Regionalna diferencijacija tela Arthropoda

Regionalna diferencijacija tela Arthropoda

cephalon

thorax

abdomen

Heteronomna segmentacija

epidermis

bazalna membrana

epikutikula

seta (dlaka)

KUTIKULA

(hitin + protein)

POPREČNI PRESEK INTEGUMENTA

Arthropoda

egzokutikula

endokutikula

Zadnji ekstremitetmedonosne pčele

Za sve zglavkare (Arthropoda) karakteristično je prisustvo člankovitih ekstremiteta, pri čemu su članci pokretno zglobljeni

(grč. arthron = zglob, zglavak; podos = noga, stopalo).coxa

trochanter

femur

tibia

tarsus

Ekstremiteti zglavkara specijalizovani za obavljanje različitih funkcija (kretanje, uzimanje hrane, napad, odbrana, kopulacija)

Opšta građa Arthropoda

Crustacea

Uniramia

Arthropoda su po pravilu odvojenih polova, pri čemu se često javlja polni dimorfizam

Primer polnog dimorfizma kod

štitaste vašiDactylopius

coccus

RAZVIĆE ARTHROPODA

direktno metamorfozom

hemimetabolno holometabolno

larve

jaja adult

jaja larva

lutkaadult

Phylum: Arthropoda

1. Subphylum: Trilobitomorpha

2. Subphylum: Chelicerata

3. Subphylum: Crustacea

4. Subphylum: Uniramia

Phylum: Arthropoda


Phylum: Arthropoda


Građa telaCheliceratana primeru vrste

Limulus polyphemus


ABDOMEN

CARAPAX

2.Subphylum: Chelicerata

Classis: Merostomata

Limulus polyphemus


Classis: Pycnogonida

Austrodecus staplesi


Classis: Arachnida

prozoma

opistozoma

helicere


Classis: Arachnida

Ordo: Scorpiones

Euscorpius carpaticus

Pandinus imperator Smeringurus mesaensis


Classis: Arachnida

Ordo: Pseudoscorpiones

Chelifer cancroides(može se naći po kućama)


Classis: Arachnida

Ordo: Aranea

Tarantula

Lycosa tarantula


Classis: Arachnida

Ordo: Aranea

Latrodectus mactanscrna udovica

Araneus diadematuspauk-krstaš


Classis: Arachnida

Ordo: Opiliones

Phalangiumopilio


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Varroidae

Varroa destructor

Uporedni prikaz razvića

pčele radilice i krpelja

Varroa destructor


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina Familia: Ixodidae

Ixodes ricinus

pre ....

i posle jela


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Ixodidae

Rhipicephalus sanguineus –

prenosilac BABEZIOZE kod pasa

Argas persicus2. Subphylum: Chelicerata

Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Argasidae

Argas reflexus

prenosioci SPIROHETOZE –akutne infektivne bolesti

živine i drugih ptica


Classis: Arachnida

Ordo: AcarinaFamilia: Sarcoptidae Sarcoptes scabiei

- šugarac

Šuga kod psa


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Sarcoptidae Sarcoptes canis

Šuga kod

svinje


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Sarcoptidae Sarcoptes suis

3. Subphylum: Crustacea

Sarcoptes suis

Građa telana primeru rečnog raka Astacus astacus

3. Subphylum CrustaceaClassis: Branchiopoda Ordo: Cladocera

Daphnia pulex

3. Subphylum CrustaceaClassis: Copepoda Ordo: Cyclopoida

Cyclops sp.

3. Subphylum CrustaceaClassis: Cirripedia Ordo: Thoracica

živi pričvršćena za stenje litorala, zatim na ljušturama mekušaca (puževa, školjki), ljušturama rakova i podvodnim predmetima

Balanus improvisus

3. Subphylum CrustaceaClassis: MalacostracaOrdo: Decapoda

Astacus astacus- rečni rak

3. Subphylum: CrustaceaClassis: MalacostracaOrdo: Decapoda

Homarus vulgaris - jastog

3. Subphylum: CrustaceaClassis: MalacostracaOrdo: Decapoda

Cancer antennarius

kraba

• Classis Diplopoda• Classis Chilopoda• Classis Pauropoda• Classis Symphyla

• Classis Insecta

4. Subphylum Uniramia

Classis Insecta

Classis: Insecta (Hexapoda)Građa tela

na primeru skakavca

CAPUTTHORAX

ABDOMEN

timpanalni organsloženo

okoocele

antene

stigme

4. Subphylum: UniramiaClassis: INSECTAOrdo: Hymenoptera

Apis mellifera - medonosna pčela

otrovna žlezda

rectum

žaoka

Apis mellifera – građa tela

ganglije nervne lestvice

jezik

ždrelo

mozak

pljuvačne žlezde

krilni mišićiaorta

medni želudacsrednje crevo dorzalni

krvni sud

respiratorni mišići

tanko crevo

Classis: INSECTA

Classis: Insecta (Hexapoda)

Apterygota Pterygota

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Ephemeroptera

Ephemera vulgata

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Odonata

Libellula depressa

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Blattodea

Blatta orientalis – bubašvaba

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Mantodea

Mantis religiosa -bogomoljka

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Dermaptera

Forficula auricularia -

uholaža

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Orthoptera

Tettigonia viridissima

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Isoptera - termiti

Macrotermes carbonarius

4. Subphylum: UniramiaClassis: Insecta

Ordo: Anoplura –sisarske vaši

Pediculus humanus- čovečija vaš

jaje

Linognathus vituli- goveđa vaš

Ordo: Anoplura

Ovaj red obuhvata oko 300 vrsta koje parazitiraju na sisarima. Nemajukrila. Nemaju cerke, na pa otuda naziv Anoplura (od grčkih reči: ánoplos= nenaoružan i ourá = rep). Telo im je spljošteno sa slabo izraženomsegmentacijom. Imaju usni aparat za bodenje i sisanje, uvučen u glavenučauru kad nije u funkciji. Oči su im redukovane ili ih nema. Antene sukratke, tročlane. Tarzusi su im jednočlani sa po jednom snažnom kandžom.

Najpoznatije vrste su iz rodova Pediculus i Phthirus (paraziti primatauključujući i čoveka) i Haematopinus (paraziti kopitara i papkara), odkojih navodimo sledeće:

- Pediculus humanus (čovečija vaš) koja prenosi pegavi tifus,

- Phthirus pubis (ne prenosi zarazne bolesti),

- Haematopinus suis – parazitira na svinjama,

- H. asini – parazitira na konjima i zebrama i

- H. eurysternus – parazitira na govedima.

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Mallophaga –

ptičije vaši

Trinoton querquedulae

Ordo: Mallophaga

Ovaj red obuhvata oko 3000 vrsta. Sekundarno beskrilni insekti kojiuglavnom parazitiraju na pticama, a manji broj na sisarima. Većinavrsta je prilagođena na specifičnog domaćina i čak na određeni deonjegovog tela. Usni aparat im je za grickanje i hrane se perjem (akoparazitiraju na pticama), odnosno dlakama i rožnim delovima kože(ako su paraziti sisara); naziv Mallophaga potiče od grčkih reči: mallos =pramen vune i phagos = jesti. Nemaju složene oči ni ocele. Antene su imkratke, 3-5 članaka. Noge su im takođe kratke, tarzusi sa 1-2 članka nakojima se nalaze 1-2 kandže.

Od značajnih vrsta za veterinarsku medicinu navodimo sledeće: - Menopon gallinae je parazit kokoške, - Colpocephalum turbinatum i Columbicola columbae – paraziti golubova, - Trinoton anserinum – parazit gusaka i labudova, - Philopterus dentatus – parazit na patkama

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Aphaniptera - buve

Ctenocephalides canis

Ordo: Siphonaptera (syn. Aphaniptera)

Red Siphonaptera (syn. Aphaniptera) obuhvata oko 1800 vrsta sitnihbeskrilnih insekata. Ektoparaziti su ptica i sisara, te im je celokupna građarezultat adaptacije na parazitski način života. Telo im je jako bočnospljošteno, a kretanje kroz perje i dlake domaćina olakšavaju i čekinje nadorzalnoj strani tela, koje su okrenute unazad. Usni aparat im je za bodenje isisanje. Zbog navedenih osobina (“cevčice” za ishranu i odsustva krila) dobilisu naziv Siphonaptera (od grčkih reči: siphon = cev i aptera = beskrilan)Hrane se krvlju domaćina i tom prilikom im se želudac povećava nekolikoputa. Oči su im redukovane, a antene vrlo kratke. Zadnje noge su imprilagođene za skakanje. Razvijaju se u organskom materijalu u raspadanjukojim se larve hrane. Lutka im je slobodna.

Značajne vrste Siphonaptera (syn. Aphaniptera) su:

- Ctenocephalides canis – pseća buva,

- C. felis - parazitira na mačkama,

- Ceratophyllus gallinae – kokošija buva i

- Pullex irritans - čovečija buva.

Culex pipiens

Aedes aegypti

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Diptera

Anopheles maculipenis- malarični komarac



Tabanus bovinus -goveđi obad

Oestrus ovis -ovčiji štrkalj

Hypoderma bovis -goveđi štrkalj



larva

Simulium columbacenze- golubačka mušica adult

Glossina sp. - muva ce-ce – prenosi uzročnike bolesti spavanja (Trypanosoma gambiensae; T. rhodesiensae)


Musca domestica – kućna muva


Stomoxys calcitrans – stajska muva


Braula coeca– pčelinja “vaš”


Ordo: Diptera

Ovaj izuzetno obiman red (sa oko 90000 vrsta) obuhvata insekte koji su veomaraznovrsni po morfologiji, ali za sve važi da imaju samo dva krila (samo parprednjih krila), pa su zbog toga i dobile naziv Diptera, odnosno dvokrilci (odgrčkih reči: di = dva i pteron = krilo), dok su im zadnja redukovana imodifikovana u štapićaste izraštaje – njihalice (haltere). Opšta karakteristikareda je i da su im larve apodne. Odrasle jedinke (imaga) se uglavnom hranenektarom sa cveća, ali ima i predatorskih vrsta koje su entomofagne, kao ivrsta koje se hrane krvlju drugih životinja.

Značajni predstavnici dvokrilaca za veterinarsku medicinu su:

- štrkljevi (familija Oestridae), paraziti čije larve žive pod kožom ili u teluživotinje- Gasterophilus intestinalis – konjski štrkalj,- Hypoderma bovis – goveđi štrkalj,- Oestrus ovis – ovčiji štrkalj.

- obadi (familija Tabanidae), čije ženke se hrane krvlju divljih i domaćihživotinja, a napadaju i ljude. Najpoznatija vrsta je- Tabanus bovinus – goveđi obad

- ektoparazitske muve (iz familije Hippoboscidae), od kojih su najpoznatije- Hippobosca equina (konjska muva) i- Melophagus ovinus (ovčija krlja, koja se često pogrešno naziva „ovčiji

krpelj” jer poseća na krpelja).- komarci (iz familije Culicidae):

- Culex pipiens - običan komarac i druge vrste ovog roda prenose West-Nile virus (groznicu Zapadnog Nila),

- Anopheles maculipennis – malarični komarac i vrste Aedes aegypti, A.albopictus i Aedes japonicus prenose mnoštvo opasnih bolesti (kao štosu: žuta groznica, ZIKA, bolest kvrgave kože, denga, čikungunja i td.).

- komarčići (iz familije Ceratopogonidae) roda Culicoides sp. (npr.- Culicoides obsoletus) prenose razne bolesti životinja, na primer “bolest

plavog jezika”.- muve (familija Muscidae) od kojih su sa medicinskog aspekta značajne:

- ce-ce muve Glossina sp., koje prenose uzročnike bolesti spavanja,- stajska muva Stomoxys calcitrans koja prenosi uzročnike crnog prišta,

tularemije i tripanozomijaze,- kućna muva Musca domestica može biti vektor kolere, trbušnog tifusa i

dizenterije.

Formica rufa

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Hymenoptera

Vespa crabro


Vespula vulgaris


Philanthus triangulum –“pčelinji vuk”

4. Subphylum: UniramiaClassis: Insecta

Ordo: Hymenoptera

Apis mellifera - medonosna pčela

MATICA RADILICA TRUT

Apis mellifera – kaste

Ordo: Hymenoptera

Opisamo je preko 150000 vrsta, a procenjuje se da ih ima oko 300000. NazivHymenoptera (opnokrilci) dobili su po opnastim krilima (od grčkih reči:hymēn = opna i pteron = krilo) od kojih su prednja krila veća od zadnjih.Ipak, neke vrste su nekundarno apterne. Usni aparat im je za grickanje isrkanje. Karakteristika većine vrsta opnokrilaca je što ženke polažu ihaploidna jaja (iz kojih se razvijaju mužjaci) i diploidna (iz kojih serazvijaju ženke). Kod nekih vrsta postoji i partenogeneza. Kod mnogihvrsta je izražen polni dimorfizam imaga. Opnokrilci su visokodiferenciraniinsekti, veoma raznovrsni po načinu života, a obuhvataju i vrste tzv.eusocijalnih insekata sa izuzetno razvijenim socijalnim načinom života.Najpoznatiji opnokrilci su mravi, pčele, ose, bumbari i stršljenovi.

Ekonomski značajne (korisne) vrste su:• Apis mellifera – medonosna pčela i• Bombus terrestris – bumbar,

a zbog uboda koje nanose životinjama bitne su:• Vespa crabro – stršljen i• Vespula vulgaris – obična osa.

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Lepidoptera

Acherontia atropos “mrtvačka glava”


Achroea grisella – adult larva

mali voskov moljac


Galleria mellonella – adult larva

veliki voskov moljac


Papilio machaon

Ordo: Lepidoptera

Bombyx mori -sviloprelja

Ordo: Lepidoptera

Red leptira je izuzetno obiman jer obuhvata oko 100000 vrsta. Leptiri suprepoznatljivi zbog upadljivih krila koja imaju karakteristične ljuspice(koje su zapravo pljosnato proširene dlake) raspoređene kao crepovi na krovuili paralelno. Ljuspice se sastoje se od kratke drške i proširenog dela građenogod dve lamele (pri čemu donja ima neravnine). Prelamanjem svetlosti krozneravnine lamela nastaju prelepe svetlucave boje. Po tim ljuspicama je redi dobio naziv Lepidoptera (od reči: lepis = ljuspa i pteron = krilo). Međutim,postoje i vrste leptira koje nisu lepog izgleda i koje su štetočine (moljci).

Odrasli leptiri obično uzimaju tečnu hranu, koju sišu “surlicom” (deousnog aparata za sisanje), mada ima vrsta koje imaju usni aparat zagrickanje.

Gusenice su najčešće fitofagne (hrane se svežim delovima biljaka), od kojihsu neke izrazite štetočine, kao na primer gusenice gubara Lymantriadispar (syn. Porthetria dispar).

Ima i drugih vrsta koje nanose štete:

- leptir „mrtvačka glava” Acherontia atropos koji krade med pčelama; kaoi vrste koje se hrane suvom hranom biljnog i životinjskog porekla(zrnevljem, vunom, hartijom, voskom), na primer

- brašneni moljci Plodia interpunctella i Ephestia kuhniella,

- veliki voskov moljac Galleria mellonela i mali voskov moljac Achroeagrisella.

Sa druge strane, ovom reda pripadaju i korisne vrste koje su se nekad koristile zaproizvodnju prirodne svile, najpoznatija je

- “svilena buba” Bombyx mori).

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Coleoptera

Coccinella septempunctataCerambyx cerdo

4. Subphylum: UniramiaClassis: InsectaOrdo: Coleoptera

Trichodes apiarius

– pčelomorac napada slabe pčelinje zajednice,

larve razaraju saće, hrane se larvama i lutkama pčela

Dactylopius coccus

Ordo: Homoptera – štitaste vaši

Phylum: Echinodermata

Adulti –radijalno simetrični

Larve – bilateralno simetričnePhylum: Echinodermata


Madreporna ploča

Ambulakralne nožice

Škrge

Bodlje

Crevne žlezde

Želudac


Spoljašnji izgled - ORALNA STRANA

Classis: Asteroidea – morske zvezde

Ambulakralne nožice


Madreporna ploča

Spoljašnji izgled - ABORALNA STRANA

Classis: Asteroidea – morske zvezde


ABORALNA STRANA – disekcija (1. korak)

pilorični cekum

pilorični deo želuca



pilorični deo želuca

pilorični cekum

gonada

radijalni ambulakralni

kanal



gonada


kanal

ampula



peščani kanal


kanal

gonada

pilorični cekum


Subphylum: EleutherozoaClassis: Asteroidea – morske zvezde

Classis: Ophiuroidea – zmijokrake zvezde

Classis: Echinoidea – morski ježevi

Classis: Holothurioidea – morski krastavci

Subphylum: PelmatozoaClassis: Crinoidea – morski krinovi

Phylum: Echinodermata Subphylum: EleutherozoaClassis: Asteroidea – morske zvezde

Asterias rubens

Sphaerodiscus sp.

Asterina sp.

Asteropecten sp.

Phylum: Echinodermata Subphylum: EleutherozoaClassis: Ophiuroidea – zmijokrake zvezde

Ophioderma sp.

Phylum: Echinodermata Subphylum: EleutherozoaClassis: Echinoidea – morski ježevi

Echinus sp.

Arbacia sp.

Phylum: EchinodermataSubphylum: EleutherozoaClassis: Holothurioidea – morski krastavci

Cucumaria sp.

Holothuria sp.

Phylum: Echinodermata Subphylum: Pelmatozoa

Classis: Crinoidea – morski krinovi

Antedon mediterranea

Phylum: Hemichordata

Saccoglossus kowalevskii

Bilateralno simetrični organizmi, Triploblastica, Coelomata

Filum Hemichordata je značajan sa aspekta filogenije Chordata, jer obuhvata životinje koje poseduju kombinaciju osobina nekih celomskih beskičmenjaka, pre svega Echinodermata - sa kojima su slični po ranim stupnjevima embriogeneze i larvenom stupnju i osobina Chordata - jer poseduju: -škržne proreze endodermalnog porekla, -ventralni organ ždrela – endostil, -postanalni repni region. -stomochordu i -dorzalnu nervnu cev u oblasti ogrlice.

Međutim, savremenim ispitivanjima genske ekspresije tokom embriogeneze otkriveno je da ovi organi Hemichordata nisu homologi sličnim organima Chodrata.

rilica

ogrlica

ždrelniprorezi

trup

Phylum: Hemichordata

Šema građe Hemichordata

- Isključivo morski organizmi, slododnoživeći ili sedentarni- Telo podeljeno u tri dela: proboscis (rilicu), ogrlicu i trup- Poseduju potpuno crevo, pravo ili u vidu slova “U” koje se završava analnim otvorom- Nervni sistem vrpčasto difuzan, dorzalna vrpca sa šupljinom u vratnom zadebljanju

(početak cevastog nervnog sistema)- Krvni sistem delimično otvoren, sa ostacima sinusa i lakuna u dorzocefaličnom regionu- Nefridijalan ekskretorni sistem sa začecima glomerulizacije- Obično odvojenih polova, u razvoju prolaze kroz larveni stupanj - tornaria

Documents

Regionalna diferencijacija tela Arthropoda