Na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Slu`beni glasnik RS", broj 44/95 i 16/97) i ~lana 23. ta~ka 3. Statuta Grada Novog Sada - pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/93) Skup{tina grada Novog Sada na XIV sednici 19. novembra 1997. godine, donosi

REGULACIONI PLAN

BLOKOVA "PETROVARADIN IX" 1. UVOD Regulacionim planom blokova "Petrovaradin IX" (u daqem tekstu - regulacioni plan) razra|uje se Generalni urbanisti~ki plan Novog Sada do 2005. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 16/85 i 15/94), kojim je ovo podru~je nameweno za me{ovito stanovawe. Re`im izgradwe je permanentna rekonstrukcija, a osnov za pristupawe izradwi je regulacioni plan. Podru~je je ograni~eno na severu ulicom Marina Dr`i}a, na istoku osovinom planiranog puta Novi Sad - Beograd, na zapadu granicama parcela uz Preradovi}evu ulicu i na jugu Rokovim potokom. Bruto povr{ina blokova je 18,81 ha.

2. GRANICA PODRU^JA ZA KOJE SE REGULACIONI PLAN DONOSI

Podru~je obuhva}eno ovim regulacionim planom obuhvata prostor u KO Petrovaradin unutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice utvr|ena je ukrsna ta~ka osovina ulica Marka Ore{kovi}a i Preradovi}eve. Iz ove ukrsne ta~ke granica se pru`a ka jugu po osovini ulice Preradovi}eve do ukrsne ta~ke sa osovinom ulice Marina Dr`i}a, zatim skre}e ka istoku po osovini ulice Marina Dr`i}a do ukr{tawa sa osovinom projektovanog puta uz @elezni~ku prugu Beograd - Subotica. Idu}i daqe ka jugu granica se poklapa sa osovinom projektovanog puta pri ~emu preseca parcele broj 1497, 1597, 1596, 1595, 1594, 1593, 1592, 1590, ulicu Bo`idara Axije i daqe preseca parcele broj 1586, 1584, 1582, 1580, 1578, 1576, ulicu Mostarsku pa opet parcele broj 1574, 2864/1 do osovine Rokovog potoka. U pravcu jugozapada granica se poklapa sa osovinom Rokovog potoka do osovine ulice Preradovi}eve, zatim se lomi ka severu po osovini ulice Preradovi}eve u du`ini 35,0 m i ponovo skre}e ka zapadu do osovine ulice Ra~kog. Idu}i ka severu po osovini ulice Ra~kog granica se poklapa sa wom do ukr{tawa sa osovinom ulice Malinove i poklapa se sa wom u du`ini 40,0 m. Sa zapadne strane granica se poklapa sa granicom {kole tako da preseca parcele broj 1818, 1816, 1814, 1813, poklapa se sa me|om parcela broj 1810 i 1811, 1808 i 1809, 1806 i 1807, preseca parcelu 1803 i poklapa se sa me|om parcela broj 1901 i 1802/3, te u tom pravcu preseca ulicu Bo`idara Axije i daqe se poklapa sa zapadnim me|ama parcela broj 1719/1, 1721, 1722, 1724, 1725, 1729, 1731, 1733, 1735, 1739, 1741, 1743, 1745, 1747, 1749, 1751, 1754, 1755/1, 1755/2 do osovine ulice Marka

- 2 -

Ore{kovi}a, tu se lomi ka istoku do ukrsne ta~ke sa osovinom Preradovi}eve ulice koja je uzeta za po~etnu ta~ku opisa granice.

3. PRAVILA URBANISTI^KE REGULACIJE

Osnovna koncepcija regulacionog plana je zadr`avawe postoje}ih saobra}ajnica, koje su diktirale prostorne dimenzije blokova.

Uz Preradovi}evu ulicu zadr`an je karakter postoje}ih objekata, koji su stavqeni pod urbanisti~ku za{titu. Zadr`ane su u ve}em delu postoje}e parcele, na kojima je predvi|ena izgradwa stambeno-poslovnih lamela spratnosti od P+1+M do P+3+M.

3.1. Namena povr{ina u blokovima

Blokovi 1, 2, 3, 4, 5 i 7 nameweni su stanovawu, u nizu na parcelama (sa lokalima i poslovnim prostorom).

Uz Preradovi}evu ulicu (blok 1, deo bloka 2 i 4) primeni}e se re`im ambijentalne i urbanisti~ke za{tite.

Blok 7 je namewen me{ovitoj nameni: stanovawu u vanstambenim sadr`ajima (stanovawe, centar, za{titno zelenilo oko Toplane). Uz Preradovi}evu ulicu (u bloku 7) predvi|en je centar za potrebe stanovnika bloka i bli`eg susedstva.

Blok 8 namewen je maloj privredi i stanovawu, a blok 6 za{titnom zelenilu uz pojas puta Novi Sad - Beograd. Blok 9 namewen je vanstambenim sadr`ajima.

3.2. Plan organizacije i ure|ewe prostora po blokovima

U oblikovanom pogledu re{ewe ~ini devet blokova me{ovite namene (oivi~enih postoje}om mre`om saobra}ajnica). U stambenim blokovima uz Preradovi}evu ulicu su postoje}i prizemni atrijumski objekti, sa kosim krovovima na koje se u pravcu istoka nadovezuje stambeno-poslovni sklop objekata spratnosti P+1+M. Idu}i ka istoku su sklopovi stambeno-poslovnih nizova, formiranih prema postoje}oj matrici do grani~ne spratnosti P+3+M. Blok 7 ~ini sedam urbanih vila u kombinaciji sa slobodnostoje}im i dvojnim objektima, koji ~ine kompozicionu celinu. Urbane vile su na pojedina~nim parcelama spratnosti P+2 i P+2+M. Svaka od ovih vila ima sopstvenu parcelu. U istom bloku uz ulicu Preradovi}evu je predvi|en centar kompaktne strukture spratnosti P+3+M, koji treba da bude pandan objektu samoposluge locirane sa druge strane Preradovi}eve ulice. Blok 8 je posebna kompoziciona celina, jer to su parcele na kojima je mala privreda kombinovana sa stanovawem.

3.3. Elementi oblikovawa

Ukupan prostor je podeqen u devet blokova, od toga ~etiri urbana bloka kompaktne strukture.

- 3 -

Razra|ene blokove karakteri{e nekoliko tipova izgradwe: - postoje}i atrijumski objekti uz Preradovi}evu ulicu; - nizovi na pojedina~nim parcelama u blokovima postoje}e uli~ne matrice. Spratnost ovih stambeno-poslovnih nizova je do maks. P+3+M; - stambene vile na pojedina~nim parcelama, spratnosti P+2 i P+2+M; - slobodnostoje}i i dvojni objekti na parceli spratnosti do P+1+M; - vanstambeni sadr`aji uz Preradovi}evu ulicu. Kod atrijumskih objekata uz Preradovi}evu ulicu potrebno je zadr`ati prostorni sklop, kako se ne bi gubio zna~aj ambijenta. Elementi na zamewenim objektima treba da budu usagla{eni sa elementima na objektima koji se trajno zadr`avaju. Kod stambenih nizova na pojedina~nim parcelama predla`e se razli~itost u arhitektonskom smislu, u novoj interpretaciji kod svake etape. Izgradwa novih objekata odvija}e se po postoje}im parcelama. Elementi oblikovawa }e imati uticaj i na celokupan izgled blokova 2, 3 , 4 i 5. Svi objekti u ovim blokovima moraju ostvariti me|usobno oblikovno povezivawe, {to zna~i, pra}ewe nagiba kosih krovnih ravni (kosi krovovi su obavezni), primena srodnih oblikovnih elemenata (ne istih) i kvalitetnih gra|evinskih materijala. Stambene vile moraju ostvariti oblikovnu povezanost, a razli~itost u projektima i obradi gra|evinskih materijala. Svaki objekat treba da bude nova interpretacija. Ure|ewe svake parcele treba da bude razli~ito. Centar (kulturno, trgovinsko, administrativni) je lociran uz Preradovi}evu ulicu, delimi~no postavqen na regulacionu liniju, koncipiran kao kompaktna struktura spratnosti P+3+M i treba da ostvari oblikovnu povezanost sa vilama u istom bloku. 3.4. Uslovi za izgradwu i ure|ewe prostora

Stanovawe je primarna funkcija bloka. Prostor koji je obuhva}en regulacionim planom sadr`i individualno stanovawe na parceli, lo{ijeg kvaliteta, sa odre|enim brojem nekonfornih stanova, koji se zamewuju permanetno. Za ovaj prostor uvode se slede}i re`imi izgradwe: - urbanisti~ka za{tita uz Preradovi}evu ulicu - objekti pod predhodnom za{titom - permanentna rekonstrukcija - potpuna rekonstrukcija - izgradwa na slobodnim terenima. 3.4.1. Re`im urbanisti~ke za{tite uz Preradovi}evu ulicu

Re`im urbanisti~ke za{tite sprovodi se u segmentu uz Preradovi}evu ulicu od broja 70 do broja 106 i od broja 75 do broja 105. Kod ovog segmenta utv|en je re`im II stepena urbanisti~ke za{tite i to: - zadr`ati prostorni sklop formiran uz ulicu, - potpuno zadr`ati arhitektonski va`ne objekte,

- 4 -

- delimi~no zadr`ati pojedine objekte odnosno mogu}nost dogradwe i nadogradwe i to u slu~ajevima i na na~in kada intervencija ne naru{ava prostorni sklop niza objekata, - mogu}nost zamene dotrajalih objekata vra}awem na izvorno stawe, ili tako da savremeno arhitektonsko oblikovawe ~ini jedinstvo sa postoje}im susednim objektima, - kategorizacija i tretman objekata su razli~iti od slu~aja do slu~aja, - po`eqno je i mogu}e kori{}ewe tavanskog prostora za poslovni i stambeni prostor uz uslov da se spoqni oblik objekta ne mewa, - zadr`ati izgradwu na parceli, - zadr`ati ivi~nu izgradwu objekata, - ograni~ava se spratnost objekata (prizemqe+potkrovqe ili prizemqe+mansarda), - obavezna upotreba kosih krovova, - po`eqna je promena namene uz uli~ni deo iz stanovawa u poslovni prostor. Za na~in kori{}ewa prostora predla`e se me{ovita namena, odnosno promena namene iz stanovawa u poslovni prostor kako bi se o`ivela Preradovi}eva ulica. Stanovawe se predvi|a u mirnijem delu dvori{ta. Ovi objekti su uglavnom atrijumski, na parcelama izgra|eni sa tri strane, zna~ajni su po obliku i vremenu gra|ewa, nastali u vremenskom periodu od 1700. god. do Drugog svetskog rata. Orijentacija ovih objekata je dvostrana odnosno izlazi na dve ulice. S obzirom na oblik objekata predvi|ena je ulica paralelna Preradovi}evoj kako bi se objekti {to boqe koristili i razvijali ravnopravno uz obe ulice. Zbog atrijumskog oblika dozvoqava se izgra|enost do 75%. Dozvoqena je preparcelacija parcela ~iji je uli~ni front {iri od 25 m. 3.4.2. Objekti pod predhodnom za{titom

Op{tinski zavod za za{titu spomenika kulture Novi Sad stavio je na spisak predhodne za{tite objekte uz Preradovi}evu ulicu broj 70, 71, 77, 79, 80, 86, 88, 89 i 99.

Svi ovi objekti, prema mi{qewu Zavoda za za{titu spomenika kulture su B kategorije, i postupak prema istima treba da bude onakav, kakav je za te kategorije odre|en u Osnovama za{tite graditeqskog nasle|a u gradskom jezgru Novog Sada, koji ~ine sastavni deo elaborata izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana Novog Saa do 2005. god. ("Slu`beni list Grada Novog Sada", br. 15/94).

Re`imi (uslovi) za objekte B kategorije Kategoriju B - ~ine objekti koji se mogu zadr`ati onakvi kakvi jesu, mogu se dograditi i nadograditi. Izuzetno, ukoliko su gra|evinski lo{eg kvaliteta mogu se potpuno rekonstruisati (zameniti). Uslovqava se, me|utim, u svim ovim slu~ajevima: o~uvawe fasade ukoliko je kvalitetna, ili rekonstrukcija izvorne fasade, ili kori{}ewe samo nekih elemenata

- 5 -

stare (ili sli~ne) fasade. Kod rekonstrukcije, potrebno je o~uvawe osnovnih elemenata konstrukcionog sistema. Visina nadogradwe limitirana je kotom venca prvog objekta koji je definisan kao reper. Ukoliko se objekat koji se nadogra|uje (ili zamewuje) nalazi izme|u dva vredna objekta, koriste se kote vi{eg objekta. Uli~na gra|evinska linija se ne mo`e mewati ili se mo`e mewati samo izuzetno ako su susedni objekti ve} pomereni na novu gra|evinsku liniju. Krov i krovni pokriva~ se usagla{avaju sa repernim objektom. Oblikovawe mora biti takvo da objekat ~ini skladnu celinu. Dogra|eni i nadogra|eni delovi treba da budu podre|eni, odnosno odgovaraju}e usagla{eni sa osnovnim objektom koji se nadogra|uje. Skloni{te se mora graditi ukoliko je u pitawu totalna rekonstrukcija (zamena). Ukoliko je u pitawu samo dogradwa ili (i) nadogradwa, skloni{te se ne predvi|a, koristi se oja~awe dela podruma. Parcela se koristi po {irini u celini. Po`eqni su kolski pasa`i, a ukoliko su postojali, obavezni su. Dozvoqene su (i po`eqne) sve vrste osavremewavawa i boqeg kori{}ewa objekta, a to podrazumeva unutra{we adaptacije i rekonstrukcije (uz o~uvawe konstrukcionog sistema), uvo|ewe savremenih instalacija, aktivno kori{}ewe tavana i podruma (tamo gde je to mogu}e) i promene namene (objekta ili delova objekta). Eta`a suterena se ne mo`e koristiti za stanovawe. Prizemqe i vi{e eta`e mogu biti stambeni ili poslovni prostor, s tim da vrsta poslovnog prostora mora biti takva da ne ugro`ava susede. Dvori{ni prostor mora biti u svemu uskla|en sa objektom. Mogu}e je natkrivawe (zastakqivawe) atrijumskih dvori{nih prostora. Kod objekata me{ovite namene u prizemnim dvori{nim eta`ama nije po`eqno stanovawe. Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podle`u re`imu glavnog objekta, re{avaju se slobodno u skladu sa svojom valorizacijom ili tako da ne ugroze glavni objekat. Preparcelacija se ne predvi|a, ali je (izuzetno) mogu}a kod parcela ~iji je uli~ni front {iri od 25 m. 3.4.3. Re`im permanentne rekonstrukcije

- Stambeno poslovne lamele

Re`im permanentne rekonstrukcije primewuje se za blokove 3 i 5 i za delove bloka 2 i 4 i deo bloka 1. Na postoje}im parcelama se etapno grade stambeno poslovni nizovi, ~ija spratnost idu}i prema putu Novi Sad - Beograd raste od P+1+M do P+3+M. Kona~nom izgradwom dobijaju se zavr{ene prostorne celine u postoje}oj saobra}ajnoj mre`i. Realizacija }e se vr{iti etapno, u zavisnosti od `eqe i mogu}nosti vlasnika. Objekti su na regulacinim linijama ili povu~eni od wih na rastojawu od 2 - 5 m. Kod izgradwe novih objekata koristi se cela {irina parcele sa obaveznim suvim ulazom odnosno pasa`om. Horizontalni gabariti objekta nisu kona~ni ve} orijentacioni i odredi}e se kroz izradu urbanisti~ko i

- 6 -

tehni~kih uslova. Prizemqa objekata namewena su lokalima, poslovnom prostoru, zajedni~kim i tehni~kim prostorijama. Prizemqa se delimi~no mogu koristiti i za gara`e (ukoliko se za wih uka`e potreba). Parking mesta predvi|ena su u regulacijama ulica (jedan stan jedno parking mesto) i na parcelama. Suterenske prostorije se ne dozvoqavaju na ovom delu zbog visokih podzemnih voda. Obavezna je primena kosih krovova ili mansardnih krovova. Manardni krovovi sa jednom eta`om i visinom nadzitka grade se prema va`e}im tehni~kim normativima. Do privo|ewa parcela kona~noj nameni postoje}i objekti mogu se rekonstruisati u postoje}im gabaritima uz dogradwu sanitarnog ~vora ukoliko ga objekat ne poseduje. Dozvoqava se i promena namene (stambenog u poslovni prostor).

- Stambene vile, slobodnostoje}i i dvojni objekti

Re`im permanentne rekonstrukcije primewuje se u delu bloka 7. Uz ulicu Mostarsku i novu ulicu predvi|eno je sedam urbanih vila sa optimum pet stanova. Vile }e se permanentno zameniti na ~etiri postoje}e i tri novoplanirane parcele (na ~etiri postoje}e parcele sada su slobodnostoje}i stambeni objekti). Spratnost urbanih vila je P+2 i P+2+M, veli~ina horizontalnih gabarita 12x16 m do 16x16 m. Dati gabariti nisu obavezni, ve} predstavqaju orijentaciju. Gabariti }e se utvrditi kroz izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova uz po{tovawe procenta izgra|enosti do 40%. Svaka od sedam predvi|enih vila ima sopstvenu parcelu. Veli~ina parcela je razli~ita, a maksimalna je 882 m2. [irine parcela su od 20-21 m. Objekti su uvu~eni 5-7 m od regulacione linije. Prizemqa su namewena za vanstambene sadr`aje. U dnu parcele mogu}a je izgradwa gara`a (u zavisnosti od potrebe korisnika). Na spratovima se predvi|aju stanovi. Sutereni se ne mogu koristiti zbog visokih podzemnih voda. Svaka parcela }e imati sopstvenu ogradu od lakih `i~anih elemenata oja~anu zelenilom. Re`im permanentne rekonstrukcije, za individualne i dvojne objekte na parceli u delu Okrugli}eve ulice, dozvoqava dogradwu, nadogradwu ili izgradwu novih objekata do grani~ne spratnosti P+1+M. Dozvoqava se izgradwa pomo}nih objekata, sa procentom izra|enosti do 50%. - Mala privreda i stanovawe U re`imu permanentne rekonstrukcije, a u bloku 8, predvi|eno je na ~etiri parcele stanovawe sa malom privredom, sa delatnostima koje ne}e ugro`avati stanovawe. Veli~ina stambenog objekta odredi}e se prema `eqi i mogu}nosti investitora, spratnosti P+1+M. Veli~ina poslovnog prostora zajedno sa stambenim ne sme pre}i izgra|enost od 50%. - Centralne funkcije i zelenilo

- 7 -

Blok 9 namewen je trgova~kom prostoru. Za deo koji se nalazi u re`imu permanentne rekonstrukcije predla`e se nadogradwa postoje}e samoposluge ili izgradwa nove do spratnosti P+2. Ostali deo ovog bloka namewen je zelenilu oko objekta (zeleni skver). Na ovom delu vr{i}e se potpuna rekonstrukcija, jer je potrebno da se uklone postoje}i objekti. 3.4.4. Re`im potpune rekonstrukcije

Izgradwa centra uz Preradovi}evu ulicu Izradwa dela novog objekta za vanstambene sadr`aje podle`e re`imu potpune rekonstrukcije. Potrebno je ukloniti stambene objekte na parcelama broj 1557 i 1556, kako bi se mogao izgraditi centar za potrebe stanovnika spratnosti P+3+M (uz mogu}nost etapne realizacije).

U trouglu planiranih saobra}ajnica, a u bloku 8a predvi|ena je mala privreda (umesto dela postoje}ih objekata koji moraju biti ukloweni zbog izgradwe planiranih saobra}ajnica).

Za{titno zelenilo uz put Novi Sad - Beograd

U delu bloka 6 potrebno je izvr{iti potpunu rekonstrukciju, odnosno ukloniti {est slobodnostoje}ih objekata na parceli da bi se formirala trasa puta Novi Sad - Beograd.

Zbog blizine puta i `elezni~ke pruge i za{titnih infrastrukturnih pojaseva ovi objekti se ne mogu trajno zadr`ati.

3.4.5. Re`im izgradwe na slobodnim terenima

Na slobodnom prostoru uz Preradovi}evu ulicu predvi|en je centar. Objekat je postavqen na regulacionu liniju, spratnosti je P+3+M, sa pasa`ima, koji spajaju uli~ni i dvori{ni deo poplo~anog i ozelewenog prostora. Gabarit objekta je okviran, a dimenzionisa}e se precizno u urbanisti~ko-tehni~kim uslovima.

Centar je dimenzionisan za 4500 stanovnika, a za potrebe bloka 8 i 9.

a) Dru{tveni deo

- univerzalna sala 200 m2

- mala sala 30 m2

- klub za omladinu 40 m2

- klub za penzionere 30 m2

- kancelarije i druge potrebe mesne zajednice 58 m2

- biblioteka 37 m2

U k u p n o: 390 m2

b) Snabdevawe i trgovina

- samoposluga i magacin 800 m2

- prodavnica mesa i ribe 30 m2

- 8 -

- prodavnica me{ovite robe 30 m2

- prodavnica vo}a i povr}a 30 m2

- prodavnica duvana 5 m2

- prodavnica novina 5 m2

- prodavnica lutrije 5 m2

- prodavnica cve}a 10 m2

- javna tel. govornica (3 kabine) 2 m2

- drogerija sa priru~nom apotekom 33 m2

- butik, 2-3 radwe za prodaju i sl.

U k u p n o: 950 m2

v) Zanati i usluge

- frizer mu{ki 30 m2

- frizer `enski 30 m2

- punkt hemijskog ~i{}ewa 20 m2

- staklorezac ili neke druge usluge 30 m2

- servis ku}nih aparata 60 m2

- fotograf, obu}ar, kroja~, ~asovni~ar,

dugmetar, ~arapara, zlatar, krznar, ta{nar

U k u p n o: 290 m2

g) Poslovni administrativni prostor sa predstavni{tvima

- po{ta

- espozitura banke

- administrativno-poslovni prostor sa predstavni{tvima

U k u p n o: 700 m2

d) Ugostiteqski objekti

- kafe poslasti~arnica 100 m2

- ugostiteqski objekti 200 m2

U k u p n o: 300 m2

|) Zdravstvo 450 m2

- apoteka 45 m2

Ukupno svega: 3.095 m2

- 9 -

Ukupna povr{ina centra za potrebe ovog broja stanovnika iznosi 3.095m2.

Potencijal predlo`enog centra iznosi 8.388 m2 (bruto razvijenog prostora).

Ukupan tabelarni prikaz planiranih

sadr`aja u sklopu centra

Red. broj Naziv sadr`aja centra

Planirane povr{ine

u m2

1. Kultura i dru{tveni prostor

390

2. Maloprodajna trgovina 950

3. Uslu`no zanatstvo 290

4. Ugostiteqstvo 300

5. Administracija i uprava 700

6. Zdravstvo 450

7. Apoteke 45

U k u p n o: 3.095

- 10 -

- 11 -

- 12 -

3.5. Bilans povr{ina

- 13 -

- 14 -

Bruto povr{ina bloka (u osovinama obodnih saobra}ajnica) 18,81 ha

- 15 -

- 16 -

Neto povr{ina bloka (u regulacijama obodnih saobra}ajnica) 11,77 ha

- 17 -

- 18 -

- 19 -

- 20 -

Si - Procenat izgra|enosti je bruto povr{ina objekta u odnosu na bruto razvijenu povr{inu kompleksa i iznosi 25%.

Ki - Koeficijent iskori{}enosti je ukupna bruto razvijena povr{ina objekata u odnosu na bruto povr{inu kompleksa i iznosi 0,61%.

Bruto i neto povr{ine, gustine naseqenosti po blokovima

Broj bloka Bruto ha

Neto ha

Broj stanova

Broj stanov-

nika

Bruto gustina

naseqenosti st/ha

Neto gustina naseqeno-sti st/ha

Preovla|uju}a namena blokova

BLOK 1 4,10 2,86 114 342 83 119 stanovawe

BLOK 2 2,78 1,83 174 522 187 285 stanovawe

BLOK 3 2,23 1,63 184 552 247 338 stanovawe

BLOK 4 2,05 1,20 102 306 149 255 stanovawe

BLOK 5 1,40 1,00 100 300 212 300 stanovawe

BLOK 6 1,40 0,45 - - - - za{. zelenilo

BLOK 7 3,02 2,01 62 186 61 92 stanov, i cent.funkc.

BLOK 8 0,88 0,47 6 12 - - mala priv. i stanov.

BLOK 8a 0,46 0,16 - - - - mala privreda

BLOK 9 0,49 0,15 - - - - centralne funkcije

UKUPNO 18,81

11,77 742 2220 157

232

prose~na

- 21 -

- 22 -

prose~na

- 23 -

- 24 -

- 25 -

Blokovi

Blok 1 Blok 2 Blok 3 Blok 4 Blok 5 Blok 6 Blok 7

Blok 8 Blok 8a

Blok 9

Si 27% 27% 26% 27% 26% - 17% 50% 30% 10%

Ki 0,45 0,73 1,14 0,66 1,04 - 0,52 0,34 0,34 0,32

- 26 -

- 27 -

- 28 -

Bruto razvijena povr{ina po blokovima u m2

- 29 -

- 30 -

- 31 -

Blokovi Stambeno-poslovni

objekti kod kojih se vr{i zamena

Objekti pod urbanisti~kom

za{titom

Vanstambeni sadr`aji

Mala privreda i stanovawe

Mala priveda

BLOK 1 6305 m2

11186 m2

1320 m2

- -

BLOK 2 15976 m2

4329 m2

- - -

BLOK 3 25308 m2

- - - -

BLOK 4 10242 m2

3211 m2

- - -

BLOK 5 13667 m

2 - 975 m

2 - -

BLOK 6 - - - - -

BLOK 7 7306 m2

- 8568 m2

- -

BLOK 8 - - - 2350 m2

-

BLOK 8a - - - - 1600 m2

BLOK 9 - - 1614 m2 - -

UKUPNO 78804 m2

18626 m2

12477 m2

2350 m2

1600 m2

- 32 -

- 33 -

- 34 -

3.6. Za{tita od ratnih dejstava

- 35 -

- 36 -

U okviru sistema za{tite od ratnih dejstava predvi|ena su skloni{ta civilne za{tite, odnosno skloni{ta osnovne za{tite 100 kPa, sa kapacitetom 50%, ukupnog broja stanovnika i 2/3 od broja zaposlenih.

U bloku 7, a u sklopu predvi|enog centra uz Preradovi}evu ulicu, predvi|eno je dvonamensko skloni{te u prizemqu objekta, zbog visokih podzemnih voda. Kapacitet dvonamenskog skloni{ta bi}e re{en na osnovu kona~nog programa sa poznatim brojem zaposlenih osoba.

Kod stambenih i stambeno poslovnih objekata dvonamensko skloni{te re{ava}e se za svaku etapu i svaki stambeni objekat u zavisnosti od namene i broja stanova. Ova skloni{ta predvi|ena su kao dvonamenska u prizemqima objekata zbog visokih podzemnih voda.

4. PLAN PARCELACIJE

Podru~je koje je obuhva}eno ovim regulacionim planom je izgra|eno gradsko gra|evinsko zemqi{te. Regulacionim planom se zadr`ava izgradwa objekata na postoje}im parcelama tako da se pove`u u gra|evinski niz kao celinu. Planom parcelacije razgrani~ene su javne povr{ine od povr{ina druge namene.

5. NIVELACIONI PLAN

Podru~je Petrovaradina isto~no od Preradovi}eve ulice ima nadmorsku visinu 78,0 m na severu do 83,0 m na jugu, a idu}i ka istoku teren se spu{ta do kote 77,0 m n.v. uz `elezni~ku prugu. Kolovozi postoje}ih ulica su izgra|eni tako da se mogu odvoditi atmosferske vode, a nivelete trotoara oko objekata projektovane su u odnosu na trotoar ulice.

6. SAOBRA]AJNA MRE@A

Osnovni koncept saobra}ajnog re{ewa bazira se na mre`i utvr|enoj Generalnim urbanisti~kim planom Novog Sada do 2005. godine i uslovima i mogu}nostima prilago|avawa postoje}e uli~ne mre`e predvi|enom re{ewu. U tom smislu se i predla`e formirawe sistema blokovskih ulica koje }e se povezati sa primarnim gradskim saobra}ajnicama a preko wih sa gradskim podru~jem, na na~in koji obezbe|uje etapnu realizaciju blokova i maksimalno zadr`avawe postoje}ih uli~nih profila. Primarne gradske saobra}ajnice koje ograni~avaju blok su: postoje}a ulica Preradovi}eva, nova gradska magistrala pored `elezni~ke pruge i industrijska saobra}ajnica (produ`etak ulice Dinka [imunovi}a). Ulica Preradovi}eva zadr`ava sada{wni profil, u okviru koga se predvi|a izgradwa biciklisti~kih staza i rekonstrukcija trotoara. Nakon izgradwe gradske magistrale pored pruge, ovom ulicom odvija}e se unutar gradski saobra}aj, a najve}im delom sa podru~ja Petrovaradina. Gradska magistrala pored `elezni~ke pruge predstavqa deo magistralnih puteva M-22 i M-21 Novi Sad - Beograd i Novi Sad - Ruma, a prihvata ciqno-izvorni i tranzitni saobra}aj iz pravca juga i jugozapada i usmerava ga u pravcu drumsko-`elezni~kog mosta na gradsku mre`u. Saobra}ajnica je visokog ranga i na wu su ograni~eni prikqu~ci gradske mre`e. U okviru popre~nog profila je predvi|ena izgradwa dva kolovoza od po dve saobra}ajne trake (2 h 7,0 m) i biciklisti~ka staza sa zapadne strane saobra}ajnice.

- 37 -

Produ`etak ulice Dinka [imunovi}a povezuje Mi{eluk i delove Petrovaradina sa radnom zonom isto~no od `elezni~ke pruge Novi Sad - Beograd. Predvi|eno je da se u ulici izgradi kolovoz {irine 12 m, dve biciklisti~ke staze 2 h 1,5 m i totoar 2 h 1,5 m. Sa `elezni~kom prugom se ukr{ta van nivoa, a sa magistralom pored pruge formira petqu, koja je delimi~no denivelisana. Unutarblokovska saobra}ajna mre`a najve}im delom je prilago|ena postoje}im ulicama, s tim da su promene u popre~nim profilima proistekle iz potreba za re{avawem stacionarnog saobra}aja i popunom rekonstrukcijom postoje}ih stambenih objekata. Regulacionim planom se predvi|a pro{irewe ulica Marina Dr`i}a i Mostarske, zadr`avawe {irina ostalih ulica i izgradwa novih ulica izme|u ulica Preradovi}eve, Okrugli}eve i Zlatari}eve. U svim ulicama su predvi|eni kolovozi za dvosmeran saobra}aj, a predvi|eno je i potpuno komunalno opremawe blokova. Da bi se zadovoqio uslov da za svaki stan treba obezbediti jedno parking mesto, kao optimalno re{ewe predvi|eno je uli~no parkirawe. Na taj na~in zna~ajno se {tedi prostor i omogu}ava etapna realizacija, a i smawuju rastojawa od objekata do parkirali{ta. Saobra}ajno tehni~ke karakteristike uli~ne mre`e uslovqene su zahtevima saobra}aja, komunalnog opremawa i mogu}nostima povezivawa sa primarnom gradskom mre`om. U tom smislu se regulacionim planom predvi|aju {irine ulica od 15,0 m, 20 m i 24 m, kolovozi {irine 6,0 m, trotoari {irine 1,5 m i parkirali{ta {irine 4,6 m (5,0 m). U okviru popre~nih profila ulica delom su izgra|eni, a delom planirani komunalni vodovi: elektrike, telekomunikacije, vodovoda, kanalizacije, toplovoda, javne rasvete i drvoredi, a svaki od navedenih vodova ima u ulicama rezervisane nezavisne koridore.

Telekomunikacije

Za potrebe korisnika prostora treba obezbediti oko 850 telefonskih prikqu~aka, {to }e zahtevati izgradwu kablovske uli~ne mre`e i weno povezivawe sa automatskom telefonskom centralom u ulici Bo`idara Axije. Na trasama telefonskih instalacija predvi|eno je polagawe kablova i za potrebe kablovske televizije. U tom smislu je nakon usvajawa regulacionog plana neophodna izrada projektne dokumentacije i za ovaj sistem komunikacija.

7.0. PLAN MRE@E KOMUNALNIH INSTALACIJA

7.1. Hidrotehnika

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom vr{i}e se preko postoje}eg vodovodnog sistema koji kapacitetom odgovara planiranim potrebama korisnika. Pro{irewe postoje}e vodovodne mre`e predvi|a se na pravcima otvarawa novih ulica ili gde to zahteva planirana namena prostora.

- 38 -

Vodovodna mre`a je kapaciteta ∅ 100 mm sa povezivawem na postoje}u vodovodnu mre`u. Pu{tawem u rad novog rezervoara prve visinske zone "Institut" minimalni uli~ni pritisak od sada{wih 3,0 bara pora{}e na oko 4,0 bara, {to }e dati nov, boqi kvalitet snabdevawa vodom. Polo`aj i elementi vodovodne mre`e dati su u grafi~kom prikazu, "Plan vodovoda i kanalizacije" u R 1 : 1000.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda vr{i}e se preko postoje}eg zajedni~kog kanalizacionog sistema. Postoje}i kanalizacioni sistem kapacitetom odgovara potrebama predvi|ene izgradwe.

Pro{irewe kanalizacionog sistema predvi|a se na pravcima novoformiranih (planiranih) ulica kao i u onim delovima gde je predvi|ena zna~ajnija izgradwa. Kapacitet planiranih deonica je uglavnom ∅ 250 mm i zadovoqi}e planirane potrebe.

Polo`aj i osnovni elementi kanalizacione mre`e dati su u grafi~kom prikazu.

7.2. Plan energetike

7.2.1. Snabdevawe toplotnom energijom

Planiranom izgradwom na prostoru obuhva}enom ovim regulacionim planom do}i }e do pove}awa toplotnog konzuma. Kori{}ewem usvojenih urbanisti~kih kriterijuma za odre|ivawe veli~ine toplotnih konzuma, veli~ina istog }e iznositi 5,4 MW. Ova veli~ina toplotnog konzuma u odnosu na ukupnu neto povr{inu bloka daje gustinu toplotnog optere}ewa od 28,8 MW/km2. Ovakav toplotni konzum se nalazi na granici opravdanosti uvo|ewa toplifikacionog sistema u smislu snabdevawa toplotnom energijom. U prilog ovom opredelewu za snabdevawe toplotnom energijom je ~iwenica da je postoje}a toplana "Petrovaradin" locirana na podru~ju ovog bloka. Suprotno ovom opredelewu je ~iwenica da se predvi|ena izgradwa re{ava na parceli po principu permanentne rekonstrukcije {to ote`ava po~etak izgradwe planirane toplifikacione mre`e (veoma visok nivo po~etnih ulagawa). Ukoliko bi izgradwa krenula od Istoka prema Zapadu ovaj problem bi bio prevazi|en s obzirom da se postoje}a toplana nalazi na isto~nom delu ovog bloka. Imaju}i u vidu navedene probleme koje bi pratili realizaciju toplofikacione mre`e, kao alternativa ostavqa se mogu}nost snabdevawa toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema. Realna je mogu}nost snabdevawa toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema za delove obra|ivanog bloka sa ni`im gustinama stanovawa (individualno stanovawe uz Preradovi}evu ulicu). Ukoliko bi se gasifikacija Petrovaradina odvijala pre planirane izgradwe u ovom bloku, realno je o~ekivati da se u tom slu~aju, u ulicama obuhva}enim ovim regulacionim planom, izvr{i

- 39 -

gasifikacija, pa je stoga u profilima ulica neophodno predvideti mogu}nost za izgradwu i gasifikacione i toplifikacione mre`e. Polo`aj toplifikacione i gasne mre`e je prikazan na grafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1 : 1000.

7.2.2. Snabdevawe elektri~nom energijom

Snabdevawe elektri~nom energijom }e biti iz jedinstvenog sistema posredstvom TS 110/20 kV "Mi{eluk". Elektro konzum planiranih sadr`aja }e biti ra~unat za slu~aj 10% grejawa elektri~nom energijom s obzirom na veliki broj individualnih objekata za koje je ekonomski neisplativo prikqu~ewe na toplanski sistem. Ovako izra~unat elektro konzum iznosi 1500 kV. Za kvalitetno snabdevawe energijom svih predvi|enih sadr`aja bi}e potrebno instalisati tri distributivne transformatorske stanice snage 1 h 630 kVa za vod na naponima 20/0,4 kV, tako da je pored dve postoje}e transformatorske stanice potrebno izgraditi jo{ jednu. Po{to se postoje}a TS "Bo`idara Axije" nalazi u regulaciji ulice potrebno ju je izmestiti na novu lokaciju. Sva planirana visokonaponska 20 kV i niskonaponska 0,4 kV mre`a bi}e izgra|ena kablirawem. Raspored transformatorskih stanica i polo`aj elektro energetske mre`e je dat na grafi~kom prikazu "Plan energetike". Polo`aj transformatorskih stanica je dat samo orijentaciono. Ta~an polo`aj }e biti odre|en izdavawem urbanisti~ko-tehni~kih uslova za wihovu izgradwu.

8. ZELENILO

[arolikost namena predmetnog prostora name}e i razli~ita hortikulturna re{ewa. Specifi~no je ure|ewe slobodnih povr{ina stambeno-poslovnih nizova, gde zbog nemogu}nosti formirawa ve}eg dvori{nog prostora dolazi do stvarawa povezanih mawih vrtova. Preko "zelenih ograda" formiraju se grupacije i nizovi zelenila ~ine}i na taj na~in izuzetno vredan zeleni fond. Ju`ne fasade za{tititi piramidalnim listopadnim drve}em, a ograde prema susednim parcelama formirati od grupacija dekorativnog drve}a, ~etinara i cvetaju}eg {ibqa. Ozelewavawe slobodnog prostora oko novoplaniranih vila treba da se bazira na principu formirawa predba{te i ku}nog vrta. Predba{ta, mada malih dimenzija, treba da sadr`i dekorativno parkovsko rastiwe, ukrasno zimzeleno i ~etinarsko {ibqe, ru`e, cve}e i puzavice, naro~ito uz uli~ne ograde. U okviru prostora uz objekat formira se naj~e{}e travwak sa jednim ve}im stablom koje obezbe|uje zasen~ewe u letwem periodu (lipa, orah i sl.). Na ivi~nim delovima zasaditi ~etinare, ni`e drve}e ili nizove {ibqa. Na delu predvi|enom za malu privredu i stanovawe zelenilo ima va`nu ulogu pri isticawu ulaza i prilaza poslovnim objektima, obele`avawu manipulativnih povr{ina, parkinga i usmeravawu pe{a~kih

- 40 -

kretawa. Zelenim za{titnim pojasom ovaj prostor treba izdvojiti od okolnih sadr`aja. Sve slobodne povr{ine ozeleniti dekorativnim asortimanom biqaka, grupacijama niskog drve}a, ~etinara i {ibqa. Osim visokog zelenila na travnatim povr{inama, potrebno je predvideti sadwu drve}a na ve}im poplo~anim platoima, kao i postavku `ardiwera. Parking prostore treba pokriti kro{wama robusnog listopadnog drve}a. Drve}e saditi u predvi|ene travnate trake na rastojawu stabala 8-10 m, ili u otvore u samom parking prostoru pre~nika 1,5 m. Postavka novoplaniranih uli~nih drvoreda treba da se bazira na sadr`ajima popre~nih profila ulica. Zeleni za{titni pojas uz prugu Novi Sad - Beograd treba formirati od nekoliko redova visokog listopadnog drve}a ili kombinovano od drve}a razli~ite spratnosti koji }e u slobodnom sklopu ~initi "pejsa`ni oblik" za{titnog pojasa. Ovakav za{titni pojas predstavqa}e tampon zonu prema okolnim povr{inama (stanovawu i ostalim namenama). Ovakvi prostori mogu da se koriste i kao odmori{ta odnosno igrali{ta za decu, uz mogu}nost dopune sa elementima parkovske arhitekture: klupe, odmori{ta, klackalice, quqa{ke i sl. Ure|ewe starih objekata uz Preradovi}evu ulicu bazira se na postoje}im ure|ewima i na~inu kori{}ewa uz specifi~ne i funkcionalne dopune ure|ewa i ozlewavawa. Postoje}u kvalitetnu vegetaciju potrebno je uklopiti u planirano re{ewe. Vrtni delovi su u regulacionom planu smaweni i potrebno ih je urediti kao ku}ne vrtove atrijumskog tipa. Ograde i dvori{ta prema ulici treba da su ozleweni `ivicom, nizovima {ibqa i puzavicama.

9.0. EKONOMSKI KRITERIJUMI

Ovim regulacionim planom obuhva}en je prostor ukupne bruto povr{ine 18,81 ha, odnosno 11,77 ha neto povr{ine. Obzirom da je ovo podru~je u zna~ajnoj meri opremqeno infrastrukturom, a da se usled male izgra|enosti nedovoqno racionalno koristi, ovim regulacionim planom se stvaraju prostorno-planski uslovi da se ostvari znatno ve}a izgra|enost pa time i iskori{}enost prostora.

Realizacijom regulacionog plana na ovom podru~ju ostvarili bi se slede}i urbanisti~ki parametri:

- bruto gustina naseqenosti 157 st/ha

- neto gustina naseqenosti 232 st/ha

- procenat izgra|enosti (bruto) 25%

Regulacionim planom stvaraju se uslovi da se deo gradskog prostora, koji se do sada nedovoqno intenzivno koristio, izgradwom i rekonstrukcijom racionalnije koristi i time pove}a ukupna efikasnost funkcionisawa grada.

10. PRIMENA REGULACIONOG PLANA

- 41 -

Dono{ewem ovog regulacionog plana omogu}eno je izdavawe urbanisti~ke dozvole i realizacija izgradwe.

Sastavni deo ovog regulacionog plana su slede}i grafi~ki prikazi:

- Generalni urbanisti~ki plan Novog Sada do 2005. godine - Postoje}e stawe sa granicom bloka i gustina naseqenosti R 1 : 1000 - Postoje}e stawe R 1 : 1000 - Plan namene povr{ina R 1 : 2500 - Plan regulacije i nivelacije R 1 : 1000 - Re`imi izgradwe R 1 : 1000 - Plan parcelacije R 1 : 1000 - Plan zelenila R 1 : 1000 - Plan vodovoda i kanalizacije R 1 : 1000 - Plan energetike R 1 : 1000 - Popre~ni profili ulica R 1 : 1000

Grafi~ki prikazi Regulacionog plana blokova "Petrovardin IX" izra|eni su u pet primeraka originala i po overi }e se ~uvati u Skup{tini grada Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urbanizam, stambene poslove i za{titu `ivotne sredine i Sekretarijatu za inspekcijske poslove, Javnom preduze}u "Zavod za izgradwu grada" u Novom Sadu i u Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad.

Stupawem na snagu ovog regulacionog plana prestaje da va`i Detaqni urbanisti~ki plan stambenih blokova 8 i 9 u Petrovaradinu koji je sastavni deo Odluke o Detaqnom urbanisti~kom planu stambenih blokova 8 i 9 u Petrovaradinu ("Slu`beni list Op{tine Novi Sad", broj 10/77) u delu podru~ja za koje se ovaj regulacioni plan donosi.

Regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu grada Novog Sada".

REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA GRAD NOVI SAD SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA Broj: 35-111/96-I-9 19. novembar 1997. godine NOVI SAD Predsednik

Dr Stevan Vrba{ki, s.r.