RAZGOVOR: NATALIJA JOVANOVIĆ, PROFESORKA SOCIOLOGIJE I DEKAN FILOZOFSKOG FAKULTETA U NIŠU

Uvodna reč glavnog urednika

Namera predsednika frtalj (četvrtine) građana Srbijeda na opozicioni ugovor sa narodom odgovori „razgovorom s narodom“ doživela je prošle nedelje

u Šapcu fijasko. U jedinu varoš sa statusom grada, gdenaprednjaci godinama ne mogu da preuzmu vlast, predsednik nerado dolazi (zato je valjda i kasnio). Ne računajući helikoptersku posetu tokom poplava (2014) ikratak prigradski boravak pri otvaranju još jedne fabrike gajtana, ziheraški je išao u zatvoren prostor (Hala sportova,Pozorište). Sad su ga instalirali usred centra grada, a njegovommonologu s narodom prisustvovalo je jedva nekoliko hiljadaljudi, među kojima je Šapčana bilo desetak odsto. Gde sedenulo 22.000 onih koji su 2016. glasali da im on bude

„gradonačelnik“?! Kao da su organizatori naslutili oskudnu lokalnu posetu,

pa su konvoji autobusa iz Loznice, Koviljače, Mitrovice,Rume, Bogatića i Vladmiraca bili garancija da će pešačkazona biti popunjena bar do polovine. Šapčane čak niznatiželja da uživo osmotre najavljivačicu Anu Brnabić nijeizvukla na miting podrške.

Predsednik frtalj građana delovao je umorno i neubedljivo.Obećao je Šapčanima šta će sve da izgradi u Loznici, MalomZvorniku, Bogatiću, Vladimircima… što je i bilo logičnospram sastava autobuske ekskurzije. A da – obećao je ičuveni poluautoput od rumske raskrsnice preko Šapca doLoznice. Na tom obećanju do sada su pali socijalisti, DS-ovci, DSS-ovci… Ali to nije imao ko da mu kaže, jer

njegovi čauši s lokala uglavnom su dođoši u Čivijaškurepubliku.

Ovaj skup pao je u zaborav isto veče. Nije se desila nijednačivijaška čarlama, možda i zato što je gradonačelnikZelenović pozvao građane na učtivost i dostojanstvo. I to jejedina dobra stvar koja se frtalj-predsedniku desila. Bilo jepreko društvenih mreža nekih čivijaških ideja: poziv gostimamitinga da u neku od kafana dođu i uz ličnu kartu besplatnopojedu vešalicu (mož’ bela, mož’ dimljena), da se posle mitinga okupe i tamjanom okade prostor gde je frtalj-predsednik „razgovarao“ s građanima… Ali od sveganišta, samo mučna tišina iza još jedne besmislene i uzaludneposete u kojoj se naprednjački vođa usiljeno obratio spontanodovedenoj masi svojih poklonika.

IZ LAZI SREDOM GODINA II BROJ 44 20. 2. 2019. CENA 50 dinara

Čivijaški fijasko frtalj-predsednika

Manjak psihijatara, višak toalet-papira

Ništa od pariske mode prsluka

Foto: e-Stock/ Srdjan Veljović

Dok botovi rade, stručni odlaze

ŠTA SPAJA I RAZLIKUJE SPORAZUME SA NARODOM U SRBIJI I FRANCUSKOJ?

OTVARANJE POGLAVLJA 18 SSP O STATISTICI

Migrantski bauk i nad Srbijom

2 POLITIKAGlas razuma, 20. februar 2019.

ŠTA SPAJA I RAZLIKUJE SPORAZUME SA NARODOM U SRBIJI I FRANCUSKOJ?

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Sporazum sa narodom kruži Srbijom.

UBeogradu je oko 50.000 primeraka podeljeno nagrađanskim protestima. Tako će biti i u više od 60gradova i varošica, gde se takođe jednom sedmično

demonstrira protiv vlasti. Građanin dobije dva primerka spo-razuma, jedan potpiše i ubaci u kutiju koju obezbeđuju orga-nizatori protesta „1 od 5 miliona“, drugi primerak čuva. To jedokaz da njemu, poimenično, opozicija garantuje da će uzornovladati kada opet dođe na vlast.

Za promene potrebno jedinstvoKakva je upotrebna vrednost ove garancije, neviđene u srp-

skom političkom životu, mada smo jedan ugovor s narodom,istina neispunjen, imali pre 19 godina? To je manje važno odčinjenice da se usred medijske tmine na ovaj način građanstvudaje prilika da vidi šta nudi Savez za Srbiju (SzS), koalicijaosnovana prošlog septembra. SzS je 14. decembra potpisaosporazum „Zajednički uslovi opozicije za sprovođenje slobod-nih i poštenih izbora“, koji je 6. februara dopunjenSporazumom sa narodom. Tako je SzS postao formalni poli-tički kišobran građanskih protesta.

„Većina naroda podržava Sporazum“, kaže za naš list SrđanŠkoro, novinar „Večernjih novosti“ koji je 2014. kao političkinepodoban premešten u novine „Zov“, a inače je jedan odistaknutih predvodnika protesta. „Do promene sistema nemože doći bez jedinstva. Sa protesta je opoziciji bilo upućenošta se od nje traži. Uzvratili su predlogom sporazuma po komeće opozicija, kada dođe na vlast, biti sluga naroda, a ne vlasti,i da će preko prelazne vlade sprovesti sistemske promene udruštvu. To očekuju svi građani. Cilj je smenjivanjeAleksandra Vučića, promena režima i ne poznajem nijednogčoveka koji nije za to.“

O Sporazumu sa narodom se zna veoma malo. Taj doku-ment je napisan na tragu duha teorije društvenog ugovora,političko-filozofskog koncepta koji razjašnjava odnos pojed-inac–vlast, sa ciljem zaštite svih (onih koji vladaju i onih koji-ma se vlada) od nasilja i raznih oblika nepravde; svi su ljudijednaki, a tu jednakost nijedan društveni zakon ne bi smeo darazara. Metodološki, do tog cilja, odnosno, tako uređenihodnosa u društvu, stiže se preko političke vlasti koja izvire izsaglasnosti onih kojima se vlada.

Kako se utvrđuje da je zajednica došla do tačke posle kojeje za nju jedini spasonosni izlaz u društvenom ugovoru? ŽanŽak Ruso, jedan od mnogih mislilaca o teoriji društvenogugovora, odgovor nudi u raspravi „Društveni ugovor“:„Pretpostavljam da su ljudi dospeli u položaj u kome prepreke,koje ometaju njihovo samoodržanje u prirodnom stanju, pre-vazilaze snage koje svaki pojedinac može da upotrebi da se utome stanju održi“, zapisao je Ruso. „Tada to prvobitno stanjene može dalje da opstane; a ljudski rod bi uginuo kad ne bipromenio način života.“ Ali kakav je društveni ugovor dobar?Prema Rusou, to je onaj oblik udruživanja građana i nosilacavlasti „koji bi branio i štitio... ličnost i dobra svakog članadruštva, i kroz koji bi svako, udružen sa svima, ipak slušaosamo sebe, i tako ostao isto toliko slobodan kao i pre“.

Šta nam tačno nudi Sporazum sa narodom? U uvodu se kažeda je u Srbiji uništen politički i javni život jer je jedan čovek,Aleksandar Vučić, suspendovao pravo i pravdu, uzurpirao svedruštvene i prirodne nacionalne resurse, kršeći Ustav ugroža-va teritorijalni suverenitet države, drži ucenjenim i poniženimčitav narod, a ne postoji sistemska brana tiraniji. Ističe se da je

cilj „sporazuma naroda i političara da naša zemlja postanezemlja odgovornosti, država prava i pravde, država slobode ukojoj se ne gaze već poštuju evropske vrednosti“. Stoga suopozicioni političari „spremni da budu službenici naroda, a nenjegova vlast“ i da „služe sistemu, a ne on njima“.

Ponovo obećana lustracijaSporazum donosi „skup mera koje će obezbediti raspodelu

društvene moći koja neće biti ni u jednom čoveku, ni uskupštinskoj većini, niti u bilo kojoj stranci“, a opozicioni pot-pisnici se obavezuju da će „političke promeneu Srbiji, za koje se borimo zajedno sa vama sciljem da smenimo lični režim AleksandraVučića i uspostavimo sistem u kome budućadiktatura neće biti moguća,“ biti zasnovanena sedam tačaka.

To su: borba za slobodne medije i pošteneizbore; bojkot izbora ako izborni proces nebude slobodan i pošten; borba svimraspoloživim legalnim sredstvima zademokratizaciju Srbije; objavljivanje ipreispitivanje svih odluka sadašnjeg reži-ma koje ugrožavaju državne, nacionalnei ekonomske interese; izlazak opozicijeiz svih predstavničkih tela od lokala dorepubličkog parlamenta; zajednički rad sa građan-ima na formiranju zajedničke izborne liste kada seizbori za fer i poštene izbore; formiranjevlade stručnjaka sa nestranačkim premi-jerom koja će imati jednogodišnjimandat i 12 obaveza (npr. lustraci-ja, preispitivanje porekla imovineili „vraćanje demokratskihnačela i vladavine prava uSrbiji i poštovanje ustavnihnačela o podeli vlasti nazakonodavnu, izvršnu i sudskui slobodne i fer izbore“).

Očigledno, Sporazum jeinspirisan duhom teorije ugovoras narodom, ali u kojoj je meri uspeoda odmakne od „hvatanja duhateorije“?

„Ne bih mogao da se izjasnim jer mi jesadržina Sporazuma sa narodom nepoznata, ne znam štau njemu piše, kakve su mu odredbe“, kaže za naš list DušanSlijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije VladeSrbije. „Sve što o tome znam, a ne znam mnogo, video sam unovinama, što je nedovoljno za analizu koju tražite. Mogu rećida se naše društvo nalazi u situaciji koja vodi ka katastrofi.Urušene su sve institucije sistema, i to na svim nivoima.Nemamo vladavinu prava, nemamo medijske slobode.Potrebno je da se nešto

promeni, međutim, ne znam da li je to taj ugovor s narodom ilinešto drugo. Ali mora se reći da nije bitno da se promeni Perane bi li došao Žika! Potrebno nam je mnogo više od toga.Nama treba promena sistema jer ne funkcioniše ni u jednomsegmentu društva. Istina, nisam siguran da bi ugovor s naro-dom nešto promenio jer vidim da se tu pojavljuju neki ljudikoji su već bili na vlasti, a dok su bili na vlasti, ništa nisu radilikad je reč o sistemskim promenama. Takođe, suviše smo malii nemamo više vremena za gubljenje da nam državu vodenepismeni ljudi, sa kupljenim diplomama i doktoratima. Zaimena se ne bih vezivao zato što to traje 70 godina, sve vreme

ljudi dolaze i vladaju po istom sistemu.“

Nema više slepog verovanjaSporazum sa narodom je samo jedna etapa

koja se mora preći pre nego što se stigne do fer islobodnih izbora, smatra Božo Prelević, bivšisudija.

„Potrebno je i da građanski protesti iznedreneki savet, grupu ljudi, predstavnike šetača izcele Srbije koji bi bili savetodavno i kontrolnotelo onih opozicionih političkih grupa, pokreta istranaka koje su potpisnice Sporazuma sa naro-dom“, ističe Prelević. „To telo trebalo bi dakoordinira proteste u više od 60 gradova. To jepreduslov za dalji razvoj dobre ideje Sporazuma

sa narodom. Sam taj sporazum može da bude mrtvo slovona papiru, a može da bude i obavezujući akt ako

građani imaju ideju da se jačaju državneinstitucije umesto da se smenjuju

autokrate. Zato mora da se precizno znašta su budući nosioci vlasti tačno prih-

vatili, otuda i potreba da kontrolnotelo, u kome su najstručniji inajpošteniji predstavnici građana kojiprotestuju, pruži podršku opozicijitakvoj kakva je.“

Prelević ukazuje na to da višenikome ne treba verovati na slepo, a

da ne vidi kako, izuzev ugovorom s nar-odom, povezati građane i opoziciju.

Komentari vlasti pokazuju da ih to čini ner-voznim i vlast će, veli Prelević, sve učiniti da

razdvoji opoziciju i demonstrante („To sve vremerade“).

Ugovor s narodom, međutim, daleko nadilazi zapisano udanas aktuelnom sporazumu. Šta nedostaje?

„Opozicija mora dati građanima i narodu mnogo više odkritike Vučića“, uzvraća Prelević. „Mora ubediti građane dazna kako će reformisati zemlju, kako će sprečiti odlazak najm-lađih i najpametnijih. Ovo je poslednja šansa, godišnje namodlazi 30.000 mladih, a ako izgubimo 300.000 građana u

Dušan Slijepčević: Nisam siguran da bi ugovor s narodom nešto promenio jer vidim da se tu pojavljujuneki ljudi koji su već bili na vlasti, a dok su bili na vlasti,ništa nisu radili kad je reč o sistemskim promenama

Beogradski/Srpski glas Godina druga, broj 44/9 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Ništa od pariske mode

3Glas razuma, 20. februar 2019.

narednih deset godina, onda nema načina da od Srbije naprav-imo civilizovanu evropsku državu. Imamo i građane koji želevođu, traže ga, veruju u laž i u glupost. Da bi se ovo prelomi-lo, razumni šetači, sa svoje strane, moraju izvesti na izborerazumne građane. Ne može se ne izaći na izbore jer sirazočaran ili misliš da ne moraš da glasaš. Masa SNS biračamože biti pobeđena samo masovnim izlaskom na izbore.“

Francuzi su agresivnijiNišta se ne može promeniti preko noći, a revolucionarna

rešenja nisu dobra za Srbiju, ukazuje Prelević. Veoma musmeta što neki iz opozicije nisu raščistili sa tim da li jebudućnost zemlje u raspravama o četnicima i partizanima ili obudućnosti obrazovanja i pravnoj državi. Umesto „Ua,Vučiću!“ potrebno je afirmisati demokratske vrednosti, bavitise izazovima nezaposlenosti, privredom, poljoprivredom,katastrofalnim natalitetom... Takođe, da znamo i šta da činimosa onim novinarima koji huškaju građane na časne i pošteneljude („Ne možemo državu uređivati preko tabloida“).

Socijalni nemiri koji već dugo potresaju Francusku donelisu zahteve „Žutih prsluka“ (vidi okvir), koji su na bitno višemnivou političke i društvene zrelosti u odnosu na naš sporazumsa narodom. Šta pokazuje paralela između manifesta fran-cuskih demonstranata i onoga što se nudi srpskim demonstran-tima?

„Razlozi protesta nisu isti“, veli Prelević. „U Francuskoj jenačin protestovanja poprilično agresivan, kod nas je nenasilan.Čini mi se da su njihovi zahtevi konkretniji i jasniji. To je takojer smo mi u pretpolitičkom dobu. Vučić nas je vratio ujednopartijski sistem i od Skupštine napravio jednopartijskihor koji gusla isti tekst kao ’Kolibri’. 'Žuti prsluci' su se diglizbog socijalnog siromaštva, a kod nas je neko ubio parlamen-tarizam, višestranačje, nezavisne institucije i zato meni 'Žutiprsluci' više liče na tradicionalne francuske štrajkove za boljaradnička prava i za promenu odnosa prema migrantima.“

Valja razumeti kako funkcioniše Srbija, dodaje, da bi seshvatilo zašto u Francuskoj ima a kod nas nema socijalnihprotesta mada smo probili socijalno dno. Kada u Francuskojradnici traže veću platu, niko, pa ni mediji, ne konfrontira rad-nike sa narodom. U Srbiji je to tehnika vladanja: radnike koji

štrajkuju mediji napadaju kao protivnike države, a autizam iodsustvo solidarnosti sa ljudima koji nemaju od čega da živevideli smo na primeru niškog aerodroma, Stare planine,Zrenjanina, gde nema pitke vode... Prelević zaključuje da nikone sme da izađe sa podatkom o broju samoubistava u Srbiji, otome da oko 60.000 ljudi u zrelom dobu uči strane jezike da biotišli jer smo jednom nogom ušli u bežaniju, o tome da čoveksad i ovde ima samo tri opcije: da uđe u SNS, da bude žrtva ilida ode iz zemlje.

Da li se indukuju sukobiUz omasovljenje građanskih opozicionih protesta startovala

je naprednjačka kampanja „Budućnost Srbije“, sa takođeimpresivnim brojem pristalica. I njima je Vučić ovih dana

Sporazum sa narodom ovako objasnio: „To je jedanbesmisleni papir, prazna ljuštura u kojoj nema ničega. Pišugluposti. To su sastavili oni koji su razorili Srbiju i opljačkalije, od Đilasa i Jeremića i svih drugih, do toga šta su nam

uradili sa Kosovom i Crnom Gorom i svimostalim, neću čak ni da govorim.“

Da li nam je budućnost u sukobu te dveSrbije? Škoro tvrdi da nije jer su opozi-cioni protesti mirni i civilizovani. Prelevićceni da među opozicionim demonstranti-ma nema želje za revolucionarnomsmenom vlasti, ne podržavaju bilo kakvepretnje, ali kaže da bi Vučić mogao dapreseli automobile bez tablica, navijače ipoliciju – ali se na to neće usuditi ukolikovidi da se sa građanskim protestima javljadovoljan broj solidarnih ljudi, kao što jebilo kod napada na novinara MilanaJovanovića iz Grocke...

Sporazum sa narodom, koji je međuviđenim kritički nastrojenim intelektual-cima ocenjen i kao slab, otvorio je različi-ta pitanja. Ali jedno nije, niti će. Kada jezakonima stvorio jaku i stabilnu državu,

kralj Likurg je abdicirao, a posle njega se takva Spartaodržala pet stotina godina. Možda je, ipak, samo privid dabismo analognu gromadu danas bezuspešno fenjerom tražiliusred bela dana.

prsluka

Kakva je upotrebna vrednost ove garancije, neviđene u srpskom političkom životu, mada smo jedan ugovor s narodom, istina neispunjen, imali pre 19 godina?

Pošto se političari pretvaraju da ne razumeju zahteve „Žutihprsluka“ i imajuci u vidu da su neki zahtevi daleko oddovoljnih da bi se osigurale ozbiljne i trajne promene, ovde

se nalazi lista kojom se ne iscrpljuju svi zahtevi, ali koja nudi garan-ciju dugoročnih rezultata. Mi nismo naivni, plutokrate na vlastiučiniće sve da to spreče, ali ipak je neophodno da se ovi zahteviispune.I EKONOMIJA/ RAD1. OPŠTE STANJE, zakoni o oporezivanju: uključiti u Ustav garanciju

u skladu s kojom država ne može da uzme više od 25 odsto pri-hoda građana.

2. HITNO POVEĆATI penzije i socijalna davanja za najmanje 40odsto.

3. MASOVNO ZAPOŠLJAVANJE državnih i javnih službenika da bi sevratio kvalitet javnih usluga (pre opšte revizije javnih politika) usaobraćaju, zdravstvu, prosveti, pošti...

4. STANOVANJE: doneti plan izgradnje pet miliona stambenihjedinica s niskim najamninama, kako bi se smanjile cene zakupa,zemljišta i podstaklo zapošljavanje. Radikalno kažnjavati načel-

nike okruga i gradonačel-nike koji dozvoljavajubeskucnicima da spavajunapolju.5. BANKE: učiniti ih manjim

kako bi same mogle dase štite od krize; razbitimonopole; razdvojitišpekulacije od štednje izabraniti državnupomoć bankama u krizi.

6. PONIŠTITI DUGOVE: nemoraju da postoje, vec suviše puta vraceni.

II POLITIKA7. USTAV: da narod ponovo napiše ustav koji štiti interese suv-

erenog naroda. Raspisati referendum o narodnoj inicijativi.8. ZABRANA LOBIRANJA i formiranja drugih mreža uticaja. Trajno

isključivanje iz političkog života bilo kog izabranog predstavnikas krivičnim dosijeom; zabraniti kumulaciju mandata.

9. FREGZIT: izlazak iz EU kako bi se povratio naš politički, mone-tarni i ekonomski suverenitet (poštovanje referenduma iz 2005.godine), povratilo naše pravo na kovanje novca iz člana 123Lisabonskog dogovora (50 milijardi evra po državi godišnje).

10. UTAJA POREZA: nadoknaditi 80 milijardi evra, koliko država neprikupi godišnje zbog efekata berzanskog indeksa CAC 40.

11. TRENUTNO OBUSTAVITI PRIVATIZACIJU javnih dobara, vratiti

javnu imovinu: auto-puteve, aerodrome, parkinge, železnicu...12. RADARI I VIDEO-KAMERE: ukinuti sve beskorisne saobraćajne

radare i video-kamere, to nije ništa drugo nego prikriveni porez.13. NACIONALNO OBRAZOVANJE: izbaciti ideologiju ove vlasti izobrazovanja i destruktivne obrazovne metode (globalni metod...)14. PRAVOSUĐE: učetvorostručiti budžet pravosuđa i zakonski

ograničiti dužinu postupka pred sudovima. Pojednostaviti pos-tupke i učiniti pravdu dostupnom svima, a pravosuđe potpunoslobodnim.

15. MEDIJI: razbiti monopole i veze medija i politike. Učiniti medijedostupnim građanima i garantovati pluralizam mišljenja.Ograničiti moć urednika. Ustanoviti subvencije medijima (dvemilijarde godišnje) i poreske olakšice za novinare.

16. GARANCIJE SLOBODE građana ugraditi u Ustav i zabranitidržavi da se meša u obrazovanje, zdravstvo, porodicu...

III ZDRAVLJE/ EKOLOGIJA17. TRAJNOST UREĐAJA: produžiti garancije proizvođača na mini-

mum od 10 godina s garantovanom isporukom rezervnih delova.18. PLASTIKA: u vrlo kratkom roku zabraniti plasman plastičnih

boca, čaša i druge ambalaže koja zagađuje okolinu.19. FARMACEUTSKA INDUSTRIJA: oslabiti njihov uticaj, popraviti

opšte stanje u bolnicama i zdravstvu.20. POLJOPRIVREDA: zabraniti GMO, kancerogene pesticide, hor-

monske preparate, sejanje monokultura...21. REINDUSTRIJALIZACIJA Francuske u cilju smanjenja uvoza, a

time i zagađenja.

IV GEOPOLITIKA22. NATO: trenutni izlazak iz NATO i zabrana angažovanja fran-

cuske vojske u okupatorskim ratnim pohodima.23. FRANCUSKA AFRIKA: zaustaviti pljačku bivših kolonija, poli-

tičko i vojno uplitanje, bogaćenje na račun diktatora, otimanjeresursa od naroda Afrike. Vratiti odmah sve francuske vojnikekući. Ukinuti CFA franak, valutu koja osam afričkih zemalja držiu siromaštvu. Uspostaviti odnose jednakosti sa afričkim država-ma.

24. IMIGRACIJA: sprečiti migracione tokove u kojima se imigrantine mogu prilagoditi ni integrisati, s obzirom na duboku civi-lizacijsku krizu koju doživljavamo.

25. SPOLJNA POLITIKA: savesno poštovati međunarodno pravo ipotpisane obaveze.

Ovih 25 predloga odmah će promeniti svakodnevni život Francuza.Samo tačke devet i deset obezbediće dodatnih 130 milijardi evragodišnje u budžetu. Francuska je bogata zemlja, njeni ljudi poštenii hrabri, ne moraju da žive u bedi.*S francuskog prevela: Ružica Mevorah

ZVANIČNI ZAHTEVI ŽUTIH PRSLUKA /25 PREDLOGA ZA IZLAZAK IZ KRIZE*

Božo Prelević: Potrebno je da građanskiprotesti iznedre neki savet, grupu ljudi,predstavnike šetača iz cele Srbije koji bi bilisavetodavno i kontrolno telo onih opozicionih pokreta i stranaka koje su potpisnice Sporazuma sa narodom

4 POLITIKAGlas razuma, 20. februar 2019.

Priredila: D. Bg. Pušonjić

Migrantska kriza je organizovana, orkestrirana,njome se upravlja. Tu se, kao i u svakoj naokohaotičnoj situaciji, preklapa nekoliko velikih

globalnih interesa, a u pozadini su uvek moć i neki finansijskiinteres, zaključuje Robert Valdec, novinar iz Hrvatske, izveštač iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih žarišta, u inter-vjuu za „Balkan info“. Pod naslovom „Mediji ćute omigrantima koji pljačkaju i siluju“ intervju je objavljen 5.februara na „Jutjubu“.

Interes Turske bio je da migrante preko Grčke šalje u Evropuda bi ucenjivala time EU za novac, članstvo u EU i bezviznirežim, Grci su mislili da će ušićariti pare, ali su se zemlje exJugoslavije našle u nebranom grožđu, analizira Valdec.

Stokholm se ne da prepoznati„Mi smo prolazna ruta, ali se bojim da ćemo veoma brzo

postati nekakvo žarište“, dodaje Valdec. „Čini se da stvariidu u tom smeru i prilično me je strah ne za vlastitu bezbed-nost, nego za budućnost države, budući da Hrvatska dobrimdelom živi od turizma, a to je jedan element koji bi nammogao upropastiti turističku sezonu. Ako tako bude, božesačuvaj šta će se dogoditi.“

Bio je u Švedskoj i kaže da mu je opasnije bilo uStokholmu nego u Alepu. U toj zemlji je sve više „no go“zona i lokalno stanovništvo je sve ugroženije.

„Švedska ima najveći porast silovanja u Evropi ne zato štosu Šveđani najednom postali posebno napaljeni, jasno nam jesvima zbog čega i ko to radi, ali novine to ne smeju pisati“,objašnjava. „Imaju zakon koji je stvorio koridor mišljenja izkojeg se ne izlazi, kojim su zadane stvari o kojima se ne gov-ori. Dakle, ako Somalijac siluje Šveđanku od 14 godina, akose to uopšte probije u medije, onda će pisati da je 40-godišnjaksilovao 14-godišnjakinju. Ali ako novinar napiše da je toučinio Somalijac, dobiće otkaz ili će mu suditi, zatvoriti ga.Žene se boje prijaviti silovanje jer ih feministička udruženjanapadaju za govor mržnje. Događaju se stvari van pameti, neznam kako će se to završiti.“

Sa suprugom, ruskom novinarkom, otišao je u stokholms-ki kvart Rinkebi, sada naseljen skoro isključivo migrantimaiz Afrike, gde „policija ne može da dođe!“ ni kad su napad-nute TV ekipe. U kvart su ušli oko podneva, ceneći da tadspavaju „oni koji su najluđi, koji su mladi i nadrogirani celunoć razbijali i palili aute“. U centru kvarta su metro stanica,prodavnice, lokali, džamija, islamski centar. Na minut i pood metroa, u kafani krcatoj neobrijanim ljudima srednjihgodina, kupio je dve kafe hoteći da ih popiju u bašti, a dakrišom snima mobilnim telefonom. Čim je njegova suprugaizvadila kameru i počela da snima, migranti su skočili,krenulo je koškanje, povici da će ih ubiti, na šta je Valdecovasupruga zaurlala i bračni par novinara se evakuisao u metro.

„Migranti se nisusnašli, nisu stigli dashvate šta se događa ida se konsoliduju, jernjih šokira žena kojaviče i svađa se snjima“, govori Valdec.„Oni to u životu doživeli nisu, niti će. U Stokholmu nisu moglida veruju da smo bili tamo, kažu da nismo normalni jermigranti zovu hitnu pomoć namerno, kao da se nešto dogodi-lo, pa kad dođe, gađaju je Molotovljevim koktelima. Isto je i savatrogascima i policijom. Za njih su to simboli države koju nevole i ne priznaju, mada ih hrani, žive od socijalne pomoći iniko ništa ne radi.“

Nije tako samo u Stokholmu, a takvo stanje će, ceni

Valdec, izazvati ne rasizam već mržnju belaca prema obojen-ima. Kad 90 odsto kriminala, seksualnih i krvnih delikata,izvršavaju migranti, ljudi će reagovati na neki način. Već suse pojavili „Odinovi sinovi“ i razne grupe, „to su nacisti, kvragu, oni su beli i idu u po noći i tamburaju migrante“. UEU će se, dodaje, događati kristalne noći iako ih lokalnostanovništvo nije izazvalo, već je dovedeno u situaciju damora da reaguje.

Igranka s mobilnim telefonima„Gledam šta se sve ovde kod nas događa“, nastavlja

Valdec. „Kao da je NVO i u Hrvatskoj i u Srbiji stalo da budešto gore, to bolje. One ih podstiču da prelaze, da dolaze, činerazne stvari. Nedavno sam bio u BiH, u Bihaću i VelikojKladuši. Migranti neprestano dolaze. Sada idu prekoAlbanije. Kontrolna tačka je u Sarajevu, odatle ih autobusi-ma šalju ka Bihaću i Kladuši da bi prešli u Hrvatsku. NVOpostavljaju skrivene kamere jer ih naša policija, naravno,vraća natrag, što nije uvek nežno i što je logično jer je ilegal-ni prelazak granice krivično delo.“

Migranti u Bihaću „imaju naučenu pesmicuo zlim hrvatskim policajcima koji ih tuku irazbijaju mobitele“.

„Tako, jedan mi gura u objektiv razbijenimobilni telefon, a u tom trenutku mu zvonidrugi i on vadi iz džepa isti takav, nov“, pričaValdec. „Imam fotku iz Srbije blizu granice gdeneke NVO organizuju generator za struju i punjače damigranti pune mobitele. Tu je utičnica sa dvadesetak priključa-ka sa poštekanim mobitelima i, ko za vraga, sve su isti mobiteli.Nas trojica nemamo tri ista mobitela, ali njih 30 imaju svi iste.Možda su u istoj trgovini kupovali na akciji, ali je simpatičnoza znati.“

Hrvatska i Srbija su potpisale Marakeški sporazum koji,veli Valdec, navodno nije obavezujući, što su priče za maludecu, a kojim je izbrisana granica između legalnih i ilegalnihmigranata. Ko god uđe i kaže da je migrant, automatski jelegalan. U taj sporazum je ugrađena stavka „veoma opasnaza novinarsku profesiju“, po kojoj „organizovane skupineobučavaju novinare novim terminologijama kojima se mora-ju služiti, pa ne možeš reći da je neko migrant, već će izmis-liti novo ime, ionako imamo inflaciju novih termina“.

„Orban je napravio ogradu, o njoj priča celi svet i Orban jenajveći fašista zato što je zagradio granicu između Mađarskei Srbije, a Slovenci su istovremeno dobrim delom pregradilibodljikavom žicom granicu sa Hrvatskom, pa o tome niko negovori ni reči“, navodi Valdec. „NVO i logični centri moći,instrumentalizuju, koriste i organizuju migrantsku krizu. Uto sam se uverio na više načina.“

Valdec je 2015. razgovarao sa migrantima koji su kodHorgoša hteli nasilno da uđu u Mađarsku. Pitao je zašto ne idu

na Šid i Tovarnik, pa preko Hrvatskei Slovenije u Nemačku ako već baš tužele, „i mama Angela ih čekaraširenih ruku“.

Kad se uključi i mafija„Ne, veli, ja moram doći u

Budimpeštu“, prepričava Valdec razgovor s migrantom.„Pitam, zašto. On kaže: Moram podići novac. Dakle, on dođeu Skoplje gde ga u nekoj banci čeka određena količina novca,s kojom može doći do Beograda. Tu ga opet dočeka u nekojbanci uplata od ne znam koliko stotina evra, ali sledeća por-cija čega u Budimpešti. Tako putuje dobar deo migranata.“

U Kanjiži je upoznao sirijsku porodicu koja mu se činilanormalnom, tri mlade devojke, dva mladića i nekoliko dece.

Razmenili su brojeve tele-fona da bi s njima razgovaraou Hrvatskoj jer je Mađarskaveć bila zatvorena. Žena muse javila iz Šida, pa izOsijeka, odakle su blindiran-im vozom stigli u Mađarsku,pa u Austriju.

„Na roming je moralapotrošiti popriličan novac, brojjoj je iz Turske, da bi zivkalamene, a nije samo mene zvala,sve vreme je GPRS uključen imeđusobno komuniciraju“,kazuje Valdec. „Koji će turskikomercijalni teleoperaterotvoriti račun izbeglici izSirije i dati mu broj telefona?Gde ti računi dolaze, na koju

adresu? Koliko je stoti-na, hiljada nečega,

turskih lira, evra, dolara trebalo biti uplaćeno natu pripejd karticu? To me je prilično mučilo doknisam shvatio o čemu je reč. Sa tom ženom zad-nji put sam se čuo kad je stigla negde kod

Minhena, potom je taj broj umro. Nedeljama kas-nije, u Istanbulu celu noć pišem neki tekst, izađem

ispred hotela da pripalim cigaretu, a za mnom recep-cionar koji govor engleski. Pitam ga da sa svog broja pozovenjen turski broj, samo da pita gde se nalazi. Recepcionerpozva, reče nešto na turskom, prekide vezu. Na broj one ženejavio se muškarac i na pitanje gde je, veli da je u Srbiji.“

Prema Valdecu, tu SIM karticu je ona devojka dobila uTurskoj od neke NVO, vratila ju je kad je stigla na odredište,pa je data nekom drugom. Ko zna koliko puta je ta SIM kar-tica prešla balkansku rutu, komentariše Valdec.

Taktiku migranata za dolazak na Siciliju prekinuo jeMateo Salvini, ministar policije.

„Iz Libije se ne može gumenim čamcem stići do Sicilijeili Katanije“, kaže Valdec. „Imamo nekoliko NVO čijibrodovi krstare, lešinare Mediteranom. U kombinaciji su sašvercerima ljudi u Libiji, koji natrpaju pun gumenjak tihmigranata i čim se nađu pet metara u međunarodnimvodama, tretiraju se kao brodolomci. Dođe brod NVO,pokupi ih i odveze u Italiju. Pa reci da to nije organizovano.“

Govoreći o današnjem Palermu, Valdec kaže da „ne možešverovati da si tamo“. „U centru Palerma došao si, bože dragi,u crnu Afriku, u Mogadiš, tu nema belog čoveka, to se pekuneka mesa po ulici, to je Nigerija“, kaže Valdec „Tu je niger-ijska mafija, koja je veoma jaka, a sicilijanska mafija nijegadljiva na saradnju. Lokalna mafija koristi migrante za dilo-vanje droge i organizovanu prostituciju sa Nigerijkama.Uzimaju svoj deo, italijanska mafija ih drži pod kontrolom.“

Kako je nestalo 10.000 dece?I u istočnom Londonu, takođe, valja obići desetak

restorana da bi se naletelo na jedan u kome se može popitivino jer su sve odreda muslimanski ugostiteljski objekti.

„Sve u svemu, menja se kompletno slika cele Evrope.Januara 2013. je papa Benedikt upozoravao na opasnostgubitka identiteta Evrope zbog tih migracija, menjanja slikei sastava stanovništva, a u februaru iste godine je abdicirao.Slučajno se može dogoditi jedna, dve, tri, pet stvari, ali nesve. Prema podacima Europola koji su netragom nestali sainterneta, u prvoj godini je na balkanskoj ruti nestalo 10.000dece. I gde su ta deca? Da ne pitam koliko je ljudi nestalo.

DRAMATIČNA ISKUSTVA HRVATSKOG NOVINARA ROBERTA VALDECA SA MIGRANTIMA

Opasan projekat koji će promeniti

Mediji ćute omigrantima kojipljačkaju i siluju

Kao da je NVO i u Hrvatskoj i uSrbiji stalo da bude što gore, to bolje.One ih podstiču da prelaze

Foto

: MU

O S

rbije

5Glas razuma, 20. februar 2019.

Migrantska kriza je organizovana, orkestrirana, njome se upravlja. Tu se, kao i u svakoj naoko haotičnoj situaciji, preklapa nekoliko velikih globalnihinteresa, a u pozadini su uvek moć i neki finansijski interes

NIŠ NASTAVLJA SE DRŽAVNA KONFUZIJA U VEZI SA IZBEGLICAMA

Tu je i trgovina organima.“ Govoreći o Lezbosu, Valdec kaže da je tamo turizam otišao

dovraga.„Imaš od tri do pet šatora u svakom od tih kampova, tu su

Kušnerovi ’Lekari bez granica’, ali u šatorima nikad nemanikoga“, priča Valdec. „Isto sam video i u Indomeniju, nagranici Grčke i Makedonije. Kad dođe nova grupa migranata,pregledaju ih, verovatno uzmu uzorke krvi, tkiva, nečega i odu.Imaju već poveliku banku podataka. To može sugerisati svašta.Ne znam da li sam bio dovoljno jasan, a opet dovoljno nejasan.Postoje fotografije trupla koja isplivavaju po Mediteranu,zašiveni kao vreće od jute, povađeno sve iz njih. Dakle, 10.000dece, nije to petoro, k vragu! Nešto možda ode na usvajanje, aline možeš ti na Zapadu, uređenoj državi, imati dete koje se vidida nije tvoje, moraš objasniti o čemu je reč.Nema ni toliko dečije prostitucije na tom putuda bi nestalo 10.000 dece. Nadam se da nematoliko pedofila. Nešto se događa, a šta, može-mo nagađati.“

Većina migranata koji su danas zarobljeni uBihaću nisu iz Sirije.

„Razgovarao sam s njima, mahom su izIndije, Avganistana, Bangladeša, ima neštoArapa, ali nisu Sirijci, možda ima kojiIračanin“, kaže Valdec. „Dosta ih je izTunisa, Maroka, iz severne Afrike. Međunjima je mnogo kriminalaca. Ne mora čovekda bude terorista. Migrantska kriza je ideal-na da izbrišeš sve iza sebe. Ako te čeka 20godina robije, pocepaš svoja dokumenta,dođeš u Italiju, Sloveniju, Austriju, kažeš dasi iz Sirije, počneš novi život sa novim iden-titetom, pobrisao si svu prošlost. Mi neznamo ko su ti ljudi uopšte.“

Na graničnom prelazu između Hrvatske i Slovenije jula2016. bila je velika gužva, mnoštvo ljudi u majicama bezrukava, vide se tetovaže.

„Napravio sam veliki broj fotografija tih tetovaža i poslaopoznanicima koji znaju arapski“, kaže Valdec. „Bilo je tu ivojnih i zatvorskih tetovaža. Neki su bili u vojnim formaci-jama. Neki su bili po zatvorima, što nije kriminal ako suodslužili kaznu. Ali to pokazuje da migranti nisu ono štouporno govori NVO sektor, da su to sve mladi, školovani,perspektivni ljudi koji će u nebesa podići evropsku ekonomi-ju. Apsolventi medicine, je l’?!“

EvropuPiše: Marko Smiljković

Ni danas niko ne zna šta se zbiva sa migrantima uSrbiji. Vlast uporno ne daje jasne odgovore, a ljudečije su težnje, mentalitet i namere nepoznanica

viđamo dok lutaju po našim gradovima, pa i u Nišu. Ćuti sei o bojazni da će možda biti kod nas trajno nastanjeni. Međunjima dominiraju muškarci od 18 do 35 godina, koji navod-no pokušavaju da se domognu EU. Ili ne pokušavaju, kozna. U svakom slučaju, Srbija ima glavobolju zbog verskihratova koji su hiljadama kilometara daleko od Toplice,Šumadije i drugih delova zemlje, ali i zbog mogućnosti dase među tim tamnoputim izbeglicama nalaze i militantnimladići koji se „samo“ vešto raspoređuju po Evropi s ciljemda se sukobi preliju.

Radimo li protiv sebe?Niš, naravno, nije pošteđen

migrantske krize tokom koje se poneš-to dalo naučiti o toj pojavi. Premadokumentu Komesarijata za izbeglice(KIRS), u prihvatilištu Divljana, jednahrišćanska porodica brinula je zabezbednost jer su ih muslimanskimigranti uporno vređali, nazivali „nevernicima“. To je ilus-tracija verskih podela koje među njima postoje, a pitanje jeda li svi oni migriraju samo zbog straha od rata. Naime, akoneko brine za svoju bezbednost, onda gleda svoja posla i nevređa pripadnike druge vere, posebno ne decu, kao uDivljani. Dodatnu konfuziju, ne samo na širem planu, unosito što su francuski carinici u njihovim vodama zapleniliprekookeanski brod pun naoružanja, a što su mnogi poveza-li sa navalom migranata. Kome je i zašto potrebno stotinehiljada automatskih mašinki u Evropi? Teorija zavere ili ne,ni to ne znamo.

Vlast u Srbiji ćuti, možda u dodvoravanju EU, ali i testi-

ra „svoje“ javno mnjenje naprednjačkom idejom damigrante raseli po kućama u opustelim srpskim selima.Hoćemo li, možda, još malo da radimo protiv sebe? Jer,prema podacima ministra policije iznetim u parlamentu,migranti čine oko deset odsto ukupne populacije u zemlji,što jeste biološki potencijal za promenu naše ionako lošedemografske slike.

Zbog informacija o migrantima u KIRS-u valja proći gol-gotu. Malo je neshvatljivo da preko njihovog službenogbroja ne može da se dobije ime, prezime i broj telefona pov-erenika koji postoje po okruzima. I to ne zato što ne smejuda daju te podatke već, kako kažu, zato što ih ne znaju?! Ne

znaju ni koliko migranata imamo po okruzima, te tako ni uNišu. Iako je na sajtu KIRS-a čitav niz telefonskih brojevai imena, na te brojeve se niko ne javlja i pitanje je da li tiljudi uopšte rade – iako nam službenica KIRS-a tvrdi dasvaka opština ima svog poverenika. To smo proverili u opš-tini Crveni krst, gde se viđa najviše migranata u Nišu: kažuda poverenika nemaju niti su ga ikada imali!

Novi talas na prolećePodaci o broju migranata u našoj zemlji razlikuju se i

dan-danas. Državni vrh je u jednom trenutku saopštio da ihje 300.000, prema MUP-u reč je o više od 600.000, a BobanSavović, koordinator KIRS-a za jugoistok Srbije, kaže zanaš list da trenutno u celoj Srbiji postoji tek 4.000 migrana-

ta. Inače, u Nišu, ali nesamo ovde, govori se onovom migrantskom talasukoji se očekuje na proleće.Više od toga se, za sada, nezna.

„U ovom trenutku nikone zna da li će biti novogmigrantskog naleta“, ističeSavović. „Na jugoistoku

smo imali sedam centara, ali smo tri stavili u status tzv. spa-vanja. To znači da su zatvoreni, ali su spremni za prihvat.Reč je o Preševu, Divljani i Dimitrovgradu. U Bujanovcu iVranju imamo oko 200 migranata, a sa Pirotom iBosilegradom na jugu Srbije boravi ukupno oko 600migranata.“

Savović kaže da migranti traže azil čim uđu u Srbiju idobijaju naš identifikacioni papir, gde piše u koji prihvatnicentar moraju da se jave za 72 sata. U tom intervalu nekigledaju da nađu nelegalni prevoz preko granice saMađarskom ili Hrvatskom da bi otišli u Nemačku.

Ako je verovati Savoviću, iz Srbije je više od 600.000migranata ilegalno otišlo ili u zemlje EU ili eventualno uBiH! Sve i da je tako, u šta je teško poverovati, kada imEU „pokaže vrata“, zbog onih srpskih identifikacionih

papira vratiće se nama. Otuda možda i na njih čeka niškaDivljana, zatvorena krajem prošle godine, inačemigrantsko porodično stecište, nekadašnje dečje odmaral-ište koje su za izbeglice renovirali KIRS i Grad Niš.

Migrantsko pitanje, skrajnuto od javnosti eksplozijomestradnih i drugih afera, sve vreme je vruć krompir. Tako sunaši carinici na Batrovcima 12. februara otkrili sedmoricuAvganistanaca u hladnjači koja na minus 22 stepena prevozimaline sa Kosova na nemačko tržište, a samo od početkagodine sprečili su više od 150 migranata da ilegalno napusteSrbiju na različitim graničnim prelazima. Zašto se švercujuako su uplašeni od tenzija u Avganistanu? Ko ih je s Kosovaprevozio? Šta će uopšte na Kosovu kada nova balkanskaruta ide od Albanije preko Crne Gore i BiH? Jesu li zaista sviAvganistanci? Na ta i brojna pitanja odgovora nema. Ili pos-toje, samo su vešto skriveni? Ne zna se. Međutim, vremeuvek donese sve odgovore.

Migranti, glavobolja Srbije

U prihvatilištu Divljanajedna hrišćanska porodicabrinula je za bezbednost jersu ih muslimanski migrantiuporno vređali – nazivali ih„nevernicima“

Plač iz zapečaćenog vagona„Nadomak autobuske stanice žena je u svojoj garaži zatekla dvojicumlađih muškaraca koji su spavali na svojim ćebadima“, kaže našsagovornik iz niške policije. „Prestravljena, digla je toliku buku da sumigranti pobegli. Jedan zapečaćeni vagon je u Popovcu kod Nišastajao na pružnoj raskrsnici ceo dan i nije ga registrovao niko odmeštana, sve dok se iznutra nije začuo dečji plač. Kada smootpečatili vagon, našli smo šestomesečnu bebu i osmoro migranata.Najveću grupu smo uhvatili kod naplatne rampe ’Nais’, gde se ujedan kombi zguralo 27 migranata.“

Foto

: Mar

ko S

milj

kovi

ć

6 EKONOMIJAGlas razuma, 20. februar 2019.

Piše: Branislav Krivokapić

Iako se statistički podaci Srbijeodavno nalaze u bazi Evropskogzavoda za statistiku – Eurostata,

kao i u bazama UN i MMF-a,Poglavlje 18 Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruživanju (SSP) izmeđuSrbije i EU, a koje se odnosi naoblast statistike, otvoreno je tek 10.decembra prošle godine. Do kašnjenja je došlo zbog insistiranja Evropske komisije daRepublički zavod za statistiku iz svih tabela izbaci podatke koji se odnose na Kosovo iMetohiju, a koje naša državna statistika ionako već godinama ne dobija. Za očekivati je da ćepo zatvaranju pregovora o Poglavlju 18 statistički podaci Srbije biti kvalitetniji,verodostojnijii u mnogo većoj meri uporedivi sa podacima zemalja EU. Ali od toga neće biti velike vajde.Jer svakodnevna, najčešće krajnje providna, a povremeno totalno šizofrena manipulacija sta-tističkim podacima od strane vlasti, zatvaranjem Poglavlja 18 zasigurno neće prestati, samo ćeprostor za realnije sagledavanje mesta Srbije u ogledalu brojki biti nešto veći nego što je danas.

Svaka vlast nastoji da stanje u društvu prikaže boljim nego što ono zaista jeste. Kod napred-njaka se ta razlika između državne propagande i realnog života i bukvalno svodi na onu naro-dnu – NEBO i ZEMLJA. Jednako u ekonomiji, pravosuđu, obrazovanju, zdravstvu. Šta bi sedogodilo da se neki visoki državni zvaničnik preruši u običnog građanina i bez ikakve urgen-cije, dakle regularnim putem, pokuša da zakaže pregled kod lekara specijaliste, na primer kodpsihijatra? Ako je stanovnik Novog Beograda, u čijim domovima zdravlja trenutno rade svegadva-tri psihijatra, u najboljem slučaju mogaobi stići na red početkom leta, do kada bi nje-gova nesanica, depresija, fobija i sl. mogleozbiljno uznapredovati. Od 2006. do 2016.broj psihijatara u Srbiji smanjen je sa 965 na905 i, prema podacima Eurostata, sa 12,8 psi-hijatara na 100.000 stanovnika nalazimo na sepri dnu evropske lestvice. Lošije od nas susamo zemlje iz neposrednog okruženja, kao iPoljska, te na samom dnu Turska, ali se i u timdržavama tokom poslednje decenije broj psi-hijatara značajno povećao, dok se kod nassmanjuje.

Kao uputstvo onima koji će po zadatkučitati ovaj tekst valja reći da prerušavanjedržavnih zvaničnika u građanina sa određen-im psihičkim tegobama nije smišljeno da bi seneko vređao, mada je golim okom vidljivo dasu mnogi ovdašnji političari zreli za posma-tranje, već da se na primeru hroničnognedostatka jedne važne vrste lekara specijal-ista pokaže koliko je smešna tvrdnja ovelikom napretku srpskog zdravstva za vremeministrovanja Zlatibora Lončara. A još višekao ilustracija nebrige i nesposobnosti vlada-juće orligarhije da organizuje društvo nanačin koji zadovoljava minimum potrebagrađana. Zato je kao primer uzet NoviBeograd, u kome je, velikim delom zbog neb-ulozne zabrane zapošljavanja u državnom sektoru, broj psihijatara na 100.000 stanovnika pet-šest puta manji od državnog proseka, jednog od najmanjih u Evropi.

Gde gori, ministre?Iako Vučićevi poslušnici oponašajući svog vođu uporno ponavljaju već čuveno „više nego

ikada“, evropska, a često i naša sopstvena državna statistika, gotovo ih svakodnevno demantu-je. Pre nekoliko dana u jutarnjem dnevniku RTS-a groteskno je izgledalo prenemaganje minis-tra poljoprivrede Branislava Nedimovića, koji je s glupim osmehom, kao đak koji ne znaodgovor na pitanje, izjavio kako će poljoprivrednicima na ime regresiranja goriva biti isplaće-na suma veća nego ikada, što je fantastična pobeda koju je njegovo ministarstvo izvojevalo,naravno, na predlog predsednika države. A da ga je voditelj, kojim slučajem, pitao zašto je uSrbiji tokom 2018. navodnjavano 46.823 hektara, što je sedam odsto manje nego prethodnegodine (podaci Zavoda za statistiku), verovatno bi se nevešto pravdao metodološkim razlozi-ma jer, bože moj, baš je predsednik insistirao da ova oblast bude na vrhu prioriteta, o čemu jeon već obavio vrlo konstruktivan razgovor sa ministrom finansija.

A upravo se ministar finansija proteklih dana hvalisao kako je januarski suficit u budžetu tri

OTVARANJE POGLAVLJA 18 SSP

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Botovi su pali na teme

Ponekad mi se čini da je ovo ružan san koji će proći – čim se probudim. Ali već iz dimaprve jutarnje cigarete počinje da se pomalja njegov lik. I to iz Aleksinca?! Pa tamo jepre šest meseci otvorio porodilište, dvadeset dana pre nego što je u njemu zakmečala

prva beba! Bili su i Toma i Dragica, sećam se dobro jer su nas upozorili da se ne sprdamo snjenom fondacijom i nekakvim ulusom, je..m li ga šta je to. Šta će opet tamo?

Pre pet-šest godina G. M. nije imao pojma ni ko je predsednik države, ni kako seuključuje kompjuter. A onda mu je žena ostala bez posla, sin zaglavio u zatvoru, a ćerkana drugoj godini faksa. Sve sa stomakom do zuba i nezaposlenim zetom. I šta će, učlanise u SNS i od nekadašnjeg pobednika radničko sportskih igara metalaca Jugoslavijepostade VKV bot. Pošto se u politiku, što bi rekla moja baba, ič ne razume, a pamti rečikoje sam izgovorio nad odrom njegove majke („Vidi se da si talenat“, rekao mi je poslesahrane), iako zna da nisam pristalica vlasti („Je.. mi se šta ti misliš“), često me pita damu pojasnim instrukcije Centralne botadžbinske uprave.

„Kako šta će u Aleksincu? Zar ne shvataš da je ova poseta istorijska“, uz pomoć izvešta-ja lokalnih medija pojašnjavam mu situaciju. „Titova noga tamo nikad nije kročila, pre skorodva veka bio je knez Milan, ostali Obrenovići i Karađorđevići samo su slali izaslanike, Slobaje svratio jednom, Toma jednom, Koštunica nikad, Tadić nikad. A Vučić – već treći put.“

„Bravo, majstore! Vidi se da si bio džak generacije“, oduševi se G. M. i brže-bolje mojepojašnjenje pretoči u tvit: „Tadića nije briga, a Đilas i Jeremić nude vešala.“

Narednih dana pomažem mu u sažimanju predsednikove turneje koja se odvija brzinomod koje G. M. dobija vrtoglavicu. Prisustvotreninzima karate (Kovin) i odbojkaškogkluba (Bavanište), 3D štampač, poklon učeni-ka srednje stručne škole (Vršac), novi fudbal-ski stadion (Vranje), 88 kreveta, sve sa noćn-im ormarićima, za specijalnu bolnicu zaplućne bolesti (Bela Crkva)…

„U renoviranje ove bolnice uloženo je 60miliona dinara, šest puta manje nego zanovogodišnju rasvetu u Beogradu“,pokušavam da mu podvalim, ali G. M. se nedâ i spremno tvituje: „Mi renoviramo bol-nice, a oni nude vešala.“

Usledilo je nabrajanje infrastrukturnihobećanja. Vozovi na pruzi Pančevo‒Vršac sada idu brznom između 60 i 90 kilometara nasat (???), a mi ćemo renovirati prugu za brzine do 120 kilometara na sat, rekao jepredsednik najavljujući za naredni period i izgradnju auto-puta Beograd – Zrenjanin –Novi Sad u dužini od 106 kilometara. Kada je reč o brzoj saobraćajnici sa „dve plus dvetrake“ Pančevo – Vršac – rumunska granica, duge 86 kilometara, bio je mnogo precizni-ji – biće završena za „šest, sedam ili osam godina“, što zavisi i od odluke naših suseda.

„Čekamo Rumune da nam kažu da li će da grade auto-put“, citirao sam predsednikovereči nakon kojih je G. M. samo prevrnuo očima. Shvativši da mu koncentracija popušta,dodao sam mu sendvič i pokušao da ga „probudim“.

„To ti je kao sa prugom Beograd‒Budimpešta. Pre četiri godine obećao je da ćemo već2018. do Budimpešte stizati za tri sata jer će vozovi na pojedinim deonicama razvijatibrzinu i do 180 kilometara na sat. A prošlog meseca objavili su da se zbog intenziviran-ja radova u naredne tri godine ukida sav putnički saobraćaj ka Novom Sadu, Subotici,Budimpešti, Beču…“

Posmatrao me je namrgođeno tridesetak sekundi, kao da hoće da kaže „znam te ptico,umesto da šetaš subotom, ti rovariš iznutra“, a onda je odjednom „pohvatao konce“, nas-mejao se i odlučno napisao novi tvit: „Mi čekamo Rumune, a oni nude vešala.“

Preostalo mi je da udarim na emocije. Najpre sam mu prepričao dirljive izveštaje oposeti marketu u selu Glogonj, gde je predsednik kupio jabuke i grickalice, razmeniomisli s prodavačicom, a potom ušetao u selfi lokalnog ljubitelja piva. Idilu nisuporemetile ni provokacije o nazadovanju Srbije na listi organizacije „Fridom haus“, kojanas je svrstala u „delimično slobodne zemlje“, jer predsednik za ovaj izveštaj uopšte niječuo, ali zna da je to jedina lista na kojoj smo nazadovali, dok na svim listama koje se tičuživotnog standarda napredujemo i rastemo. Ima u tome i ponešto njegovih zasluga, zbogčega je, poslovično skroman, izrazio nadu da će se jednom, za desetak godina, kada onmožda više ne bude na vlasti, neko, makar na Dan bezbednosti, setiti da je ta i ta inves-ticija stigla „za vreme Vučića“.

„A gde su te Gloginje“, upita me G. M, mrtav hladan, kao da ga predsednikova nostal-gija nimalo nije dotakla. I ne čekavši odgovor, sa olakšanjem lajkova kolegu koji jemudro primetio: „S Vučićem rastemo, a oni nude vešala.“

A onda ugasi kompjuter i reče: „Crk’o sam! Šta će tek biti kad krene u kampanju!“.

Za vreme vladavine Srpskenapredne stranke Srbija jepostala regionalni lider uproizvodnji i izvozu toalet-papira

Idilu kampanje nisuporemetile ni provokacije onazadovanju Srbije na listiorganizacije „Fridom haus“,koja nas je svrstala u „delimično slobodne zemlje“, jer predsednik za ovaj izveštaj uopšte nije čuo,ali zna da je to jedina lista nakojoj smo nazadovali

Manjak psihijatara,

7Glas razuma, 20. februar 2019.

Tvrdnja ministra finansija o velikom januarskom suficitu u budžetu jednako jesumnjiva koliko i njegova doktorska disertacija. Jer ako je tako, zašto su ondapovećane akcize

O STATISTICI OTKRIVA PRAVO MESTO SRBIJE U OGLEDALU BROJKI

puta veći od planiranog, te se većsada može sa velikom izvesnošćureći da će krajem godine usleditipovećanje plata i penzija. Ozbiljanekonomista bi nakon ovakve izjavepocepao svoju diplomu, ali našministar finansija nema taj problem. On zna da je tvrdnja ojanuarskom suficitu jednako sumnjiva koliko i njegova doktorskadisertacija, pa je zato požurio dapoveća akcize, a Poreskoj upravinaložio da nepotrebno „uznemiri“građane upozorenjem da je krajnirok za uplatu prve rate ovogodišnjegporeza na imovinu 14. februar, danuoči praznika Dana državnosti. Gde gori, ministre? Ako jesuficit toliki, čemu povećanje akciza, zašto krajnji rok zauplatu poreza na imovinu, kao što to obični biva, nije danposle, već dan pre praznika?

Ali zaludno je Siniši Malom postavljati pitanja. On je samopotrčko opšte prakse režima koji živi na grbači običnih ljudi.Otuda akcize dominiraju u ukupnim prihodima budžeta,

otuda i Srbija, po učešću PDV-a u BDP-u od 11 odsto, nadrugom mestu u Evropi, odmah iza Hrvatske, a ispredDanske. A koliko se racionalno tako prikupljen novac troši,najbolje ilustruje sledeće poređenje: u periodu od 2014. do2018. bruto društveni proizvod Srbije porastao je za 16,7odsto, prosečna zarada za 15,4, a izdaci za novogodišnjurasvetu u Beogradu za 11.428 procenata! Pre pet godinagradonačelnik Mali je za ovu svrhu potrošio skormnih25.000 evra, da bi protekle godine Vesić i kompanija DedaMraza „poklonili“ neverovatnih 2,857 miliona evra ili 114

puta više nego za Novu godinu 2014.

Razvodimo se kao da smo u EUA kako su u tom periodu živeli građani Srbije, videćemo iz

podataka Eurostata, koje ćemo, u skladu sa Poglavljem 18,hteli – ne hteli, morati da uvažavamo. Na našu žalost, mnogipodaci iz baze Eurostata koji se odnose na Srbiju podsećaju

na rubriku „Verovali ili ne“. Zahvaljujućigodinama stagnacije i smanjivanju plata ipenzija, promet u trgovini na malo u Srbijibio je 2017. za petinu manji nego uoči izbi-janja ekonomske krize 2008, a u ovom peri-odu veći pad prometa od našeg beleže samoGrčka i Luksemburg, zemlja čiji životnistandard možemo samo da sanjamo. No,stvari je moguće i drugačije posmatrati. Učitavom periodu od promena 2000. do danaspromet na malo u Srbiji porastao je za 153,5odsto, a u tom periodu veći rast prometaimali su samo Rumunija, Bugarska i CrnaGora. Ali s obzirom na izuzetno niskuosnovicu u 2000, ovako veliki rast doneo jemalu dobit. Jer kada se posmatra postanovniku, promet u trgovini na malo, uSrbiji je tri do četiri puta niži nego u Italijiili Nemačkoj iako ove države u periodu od2000. do 2017. beleže nemali pad prometaod šest do preko osam odsto.

Pad standarda, započet nakon krize 2008,a nastavljen tokom Vučićeve vladavine,najočitije pokazuju podaci o uvozu automobila. U odnosu na rekordnu 2008.kada je vrednost uvoza putničkih automobilaiznosila 647 miliona evra, prosečna godišn-ja vrednost uvoza u periodu od 2011. do2017. iznosila je 425 miliona evra, što je

smanjenje od 34,3 odsto. Pad je zabeležen i u drugim segmentima lične potrošnje. Podaci Eurostata kazuju dagrađani Srbije u proseku troše jedva petinu prosečne potrošn-je građana EU, a manju ličnu potrošnju od nas imaju samograđani BiH, Severne Makedonije i Albanije. Najviše troši-mo na cigarete (51,7 odsto potrošnje u EU), hranu (47,3odsto) i mobilne telefone (41,8 odsto). Koliko smo svetlos-nih godina udaljeni od standarda EU, pokazuje potrošnja nalični automobil, koja iznosi 12,5 odsto evropskog proseka, ilipak potrošnja na restorane i hotele od svega 6,4 odsto prosečne potrošnje u EU. Uprkos uverenju da smo kafanskanacija, građani Srbije u proseku godišnje na izlazak urestorane potroše celih 87 evra, a građani EU 1.349 evra ili15 puta više. Redak primer ubrzanog dostizanja evropskihstandarda predstavlja stopa razvoda koja je poslednjih nekoliko godina značajno povećana. Iako smo na tom planu

još uvek ispod proseka EU, podatak da je u decembru 2017.na 1.000 sklopljenih brakova bilo čak 683 razvoda upućujena zaključak da neće proći mnogo vremena kada ćemo,makar po broju razvoda, postati pravi Evropljani.

Četke, metle i ostale triceIma u bazi Eurostata i pozitivnih podataka o Srbiji, znatno

pozitivnijih od pompezno najavljenog izvoza pilećih nogicaili proizvodnje letećih automobila. Možda će nekom zvučatikao sprdnja, ali za razliku od perioda do 2010. kada smo uovoj oblasti imali veliki deficit, u periodu od 2011. do 2017.u trgovini toalet-papirom ostvaren je pozitivan spoljnotrgovinski rezultat u iznosu od 53 miliona evra.Zahvaljujući prodaji ovog vrlo korisnog proizvoda širokepotrošnje u čak 35 zemalja, Srbija se na listi najvećih svetskih izvoznika toalet-papira našla na odličnom 38,odnosno 26. mestu (kada se izuzmu papirne maramice) i,pretekavši Mađarsku, postala je regionalni lider u izvozuovog proizvoda. Nema podataka o tome da li je i kolikouspehu ove grane doprinela naprednjačka vlast, ali ako jeste– svaka čast.

U istom petogodišnjem periodu udvostručen je i izvozkobasica, pa su ovdašnji kobasičari u 2017. ostvarili rekordan suficit od 18 miliona evra. Ipak, najveći raritetpredstavlja proizvodnja četki i metli, malo poznata

preduzetnička grana kojom se uglavnom bave samostalnezanatske radionice i u kojoj Srbija na listi najvećih svetskihizvoznika zauzima izvanrednu petu poziciju. Da nemazaljubljenika u statistiku, ekonomiste MiroslavaZdravkovića, ovaj sjajan podatak verovatno ne bi dopr’o dojavnosti. Jer, kako kaže Zdravković, „koga se tiču starice izBelog Blata ili nekog drugog banatskog sela koje vrednorade i ne traže subvencije iz državnog budžeta“. Njihoveradionice, u kojima proizvode više od četiri odsto svetskogizvoza četki i metli, nisu pogodan ambijent za TV kamere,kao što su to fabrike često sumnjivih belosvetskih investitora, izgrađene na poklonjenom građevinskomzemljištu. Da li zbog neatraktivnosti ili zbog metaforičkogznačenja, tek predstavnici vlasti metlu zaobilaze u širokomluku. Otuda proizvodnja i izvoz četki i metli već sedam-osam godina uglavnom stagniraju, ali ipak uspevajuda se održe na godišnjoj vrednost izvoza od oko šest milionaevra i tako ostanu izuzetno značajni u svetskim razmerama.

Ali zašto nas predstavnici Zavoda za statistiku nikadanisu obavestili da imamo jednu tako uspešnu pre-duzetničku granu? Zašto nam nisu rekli kakav smo„karambol“ napravili na svetskom tržištu toalet-papira? Dali su razlog niske zarade? Zvuči pomalo neverovatno, aliprema podacima sa sajta RZS, u decembru 2016. za radnamesta – nameštenik, referent, saradnik, mlađi savetnik isavetnik (oni koji najviše rmbaju) – isplaćene su neto plateu rasponu od 29.838 do 49.612 dinara. Tek su samostalni iviši savetnici imali nešto bolje plate (68.000 i 90.000dinara), dok je neto zarada direktora Zavoda u decembru2016. iznosila 178.000 dinara, što i nije neki novac zarukovođenje ustanovom čiji je profesionalni integritetozbiljno narušen brojnim neistinama koje iznose pred-stavnici vlasti, najviše sam predsednik države.

Na novogodišnje ukrašavanjeBeograda 2014. je potrošeno 25.000,a prošle godine neverovatnih 2,857miliona evra ili 114 puta više

višak toalet-papiraKoliko nam je porastao standard za vreme Vučića

plate i penzije juli 2012. novembar 2018. rast (%) prosečna zarada 41.180 (346 EUR) 50.556 (425 EUR) 22,8prosečna penzija 23.694 (199 EUR) 26.327 (221 EUR) 11,0

Kako Deda Mraz prati privredni rastgodina BDP/stan. pros. zarada novogodišnji ukrasi2014. 4.973 368 25.0002015. 5.034 368 475.0002016. 5.203 381 1.583.0002017. 5.581 396 1.692.0002018. 5.804 425 2.857.0002018/2014. 16,7 % 15,4 % 11.428 %

*Svi pokazatelji – BDP, zarade i troškovi za ukrase – iskazani su u evrima

Prema podacima Eurostata, građaniSrbije na izlazak u restorane u pros-eku godišnje potroše 87, a građaniEvropske unije 1.349 evra

Karik

atur

a: S

aša

Dim

itrije

vić

9Glas razuma, 20. februar 2019.

8 GRAD NA DLANU

Heroj izgubljenih stvariIzjava Milana Cerovca, službenika Opštine Stari grad, data

8. februara reporteru emisije „Jutro s Jovanom i Srđanom“ TV„Prva“, još uvek je hit društvenih mreža. Cerovac je uveokamere u skladište Biroa za nađene stvari i izjavio da je pre-gledom knjiga od osnivanja Biroa 1957. godine ustanovljenoda se u Birou nalazi pet miliona stvari! Šarmantno je provukaonaziv subotnjeg protesta kroz izjavu, odjednom je Biro postaočarobno mesto beskrajnog prostranstva, a svi smo se slatkonasmejali dosetljivosti mladog političara.

„Baš ovde možete da nađete jedan od pet milionaizgubljenih kofera, jedan od pet miliona ključeva, jedan od petmiliona novčanika i jedan od pet miliona mobilnih telefonaizgubljenih u Beogradu“, kazao je Cerovac i ostao živ.

Stari grad je jedna od dve jedine opozicione gradske opštine,a Marko Bastać, predsednik opštine i nosilac liste „Šta raditebre“ na prošlogodišnjim izborima, među predvodnicima jeprotesta koji se svake subote od 8. decembra 2018. održavajuu Beogradu, a u međuvremenu su se proširili na celu Srbiju.

Podzemni rizik, treći put

Među prvima smo upozorili javnost na ozbiljnu i svakod-nevnu opasnost koja preti Beograđanima. Čim je prošlogleta, a zbog „Beograda na vodi“, zatvorena pruga okoKalemegdana i teretni vozovi (svaki treći prevozi opasanteret) preusmereni u Vračarski tunel ispod samog centra,napisali smo da nas ova vlast izlaže permanentnoj opasnostisamo zarad sopstvenih interesa. U prošlom broju smo, nakonželezničke nesreće kod Jasikovika, ponovili upozorenje, asada ga ponavljamo treći put jer u međuvremenu je krajJasikovika postavljen tužan rekord: tri uzastopne nesreće za30 dana u naselju od 360 žitelja. Zamislite samo jednu sličnunesreću u tunelima iznad kojih živi minimum 360.000Beograđana!

Kad je i treći voz iskočio na pruzi Niš‒Zaječar kodJasikovika, a meštani zapretili blokadom pruge, ministarkasaobraćaja Zorana Mihajlović lično je otišla da je zatvori.Ono što je nakon toga poručila poučno je za Beograđane, amožda će prizvati pameti i gradsku vlast.

„Ako ja pored 20 raznih direktora u železničkom sistemu

treba da naložim da se zatvori ova pruga, onda vam je jasnoda ćemo se ozbiljno pozabaviti odgovornošću“, rekla je min-istarka. „Mesec dana sam slušala da je to izolovan slučaj, paprebacivanje od jednih do drugih... Očigledno je da imamoproblem s privatnim operaterom, koji je u prethodne dvegodine imao pet iskliznuća. Naložila sam zato da DirekcijaŽeleznice hitno proveri licence svih prevoznika, pošto, poreddržavnog, imamo i pet privatnih.“

Aerodrom pod tuđim ključem

Pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić svečano jepredala ključeve Aerodroma „Nikola Tesla“ NikoliNotbaru, generalnom direktoru kompanije „Vansi erports“.Počela je da radi firma „Vansi erports Srbija“, a „Vansi“koncesija da teče. Francuzi će gazdovati aerodromom 25godina i, mada je obećano objavljivanje ugovora o koncesi-ji, još ga nisu pokazali.

Vlada kaže da je ukupno ulaganje „Vansija“ 1,46 milijardievra i da tu spadaju jednokratna naknada od 501 milionaevra, uplaćena pre dva meseca, od čega je 417 miliona evraotišlo u budžet, a 85 miliona pripalo malim akcionarima;zatim, godišnje koncesione naknade između 4,4 i 15,1 milionevra, koje zavise od ostvarenih rezultata, i kapitalna ulagan-ja od 732 miliona evra. „Vansi“ se, kažu, obavezao da u prvihpet godina rekonstruiše glavne poletno-sletne staze, izgradinove rulne i izlazne staze, dogradi terminal i unapredi sistemtako da od sadašnjih 5,6 miliona putnika godišnje podignepromet na 15 miliona putnika.

Ključ za Savski trg

Gradske vlasti tvrde da će na jesen predati ključeveSavskog trga Beograđanima. Novi trg je prvonagrađeno

rešenje konkursa zaključenog pre tačno godinu dana, za kojesu Mark Fenvik i Havijer Iribaren iz Madrida dobili 50.000evra. U centru novog trga ostaje zgrada Glavne železničkestanice, navodno budući Istorijski muzej Srbije, i polukružni,ozelenjen pešački prostor sa spomenikom Stefanu Nemanjiispred bivše stanice. Ispod stanice u planu je javna podzem-na garaža. Saobraćaj će ići novim kružnim tokom oko stan-ice i spomenika, uz bolnicu „Sveti Sava“ i hotel „Beograd“.Tramvaji ostaju, a u novu kružnu saobraćajnicu slivaće sedve postojeće, rekonstruisane ulice, Savska i Karađorđeva, ijedna nova – Bulevar Vudroa Vilsona. Iza bivše stanice,prema Savi, nići će desetine zgrada „Beograda na vodi“. Njihgradski oci ne pominju, ali vide se na maketama projekto-vanog trga i kružnog toka oko stare Glavne železničke stan-ice i spomenika. Javlja nam se, imajući u vidu visinu igabarite objekata „Beograda na vodi“ u izgradnji, da će novitrg i kružni tok biti okruženi šumom betonskih oblakodera ida će, kad se ljudi jednom usele u te mastodonte, izvesno bitisaobraćajno usko grlo Beograda.

Pronađosmo meru i razmeru

Spomenik StefanuNemanji lepo napreduje, abiće visok 28 metara, ravnodvaput viši od spomenikaPobedniku na Kalemegdanu,sa postamentom u bareljefi-ma, kroz koji idu pešačkestaze. Reporteri „Sputnjika“posetili su atelje ruskogvajara AleksandraRukavišnjikova, gde se uve-liko liju delovi bronzanogspomenika, koji će na jesenbiti sastavljeni u Beogradu.Na portalu gradnja.rs možeteda vidite prvonagrađenorešenje prošlogodišnjeg kon-cepta. Prvu nagradu osvojioje tim na čijem su čelu pro-fesori iz Moskve i Beograda,vajar Rukavišnjikov iarhitekta Petar Arsić, čiji su glavni savetnici Rusi, akademikNikolaj Šumakov i Nikolaj Muhin, autor mozaika u HramuSvetog Save, koji već godinama radi u Beogradu.

Postament spomenika rascepljen je vizantijski šlem, u čijojsu unutrašnjosti prikazane scene iz života Stefana Nemanje.Šlem nose četiri stilizovane lavlje šape i vladarsko žezlo, čijuje formu Rukavišnjikov domaštao, pošto ne postoje istorijska

dokumenta o toj insigniji. Kroz postament se prolazi, a našlemu stoji osnivač srpske države, prikazan realno i u sred-njim godinama, kako su propozicije konkursa zahtevale.Vladar u jednoj ruci nosi Hilandarski tipik, a drugom podižepravoslavni krst. Opoziciona kulturna scena prestonice uve-liko osporava apsurdnu monumentalnost spomenika visokogkao prosečna šestospratnica. Za postament kažu da jeinspirisan scenama iz Mordora iz filma „Gospodar prsteno-va“, ali hajde da sačekamo da to novo spomeničko čudoBeograda, taj novi imaginarijum nacionalnog identiteta, vidi-mo uživo. Pa da svedočimo. Blizu je jesen.

Zagubljena spomenička politika

„Dok su naši spomenici druge polovine 20. veka moglida budu u Njujorku, Parizu ili Londonu tog vremena, oni iz21. veka često kao da su sleteli iz nekog malog ruskog ilibugarskog grada pre 1900. godine. Strahujem na šta će daliči Nemanja ispod dleta nekog postsovjetskog umetnika.Konkurs, braćo, konkurs, a ne zvona i praporci!“, napisaoje Predrag Marković u autorskom tekstu za „Politiku“ snaslovom „Arkanizacija spomeničkog pejzaža“.

Poznati istoričar, bivši član DS-a i DJB-a, sadašnji pot-predsednik SPS-a, podseća da je spomenička arhitekturaSFRJ do pre neku nedelju imala samostalnu izložbu u nju-jorškom Muzeju moderne umetnosti, najuglednijem muze-ju moderne umetnosti u svetu, a da spomenička politikaove vlasti pretvara Beograd „u palanačko groblje“. „Nasamom početku 21. veka“, piše Marković, „podignuti suneki od najgorih spomenika. Tesla ima izvrstan Kršinićevspomenik ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu,isti kao na američkoj strani Nijagarinih vodopada. Onda jedobio izobličenu grobljansku figuru na aerodromu, naz-vanom po Tesli, koja je (srećom) skrivena među granje.“

Ključevi Pošte „Beogradu na vodi“?

U dokumentacijiu r b a n i s t i č k o gkonkursa za područ-je Savskog trga stojida će se zgrada Poštepokraj bivše Glavneželezničke stanicevratiti u prvobitnostanje i pretvoriti uhotel ili neki drugik o m e r c i j a l n iobjekat. Hoće li, dakle, i to zdanje biti predato na upravljanje,čitaj eksploataciju, „Beogradu na vodi“? Teško je oteti setom utisku ako se zna da je Grad već poklonio privatnoj firmiviše starih zdanja u Savskom amfiteatru.

Razlog prenamene je, navodi se, napredak tehnologije iuklanjanje železničkog saobraćaja sa Savskog trga, te jenamena zgrade prevaziđena. Kada je izgrađena, pre ravno 90godina, zgrada je bila prava palata, ali je u Drugom svetskomratu bombardovana, pa potom obnovljena u socrealističkomstilu. Ipak je pod zaštitom države i opšte je dobro, pa komer-cijalna prenamena neodoljivo asocira na korupciju izloupotrebu. Ali njihovi su i ključevi i brave, pa se izvesno

ni građani nistruka nećepitati. Samo ćejednog dananekome, uz fan-fare, predatiključeve palateobnovljene on a r o d n o mtrošku.

Prenamenaistorijskih zdanja

Beograd je danas poprište jedne naglašene i brutalne džen-trifikacije, rekao je Mileta Prodanović, slikar, pisac, redovniprofesor Fakulteta likovnih umetnosti i rektor Univerzitetaumetnosti, u intervjuu „Blicu“.

„Vračar je u toj pomami za što atraktivnijim, što moderni-jim, što više turbo stanovanjem, postao gradska zona u kojojviše niko normalan ne bi želeo da se nastani“, rekao jeProdanović. „Nekada mirne ulice sada su kanjoni, trotoarimase ne može proći... Ako smo krajem osamdesetih imali stam-bene zgrade koje su se u žargonu zvale ’lepe brene’, pa suposle njih, paralelno s onim stravičnim nadogradnjama,došle ’trudnice’, sad smo dobili talas kuća koje se zovu ’par-ižanke’ ili ’fudbalerke’, valjda ovo drugo po investitorima...Trajnu, nepopravljivu štetu koju čini ’Beograd na vodi’ da i

ne pominjem.Investitorska pohlepauništila je jedan odretkih preostalihkvaliteta našegglavnog grada, nje-govu amfiteatarskudispoziciju. Mnogeinstitucije koje susmeštene u istori-

jskim zdanjima, koja su tako zgodna za investitore ili dobropozicionirane nakupce, strepe za svoju budućnost, skoro dačekaju ’šut kartu’ da bi na njihovom mestu osvanuo nekakav

hotel, nekakva banka... To se već desilo nekima.“

U „Bristolu“ otimaju ključeve

U danu kad ove novine budu na kioscima isteći će jošjedan rok, navodno poslednji, dat stanarima hotela„Bristol“ za iseljenje. Jesenas su im ukinuli grejanje, naSretenje su im isključili liftove. „Do moje sobe ima 88stepenica, to su visoki stropovi. Na svakom spratu sed-

nem i naslonim se na prozor i odmaram se da bih došla dosvoje sobe, srce lupa, pa moram da se smirim da bih moglada nastavim dalje“, ispričala je Zora Petrović reporterima TVN1. Četiri puta je operisala rak, u poznim je godinama, jese-nas je kupila radijator da bi grejala sobu u kojoj živi 27 god-ina. Jedna je od vojnih beskućnika iz „Bristola“, kojima je

privremeni stan već pola života hotelska soba. Još 15 porod-ica vojnih beskućnika ostalo je u „Bristolu“, a hotel je predatna upravljanje „Beogradu na vodi“.

Letos je Grad dao Vojsci Srbije 134 stana za raseljavan-je stanara „Bristola“ i još 2.000 porodica koje žive uprivremenim smeštajima na teritoriji prestonice. Polovinaonih koji su jesenas bili u hotelu prihvatila je da se iseli,mahom u nove, neuslovne i opet privremene prostore.Preostalih 15 očajnika kaže da neće dobrovoljno izaći.Samo traže od Vojske da im, umesto obaveštenja o iseljen-ju, dostavi zakonita rešenja o rešavanju stambenih pitanja.Obećana pre 27 godina.

Srećna Nova godinaKineska nova godina počela je 5. februara 2019, a istog

dana počeo je i kineski Festival proleća. Pošto se prolećetradicionalno slavi svetlosnim instalacijama, Kina je pok-lonila Beogradu Festival svetlosti, pa je tako naKalemegdanu nikla šuma svetlećih majmuna i pandi, bam-busa i pečuraka, leptira i bubamara. Jarke boje, neki kažutotalni kič, drugi smatraju da cela ta plastična papazjanijaboja i motiva ipak izgleda mnogo atraktivnije od šljaštećihnovogodišnjih ukrasa.

Međutim, Festival proleća je ove godine okončan 10. feb-ruara, a plastični darovi još „krase“ Kalemegdan. Inače sunajverovatnije napravljeni još za 2016, po kineskom kalen-daru godinu Majmuna. Ova, 2019. je godina Svinje, a nijed-no nam (plastično) prase nije darovano. Poklonu se zubi, jeli, ne gledaju, ali ove bi valjalo odneti nekud i trajnozaključati. Možda u Biro za nađene stvari?

SVAKOG DANA NEŠTO IZGUBIMO I SVAKOG DANA GRAD IZGUBI DEO SEBE. NEKE STVARI ČEKAJU VLASNIKE U BIROU ZA NAĐENE STVARI, A NEŠTO SE IZGUBI ZAUVEK

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 20. februar 2019.

Milan Cerovac, službenik Opštine Stari grad

Mnoge institucije smeštene u istorijskim zdanjima Beograda, koja sutako zgodna za investitore ili dobro pozicionirane nakupce, strepe zasvoju budućnost. Mileta Prodanović, rektor Univerziteta umetnosti

1 od 5 miliona izgubljenih ključeva Beograda

Svake noći kroz Vračarski tunel prođe pet vozova s opasnim materijama

Budući Savski trg i okolina. Strelicom je obeleženo mesto spomenika

Maketa spomenika Stefanu Nemanji

Maketa Savskog trga sa spomenikom1929: zgrada Pošte, prvobitni izgled

2019: današnji izgled zgrade

Mileta Prodanović

Hotel „Bristolu“ predat je na upravljanje „Beogradu na vodi“

„Sputnjikove“ fotografije ateljea Aleksandra Rukavišnjikova, gde se uveliko liju delovi spomenika Stefanu Nemanji

Spomenik otkriven letos na Novom Beogradu. Ime autora nikad i nigde nije obznanjeno

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 20. februar 2019.

Piše: Ružica Mevorah

Između 1909. i 1929. godine, s prekidima tokom ratnihgodina, fotografski atelje u Beogradu imala je MarijaMara Rosandić, prva žena akademski školovan fotograf

u Srbiji, prva žena vlasnica foto-ateljea u Beogradu i prva ženakoja je Beograđane podučavala umetnosti fotografisanja.Fotografsku radnju je do Prvog svetskog rata držala prekoputa Saborne crkve, a nakon rata u Gospodar Jevremovoj 27.

Sa srpskom vojskom na KrfuIme Marije Mare Rosandić možda nije naročito poznato,

ali od 14. februara do 7. marta Beograd će dobiti priliku da toime upamti. U Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda(KCB) u Knez Mihailovoj 6 – otvorenoj svakog dana osimnedelje od 12 do 20 časova – tri nedelje biće izložene njenefotografije. „Marija Mara Rosandić, prva dama srpskefotografije“ naziv je izložbe kojom se otvara ovogodišnjaizlagačka sezona „Artgeta“, prema koncepciji nove direktorke Milene Marjanović. Marjanovićeva je istoričarkaumetnosti, novinarka i publicistkinja, a tokom 2019. godinebiće umetnička direktorka Galerije „Artget“ KCB-a.

Marija Mara Rosandić, rođena Bogdanović (1883, Ruma–1954, Beograd), prva je srpska školovana fotografkinja ijedna od prvih školovanih fotografkinja na Balkanu. Rođenaje u bogatoj i uglednoj porodici u Rumi. Po nepisanom pravilu, devojke rođene u bogatim porodicama u 19. veku ipočetkom 20. veka bile su školovane, te su se i Marini roditeljipotrudili da njihova ćerka dobije najbolje moguće obrazovan-je. Govorila je nekoliko jezika i imala osnovno muzičko obrazovanje, a obrazovanje iz umetničke fotografije stekla jeu Minhenu. Bila je stručni saradnik prvog srpskog foto-časopisa „Fotografski pregled“, osnivač prvog foto-kluba kodnas i jedina i prva žena član upravnog odbora tog foto-kluba.

Prvi samostalni foto-atelje držala je u Zagrebu u ateljeuVlaha Bukovca, čuvenog hrvatskog slikara, a od 1909.godine živi i radi uglavnom u Beogradu. Ostalo jezabeleženo da je 1909. godine u Beogradu organizovala jednomesečni kurs fotografije, namenjen i amaterima ibudućim profesionalcima.

Marija je početkom prošlog veka u Zagrebu upoznalaTomu Rosandića (22. 1. 1878, Split – 1. 3. 1958, Split) i brzose udala za već slavnog vajara. Bračni par je odlučio da setrajno nastani u Beogradu posle čuvene beogradske izložbejugoslovenske umetnosti iz 1912. godine, na kojoj je Tomabio jedna od najvećih zvezda. U Beogradu 1913. kupujukuću, koja se nalazila pored kafane „Znak pitanja“ i koja jesrušena za vreme Drugog svetskog rata. U istoj kući bila jeprva samostalna fotografsko-umetnička radnja jedne žene uprestonici, a po nekim svedočenjima, i prvi atelje te vrste uBeogradu.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rosandići odlaze u Niš.Toma je u Hrvatskoj, kao austrougarski podanik, proglašen zaratnog dezertera, ali to ga ne sprečava da se kao dobrovoljac

prijavi za službu u srpskoj vojsci, gde zbog lošeg zdravljabiva raspoređen za rad u niškoj pošti.

Povlačeći se sa srpskom vojskom, Rosandići prolazeSolun, Atinu i Krf, odakle slavni vajar, na nagovor Nikole

Pašića, odlazi u Rim, a zatim se sele između Londona, Žen-eve, Pariza i Edinburga. U Beograd se vraćaju 1921. godinei tu 1927. godine, od honorara koji je Toma dobio zaMauzolej porodice Račić u Cavtatu, počinje izgradnju kućena Senjaku. Rosandići će tu kuću, vilu u Ljube Jovanovića3a, zaveštati Beogradu i tu se i danas nalazi Muzej TomeRosandića.

Serija portreta poznatih Između dva svetska rata Toma Rosandić postaje jedan od

najvažnijih jugoslovenskih i beogradskih vajara, a njegovasupruga ugledna umetnička fotografkinja. On je bio jedan odosnivača Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i njenprvi rektor, a ona jedan od osnivača Beogradskog foto-kluba,koji je 1929, u godini osnivanja, imao veliku izložbu uPaviljonu „Cvijeta Zuzorić“.

Posle Drugog svetskog rata, Toma Rosandić u Beogradunastavlja svoj umetnički i pedagoški rad, osniva školu, kas-nije poznatu kao majstorska radionica – među mnogimumetnicima i javnim ličnostima koji su posećivali njegovuradionicu bio je i Henri Mur – tokom izložbe u Beogradu umartu 1955. U Beogradu je Rosandić stvorio jedno od svo-jih remek-dela, kompoziciju ispred Narodne skupštine uBeogradu „Igrali se konji vrani i sa njima div junaci“(1939). Sva dela velikog vajara njegova supruga zabeležilaje kamerom i sačinila bogatu dokumentaciju o njegovomradu. Posle Marine smrti (1954), za Tomu RosandićaBeograd više nije bio isti. Vratio u rodni Split, gde je pre-minuo i sahranjen 1958.

Stručnjaci kažu da je Mara stvarala fotografije naglašenefluidnosti i mekoće, sa izraženom karakterizacijom likova.Portretisala je mnoge istaknute ličnosti onog vremena: IvuVojinovića, Ivana Meštrovića, Jašu Prodanovića, HermanaVendela, Žanku Stokić, Miloša Crnjanskog itd. Poznati sui njeni portreti kraljice Marije sa tek rođenimprestolonaslednikom Petrom, koje su i štampane kao seri-je razglednica. Fotografije Mare Rosandić objavljivane sugodinama i u „Ilustrovanom listu“, najuglednijem magaz-inu između dva rata.

Većina fotografija Marije Mare Rosandić izloženih ovihdana u Galeriji „Artget“ vlasništvo su MiroslavaAleksandrića, jednog od osnivača Foto-muzeja, virtuelnogmuzeja srpske i svetske fotografije (fotomuzej.com) iautora knjige „Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji1860‒1918“.

Vremeplov

Kraljica Marija s tek rođenim prestolonaslednikomPetrom u objektivu Marije Rosandić

Toma Rosandić, fotografija Marije Mare Rosandić

Miloš Crnjanski, fotografija Marije Mare Rosandić

Marija MaraRosandić,rođenaBogdanović,prva je srpskaškolovanafotografkinja ijedna od prvihškolovanihfotografkinjana Balkanu

Prva dama srpske fotografije

Marija Mara Rosandić, autoportret

11Muzej je za posetioce otvoren svakog dana, osim ponedeljkom, od 12 do 20 časova. Ulaznica košta 200 dinara, a za đake, studente i penzionere staje 100 dinara

Glas razuma, 20. februar 2019.

VAN TURISTIČKE RUTE – ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE RADOICA MILOSAVLJEVIĆ MEĐU 27 DONATORA PROSTORIJA SNS-UU ćeliji sa Apisom Galantni napredni

darodavciPiše: Radenka MarkovićFoto: Istorijski muzej Srbije

Unedostatku prostora za stalnupostavku, Istorijski muzejSrbije svoju bogatu zbirku

istorijski vrednih predmeta zain-teresovanim posetiocima čini dostup-nom organizujući tematske izložbe.Kako objašnjava Dušica Bojić, direk-torka Muzeja, obično se paralelnoorganizuju izložbe posvećene jednomvelikom istorijskom događaju ivažnoj ličnosti.

Tako je i sada, kada posetioci umonumentalnoj zgradi na uglu Trga Nikole Pašićai Vlajkovićeve ulice, jednom od najvrednijih delasrpske arhitekture između dva svetska rata, moguda uživaju u multimedijalnoj izložbi „Kraj velikograta 1917‒1918“, upotpunjenoj izložbama oĐorđu Čarapiću Fuseku, sekretaru kancelarijekraljevskih ordena, znamenjima Prvog svetskograta i izložbom „Spasavanje Srbije: američka mis-ija i epidemija tifusa u Srbiji 1915“.

Izložba o kraju Prvogsvetskog rata otvorenaje 13. novembra 2018.godine i posetioci ćemoći da je obilaze svedo 13. novembra ovegodine.

– Nismo hteli da seograničimo samo naratne prilike vezane zaSrbiju, već da prikaže-mo i Istočni i Zapadnifront, Februarsku iOktobarsku revoluciju u Rusiji i druge istorijskedogađaje tog doba. U izložbu se ulazi krozscenografski rov, dugačak oko 30 metara, gde sesagledava sve što se dešavalo od početka rata doprelaska preko Albanije, a onda se ulazi u deoposvećen Topličkom ustanku. Posetioci, izmeđuostalog, mogu da vide kako se živelo u rovu naSolunskom frontu, kako je izgledala srpska bol-nica u Solunu, kancelarija Vrhovne komandeispred rova – priča Dušica Bojić, koja je i jedanod autora ove izložbe.

Poseban pečat izložbi daju lutke ljudi,uglavnom vojnika. Ima ih više od 40, a pravilo ih

je šest vajara. Izložbe se danas, kaže naša

sagovornica, više ne nogupraviti tako što se na zid samopostave slike i legende ili nekipredmet stavi u vitrinu. Novegeneracije traže drugačijepredstavljanje, pa i muzejimoraju da se prilagođavajumladim ljudima i novimtehnologijama.

– Tako smo radili i kod oveizložbe. Na ulazu se namobilni telefon skineaplikacija koja učita svepodatke i otvori se prozor

putem koga se posmatraju AR i VR projekcijekojih na izložbi ima dosta. One omogućavajuposeban doživljaj, da se vidi, čuje i doživi ono štoje izloženo. Posetioci recimo mogu uz pomoć VRnaočara da se nađu u ćeliji sa DragutinomDimitrijevićem Apisom. On se okrene premaposetiocu i glasom glumca Nebojše Dugalićaizgovori svoj testament, koji je napisao u noći prepogubljenja.

Na ovoj izložbi prikazan je samo deo predmetaIstorijskog muzeja Srbije iz njegovih zbirki i fon-dova. Tu su zbirke oružja, vojne opreme, uniformi,pečata, karata, plakata, zatim arheološke,etnološke zbirke, zbirke ikona, fresaka...

U Muzeju se trude da ih kroz izložbe što češćepredstave javnosti. I da na svakoj novoj izložbistave deo iz zbirke koji nije u skorašnje vremeprikazivan.

– Baštinimo i predmete obe dinastije,Karađorđević i Obrenović. Dinastičke stvariobavezno prikazujemo otprilike na svakih pet god-ina, kako bi ih nove generacije videle. Čuvamoviše od 400 dinastičkih predmeta, čuvamo insigni-je, krunu, žezlo, štap, kopču. I jedinu sačuvanukrunu, onu kralja Petra. On je dao da se krunanapravi od drške topa njegovog dede Karađorđa,pa je kruna teška i neobična. Nije velelepna, kakvesu recimo engleske ili ruske krune, ali jeste origi-nalna i povezana sa svojim narodom – ističeDušica Bojić.

Radio iz 1947. još radi U privredno tehničkoj zbirci čuva se više od 700 tehničkih predmeta nastalih od 19.veka do danas. Među njima je i jedna parna lokomotiva proizvedena u Nemačkoj1914. godine, zatim gramofonske ploče, žičani fiksni telefoni, crno-beli televizori,magnetofoni, pisaće mašine, foto-aparati. Neki od njih pripadali su znamenitimličnostima iz novije srpske istorije. Tako je jedna sačuvana boks-kamera iz drugepolovine 19. veka pripadala našem velikom slikaru Paji Jovanoviću. U Muzeju sečuva i radio-aparat „Kosmaj“, prvi proizvedeni radio koji je predstavljen javnosti1947. godine, kada je u Srbiji otvorena prva fabrika za montažu radio-aparataRadio-industrija „Nikola Tesla“.Još je ispravan i radi.

Izvor: CINS (Vladimir Kostić)Foto: N1

Prostorije Srpske napredne stranke na Novom Beogradu kupilo je 27 dona-tora, većinom iz Kruševca, nakon čega su ih poklonili stranci, pokazujunova dokumenta do kojih je došao CINS. Reč je o direktorima škola i

javnih preduzeća, lokalnim funkcionerima i privrednicima. Među njima je iRadoica Milosavljević, koji je privatizovao više medija u Srbiji, a za kog se dosada samo nagađalo da je povezan sa naprednjacima. Konzorcijum je formiranugovorom u septembru 2016. godine.

Iza kupovine prostorija u Ulici Palmira Toljatija, sedišta Srpske naprednestranke (SNS) u Beogradu, nalazi se konzorcijum od 27 ljudi, navodi se u doku-mentima koja su objavljena na sajtu stranke nakon teksta CINS-a o ovojnedozvoljenoj donaciji.

Za predstavnika konzorcijuma izabran je Velibor Jovanović, odbornik SNS-a,koji je ovlašćen da na licitaciji otkupi prostorije firme „Vetfarm“, koja se nalazi ustečaju. Jovanović je trebalo da za otkup dokumentacije i depozit za učešće naoglasu uplati više od 12 miliona dinara. Iz ugovora se ne vidi koliko je ko doniraonovca, ali je navedeno da će se vlasništvo nad prostorijama deliti prema visiniuplaćene sume, za šta su članovi konzorcijuma dobili i priznanice. Nakonkupovine, Jovanović je ovlašćen da nepokretnost upiše na svoje ime.

Podsetimo, Jovanović je u oktobru 2016, dve nedelje nakon formiranja konzor-cijuma, otkupio prostorije na Novom Beogradu za nešto manje od 31 miliondinara, odnosno za oko 250.000 evra.

Odluku o poklanjanju prostorija SNS-u, za pet puta veću vrednost od kupljene,konzorcijum je doneo u novembru 2017. godine. Reč je o donaciji od 156 milionadinara – oko 1,3 miliona evra – koja prevazilazi limit dozvoljen Zakonom o finan-siranju političkih aktivnosti, pa bi, ukoliko se povede sudski postupak, prostorijeSNS-u mogle biti oduzete.

Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da jenajveći broj donatora novobeogradskih prostorija u to vreme živeo u Kruševcu, teda su se nalazili na odgovornim mestima u školama, javnim preduzećima, imalisu sopstvene firme i bili članovi lokalnih odbora stranke.

Najzvučnije ime među njimasvakako je Radoica Milosavljević, kojije 2015. u privatizaciji kupio osamlokalnih medija. U medijima sespekulisalo da ih je kupovao za računBratislava Gašića iz Kruševca, sadadirektora Bezbednosno-informativneagencije (BIA), i Srpsku naprednustranku, ali je Milosavljević takvenavode demantovao. Privatizovanimediji su na lokalnim medijskimkonkursima dobijali novac iz budžeta, a prema pisanju „Raskrinkavanja“, samoprošle godine njegove televizije dobile su više od 50 miliona dinara.

Novinari CINS-a nisu uspeli da stupe u kontakt sa Milosavljevićem.Među donatorima se našao i Ivan Mijailović, direktor Vaspitno-popravnog

doma, član Nadzornog odbora Fabrike maziva FAM i član Glavnog odbora SNS-a u Kruševcu.

Ugovor su potpisali i Dragoljub Arsić, jedan od zastupnika „Telekoma Srbije“,zatim Dalibor Gajić i Saša Pešić, zastupnici EPS distribucije, Radomir Bušatović,direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kruševcu, i DraganDžugurdić, koji je kasnije postavljen za direktora Veterinarske stanice Kruševac.Miomir Božilović, predsednik Sportskog društva „Napredak“ i vlasnikgrađevinske firme „Vlasinac-Igda“, takođe je potpisnik ugovora o konzorcijumu.Božilović je i predsednik Saveta za komunalne poslove SNS-a u Kruševcu.

Među donatorima se pojavljuju i direktori obrazovnih ustanova u Kruševcu –Dragomir Aleksić, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“, zatim Jasna ŽivkovićBrajković, direktorka Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, kao i NadeždaMilovanović, direktorka srednje Politehničke škole „Milutin Milanković“.

Ovo nije prvi put da Kruševljani poklanjaju prostorije naprednjacima. U febru-aru 2016. godine Velibor Jovanović predvodio je još jedan konzorcijum, ovogaputa od 20 građana, koji je kupio prostorije „Agrobanke“ u Kruševcu, da bi ih,samo dva meseca kasnije, ugovorom poklonio stranci. Reč je o 396 metarakvadratnih poslovnog prostora u Balkanskoj ulici u Kruševcu, vrednog nešto višeod 13 miliona dinara i namenjenog tamošnjem gradskom odboru.

Izvor: „Nova ekonomija“ (Olga Božinović)

Svaki treći lekar u Srbiji koji je zaposlen u državnojustanovi ima dozvolu da radi i u privatnoj praksi, štou statističkom prevodu znači da od 21.000 lekara u

našoj zemlji više od 7.000 njih radi u dve smene. Upravozbog činjenice da trećina lekara sedi na dve stolice mnogistručnjaci smatraju da veliki broj pacijenata istu lekarskuuslugu plaća dva puta – jednom kod državnog, a drugi putkod privatnog lekara. Zbog toga se na zdravstvo troši oko11 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno četiri mili-jarde dolara. Poređenja radi, u zemljama u regionu nazdravstvo odlazi između pet i sedam odsto BDP-a. Zatomnogi s pravom strahuju da će donošenjem novog zakonao zdravstvenoj zaštiti, koji će „državnim“ zdravstvenimradnicima omogućiti da dopunski rade u matičnoj kući upopodnevnim satima i koji ćeuskoro biti usvojen, pacijenttri puta plaćati jednu istuuslugu.

U Ministarstvu zdravljaobjašnjavaju da će lekari i ses-tre moći da trećinu radnog vre-mena dopunski rade u sop-stvenoj državnoj ustanovi, aupravni odbori bolnica odluči-vaće o cenovniku pregleda zagrađane. Ko bude želeo da radi na ovaj način, moraće da pot-piše aneks ugovora o radu s matičnom zdravstvenomustanovom, u kojem će biti definisan njihov angažman vanradnog vremena. Po usvojenim cenovnicima, zainteresovanigrađani će plaćati preglede ako žele da dođu po podne kododređenog doktora. To će biti omogućeno za sve usluge, osimza one za koje postoje liste čekanja, objašnjavaju u resornomministarstvu. Oni naglašavaju da će cene pregleda bitikonkurentne i niže nego kod privatnika, 50 odsto novca odplaćenih pregleda dobiće zdravstvena ustanova u kojoj se oniobavljaju, a preostalih 50 odsto ide na amortizaciju uređaja ihonorare za lekare i sestre koji će tu raditi dopunski.

Legalizovan konflikt interesa

Iako u Ministarstvu zdravlja uveravaju da će se strogovoditi računa o tome da ne bude preusmeravanja pacijenata izredovne smene u dopunsku, bezbrojne afere u zdravstvu –počev od Sremske Kamenice, gde najteži onkološki pacijentinisu imali tretman u toku redovnog radnog vremena, ali jesuu večernjim privatnim satima, skandala s pogrebnicima ubeogradskoj hitnoj službi i činjenice da su lekari u Klinici zakardiologiju KCS-a nedavno oštetili RFZO za 38 milionadinara lažnim dopunskim radom – bude sumnju u to da će sis-tem dopunskog rada funkcionisati bez problema.

Podsećanja radi, državni lekari u Srbiji stekli su pravo dadopunski rade u privatnom sektoru usvajanjem Zakona ozdravstvenoj zaštiti u decembru 2005. godine. Ovaj zakonskiakt je i pre usvajanja izazvao lavinu kritika jer je praktičnolegalizovao konflikt interesa, što je zakonski presedan. Lekarii stomatolozi su, naime, jedina kategorija državnih službeni-ka kojima je zakonom omogućeno da rade i privatno u istojdelatnosti. To je isto kao kad bi sudija i tužilac imali pravo daposle radnog vremena budu konsultanti u advokatskim kance-larijama, a carinici da rade u privatnoj špediterskoj firmi…Uprkos protivljenju javnosti zakon je usvojen, a mnogi sma-traju da je tako otvorena Pandorina kutija korupcije.

Danas svaki četvrti građanin naše zemlje smatra da jezdravstvo najkorumpiranija profesija, pokazuje najnovijeistraživanje CeSID-a i USAID-a. Ilustrativni dokaz teze dapacijenti u Srbiji dva puta plaćaju jednu istu uslugu – jednom

preko obaveznog zdravstvenog doprinosa od 10,2 odsto nabruto platu, a drugi put iz džepa kada odlaze kod privatnoglekara – jeste i zvanična statistika Republičkog fonda zazdravstveno osiguranje, koja svedoči da se u 2017. godinizaštitnicima prava osiguranih licaobratilo čak 18.112 pacijenata sapitanjima i problemima u ostvari-vanju prava iz obaveznogzdravstvenog osiguranja, dok jeistovremeno podneto 75 prijava opovredi prava iz zdravstvenogosiguranja. Podaci o podnetim pri-javama pokazuju da su se osigu-rana lica u toku 2017. godineobraćala zaštitniku prava osigu-ranih lica najčešće zbog problemau zakazivanju specijalističko-kon-sultativnih, odnosno dijagnostičkihpregleda.

Ljiljana M. (45) jedna je od pacijentkinja koja je participi-rala u ovoj statistici. Iako za 20 godina radnog staža nijednomnije otišla na bolovanje, prvi put kada je u domu zdravljazatražila rendgensko snimanje pluća zbog sumnje lekara naopstruktivni bronhitis, izabrani lekar joj je rekao da je rend-gen u kvaru već dva meseca i „prijateljski“ savetovao da pre-gled obavi sto metara od doma zdravlja – u privatnoj ordi-naciji. Isti odgovor dobila je i od laborantkinje u domuzdravlja, koja joj je saopštila da nemaju polovinu reagenasa.Ljiljana kaže da joj je zaista drago kada pročita da je nekomdetetu urađena komplikovana operacija i nekoj mladoj osobi

produžen život transplantacijom organa, koja je plaćena izbudžeta države u koji ona već 20 godina uplaćuje novac. Aliona postavlja jednostavno i opravdano pitanje – kako jemoguće da su je dva zdravstvena radnika u domu zdravlja

uputila na privatnika prvi put kada jezatražila lekarsku pomoć koju svakogmeseca uredno plaća?

„Nerentabilni“ i „rentabilni“pacijenti

Ako znamo da već sada svaki treći„državni“ lekar radi privatno, šta će sesa pacijentima dogoditi kada državadozvoli rad u drugoj smeni u istoj bol-nici? Dr Draško Karađinović, koordi-nator Udruženja „Doktori protiv korup-cije“, podseća da je slična izmena člana199 Zakona o zdravstvenoj zaštiti o

dopunskom radu već pokušana u vreme ministra TomiceMilosavljevića kroz formu „večernjih klinika“ i dodaje: „Tajtežak i skup promašaj bio je pre samo nekoliko godina, alinama izgleda nije suđeno da učimo na greškama, pa se zatostalno vrtimo u krug. Jasno je da kada bolnice koje su finan-sirane kroz mehanizme javnog zdravstvenog osiguranja ibudžeta države počnu da se bave privatnim biznisom, dolazido nejednakosti u zbrinjavanju pacijenata, i to se ne možesprečiti inspekcijama i birokratskim merama. S obzirom na toda su sredstva za lečenje ograničena, a tražnja neograničena,privatni interes pobediće javni. Drugim rečima, već neefikas-no zdravstvo ući će u još veću dezorganizaciju. Ako ova izme-

Sirotinjo, i doktorima si teška

12 DRUŠTVOGlas razuma, 20. februar 2019.

ŠTA DA OČEKUJEMO OD DOPUNSKOG RADA DRŽAVNIH LEKARA?

Na zdravstvo se troši oko11 odsto brutodruštvenog proizvoda(četiri milijarde dolara),a u zemljama u regionuna zdravstvo odlaziizmeđu pet i sedam odstoBDP-a

Nije jasno kako će bitiformirane cene privatnihusluga u državnim bolnicama na opremi iresursu koji pripada svimporeskim obveznicima

13Glas razuma, 20. februar 2019.

na zakona uopšte zaživi, onda će pre podne ’nerentabilni’ paci-jenti biti otaljavani, a ’rentabilni’ prebacivani u popodnevnusmenu koju pacijent plaća iz svog džepa.“

Naš sagovornik dodaje da mu nije jasno kako će direktoriraspoređivati složeni i skup državni bolnički tehnološki resurs,a da to ne izazove nove tenzije i podele među zaposlenima.Tim pre što su direktori u našim državnim zdravstvenimustanovama lekari, a ne kvalifikovani menadžeri, što već pred-stavlja krupan problem jer reč je o upravljanju kompleksnimvelikim sistemima, za šta lekari uostalom nisu školovani.

„A tek mi nije jasno kako će biti formirane cene privatnihusluga u državnim bolnicama na opremi i resursu koji pripadasvim poreskim obveznicima. Posebno tragikomično delujenajava da će cene biti niže nego u privatnom sektoru – tu ćebiti mesta i za reakciju Komisije za zaštitu konkurencije jer jeu pitanju nelojalna konkurencija. Stoga mi ovaj predlog višedeluje kao pokušaj privatizacije javne imovine i nametanjeuskog parcijalnog interesa na brzinu i bez javne debate, iakoje ovo pitanje od najveće važnosti za sve građane. Podsećanjaradi, u 2017. godini Agencija za borbu protiv korupcije istiovakav predlog zakona ocenila je kao rizičan za korupciju, paje on tiho bio povučen iz usvajanja“, podseća Karađinović.

Na pitanje – koliko će se izdvajati za zdravstvo kad se ovajzakon usvoji ako se u ovom momentu izdvaja 11 procenatabruto društvenog proizvoda, dr Karađinović kaže:

„Zdravstvo je najveći potrošač u državi, ali posebno brinešto od ovih 11 odsto BDP-a ukupne potrošnje za zdravstvo,čak četiri odsto BDP-a, ili 1,5 milijardi evra, ide direktno izdžepa pacijenta (pored doprinosa i poreza), pa najavljena

izmena zakona sigurno neće smanjiti potrošnju. Tolikapotrošnja za zdravstvo iz džepa građana ubedljivo dokazuje daje sistem neefikasan, a rasipanje ogromno, pa je i to, porednezadovoljavajućih zdravstvenih indikatora, razlog što suneophodne reforme. Osim što kanal dvostrukog plaćanja istezdravstvene usluge diskriminiše siromašnije građane, on i umakroekonomskom pogledu ugrožava konkurentnost državejer susedi u regionu izdvajaju između šest i osam odsto BDP-a za zdravstvo. Bilo bi mnogo korisnije da država napraviambijent da se ova privatna potrošnja od četiri procenta BDP-a usmeri u kapitalne investicije, koje su ključne za privrednirazvoj zemlje.

Zeleno svetlo od Lekarske komoreIako donošenje novog zakona Ministarstvo zdravlja pravda

idejom da se zaustavi masovni odlazak lekara u inostranstvo,naš sagovornik smatra da se odlazaknezadovoljnih lekara neće sprečiti legal-izacijom konflikta interesa i uzurpacijomjavne imovine „jer u koruptivnom siste-mu, kakav je sada u zdravstvu, nemasreće ni za pacijente ni za lekare“. Onocenjuje da je potrebna temeljna reformakoja podrazumeva promenu organiza-cione strukture zdravstva, drugačijefinansiranje sistema i načina plaćanjalekara, optimalnu sinergiju kroz inte-graciju javnog i privatnog sektora.Karađinović zaključuje da je uvođenje„večernjih klinika“ od strane tadašnjegministra zdravlja Tomice Milosavljevićatakođe bilo opravdavano brigom o

zadržavanju lekara u državnim bolnicama. Predstavnici Lekarske komore Srbije imaju za nijansu dru-

gačiji stav – oni podsećaju da je i danas, po važećem Zakonuo zdravstvenoj zaštiti, moguće dodatno radno angažovanjezdravstvenih radnika.

„Medicinske ustanove mogu i danas da u dopunski raduključe lekara koji radi u drugoj ustanovi, ako za tim imapotrebe. Kad su u pitanju privatni lekari i privatnezdravstvene ustanove, Republički fond za zdravstveno osig-uranje može da zaključi ugovore sa njima – danas postojeugovori za operacije katarakte, veštačku oplodnju, hemodi-jalizu i hiperbaričnu oksigenaciju. Lekarska komora Srbijesmatra da je potrebno uključiti privatnu praksu u jedinstvenizdravstveni sistem zdravstvene zaštite, izjednačavajućiprava i obaveze lekara, bez obzira na sektor u kome suangažovani – državni, privatni ili vojni“, ističu predstavniciLekarske komore Srbije u razgovoru za „Novu ekonomiju“.

Oni smatraju neopravdanim strah da će se smanjiti kvalitetrada lekara koji rade u dve smene, odnosno 12 sati dnevno, ipodsećaju da lekari koji su na dežurstvu svuda u svetuodgovorno obavljaju svoj posao radeći i duže od 12 sati.

„Kako će se budući Zakon o zdravstvenoj zaštitisprovoditi, preciznije će biti definisano podzakonskim akti-ma, a njegova konkretna primena u praksi zavisiće od nači-na organizacije službe i potreba svake pojedinačne

zdravstvene ustanove. Za Lekarsku komoru Srbije svakakoje veliki uspeh što je u novom zakonu, pored ostalih izme-na, prihvaćeno i da lekari mogu da rade ne samo kod jednog,nego kod tri poslodavca – kroz dopunski rad, jer im je na taj

način omogućeno da sebi obezbede i dodat-na primanja. Svako poboljšanje uslova rada ifinansijskog statusa lekara u društvu dopri-nosi tome da Srbija postane privlačnija zeml-ja za život i izgradnju profesionalne kari-jere“, zaključuju predstavnici strukovnekomore lekara.

Dopunski rad ili pravac Nemačka?Profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja

privatnih lekara Srbije, smatra da će privatni pregledi udržavnoj ustanovi samo podići nivo korupcije i podseća da jeta ideja „već viđena“.

„Ovo su izmene i dopune, a ne novi zakon o zdravstvenojzaštiti. Mi smo još 2004. godine, kada je tadašnja vladadonosila set zakona o zdravstvu Srbije, upozorili da su zakonio zdravstvenom osiguranju i zaštiti prevaziđeni, da neodražavaju savremene zahteve modernog zdravstva i da ćeunazaditi naše zdravstvo. Tadašnji ministar zdravlja drTomica Milosavljević tvrdio je da će srpsko zdravstvo upra-vo zahvaljujući tim zakonima biti među najboljima u Evropi.Međutim, srpsko zdravstvo je 2012. i 2013. godine, premaEvropskom potrošačkom indeksu za zdravstvo, rangirano naposlednjem mestu u EU, iza Rumunije, Bugarske i Albanije.

Medijsku pažnju o Predlogu zakona o izmenama i dopuna-ma Zakona o zdravstvenoj zaštiti s pravom zaokuplja diskusi-ja o dopunskom radu lekara u državnim ustanovama u kojimaveć rade. Objašnjenje da će lekari na ovaj način da dopunesvoj budžet teško je održivo. Ako se zna da lekar specijalistasa prekovremenim radom u Srbiji mesečno može da zaradioko 1.000 evra, a u Nemačkoj mu nude platu od 5.000‒6.000evra, jasno je kakva će biti njegova odluka. Sa medicinskimsestrama i tehničarima situacija je još gora, jer oni odlazeorganizovano, a Nemačka im u Srbiji organizuje besplatnečasove jezika. Nakon toga ih čekaju radna mesta i plate od2.000–2.500 evra mesečno, ističe Hadži-Tanović.

On ističe da pitanje kvaliteta produženog rada, odnosnorada u dve smene, nije diskutabilno jer „svaki student med-icine zna da produženi rad dovodi do mentalnog i fizičkogzamora, što povećava procenat greške i loše odluke“. Zatosmatra da pacijent mora da stekne pravo da bira zdravstvenoosiguranje koje će mu za njegove pare obezbediti najboljipaket osiguranja.

I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva isocijalne zaštite „Nezavisnost“, smatra da u središte debateo dopunskom radu lekara treba postaviti temu kako nekomože da izdrži rad od 12 sati dnevno. On ocenjuje da ćemogućnost da rade u dve smene kod istog poslodavca nekelekare koji razmišljaju o odlasku iz zemlje možda opredeli-ti da ostanu, ali ističe da se mora razmišljati i o pravimapacijenta na kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Na pitanje da lise može očekivati da skener ili rendgen koji nisu radili prepodne naprasno „prorade“ u drugoj smeni, on kaže da jeSindikat „Nezavisnost“ dobio uveravanje od Ministarstvazdravlja da će zdravstvena inspekcija proveravati da lidijagnostički aparati i laboratorija rade u obe smene. Kakoće stvari zaista funkcionisati u praksi – ostaje da se vidi.

(Ovaj projekat „Vladavina prava i trošenje javnih sred-stava u zdravstvenom sistemu u Srbiji“ finansira Evropskaunija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojimrukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj tekst je u isključivojnadležnosti „Business Info Group“, izdavača časopisa„Nova ekonomija“ i ni na koji način ne odražava stavove imišljenja Evropske unije.)

Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti koji ćeomogućiti „državnim“ zdravstvenim radnicimada dopunski rade u matičnoj kući u popodnevnim satima, ponovo će otvoritiPandorinu kutiju korupcije. Pacijenti će moratitri puta da plate jednu te istu uslugu: koddržavnog lekara na ime obaveznih doprinosa,kod privatnog lekara i ponovo kod državnog,ali u večernjem, plaćenom terminu

Srpsko zdravstvo je 2012. i 2013. godine,prema Evropskom potrošačkom indeksu zazdravstvo, rangirano na poslednjem mestu uEU, iza Rumunije, Bugarske i Albanije

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 20. februar 2019.

U PENZIONERSKIM ORGANIZACIJAMA OGORČENI POSTUPANJEM SUDOVA PO PREDMETIMA PENZIONERA

Piše: Radenka Marković

Način na koji sudovi u Srbiji postupaju sa predmeti-ma penzionera vezanim za zakon po kome su imčetiri godine isplaćivane umanjene penzije budi

sumnju da je reč o sistemskom sprečavanju najstarijih dadođu do pravde i novca za koji su zakinuti, smatraju u orga-nizacijama penzionera.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzion-isanih vojnih lica, ističe da je postupanje sudova takvo da senameće pitanje da li oni rade po nekom prikrivenom planu dabi sprečili najstarije da naplate svoj dug. Prema njegovimrečima, sudovi u tim postupcima krše kako ustavne odredbetako i odredbe Zakona u upravnom postupku, te zakona uupravnim sporovima, parničnom postupku i Zakona o penz-ijskom i invalidskom osiguranju.

Brzi samo u presudama protiv penzionera Navodeći primere kršenja, naš sagovornik ističe da je

Ustavni sud u septembru 2015. godine odbacio inicijativu zaocenu ustavnosti spornog Zakona o privremenom uređivan-ju načina isplate penzija, čime je penzionerima otežao ost-varivanje prava pred Fondom PIO, ali i pred Evropskimsudom za ljudska prava u Strazburu. Isti sud je kasnijeignorisao ustavnu obavezu da oceni ustavnost pomenutogzakona, što su tražili poslanici u Skupštini Srbije. Time jeomeo više od 850.000 oštećenih penzionera i njihovihnaslednika da ostvare svoja prava. Takođe je ignorisao inekoliko stotina ustavnih žalbi građana i kasnijih inicijativaza ocenu ustavnosti zakona o privremenoj isplati penzija.

Navodi i stav iz odluke Ustavnog suda s početka prošlegodine po kome se zahtevi za isplatu neisplaćenih penzijastariji od tri godine smatraju zastarelim, kao i zaključakUpravnog suda iz oktobra prošle godine da se zahtevi zaisplatu razlike između isplaćene i penzije po rešenju ne mogurešavati u upravnom nego u parničnom postupku.

Tamburić ukazuje na to da je praksa osnovnih i viših sudo-va da tužbe penzionera za naknadu štete zbog smanjenja pen-zija odbacuju, i to bez sprovođenja sudskog postupkapropisanog zakonom.

„Za razliku od njih, presude koje su po penzionere pozi-tivne brzo poništavaju, dokazujući da javni komentar pre-sude u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci koji je dao predsed-nik Srbije utiče na ekspeditivnost Višeg suda u Novom Sadu,koje nije bilo ni u jednom drugom sudskom predmetu“,naglašava on.

Kriju da ima izvršnih presudaUdruženje sindikata penzionera Srbije, prema rečima

Mihajla Radovića, predsednika ove penzionerske organizaci-je, ima saznanja da sudovi u Srbiji tužbe penzionera kojimatraže vraćanje zakinutih penzija odbacuju po naloguodređenih ministara i ministarstava u Vladi Srbije.

„Odgovori, odnosno odluke na te tužbe su toliko jednoo-brazne da je više nego očigledno da se donose na osnovuinstrukcija koje su dobijene iz jednog mesta, tj. iz VladeSrbije. Ničim neizazvan, ministar rada se pojavljuje i kažekako mi kao sindikat nagovaramo penzionere da se žale i todžaba jer time ništa ne dobijaju, pošto navodno nema nijedne

presude u korist penzionera. A ima. Donete su dve, i toizvršne, samo se to ne obelodanjuje“, tvrdi Radović.

On ističe da se tužbama penzionera zapravo postavljapitanje zakonitosti rada Fonda PIO, koji je bio u obavezi daizda rešenje o umanjenju penzije, a to nije uradio.

„Nije, jer bi to prema instrukcijama Ministarstva radaFondu PIO napravilo veliki trošak. O tom trošku misle, a nemisle i nije ih briga što su oštetili više od 700.000 ljudi.“

Predsednikova izjava zaplašila sudijeRadović navodi da neke sudije ne samo što ne čitaju i ne

izvode dokaze do kojih su penzioneri došli već uopšte nečitaju ni tužbe. Oni presuđuju po diktatu koji im je unapredpripremljen. Udruženje sindikata penzionera Srbije ćeVisokom savetu pravosuđa dostaviti imena sudija koji pen-zionerima daju štancovane, tipske odgovore. Među tim sudi-jama je, tvrdi on, mnogo sudija bliskih vladajućoj, Srpskojnaprednoj stranci. Onih koji su u reformi pravosuđa koju jeuradila prethodna vlast razrešeni, pa su se kolektivno žalili inaplatili zarade bez kojih su ostali dok nisu radili, i to sakamatom.

„Kada je reč o preinačavanju presude Osnovnog suda uBačkoj Palanci od strane Višeg suda u Novom Sadu, tu pos-toji jedna veoma nejasna stvar. U pouci o pravnom leku uzpresudu Osnovnog suda stoji da je za dalji postupak nadležanApelacioni sud. Međutim, nekim slučajem predmet je stigaodo Višeg suda u Novom Sadu, što budi sumnju jer nije jasnokako i zašto je do toga došlo“, ukazuje Radović i pita se nijeli predsednik države svojom pričom, odnosno obećanjem daće on utvrditi o čemu se radi pa ćemo se iznenaditi kada buderekao kako je doneta presuda u sudu u Bačkoj Palanci –zaplašio sudije.

Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje sudova i vlastipenzionere neće zaplašiti i zaustaviti i oni će nastaviti da sebore za vraćanje novca koji im je nezakonito uzet.

Izvor: Portal Pressek

Nemedicinsko osoblje, njih 134, većnekoliko meseci ne prima platu uKliničkom centru Kragujevac, sazna-

je portal „Pressek“. Oni su poslednju isplatuprimili početkom decembra. Nekolikozaposlenih sa kojima smo razgovarali kažu daplatu ne primaju mesecima, a da im je odne-davno „ukinut“ i prevoz. Reč je uglavnom oradnicima koji imaju ugovore na 24 meseca.„Danima, mesecima nas lažu za plate, molimoVas da nam pomognete da izađemo iz ovoglavirinta“, rekla je jedna radnica Kliničkogcentra za portal „Pressek“.

Naime, plate kasne zbog blokade računa18. decembra prošle godine. Zanjih je novac obezbeđen, ali platene mogu da budu isplaćene dok seračun ne deblokira.

„Novac je obezbeđen i čekamodeblokadu“, izjavio je direktorKliničkog centra Predrag Sazdanović za TV „Prva“ i naglasio da je Inspekcija rada većdelovala, a svi zaposleni će uskoro dobiti platu.

Klinički centar je u blokadi skoro dva meseca, a 12. februara preostali iznos duga bio je

33,1 milion dinara, saznaje portal „Pressek“.Rešenjem o izvršenju na osnovu presude Privrednogsuda u Beogradu, koje je ovoj ustanovi dostavljeno18. decembra prošle godine, ukupan dug, sa kamata-ma i troškovima postupka, koji kragujevačkazdravstvena ustanova mora da plati iznosio je182.765.400 dinara.

Vlada Republike Srbije donela je deset dana kasni-je odluku da se kragujevačkom kliničkom centruuplati 95,5 miliona dinara kako bi deo duga bioisplaćen. Osnovni dug prema kompaniji „VelefarmVFB“ iznosio je 88,6 miliona dinara, a nastao jetokom 2010. i 2011. godine. Spor zbog neplaćenihlekova i medicinskog materijala ova kompanijepokrenula je 2015. godine.

U odgovoru koji na osnovu zahteva zadostupnost informacija od javnog značajadostavljen portalu „Pressek“ 25. januaranavodi se da „trenutna finansijska situacija ukojoj se nalazi Klinički centar Kragujevacnije dovela u pitanje režim rada i pružanje

kvalitetnih i kontinuiranih zdravstvenih usluga“. Klinički centar najpre je u decembru negirao da dug postoji, a onda se, nakon što je na

portalu „Pressek“ objavljen skrinšot sa sajta Narodne banke Srbije, oglasio saopštenjem.

Cilj je da potraživanja zastareJovan Tamburić ocenjuje da se ignorisanjem ustavne obavezeda pravovremeno oceni ustavnost Zakona o privremenom ure-đivanju načina isplate penzija i sprečavanjem oštećenih pen-zionera da svoja prava na sudsku zaštitu pravovremeno ost-varuju pred domaćim i međunarodnim sudovima, celokupnosudstvo Srbije odreklo nezavisnosti i stavilo u službu izvršnevlasti. „Očigledna je namera da zahtevi oštećenih penzionera zanaknadu štete jednom delu oštećenih penzionera buduproglašeni zastarelim“, smatra on.

Sudovi u službi države

KRAGUJEVAC NEMEDICINSKO OSOBLJE U KLINIČKOM CENTRU NE PRIMA PLATU

Klinički centar je u blokadi skoro dva meseca, a 12. februarapreostali iznos duga bio je 33,1 milion dinara

Ni pomoć države ne pomaže

15Glas razuma, 20. februar 2019.

Dok botovi rade, stručni odlaze NATALIJA JOVANOVIĆ, PROFESORKA SOCIOLOGIJE I DEKAN FILOZOFSKOG FAKULTETA U NIŠU

Razgovarao: Marko Smiljković

Profesorka sociologije i dekan Filozofskog fakultetau Nišu Natalija Jovanović bila je uz svoje studenteu ranijim protestima protiv režima, a može se vide-

ti i ovih dana kako šeta ulicama Niša sa svojim kolegama,na skupovima „Niš bez straha“. Ona je na čelo Filozofskogfakulteta došla 2016. godine i od tada ima jasan stav dauniverzitetski profesori moraju biti uz studente. Nepodržava nijednu stranku, osuđuje i prošlu i aktuelnu vlastjer, kako kaže, nijedna nije promenila apsolutistički sistemvladanja u Srbiji.

Odakle vam hrabrost da šetate sa studentima dokmnoge vaše kolege strahuju od neke vrste odmazde?

Moja moralna i ljudska odgovornost jeste da budemtamo gde su moji studenti. Profesori i drugi s Filozofskogfakulteta su zaista u velikom broju podržali narod i stu-dente na ovim protestima. To su, uostalom, učinile i našekolege iz Beograda. Zaista, nije dobro da stavljamo glavuu pesak kad su teška vremena. To nije u mojoj prirodi.Mnogi ne znaju da sam ranije u jednom trenutku ustala iprotiv nekih ljudi koji su bili deo „demokratskog“ režima.Tada mi se učinilo da je došlo do nepravdi protiv kojih sammorala da se pobunim.

Nama je, da tako kažem, u opisu posla da reagujemo kadvidimo da u društvenoj zajednici nešto ne valja. Mi smojednostavno odgovorni da dignemo glas. Posebno kada jereč o nama sociolozima. Mi smo pozvani da odgovaramona pitanja da li su neke pojave dobre ili ne.

Mi smo nacija koja je mnogo toga preturila preko glave.Sad imamo ogroman odliv stanovništva, i to obrazovanogstanovništva, a glava jednog društva je obrazovanje. Kadse udari na tu oblast, onda se preti da ostanemo obezglavl-jeni i zato je potrebno da podignemo glas.

Probudio se građaninU kakvom to narodu postoje „autobuske pristalice“,

„fašisti“, „sendvičari“...? Nastalo je teško vreme. Ja se sećam tromesečnih

demonstracija 1996/97. godine, gde je bilo mnogo višestudenata u grupama na protestima. Istina, tada je trebaloda se izborimo za osvojenu pobedu. To je bilo teže vreme,ali vidim kod režima istu ikonografiju. Preplavljenimostovi, iste parole, pevalo se i tada i sada velikim delima,a u svemu tome je učestvovao silovan narod koji je na nekinačin morao da bude ushićen uspesima režima. Za vremeMiloševića su ti mitinzi bili masovniji. Taj režim je nakontoga pao, a tada se mislilo dato nije moguće.

Što se tiče ovih aktuelnihprotesta, mislim da seprobudio građanin. Tajgrađanin je video da su nje-gova prava ugrožena i vidimda u koloni ima mnogo ljudi koji nemaju nikakve veze sastrankama već su osetili nepravdu na svojoj koži. Nismosvi, kako nam kažu, prezadovoljni, srećni. Ja ne mogu dabudem zadovoljna u državi u kojoj se osećam nesigurno, uzemlji gde je jedna četvrtina u ozbiljnoj opasnosti dazagazi u siromaštvo, ako već u njemu nije.

Kakve standarde nameće nova kvazielita u politiciSrbije?

Istraživanja pokazuju da imamo ozbiljno osiromašenjepojedinaca i grupa, a iza toga imamo devijacije koje tražeozbiljnu državnu analizu da bi se pružila podrškaporodicama. Šta je opasno? Na drugoj strani imamo repro-dukciju političke nazovielite. To je kategorija koja nepreza ni od čega. Pretrči iz stranke u stranku kada se menja

vlast, ne režim. Mi imamo problem što nismo promenilisistem. Ni 5. oktobra 2000. godine. Sistem je ostao isti.Vlasti jesmo menjali, ali mehanizmi u borbi protiv korup-cije, partijskog zapošljavanja inepotizma su ostali. I, što jenajvažnije, nemamo ograničenimandat onih koji vladaju.Promene dres i odmah služebilo kome. To možemo nazvatii politički kvazielitizam zakojim su, na nesreću, mnogipošli jer su videli da se to ne kažnjava. Moram da kažem ida se osećam nebezbedno jer sam, na primer, bila napad-nuta na biračkom mestu 2008. godine. Bila sam u opasnos-ti naočigled velikog broja ljudi.

Šta to znači kada kažete da smo ušli u „perifernikapitalizam“?

Ovo je zemlja koja je nakon neke tranzicije ušla u peri-od „perifernog kapitalizma“ u kom radnici rade za 30.000dinara i ne znaju gde će pre da proslede novac za račune, aza hranu šta ostane. Da ne govorimo o tome kolike su plateljudi koji su zaposleni u buticima, raznim radnjama i slično.Njihova prava se stalno krše, a o tome niko ne vodi računa.Onda imate situaciju gde grejanje poskupi za nekoliko hil-jada dinara, a da se građani sa računom stave tek tako predsvršen čin. Ljudima sa malom decom isključuje se strujazbog nekih dugova za struju koju nisu potrošili.

Šta podrazumevate kada za odlazakmladih kažete da se događa egzodus?

Mi predajemo etiku. Mi šaljemo jasneetičke poruke svojim studentima i onimogu da izaberu. Nažalost, događa seegzodus. To su strašne stvari. Dva od tristudenta jasno kažu u svakoj anketi da

upisuju studije da bi se konektovali na neki od programakoji će im omogućiti odlazak iz zemlje. To je strašno, a jošstrašnije je što smo svedoci odlivu mozgova. To su emi-nentni stručnjaci u svojim profesijama koji su shvatili daće im penzija, kada završe karijeru, biti nekih pedesetakhiljada dinara, s kojom, da kažemo, može da se živi, alikako i u kojoj atmosferi.

Dušu i znanje ne mogu uzetiGde su sličnosti, a gde razlike između nekadašnje i

aktuelne vlasti? Apsolutističke vlasti su vrlo slične jedna drugoj i svaki

put kad jedna partija ili čovek imaju apsolutnu vlast, a višeputa smo se uverili u to, onda to ne valja, nema pravog

vrednovanja društvenog i državnog uređenja. Međutim,pošto živimo u višepartijskom sistemu, vidimo da nekemale partije bez ikakve smetnje egzistiraju na političkoj

sceni. Takav je na primer SPS.Oni bez problema služe Tadiću,Vučiću i služiće svakom ko dođena vlast. I sada oni imaju značaj-na plaćena mesta i regrutujusvoje članove kojima to postajenormalno. Ja nisam član partije imoje mišljenje je uvek bilo kri-

tično prema svakoj vlasti, ali dokle god se ne iskorene nekeustaljene pojave, neće nam biti bolje. Ovo je država u kojojse ne menjaju poluge vlasti, državom vladaju formalni ineformalni centri moći. Ovde nema odnosa prema slabijem,vlast vrlo lako posegne za nasiljem da bi ostvarila nekesvoje interese. To je moja porodica osetila. Najstrašnija supolitička hapšenja bez podizanja optužnice jer nema osno-va. Svima je poznato da je moj suprug Branislav Jovanovićbio u pritvoru. Tada smo mnogo propatili, a u stvari to namje pokazalo kakav je sistem u državi.

Koliko demorališe studente što je politička pripad-nost važna prilikom zapošljavanja?

Skoro sam saznala, i to shvatam kao ličnu uvredu, da jejedna mlada osoba bukvalno ucenjena da bude klasičanbot da bi dobila posao. Reč je školovanoj osobi kojoj jerečeno da će dobiti posao ukoliko piše statuse, odgovarapod lažnim imenima i slično. Ne znam da li je prihvatila,ali moram da kažem da ono što uradimo ostaje iza nas, nemože se izbrisati. I ne može se opravdati ničim. Ni platom,ni egzistencijom, ničim. Drago mi je da ne samo studentiveć i drugi ljudi shvataju da ono što ne mogu da vam uzmujeste samo vaše znanje i vaša duša. Ne mora niko da znada ste bot, dovoljno je da stanete ujutru ispred ogledala iako imate potrebu da pljunete sebi u lice, učinite to. Buditebot, ali budite sigurni da nešto niste dobro uradili.

Univerzitetski profesori su u većini pomalo autističniprema aktuelnim političkim dešavanjima.

Ne bi trebalo osuđivati te ljude, nisam ostrašćena,svako ima pravo da odluči i da proceni šta bi trebaločiniti. Na drugoj strani, Filozofski fakultet je neštodrugo. Nije tek onako još Platon na vrh piramide državestavljao filozofe koji su tada bili najučeniji. Zato je imisija Filozofskog fakulteta da bude svest naroda i damu pokaže pravac. Zato i ima najviše profesora s našegfakulteta na protestima. Ponekad je i ćutanje neki odgov-or. Lično mislim da je u koloni dobar broj profesora sdrugih fakulteta.

U koloni ima mnogo ljudikoji nemaju nikakve veze sastrankama već su osetilinepravdu na svojoj koži

U teškim vremenima nesmemo da stavljamoglavu u pesak

Nama profesorima je u opisu posla da reagujemo kad vidimo da u društvenoj zajednici nešto ne valja

RAZGOVOR:

16 REPORTAŽA SA DNAGlas razuma, 20. februar 2019.

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Nije dno tamo gde kažu ili veruju da se dno nalazi.

Dno je tamo gde žive ljudi koji ne mogu da uđuu evidenciju za socijalnu pomoć države, nitida, iako su nezaposleni, ostvare zdravstvenu

zaštitu po tom osnovu. Dno je tamo gde nemajučime da plate dokumentaciju za vađenje lične karte,niti takse bez kojih se lična karta ne može dobiti, aona je preduslov da ostvariš bilo koje pravo kojeteorijski imaš. Dno je tamo gde gladan stomak pre-suđuje šta je prioritet: nahraniti decu ili prikupitipapire da državi dokažeš da si ispunio uslove zaprava koja ti sleduju.

Dno je tamo gde se ljudi raduju kad ih Bog pogle-da pa mogu da budu primljeni na lekarski pregled ibez zdravstvene knjižice, pod uslovom da je naraspolaganju ona vrsta specijaliste koji je njimapotreban. Dno je tamo gde se nema čime kupitikalodont i održavati oralna higijena, pa karijes napa-da sa svih strana, a čovek nemoćno posmatra, znašta treba da učini, ali nema gde jer nema sa čim. Dnoje tamo gde se svakog meseca jure kovanice da sesakupi za najjeftinije uloške. Dno je tamo gde segodinama koriste naočare za vid sa polomljenimstaklom jer se nema čime platiti instaliranje novog, akamoli proveriti da li stara dioptrija uopšte još važi.

Dno je tamo gde se na pijace odavno ne odlazizato što su ih okupirali nakupci, već mnogo višezato što od šetnje vajde nema jer se nema čimekupiti ni veza blitve, nijedankrompir. Dno je tamo gde se ubleštave supermarkete ulaziponekad, u proseku jednom u trigodine, samo zato da se prošetakroz onaj šareniš svega, pogledašta se sada nalazi u rafovima iizađe napolje praznih ruku, uzosećaj kao da si bio na nekomsajmu lepote, odavno zaboravl-jenom ali dragom, iz vremena kada si bio sastavnideo društva u kome se vikendom i na takvim mesti-ma snabdevaju porodice. Pa ti bude milo što svi onipored kojih si unutra prošao i dalje mogu tu dapazare. I nadaš se da odlaze na pozorišne pred-stave, neki balet ili operu, na koncerte, letovanje izimovanje.

Dno je tamo gde se u goste ne odlazi, ni kodbraće i sestara, ni kod kumova i prijatelja, i gde segosti ne primaju. Na dnu su kuće opustele jer jekafa luksuz, a šta se još uz nju iznosi kad imašgoste, odavno se zaboravilo. Dno je tamo gdebrata zoveš da čestitaš rođendan njegovom klincu,pa mu kažeš da nećeš doći jer za poklon nemaš, anemaš više ni nerava da vrebaš busplusovce jer nemožeš da platiš kartu za sebe i ukućane do tamo inazad. I dodaš da snajka za to ne mora znati, nekajoj kaže da u kući hara stomačni virus. Dno je tamogde se ne obilaze ni večne kuće dece, roditelja, rod-bine ili prijatelja, jer i takva ekskurzija ipak košta, nemožeš do svih njih dobaciti pešice. Dno je kad kućniprag postane žuta traka bede koja čoveka odvaja iod ljudi i od života.

Dno je tamo gde si srećan što si za doček novegodine na trpezu stavio u nadaš se dovoljnoj količi-ni slane i slatke palačinke, jer se ne spremaju čestopa mogu da odglume specijalitet dostojansveopšteg praznika. Slane sa najjeftinijim sitnimsirom, slatke sa šećerom i cimetom. Dno je tamo

gde su Božić, Uskrs i porodična slava na stend-baju,čekaju srećnija vremena, jer se česnica i sve ono štopriliči još ne pravi od mešavine vode i vazduha. Dnoje tamo gde su rođendani ukinuti, a deci se, bezobzira na uzrast, poklanja najjeftinija čokolada, onaod 80 grama koja glumi onu od 100 grama. Dno jetamo gde komšinici u očaju priznaš da nemaš štadeci dati da jedu kad dođu iz škole, a ona ti kaže dadođu kod nje na ručak, pa se u to vremeizgubiš za nepostojećim neodložnimposlom, samo da se klinci ne dosete.Dno je kad se nadaš da su ti decaglupa i da možeš da ih lažeš kadgod prigusti.

Dno je tamo gde ni da prodaš tro-generacijsku kućnu biblioteku ne bimogao da imaš za kilogram voća jersi dužan i bankarskom bogu i narodutoliko da više ni kod koga ne možeš da sezadužiš. Dno je tamo gde strepiš kad telefonzazvoni jer ne znaš ko se od onih kojima duguješjavlja. Da li državni operater ili advokat koji zastupabanku ili agencija koja je neki tvoj dug otkupila i nato te sada podseća posle svakog obroka.

Dno je tamo gde ti sudski izvršitelj prolazi krozkuću i pravi zapisnik o tvojoj imovini, pa na krajuzaključi: „Nemaština“ i ode. Ta te reč oslobađa odplenidbe kreveta na kome spavaš, šporeta na komebi trebalo da kuvaš kada bi ringle bile ispravne,

frižidera u kome bi trebalo da sečuva hrana. Dno je tamo gdeostaneš srećan što te je zvaničnopečatirana nemaština spasla od jošveće bede, ali samo ovaj put. Na tvojtrpezarijski sto i dečji radni sto, sasve tepisima, možda računa neki odnekoliko privatnih izvršitelja koji suodavno poslali obaveštenje komekoliko duguješ i u kom roku moraš

platiti da bi izbegao plenidbu. Dno je tamo gde segodinama, krišom od ukućana, strepi da i krov nadglavom ne ode zbog dugova koji ukupno ne vredekoliko hrastov parket u kući, jer se na ulici živeti nemože, a rezervni krov nemaš. Prodao si sve što jevredelo da bi preživeo. Dno je tamo gde u podrum-skim prostorijama naiđeš na ostavljeneigračke, pa prebiraš dok ne nađeš nekukoja može da prođe kao nova, ukradeš jei pokloniš onome kome si roditelj. Ilipokupiš, krišom, neku koja je ostavljenakraj kontejnera za takve kao što si ti.

Dno je tamo gde sediš u mraku nedel-jama jer struje nema, zahvalan deci koja satobom biju tvoju bitku a da te prekorno nepogledaju. I gde, u takvim uslovima, neguješ deteobolelo od multiple skleroze, koje više niko odfamilije neće da obiđe jer se gasi, a ti se pitaš koje jenajbliže groblje gde ga besplatno možeš sahraniti ikako da skupiš pare za sanduk kada dođe taj dan. Aonda drugari tvog deteta pokrenu kampanju odvrata do vrata „za lečenje u inostranstvu“ i etonovca za taj prokleti sanduk i krst.

Dno je tamo gde ispred vrata ne smeš da mrdneš.Srešće te upravnik zgrade i opomenuti koliko dugonisi platio održavanje. Nabasaćeš na komšiju kojisamo još klečao nije moleći te da popraviš lavabo ukupatilu, jer njemu curi, a pre dve godine je renovi-rao stan. Pa obmotaš slavinu krpom da bi se

ukućani setili da se umivanje odsad, pa nadalje iubuduće, obavlja nad kadom. U kakvom god da imje stanju kičma.

Dno je tamo gde ne radiš zato što je nekozaključio da ne umeš da radiš ono za šta si mnogoputa bio nagrađen ili zato što nisi hteo da budešpeti u lancu ugrađivanja za prodaju neke robe. Dnoje tamo gde doteruješ doktorate, pišeš mastere ili

seminarske radove drugima da pokriješ računeza struju i telefon, jer bez toga ne možeš

komunicirati ni poslovati sa onima koji zabagatelu kupuju tvoje znanje. Dno jetamo gde više ni takve klijente nemožeš da nađeš jer su uklavirili da jemnogo lakše odmah kupiti celu diplo-

mu. Dno je tamo gde se muškarci sami šiša-

ju i žene puštaju kosu, ako treba i do peta,samo da se prištedi za hleb, uz hleb i za decu.

Dno je tamo gde poderane gaće ne ušivaš da ne bizašiveno mesto iritiralo kožu, i nosiš zimske polici-jske pantalone i čizme usred julske žege jer drugonemaš. Dno je tamo gde potomci moraju na vremenajaviti kada će im biti potrebna rezervna patronaza hemijsku, to se ne može kupiti onog dana kadolovka prestane da piše srcem. Dno je tamo gde sesolidarnost potomaka u jednom trenutku izgubi, pati kažu da im je više muka od sojinih ljuspica imakarona, da ne mogu bez voća i salate, a posle sesvako stidi za svoj groš. Potomci, što su ti uopšteseli na grbaču kad znaju da s nje kožu dereš da nebiste svi uginuli od gladi i nehigijene. Ti, zato štoništa promeniti ne možeš.

Dno je tamo gde na crtu uzimaš hleb, paštete,čvarke, prašak za veš, šampon za kosu, sredstvo zapranje sudova i toalet-papir, a ponekad i jogurtsamo za decu. I vraćaš dug, a onda se nakupi, nemožeš da postigneš, pa ti dobročinitelj krene dadolazi na vrata i pravi buku tražeći svoje novce ili teu mraku vreba na ulazu u zgradu, pa onda urla daon ne traži tuđe, već svoje, i kreće da te bije jer ćenjemu, zbog tebe, biti blokiran račun, a onda će injegova porodica doći na tvoje dno. I od premlaći-vanja te spasi komšija u prolazu. Dno je kad se neugušiš u poniženju, uđeš u kuću kao da se ništa

desilo nije, čuvaš one koji su ti najbliži.Dno je tamo gde vlast i opozicija nemaju

oči da ga vide sve i kad bi pogledali. Dnoje tamo gde nije registrovano da dnauopšte ima. Dno je tamo gde se nemamakar ono malo što se besplatno ima za

stotine hiljada migranata u prihvatnimcentrima. Dno je tamo gde žive nevidljivi

ljudi, bez ličnih karata, zdravstvenih knjižica,mesečnih karata za prevoz, zatvoreni u kućamakoje ne mogu da opstanu kao dom, već postajurobijašnica iz koje se, kada god hoćeš, može izaći ušetnju, ali ipak ne ideš da ne bi sreo onog komšijuispod ili upravnika zgrade. Dno je tamo gde nestajuradost, iskra u oku i gde se zatire smeh, pa svipostaju ozbiljni i razdvojeni jedni od drugih iako suporodica.

Gde je tačno to dno? Ono je tamo gde srećeš iljude koji ovako žive, koji razgovaraju sa tobomotvoreno jer znaju da si čovek, ali javno o svom živ-otu neće progovoriti. Zaliveni su stidom. Dno jetamo gde sve ovo znaš i ništa ne možeš da učiniš jerse, umesto onih gore, stide ljudi sa nevidljivog dna.

Dno je tamo gdepoderane gaće neušivaš da ne bizašiveno mesto iritiralo kožu

Dno je tamo

gde sve ovo znaš iništa ne možeš

da učiniš

Dno je

kad kućni pragpostane žuta trakabede koja čovekaodvaja i od ljudi i

od života

U Srbiji je gotovoiskorenjeno ekstremno siromaštvo

Ana Brnabić

Šta je dno dna?