elementi investicione klime: železnička, drumska i pomorska infrastruktura, prirodna dobra i nekretnine.

Razvijene zemlje su, generalno, dobile bolje ocene u odnosu na zemlje u razvoju i tranziciji. One se naročito ističu u oblasti dvostrukog oporezivanja, telekomunikacija i

finansijskih usluga, kao i kad je u pitanju ukupna stabilnost. Naravno, zemlje u razvoju mogu se najviše pohvaliti ponudom nisko kvalifikovane radne snage.

Jedan od glavnih zaključaka ove ankete jeste da zemlje u razvoju i tranziciji treba da obrate pažnju na političku stabilnost i telekomunikacionu infrastrukturu, dok razvijene ekonomije moraju da budu svesne svojih slabosti vezanih za investicione podsticaje i poreske stope. Za obe grupe zemalja važno je da unaprede ponudu visoko obrazovane radne snage.

Nataša Vujović[email protected]

Globalna anketa stranih investitora

Stabilnost pre svegaMakroekonomska i politička stabilnost smatraju se najznačajnijim faktorima kod izbora investicionih lokacija

JAVNO MNJENJE

Zemlje u razvoju i tranziciji treba da obrate pažnju na političku stabilnost i

telekomunikacionu infrastrukturu

Najvažniji faktori kod izbora lokacija

Izvor: Globalna anketa inostranih �lijala

Politička stabilnost 4,30

Makroekonomska stabilnost 4,30

Troškovi visoko kvali�kovane radne snage 4,25

Radno zakonodavstvo 3,90

Kvalitet bankarskih i �nansijskih usluga 4,05

Kvalitet telekomunikacija 4,25

Ponuda visoko kvali�kovane radne snage 4,20

Korporativni porezi 4,10

Odnos prema stranim investitorima 3,95

Investicioni podsticaji 3,95

Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investuicija („Službeni glasnik RS“ broj 56/2006 i 50/2007) Vlade Republike Srbije donete na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) oglašava

JAVNI POZIV

Za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije

U oblastima proizvodnje, usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i istraživanja i razvoja. Ukupan iznos sredstava koji može biti dodeljen određuje se prema ukupnom broju bodova dobijenih prema sledećim kriterijumima:

· referenca investitora;· udeo domaćih dobavljača;· održivost investicije;· efekti investicije na istraživanje i razvoj;· efekti investicije na ljudske resurse;· ocena uticaja na životnu sredinu;· obim međunarodnog prometa;· efekti investicije na opštinu;· pismo o namerama opštine u kojoj investitor namerava da investira.

Sredstva se dodeljuju po novom random mestu i to:· za investicije u proizvodne delatnosti: od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu;· za investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine: od 2.000 do10.000 evra po novom random mestu;

· za investicije u sektor istraživanja i razvoja: od 5.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu.

Uredbom je definisano da će se bespovratna sredstva dodeljivati u periodu od tri godine.Rok za slanje prijava za sedmi krug odobravanja finansijskih sredstava je od 2. juna do 29. avgusta 2008. godine.

Detaljna uputstva i konkursna dokumentacija mogu se preuzeti sainternet prezentacije Agencije (www.siepa.gov.rs) ili licno u prostorijama Agencije.

Za dodatne informacije možete se obratiti na dole navedene telefone.

Agencija za strana ulaganja I promociju izvoza Republike SrbijeVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Telefon: 011/33 98 550, 33 98 653, 33 98 545; Faks: 011/33 98 814

Ministarstvo ekonomijei regionalnog razvoja

Agencija za stranaulaganja i promociju izvoza


Postavite nam pitanje

Dragi čitaoci,

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeNaznaka – Pitanje za časopis InvesticijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: [email protected].

Naručite besplatan primerak Investicija

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način.

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osoba

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osobaPitanje

PITAJTE NAS

Broj

5, A

vgus

t 200

8.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

[email protected]

AnA Trbović, USAiD KonKUrenTnoST – KljUč rAzvojAC A r l S b e r g S r b i j A n A C i o n A l n o p i v oo p š T i n A p e ć i n C i n i j e S v e U l o K A C i j iinTerne T voDič eUropeAn inveSTmenT moniTor


izlazak iz tunelaAko želite na svetsko tržište sve što vam treba je dobar vodič.

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKEUskoro novo izdanje!

Documents

Renesansa srpske auto industrije izlazak iz tunela · Vesti Plaza u Kragujevcu Izraelska kompanija Plaza počeće uskoro izgradnju trgovinskog centra u Kragujevcu, površine 80 hiljada