of 27/27
REGULATORNI INDEKS SRBIJE 2012/13

Regulatorni indeks Srbije RIS - Izveštaj

  • View
    284

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Regulatorni indeks Srbije RIS - Izveštaj

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE 2012/13

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    SADRAJ

    3 IZVETAJ O STANJU POSLOVNOG OKRUENJA

    4 REGULATORNI INDEKS RIS 6 Komponenta 1 Reavanje regulatornih problema 8 Komponenta 2 Aurnost sprovoenja zakona 10 Komponenta 3 Kvalitet pripreme propisa 12 Komponenta 4 Javnost u pripremi i donoenju propisa 15 Komponenta 5 Regulatorno optereenje 17 Komponenta 6 Dostupnost informacija

    19 ANKETA KVALITETA REGULATORNOG OKRUENJA 19 Kvalitet regulatornog okruenja 21 Faktori optereenja u poslovanju 21 Izvori informacija o zakonskim obavezama 22 Vreme i novac potroeni na administrativne radnje vezane za potovanje propisa 23 Koliko vremena direktor troi na administartivna i regulatorna pitanja 24 Administrativna procedura koja najvie optereuje poslovanje usled njenog trajanja 25 Administrativna procedura koja najvie optereuje poslovanje usled uestalosti 25 Uestalost inspekcija 25 Uee na javnim raspravama

    26 POSLOVNO OKRUENJE U OIMA SVETA 26 Svetska banka Doing Business 26 Svetski ekonomski forum Globalni indeks konkurentnosti (Javne institucije)

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 3

    IZVETAJ O STANJU POSLOVNOG OKRUENJA

    NALED-ov Izvetaj o stanju privrednog okruenja predstavlja vienja poslovnog i regulatornog

    okruenja iz tri ugla.

    Prvi ugao predstavlja vienje samog NALED-a dobijeno na osnovu veeg broja indikatora koji

    opisuju razliite aspekte regulatornog okruenja. Indikatori su formirani na osnovu prikupljanja

    podataka i istraivanja sprovedenog od strane NALED-a. Neki od ovih indikatora, dobijeni su na

    osnovu ve dobro poznatih aktivnosti NALED-a poput Sive knjige i Barometra podzakonskih

    propisa. Drugi indikatori su potpuno novi i obraunati su za potrebe ovog izvetaja. Svaki

    indikator opisuje neki aspekt regulatornog okruenja. Indikatori koji opisuju specifinu oblast

    grupisani su tako da ine est povezanih komponenti. Na osnovu obraunatih rezultata za svaku

    od komponenti regulatornog okruenja formira se Regulatorni Indeks Srbije. Namera NALED-a

    je da na osnovu obraunatog indeksa kontinuirano prati rad Vlade Republike Srbije i nadlenih

    ministarstava u domenu pripreme, usvajanja i implementacije propisa koji bitno utiu na

    poslovno okruenje.

    Drugi ugao ini percepcija privrednika. Na reprezentativnom uzorku od 251 preduzea i

    preduzetnika tokom novembra 2012. godine sprovedena je Anketa o regulatornom okruenju.

    Na osnovu rezultata ankete prikazane su ocene privrednih subjekata o regulatornim

    aktivnostima i radu Vlade, ministarstava i regulatornih tela, administrativnom optereenju

    poslovanja koje nameu propisi, broju poseta inspekcija, kao i miljenja anketiranih privrednih

    subjekata o stepenu njihove ukljuenosti u javne rasprave, procedurama koje im oduzimaju

    najvie vremena, itd. Pitanja su formulisana tako da omoguavaju poreenje sa Indeksom

    kvaliteta regulatornog okruenja. Time moemo da analiziramo stvarne rezultate i percepciju

    privatnog sektora o stanju regulatornog okruenja.

    Trei ugao je vienje meunarodnih finansijskih i nevladinih organizacija. I u ovom sluaju

    dajemo sumarnu ocenu, tj. indeks koji opisuje kako stranci vide poslovno (regulatorno)

    okruenje u Srbiji. Pored toga, odluili smo se da predstavimo preko 20 razliitih indikatora.

    Neki od indikatora zasnovani su na percepciji privrednika ili eksperata (npr. pojedini indikatora

    Doing Business Svetske banke, Indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, ili

    Heritage fondacije), dok su drugi nastali na osnovu razvijenih metodologija merenja.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 4

    REGULATORNI INDEKS RIS

    Kao i svaki sumarni pokazatelj i NALED-ov Regulatorni Indeks Srbije (RIS) poiva na odreenoj

    metodologiji. NALED je pri formiranju indeksa eleo da ostvari nekoliko ciljeva.

    Prvi cilj je da indeks bude u to veoj meri sveobuhvatan, odnosno da obuhvati razliite

    aspekte i faze prilikom pripreme, donoenja i sprovoenja propisa.

    Drugi cilj je da indeks bude formiran na jednostavan nain. Sam indeks ini est

    komponenti kojima se pridaje ista vanost. Indeks moe uzeti vrednost od 0 do 100 (to

    vie to bolje).

    Trei, moda i najbitniji, cilj je formiranje indeksa koji nije zasnovan na percepcijama,

    bilo privrednih subjekata, bilo eksperata, ve je objektivan odraz stanja. Svi indikatori

    korieni u formiranju komponenti su zasnovani na prikupljanju informacija i

    proverljivim injenicama.

    etvrti cilj je da indeks bude u to veoj meri uporediv. Uporedivost podrazumeva

    mogunost poreenja rezultata razliitih ministarstava na osnovu dobijenih indikatora.

    U ispunjenju ovog cilja smo samo delimino uspeli, jer za pojedina ministarstva nije bilo

    mogue dati ocenu za svaki od posmatranih indikatora. Takoe, namera je da se

    omogui i poreenje dobijenih indikatora sa rezultatima Ankete o regulatornom

    okruenju, tj. percepcije privrednih subjekata. Pitanja u Anketi strukturirana su u velikoj

    meri prema potrebama i metodologiji Indeksa kvaliteta regulatornog okruenja.

    Konano, eleli smo da uzmemo u obir i dosadanje napore NALED-a, pre svega u

    pogledu merenja sprovoenja reformi, ali smo morali da vodimo rauna i o odrivosti

    ovog poduhvata, jer je re o poslu koji zahteva stalno angaovanje znaajnih resursa.

    Prilikom formiranja indeksa susreli smo se sa nekoliko ogranienja. S obzirom da je re o

    godinjoj oceni, nije mogue u potpunosti razgraniiti rad prethodne i nove vlade. Na primer,

    ako je prethodna republika vlada donela zakon, nova vlada i dalje ima obavezu da donese

    podzakonska akta u predvienim rokovima. Pored ove oigledne potekoe, javljali su se i drugi

    problemi, pre svega jer je Izvetaj sainjen poetkom decembra, u trenutku kada mnoge

    informacije nije mogue dobiti za drugu polovinu 2012. godine.

    I pored navedenih ogranienja smatramo da dobijeni rezultati predstavljaju dobar putokaz

    Vladi Republike Srbije. S jedne strane, u oblastima gde su rezultati dobri ili loi i prema NALED-

    ovom indeksu regulatornog okruenja i prema percepciji privrede i oceni meunarodnih

    organizacija, situacija je vie nego jasna. S druge strane, u oblastima gde postoje

    razmimoilaenja izmeu stvarnog stanja stvari, percepcije domaih privrednika i vienja

    meunarodnih finansijskih institucija i drugih organizacija, ovaj Izvetaj moe pomoi u

    nalaenju odgovora.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 5

    Indeks ini est komponenti formiranih na osnovu 15 indikatora. Svaku komponentu ine dva ili

    tri indikatora. Svaka komponenta opisuje vaan segment u pogledu regulatornog okruenja od

    iniciranja promena propisa, preko naina njihove pripreme i do kvaliteta primene propisa.

    KOMPONENTA 1 - REAVANJE REGULATORNIH PROBLEMA usvojene preporuke Sive knjige

    usvojene preporuke SRP-a

    KOMPONENTA 2 - AURNOST SPROVOENJA ZAKONA usvajanje podzakonskih akata (odnos usvojenih i zakonom predvienih akata) kanjenje podzakonskih akata

    KOMPONENTA 3 - KVALITET I TEMELJNOST PRIPREME PROPISA

    analiza efekata priloena uz propis ocena sadraja analize efekata propisa prema Kancelariji za regulatornu reformu kvantifikacija regulatornih efekata

    KOMPONENTA 4 - JAVNOST PRIPREME PROPISA zastupljenost javnih rasprava i konsultacija

    dostupnost nacrta zakona zastupljenost hitnog postupka

    KOMPONENTA 5 - REGULATORNO OPTEREENJE

    administrativni trokovi uee parafiskalnih nameta u ukupnim budetskim prihodima

    KOMPONENTA 6 - DOSTUPNOST INFORMACIJA

    brzina odgovora na upit privrednog subjekta dostupnost informacija od javnog znaaja sadraj web prezentacija

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 6

    KOMPONENTA 1 REAVANJE REGULATORNIH PROBLEMA Indikator usvojenih preporuka Sive knjige 20.4 Indikator usvojenih preporuka SRP-a 16.7

    Prva komponenta Reavanje regulatornih problema opisuje u kojoj meri drava reaguje na

    predloge privrede da se otklone administrativne prepreke, odnosno propisi koji stvaraju

    nepotrebne trokove privatnom sektoru. Ovu komponentu ine dva indikatora. Prvi indikator

    formiran je na osnovu NALED-ove Sive knjige IV i V, a drugi na osnovu rezultata Sveobuhvatne

    reforme propisa (Giljotine).

    I NALED-ov projekat Iz lavirinta i SRP pokuali su da uz aktivno uee privatnog sektora

    identifikuju administrativne prepreke i procedure koje nepotrebno optereuju kako bi se

    pronala najjednostavnija reenja za njihovo otklanjanje. U meri u kojoj je reakcija drave brza i

    efektivna, utoliko bolje.

    Siva knjiga IV sadrala je ukupno 80 preporuka za otklanjanje

    administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji. Od tog broja na

    kraju 2011. godine u potpunosti je bilo reeno 18 preporuka,

    kod 13 je preporuka bila delimino reena ili je reavanje bilo

    u toku, dok kod 49 preporuka nije bila zapoeta bilo kakva

    aktivnost. To znai da smo prvi indikator dobili jednostavnim

    odnosom preporuka koje su reene ili kod kojih su preduzete

    neke aktivnosti i broja nereenih preporuka s poetka 2012.

    godine. Prema rezultatima Sive knjige V u sluaju 11

    preporuka dolo je do njihovog potpunog ili deliminog

    sprovoenja, odnosno dolo je do zapoinjanja aktivnosti u

    pravcu njihovog reavanja. Takoe je izvreno i nekoliko

    korekcija, neke od preporuka su odbaene, a neke ponovo

    ukljuene, tako da je ukupan broj preporuka uzet u obzir na poetku perioda iznosio 54.

    Stavljanjem u odnos preporuka kod kojih je sprovedena neka aktivnosti i ukupnog broja

    prepreka, dobija se vrednost indikatora sive knjige ISK= 20.4.

    Na isti nain je izvren obraun drugog indikatora. Na osnovu broja preostalih preporuka iz

    Sveobuhvatne reforme propisa krajem 2011. godine. Od ukupnog broja preporuka formiranih

    na osnovu dobijenih predloga sprovedeno je 197, u postupku sprovoenja je jo 35 preporuka,

    dok realizacija 72 preporuke jo uvek nije bila zapoeta.1 Prema poslednjim podacima

    dobijenim od Kancelarije za regulatornu reformu, do poetka 2012. godine jo uvek nije bilo

    sprovedeno 60 preporuka, tako da je dobijeni indikator SRP-a ISRP= 16.7 (jednostavno uee

    sprovedenih u ukupnom broju preporuka).

    Poto se i jednom i drugom indikatoru pridaje isti znaaj (0.5), prosena ocena za prvu

    komponentu iznosi IRRP= 0.516.7+0.5x20.4=18.5.

    1 S obzirom da nee biti novih preporuka SRP-a, u budunosti emo indikator formirati samo na predlozima Sive knjige. Mogue korekcije odnosie se i na brzinu u reavanju regulatornih problema, tako da e se vei znaaj dati novi preporukama koje su predloene u novoj Sivoj knjizi i koje su primenjene u potpunosti.

    20.3

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 7

    Pored indikatora na nivou vlade, obraunali smo indikatore i za pojedinana ministarstva.

    Ocene prikazane u tabeli treba uzeti veoma oprezno, jer postoje ministarstva na koja se nisu

    odnosile preporuke ili je njihov broj bio neznatan.

    Indikator reavanja regulatornih problema iz Sive knjige IV Naziv institucije Broj reenih ili preporuka

    kod kojih je zapoeta aktivnost

    Broj preporuka na poetku perioda

    Indikator

    Ministarstvo finansija i privrede 6 31 19.4

    Ministarstvo zdravlja 1 4 25.0

    Ministarstvo graevinarstva i urbanizma

    0 2 0.0

    Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike

    2 3 66.7

    Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija

    0 2 0.0

    Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine

    1 2 50.0

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 8

    Da bi se zakon mogao sprovoditi potrebno je doneti podzakonske opte akte. U praksi se

    podzakonski akti ne donose u propisanim rokovima, tako da se novi zakoni u praksi ne mogu

    primeniti. S obzirom da istovremeno stari zakoni prestaju da vae, pravna nesigurnost koju

    takva situacija stvara ima znaajne ekonomske posledice.

    Od 2011. godine NALED sprovodi projekat Barometar podzakonskih akata koji prati u kojoj

    meri se sprovoenje zakona omoguava pravovremenim usvajanjem podzakonskih optih

    akata. Za potrebe Regulatornog Indeksa Srbije proirena je analiza sa 19 na 27 zakona donetih u

    protekle tri godine koji predviaju donoenje podzakonskih optih akata. Uzeti su u obzir, pre

    svega zakoni koji imaju najvei uticaj na poslovno okruenje.

    Takoe, da bi bila obuhvaena sva ministarstva

    koja su predmet analize ukljuena su bar dva

    propisa koja su u nadlenosti tih ministarstava.

    Ovaj indikator moe biti poboljan veim

    obuhvatom, odnosno poveanjem broja zakona

    koji su predmet analize.2

    Na osnovu detaljne analize zakonskih odredbi formirana je lista od 369 podzakonskih propisa

    (uredbi, pravilnika, odluka) koje je bilo (ili je jo uvek) neophodno doneti kako bi se obezbedilo

    sprovoenje zakona, izbegla arbitrarnost u primeni i spreila korupcije. Taj broj je smanjen za

    sve propise koji su doneti do poetka 2012. godine, tako da je preostalo 227 podzakonskih akata

    koje je bilo mogue doneti tokom ove godine.

    Komponentu aurnosti sprovoenja zakona ine dva indikatora.

    Prvi je jednostavan procenat dobijen kao odnos usvojenih i

    predvienih podzakonskih optiha akata, a drugi je kanjenje u

    odnosu na predvieni rok. Tokom 2012. godine samo 3 akta

    doneta su pre roka, 33 su doneta posle roka, kod 163 akta rok je

    proao pre nego to su doneti, kod 18 akata rok jo uvek nije

    istekao, a za 10 akata nije bio preciziran rok za njihovo

    donoenje (od ega su dva doneta). To znai da indikator

    usvojenih podzakonskih akata (IUPA), dobijen kao odnos

    usvojenih (38) i predvienih podzakonskih optih akata, bez

    akata kojima rok jo uvek nije istekao (209) iznosi IUPA=18.2.

    2 Naravno, postoje i drugi problemi sa sprovoenjem zakona, posebno ukoliko se podzakonskim aktom menja sutina zakona. Ipak, merenje koje bi pokualo da odredi u kojoj meri dolazi do takvog odstupanja neizbeno bi bilo subjektivne prirode i bilo bi ga veoma teko sprovesti.

    KOMPONENTA 2 AURNOST SPROVOENJA ZAKONA Indikator usvojenih podzakonskih akata 18.2

    Indikator kanjenja podzakonskih akata 2.4

    Proseno kanjenje usvojenih propisa iznosilo je 257 dana ili oko 9 meseci. Proseno kanjenje propisa kojima je istekao rok je 425 dana.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 9

    Prilikom izraunavanja drugog indikatora - indikator kanjenja podzakonskih akata morali smo

    da vodimo rauna o predvienim rokovima. Naime, kanjenje od 30 dana nije isto ako je zakon

    predvideo rok od 3 meseca ili rok od jedne godine za donoenje podzakonskih akata. Ako bi se

    indikator zasnivao samo na tome da li je propis donet u zakonom predvienom roku, svi bi imali

    podsticaj da koriste nerealno duge rokove kako bi uvek ispunili vremenski rok predvien

    zakonom. Za svaki propis donet u roku indikator iznosi 100. U sluaju kraeg roka do 6 meseci,

    ak i u sluaju kanjenja obraunat je pozitivan indikator. Za svako kanjenje u primerenom

    roku takoe je dat izvestan broj poena, pri emu je maksimalna vrednost indikatora iznosila 50

    u sluaju roka od tri meseca i 30 u sluaju 6 meseci.

    Rok od 3 meseca Kanjenje do 3 meseca Kanjenje preko 3 meseca 100 od 50 do1 0

    Rok od 6 meseca Kanjenje do 3 meseca Kanjenje preko 3 meseca 100 od 30 do1 0

    Na primer, ako je bio predvien rok od 3 meseca, a propis bio donet sa zakanjenjem od 30

    dana, indikator je obraunat kao 2/3 od 50, tj. 33.3. Naalost kanjenja su bila tolika, da i ovo

    gledanje kroz prste, odnosno davanje pozitivne vrednosti indikatorima u sluaju malog

    kanjenja nije moglo da uvea dobijeni rezultat.3 Odgovarajuim ponderisanjem za svaki od 209

    propisa dobijeni indeks iznosi poraznih IKPA=2.4.

    Poto se i jednom i drugom indikatoru pridaje isti znaaj, prosena ocena za drugu komponentu

    iznosi IPA= 10.3. S obzirom da je proseno kanjenje preko 200 dana, veoma niska vrednost

    indikatora ne iznenauje. Kanjenje takoe ukazuje da je ono pre svega posledica rada

    prethodne vlade, i da e jedan od najveih izazova u radu nove vlade biti da znaajno ubrza

    tempo donoenja podzakonskih akata. U tabeli dajemo rezultate i za pojedina ministarstva

    (presek je takoe kraj novembra). Rezultati ne sadre podzakonske akte koje donose drugi

    organi (npr. agencije). U pogledu procenta usvojenih podzakonskih akata najbolji rezultat ima

    Ministarstvo pravde i dravne uprave koje je donelo propise u vezi sa Zakonom o izvrenju i

    obezbeenju, dok su Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo graevinarstva i urbanizma

    usvojili treinu predvienih podzakonskih akata. U pogledu kanjenja podzakonskih akata,

    praktino je samo Ministarstvo finansija i privrede neke od predvienih propisa donelo u roku.

    Naziv institucije Indikator usvojenih podzakonskih akata

    Indikator kanjenja podzakonskih akata*

    Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne

    sredine

    4.5 1.1

    Ministarstvo finansija i privrede 33.3 9.9

    Ministarstvo graevinarstva i urbanizma 35.3 0

    Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i

    vodoprivrede

    8.5 0

    Ministarstvo pravde i dravne uprave 71.4 0

    Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i

    telekomunikacija

    0.0 0

    *vea vrednost indeksa je bolja

    3 Kako bi demotivisali davanje preterano dugakih rokova, npr. u sluaju kada je rok iznosio preko jedne godine,

    maksimalna vrednost indeksa ak i u sluaju da je propis usvojen u roku ne bi bila 100. Ipak, potrebe za ovakvim

    vidom korekcije nije bilo, jer su svi akti predvieni u navedenim rokovima kasnili.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 10

    Analiza efekata propisa podrazumeva izradu propisa zasnovanu na jasnom definisanju

    problema i ciljeva, razmatranju razliitih regulatornih reenja i njihovih potencijalnih efekata. U

    okolnostima u kojima je to mogue, detaljna analiza efekata podrazumeva i kvantifikovanje

    trokova i koristi. U meri u kojoj je analiza dosledno sprovedena i sam propis po pravilu je

    kvalitetniji. Drugim reima, kvalitet same analize efekata propisa predstavlja dobru

    aproksimaciju kvaliteta i temeljnosti pripreme propisa.4

    Komponenta kvaliteta pripreme propisa obuhvata tri indikatora.

    Prvi indikator je procenat nacrta zakona ije obrazloenje

    formalno sadri deo koji se odnosi na analizu efekata.5 Drugi

    indikator dobijen je na osnovu ocena Kancelarije za regulatornu

    reformu u pogledu pojedinane analize efekata. Ukoliko je

    navedeno da ne sadri analizu takvom zakonu dodeljena je

    vrednost 0. Ukoliko sadri deliminu analizu dodeljena je

    vrednost 0.3, i ako je navedeno da sadri analizu dodeljena je

    vrednost 1.6 U velikom broju sluajeva, ak i kad formalno analiza

    postoji, kvalitet te analize je upitan. NALED je na osnovu analize

    analiza utvrdio one kod kojih je izvrena kvantifikacija odreenih veliina (trokova, koristi) i

    na osnovu takvih podataka formiran je i indikator koji opisuje kvalitet analiza. NALED je na

    osnovu analize zakona koji su usvojeni u skuptini i zakona u proceduri utvrdio da je od 55

    zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu ili su po drugom osnovu trebali da

    budu predmet analize efekata 35 zakona ispunilo formalni zahtev, tj. dostavljen je izvetaj o

    sprovedenoj analizi u okviru obrazloenja nacrta zakona.7 Dobijeni indikator analiza efekata

    propisa iznosi IAEP=63.6.

    Drugi indikator kvaliteta sadraja analiza, NALED je dobio na osnovu podataka Kancelarije za

    regulatornu reformu. Sa presekom na kraju novembra Kancelarija je dobila ukupno 67 nacrta

    zakona.8 Od tog broja Kancelarija je ocenila da 24 nacrta sadre analizu, 37 sadri deliminu

    analizu,a da za 3 nacrta nije bilo potrebno dostaviti analizu. Prema oceni Kancelarije samo 3

    nacrta nisu sadrali formalan izvetaj o sprovedenoj analizi.9

    4 U praksi postoje i odstupanja, tako da vrlo kvalitetni propisi koji su temeljno pripremani nisu praeni adekvatnim izvetajem o sprovedenoj analizi i obrnuto kvalitetna analiza esto nije praena adekvatnim reenjima u zakonima. Ipak, re je o izuzecima.

    5 Nisu uzeti u obzir zakoni koji se odnose na potvrivanje meunarodnih sporazuma ija obrazloenja ne treba da sadre izvetaj o sprovedenoj analizi propisa.

    6 U proteklih godinu dana dolo je do naglog poveanja izvetaja o sprovedenoj analizi koji su ocenjeni tako da delimino zadovoljavaju zahteve. U tom smislu ovaj indikator je znaajno precenjen. Zbog toga smo umesto ocene 0.5 u sluaju kada postoji delimina analiza, dodelili manju vrednost, jer uobiajeno delimine analize esto sadre samo rudimentarnu ocenu efekata ili je ni ne sadre. S obzirom da Kancelarija za regulatornu reformu treba da usvoji metodologiju kojom e se na znatno pouzdaniji nain utvrivati kvalitet podnete analize, u meri u kojoj novi sistem ocenjivanja bude zaiveo, bie mogue i znatno unaprediti nain obrauna ove komponente. 7 Napominjemo da je re o formalnom ispunjavanju obaveze. Na primer ako je re o promeni samo jednog lana mogue je da nije bilo potrebe za analizom, ali je formalno bilo potrebno to i objasniti.

    8 Pet nacrta dostavljena su dva puta, te je uzeta u obzir samo poslednja ocenjena verzija nacrta. 9 Nisu uzeti u obzir nacrti za koje je ocenjeno da nije potrebna analiza.

    KOMPONENTA 3 KVALITET PRIPREME PROPISA Indikator analiza efekata propisa 63.6

    Indikator sadraja analiza 52.4 Indikator kvantifikacije regulatornih efekata 12.9

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 11

    Za razliku od prethodnog indikatora, indikator sadraja analiza obuhvata rad i prethodne i nove

    vlade. Naime jedan broj zakona iako je usvojen na vladi nije stigao u skuptinu zbog izbora.

    Obraunati indikator iznosi IKAE=52.4.

    Trei indikator kvantifikacije regulatornih efekata dobijen je detaljnim uvidom u dostavljene

    analize efekata. Razmatran je broj analiza koji sadre kvantifikaciju ili ukoliko ona nije potrebna

    navode razmatrane opcije. Rezultati su ovde znatno loiji, to ukazuje da se trenutno potuje

    samo forma, dok se analize ne sprovode ili ako su i sprovedene, onda se njihovi rezultati ne

    prikazuju na adekvatan nain. Od 66 nacrta za koje je bilo potrebno pripremiti analizu samo 3

    analize sadre detaljne procene trokova i koristi, dok jo 11 analiza sadri kvantitativnu

    analizu10, tako da je dobijeni Indikator kvantifikacije regulatornih efekata IQAE=12.9. I u ovom

    sluaju svaki indikator ima jednak ponder (0.33) te je Indikator koji opisuje kvalitet pripreme

    propisa IKPP=43.0.

    U tabeli dajemo pregled indikatora kvaliteta pripreme propisa prema ministarstvima. U prvoj

    koloni je procenat propisa koji je usvojen, a koji u obrazloenju sadri i prikljuenu analizu. U

    sluaju Ministarstva finansija i privrede od 27 propisa, formalno analiza je bila prikljuena u 19

    sluajeva, to daje rezultat od 73.0. U drugoj koloni je dat indikator prema ocenama Kancelarije

    za regulatornu reformu. Na primer, za zakone kod kojih je predlaga bilo Ministarstvo finansija i

    privrede (i nadlena ministarstva iz prethodnog saziva) u toku 2012. godine od 29 zakona u

    samo 5 sluajeva je ocenjeno da obrazloenje sadri analizu, dok je ak u 22 sluaja ocenjeno da

    sadri samo deliminu analizu, a u dva sluaja KRR je smatrala da analiza nije potrebna. Na

    osnovu ovih podataka indikator iznosi (5x1 + 22x0.33)/27=45.4. Kod treeg indikatora od 27

    analiza, za samo jednu uraena je adekvatna kvantifikacija, dok je u pet sluajeva postojao neki

    vid kvantifikacije, tako da se dobija sledei rezultat (1x1+5x0.5)/27=13.0.

    Indikatori kvaliteta pripreme propisa po ministarstvima

    Naziv institucije Indikator analiza efekata propisa

    Indikator kvaliteta

    sadraja analiza prema oceni KRR

    Indikator kvantifikacije regulatornih

    efekata

    IKPP

    Ministarstvo finansija i privrede 73.0 45.4 13.0 43.8

    Ministarstvo saobraaja 100.0 66.5 9.4 58.6

    Ministarstvo graevinarstva i urbanizma

    100.0 33.3 0.0 44.4

    Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike

    0.0 66.5 0.0 22.2

    Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija

    - 66.5 0.0 -

    Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine

    100.0 69.0 15.0 61.3

    Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

    100.0 27.5 0.0 42.5

    Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

    0.0 85.7 23.7 36.5

    10 U sluaju postojanja delimine kvantifikacije daje se vrednost 0.5. Tako da je obraunata vrednost jednaka (3+0.5*11)/66=12.9.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 12

    KOMPONENTA 4 JAVNOST U PRIPREMI I DONOENJU PROPISA Indikator javnih rasprava i konsultacija 36.3 Indikator dostupnosti nacrta zakona -

    Indikator hitnosti postupka 19.2

    Na osnovu tabele, oigledno je da samo neka ministarstva u potpunosti potuju i formalni

    zahtev, dok druga ministarstva to potuju samo delimino. Kvalitet analize je takoe upitan, a

    kvantifikacija trokova i korist je vie izuzetak nego pravilo. Na primer, Ministarstvo prosvete,

    nauke i tehnolokog razvoja priprema kvalitetnije analize koje sadre vie kvantifikacija od

    Ministarstva finansija, ali neke zakone koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog

    razvoja slalo u skuptinsku proceduru je poslalo bez ikakve analize.

    Jedan od kljunih elemenata kvalitetnog regulatornog okvira je i postojanje javnosti u toku

    izrade propisa. Javnost u pripremi i izradi propisa ostvaruje se pravovremenim pruanjem

    uvida u nacrt zakona, javnim diskusijama i drugim nainima koje omoguavaju da

    zainteresovane strane uzmu aktivno uee. Prema analizama Transparentnosti Srbija

    zakonske odredbe o javnim raspravama su neodreene, odnosno ne postoji unapred definisan

    oblik javne debate, niti sankcije u sluaju da neki javni organ propusti da to uini. 11Ispunjenje

    ove zakonske obaveze se ne prati na odgovarajui nain, dok je interesovanje graana slabo. U

    Republici Srbiji propisima je utvreno da je javna rasprava u pripremi zakona obavezna ukoliko

    se tim zakonom bitno menja pravni reim u jednoj oblasti ili ako se ureduju pitanja koja

    posebno zanimaju javnost. Osim navedene obaveze pitanje javne rasprave nije blie ureeno.

    Ipak, u nekim sluajevima, iako zvanino nema javne rasprave, ona se sutinski odvija na drugi

    nain (okrugli stolovi, javni skupovi, prezentacije i sl.).

    Prvi indikator koji se odnosi na javnost u pripremi i donoenju propisa je indikator javnih

    rasprava i konsultacija. Prilikom obrauna ovog indikatora javilo se nekoliko problema. Naime,

    u sluaju pojedinih zakona u prvoj polovini ove godine, odnosno krajem prole godine odrane

    su javne rasprave. Meutim, zakoni su povueni iz skuptinske procedure i pitanje je koji i u

    kom periodu e neki od tih zakona ponovo proi kroz javnu

    raspravu i nakon izmena biti upueni u skuptinu. Drugi

    problem je nain tretiranja zakona kod kojih zvanino nije bilo

    javne rasprave, ali je ona sutinski bila odrana. Konano, u

    sluaju veoma malih zakonskih intervencija nije bilo potrebno

    sprovesti javnu raspravu, tako da takve propise nismo uzeli u

    obzir. I pored toga javlja se problem subjektivne procene

    postojanja potrebe za odravanjem formalnih ili neformalnih

    javnih rasprava. Ovu dilemu otklonili smo tako to smo

    pretpostavili da su konsultacije (formalne javne rasprave ili

    neformalne konsultacije) potrebne kod svih novih zakona, dok

    je kod izmena i dopuna zakona to bilo potrebno uiniti u

    svakom drugom sluaju.

    11 Transparentost Srbija Javne rasprave u Republici Srbiji analiza pravnog okvira i prakse, mart 2012.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 13

    NALED je izvrio analizu nacrta koji su dostavljeni Kancelariji za regulatornu reformu, kao i

    zakone koji su usvojeni ili su uli u skuptinsku proceduru nakon odranih izbora. U prvom

    sluaju od 66 zakona koje je pratila analiza efekata u 21 sluaju re je o novom zakonu, dok je u

    45 sluajeva re o izmenama i dopunama. Od 21 novog zakona u 11 sluajeva sprovedna je

    formalna ili neformalna javna rasprava. Od 45 izmena i dopuna zakona prema usvojenom

    kriterijumu u polovini sluajeva trebalo je sprovesti javnu raspravu. To je uinjeno u 7 sluajeva.

    Dobijeni indikator IJR= 0.5(11/21)+ 0.5(7/22.5)=41.7.

    Od septembra 2012. godine NALED je poeo da vodi evidenciju o objavljivanju nacrta i predloga

    zakona i vremenu od objavljivanja nacrta do usvajanja.12 Prikupljeni su podaci za 29 nacrta i

    predloga zakona. Na osnovu ovih podataka namera NALED-a je da formira indeks dostupnosti

    nacrta zakona. U 21 od 29 sluajeva nacrt je bio dostupan, dok je u jo 7 sluajeva objavljen

    predlog. Obeshrabrujue je to su nacrti ili predlozi bili dostupni veoma kasno (u najboljem

    sluaju mesec, a u najgorem samo nekoliko dana pre usvajanja). S obzirom na veoma kratak

    vremenski period koji ne pokriv celu godinu, kao i relativno mali broj propisa, odluili smo da za

    2012. godinu ovaj indikator ne bude ukljuen u obraun indeksa javnosti. U prilog takvoj odluci

    ide i injenica da je dobra aproksimacija ovog indikatora indikator hitnosti postupka.

    Javnost u pripremi i donoenju propisa bitno je naruena u sluaju hitnog postupka. Stoga drugi

    indikator prikazuje uee hitnog postupka u ukupnom broju usvojenih zakona i predloga koji

    se nalaze u skuptinskoj proceduri. Od 55 zakona koji utiu na poslovno okruenje, ak u 45

    sluajeva primenjen je hitan postupak. Indikator dobijamo tako to se od 100 oduzme procenat

    korienja hitnog postupka (vee uee hitnih postupaka smanjuje vrednost indeksa). Dobijeni

    indikator korienja hitnog postupka IKHP=100-81.8=19.2.13

    Na osnovu dva dobijena indikatora Indeks javnosti prilikom pripreme i donoenja propisa

    iznosi 30.5. U tabeli dajemo pregled za ministarstva koji potvruje nae nalaze, a za koje je

    mogao biti izvren obraun. Skoro sva ministarstva su zakone koje su slali u skuptinsku

    proceduru slali po hitnom postupku. Veina ministarstava sprovodi javne rasprave, meutim

    pojedina ministarstva samo alju drugim nadlenim organima, ne omoguavajui aktivno uee

    privatnog sektora, iako ti propisi imaju direktan uticaj na privredu. ini se da je znatno vei

    problem zloupotreba hitnog postupka, jer tek svaki etvrti zakon koji su slali ministarstva

    nadlena za saobraaj, zdravlje i finansije i privredu nije iao po hitnom postupku, dok je kod

    drugih ministarstava korienje hitnog postupka pravilo bez izuzetka.

    12Indikator javnosti mogue je poboljati dodatnim prikupljanjem informacija o tome da li je: (1) postojala mogunost uea zainteresovanih strana; (2) miljenje uesnika u procesu konsultacija uinjeno javnim; (3) uesnicima koji su podneli inicijativu, komentar, i sl. dat pisani odgovor; (4) izvetaj o analizi efekata u okviru obrazloenja sadrao izneta miljenja uesnika. S obzirom na vremensko ogranienje prilikom pripreme Izvetaja, kao i ne postojanjem podataka nije bilo mogue rekonstruisati podatke za 2012. godinu. 13 Alternativa je da se pretpostavi da je za jedan broj zakona poeljno koristiti hitan postupak. Ako pretpostavimo da je to 20%, onda bi obraun ovog indikatora iznosio 1-69.8/80=22.8. S obzirom da se dobijeni indikator ne menja drastino, opredelili smo se za jednostavniji nain obrauna.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 14

    Indikatori kvaliteta pripreme propisa po ministarstvima

    Naziv institucije Indeks javnih rasprava i konsultacija

    Indikator hitnosti Zbirni Indeks javnosti

    Ministarstvo finansija i privrede

    37.2 23.1 30.2

    Ministarstvo saobraaja 90.0 25.0 57.5

    Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike

    0.0 0.0 0.0

    Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine

    61.1 0.0 30.6

    Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

    83.3 0.0 41.7

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 15

    Jedan od najee navoenih ciljeva u poslednjih nekoliko

    godina u Srbjiji je bilo i pojednostavljivanje svakodnevnog

    poslovanja. To se pre svega odnosi na administrativne

    trokove koji su nametnuti propisima. Ogranienje

    navedenih indikatora, iako su merljivi, je to se treba usvojiti

    interval kako za administrativne trokove, tako i za

    parafiskalne namete. Takoe, nekoliko znaajnih

    parafiskalnih nameta je ukinuto, no trenutno nije mogue

    dati tanu procenu uteda. Zbog nedostatka podataka nije

    mogue obraunati ukupne efekte za 2012.godinu, tako da su

    u oba sluaja dati obrauni za kraj 2011. godine prema

    studiji NALED-a. Usled znaajnog poboljanja, pre svega u

    domenu ukidanja parafiskalnih nameta oekujemo znaajno

    poboljanje ove komponente u narednom izvetaju.

    Prva mera zasniva se na sveobuhvatnom merenju adminstrativnih trokova u Republici Srbiji, odnosno studiji BEP-a. Na osnovu obrauna administrativnih trokova preko 200 najznaajnijih administrativnih procedura korienjem metoda standardnog troka, utvreno je da administrativni trokovi u Srbiji iznose izmeu 3.8-4.2% BDP-a. Re je o trokovima nastalim usled nametanja odreenih obaveza, pri emu ti trokovi nisu samo trokovi nastali angaovanjem treih lica, ve i trokovi gubitka vremena zaposlenih, i drugi trokovi nastali kako bi se odgovorilo na specifini adminstrativni zahtev. Na osnovu merenja u drugim zemljama uzimamo da se procenat administrativnih trokova kree u intervalu od 2% do 5% BDP-a. Tako da je za 4% kao srednju vrednost pomenutog intervala procene indikator administrativnih trokova za Srbiju iznosi IAT= 33.3.14 U ukupnom ueu administrativnih trokova ubedljivo najvei deo stvaraju propisi za koje je nadleno Ministarstvo finansija i privrede, odnosno uprave tog ministarstva.

    Lista tela koja stvaraju najvee administrativne trokove Procena adminstrativnog troka u milionima dinara

    Poreska uprava (Ministarstvo finansija i privrede) 32,529

    Ministarstvo finansija i privrede 12,746

    Uprava carina (Ministarstvo finansija i privrede) 11,856

    Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede 2,478

    PIO/RZZO 2,198

    Agencija za privredne registre 1,386

    Uprava za javne nabavke (Ministarstvo finansija i privrede)

    1,286

    Centar za socijalni rad - Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike

    667

    Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

    646

    14 Maksimalna ocena je 100 u sluaju da je administrativni troak na nivou od 2% i 0 ako je jednak 5 i vie procenata. S obzirom da je procenat za Srbiju 4%, jednostavno je zakljuiti da indikator iznosi 33.3.

    KOMPONENTA 5 REGULATORNO OPTEREENJE Indikator uea administrativnih trokova u BDP 33.3

    Indikator uea 20 najveih parafiskalnih nameta u BDP 17.5

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 16

    Drugi indikator baziran je na NALED-ovom istraivanju parafiskalnih nameta. Indikator se formira na osnovu uea 20 najveih parafiskalnih obaveza u 2011. godini u odnosu na BDP. Prema NALED-ovoj studiji Sistem neporeskih i parafiskalnih formi u Republici Srbiji ukupan iznos na osnovu 20 najveih parafiskalnih obaveza iznosio je 68,3 milijardi dinara.15 U odnosu na BDP izraen u tekuim cenama za 2011. godinu, uee iznosi 2.15%. U sluaju ovog indikatora postojao je problem uporedivosti, odnosno nekog repera na osnovu kog bi se ustanovilo primereno uee parafiskalnih obaveza. Opredelili smo se za raspon od 0.5 do 2.5% BDP-a, tako da uee do 0.5% BDP-a daje vrednost indikatoru od 100, a vrednost od 2.5% i vie daje vrednost 0. Za uee od 2.15% BDP-a Indikator parafiskalnog optereenja iznosi IPF=17.5.

    Na osnovu obrauna dva indikatora dobijena vrednost indeksa regulatornog optereenja iznos IDI =25.4

    15 Postoje znaajna ogranienja ovako iskazanog indikatora, ali je time omoguena relativno laka provera na osnovu podataka Trezora. Sveobuhvatniji nain merenja zahtevao bi da se svake godine radi veoma detaljna studija, to je zbog niza ogranienja isuvie ambiciozan poduhvat.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 17

    Privrednim subjektima treba pruiti informacije u vezi primene

    propisa kako bi mogli normalno da obavljaju privrednu aktivnost.

    Dostupnost informacija analizirali smo pomou tri indikatora. Prvi

    indikator je indikator brzine odgovora na upit privrednog subjekta.

    Ministarstvima i izabranim regulatornim telima poslali smo e-mail

    u kom smo postavili pitanje u vezi osobe kojoj se moe postaviti

    upit u vezi javnih nabavki. Pitanje je postavljeno tako da svako od

    tela moe jednostavno da odgovori na njega. Re je o uobiajenoj

    tehnici poznatoj pod nazivom mystery shopper koja se koristi od

    strane kompanija koja se bave istraivanjem trita, ali i

    organizacija koje kontroliu rad javne uprave. Od 45 tela dobijen je

    odgovor od samo 5, tako da je vrednost indikatora IBOU=11.1.

    Istim telima obratili smo se sa slinim zahtevom. Ovog puta poslat je zahtev za pristup

    informacijama od javnog znaaja za potrebe ocene indikatora rada Vlade Republike Srbije o

    broju zaposlenih, odnosno ueu zaposlenih po Zakonu o radu i Zakonu o dravnim

    slubenicima, kao i ueu javnih nabavki male vrednosti u ukupnim nabavkama. Od 43 tela

    kojima je poslat zahtev dobijen je odgovor od 33, dok su odgovor, ali bez podataka dostavila jo

    4 tela. Zanimljivo je da su sva tela koja su poslala odgovor to uinila u potpunosti, tj. dati su

    podaci i za zaposlene i za javne nabavke, tako da nije bilo potrebe za korekcijom vrednosti.

    Obraunati indikator informacija od javnog znaaja iznosi IIJZ=76.7.

    Trei indikator formiran je na osnovu uvida u web prezentacije ministarstava i regulatornih

    tela. Za svako telo NALED je kontrolisao da li prezentacija sadri propise koji se mogu preuzeti,

    da li je dat informator i da li je dat kontakt. Analizirane su web prezentacije 41 tela. Sva tela su

    ispunila u potpunosti sva tri navedena

    kriterijuma, tako da je indikator web

    prezentacija Iwp=100. Ipak, treba naglasiti da

    je preglednost nekih prezentacija mogue

    znatno poboljati. Pored toga, NALED je

    proveravao i dostupnost miljenja na web

    prezentacijama ministarstava i regulatornih tela. Ukupno 7 tela daje miljenja i objanjenja u

    pogledu primene propisa. Nekoliko ministarstava nije uinilo dostupnim miljenja, ve su

    privredni subjekti i dalje prinueni da se dovijaju ili moraju da plaaju usluge komercijalnih

    baza propisa. Na osnovu obrauna tri indikatora dobijena vrednost indeksa dostupnosti

    informacija iznosi IDI=62.2.

    KOMPONENTA 6 DOSTUPNOST INFORMACIJA Indikator brzine odgovora na upit privrednog subjekta 11.1 Indikator dostupnosti informacija od javnog znaaja 76.7 Indikator web prezentacija 100.0

    Prema podacima dobijenim od 26 tela, 1003 lica imalo je ugovor o privremenom i povremenom vrenju poslova, ugovor o delu ili ugovor o dopunskom radu

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 18

    Indikatori dostupnosti informacija

    Naziv institucije Indikator brzine odgovora na upit

    Indikator dostupnosti

    informacija od javnog znaaja

    Indikator web prezentacija

    Zbrini indikator

    Ministarstvo finansija i privrede

    0 100.0 100.0 66.6

    Ministarstvo saobraaja 0 100.0 100.0 66.0

    Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike

    0 0 100.0 33.3

    Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine

    0 0 100.0 33.3

    Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja

    0 100.0 100.0 66.6

    Ministarstvo pravde i dravne uprave

    0 100.0 100.0 66.6

    Ministarstvo poljoprivrede,umarstva i vodoprivrede

    0 100.0 100.0 66.6

    Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

    0 0 100.0 33.3

    Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija

    0 100.0 100.0 66.6

    Ministarstvo graevinarstva i urbanizma

    0 0 100.0 33.3

    Tabela prikazuje obraun indikatora dostupnosti informacija za pojedina ministarstva.

    Regulatorni Indeks Srbije dobijen kao prosena vrednost obraunatih komponenti iznosi 31.7

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 19

    ANKETA KVALITETA REGULATORNOG OKRUENJA

    Kako bi analizirao percepciju privrednih subjekata o kvalitetu regulatornog okvira NALED je

    sproveo istraivanje preduzea na teritoriji Srbije u periodu od 4. do 15. novembra 2012.

    godine. Okvir uzorka inila je baza preduzea evidentiranih u Agenciji za privredne registre u

    Srbiji, koja su podnela godinje zavrne raune za 2010. fiskalnu godinu. Re je o tzv. kvotnom i

    stratifikovanom tipu uzorka ija struktura odgovara strukturi domena preduzea registrovanih

    Kako bi analizirao percepciju privrednih subjekata o kvalitetu regulatornog okvira NALED je

    sproveo istraivanje preduzea na teritoriji Srbije u periodu od 4. do 15. novembra 2012.

    godine. Okvir uzorka inila je baza preduzea evidentiranih u Agenciji za privredne registre u

    Srbiji, koja su podnela godinje zavrne raune za 2010. fiskalnu godinu. Re je o tzv. kvotnom i

    stratifikovanom tipu uzorka ija struktura odgovara strukturi domena preduzea registrovanih

    u Srbiji, dok je stratifikacija izvrena na osnovu geografskih regiona, ekonomske aktivnosti i

    veliine preduzea. Istraivanje se sprovodilo telefonskom anketom (CATI) i trajalo je u proseku

    oko 20 minuta po ispitaniku.

    Kvalitet regulatornog okruenja

    Na pitanje kako ocenjuju razliite aspekte u vezi sa regulacijom, privrednici su se izjasnili na

    sledei nain:

    58

    41

    26

    20

    15

    14

    11

    8

    8

    6

    11

    23

    29

    41

    32

    52

    52

    63

    73

    63

    Dostupnost informacija o donetimpropisima na sajtu ministarstva i

    Informativnost web prezentacijadravnih organa

    Kvalitet novih propisa

    Dostupnost nacrta i predloga propisa uperiodu pre njihovog usvajanja

    Temeljnost pripreme novih propisa

    Otvorenost za prihvatanje predloga sajavne rasprave

    Donoenje podzakonskih akata u rokuime se omoguava sprovoenje

    Stepen ukljuenosti preduzea i drugihzainteresovanih strana u javne rasprave

    Administratvno optereenje nametnutopropisima (papirologija)

    Brzina reagovanja na predloge privredekako bi izmenama propisa poboljala

    Povoljno (4+5) Nepovoljno (1+2)

    Najpovoljnije ocenjena je dostupnost informacija o propisima na sajtovima dravnih organa,

    dok je najvie nepovoljnih ocena ima administrativno optereenje nametnuto propisima. Kako

    bi izvrili poreenje sa NALED-ovim indeksom kvaliteta regulatornog okruenja, agregirali smo

    odgovore na slian nain kao prilikom formiranja Indeksa, a zatim smo NALED-ov Regulatorni

    Indeks Srbije transformisali tako da bude potpuno uporediv sa prosenom ocenom iz ankete.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 20

    2,5

    2,4

    2,5

    2,4

    ocena

    Moemo da uoimo veliko podudaranje percepcije privrednika i NALED-ovog Regulatornog

    Indeksa Srbije, osim u pogledu aurnosti sprovoenja zakona, odnosno donoenja

    podzakonskih akata u roku. Koeficijent korelacije je 84.6.

    Zanimljivo je da preduzetnici veinu aspekata procenjuju neto pozitivnije u poreenju sa

    preduzeima, dok je raspored prema visini ocene razliitih aspekata gotovo identian.

    20

    20

    18

    14

    51

    41

    48

    48

    Umanjeno je administrativnooptereenje koje nameu zakoni i

    propisi

    Poveala se mogunost da privredauestvuje u procesu izmene zakona

    i propisa koji se odose na

    Umanjeno je finansijskooptereenje koje nameu zakoni i

    propisi

    Poveala se transparentnost ividljivost poslovanja u Srbiji

    Slae se (4+5) Ne slae se (1+2)

    Predstavnici privrednih subjekata srednje veliine u proseku imaju negativnije procene, u poreenju sa predstavnicima malih, a posebno velikih privrednih subjekata.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 21

    Faktori optereenja u poslovanju

    Na pitanje o iniocima koji predstavljaju optereenje u poslovanju, privrednici su odgovorili da

    su to porezi i obavezni neporeski nameti, ali i poslovanje konkurenata u sivoj zoni. Predstavnici

    preduzea u proseku izvetavaju da su u veoj meri optereeni u poreenju sa preduzetnicima,

    izuzev u sluaju poveanja akciza, gde je obrnut sluaj.

    Izvori informacija o zakonskim obavezama

    Na pitanje o glavnom izvoru informacija o

    zakonskim obavezama/propisima koji se

    odnose na poslovanje, ubedljivu prevagu odneli

    su advokati i raunovoe, dok su na drugom

    mestu sajtovi ministarstva. Osnovna razlika

    izmeu preduzetnika i preduzea je to se

    preduzetnici dominantno informiu preko

    advokata i raunovoa, dok preduzea ee

    kao izvore informacija koriste i sajtove

    ministarstava i Slubeni glasnik.

    68

    62

    58

    46

    42

    42

    41

    34

    34

    31

    29

    29

    21

    17

    22

    16

    30

    32

    29

    31

    40

    36

    43

    41

    38

    37

    Porezi i doprinosi na zarade

    Poslovanje konkurenata u sivoj zoni

    Drugi obavezni neporeski nameti (razne takse i naknade)

    Sudski postupci

    Porez na dodatu vrednost

    Administriranje plaanja poreza

    Dobijanje graevinskih dozvola

    Poveanje akciza

    Propis i procedure u vezi sa zapoljavanjem radnika

    Poveanje PDV-a

    Inspekcijski nadzor

    Dobijanje dozvola za rad

    Carine i procedure u vezi sa spoljnom trgovinom

    Optereuje (4+5) Ne optereuje (1+2)

    35%

    18%

    16%

    13%

    10%

    8%

    1%

    Advokati i raunovoe

    Sajtovi ministarstva

    Slubeni glasnik

    Poslovne internetprezentacije

    tampa i televizija

    Drugo

    Ne zna

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 22

    Vreme i novac potroeni na administrativne radnje vezane za potovanje propisa

    Prema odgovorima dobijenim na pitanje o odnosu vremena i novca potroenjog na bavljenje

    administrativnim procedurama i preduzea i preduzetnici odgovorili su da im uglavnom treba

    isto ili vise vremena nego pre. To znai da se neke koristi od pojednostavljivanja

    administrativnih procedura i uklanjanja parafiskalnih nameta jo uvek ne oseaju u praksi.

    Koliko vremena direktor troi na administrativna i regulatorna pitanja

    Oko polovine (46%) direktora provede

    manje od 20 % obavljajui poslove koji su u

    vezi sa administrativnim i regulatornim

    pitanjima. Preko 20% provede izmeu 30 i

    50 procenata radnog vremena reavajui

    administrativne probleme, a u 12%

    anketirani su odgovorili da ak polovinu ili

    vie svog radnog vremena umesto da se

    bave voenjem preduzea, bave se

    reavanjem pitanja nametnutih propisima.

    U proseku, direktor preduzea potroi 30%

    radnog vremena na bavljenje

    administrativnim i regulatornim pitanjima.

    26%

    20%

    18%

    21%

    12%

    2%

    Do 10%

    11-20%

    21-30

    31-50%

    51% i vie

    Ne zna

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 23

    Administrativna procedura koja najvie optereuje poslovanje usled njenog trajanja

    Procedure i potvrde u poreskoj upravi/upravi prihoda, regulisanje graevinskih dozvola i

    legalizacija objekata spontano se najee navode kao procedure koje optereuju poslovanje

    usled dugotrajnosti, kako meu preduzeima, tako meu preduzetnicima Iako treba biti

    oprezan, jer nijedna od procedura nije dominantna po pitanju administrativnog optereenja,

    rezultati ukazuju da reforma naina obrauna i plaanja poreza i konano uvoenje reenja

    baziranih na informacionim tehnologijama koja kasne ve vie od godinu dana mogu u velikoj

    meri olakati poslovanje bar nekim preduzeima i preduzetnicima u Srbiji. Takoe, oigledno je

    da skoranja polovina reforma prijave i odjave zaposlenih, kao i druge procedure u PIO i RZZO

    treba dodatno pojednostaviti.

    Redosled administrativnih procedura ostaje veoma slian kada preduzetnici i preduzea

    odgovaraju na pitanje Koje jo administrativne procedure optereuju zbog njihovog trajanja.

    Jedina razlika je to preduzetnici u veem broju odgovaraju da nijedna procedura ne pravi

    problem zbog trajanja.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 24

    Administrativna procedura koja najvie optereuje poslovanje usled njene uestalosti

    Rezultati ankete daju sline rezultate po pitanju optereenosti usled uestalosti odreenih

    procedura. Najvea razlika je zamena redosleda poreskih procedura i administrativnih poslova

    u PIO i RZZO.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 25

    Uestalost inspekcija

    Oko treine privrednih subjekata izvestilo je da nije imalo

    posetu inspekcije u 2012. godini. S druge strane, priblino

    svaki 6 privredni subjekat imao je 5 ili vie poseta od strane

    inspekcije. Zanimljivo je da ak 51% privrednih subjekata u

    Beogradu tokom 2012. godine nije imao posetu inspekcije.

    Privredne subjekte

    najee su poseivale

    inspekcija rada,

    odnosno trina i

    poreska inspekcija.

    Uestalost pojedinih

    vrsta inspekcija zavisi

    od delatnosti privrednog subjekta. Proizvodne i uslune

    delatnosti najvie je poseivala inspekcija rada, dok je

    trina inspekcija bila najuestalija u sektoru trgovine.

    Uee na javnim raspravama

    Uee preduzetnika i preduzea koja su tokom 2012. godine uestvovale na jednoj ili vie

    javnih rasprava iznosi 11%. Kao razlog zato ne uestvuju skoro dve treine ispitanika navode

    slabu obavetenost, oko jedne treine navodi da smatra da ne moe da utie na ishod

    regulatornog reenja, dok jedan broj nije uestvovao zbog toga to nije imao vremena.

    30%

    16%

    11%

    15%

    8%

    16%

    4%

    Nijednom

    Jednom

    Dva puta

    Tri puta

    etiri puta

    Pet i vie puta

    Ne zna

    22%

    19%

    11%

    Inspekcija rada

    Trina inspekcija

    Poreska inspekcija

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 26

    POSLOVNO OKRUENJE U OIMA SVETA

    U ovom delu dajemo pregled indeksa koji mere kvalitet regulatornog okruenja Srbije. Na

    osnovu relativne pozicije Srbije formiramo indikatore za dva kljuna pokazatelja. to je pozicija

    Srbije via na listi, to je i vrednost indikatora vea. U sutini indikator se dobija kao razlika 100 i

    percentilnog ranga Srbije. Konana pozicija dobijena je na osnovu proseka dva obraunata

    indikatora Doing Business Svetske banke i komponenti indeksa konkurentnosti Svetskog

    ekonomskog foruma.

    Svetska Banka Doing Business

    Doing Business meri kvalitet poslovnog okruenja

    koristei standardizovane studije sluaja koji se odnose na

    (malo ili srednje) preduzee koji posluje u glavnom gradu

    posmatrane drave. Na osnovu prikupljenih podataka za

    svaku od studija sluaja formiraju se kvantitativni

    indikatori koji omoguavaju poreenje i rangiranje velikog

    broja zemalja. Doing Business obuhvata 10 indikatora koji

    mere lakou obavljanja odreenih administrativnih

    procedura odnosno njihove trokove (pokretanje

    poslovanja, registracija vlasnitva, dobijanje graevinskih

    dozvola, izvrenje ugovora, obraun i plaanje poreza,

    dobijanje prikljuka elektrine energije, obavljanje meunarodne trgovine, reavanje

    nesolventnosti, dobijanje kredita, zatita investitora). Na osnovu deset indikatora Republika

    Srbija je u 2012. godini zauzela 86 mesto od 185. zemalja.

    Svetski ekonomski forum Globalni indeks konkurentnosti (Javne institucije)

    Za potrebe izvetaja ograniili smo se samo na prvu komponentu Globalnog indeksa konkurentnosti, i to na deo koji se odnosi na javne institucije, jer ova podkomponenta direktno meri regulatorno okruenje. Time smo izostavili ne samo komponente koje se odnose na makroekonomsku stabilnost, infrastrukturu, zdravstvo, primarno i vie obrazovanje, veliinu trita, tehnoloki kapacitet, inovacije i sofisticiranost privrednih subjekata, ve i neke komponente koje sadre neke mere koje se odnose na specifina trita (radne snage, finansijsko trite, itd.) Srbija je od 144 zemlje rangirana na 126 mestu. Treba napomenuti da je dobijeni indikator rezultat anketiranja privrednika (Executvie Opinion survey), pa je u sutini re o percepciji regulatornog okruenja, a ne nekom objektivnom merenju.

    Poreenjem kvaliteta regulatornog okruenja u oima sveta i Regulatornog Indeksa Srbije vidi

    se regulatorno okruenje u Srbiji. Ova dva indikatora predstavljaju treu komponentu prema

    kojoj e se pratiti promena kvaliteta regulatornog okruenja u Srbiji.

  • REGULATORNI INDEKS SRBIJE

    www.naled-serbia.org 27

    Pored navedena dva indikatora koji se ujedno i najee koriste, dajemo prikaz jo pet

    pokazatelja formiranih od strane drugih meunarodnih organizacija.

    Od sedam indeksa koji prate poslovno okruenje u irem smislu, Republika srbija se samo u tri

    sluaja nalazi u prvoj polovini rangiranih zemalja. Najbolji rang Srbija ima u sluaju Bertelsman

    Economic Transformation indeksa, ali je re o indeksu koji ne obuhvata razvijene zemlje, ve je

    fokusiran na zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. Iako je re o indeksima koji su objavljeni za

    2012. godinu, treba biti oprezan u njihovom korienju i citiranju jer neki od njih (npr. indeks

    ekonomskih sloboda instituta Fraser, baziraju rezultat na podacima starim nekoliko godina).

    Takoe, neki su plod percepcije, malog broja anketiranih ili u velikoj meri koriste rezultate

    drugih indeksa, dodajui samo nekoliko novih indikatora. U takvim sluajevima ne treba

    oekviati veliku razliku u dobijenim rezultatima.