RAZVOJ METODA ZA PROCENU VREDNOSTI ESP BODOVA

XX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “RAZVOJNI POTENCIJAL VISOKOG OBRAZOVANJA”, Kopaonik, 24. - 27. 02. 2014.

Paper No. T3.2-3

RAZVOJ METODA ZA PROCENU VREDNOSTI ESP BODOVA

Dragan Šešlija1, Ilija Kovačević2, Rade Doroslovački3, Vladimir Katić4, Dragiša Vilotić5, Srđan Kolaković6, Predrag Vidicki7

1,2,3,4,5,6Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija [email protected], [email protected], [email protected], [email protected],

[email protected], [email protected], [email protected]

Kratak sadržaj: U srpskom prostoru visokog obrazovanja se uočava problem nedovoljno tačno određenih vrednosti ESP bodova kojima se vrednuju predmeti u skladu sa Bolonjskim principima. U radu je prikazan novi metod za procenu vrednosti ESP bodova koji može da se primenjuje u ručnom postupku sa odštampanim dnevnicima aktivnosti ili u elektronskoj formi primenom posebno razvijenog softvera.

Ključne reči: Bolonjski proces/ESPB/Evaluacija

DEVELOPMENT OF METHOD FOR THE EVALUATION OF ECTS

Abstract: In the Serbian higher education area is evident problem of not sufficiently accurate values of ECTS with which are valued subjects in accordance with the Bologna principles. This paper presents a new method for assessing the value of ECTS that can be applied in manual procedure with printed journals of activity or in electronic form using the specially developed software.

Key Words: Bologna process/ECTS/Evaluation

1. UVOD

Oblast visokog obrazovanja je jedna od oblasti koje imaju ključnu ulogu u procesu realizacije jednog od najvažnijih evropskih zadataka - kreiranja "najkonkurentnije i najdinamičnije ekonomije na svetu zasnovane na znanju, sposobne za održivi ekonomski rast sa većim brojem i boljim radnim mestima i većom socijalnom kohezijom" [1]. Izgradnja "Evrope znanja" koja bi izašla ujedinjena pred svet sa jedinstvenim konceptom obrazovanja je cilj koji treba da se postigne uvođenjem Bolonjskog procesa. Stvaranje jedinstvenog Evropskog prostora visokog obrazovanja je cilj mnogih suštinskih reformi univerziteta u zemljama EU ali i u zemljama pridruženim članovima kao i u onima koje žele da se uključe u evropske integracije. Reforme bi trebale da dovedu do uklanjanja barijera između različitih Univerziteta kako unutar pojedinih zemalja tako i u okviru celovitog Evropskog prostora visokog obrazovanja. Time se potencira razvoj takvog okvira nastave i učenja koji bi unapredio mobilnost, saradnju i svest o pripadanju jednom zajedničkom društvenom i kulturnom prostoru a sve uz poštovanje nacionalne različitosti.

U okviru zajedničkog Tempus projekta Strengthening Student Role in Governance and Management at the Universities of Serbia in line with the Bologna Process (SIGMUS) razvijen je nov metod za procenu vrednosti ESP bodova koji je izložen u ovom radu.

2. PRIKAZ POSTOJEĆIH METODA

Definisanje ESPB za određeni predmet treba da bude rezultat realne procene potrebnog opterećenja prosečnog studenta radi ispunjavanja unapred definisanih ishoda učenja. U praksi, uopšteno gledajući, postoje dva pristupa:

• odozgo na dole (Top – Down) i• odozdo na gore (Bottom - Up).Top - Down je lakši način i zahteva da ukupan broj od 60 ESP bodova za jednu školsku godinu treba

da bude unapred dodeljen svakom predmetu na osnovu neke procene predmetnog profesora i rukovodioca studijskog programa. Bottom - Up je teži način i zahteva da se sabira sve vreme koje student provede radeći neke aktivnosti u vezi sa određenim predmetom što pretpostavlja da je predmet već izvođen i da je neko, na neki način, merio sve aktivnosti studenata do polaganja predmeta.

Postoje neke preporuke da je dobro da se počne sa Top - Down pristupom i nakon toga, svake godine, nakon završetka predmeta, da se fino podešava sa Bottom - Up pristupom.

Međutim, praktična realizacija ovog postupka je dovela do niza problema. Mnogi studenti se žale da su, nakon uvođenja Bolonjskih principa, predmeti koji su se predavali

prethodno u dva ili čak u tri semestra sabijeni u jedan semestar. Oni se obično izvode sa manjim brojem predavanja, ali količina znanja potrebna za predmet ostaje

ista tako da je teže položiti ispit i treba im više vremena nego za druge, prave, jednosemestralne

1


predmete. Takođe, profesori različito tumače koliko je potrebno učenja za dostizanje potrebnog praga znanja za polaganje njihovih predmeta.

Važno je da, kada se jednom definišu ESP bodovi, oni ne postanu "nedodirljivi". Oni mogu i treba da se ispravljaju, ako je potrebno. Glavni akteri u toj promeni treba da budu studenti, profesori koji predaju date predmete i rukovodioci studijskih programa.

Sa alatom realizovanim u ovom istraživanju studenti mogu da se na objektivan način žale na broj ESP bodova na nekom predmetu.

Za merenje opterećenja studenata nastavnim procesom ovde je prikazano nekoliko metoda koje se koriste na univerzitetima u Srbiji i okolini [2].

2.1 Evaluacija ESP bodova na Univerzitetu u Mariboru Evaluacija ESP bodova na Univerzitetu u Mariboru se radi na redovnoj osnovi već više od 4 godine i

to na svake 2 godine. Univerzitet zahteva da se evaluacija obavi od strane studenata pre ulaska na sledeću godinu. Akcije nakon evaluacije, na osnovu prikupljenih rezultata su definisane, ali se ne sprovode svaki put. Prema izjavama studentskih rukovodilaca, potrebno je više promocija za dobijanje realnijih rezultata na Univerzitetu Maribor.

Sve se radi u organizaciji studentskog parlamenta, a rezultati se šalju dekanima Fakulteta i koordinatorima za ESP bodove. Sve to se radi elektronskim putem. Statističku obradu rezultata obavlja nezavisna kompanija. Merenje ESPB od strane studenata se vrši ne u apsolutnim vrednostima već relativno, u odnosu na, ESP bodovima, definisano vreme.

2.2 Evaluacija ESP bodova na Univerzitetu u Beogradu Na Univerzitetu u Beogradu se primenjuje više metoda za evaluaciju opterećenja studenta ali ni

jedna nije obavezna pa se prepušta studentima odnosno studentskim parlamentima da ih sprovode po slobodnom izboru. Veoma uspešne evaluacije se vrše na Tehnološko metalurškom fakultetu gde je student Vladimir Smuđa, sadašnji student prorektor Univerziteta u Beogradu, godinama razvijao svoj metod. Ovde se primenjuje metoda fokus grupe i metod analize sadržaja.

Metod fokus grupe je najbrži metod. Studenti retroaktivno popunjavaju tabelu opterećenja nakon polaganja ispita i veoma se brzo dobijaju rezultati. Ovaj metod daje samo približne rezultate ali je prilično dobar za procene iz prve ruke.

Metod analize sadržaja je veoma verodostojan metod. Podrazumeva proračun opterećenja od strane lica kompetentnog za realnu procenu istog - nastavnik za nastavnika u okviru jednog ili grupe predmeta. Ovaj metod je više primenljiv na fakultetima društvenih nauka jer se bazira na obimu strana udžbenika koje treba student da savlada a potrebno je i da bude više nastavnika za isti predmet.

2.3 Evaluacija ESP bodova na Visokoj tehničkoj školi Tehnikum u Beču U okviru primene sistema ESP bodova koji je na ovoj instituciji započeo od 2005. godine razvijen je

poseban ECTS barometar [3]. Na primer, za master stepen programa Mehatronika/Robotika on se realizuje na sledeći način:

• Eksel listovi za alociranje nedeljnog obima obaveza kao funkcije pojedinih predmeta sepripreme i daju predstavnicima godine.

• Predstavnici godine kontaktiraju predavače da popune formulare.• Predstavnici godine prikupljaju iskustva o stvarnom radnom opterećenju studenata i

prosleđuju tu informaciju predavačima.• Predavači ispravljaju svoje indikacije o broju ESP bodova i prilagođavaju sadržaj učenja

prema nedeljnom opterećenju studenta.Na ovaj način realizovan ESPB - barometar alokacijom zadataka i nastavnih jedinica može da

pomogne studentima za poboljšanje organizacije faze učenja, predavačima za poboljšanje tajminga zadataka, i rukovodiocu studijskog programa za poboljšanje koordinacije kurseva u cilju maksimiziranja ishoda učenja u budućnosti.

3. RAZVOJ METODA ZA MERENJE OPTEREĆENJA STUDENATADa bi se uporedilo stvarno opterećenje studenata svim obavezama u okviru predmeta sa nominalnim

brojem ESPB bodova, razvijen je odgovarajući metod i sprovedena je pilot studija. Odabrani metod istraživanja je vođenje dnevnika rada. Po ovom metodu, najprikladniji način za

merenje opterećenja studenata je da svaki student beleži vreme provedeno po obavezama za svaki predmet, na nedeljnoj osnovi. Dnevnik se ispunjava od početka slušanja nastave na posmatranom predmetu pa sve do konačnog polaganja ispita.

Dnevnik, u zaglavlju, sadrži sledeće informacije: naziv studijskog programa, godinu studija i kod (šifru) studenta koji učestvuje u istraživanju.

U kolonama su predstavljeni predmeti, u datoj godini, sa određenim brojem ESPB kredita, koji su specifični za svaki predmet, dok redovi predstavljaju dane u nedelji kako je pokazano na slici 1.

2


Slika 1. Primer lista dnevnika iz pilot studije Cilj ovog načina prikupljanja podataka bio je da se izmeri nivo usaglašenosti (ili neusaglašenosti)

stvarnog opterećenja studenata i unapred definisanih ESPB kredita za svaki predmet. Dnevnici su analizirani izračunavanjem proseka (aritmetička sredina) vremena provedenog od strane

studenata na predavanjima i vežbama, za izradu seminara i konsultacije sa nastavnicima, učenje, polaganje ispita i drugih aktivnosti u vreme ispitivanja.

To znači da se računa ukupno potrebno vreme aktivno potrošeno za savladavanje svih nastavnih obaveza po tom predmetu sve dok student ne položi taj predmet. Ukupno vreme provedeno od strane studenata je preračunato u ESPB bodove tako što je deljeno sa, studijskim programom određenim, brojem ESPB bodova. Na osnovu toga se dobija realna, prosečna, vrednost ESPB za taj predmet a uprosečavanjem na nivou svih istraživanih predmeta, dobija se prosečna vrednost ESPB za ispitivani studijski program. Ako je više studijskih programa ispitivano u okviru jednog fakulteta može se dobiti prosečna slika na nivou datog fakulteta odnosno univerziteta.

Veličina uzorka pilot studije je bila 30% studentske populacije u jednom studijskom programu na jednoj godini. Uzorak je bio sastavljen od 29 studenata, sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na studijskom programu Industrijsko inženjerstvo, koji redovno pohađaju predavanja.

Najveća prednost ove metode istraživanja bila je preciznost merenja, ali njena najveća slabost je dužina istraživanja, koja može da utiče na rasturanje uzorkovane veličine, kao i lošu evidenciju aktivnosti tokom vremena. To se, upravo, desilo sa pilot studijom. Nakon čitavog semestra posvećenog pilot studiji i još dva ispitna roka nakon semestra osipanje (prestanak beleženja aktivnosti) obuhvaćenih studenata je bilo toliko veliko da se nije moglo govoriti o statistički značajnom uzorku. Jedan od razloga za osipanje je što su u pilot studiji korišćeni pojedinačni listovi za nedeljnu anketu. To je značilo da su organizatori ispitivanja (studentski lideri) morali da se svake nedelje sastaju sa celom grupom kako bi pokupili listove od prethodne nedelje i podelili im odštampane listove pripremljene za narednu nedelju. Na svaki naredni sastanak je dolazilo sve manje studenata jer se nije mogao naći zajednički termin pogodan za sve studente zbog njihovih različitih obaveza.

3


3.1 Evaluacija ESP bodova pomoću dnevnika aktivnosti Relativno loši rezultati pilot studije bili su razlog da se osmisli nov način sprovođenja istraživanja a

da se, pri tome, zadrže svi bitni elementi predloženog metoda. Za istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetima u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i na dva privatna univerziteta, Megatrend i Singidunum, pristupilo se izradi posebnih knjižica sa specijalno odštampanim anketnim listovima dovoljnim za ceo period istraživanja. U knjižici su bili listovi predviđeni za 25 nedelja istraživanja. Pošlo se od toga da je za semestar dovoljno 15 listova, po jedan za svaku nedelju i da je dovoljno još dva ili tri roka (ukupno dodatnih 10 nedelja aktivnosti) da se istraživanje završi, odnosno, da učesnik u anketi položi ispit. Pretpostavka je da će ozbiljni studenti uspeti u dva ili tri roka da polože ispit a ako to nisu u stanju, onda značajno odstupaju od prosečnog studenta.

Primer jedne strane takvog, odštampanog, dnevnika aktivnosti, adaptiran na osnovu primedbi iz pilot studije, je dat na slici 2. Na taj način je razvijen pogodan metod za ispitivanje opterećenosti studenata nastavnim procesom koji se može koristiti za reevaluaciju ESP bodova.

Slika 2. Primer lista dnevnika za jednu nedelju na studijskom programu Mehatronika

4


3.2 Elektronska evaluacija ESP bodova Na Univerzitetu Singidunum u Beogradu je napravljen dodatni iskorak u odnosu na razvijenu metodu

tako što je ona prevedena u elektronski oblik i pažljivo je praćeno sprovođenje evaluacije. Oni su ovaj poboljšani metod nazvali eAgenda. To je održiv i pouzdan metod, lak za disemenaciju koji omogućava on-line dostupnost, ugodan korisnički interfejs, poverljivost podataka (zaštićen studentski identitet) i analizu podataka i administraciju web sajta.

Sama aplikacija je razvijena kao Open source technology (PHP, MySQL) i omogućava korišćenje studentskih računa koji su personalizovani i poverljivi. Pristup sajtu je na adresi: http://eagenda.singidunum.ac.rs.

I pored velikog napora uloženog od strane organizatora ispitivanja i u uslovima elektronskog sprovođenja evaluacije ESP bodova, značajan broj studenata je odustajao od učešća. Od svih studenata, 546 nije pristupilo istraživanju, 513 je počelo sa popunjavanjem dnevnika aktivnosti ali nije završilo a samo 206 ih je do kraja popunilo dnevnike.

Korišćenje elektronske verzije upitnika pruža i druge mogućnosti kao što je analiza vremena kada su studenti popunjavali anketu kako u toku dana tako i u toku celog semestra čime se može dobiti slika o prosečnim navikama studenta, ali se i jasno uočava kako raste opterećenje studenata sa približavanjem provera znanja. Na taj način, primena ovakvog metoda može da ukaže rukovodiocu studijskog programa i predmetnom profesoru kako bolje da rasporede obaveze u semestru i da naprave dobar raspored ispita.

4. ZAKLJUČAK

U radu je ukazano na probleme nedovoljno tačnog određivanja broja ESP bodova koji se dodeljuju predmetima u okviru nekog studijskog programa. Uzimajući u obzir prethodna iskustva i postojeće metode evaluacije ESP bodova ovde je izložen nov metod koji se zasniva na vođenju dnevnika aktivnosti od strane studenata koji su upisani na neki studijski program. Beleženjem vremena posvećenog svim aktivnostima vezanim za uspešno ispunjavanje obaveza i polaganje ispita dobija se slika o ukupno potrebnom vremenu za polaganje svakog ispita.

Metod može da se realizuje na dva načina: • putem odštampanih dnevnika aktivnosti koje studenti popunjavaju ručno i potom dostavljaju

rukovodiocu istraživanja i• u elektronskoj formi, putem posebno razvijenog softvera što podrazumeva da svi studenti

imaju pristup računaru i internetu.Na osnovu rezultata prethodno sprovedene pilot studije predloženo je da se za realizaciju

istraživanja odštampaju posebne knjižice kojima bi se obuhvatilo 25 nedelja rada studenta. Na taj način je dobijen sistemski alat koji omogućava preciznu evaluaciju ESP bodova.

5. LITERATURA

[1] European Commission. Europe 2020 – A Strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth, COM (2010) 2020. Brussels, 3. 3. 2010.

[2] Tempus SIGMUS Report: Istraživanje opterećenja studenata nastavnim procesom na univerzitetima Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, 2013.

[3] Komenda, T., & Malisa, V. (2011, April). Implementing an ECTS-barometer for the optimization of student workload distribution, as demonstrated in an example from the Master degree programme Mechatronics/Robotics. In Global Engineering Education Conference (EDUCON), 2011 IEEE (pp. 168-171). IEEE.

5

Documents

RAZVOJ METODA ZA PROCENU VREDNOSTI ESP BODOVA