Raporti Vjetor 2010 Serbian - bqk-kos.org Izvestaj 2010.pdf · objašnjavaju i pokazuju sve važne funkcije koje banka izvršava. I Godišnji Izveštaj 2010.godine ima novine u poredjenju

Raporti Vjetor2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 1

Godišnji Izveštaj 2010

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

| 1

Godišnji Izveštaj 2010 CBK

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji Izveštaj 2010

2 |

CBK Godišnji Izveštaj 2010

| 3


SADRŽAJ

Uvodna reč ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 11

Govor Guvernera -------------------------------------------------------------------------------------------------- 13

Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Komitet Revizije ------------------------------------------- 15

Organizaciona struktura CBK-a ------------------------------------------------------------------------------ 17

1. Izvršni pregled ----------------------------------------------------------------------------------------------- 19

2. Spoljna ekonomska okolina ------------------------------------------------------------------------------ 21

2.1. Svetska ekonomija --------------------------------------------------------------------------------- 21

2.2. Jugoistočna ekonomija --------------------------------------------------------------------------- 23

3. Ekonomija Kosova ------------------------------------------------------------------------------------------ 25

3.1. Realni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 25

3.1.1. Unutrašnji bruto proizvod ----------------------------------------------------------------- 25

3.1.2. Cene ------------------------------------------------------------------------------------------- 26

3.1.3. Tržište rada ---------------------------------------------------------------------------------- 27

3.2. Fiskalni sektor --------------------------------------------------------------------------------------- 28

3.2.1. Budzetski prihodi --------------------------------------------------------------------------- 28

3.2.2. Budzetski rashodi -------------------------------------------------------------------------- 29

3.3. Finansijski sektor ----------------------------------------------------------------------------------- 30

3.3.1. Opšte karakteristike ------------------------------------------------------------------------ 30

3.3.2. Bankarski sistem --------------------------------------------------------------------------- 31

3.3.3. Osiguravajuće kompanije ---------------------------------------------------------------- 46

3.3.4. Penzioni fondovi ---------------------------------------------------------------------------- 48

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači ----------------------------------- 48

3.4. Spoljni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 49

3.4.1. Tekući račun --------------------------------------------------------------------------------- 50

3.4.2. Kapitalni i finansijski račun --------------------------------------------------------------- 56

4. Supervizija finansijskih institucija ------------------------------------------------------------------------ 59

4.1. Licenciranje i metodologija ----------------------------------------------------------------------- 59

4.1.1. Licenciranje ----------------------------------------------------------------------------------- 59

4.1.2. Metodologija ---------------------------------------------------------------------------------- 62

4.2. Bankarska supervizija ----------------------------------------------------------------------------- 63

4.3. Supervizija osiguranja ----------------------------------------------------------------------------- 68

4.4. Supervizija penzija --------------------------------------------------------------------------------- 72

5. Usluge obezbedjene autoritetima, finansijskom društvu i javnosti ------------------------------ 74

5.1. Operacije i upravljanje gotovim novcem ------------------------------------------------------ 74

5.2. Održavanje i transakcija računa ---------------------------------------------------------------- 77

5.3. Upravljanje sredstvima ---------------------------------------------------------------------------- 80

4 |


5.4. Medjubankarski sistem plaćanja --------------------------------------------------------------- 83

5.5. Registar kredita ------------------------------------------------------------------------------------- 87

5.6. Aktivnosti u oblasti statistika i ekonomskih analiza ---------------------------------------- 88

6. Unutrašnje radnje ------------------------------------------------------------------------------------------- 90

6.1. Unutrašnja kontrola -------------------------------------------------------------------------------- 90

6.1.1 Kontrola, implementacija budzeta i operativne analize ---------------------------------- 92

6.2. Kadrovska služba ---------------------------------------------------------------------------------- 92

6.3. Pravne aktivnosti CBK-a ------------------------------------------------------------------------- 94

6.4. Upravljanje finansijama i informativnom tehnologijom ------------------------------------ 94

7. Regionalna i medjunarodna saradnja ------------------------------------------------------------------ 96

7.1. Medjunarodni sporazumi ------------------------------------------------------------------------- 96

7.2. Promocija i medjunarodna predstavljanje ---------------------------------------------------- 96

8. Finansijski pregled CBK-a -------------------------------------------------------------------------------- 99

9. Statistički dodatak ----------------------------------------------------------------------------------------- 139

10. Reference ------------------------------------------------------------------------------------------------- 149

| 5


LISTA AKRONIMA

NVS Neto vanjskih sredstava

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

ATM Bankomat (eng. Automated Teller Machine)

EU Evropska Unija

BEC Glavne Ekonomske Kategorije (eng. Broad Economic Categories)

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka za Biznes

CBK Centralna Banka Republike Kosova

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope (engl. Central European Free Trade Agreement)

CPI Indeks Cena Potrošnje (eng. Consumer Price Index)

DJI Dow Jones Industrial Average

DRZ Departament Rada i Zaposlenja

ECB Centralna Evropska Banka (eng. European Central Bank)

JIE Jugoistočna Evropa

SZK Statistički Zavod Kosova

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu zakona

MMF Medjunarodni monetarni fond

FSKP Slovenačko-kosovski penzioni fond

HHI Herfindahl-Hirschman Index (eng. Herfindahl-Hirschman Index)

DSI Direktne strane investicije

IPI Indeks Cena Uvoza (eng. Imports Price Index)

KEK Elektro-energetska kompanija Kosova

KMB Komercijalna Banka

DDK Druge depozitne korporacije

MEF Ministarstvo Ekonomije i Finansija

MRSZ Ministarstvo rada i Socijalne zaštite

MTPL Osiguranje auto-odgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NPL Nekvalitetni krediti (eng. Non Performing Loans)

NOZKE Neprofitna organizacija za kućnu ekonomiju

UBP Unutrašnji bruto proizvod

PCB Procredit Bank

POS Prodajno Mesto (eng. Point of Sale)

pp Procenat

PPI Indeks cena Proizvodnje (eng. Producer Price Index)

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

6 |


RBK Raiffeisen Bank Kosovo

REER Realna efektivna norma razmene (eng. Real Effective Exchange Rate)

RKK Registar Kredita Kosova

ROAA Prosečni povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets)

ROAE Prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity)

ESMK Elektronski sistem medjubankarskog kliringa

TEB Türk Ekonomi Bankasi

TPL Odgovornosti nad trećom stranom (eng. Third Party Liability)

KTPŠ Kosovski Trust penzione štednje

PDV Porez na dodatu vrednost

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

| 7


LISTA GRAFIKONA

1. Godišnja razlika evra u odnosu na SFR, GBP i USD ----------------------------------------------------------- 23

2. Realni porast BNP-a ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 25

3. Indeks Cena Potrošnje -------------------------------------------------------------------------------------------------- 26

4. Indeks Cena potrošnje, uvoza, proizvodnje i globalne cene hrane ------------------------------------------ 27

5. Struktura sredstava finansijskog sistema po sektorima -------------------------------------------------------- 30

6. Neto zahtevi finansijskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------ 31

7. HHI za sredstva, kredite i depozite ---------------------------------------------------------------------------------- 31

8. Doprinos u porastu sredstava po kategorijama ------------------------------------------------------------------- 33

9. Norma porasta kredita po sektorima -------------------------------------------------------------------------------- 34

10. Struktura kredita ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 34

11. Struktura kredita po industriji ------------------------------------------------------------------------------------------ 35

12. Struktura kredita po roku prispeća ----------------------------------------------------------------------------------- 35

13. Struktura depozita po sektorima -------------------------------------------------------------------------------------- 36

14. Struktura oročenih depozita po roku prispeća -------------------------------------------------------------------- 37

15. 12-mesečni prosek normi interesa ----------------------------------------------------------------------------------- 38

16. Pokazivači učinkovitosti ------------------------------------------------------------------------------------------------- 38

17. Krediti i depoziti bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------- 40

18. Likvidna sredstva --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 41

19. Struktura kredita po klasifikacijii -------------------------------------------------------------------------------------- 41

20. Ukupnio kredita i NPL --------------------------------------------------------------------------------------------------- 42

21. NPL po sektorima -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 42

22. NPL i provizije ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 42

23. Kapitalizacija bankarskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------ 43

24. Ukupni kapital bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------------- 44

25. Ukupni kapital i regulativni kapital ------------------------------------------------------------------------------------ 44

26. Struktura sredstava osiguravajućih kompanija -------------------------------------------------------------------- 46

27. Prodati primovi i isplaćene štete -------------------------------------------------------------------------------------- 47

28. Cena akcije KTPŠ-a ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 48

29. Struktura investicija Trusta --------------------------------------------------------------------------------------------- 48

30. Sredstva MMF-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 49

31. Bilans tekućeg računa --------------------------------------------------------------------------------------------------- 50

32. Glavne kategorije strukture izvoza ----------------------------------------------------------------------------------- 51

33. Glavne kategorije strukture uvoza ----------------------------------------------------------------------------------- 51

34. Uvozi na osnovu BEC-a ------------------------------------------------------------------------------------------------ 52

35. Struktura izvoza po tržišnim partnerima ---------------------------------------------------------------------------- 52

36. Struktura uvoza po tržišnim partnerima ----------------------------------------------------------------------------- 52

37. Račun usluga -------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 53

38. Bilans računa prihoda --------------------------------------------------------------------------------------------------- 54

39. Vrednost primljenih doznaka emigranata na Kosovu ----------------------------------------------------------- 55

40. Tekući transferi ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 55

8 |


41. Finansijski račun ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 56

42. Direktne strane investicije na Kosovu i ekonomski porast u eurozoni -------------------------------------- 56

43. Struktura DSI-a po ekonomskoj aktivnosti ------------------------------------------------------------------------- 57

44. Direktne strane investicije po poreklu ------------------------------------------------------------------------------- 57

45. Vrednost sredstava u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 64

46. Trend kredita u bankarskom sektoru -------------------------------------------------------------------------------- 65

47. Trend depozita u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------------ 65

48. Obezbedjivanje gotovog novca --------------------------------------------------------------------------------------- 74

49. Primanje gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------- 74

50. Obezbedjivanje euro novčanica po apoenima -------------------------------------------------------------------- 74

51. Obezbedjivanje euro kovanica po apoenima ---------------------------------------------------------------------- 74

52. Primljene euro novčanice po apoenima ---------------------------------------------------------------------------- 75

53. Primljene euro kovanice po apoenima ------------------------------------------------------------------------------ 75

54. Izvoz gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 75

55. Uvoz gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 75

56. Broj zastarelih novčanica koje su povučene iz opticaja -------------------------------------------------------- 76

57. Odnos novčanica koje su povučene iz opticaja sa ukupno primljenim ------------------------------------- 76

58. Obezbedjivanje novih novčanica ------------------------------------------------------------------------------------- 76

59. Odnos novih novčanica puštenih u opticaj sa ukupno primljenim -------------------------------------------- 76

60. Kapacitet dolazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 78

61. Vrednost dolazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 78

62. kapacitet odlazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 78

63. Vrednost odlazećih domaćih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 78

64. Kapacitet dolazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------ 79

65. Vrednost dolazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------- 79

66. Kapacitet odlazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------ 79

67. Vrednost odlazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------- 79

68. Razvoj depozita glavnih klijenata CBK-a --------------------------------------------------------------------------- 79

69. Izveštaj o investicijama CBK-a ---------------------------------------------------------------------------------------- 80

70. Mesečni prosek ponudjen od odgovarajućih banaka za portfolio CBK-a ---------------------------------- 80

71. Razvoj EONIA tokom godine ------------------------------------------------------------------------------------------ 81

72. Broj transakcija SEKN-a ------------------------------------------------------------------------------------------------ 83

73. Vrednost transakcija SEKN-a ----------------------------------------------------------------------------------------- 83

74. Dnevni prosek broja transakcija u SEKN-u ------------------------------------------------------------------------ 83

75. Dnevni prosek vrednosti transakcija u SEKN-u ------------------------------------------------------------------- 83

76. Godišnji kapacitet transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti -------------------------------------------------------- 84

77. Godišnja vrednost transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti -------------------------------------------------------- 84

78. Broj debit kartica ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 86

79. Broj kreditnih kartica ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 86

80. Broj terminala ATM ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 86

81. Broj terminala POS ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 86

82. Broj dobijenih sertifikata ------------------------------------------------------------------------------------------------ 87

| 9


83. Broj prijavljenih kredita na mesečnim osnovama ----------------------------------------------------------------- 87

84. Broj pretraga po mesečnim osnovama za 2010.godinu -------------------------------------------------------- 88

85. Broj detaljnih izveštaja -------------------------------------------------------------------------------------------------- 88

86. Struktura kvalifikacije zaposlenih u CBK-u ------------------------------------------------------------------------- 92

87. Zastupljenost polova u CBK-u ---------------------------------------------------------------------------------------- 93

LISTA TABELA

1. Norma povećanja svetskog BNP-a ---------------------------------------------------------------------------------- 21

2. Broj finansijskih institucija ---------------------------------------------------------------------------------------------- 30

3. Mreža bankarskog sistema -------------------------------------------------------------------------------------------- 32

4. Struktura sredstava bankarskog sistema --------------------------------------------------------------------------- 33

5. Struktura obaveza bankarskog sistema ---------------------------------------------------------------------------- 36

6. Bilans uspeha ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 39

7. Rizik likvidnosti ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 46

8. Tržišni bilans Kosova ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 50

9. Aktivnosti licenciranja banaka, 2006-2010 ------------------------------------------------------------------------- 61

10. Aktivnosti licenciranja osiguravajućih kompanija, 2006-2010 ------------------------------------------------- 61

11. Aktivnosti licenciranja penzionih fondova, 2006-2010 ---------------------------------------------------------- 61

12. Aktivnosti registracije mikrofinansijskih i nebankarskih finansijskih institucija ---------------------------- 61

13. Aktivnost licenciranja posrednika osiguranja ---------------------------------------------------------------------- 62

14. Aktivnosti registracije agencija za tansfer novca ----------------------------------------------------------------- 62

15. Aktivnosti registracije kancelarija za razmenu valuta ----------------------------------------------------------- 62

16. Ispitivanje finansijskih institucija tokom 2010.godine ------------------------------------------------------------ 64

17. Izvršena “on-site” ispitivanja tokom 2010.godine ----------------------------------------------------------------- 69

18. Bruto zabeleženi prim --------------------------------------------------------------------------------------------------- 70

19. Aktive sistema osiguranja na Kosovu ------------------------------------------------------------------------------- 70

20. Nivo likvidnosti sistema osiguranja Kosova ------------------------------------------------------------------------ 71

21. Vrednost transakcija po njihovim glavnim vrstama -------------------------------------------------------------- 77

22. Vrednost transakcija po njihovim glavnim vrstama -------------------------------------------------------------- 87

23. Odredjivanje oblasti revizije na osnovu rizika u protekle tri godine ------------------------------------------ 91

24. Pohadjane obuke tokom 2010.godine ------------------------------------------------------------------------------ 93

10 |


| 11


Uvodna reč

Imam čast i posebno zadovoljstvo da vam predstavim Godišnji izveštaj za 2010.godinu, koji predstavlja jedna sveukupni izveštaj, koji navodi najvažnije dogadjaje u ekonomiji Kosova, uključujući realni, fiskalni, finansijski i vanjski sektor. Centralna banka Republike Kosova, kao i svakoj drugoj dužnosti, tako i informisanju široke javnosti posvećuje posebnu pažnju i upravo je to razlog zašto osoblje CBK-a izradu Godišnjeg izveštaja radi sa posebnom posvećenošću, pokušavajući da za svaku godinu ubaci novine i nove podatke koji objašnjavaju i pokazuju sve važne funkcije koje banka izvršava. I Godišnji Izveštaj 2010.godine ima novine u poredjenju sa izveštajem iz predhodne godine i takodje ima više podataka, za koje se smatralo da su važne za široku javnost.

U 2010.godini svetska ekonomija je zabeležila godišnji porast od oko 5%, što je prevazišlo predvidjanja Medjunarodnog Monetarnog Fonda, dok je ovaj porast u prvom redu bio rezultat ekonomskog porasta u SAD-u i Japanu, porasta industrijske proizvodnje, stabilizacije finansijskih tržišta i povećanja kapaciteta svetskog tržišta.

U zemljama Jugo-istočne Evrope u 2010 godini počinju da se primećuju prvi znaci oporavka, iako je ekonomski aktivitet bio i dlaje slab i neuravnotežen izmedju zemalja JIE-a. U 2010.godini u ovim zemljama se primećuje porast izvoza, nakon drastičnog pada koje je zabeleženo u 2009.godini i kao rezultat svega ovoga, u svim zemljama JIE je zabeležen pad tržišnog deficita, što je prouzrokovalo i pad deficita na tekućem računu, izuzev Kosova.

Ekonomija Kosova je u 2010.godini zabeležila realni porast Unutrašnjeg Bruto Proizvoda od 4.0%, dok je nominalna vrednost UBP-a bila 4.2 miliarde evra. Za razliku od 2009.godine, kada je porast realizovan uglavnom kao rezultat povećanja javnih troškova i pada cena, u 2010.godini je bio rezultat povećanja potrošnje i investicija u privatnom sektoru. Tokom 2010.godine, zabeležen je prosečni porast cena od 3.5%, što je uglavnom bilo rezultat povećanja cena prehrambenih proizvoda.

Ozbiljan problem za Kosovo i u 2010.godini ostaje visok nivo nezaposlenosti, koji je procenjuje na oko 45%, naravno ovde se treba uzeti u obzir i činjenica da jedan procenat stanovništva koji može da radi ne ulazi na tržište rada. Naravno da se ovde treba uzeti u obzir i veoma visok nivo učešća neformalnog sektora, tako da ipak ovaj procenat treba biti nešto manji. Ovaj problem otežava još više i mlada struktura starosti stanovništva Kosova, pošto se jedan broj novih osoba koje traže posao svake godine pridodaje Kosovu, dok se broj novih radnih mesta koja se otvore tokom jedne godine i dalje nizak.

Finansijski sektor na Kosovu nije nastavio sa porastom kao i predhodnih godina, uglavnom zbog sporijeg porasta bankarskog sistema, koji ima najveće učešće u okviru finansijskog sektora. Porast sredstavabanaka je bio oko 11%, uglavnom kao rezultat kreditiranja i investicija u hartijama od vrednosti. Usporavanje odobravanja kredita od strane banaka je uticalo na to da banke orijentišu jedan deo investicija van zemlje, uglavnom u hartijama od vrednosti. Povećanje u investicijama u hartijama od vrednosti je bilo i rezultat oporavka medjunarodnih finansijskih tržišta tokom ovog perioda. U strukturi kredita dominirali su uglavnom krediti za preduzeća (preko 70%), dok se u okviru preduzeća najveći deo kredita koristio od strane trgovinskih preduzeća (preko 50%).

Tokom 2010.godine zabeležen je porast depozita u poredjenju sa 2009.godinom (godišnji porast od 11%), ali ipak sporije nego u predhodnoj godini. U strukturi depozita dominirali su depoziti porodičnih ekonomija sa preko 67% (porast od 7% u poredjenju sa predhodnom godinom), dok su depoziti preduzeća imali učešće od 27 %.

12 |

Nasufinanrazličučestsve fnajva

Prof.D

Preds

Godišnji Izvešta

uprot izazovinsijsku stabčitih mera rtalost posredfinansijske iažnijih funk

Dr.Gazmend

sedavajući o

CBaj 2010

ima sa kojimbilnost zemlradi osiguradnog (on-sitinstitucije kcija CBK-a,

d Luboteni

odbora Centr

BK

ma se suočillje i bila j

avanja finante) i neposrekoje rade na čuvanje fina

alne Banke

la Centralnae kao i uv

nsijske stabiednog (off-sia Kosovu i sansijske sta

a Banka Kovek proaktiilnosti. I tokite) izveštavsamim tim bilnosti zem

sova, ona jevna priliko

kom 2010.govanja, da bi

ispunjavajumlje.

e uspela da om preduzimodine poveća se izbliza pući tako jedn

očuva manja ana je pratile nu od

| 13


Govor Guvernera

Privreda Kosova tokom 2010 nastavila rast, zasnovan prvenstveno na rast potrosnje i investicija. Poboljsanja u globalnoj ekonomiji imala su znacajan uticaj na rast izvoza Kosova i posiljka od emigranat. Inflatorni pritisci u globalnom nivou reflektirani su i u ekonomiji na Kosovu, kao posledica visoke zavisnosti nase privrede od uvoza. Uprkos povecanja izvoza, trgovinski deficit i dalje ostaje visok sto zahteva potrebu za pronalazenje jednog stabilnog modela rasta i ekonomskog razvoja Kosova.

Finansijski sektor zemlje nastavlja sa trend rasta. Glavni finansijski pokazatelji pokazuju za visoku stabilnost bankarskog sistema na Kosovu. Postizanje na 59.7 odsto UBP, imovina bankarskog sistema bili su jedni od glavnih saradnika na finansiranju potrosnje i investicija u zemlji. Iako je i dalje visoka, stepen koncentracije bankarskog sistema nastavlja sa njenim silaznim trendom. U isto vreme, industrija osiguranja je obelezila smanjenje tarifa za granicne polise kao i povecanje stepena naknade stete. Trust Penzione Stednje Kosova obelezio je povecanje cena za jedinicne akcije kao i bolji povrat od investicija. U bliskoj saradnji sa Ministarstvo finansija su ucinjeni konkretni koraci ka stvaranju moderne infrastrukture za trziste hartija od vrednosti.

Pored pruzanja stabilnosti finansijskog sektora, CBK je nastavila sa poboljsanje kvaliteta njenih usluga za vlast, finansijske zajednice i javnost. Povecan je kvalitet nabavke sa euro novcanica i kovanog novca, dok je uradjena kompletna elektronizacija naloga za placanja za glavne klijente CBK-a. Takodje, je povecan obim i vrednost medjubankarskih placanja, a u funkciji je Nacionalni savet placanja. Investicija sredstava CBK je doneta na osnovu visoke bezbednosti, adekvatne likvidnosti i razumnog vracanja investicije. U okviru rojekta za razvoj poslovnog okruzenja, kreditni registar poceo je sa projektom unapredjenja kreditne informacije koja bi mogla da dovede do smanjenja kreditnog rizika i kamatnih stopa na kredite.

U 2010, Skupstina Kosova usvojila novi Zakon o Centralnoj banci Republike Kosova, cime su porasle i obaveze i odgovornosti CBK u obezbedjenju finansijske i mikroekonomske stabilnosti u nasoj zemlji. Takodje ova godina se pokriva i sa usvajanjem Zakona o sistemu osiguranja depozita kao i iniciranje dopuna i izradu drugih zakona od znacaja za finansijski sektor (zakon o bankama, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije, zakon o obaveznom osiguranja od autoodgovornosti, zakon o sistemu placanja, i t.d.) koje se ocekuju da budu odobrni u 2011. Napredak pravnog okvira finansijskog sektora je u skladu sa naporima za poboljsanje poslovnog okruzenja i generisanje novih investicija kao od stranih tako i unutrasnjih investitora.

U oblasti statistike, po prvi put je pocelo u izvestaju statistika platnog bilansa na MMF na kvartalnom nivou, dok u oblasti ekonomsko–finansijskih analiza treba odvojiti sastavljanje ‘stres-test’ za bankarski sistem, mesecno sastavljanje indikatora ranog upozorenja i sastavljanje i objavljivanje prvog broja Izvestaj o finansijskoj stabilnosti za Kosovo. Istrazivacki rad zaposlenih CBK je nagradjen po drugi put sa prestiznom nagradom “Olga Radzyner” za mlade istrazivace. Sve ovo govori o visokom nadleznosti zaposlenih u CBK u komunikaciji naseg rada pre javnim i domacim i medjunarodnim institucijama.

Sobzirom na cinjenicu da CBK uglavnom odrzava svoje zaposlene, menadjment ce nastviti da snazno podrzava visok nivo posvecenosti i nadleznosti zaposlenih koji,zajedno sa Odborom CBK i Izvrsnog odbora, imali su kljucnu ulogu u obezbedjenju kvaliteta i efikasnosti rada cak i u uslovima krize upravljanja kroz koje je prosao CBK u 2010.

14 |

Zahvova puprav

Gani

Godišnji Izvešta

valjujem se posveta mevljati pred iz

Gërguri

CBaj 2010

svim zaposl cini i visezazovima.

BK

lenima CBKe sigurnim

K za njihov i uveren sa

znacajan doam da cem

oprinos u tomo zajedno u

oku 2010. Uuspesno u

Upravo budce

| 15


Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Komitet Revizije

Odbor Centralne Banke

Na osnovu zakona o Centralnoj Banci Republike Kosova, izvršni organi Centralne Banke su: Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Guverner.

Odbor Centralne Banke se sastoji od Guvernera, Generalnog Direktora trezora u skladu sa članom 79, paragraf 2 zakona o CBK-u i tri (3) neizvršna člana, dok su dužnosti i odgovornosti ovog Odbora definisani članom 35 zakona o CBK-u. 31. decembra 2010.godine, Odbor Centralne Banke se sastojao od sledećih članova:

Gazmend Luboteni, predsedavajući Odbora Centralne banke

Lulzim Ismajli, Direktor trezora (član Odbora Centralne banke)

Sejdi Rexhepi, član Odbora Centralne banke.

Mejdi Bektashi, član Odbora Centralne banke.

Od 26. Jula 2010.godine, Gani Gërguri, zamenik guvernera za centralne bankarske funkcije, radi kao vršilac dužnosti Guvernera.

Izvršni Odbor se sastoji od Guvernera, koji je predsedavajući, kao i od zamenika guvernera i poverena im je implementacija politika Centralne Banke i njene operacije. 31. decembra 2010.godine, Izvršni Odbor su činili sledeći članovi:

G. Gani Gërguri, zamenik guvernera za centralne bankarske funkcije i V.D. Guvernera od 26. jula 2010.godine.

z. Nexhat Kryeziu, zamenik guvernera za superviziju finansijskih institucija.

Komitet revizije se imenuje od strane Odbora Centralne banke u tročlanom sastavu: dva neizvršna člana odabrana iz redova Centralne Banke kao i jedan član koji je vanjski ekspert kompetentan u oblasti računovodstva ili revizije. 31. decembra 2010.godine, Komiteti revizije su činili sledeći članovi:

Gazmend Luboteni, predsedavajući Odbora Centralne banke.

Sejdi Rexhepi, član Odbora Centralne banke.

16 |


Orga

anizaciona

a struktura

CBK-a: 31

1. decemba

C

ar 2010 go

GodCBK

odine

dišnji Izveštaj 20

| 17

010

18 |


| 19


1. Izvršni pregled

2010. godina se može smatrati kao godina poboljšanja globalne ekonomije što se pokazuje pozitivnim efektom koji su imale finansijske intervencije institucija zemalja koje su bile zahvaćene krizom za prevazilaženje posledica globalne krize. Globalni ekonomski porast je u 2010. godini dostigao na 5.0 procenata. Poboljšanje performanse ekonomije se ogledalo i na tržisnim aktivnostima koje su na globalnom nivou zabeležile normu povećanja od 11.4 procenata, u poredjenju sa padom od 11.0 procenata u 2009.godini. Kao rezultat ovih poboljšanja, koja su se uglavnom desila u zemljama u razvoju, i ekonomije zemalja Jugoidtočne Evrope (JIE) su pokazale prve znake poboljšanja, ali problematično za ove zemlje (JIE) je i dalje unutrašnja potražnja koja nije pokazala solidne znake oporavka što bi moglo omesti održivi ekonomski rast za ove zemlje. Nakon toga, budzetski deficit je i dalje karakteristika u skoro svim zemljama JIE.

Ekonomija Kosova je nastavila da ima pozitivnu normu ekonomskog porasta i tokom 2010.godine. Ocene ogovore o jednom realnom ekonomskom porastu tokom 2010.godine na nivou od 4.6 procenata, dok, za razliku od 2009.godine, kada je nosilac povećanja bio javni sektor, tokom prošle godine, privatni sektor se smatra da je bio glavni generator povećanja. Inflacija je tokom 2010.godine zabeležila normu od 3.5 procenata, dok je inflacioni pritisak bio naglašeniji tokom druge polovine 2010.godine. Kao i u predhodnim godinama, inflacija na Kosovu je uglavnom bila rezultat povećanja cena prehrambenih proizvoda, koje su zabeležile porast i na globalnom nivou i, kao rezultat velike oslonjenosti ekonomije Kosova na uvoz, povećanje cena na globalnom nivou se ogledalo veoma dosta i na Kosovu.

Finansijski sektor na Kosovu je nastavio sa stabilnošću i porastom i tokom 2010.godine. Vrednost sredstava ovog sektora u 2010.godini je dostigla na 3.2 milijarde evra, što predstavlja normu porasta od 13.7 procenata u poredjenju sa 2009.godinom. Bankarski sistem je i dalje glavni činilac finansijskog sektora da učešćem od 77 procenata u ukupnim sredstvima, dok su, penzioni fondovi, sa učešćem od preko 15 procenata u ukupnim sredstvima finansijskog sektora, drugi po veličini sistem učešća u sredstvima finansijskog sektora. Depoziti i krediti, kao glavne komponente bilansa stanja bankarskog sistema su, tokom 2010.godine, zabeležili normu povećanja od 11.0 procenata odnosno 13.2 procenata. Povećanje kredita tokom 2010.godine je bilo veće nego u 2009.godini, dok se norma povećanja depozita umanjila. Bankarski sistem na Kosovu i dalje ima visoki stepen koncentracije, gde tri najveće banke upravljaju sa 77.4 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema. Ipak, nivo koncentracije na bankarskom nivou nastavlja sa opadanjem. Bankarski sistem na Kosovu je i u 2010.godini imao visoki stepen održivosti, sa pokazateljima dovoljnosti kapitala od 18.7 procenata. Bilo kako bilo, tokom ove godine je primećeno jedno povećanje učešća nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sistema, koje je dostiglo na 5.9 procenata.

Bilans plaćanja se nastavlja karakterizovati visokim deficitom na tekućem računu, dok je, kapitalni i finansijski račun nastavio da ima pozitivni bilans. Izveštaji izmedju deficita na tekućem računu i Unutrašnjeg Bruto Proizvoda (UBP), u 2010.godini, je bio 16.6 procenata, što predstavlja jedan relativno slični nivo sa 2009.godinom. Visok stepen tržišnog deficita je glavni uzročnik deficita na tekućem računu. Ovo je zato što izvoz pokriva samo oko 13.7 procenata ukupnog uvoza. Pozitivan bilans na računu prihoda i tekućih transfera je nastavio da doprinosi umanjenju deficita tekućeg računa. Računi prihoda su zabeležili godišnji porast od 50.7 procenata u 2010.godini, dok se, račun tekućih transfera okarakterisao godišnjim porastom od 2.6 procenata u 2010.godini. Od faktora koji su najviše uticali na pozitivan bilans kapitalnog i finansijskog računa je bila i kategorija

20 |


‘drugih investicija’, koja je zabeležila značajan porast kao i porast od 5.4 procenata Direktnih Stranih Investicija (DSI).

CBK je nastavila sa izvršavanjem najboljih medjunaropdnih praktika u oblasti licenciranja, regulative i supervizije finansijskih institucija. U ovom pogledu su uradjene značajne investicije ka unapredjenju supervizije bazirane na profilu rizika u finansijskom sektoru i povećan je stepen saradnje sa centralnim bankama i odgovarajućim autoritetima supervizije zemalja kao što su Turska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Crna Gora, itd.

U oblasti tradicionalnih funkcija centralne banke, CBK je sa naglašenim uspehom izvršila svoj zadatak fiskalnog agenta i bankara vlade, unapredjujući procese koji se tiču transakcija računa, upravljanja finansijskim sredstvima, medjubankarskog sistema plaćanja kao i obezbedjivanja ekonomije na vreme i adekvatnim apoenima novčanica i kovanica evra. U sklopu Elektronskog Sistema Medjubankarskog Kliringa (SEKN), tokom 2010. godine, zabeležen je značajan porast kako u kapacitetu tako i u vrednosti transakcija plaćanja. Oko 3.9 miliona transakcija sa ukupnom vrednošću od 4.66 miliarde evra su bile procesuirane preko SEKN-a, tokom 2010.godine.

Takodje, tokom 2010.godine, u saradnji saa USAID-om su uradjene pripreme za dalje unapredjenje Registra kredita radi umanjenja asimetrija informacija u oblasti davanja kredita.

Sigurnost sredstava ostaje glavi stup u Politici Investicija CBK-a. Zahvaljujući pažljivoj analizi profila rizika institucija i zemalja sa kojima su se investirala sredstva u bilansu CBK-a je osigurana ne samo potrebna likvidnost, već i razumljiv povratak od investiranih sredstava. Zajedno sa trezorom, u 2010. Godini je sklopljen sporazum za investicije sa odredjenim prispećem i sa drugim velikim depozitorima CBK-a. Komitet investicija CBK-a kao i komitet likvidnosti zajedno sa Trezorom su ocenjivali na redovnim osnovama odgovarajuće banke radi osiguravanja ispunjavanja zatraženih kriterijuma sa politikama investicija CBK-a.

Pored standardne revizije koja je predvidjena Godišnjim planom Šefa unutrašnje revizije (ŠUR), tokom 2010.godine uradjeni su i posebni izveštaji o stanju investicija kako na tržištu novca tako i na tržištu hartija od vrednosti. Takodje, na osnovu sporazuma “Stand-By” izvršena je revizija po regularnim osnovima vladinih računa koji se održavaju u CBK-u i proširen je revizioni spektar i u oblasti finansijske supervizije kao i u oblasti informativne tehnologije.

| 21


2. Spoljna ekonomska okolina1

2.1. Svetska ekonomija

Na osnovu ocena Medjunarodnog Monetarnog Fonda (MMF), svetska ekonomija je zabeležila godišnji porast od 5 procenata u 2010. godini (Tabela 1). Realizovani porast prelazi za 0.75 procenata (pp) predhodna predvidjanja MMF-a (sredinom 2010.godine). Ova promena je uglavnom bila rezultat pozitivnog uticaja koji su imali ekonomski porast u SAD-u i Japanu, porast koji je u velikoj meri rezultat visokog nivoa unutrašnje potrošnje tokom četvrtog tromesečja 2010.godine. Pozitivan uticaj na povećanje globalne ekonomije je imalo i povećanje industrijskog proizvoda, stabilizacija finansijskih tržišta kao i povećanje tržišnog kapaciteta na svetskom nivou. Ipak, oporavak svetske ekonomije se ocenjuje kao neizbalansiran, imajući za osnov intenzitet i geografsku rasprostranjenost, gde se zemlje u razvoju nastavljaju karakterizovati sa višim ritmom ekonomskog povećanja u odnosu na razvijene zemlje.

Na osnovu ocena MMF-a, tokom 2010.godine, ekonomski porast za razvijene zemlje je dostigao na 3 procenata. SAD su zabeležile ekonomski porast od 2.8 procenata, što je uglavnom bio rezultat povećanja unutrašnje potrošnje i pozitivan doprinos tržišta, pošto su izvozi nastavili sa bržim rastom od uvoza. Povećanje BNP u 2010.godini je zabeležila i eurozona na nivou od 1.7 procenata, nasuprot velikim budzetskim problemima u nekim od zemalja članica. U okviru razvijenih zemalja, Japan sa stepenom od 3.9 procenata je zabeležio najveći ekonomski porast u 2010. godini. Poboljšanje ekonomske aktivnosti u razvijenim zemljama je uglavnom bilo podržano povećanjem investcija, izvoza i unutrašnje potrošnje.

Tabela 1. Norme povećanja svetskog BNP-a, u procentima

Izvor: MMF (2011)

* Predvidjanja

Što se tiče zemalja u razvoju, ekonomski porast je i dalje snažniji. Za 2010.godinu, na osnovu MMF-a ekonomije zemalja u razvoju su se povećale prosečno za 7.3 procenata, gde su azijske zemlje i neke zemlje srednje i južne Afrike na čelu sa najvišim normama ekonomskog porasta. Najveći porast je zabeležila Indija (10.4 procenata), a nakon nje je

1

Dogadjaji u svetskoj ekonomiji i Jugoistočnoj Evropi imaju za osnov objave: Business Monitor International (2010), ECB (2010), European Commission

(2010), (2011), Eurostat (2010), IMF (2010), (2011) i World Bank (2010).

Opis 2009 2010 2011*

Svetski UBP -0.5 5.0 4.4

Razvijene zemlje -3.4 3.0 2.4

SAD -2.6 2.8 2.8

Eurozona -4.1 1.7 1.6

Japan -6.3 3.9 1.4

Ujedinjeno Kraljevstvo -4.9 1.3 1.7

Rezmlje u razvoju 2.7 7.3 6.5

Rusija -7.8 4.0 4.8

Kina 9.2 10.3 9.6

Indija 6.8 10.4 8.2

22 |


Kina sa 10.3 procenata. Ekonomski porast u ovim zemljama je kontinuinelno bio podržan stimulativnim monetarnim i fiskalnim ekonomskim politikama, visok nivo unutrašnje potrošnje i ulazak vanjskog kapitala.

Tokom 2010. godine, fisklane politike su, pogotovu u razvijenim zemljama, bile orijentisane na konsolidaciju budzetskih troškova, koji su zabeležili jedan rekordan porast kao rezultat pokušaja da se sanira i zaustavi finansijska kriza. Pogoršanje javnih finansija je bilo najviše izraženo u eurozoni, gde su se neke od zemalja članica suočile sa visokim stopama budzetskog deficita.

Zemlje kao Irska i Grčka, zbog nemogućnosti da refinansiraju javni dug bile su primorane da zatraže pomoć od drugih zemalja i od medjunarodnih finansijskih institucija. U okviru pokušaja zaustavljanja produbljivanja budzetske krize, maja 2010.godine, zemlje EU su se odlučile za utemeljenje Mehanizma za Evropsku Finansijsku Stabilnost. Da bi ovaj mehanizam bio funkcionalan, zemlje EU-a, Centralna Banka Evrope (CBE) i MMF su odvojili sumu od 750 miliardi evra, koja je bila odredjena za prevazilaženje mogućih budzetskih kriza. Takodje, većina zemalja članica eurozone je počela sa dubokim fiskalnim reformama oslanjajući se na fiskalnu konsolidaciju u dve oblasti: smanjenje budzetskih troškova ili balansiranje izmedju smanjivanja ptihoda i rashoda. Bila kako bilo, fiskalna konsolidacija u nekim zemljama eurozone preko ubrzanog smanjenja vladinih troškova je mogla doneti druge posledice za ekonomije tih zemalja, umanjujući ekonomski porast i povećavajući nezaposlenost.

Finansijski sektor je na globalnom nivou nastavio da beleži pozitivne rezultate tokom 2010.godine, uz naglašen podršku od strane ekspanzionih monetarnih politika. Aktivnost berzi tokom ove godine je okarakterizovana rastućim trendom kao i kreditiranje koje je kako u finansijskom sektoru tako i u realnom sektoru nastavilo da beleži porast iako na nižim nivoima u poredjenju sa periodom pre pojavljivanja finansijske krize. Ipak, problemi zemalja eurozone sa budzetskim deficitom su uticali na povećanje nesigurnosti investitora na finansijskim tržištima. Visoke norme budzetskog deficita u nekim zemljama eurozone su negativno uticale na kreditni položaj ovih zemalja i, kao posledica toga, rizik primova za obveznice i garancije obveznica (eng. Credit Default Swaps: CDS) je zabeležio značajan porast. Primovi za obveznice zemalja kao što su Irska i Grčka su bili do 5 pp viši od onih iz Nemačke koji se karakterišu niskim nivoom rizika. Izuzev ovog, da bi se stabilizovalo i povratilo verovanje u finansijska tržišta, tokom maja 2010.godine, CBE je odlučila da, po prvi put u svojoj istoriji, interveniše na tržištu obveznica, kupujući državne i privatne obveznice da bi uticala na smanjenje cene duga i povećanje likvidnosti na tržištu. Ova intervencija CBE je dočekana sa velikim optimizmom od strane investitora jer neutrališući turbulencije koje su zahvatile evropska tržišta, ove mere su u mnogome uticale na finansijske nesuglasice koje su imale ograničen uticaj.

Bazna norma interesas u eurpzpni je nastavila da bude 1.0 procenat, nivo koji je odredjen tokom maja 2010.godine, kada je CBE odlučila da umanji ovu normu od nivoa 2.0 procenata koliko je bila pre početka krize. Takodje, marginalna norma davanja kredita i depozita je ostala nepromenjena na 1.75 odnosno 0.25 procenata.

Nepromenjene su takodje ostale i norme finansiranja odredjene od strane Federalnih Rezervi SAD-a, koje su nastavile da stoje na intervalu 0.00 - 0.25 procenata. Ipak, norme interesa na medjubankarskom tržištu tokom 2010. godine su zabeležile porast, gde se može napomenuti EURIBOR tromesečje koje je dostiglo na 1.02 procenata (0.712 procenata u decembru 2009.godine) i LIBOR tromesečje koje je dostiglo na 0.749 procenata (0.605 procenata u decembru 2009.godine).

| 23


Na kraju 2010.godine, godišnja norma povećanja indeksa cena u SAD-u je bila 1.5 procenata, dok, na osnovu podataka objavljenih od EUROSTAT-a, decembra 2010.godine, godišnja norma povećanja indeksa cena je za eurzonu bila 2.2 procenata.

Što se tiče performanse finansijskih tržišta, berze u SAD-u i Japanu su se okarakterizovale povećanjem performanse. Decembra 2010. godine, indeks tržišta akcija SAD (Standard&Poor’s 500) i Japana (Nikkei 225 Stock Average Index) su zabeležili porast od 11.8 odnosno 0.84 procenata u poredjenju sa decembrom 2009.godine. Dok je, indeks tržišta akcija koji ukljucuje evropske berze (Dow Jones Euro Stoxx) zabeležio pad od 2.82 procenata u poredjenju sa decembrom 2009.godine.

Na kraju 2010. godine, u poredjenju sa predhodnom godinom, euro je zabeležio značajan pad vrednosti u odnosu na glavne svetske valute (Grafikon 1). Norma razmene sa američkim dolarom i britanskom funtom je zabeležila godišnji pad od 9.5 procenata (na 1.322 USD/EUR) odnosno 5.7 procenata (na 0.848 GBP/EUR). Ipak, najveći pad u 2010.godini je zabeležio u odnosu na švajcarski franak, gde mu je vrednost opala za 14.7 procenata (na 1.281 SFR/EUR).

2.2. Jugoistočna Evropa

Dve godine nakon početka globalne finansijske krize, zemlje Jugoistočne Evrope2 su počele da pokazuju prve znake oporavka ekonomskih aktivnosti. Bilo kako bilo, treba se istaći da je poboljšanje ekomonske aktivnosti i dalje veoma nesigurno i nije izbalansirano izmedju zemalja JIE. Poboljšanje globalne ekonomije tokom 2010.godine, pogotovo oporavak ekonomija zemalja EU-a, je rezultiralo povećanjem izvoza za zemlje JIE. Ipak, ove ekonomije su nastavile da se součavaju sa nižim nivoima unutrašnje potražnje u poredjenju sa periodom pre krize, što se ogledalo na povećanje nezaposlenosti kao i na korišćenje konzervativnijih politika prilikom davanja kredita od strane banaka. Tokom 2010.godine, većina zemalja JIE je zabeležila pozitivan porast BNP-a i, na osnovu ocena Evropske Komisije, prosečni porast BNP-a za ceokupan region je bio 1.7 procenat.

Tokom 2010.godine, izvozi zemalja JIE su počeli da se uzdižu iz drastičnog pada koji su pretrpeli tokom 2009.godine. Povećanje unutrašnje potrošnje pogotovo u zemljama EU-a, koje su glavni tržišni partneri za zemlje regiona, je uticalo da većina ovih zemalja zabeleže dvocifreni porast izvoza. Kao rezultat toga, sve zemlje JIE, izuzev Kosova, su zabeležile pad tržišnog deficita, što je prouzrokovalo padom deficita i na tekućim računima.

2

Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Rumunija i Srbija.

-20.0%

-15.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

30.0%

Dec-10

Dec-09

Dec-08

Dec-07

Dec-06

Dhjet2005

SFR/EUR GBP/EUR USD/EUR

Grafikon 1. Godisnja promena evra u poredjenju saSFR, GBP i USD

Izvor: CBE (2011)

24 |


Tokom 2010. godine, sve zemlje JIE su zabeležile negativni budzetski bilans. Bilo kako bilo, odnos izmedju budzetskog deficita i BNP-a je zabeležio porast samo u Srbiji, dostižući tako na 4.5 procenata (4.3 procenata u 2009.godini) i u Hrvatskoj 5.7 procenata (4.1 procenat u 2009.godini). Druge zemlje, sa preduzetim merama za konsolidaciju fiskalnog sektora, su uspele da umanje budzetski deficit. Tokom 2010.godine, zemlje kao Kosovo, Bosna i Hercegovina, Srbija i Rumunija su potpisale sporazum sa MMF-om da bi osigurale finansijsku podršku. Izuzev ovog, tokom 2010.godine, Albanija i Srbija su emitovale hartije od vrednosti da bi finansirali budzet u vrednosti od 300 odnosno 199 miliona evra. Javni dug u zemljama JIE je zabeležio porast u 2010.godini, dostižući prosečnu normu od 43 procenata od 41 procenta BNP-a koliko je bio u 2009. godini. Najviši nivo javnog duga u 2010.godini je imala Albanija, uz normu od 61.9 procenata BNP-a (60.6 procenata u 2009.godini), a nakon nje Crna Gora sa 49.4 procenata (43.5 procenata u 2009.godini) i Bosna i Herzegovina sa 43 procenata BNP-a (39.1 procenat u 2009.godini).

Efekti finansijske krize kao i ekonomski pad u zemljama JIE tokom 2009.godine su dosta uticali na povećanje nezaposlenosti, koje je nastavilo da ima sličan nivo i tokom 2010.godine. Od zemalja koje imaju najveću normu nezaposlenosti može se izdvojiti Kosovo (oko 45 procenata), Bosna i Hercegovina (oko 43.2 procenata) kao i Makedonija (oko 31.7 procenata).

Što se tiče valuta zemalja JIE, albanski lek je pao u vrednosti u odnosu na evro za 1.2 procenata, dostižući tako 138.8 ALL/EUR, dok je srpski dinar pao u vrednosti u odnosu na evro za 10.6 procenata dostižući tako 106.7 RSD/EUR. Hrvatska kuna (7.39 HKR/EUR) i makenoski denar (61.5 MKD/EUR) tokom ovog perioda su bili stabilniji u odnosu sa evrom.

| 25


3. Ekonomija Kosova

3.1. Realni sektor

Ekonomija Kosova je nastavila sa trendom porasta i tokom 2010.godine, beležeći jednu realnu normu veceg rasta nego u 2009.godini. Poboljšanje performansi globalne ekonomije u 2010. godini se ogledalo i na ekonomiju Kosova, utičući na to da privatni sektor bude glavni činilac ekonomskog porasta. Bankarski sistem Kosova je imao jednu veoma važnu ulogu u finansiranju potrošnje i investicijama u zemlji. Drugi veoma važan činilac za finansiranje potrošnje u zemlji su bile i doznake emigranata, koje su takodje zabeležile porast kao rezultat poboljšanja razvijenih ekonomija. Nasuprot konstantnom ekonomskom porastu, domaća proizvodnja je i dalje na jednom veoma niskom nivou, čineći tako da ekomonija zemlje bude u velikoj meri oslonjena na uvoz roba izvana, što je kontinuinelno prouzrokovalo veoma visoke norme deficita na tekućem računu. Nasuprot olakšanjima za razvoj trgovine, kreiranih zbog korišćenja evro valute kao i od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini (eng. Central Europe Free Trade Agrement: CEFTA), Kosovo nastvavlja da se suočava sa problemima u razvoju slobodne trgovine sa zemljama u regionu kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina – zemlje koje ne sprovode gore navedeni sporazum kada je Kosovo u pitanju. Ipak, trgovina Kosova sa drugim zemljama je zabeležila jedan pozitivan trend tokom 2010.godine, pogotovu kod izvoza zbog povećanja zahteva u globalnoj ekonomiji.

Glavni izazov za ekonomiju zemlje nastavlja i dalje biti veoma visoki stepen nezaposlenosti. Anketa Radne Snage ESK-a (2009) ocenjuje da je norma nezaposlenosti u ekonomiji Kosova tokom 2009.godine bila oko 45 procenata radne snage. Na osnovu sadašnjeg tranda ekonomskog povećanja i osiguravanja novih radnih mesta u ekonomiji Kosova, može se smatrati da je zaočekivati da se norma nezaposlenosti neće značajno umanjiti u srednjeročnom periodu.

3.1.1 Unutrašnji bruto proizvod3

Unutrašnji bruto proizvod (UBP) Kosova tokom 2010.godine se ocenjuje da je zabeležio jednu realnu normu rasta od 4.0 procenata. Nominalna vrednost UBP u 2010.godini je bila 4.2 miliarde evra (MMF, 2011). Za razliku od 2009.godine, kada je vladin sektor bio glavni činilac ekonomskog porasta, tokom 2010.godine najveći doprinos se pripisuje povećanju potrošnje i investicijama u privatnom sektoru. Učešće privatne potrošnje u ukupnoj potrošnji na Kosovu tokom 2010. godine je bilo 84.2 procenata u poredjenju sa 83.7 procenata koliko je bilo u 2009.godini. Privatni sektor dominira i što se tiče ukupne strukture investicija u zemlji, sa učešćem od oko 66.0 procenata u ukupnim investicijama, dok investicije u javnom sektoru imaju učešće od 34.0 procenata. U poredjenju sa

3

Izvor podataka za UBPje Medjunarodni Monetarni Fond, World Economic Outlook, april 2011.

4.0%

5.0% 5.4%

3.8% 4.0%3.4%

6.3% 6.9%

2.9%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

2006 2007 2008 2009 2010projeksion

FMN ESK

Grafikon 2. Realni porast UBP-a

Izvor: MMF (2011), i ESK (2010a)

26 |


predhodnom godinom, učešće javnih investicija u ukupnim investicijama je zabeležilo blagi pad.

Povećanje potrošnje kod privatnog i javnog sektora uticalo je na to da ukupna potrošnja na Kosovu zabeleži značajniji porast u poredjenju sa predhodnom godinom. Realna norma povećanja ukupne potrošnje u 2010.godini je bila 3.3 procenata (0.9 procenata u 2009.godini). Pozivitni dogadjaji u 2010.godini su zabeleženi i na ukupnom nivou investicija, koje su zabeležile realni porast od 7.8 procenata (9.8 procenata u 2009.godini). Investicije privatnog sektora su zabeležile realni porast od 5.9 procenata u 2010.godini, u poredjenju sa 2.2 procenata u predhodnoj godini. Povećanje investicija u privatnom sektoru je rezultat povećanja domaćih investicija kao i povećanje DSI-a. Investicije javnog sektora su takodje doprinele u domaćim investicijama, iako je njihov trend povećanja bio manji nego u 2009.godini. Realna godišnja norma povećanja javnih investicija u 2010.godini je bila 11.7 procenata, za razliku od 2009.godine kada su ove investicije imale godišnju normu porasta od 29.0 procenata (MMF, 2011).

Kao rezultat veoma velikog kapaciteta uvoza u poredjenju sa izvozom, tržišni bilans i dalje ima negativan uticaj na UBP Kosova. Produbljivanje tržišnog deficita na Kosovu za 4.5 procenata tokm 2010.godine učinilo je da negativan uticaj tržišnog deficita na UBP tokom ove godine bude veći u poredjenju sa 2009.godinom. Nasuprot niskom nivou, izvoz Kosova je u 2010.godini zabeležio visoku stopu povećanja dostižući tako najviši nivo u posleratnom periodu. Porast je zabeležio i uvoz Kosova od spolja, što može uticati na povećanje unutrašnjih zahteva na Kosovu, u poredjenju sa 2009.godinom kada je uvoz zabeležio pad.

3.1.2. Cene

Nakon jedne godine koja je okarakterizovana deflacijom, inflacioni pritisak je na globalnom nivou učinio da i ekonomija Kosova tokom 2010.godine zabeleži povećanje inflacije, pogotovo u drugoj polovini godine (Grafikon 3). Indeks cena potrošnje (engl. Consumer Price Index: CPI) tokom 2010.godine je zabeležio prosečni godišnji porast od 3.5 procenata, dok je, godišnji porast na kraju godine (decembar 2010.godine u poredjenju sa decembrom 2009.godine) dostigao na 6.6 procenata.

Glavni uticaj na povećanje ukupnog nivoa cena tokom 2010.godine je imalo povećanje cena prehrambenih proizvoda, što ujedno predstavlja komponentu sa najvećim uticajem na potrošačku korpu na Kosovu. Prosečni godišnji rast ovih cena je tokom 2010.godine bio 4.7 procenata. Uticaj na povećanje cena je imalo i povećanje cena za stanovanje i za javne usluge kao što je električna energija, voda, grejanje, itd.

14.0%

0.5%

-4.0%

0.1%

6.6%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

jan

feb

mar ap

rm

aj jun jul

avg

sep

okt

nov

dec

jan

feb

mar ap

rm

aj jun jul

avg

sep

okt

nov

dec

jan

feb

mar ap

rm

aj jun jul

avg

sep

okt

nov

dec

2008 2009 2010

Grafikon 3. Indeks cena potrosnje, godisnjapromena

Izvor: CBK (2011)

| 27


Kretanje cena na Kosovu je u velikoj meri bilo prouzrokovano od kretanja cena uvoza kao posledice veoma velike zavisnosti domaće ekonomije na uvoz roba izvana. Tokom 2010.godine, prosečna norma povećanja Indeksa Cena Uvoza (eng. Imports Price Index:IPI) je bila 6.0 procenata.

S druge strane, indeks cena proizvodnje (eng.Producer Price Index: PPI) je tokom 2010.godine bio stabilniji, beležeći godišnji porast od 2.1 procenata (prosečno decembar 2010- decembar 2009). Imajući za osnov trenutna kretanja cena prehrambenih proizvoda i naftinih derivata kao i na osnovu predvidjanja za kretanje cena na globalnom nivou, očekuje se da inflacioni pritisci budu prisutni u ekonomiji Kosova i tokom 2011.godine.

3.1.3. Tržište rada

Na osnovu ankete o Radnoj Snazi ESK-a, u 2009.godini, norma nezaposlenosti na Kosovu je bila 45 procenata4 i kao takva predstavlja najteži izazov za ekonomiju Kosova. Kao rezultat veoma mlade strukture stanovništva na Kosovu, veoma veliki broj mladih ulazi na tržište rada svake godine, dok se broj novih radnih mesta koja se otvaraju tokom jedne godine dosta nizak. Na osnovu podatak Ministarstva Rada i Socijalne Zaštite (MRSZ), tokom perioda 2004-2010, preosečno se 25,000 osoba godišnje upisivalo kao nove osobe koje traže posao, dok je prosečni broj novo otvorenih radnih mesta objavljenih u MRSZ svake godine bio oko 7,500.

Broj registrovanih osoba koje traže posao se, na osnovu podatak MRSZ, u 2010.godini umanjio na 335,260, što predstavlja godišnji pad od 1.1 procenata. U strukturi osoba kje traže posao dominiraju nekvalifikovane osobe koje traže posao (63.6 procenata), koje slede osobe koje traže posao sa srednjim kvalifikacijama (34.6 procenata), dok osobe koje traže posao sa univerzitetskim kvalifikacijama čine samo 1.8 procenata ukupno registrovanih osoba koje traže posao. Struktura osoba koje traže posao po polivima je uglavnom uravnotežena, gde oko 47 procenata osoba koje traže posao čini ženski rod. Nezaposlenost na Kosovu ima uglavnom dugoročni karakter, gde su više od 90 procenata osoba koje traže posao bez posla u periodu dužem od 12 meseci. Ovo čini problem nezaposlenosti na Kosovu više uznemiravajući zbog rizika degradacije ljudskog kapitala, što takodje i dalje umanjuje šanse za zaposlenje za osobe koje su bez posla kao i što umanjuje sveukupnu produktivnost radne snage u zemlji.

Iako su podaci o zaposlenosti na Kosovu veoma ograničeni, ocenjuje se da su oko 80 procenata zaposlenih osoba zaposleni u privatnom sektoru. S druge strane, javni sektor takodje predstavlja jednog važnog poslodavca, gde je zaposleno oko 20 procenata svih zaposlenih na Kosovu. Zaposlenje preko MRSZ se u 2010.godini okarakterizovalo nižim nivoom u poredjenju sa predhodnom godinom. Broj zaposlenih koji su se zaposlili preko

4

Zbog nedostatka podataka za 2010.godinu, statistike trzista rada su predstavljene na osnovu Ankete o radnoj snazi iz 2009.godine.

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

85

90

95

100

105

110

T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4

2008 2009 2010

IPI PPI Globalne cene hrane (desni stub)

Izvor: ESK (2011)

Grafikon 4. Indeks sena potrosnje, uvoza, proizvodnje i globalne cene hrane

28 |


MRSZ-z u 2010.godini je bio 6787, u poredjenju sa 7239 zaposlenih koliko je bilo u 2009.godini.

3.2. Fiskalni sektor

Budzet Kosova je 2010.godinu završio sa deficiton od 93.2 miliona evra, u poredjenju sa 85.5 miliona evra deficita u 2009.godini. Odnos izmedju budzetskog deficita i UBP-a je u 2010.godini dositgao na 2.2 procenata.

U 2010.godini Kosovo je po prvi put ušlo u finansijski sporazum sa MMF-om. MMF je odobrio Kosovu prvi kredit ‘Stand-By-Arrangement’ u vrednosti od 108.9 miliona evra (SDR 92.6 miliona), koja je ekvivalent sa 157 procenata kvote Kosova u MMF-u.5 Ovaj sporazum je imao za cilj da adresira budzetske potrebe i, na osnovu sporazuma, MMF predvidja da podeli odobreni kredit u budzet Kosova na šest rata, tokom vremenskog perioda od 18 meseci. Tokom 2010 godine, Kosova je povuklo prvu ratu u vrednosti od 22.1 miliona evra, dok će pet ostalih rata biti u zavisnosti od tromesečnih pregleda implementacije programa. Kao deo programa, predvidja se da Vlada Kosova treba da se pridržava preporuka MMF-a koje će se uglavnom ticati racionalizacije budzetskih troškova i povećanja efikasnosti javne administracije. Nakon odobrenja MMF programa predvidjeno je i korišćenje budzetskih donacija i kredita iz drugih medjunarodnih institucija .

3.2.1. Budzetski prihodi

U 2010.godini budzetski prihodi su bili 1.17 miliardi evra, ili za 2.8 procenata veći nego u 2009.godini. Odnos budzetskih prihoda i UBP-a je u 2010.godini dostigao na 27.9 procenata, sto predstavlja nizi nivo od onog prosecnog iz zemalja regiona u 2009.godini( 34.2 procenata).

Prihodi prikupljeni na granici su i dalje dominantni u strukturi budzetskih prihoda, koji su u 2010.godini predstavljali 59.3 procenata ukupnih budzetski prihoda. U 2010.godini, prikupljeni netoprihodi od poreza na granici su dostigli vrednost od 699.4 miliona evra, beležeći tako godisnji porast od 10.3 procenata (5 procenata godišnji porast u 2009.godini). Na povećanje kapaciteta graničnih prihoda je uticao i porast uvoza, koji je u 2010.godini zabeležio porast od 10.8 procenata (0.4 procenata u 2009.godini). U okviru poreza koji su prikupljeni na granici, PDV koji je prikupljen na granici čini najveću kategoriju (30.7 procenata), a koja je u 2010.godini dostigla vrednost od 361.3 miliona evra. Druga veoma važna kategorija graničnih prihoda su i prihodi od akcize (uključujući i akcizu na duvan), koji su u 2010.godini dostigli vrednost od 232.4 miliona evra ili 19.7 procenata ukupnih prihoda prikupljenih na granici. U poredjenju sa 2009.godinom, prihodi od akcize su zabeležili porast od 12.4 procenata.

Neto prihodi od domaćih poreza su u 2010.godini zabeležili vrednost od 194.2 miliona evra (godišnji porast od 6.9 procenata). U okviru domaćih poreza, najveći deo odlazi na pDV koji je prikupljen unutar zemlje (48.9 procenata ukupnih prihoda od domaćih poreza), što je u 2010.godini dostiglo vrednost od 95 miliona evra. U poredjenju sa 2009.godinom, prihodi od PDV-a prikupljenog tokom godine su zabeležili porast od 25.3 procenata. Takodje, na inkasaciju domaćih poreza mogla je uticati i implementacija fiskalnih kasa na Kosovu. Fiskalne kase, po prvi put su se počele instalirati na poslovima tokom marta 2010.godine. U 2010.godini, instalirano je oko 12,000 fiskalnih kasa. Druga važna kategorija u okviru domaćih poreza su i prihodi od korporacija, uz učešće od 26.7 procenata u ukupnim

5

Videti Godišnji Izveštaj 2009, Kutia 1, strana 33.

| 29


domaćim prihodima. Prihodi od ove kategorije su zabeležili vrednost od 51.9 miliona evra u 2010.godini, što predstavlja pad od 6.3 procenata. Prihodi od poreza na plate (uzeti na izvoru), su dostigli vrednost od 44.2 miliona evra (22.8 procenata ukupnih domaćih prihoda), beležeći tako godišnji porast od 12.8 procenata. Druga kategorija domaćih poreza, sa najmanjim učešćem (2.2 procenata) su i prihodi od individualnih poslova, koji su u 2010.godini dostigli vrednost od 25.5 miliona evra i zabeležili su godišnji porast od 23.9 procenata. U 2010.godini, posebni prihodi su zabeležili vrednost od 100.5 miliona evra (8.5 procenata ukupnih domaćih prihoda), što predstavlja godišnji porast od 39.8 procenata. Struktura posebnih prihoda sastvaljena je od prihoda iz centralnog nivoa, i prihoda od opstina. U 2010.godini, od centralnog nivoa je prikupljeno 48.5 miliona evra, dok se od opština prikupilo 52.0 miliona evra u budzet Kosova. Što se tiče jednokratnih prihoda, odnosno transfera dividende PTK-a u budzet Kosova, u 2010.godini, suma ovih prihoda je bila 85 miliona evra, u poredjenju sa transferisanih 200 miliona u 2009.godini.

3.2.2. Budzetski rashodi

Budzetski rashodi su u 2010.godini bili 1.27 miliarde evra i zabeležili su godišnji porast od 3.2 procenata, što predstavlja jedan usporeni rast u poredjenju sa porastom u predhodnoj godini (29.6 procenata). Budzetski rashodi su u 2010.godini činili 30.1 procenata UBP-a, što predstavlja niže učešće u poredjenju sa prosekom u regionu (35.3 procenata UBP-a u 2009.godini). Budzetski rashodi odredjeni za potrošnju u 2010.godini su bili 11.2 procenata UBP-a, dok su kapitalne investicije bile 10.8 procenata UBP-a.6

Slično kao i u predhodnoj godini, i u 2010.godini kapitalni troškovi su apsorbovali najveći deo budzetski troškova, uz učešće od 35.8 procenata ui ukupnim troškovima. Kapitalni troškovi su u 2010.godini dostigli vrednost od 455.3 miliona evra, beležeći tako godišnji porast od 13.7 procenata. Najveći deo kapitalnih troškova tokom 2010.godine imao je destinaciju u investicijama u infrastrukturi (57 procenata kapitalnih troškova), koje su u velikoj meri činile investicije za auto-put Morinë-Merdarë, koji je počeo da se gradi u aprilu 2010.godine. Druga po veličini kategorija su bile plate i naknade, koje su dostigle vrednost od 311.4 miliona evra (24.5 procenata ukupnih troškova). Plate i naknade predstavljaju kategoriju koja je zabeležila najveći porast u okviru budzetskih troškova, beležeći tako jednu godišnju normu porasta od 17.8 procenata. Subvencije i transferi su bili treća po veličini kategorija, uz učešće od 19.9 procenata u ukupnim budzetski troškovima. Subvencije i transferi su u 2010. Godinidostigli vrednost od 252.7 miliona evra. Ova kategorija se umanjila za 1.6 procenat u poredjenju sa 2009.godinom. Smanjenje ove katogorije u 2010.godini se uglavnom pripisuje smanjenju subvencija za javna preduzeća sa 82 miliona evra koliko je bilo u 2009.godini, na 56 miliona evra u 2010.godini. S druge strane, bazne penzije, koje čine najveći deo subvencija i transfera, su u 2010.godini dostigle vrednost od 95 miliona evra (86 miliona evra u 2009. godini).

Kategorija sa najmanjim učešćem u okviru budzetski troškova u 2010. godini je bila kategorija roba i usluga, koja je zabeležila vrednost od 162.6 miliona evra (12.8 procenata ukupnih budzetskih troškova) i zabeležila je godišnji porast od 7.1 procenata. Povećanje troškova za robe i usluge se desilo uglavnom kao posledica povećanja ugovornih troškova i održavanja popravki.7

U okviru budzetskih troškova, počev od 2009.godine počeli su se svrstavati i druga finansiranja, pod koje spadaju i pozajmice za javna preduzeća i servisiranje spoljnog duga

6

U troškove potrošnje spadaju plate I naknade I robe I usluge, dok investicije čine kapitalni troškovi. 7

Usluge obrazovanja i obuke, advokature, održavanja zgrada i putne infrastrukture, itd.

30 |

(7.1 p60 mse tičIzuzeispla

3.3. F

3.3.1

Tokosektoporedgodinsredsuzimna 3.što p13.7 2009sistemod 2finankomefondofinan(4.3 pproce

U poinstitubačavalut Tabe

Izvor: C

Preglpoveć2009što p6.7 psektoproce

Komer

Osigur

Penzio

Fin.po

Godišnji Izvešta

procenat ukmiliona evra če spoljnog ev ove isplaććujući sumu

Finansijski s

Opšte kara

m 2010. gor je zabelezdjenju snom. Ukstava finans

majući u obzi.2 miliarde epredstavlja

procenata.godini srema zabeleži4.2 procena

nsijskog sekercijalne bovi, upravljnsijskog sekprocenata), oenta).

redjenju sa tucija koje aj nekih finta.

ela 2. Broj fin

CBK(2011)

led finansijćanje neta .godinom. Nredstavlja jeprocenata). oru je bio 2enata) i u h

Opis

rcijalne banke

ravajuce kompan

oni fondovi

magaci I mikrofin

CBaj 2010

kupnih budzpozajmice zduga, u 20ćene sume, Au od 9.8 milio

sektor

akteristike

godine finazio sporiji psa predhkupna vrsijskog sektir CBK) je devra u 2010godišnji pora, dok dstva bankila godišnji ata. Glavni ktora su ianke i pjajući sa 7

ktora (Grafikosiguravajuć

predhodnomoperiraju n

nansijskih po

nansijskih in

jskih institu vanjskih

Na kraju decedan godišnVrednost z

2.4 miliardhartije od v

s

nije

. Inst.

BK

etskih troškza javna pre010. godini, Američka Vona evra.

ansijski orast u

hodnom rednost ora (ne dostigla .godini, rast od su u

karskog porast akteri i dalje enzioni 77 procenakon 5). Preoćim kompan

m godinom, na finansijkoomagača, ko

nstitucija

ucija (ukljusredstava

cembra 2010nji porast od zahteva finae evra, od vrednosti (2

2007

7

10

2

46

kova). U 201eduzeća, od k

iz budzeta Vlada je pom

ata odnosnoostali deo p

nijama (3.1 p

u 2010.godom tržištu oji uglavnom

učujući ovde(NVS) tok

0.godine, vre 17.3 procenansijskih inkojih je n

22.0 procena

7

10.godini, izkojih je najvKosova je i

mogla u sman

o 15.5 propripada mikprocenat) i fi

ini, zapažamKosova (Ta

m operiraju

e i CBK), kom 2010. ednost NVS-nata (godišnnstitucija najveći deo ata). Depozi

2008

8

11

2

45

z budzeta Koveći deo dodisplaćeno 10njenju spoljn

ocenata ukukrofinansijskinansijskim

mo gotov istabela 2). Je kao kancela

pokazuje je godine u-a je bila ok

nji porast je a Kosovu pinvestiran iti i hartije

2009

8

11

2

46

osova je odvdeljen KEK-u0.1 miliona nog duga Ko

upnih sredkim instituc pomagačim

ti broj finanedina primearije za raz

edno naglau poredjenjko 2 miliarde

u 2009.godiprema vanju depozite od vrednos

2010

8

11

2

49

vojeno u. Što evra. osova,

dstava cijama

ma (0.2

nsijkih ena je zmenu

šenije u sa e evra ini bio jskom (52.7

sti su

| 31


uglavnom investirani od CBK-a (59.2 procenata), komercijalnih banaka (32.4 procenata) i od strane penzionih fondova (8.4 procenata).

S druge strane, vrednost obaveza prema vanjskom sektoru je u 2010.godini bila 392.5 miliona evra, godišnji porast od 17 procenata. Ove obaveze se uglavnom sastoje od depozita nerezidenata u komercijalnim bankama Kosova (22.2 procenata) i kredita koji su uzeti spolja (42.8 procenata). Dobitnici ovih kredita su uglavnom komercijalne banke i mikrofinansijske institucije. Preostali deo obaveza se tice Posebnih Prava Povlacenja (eng.Special Drawing Rights) i kvota MMF-a.

Zahtevi prema unutrašnjem sektoru dostižu vrednost od 765.9 miliona evra, godišnji porast od 33.5 procenata u poredjenju sa krajem 2009.godine. Ove zahteve uglavnom čine obaveze prema centralnoj vladi i zahtevi prema realnom sektoru. Finansijski sektor Kosova ima obaveze samo prema centralnoj vladi (ne i zahteve), i njih čine depoziti vlade u CBK-u (98.6 procenata od njih) i u komercijalnim bankama (1.4 procenata). Zahtevi finansijskog sektora prema realnom sektoru na kraju 2010.godine su bili 1.59 miliarde evra (godišnji porast od oko 12.0 procenata). Ove obaveze uglavnom čine krediti koji su izdati od strane komercijalnih banaka i mikrofinansijskih institucija. Ipak, kad se uzmu u obzir i obaveze prema realnom sektoru, što su uglavnom depoziti u komercijalnim bankama, onda ovi zahtevi prema realnom sektoru beleže negativan bilans od 693.9 miliona evra (Figura 6).

3.3.2. Bankarski sistem

Struktura bankarskog sistema je u 2010. Godini bila slična sa predhodnom godinom kako po broju banaka tako i po sktrukturi njihovog vlasništva. U 2010.godini na bankarskom tržištu Kosova je operiralo osam komercijalnih banaka, od kojih su šest sa stranim vlasništvom dok su dve u domaćem vlasništvu. Banke u stranom vlaništvu dominiraju na bankarskom tržištu Kosova, upravljajući sa 90.2 procenata ukupnih sredstava ovog tržišta (91.1 procenat u 2009.godini). Preostalim delom sredstava (9.8 procenata u decembru 2010.godine) upravljaju dve banke u domaćem vlasništvu. Bankarski sistem na Kosovu se i dalje karakterizuje veoma visokim stepenom koncentracije tržišta, gde sa oko 77.4 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema upravljaju tri najveće banke. Ipak, treba se naglasiti da je kontinuinelni rast aktiviteta manjih banaka uticao na to da nivo koncentracije na bankarskom tržištu beleži konstantan pad počev od

(1,500.0)

(1,000.0)

(500.0)

0.0

500.0

1,000.0

1,500.0

2,000.0

2,500.0

2007 2008 2009 2010

Neto zahtevi prema spoljnom sektoru Neto zahtevi prema fiskalnom sektoru

Neto zahtevi prema realnom sektoru

Grafikon 6. Neto zahtevi prema finansijskom sektoru

Izvor: CBK (2011)

2000.0

2500.0

3000.0

3500.0

4000.0

4500.0

2007 2008 2009 2010

Sredstva Krediti Depoziti

Grafikon 7. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor: CBK (2011)

32 |


2007.godine. Govoreći preko Herfindahl-Hirschman Indeksa (IHH) za ukupna sredstva sektora, bankarsko tržište je imalo stepen koncentracije od 2,241 poena u decembru 2010.godine što, u poredjenju sa 2009.godinom, govori da je stepen koncentracije bio za 224,1 poena IHH manji (Grafikon 7).

Za razliku od predhodne godine, kada je bankarski sistem bio primoran da preduzme mere za ograničenje troškova kao posledice usporavanja posredničkog aktiviteta u ovom sistemu, u 2010. godini bankarski sistem je okarakterizovan širenjem infrastrukture. U decembru 2010. godine, broj filijala i kancelarija komercijalnih banaka je dostigao na 303, što predstavlja godišnji porast od 16 jedinica. Takodje, u poredjenju sa predhodnom godinom, primećeno je jedno povećanje radnika koji su zaposleni u ovom sistemu. U decembru 2010. godine, bankarski sistem je imao zaposlenih 3,768 radnika (3,626 radnika u decembru 2009.godine). Tokom ove godine primećen je i slabiji trend proširenja što se tiče broja ATM-a i POS-a inistaliranih od strane komercijalnih banaka (Tabela 3).

Broj tekućih računa u komercijalnim bankama je tokom 2010. godine zabeležio sporiji rast, dostižući na 1.40 milioa u decembru 2010.godine u poredjenju sa 1.36 miliona u decembru 2009.godine. Dok je u 2009.godini, broj tekućih računa zabeležio godišnji porast od 12.9 procenata, u decembru 2010.godine porast računa u komercijalnim bankama je usporio na 2.5 procenata. Trend brzog porasta su pokazali računi ‘e-banking’, čiji je broj dostigao na 55,292 u decembru 2010.godine, u poredjenju sa 40,924 u decembru 2009.godine.

Tabela 3. Mreža bankarskog sistema

Izvor: CBK (2011)

Broj i vrednost transakcija u sistemu medjubankarskih plaćanja je nastavio sa rastom što se ogleda povećanjem ekonomske aktivnosti kao i povećanjem korišćenja bankarskih računa od strane individualaca i poslova a što doprinosi smanjenju ekonomskog informaliteta u zemlji. Ukupan broj transakcija je u 2010.godini dostigao na 3.9 miliona (godišji porast od 4.4 procenata), dok se naglašeniji porast primetio u vrednosti transakcija, što je uglavnom posledica vladinih transakcija, pogotovo transferu dividende Pošte i Telekomunikacije Kosova (PTK). Dostižući vrednost od 4.7 miliarde eura u decembru 2010.godine, ukupna vrednost transakcija bankarskih plaćanja je zabeležila godišnji porast od 17.2 procenata.

3.3.2.1 Bilans stanja bankarskog sistema

i. Sredstva

Ukupna vrednost sredstava kojima su upravljale komercijalne banke je dostigla 2.5 miliarde evra u 2010.godini, što pokazuje jedan godišnji porast od 11.4 procenata (21.9 procenat u decembru 2009.godine). Dok su glavni činioci u ukupnom porastu sredstava

Opis 2007 2008 2009 2010

Broj f ilijala I kancelarija 227 279 287 303

Broj zaposlenih 2,855 3,762 3,626 3,768

Broj ATM-ova 155 240 339 415

Broj POS-ova 0 3.426 5.251 6,194

Broj e-banking racuna 8.746 13.051 40.924 55,292

| 33


bankarskog sistema i dalje krediti i iinvesticije u hartijama od vrednosti, usporavanje ritma porasta sredstava tokom 2010.godine može da bude uglavnom samo posledica negativnog doprinosa bilansa komercijalnih banaka u CBK-u. Krediti i hartije od vrednosti su doprineli u normi porasta ukupnih sredstava sa 7.7, odnosno 3.5 pp u 2010.godini, dok je bilans komercijalnih banaka u CBK-u negativno doprineo sa 0.7 pp u istom periodu (Grafikon 8). Rekuperacija globalne ekonomije iz finansijske krize u prošloj godini je podigla verovanje banaka, što je uticalo na brže povećanje kredita u poredjenju sa prošlom godinom, i istovremeno, smanjenje rezervi komercijalnih banaka u CBK-u. U odnosu sa UBP-om, sredstva bankarskog sistema su dostigla normu od 59.7 procenata, porast od 2.7 pp u poredjenju sa predhodnom godinom. Aktivnosti komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu su u značajnoj meri bile koncentrisane na posredničke aktivnosti unutar ekonomije zemlje, dok je 19.7 procenata ukupnih sredstava bilo investirano u spoljni sektor.

Kreditiranje ekonomije je i dalje glavna aktivnost bankarskog sistema u zemlji. Za razliku od prošle godine, kada je trand kreditiranja domaće ekonomije zabeležio usporavanje rasta, u 2010.godini, krediti su se okarakterizovali jednim ubrzanim trendom porasta. Ukupna vrednost kredita odobrenih od bankarskog sistema je dostigla na 1.46 milijarde evra u 2010.godini, sto predstavlja godisnji porast od 13.2 procenata, u poredjejnu sa porastom od 8.9 procenata zabelezenim u 2009. godini (Tabela 4). Na kraju 2010.godine, krediti su predstavljali 59.4 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema(58.5 procenata u 2009.godini). Tabela 4. Struktura sredstava bankarskog sistema

Izvor: CBK (2011)

Kao posledica usporavanja kreditiranja, u predhodnoj godini su komercijalne banke preorijentisale jedan deo svojih investicija prema vanjskih trzistima, odnosno u investicijama u hartije od vrednosti. Povećanje investicija u hartijama od vrednosti van zemlje se nastavilo i tokom 2010.godine, pospešujući tako i razmenu na medjunarodnim finansijskim tržištima tokom ovog perioda.

0%

10%

20%

30%

-10%

0%

10%

20%

30%

2007 2008 2009 2010

Druga sredstva Fiksna sredstva

Krediti i lizing hartije od vrednosti

Bilans sa komercijalnim bankama Gotov novac I bilans sa CBK-om

Godisnji porast sredstava (desni stub)

Grafikon 8. Doprinosu povecanju sredstva po kategorijama, u procentiima

Izvor: CBK (2011)

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Gotov novac I bilans sa CBK-om 189.0 13.2% 218.2 12.1% 322.7 14.6% 307.5 12.5%Bilans sa komercijalnim bankama 208.1 14.5% 283.9 15.7% 405.6 18.4% 439.0 17.9%

Hartije od vrednosti 78.9 5.5% 40.5 2.2% 97.0 4.4% 173.4 7.1%

Krediti i lizing (bruto) 892.1 62.2% 1,183.4 65.4% 1,289.0 58.5% 1,458.7 59.4%

Fiskna sredstva 27.2 1.9% 39.0 2.2% 43.1 2.0% 44.1 1.8%

Druga sredstva 39.7 2.8% 43.1 2.4% 46.7 2.1% 32.5 1.3%

Ukupno 1,435 100% 1,808 100% 2,204 100% 2,455 100%

Opis2007 2008 2009 2010

34 |


Investicije u hartijama od vrednosti su dostigle sumu od 173.4 miliona evra u decembru 2010.godine (decembar 2009: 97.0 miliona evra), povećavajući svoje učešće u ukupnim sredstvima na 7.1 procenat (4.4 procenata u 2009.godini).

Ovo je najveće učešće koje su imale investicije u hartijama od vrednosti u ukupnim sredstvima sve od 2006.godine. Struktura investicija banaka u hartijama od vrednosti se sastoji uglavnom od investicija u hartijama od vrednosti koje emituju vlade (83.1 procenat), finansijske korporacije (16.7 procenata) i nefinansijske korporacije (0.2 procenata).

ii. Struktura kredita

Rekuperacija svetske ekonomije i, nakon toga, i poboljšanje razumevanja banaka za ekonomski ambijent u zemlji se ogledalo u većoj normi porasta kredita tokom 2010.godine u poredjenju sa 2009.godinom. U decembru 2010.godine, vrednost kredita izdatih od strane bankarskog sistema u zemlji je dostigla 1.5 miliarde evra, godišnji porast od 13.2 procenata u poredjenju sa porastom od 8.9 procenata u decembru 2009.godine (Grafikon 9). Najveću normu porasta i dalje beleže klrediti za porodične ekonomije koji su, u 2010.godini, zabeležili godišnji porast od 25.5 procenata. Krediti za preduzeća i dalje nastavljaju sa blažim rastom u odnosu na kredite za porodične ekonomije. Ipak, godišnja norma porasta od 8.7 procenata u 2010.godini govori o jednom bržem trendu porasta kredita za preduzeća tokom 2010.godine.

Strukturom kredita su i u 2010.godini dominirali krediti za preduzeća, koji su imali učešće od 70.5 procenata u ukupno izdatim kreditima iz bankarskog sistema (Grafikon 10). Bilo kako bilo, krediti za porodične ekonomije su tokom protekle dve godine povećali učešće u ukupnim kreditima u velikoj meri. U 2010.godini učešće kredita za porodične ekonomije u ukupnim kreditima bankarskog sistema je dostiglo na 29.5 procenata, u poredjenju sa 26.7 procenat u 2009.godini. Ove je uglavnom zbog naglasenijeg usporavanja povecanja kredita za preduzeca, dok je norma povecanja kredita za porodicne ekonomije, uz svo smanjenje, bila slicna kao u predhodnim periodima.

Sektoralna rasprostranjenost kredita je ostala nepromenjena od predhodnih godina, gde sektor usluga apsorbuje najveći deo kredita (70.1 procenat ukupnih kredita za preduzeća). Najveći deo kredita za sektor usluga čine krediti za trgovinska preduzeća (50.8 procenata kredita za preduzeća), nakon njih su krediti za sektor industrije koji čine rudnici,

77.5% 76.3% 73.3% 70.5%

22.5% 23.7% 26.7%29.5%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2008 2009 2010

Preduzeca Porodicne ekonomije

Grafikon 10. Struktura kredita, u procentima

Izvor: CBK (2011)

40.1%

32.7%

8.9%13.2%

41.0%

30.5%

4.8%8.5%

37.4%

40.1%

22.3%25.5%

0.0%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

50.0%

2007 2008 2009 2010Norma ukupnog porasta kreditaNorma porasta kredita za preduzecaNorma porasta kredita za porodicne ekomonije

Grafikon 9. Norma porasta kredita po ekonomskoj aktivnosti, u procentima

Izvor: CBK (2011)

| 35


proizvodnja, industrija i gradjevinarstvo, koji su apsorbovali 26.1 procenat ukupnih kredita odobrenih za preduzeća. Sektor poljoprivrede nastavlja sa jednim veoma slabim učešćem u kreditima odobrenim za preduzeća, čineći samo 3.7 procenata od ukupno ovih kredita (Grafikon 11).

Krediti za sektor trgovine i za fionansijske usluge su se okarakterizovali trendom porasta u 2010.godini, dok je kreditiranje ostalih sektora zabeležilo usporavanje u poredjenju sa predhosnom godinom. Dostižući sumu od 521.6 miliona evra, krediti za sektor trgovine su zabeležili godišnji porast od 13.7 procenata u 2010.godini (4.9 procenata, u decmbru 2009). Krediti izdati preduzećima koja pružaju finansijske usluge su dostigli vrednost od 22.1 miliona evra, u poredjenju sa 10.6 miliona evra u predhodnoj godini. Kreditiranje sektora industrije je zabeležilo usporavanje porasta tokom 2010.godine, sa kreditima za proizvodnju koji su zabeležili godišnji porast od 5.8 procenata (29.9 procenata u decembru 2009), i krediti za sektor gradjevinarstva koji su zabeležili godišnji porast od 22.5 procenata (35.9 procenata u 2009.godini). U 2010.godini, krediti za sektor proizvodnje su dostigli vrednost od 126.8 miliona evra, sto predstavlja ucesce od 12.3 procenata u ukupnim kreditima izdatim za preduzeca. U istom periodu, krediti za sektor izgradnje su dostigli vrednost od 109.1 miliona evra, cineci tako 10.6 procenata ukupnih kredita za preduzeca.

Što se tiče roka prispeća, strukturom kredita izdatih od strane bankarskog sistema i dalje dominiraju krediti sa dužim rokom prispeća. U 2010. Godini, krediti sa rokom prispeća od preko dve godine a do pet godina su predstavljali 43.5 procenata ukupnih kredita, a nakon njih su bili krediti sa prispećem od preko pet godina do deset godina, koji su činili 25.4 procenata ukupnih kredita. Ukupno krediti sa prispećem od preko dve godine, u 2010.godini, su činili oko 73.1 procenat ukupnih kredita bankarskog sistema (Grafikon 12).

Značajno učešće u ukupnim kreditima bankarskog sistema imaju i krediti sa prispećem do jedne godine, a koji predstavljaju 20.6 procenata ukupnih kredita. Preostali deo pripada kreditima sa rokom prispeća od jedne do dve godine (6.3 procenata) i preko deset godina (4.3 procenata). U 2010.godini je primećen jedan pad u kreditima sa rokom prispeća od jedne do dve godine. Beležeći vrednost od 91.2 miliona evra, krediti sa rokom prispeća od jedne do dve godine su zabeležili godišnji pad od 37.1 procenata. Samim tim, učešće kredita sarokom prispeća od jedne do dve godine se umanjilo za oko 5.0 pp.

22.2% 18.0% 18.9% 20.6%

17.1%13.8% 11.3% 6.3%

60.7%68.2% 69.8% 73.1%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

50.0%

60.0%

70.0%

80.0%

90.0%

100.0%

2007 2008 2009 2010

Do 1 godine Preko 1 do 2 godine Iznad 2 godine

Grafikon 12. Struktura kredita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2011)

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

2007 2008 2009 2010

Poljprivreda Rudarstvo Proizvodnja Izgradnja Trgovina Usluge

Grafikon 11. Struktura kredita po industrijama, u procentima

Izvor: CBK (2011)

36 |


iii. Obaveze

I u 2010.godini, strukturom obaveza bankarskog sistema su dominirali depoziti prikupljeni unutar privrede zemlje, koji istovremeno predstavljaju glavni izvor finansiranja za komercijalne banke na Kosovu. U decembru 2010.godine, depoziti su predstavljali 78.9 procenata svih obaveza banakrskog sistema (Tabela 5). Trend povećanja depozita u 2010.godini je bio usporeniji u poredjenju sa 2009.godinom. Dostižući vrednost od 1.93 miliarde evra, depoziti u bankarskom sistemu se zabeležili godišnji porast od 11.0 procenata u decembru 2010.godine, što je malo niže od norme porasta od 20.8 procenata u decembru 2009.godine. Usporavanje trenda porasta depozita uglavnom se ogleda na povlačenje depozita vlade iz komercijalnih banaka, a koji su uticali na ukupan nivo depozita.

Posebna sredstva predstavljaju jedan poseban i važan izvor finansiranja koja su, u decembru 2010.godine, predstavljala 9.4 procenata svih obaveza bankarskog sistema. Posebna sredstva su zabeležila godišnji porast od 12.7 procenata, uglavnom zbog povećanja akcionarskog kapitala banaka, što čini oko 73.9 procenata ukupnih posebnih sredstava. U sklopu obaveza bankarskog sistema, konsantan porast je zabeležila i kategorija medjuzavisnog duga koja je, u decembru 2010.godine, dostigla vrednost od 33.5 miliona evra (24.4 miliona evra u decembru 2010.godine).

Ipak, učešće medjuzavisnog duga u ukupnim obavezama bankarskog sistema je i dalje veoma nisko (1.4 procenata u decembru 2010.godine). Konstantan porast medjuzavisnog duga i plasmana od komercijalnih banaka van zemlje pokazuje postepeno povećanje korišćenja spoljnih izvora finansiranja od strane komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu.

Tabela 5. Struktura obaveza bankarskog sistema

Izvor: CBK (2011)

iv. Struktura depozita

Glavni izvor depozita za bankarski sistem na Kosovu su i dalje depoziti porodičnih ekonomija koji su, u decembru 2010.godine, dostigli vrednost od 1.3 miliarde evra. Depoziti za porodične ekonomije su zabeležili godišnji porast od 25.0 procenata u 2010.godini, u poredjenju sa porastom od 23.3 procenata u predhodnoj godini. Dostižući sumu od 526.6 miliona evra, depoziti

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

2007 2008 2009 2010

Vlada Javna preduzeca Privatna preduzeca Porodicne ekonomije Drugo

Grafikon 13. Struktura depozita po sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2011)

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Bilans iz drugih banaka 25.8 1.8 34.9 1.9 58.5 2.7 56.8 2.3

Depoiti 1,143.1 79.6 1,444.1 79.9 1,744.9 79.2 1,937.0 78.9

Druge pozajmice 2.7 0.2 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Druge obaveze 103.7 7.2 129.8 7.2 171.7 7.8 197.3 8.0

Medjuzavisni dug 7.0 0.5 7.0 0.4 24.4 1.1 33.5 1.4

Posebna sredstva 152.7 10.6 192.5 10.6 204.6 9.3 230.6 9.4

Ukupno 1,435 100.0 1,808 100.0 2,204 100.0 2,455 100.0

Opis2007 2008 2009 2010

| 37


preduzeća su zabeležili jedan godišnji porast od 14.0 procenata. Strukturom depozita preduzeća, na kraju 2010.godine, su dominirali depoziti privatnih preduzeća (76.0 procenata ukupnih depozita preduzeća). Sto se tice vladinih depozita, konstantno povlačenje iz komercijalnih banaka tokom 2010.godine je učinilo da vrednost ovih depozita na kraju 2010.godine bude samo 11.7 miliona evra u poredjenju sa vrednošću od 164. 9 miliona evra koliko je bila u decembru 2009.godine.

Što se tiče strukture ukupnih depozita, u 2010.godini primećuje se da je učešće depozita porodičnih ekonomija zabeležilo porast od 7.5 pp dostižući na 67.1 procenata ukupnih depozita, dok je učešće depozita preduzeća zabeležilo usporeniji porast od 0.7 pp dostižući na 27.2 procenata ukupnih depozita bankarskog sistema (Grafikon 13). Povećanje učešća depozita porodičnihekonomija uglavnom se ogleda smanjenjem učešća depozita vlade u ovom periodu. U poredjenju sa predhodnom godinom, učešće depozita vlade u ukupnim depozitima bankarskog sektora je dostiglo na na 0.6 procenata, što pokazuje umanjenje učešća za 8.8 pp u 2010.godini. Povećanje učešća su zabeležili i depoziti nerezidenata koji su dostigli vrednost od 84.8 miliona evra, beležeći godišnji porast od 32.3 procenata (decembar 2010). Struktura depozita u bankarskom sektoru Kosova, što se tiče valuta, bila je dominirana od depozita u evro valuti, koji su činili 94.5 procenata ukupnih depozita. Ovo je učinilo da rizik norme razmene izmedju evra i drugih valuta bude minimalan.

Sto se tice roka prispeca, depoziti u bankarskom sistemu Kosova u 2010.godini su imali sličnu strukturu kao i predhodne godine. Najveće učešće u ukupnim depozitima imaju i dalje oročeni depoziti, koji predstavljaju oko 47.7 procenata ukupnih depozita. Preostali deo čine depoziti koji se mogu tranferisati i depoziti štednje koji su, u decembru 2010.godine, predstavljali 34.6 odnosno 17.6 procenata ukupnih depozita.

Strukturom oročenih depozita i dalje dominiraju depoziti sa kratkim rokom prispeća. U decembru 2010.godine, depoziti sa roko prispeća do jedne godinesu predstavljali 76.2 procenata ukupno oročenih depozita, a nakon njih su bili depoziti sa rokom prispeća iznad dve godine koji su predstavljali 15.3 procenata oročenih depozita (Grafikon 14). Preostali deo oročenih depozita su uglavnom depoziti sa rokom prispeća od jedne do dve godine, koji predstavljaju 8.5 procenata ukupno oročenih depozita u 2010.godini. Što se tiče tranda oročenih depozita, vredi da se napomene da je u 2010.godini primećeno da su depoziti sa kratkim rokom prispeća umanjili svoje učešće u ukupnim depozitima, dok su depoziti sa dužim rokom prispeća povećali svoje učešće. Stoga, depoziti sa rokom prispeća do jedne godine su umanjili svoje učešće za 8.3 pp, dok su depoziti sa rokom prispeća od preko dve godine povećali svoje učešće u ukupnim depozitima za 8.2 pp. Konstantan porast depozita sa dužim rokom prispeća će pozitivno uticati na proširenje dugoročnog kreditiranja i istovremoeno na poboljšanje stanja likvidnosti bankarskog sistema. Ocekuje se pozitivan uticaj na verovanje depozitora prema bankama nakon usvajanja zakona o osiguranju depozita, sto ce uticati na dalji porast depozita sa duzim rokom prispeca.

0.0%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

50.0%

60.0%

70.0%

80.0%

90.0%

100.0%

2007 2008 2009 2010

preko dve godine do jedne godine od jedne do dve godine

Grafikon 14. Struktura depozita oricenih po prispecu, u procentima

Izvor: CBK (2011)

38 |


3.3.2.2 Norme interesa

Kretanja normi interesa tokom 2010.godine su bila okarakterizovana padom normi interesa na depozite, dok su norme interesa za kredite zabeležile jedan blagi porast. Prosečna norma interesa na depozite (prosečna klizna 12-mesečna) se umanjila za 4.3 procenata koliko je bila u decembtu 2009.godine na 3.7 procenata u decembru 2010.godine, dok je prosečna norma interesa na kredite zabeležila jedan blagi porast na 14.6 procenata u decembru 2010.godine od 14.4 procenata u decembru 2009.godine (Grafikon 15). Smanjenje norme interesa na depozite tokom 2010.godine može da bude rezultat usporavanja davanja kredita od strane bankarskog sistema u prvoj polovini godine, štojemoglo da utiče na zmanjenje potražnje banaka za depozite. Razlika izmedju normi interesa za depozite i kredite na kraju 2010.godine je dostigla na 10.9 pp, što predstavlja godišnji porast od 0.8 pp.

Norme interesa za depozite preduzeća i za porodične ekonomije su bile slične tokom 2010.godine. Najveća prosečna norma za depozite preduzeća u decembru 2010.godine je bila 5.14 procenata, koja se pruža za depozite preduzeća u vrednosti do 250 hiljada evra i sa rokom prispeća od preko dve godine. S druge strane, najveća prosečna norma za depozite porodičnih ekonomija je dostigla 5.14 procenata, koja takodje pripada depozitima sa rokom prispeća od preko dve godine. Što se tiče prosečnih normi interesa nakredit, krediti za preduzeća i dalje imaju veće norme interesa u poredjenju sa kreditima za porodične ekonomije. Sa jednim nivoom od 13.8 procenata, prosečna norma interesa za kredite preduzeća je bila viša za oko 1.4 pp u poredjenju sa prosečnom normom interesa na kredite za porodične ekonomije.

3.3.2.3 Performansa bankarskog sistema

Bankarski sistem na Kosovu je završio 2010.godinu sa netoprofitom od 32.9 miliona evra, što je za 30.3 procenata više od onog iz predhodne godine. Imajući u obzir da je u 2009.godini bilo smanjenje neto profita ubankarskom sistemu, povećanje profita u 2010.godini nam govori o značajnom poboljšanju performanse ovog sistema.

Jedan od glavnih razloga povećanja profita je ubrzani porast kreditiranja ekonomije od strane bankarskog sistema tokom 2010.godineu poredjenju sa predhodnom godinom, imajući u obzir da prihodi od interesa predstavljaju glavni izvor prihoda u bankarskom sistemu.

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

8.0

9.0

10.0

11.0

12.0

13.0

14.0

15.0

2007 2008 2009 2010

Norma interesa za kredit Razlika krediti-depoziti

Norma interesa za depozite (desni stub)

Grafikon 15. Prosecna pokretna 12-mesecna norma interesa, u procentima

Izvor: CBK (2011)

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

2007 2008 2009 2010

ROAE ROAA (desni stub)

Grafikon 16. Pokazatelji performanse, u procentima

Izvor: CBK (2011)

| 39


Veoma važan doprinos u povećanju profita je dalo i smanjenje povećanja troškova bankarskog sistema, čineći da norma porasta prihoda bude veća norme porasta troškova. Nasuprot povećanja neto profita, procečni povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets: ROAA) je ostao na istom nivou sa ROAA-në iz predhodne godine, od 1.5 procenata (Grafikon 16).8 Ipak, prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity: ROAE), u 2010.godini je dostigao na 14.9 procenata u poredjenju sa 13.9 procenata u 2009.godini.

Ukupno prihodi bankarskog sistema u 2010.godini su dostigli vrednost od 217.2 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 7.8 procenata (3.3 prpcenata godišnjeg porasta u 2009.godini). Ovo govori da se trend porasta prihoda bankarskog sistema ubrzao u poredjenju sa 2009.godinom. Povećanje prihoda bankarskog sistema u 2010.godini je bilo rezultat porasta odobravanja kredita tokom ove godine, što je prouzrokovalo i povećavanje prihoda od interesa na kredit. Struktura prihoda bankarskog sistema je ostala slična kao i predhodnih godina, gde prihodi od interesa predstavljaju najveći deo od ukupnih prihoda (80.1 procenat u 2010.godini). Prihodi od interesa su zabeležili godišnji porast od 7.7 procenata (4.4 procenata porasta u 2009.godini) dostižući vrednost od 157.8 miliona evra. Takodje, drugačije od predhodnih godina, u 2010.godini bilo je i povećanje prihoda od neinteresa. U 2010.godini, prihodi od neinteresa su dostigli vrednost od 43.1 miliona evra, beležeći normu godišnjeg porasta od 8.1 procenata. Najveći deo ovih prihoda čine prihodi od komisija.

Tabela 6. Bilans uspeha, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

Troškovi bankarskog sistema u 2010.godini su dostigli sumu od 179.2 miliona evra. Trend povećanja troškova bankarskog sitema se značajno umanjio u 2010.godini (4.3 procenata godišnjeg porasta), u poredjenju sa normom porasta u 2009.godini (17.7 procenata godišnjeg porasta). Smanjenje porasta je bilo prisutno takoreći u svim sverama bankarskih troškova. Primera radi, troškovi interesa su se povećali samo za 5.8 procenata (37 procenata porasta u 2009.godini). Usporavanje troškova interesa je doslo kao posledica pada normi interesa u depozitima u 2010.godini. Takodje, smanjenje troškova interesa je moglo doci kao posledica smanjenja rasta depozita tokom 2010.godine, u poredjenju sa normama interesa u

8

Na osnovu neto sredstava.

Opis 2007 2008 2009 2010

Prihodi

Prihodi od interesa 117.9 155.7 163.2 175.8

Prihodi od neintreresa 39.5 39.3 38.2 41.4

Ukupno prihodi 157.3 195.0 201.5 217.2

Troskovi

Troskovi interesa 26.0 38.1 52.2 55.2

Drugi troskova izuzev interesa 19.9 21.9 32.6 36.0

Ukupni I administrativni troskovi 69.7 86.0 87.0 88.0

Ukupni troskovi 116 146.0 172 179.2

Neto prihodi

Neto operativni prihodi 41.7 49.0 29.6 37.9

Neto prihodi pre poreza 41.3 47.6 28.9 37.2

Provizije za porez 7.9 11.2 3.6 4.3

Neto dobitak / gubitak unutar perioda 33.5 36.4 25.3 32.9

40 |


2009.godini. Troškovi neinteresa u 2010.godini su dostigli vrednost od 36 miliona evra i zabeležili su usporeniji godišnji porast od 10.4 procenata (49.2 procenata godišnjeg porasta u 2009.godini). U okviru troškova neinteresa, troškovi za proviziju čine najveću kategoriju, koji su u 2010.godini bili 28.3 miliona evra i zabeležili su godišnji porast od 10.3 procenata. Povećanje troškova za provizije se ogleda na povećanje nekvalitetnih kredita tokom 2010.godine. Ukupni i administrativni troškovi predstavljaju dominantnu kategoriju u troškovima bankarskog sistema (49.1 procenat svih troškova). U 2010.godini ovi otroškovi su dostigli sumu od 88.1 miliona evra sto predstvalja slican nivo kao i u 2009.godini. Usporavanje povećanja troškova bankarskog sistema pre svega odražava mere preduzete od bankarskog sistema prema osetnom padu profita u 2009.godini.

Niža stopa rasta prihoda u bankarskom sistemu, u poredjenju sa porastom ukupnih sredstava ovog sistema, je učinila da izveštaj izmedju prihoda i sredstava bankarskog sistema zabeleži pad tokom dve protekle godine (9.3 procenata u 2009.godini, 8.8 procenata u 2010.godini). Ovo sugeriše da su komercijalne banke bile manje efikasne u generisanju prihoda od korišćenja svojih sredstava. S druge strane, efikasnost komercijalnih banaka, izražena preko prosečne vrednosti sredstava kojima upravlja jedan radnik, je zabeležilza porast. Primera radi, u 2009.godini prosečna vrednost sredstava kojima upravlja jedan radnik je bila 637.2 hiljade evra, dok je u 2010.godini ova vrednost porasla na 680.1 hiljada eura. Ova razlika odražava brže proširenje sredstava bankarskog sistema u odnosu na broj radnika.

3.3.2.4 Rizici bankraskog sistema

i. Rizik likvidnosti

Glavni izvor finansiranja za aktivnosti bankarskog sistema na Kosovu su i dalje depoziti koji su prikupljeni u zemlji. Samim tim, bankarski sistem Kosova se karakteriše manjom zavišnošću prema kretanjima u troškovima i ponudama fondova na medjunarodnim finansisjkim tržištima. U decembru 2010. godine učešće depozita bankarskog sistema u ukupnim obavezama finansijskog sektora je bilo 78.9 procenata. Važnu ulogu u finansiranju bankarskih operacija imaju i posebna sredstva, koja predstavljaju negde oko 9.4 procenata ukupnih obaveza. S druge strane, plasmani od strane komercijalnih banaka van zemlje i medjuzavisni dug imaju manje učešće, činieći samo 2.3, odnosno 1.4 procenata ukupnih obaveza bankarskog sistema na Kosovu.

Pokazivači likvidnosti govore o jednom konstantno zadovoljavajućem nivou likvidnosti bankarskog sistema na Kosovu. Brze povecanje kredita u poredjenju sa porastom depozita tokom 2010.godine je uticalo na porast odnosa kredit-depozit, koji je u decembru 2010. godine dostigao na 75.3 procenata, od 73.9 procenata u 2009.godine(Grafikon 17). Nasuprot porastu, trenutni odnos izmedju kredita i depozita je u skladu sa preporukama CBK-a, koje predlazu da komercijalne banke koje operiraju na Kosovu prosecno imaju jedan odnos kredit-depozit od oko 80 procenata. U isto vreme, porast odnosa izmedju likvidnih

66.0%

68.0%

70.0%

72.0%

74.0%

76.0%

78.0%

80.0%

82.0%

84.0%

86.0%

88.0%

0

500

1000

1500

2000

2500

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2008 2009 2010Krediti (mil) Depoziti (mil) Odnos krediti-depoziti (%)

Grafikon 17. Krediti i depoziti u bankarskomsektoru

Izvor: CBK (2011)

| 41


sredstava i ukupnih sresdtava bankarskog sistema pokazuje blago poboljsanje likvidnosti bankarskog sistema. U decembru 2010.godine, likvidna sredstva su cinila oko 37.5 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema, sto predstavlja porast od 0.15pp u poredjenju sa predhodnom godinom.

Struktura likvidnih sredstava bankarskog sistema Kosova se sastoji od gotovog novca i bilansa sa CBK-om, bilans sa komercijalnim bankama van zemlje kao i investicije u hartijama od vrednosti (Grafikon 18). Na kraju 2010.godine sredstva u kategoriji ‘gotov novac i bilans sa CBK-om’ su bila 307.5 miliona evra, što predstavlja pad od 4.7 procenata u poredjenju sa decembrom 2009.godine. S druge strane, kategorija sredstava ‘bilans sa komercijalnim bankama’ se sastoji uglavnom od sredstava koja su investirana kao plasmani od banaka koje operiraju na Kosovu u banke van zemlje. U decembru 2010.godine, ova kategorija je imala vrednost od 439.0 miliona evra, što predstavlja porast od 8.2 procenata u poredjenju sa istim periodom 2009.godine. I tokom 2010.godine, banke su nastavile sa trendom kojim su počele 2009.godine, povećavajući investicije u hartijama od vrednosti. U decembru 2010. Sredstva koja su investirana u formi hartija od vrednosti su dostigla sumu od 173.4 miliona evra što predstavlja godišnji porast od 78.8 procenata u poredjenju sa decembrom2009.godine. Zadovoljavajuća performansa finansijskih tržišta na globalnom nivou je bila ključni faktor koji je ohrabrio banke da povećaju investicije u hartijama od vrednosti. Takodje, na povećanje invsticija u hartijama o dvrednosti je uticalo i usporavanje porasta davanja kredita unutar zemlje, stvarajući tako više sredstava koja su se mogla investirati na vanjskim tržištima.

Kreditni rizik

Posledica globalne ekonomske krize je i na Kosovu, tokom 2009.godine, uticala na platežnu sposobnost zajmoprimaoca, imajući tako negativne posledice na kvalitet kreditnog portfolia bankarskog sistema. U 2010.godinei, nasuprot činjenici da je ekonomija Kosova ocenjena kao da je zabeležila jednu višu stopu porasta u odnosu na predhodnu godinu, učešće nekvalitetnih kredita u ukupnom kreditnom portfoliu je nastavilo sa rastom.

Pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolia nasuprot višoj normi ekonomskog porasta tokom ove godine, u jednoj meri, može se objasniti preko specifične

050

100150200250300350400450500

Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2007 2008 2009 2010

Gotov novac I bilans sa CBK-om Bilans sa komercijalnim bankama

Hartije od Vrednosti

Izvor: CBK (2011)

Grafikon 18. Likvidna sredstva, u milionima evra

84.0%

86.0%

88.0%

90.0%

92.0%

94.0%

96.0%

98.0%

100.0%

102.0%

Decembar 2007 Decembar 2008 Decembar 2009 Decembar 2010

Standarni Pod nadzorom Ispod standarda Sumnjivi Gubitak

Grafikon 19. Struktura kredita po klasifikaciji

Izvor: CBK (2011)

42 |


prirode nekvalitetnih kredita, koji ne reaguju automatski prema poboljšanju performanse ekonomije jedne zemlje. Porast učešća nekvalitetnih kredita u ukupnom kreditnom portfoliu tokom 2009. i 2010. godine, do odredjenje mere, se može pripisati i “osnovnom efektu” prouzrokovanom od pooštravanja odobravanja kredita od strane komercijalnih banaka kao odgovor na porast nesigurnosti u performansi realnog sektora ekonomije. Pooštravanje davanja kredita je učinilo da norma porasta ukupnog nivoa kredita bude manja nego norma nekvalitetnih kredita.

Što se tiče strukture kredita na bazi kvaliteta, može se primetiti migracija kredita od kategorije ‘standardni’ (što predstavlja kategoriju koja nema problema sa vraćanjem) ka kategoriji koja se karakteriše sa lošijim kvalitetom.9 U decembu 2010, krediti klasifikovani kao ‘ispod standarda’ su predstavljali 2.6 procenata ukupnih kredita, beležeći porast od 0.3 pp u poredjenju sa 2010.godinom, dok su krediti klasifikovani kao ‘pod nadzorom’ zabeležili pad (Grafikon 19).

Značajni porast su zabeležili i krediti koji su klasifikovani u kategoriji kao ‘sumnjivi’ i ‘izgubljeni’. Ove dve kategorije zajedno čine portfolio Nekvalitetnih Kredita (eng. Non-Performing Loans: NPL). Na kraju 2010.godine, NPL su činili 5.9 procenata ukupnih kredita u bankarskom sistemu Kosova. Ovaj nivo NPL-a je za 0.9 pp viši nego u 2009.godini, kada su NPL predstavljali 4.3 procenata ukupnih kredita (Grafikon 20). Dalja devijacija kvaliteta kreditnog portfolia naznačava potrebu za dalje povećanje kapaciteta u komercijalnim bankama za ocenjivanje kreditnog rizika, na način da dalje proširenje

9 Na osnovu pravilnika CBK-a, krediti u bankarskom sistemu Kosova se klasifikuju u pet osnovnih kategorija: standardni, pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Kllasifikovani krediti čine kategorije: pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Problematične kredite čine kategorije: ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Nekvalitetni krediti čine kategorije: sumnjivi i izgubljeni.

1.2% 1.2%

4.8%

5.3%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

760

780

800

820

840

860

880

900

920

940

Decembar 2009 Decembar 2010

ukupna izlozenost NKK porodicnih ekonomija NKK nefinansijskiih korporacija

Grafikon 21. NKK po sektorima

Izvor: CBK (2011)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

Decembar 2007 Decembar 2008 Decembar 2009 Decembar 2010NKK/ Ukupno kredita Provizije/ NKK (desni stub)

Grafikon 22. NKK i provizije

Izvor: CBK (2011)

3.3% 4.3% 5.2%

-40.0%

-30.0%

-20.0%

-10.0%

0.0%

10.0%

20.0%

30.0%

40.0%

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

Decembar 2008 Decembar 2009 Decembar 2010

Ukupno kredita Norma porasta kredita (desni stub)

Norma porasta NKK-a (desni stub) NKK/ ukupno krediti

Grafikon 20. Ukupno kredita i NKK

Izvor: CBK (2011)

| 43


kreditiranja od strane banaka bude u okviru dobrog kreditiranja, ne rizikujući performanse sistema.

Strukturom NPL-a su kontinuinelno dominirali krediti klasifikovani kao ‘izgubljeni’. Ipak, u decembru 2010.godine, učešće ovih kredita u ukupnim NPL je bilo 59.5 procenata odnosno 12.5 pp manje nego u poredjenju sa 2009.godinom. S druge strane, učešće kredita klasifikovanih kao ‘sumnjivi’ od ukupno NPL je poraslo na 40.5 procenata. U 2010.godini, krediti klasifikovani kao ‘izgubljeni’ su porasli za 10.8 miliona evra (27.3 procenata), ok su krediti klasifikovani kao ‘sumnjivi’ zabeležili porast od 19 miliona evra (122.5 procenata).

Što se tiče kredita na osnovu ekonomskih agenata, može se primetiti da tokom 2010.godine portfolio kredita odredjenih za porodične ekonomije nije pretrpeo nekakvu promenu što se tiče kvaliteta u poredjenju sa 2009.godinom (Grafikon 21). S druge strane, portofolio kredita odredjenih za nefinansijska preduzeća je pokazao višu uslovnljenost prema ekonomskim poteškoćama. Tokom ovog perioda, 5.0 procenata kredita preduzeća su se okarakterizovali kao NPL, što predstavlja porast od 0.2 pp u poredjenju sa 2009.godinom.

Bankarski sistem Kosova se dosledno pokazuje veoma konzervativan što se tiče pokrivanja NPL-a provizijama za gubitke od kredita. U decembru 2009.godine, stepen pokrivenosti NPL-a provizijama za gubitke od kredita je bio 125 procenata, dok je prosek za četiri poslednje godine bio 130 procenata (Grafikon 22). U decembru 2010. godine, ukupna suma provizija je bila oko 96.9 miliona evra u poredjenju sa 77.4 miliona evra u decembru 2009.godine. Visok stepen pokrivenosti NKK-a provizijama cini da trenutni nivo NKK-a ne utice na stabilnost bankarskog sistema.

Rizik solventnosti

Jedan od najznačajnijih pokazivača da bi se ocenila postojanost bankarskog sistema je Pokazivač Dovoljnosti Kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio: CAR). U 2010. decembar, bankarski sistem kosova je povećao normu CAR-a na 18.7 procenata u poredjenju sa 17.9 procenata koliko je bio u 2009.godini (Grafikon 23). Ovaj nivo se pokazuje veoma zadovoljavajućim imajući u obzir da je značajno viši od minimalnog nivoa od 12 procenata koliko se traži od pravilnika CBK-a. Treba se potencirati činjenica da su sve banke koje operiraju na Kosovu dobro kapitalizovane i da nisu imale nekakvih poteškoća prilikom ispunjavanja kriterijuma od 12 procenata nivoa CAR-a. Porast ovog pokazivača tokom 2010.godine dolazi kao posledica bržeg porasta kapitala (13.0 procenata u 2010.godini) u odnosu sa sredstvima koja su opterećena rizikom (eng. Risk Weighted Assets:RWA), koja su zabelezila godisnji porast od 9.0 procenata u 2010.godini. Tokom 2010.godine, banke su povećale investicije u hartijama od vrednosti koje nose sa sobom manje rizika u poredjenju sa drugim kategorijama, samim tim utičući na usporavanje porasta RWA.

16.9% 16.7% 17.9% 18.8%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

18.0%

20.0%


CARKapitali prve klase/ Sredstva podredjena riziku

Odnos kapital .sredstva

Grafikon 23. Kapitalizacija bankarskog sistema

Izvor: CBK (2011)

44 |


Na kraju 2010.godine, ukupna suma kapitala bankarskog sistema je bila 271.4 miliona evra u poredjenju sa 240.2 miliona evra u istom periodu prošle godine. Od decembra 2008.godine, kapitali bankarskog sistema je pratio trend porasta, ali je norma porasta konstatno usporavala (Grafikon 24). Glavni izvor finansiranja kapitala u bankarskom sistemu je i dalje akcionarski kapital sa učešćem od 62.8 procenata, a kojeg sledi dobitak koji ostaje u bankama 21.9 procenata.

Na osnovu pravilnika I CBK-a10 , u decembru 2010.godine banke su bile obavezne da održavaju stepen kapitala na nivou od 160.8 miliona evra. Ipak, banke su kontinuinelno održavale viši nivo regulativnog kapitala od onog koji je zatražen. Decembra 2010.godine, ukupno regulativnog kapitala je bilo 271.4 miliona, što predstavlja jedan višak regulativnog kapitala od 96.5 miliona evra (Grafikon 25).

3.3.2.4.1. Stres-test analiza

Zadovoljavajuće stanje bankarskog sistema, što se tiče postojanosti prema kreditnom i riziku likvidnosti, potrdjuje se i od rezultata analize stres-testa. Predstavljeni rezultati u ovom izveštaju se baziraju na podatke iz decembra 2010.godine za komercijalne banke koje operiraju na Kosovu. U okviru ove analize testirana je osetljivost bankarskog sistema prema kreditnom riziku u kombinaciji sa rizikom iz normi interesa i rizikom iz normi razmena. Takodje, analizirana je osetljivost prema riziku likvidnosti, na osnovu hipotetičkih predpostavki o povlačenju depozita iz bankarskog sistema.

I. Rezultati stres-testa - Kreditni rizik

Da bi se ocenila osetljivost bankarskog sistema prema kreditnom riziku, predpostavljeno je da će se učešće nekvalitetnih kredita (eng. Non-Performing Loans: NPL) u ukupnim kreditima bankarskog sistema povećati za 4.5pp, sa trenutnog nivoa NPL-a od 5.9 procenata u decembru 2010.godine. 11 Ovo povećanje NPL-a se ukombinovalo i sa

10

Na osnovu pravilnika CBK-a, banke su obavezne da imaju normu od najmanje 12 procenata kapitala u odnosu sa RWA 11

Predložena norma povećanja NKK-a je odredjena izajući za osnov prosečnu normu ekonomskog porasta na Kosovu u predhodnim godinama, predpostavka

za ekonomski pad od 1.6 procenata u 2011.godini I koeficijenat elastičnosti NKK prema jazu proizvodnje od 0.8, na osnovu neobjavljene analize MMF-a “CESE Bank Loss Projection and Stress Testing Exercise”, Juli 2010

33.4%

15.9%14.6%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

30.0%

35.0%

40.0%

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

Decembar 2008 Decembar 2009 Decembar 2010

Kapital Norma godisnjeg porasta kapitala

Grafikon 24. Ukupno kapitala bankarskog sistema

izvor: CBK (2011)

0.00

50.00

100.00

150.00

200.00

250.00

300.00


regulativni kapital Kapital

Grafikon 25. Ukupni kapital i regulativni kapital

Izvor: CBK (2011)

| 45


predpostavkom da će doći do pada normi interesa i smanjenja vrednosti valute evro u odnosu na druge valute12. Kao rezultat, ocenjen je uticaj ove tri predpostavke na nivou regulativnog kapitala bankarskog sistema, sredstava opterećenih rizikom, i samim tim na pokazatelje dovoljnosti kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio: CAR).

Rezultati iz ove analize pokazuju da po scenariju koji je gore naveden da bi samo jedna od banaka (od ukupno osam banaka koje operiraju na Kosovu) imala problema sa regulativnim nivoom kapitala, beležeći normu CAR-a nižu od 12 procenata, dok bi potrebna suma za rekapitalizaciju ove banke dostigla na 1.5 miliona evra, ili samo 0.03 procenata UBP-a. Takodje, nivo NPL-a u ukupnom bankarskom sektoru bi dostigao na 10.4 procenata ukupnih kredita u bankarskom sektoru.

Imajući u obzir gore navedene rezultate, može se oceniti da je bankarski sistem veoma postojan prema potencijalnim šokovima u kvalitetu kreditnog portfolia. Ovo je uglavnom zbog dovoljnog nivoa provizija za moguće gubitke od kredita i visokog nivoa kapitalizacije u sveukupnom sektoru (pokazatelj dovoljnosti kapitala je bio 18.8 procenata u decembru 2010.godine). Takodje, sistem se čini postojanim i prema eventualnim promenama normi interesa i normi razmene. Uglavnom fiksne norme koje se pružaju od strane banaka kako za kredite tako i za depozite čine da sektor ne bude toliko osetljiv prema rizicima od morni interesa. Slično tome, zato što je manje od 1 procenta svih sredstava iz bilansa stanja bankarskog sektora u valuti koja nije evro, i rizik pd norme razmene je veoma marginalan.

II. Rezultati stres-testa - rizik likvidnosti

U okviru ocenjivanja osteljivosti bankarskog sistema prema riziku likvidnosti predpostavljeno je povlačenje depozita u normi od 8 procenata ukupnih depozita po dnevnim osnovama u periodu od 5 dana. Ukupna vrednost povučenih depozita nakon 5 dana bi dostigla na 34 procenata ukupnih depozita u bankarskom sistemu. Što se tiče likvidnih sredstava koja su na raspolaganju bankama tokom ovog perioda, predpostavljeno je da bi mogućnost konvertovanja likvidnih sredstava u gortov novac bila 80 procenata tokom dana, dok bi mogućnost konvertiranja nelikvidnih sredstava bila samo 1 procenat. Predpostavljeno je da bi banke mogle koristiti svoje rezerve, ali je isključena mogućnost finansiranja preko drugih izvora finansiranja. Dakle, po ovom scenariju je ocenjena dovoljnost likvidnih sredstava koja su na raspolaganju u bankarskom sistemu da bi se izborio sa takvim povlačenjem depozita, ne iskorištavajući vanjski izvore finansiranja.

Rezultati stres testa govore da, po ovom hipotetičnom scenariju, problemi likvidnosti u bankarskom sistemu bi se počeli javljati nakon trećeg dana i to samo u jednoj od banaka. Potrebna suma za ispunjavanje potreba likvidnosti za ovu banku, po uradjenim predpostavkama, bi bila 1.5 miliona evra (0.04 procenata UBP). S druge strane, nakon petog dana, u četiri banke bi se pojavili problemi likvidnosti. Ukupno dodatnih likvidnih sredstava, koji bi bili potrebni za prevazilaženje problema likvidnosti, dostigli bi sumu od 24.1 miliona evra, ili 0.58 procenata UBP-a (Tabela 7). Nakon petog dana, odnos izmedju kredit/depozit na nivou sektora bi dostigao na 113.3 procenata (ukoliko predpostavimo da je nivo kredita ostao nepromenjen).

Sveukupnoi, može se oceniti da i nakon jednog takvog veoma konzervativnog scenarija, bankarski sistem na Kosovu izgleda da ima veoma dobro stanje likvidnosti. Problemi koji su se pojavili, imajući u obzir ovaj hipotetički scenario, su izolovani u individualnim

12

Za tačnije podatke o metodologiji pogledajte Izveštaj o Finansijskoj Stabilnosti, br 1, strane 53 – 54, CBK (2010).

46 |

banksistem Tabe

1/ Broj

Ukoli(normiz jundanamiliobila podatpodel

3.3.3

Sistena proši2010sistemfinandalje 2010Kosoosigunjih, kompživotkomposiguvlasnkompsredsdoma‘Duka2010

Ukup97.2 osiguod uk

Nakon

Nakon

Nakon

Nakon

Nakon

Godišnji Izvešta

kama. Zadovma, čini da b

ela 7. Rizik li

j banaka kojima

iko uporedima povlačenna 2010.god

a kod jedne oona evra. Na5.8 milionatke iz deceljena u četir

. Osigurava

em osiguravKosovu je

irenjem akt.godine, iakma u ukup

nsijskog sek veoma m.godine sistevu su čin

uravajućih 10 panija izvršnog osigurapanija pružauranja. Što sništvu, dok panija je oststava osiguraćem vlasniagjini’, koja.godini, 100

pna sredstvamiliona evr

uravajućih kkupnih sred

drugog dana

treceg dana

cetvrtog dana

petog dana

Opis

prvog dana

CBaj 2010

voljavajući bankarski si

ikvidnosti, r

a su potrebna do

mo ove rezunja depozita dine, predpood banaka jaakon četvrtog, ali koncenembra 2010ri banke (Tab

ajuće kompa

vajućihkompe nastaviotivnosti i tko je učešćepnim sredstktora u zemmalo Na em osigurannile ukupn

kompanija.osigurava

šavaju ranjanja i samo a usluge živse tiče struk su tri u tala slična kravajucih koištvo. Ipa

a je pre toga procenata n

a sistema osra, što predskompanija čistava (Grafi

BK

nivo likvidistem bude p

rezultati

odatna likvidna

ultate sa re 8 procenataostavljeni navi potreba zg dana, uku

ntrisana na 0.godine subela 7).

anije

panija o sa tokom ovog tvima mlji i kraju

nja na o 11 Od

ajućih e ne-jedna

votnog kture vlasni domaćem

kao i predhodmpanija su k, promenua bila delimnjenih akcija

siguravajućistavlja godišne depoziti, ikon 26). S d

B

nih sredstapostojan i na

sredstva

ezultatima ia), situacija

nivo povlačeza dodatnim

upna suma d samo jednu

uma dodatn

ištva, osam vlasništvu.

dnih godinaimala stran

u u struktumično u straa prešlo u ru

ih kompanijšnji porast o koji su u 20druge strane

0

0

1

4

4

Broj banaka 1/

ava u odnoakon značaj

iz juna 201 izgleda veonja depozita

m likvidnim sdodatnih potu banku, doih likvidnih

osiguravaju. Struktura

a. U 2010.godno vlasništvouri vlasništanom i u douke slovenač

ja su u 2010od 9.3 proce

010.godini ime, na strani

su sa unupnom povlače

0.godine, pooma slično. Ka bi uticao sredstvima urebnih likviok, korišćenjh sredstava

ućih kompana vlasništvadini, 77.4 pr

o, dok je 22.6tva je pretomaćem vlasčke kompani

0.godini dosenata. Najvemali učešće oobaveza, ak

1

5

2

Dodatna potrebnhiljada

pnim sredsenja depozit

o istom scenKoristeći poda nakon t

u vrednosti oidnih sredstanjem scenaria (skoro ist

nija su u stra osiguravarocenata uk6 procenata trpela kompsništvu, dokije ”SAVA re

stigla vrednoeći deo sredod 51.5 proc

kcionarski k

0

0

1,510

5,907

24,074

na likvidna sredstvama evra)

tvima ta.

nariju odatke trećeg od 2.2 ava bi ija na ta) je

ranom ajućih upnih imalo panija k je u e”.

ost od dstava cenata apital

va(u

| 47


predstavlja kategoriju sa najvećim udelom, uz učešće od 41.8 procenata od ukupno obaveza ovog sektora.

Odnos izmedju kapitala i ukupnih sredstava, koji iražava nivo kapitalizacije osiguravajućih kompanija je, u 2010.godini, bio 41.8 procenata, u poredjenju sa 43.4 procenata u 2009.godini. 13 Odnos izmedju kapitala i tehničkih rezervi, koji pokazuje sposobnosti osiguravajuće kompanije da prevazidje potencijalne gubitke je, u 2010.godni bio 77.7 procenat, u poredjenju sa 81.5 procenata u 2009.godini. Opadanje ove norme je došlo kao rezultat povećanja tehničkih rezervi za 12.8 procenata, nasuprot usporenijem porastu kapitala od 7.6 procenata.

Neto prihodi osiguravajućih kompanija u 2010.godini je bio 1.5 miliona evra, u poredjenju sa 4.9 miliona evra gubitka u 2009.godini. Poboljšanje finansijskog rezultata u osiguravajućim kompanijama se ogledalo i na kretanja dva pokazatelja performansi, Prosečni povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets: ROAA) i Prosečni opovraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity: ROAE). Tako, indikator ROAA se za 2010.godinu popeo na 1.6 procenata sa negativnog nivoa od -5.7 procenata u 2009.godni, dok je ROAE dostigao na 3.9 procenata od -12.5 procenata u 2009.godini.

Tokom 2010.godine, broj prodatih polisa od strane osiguravajućih kompanija koje operiraju na Kosovu je bio 540.7 hiljada, što predstavlja porast od 5.7 procenata u poredjenju sa brojem polisa koje su prodate tokom 2009.godine (Grafikon 27). takodje, porast od 5.1 procenata je zabeležila i vrednost primljenih primova, koji su do kraja 2010.godine dostigli vrednost od 71.2 miliona evra.

Ipak, povećanje vrednosti primljenih primova je bilo usporeno u 2010.godini, u poredjenju sa 2009.godinom, kada je godišnji porast bio 20.0 procenata. Usporavanje porasta primljenih primova je došlo kao rezultat smanjenja tarifa graničnog osiguranja, što se desilo dva puta tokom 2010.godine.14 Samim tim, prihodi od graničnih polisa u 2010.godini su zabeležili godišnji pad od 16.3 procenata, beležeći vrednost od 10.6 miliona evra. Radnje osiguravajućih kompanija na Kosovu su uglavnom orijentisane na pružanje polisa za osiguravanje odgovornosti nad trećom stranom (eng. Third Party Liability: TPL), koje generišu najveći deo primljenih primova (57 procenata ukupnih primova). Vrednost TPL-a je u 2010.godini bila 40.6 miliona evra i zabeležila je godišnji porast od 11.8 procenata. Drugi deo primljenih primova se sastoji od prodaje dobrovoljnih polisa, koje su u 2010.godini dostigle vrednost od 20 miliona evra i zabeležile su godišnji porast od 6.8 procenata. Ipak, učešće primljenih primova iz dobrovoljnih polisa u ukupno primljenim primovima je ostalo na 28 procenata, što predstavlja jedan sličan nivo kao u 2009.godini.

13

Na osnovu pravila 4 CBK-a, osiguravajuće kompanije suobavezne da deponuju 3 miliona evra osnivačkog kapitala. Total kapitala za 11 kompanija za

izračunavanje odnosa kapitala prema sredstvima je izračunat da bude minimalno 33 miliona evra. Ukupan odnos kapitala prema sredstvima u 2010.godini je bio 33.9 procenata. 14 Na osnovu pravila 3 CBK-a, član 8.3, osiguravajuće kompanije imaju pravo da apliciraju najviše dva puta godišnje radi promene tarifa. U januaru

2010.godine tarife graničnog osiguranja su se umanjile prosečno za 12 procenat, I juna 2010.godine su seumanjile za oko 15 procenata.

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

2007 2008 2009 2010

Prodati primovi Isplacene stete

Grafikon 27. Prodati primovi i isplacene stete, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

48 |


Štete isplaćene od strane osiguravajućih kompanija su zabeležile trend porasta tokom 2010.godine, dostižući vrednost od 26.5 miliona evra (godišnji porast od 40.8 procenata). Najveći deo isplaćenih šteta uglavnom čine isplate za nosioce TPL polisa (oko 72 procenata svih šteta isplaćenih u 2010.godini). Odnos izmedju isplaćenih šteta i primljenih primova u 2010.godini je dostigao na 37.2 procenata (27.8 procenata u 2009.godini ), naglašavajući brži porast plaćanja u odnosu na primljene priomove od osiguravajućih kompanija.

3.3.4. Penzioni fondovi

Sreedstva penzionog sistema na Kosovu su u 2010.godini dostigla vrednost od 493.7 miliona evra (12.0 procenata UBP-a), beležeći tako godišnji porast od 29.6 procenata. Performansa penzionog sistema na Kosovu je tokom 2010.godine bila relativno dobra u poredjenju sa predhodnim godinama. Ove zato što je cena jedinica Trusta Penzione Štednje na Kosovu (TPŠK-a), kojiupravlja najvećim delom sredstava penzionog sistema, zabeležila porast za 6.2 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom i dostigla je na 1.04 evra (onovna cena tokom doprinosa se izračunava 1.0 evro po akciji). Poboljšanje performanse investicija TPŠK-a se ogledalo pozitivnim dogadjajima na medjunarodnim tr]ištima kapitala tokom 2010.godine, što je predstavljeno i u Grafikonu 28, gde se primećuje da su cene akcija TPŠK-a pratile jedan veoma sličan trend sa indeksom Dow Jones Industrial.

Od ukupno 488.5 miliona evra sredstava TPŠK-a, 6.8 procenata od njih je investirano u komercijalnim bankama Kosova, dok je 9.0 procenata deponovano u CBK-u. Od drugih sredstava koja su investirana van zemlje (uglavnom u SAD, Velikoj Britaniji i Japanu), najveći deo sredstava TPŠK-a je investiran u akcijama (skoro 40 procenata), dok je jedan značajan deo njih investiran i na tržište novca (15 procenata) i u obveznicama (12.2 procenata). Što se tiče Slovenačko-Kosovkog Penzionog Fonda, najveći deo sredstava (preko 95 procenata) je investiran u obveznice i bankarske depozite dok je preostali deo sačuvan u gotovom novcu, akcijama itd.

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i druge nebankarske finansijske institucije

Na kraju 2010.godine, na Kosovu je operiralo 13 mikrofinansijskih institucija (MFI), kao i 8 drugih nebankarskih institucija. Mikrofinansijska industrija na Kosovu je konstantno bila

0.50

0.60

0.70

0.80

0.90

1.00

1.10

1.20

1.30

1200

3200

5200

7200

9200

11200

Jan

Mar

Maj Ju

l

Sep

Nov Jan

Mar

Maj Ju

l

Sep

Nov Jan

Mar

Maj Ju

l

Sep

Nov

2008 2009 2010

DJI Cene akcija trusta (desni stub)

Izvor: Trust (2011), DJI (2011)

Grafikon 28. Cena akcije KTPS-a i indeks DJI

39.6%

15.0%

12.2%8.9% 9.0%8.6%

6.8%

Akcije Trziste novcaBono Bono povezani sa inflacijomCBK Trziste kreditaDepoziti u lokalnim bankama

Grafikon 29. Struktura investicija Trusta

Izvor: Trust (2010)

| 49


okarakterizovana visokim stepenom koncentracije trzista. Ipak, u 2010.godini primecen je pad stepena koncentrisanosti. Ovo se pokazuje preko Herfindahl-Hirschman Indeksa za sredstva, po kojem se koncentrisanost u 2010.godini umanjila na 1,8747 poena, u poredjenju sa 2,115 poena u 2009.godini. Takodje, smanjenje stepena koncentrisanosti NFI-a se moze primetiti i kod pada koncentrisanosti sredstava tri najveca MFI-a u zemlji (Grafikon 30). Smanjenje stepena koncentrisanosti trzista u ovoj industriji podrazumeva intensifikaciju konkurencije izmedju mikrofinansisjkih institucija.

Aktivnosti MFI su idalje koncentrisane na finasniranje malih biznisa i porodičnih ekonomija. Broj kredita izdatih od ovih institucija do kraja 2010.godine je dostigao na 62,683 što predstavlja godišnji porast od 9 procenata. U 2010. godini vrednost portfolia kredita izdatih od MFI-a je dostigao na 116 miliona evra, godišnji porast od 6.5 procenata (Grafikon 30). Učešće kredita izdatih od MFI-a u ukupnim kreditima izdatim od finansijskog sektora na Kosovu u 2010.godini je bilo 7.4 procenata, što predstavlja jedan sličan nivo sa nivoom iz 2009.godine. Prosečna vrednost jednog kredita izdatog od strame MFI-a u 2010.godini je 1,852 evra, u poredjenju sa 1,405 evra u 2009.godini.

U 2010.godini, sektor MFI-a je zabelezio pad performanse u poredjenju sa 2009.godinom (gubitak u vrednosti od 2.0 miliona evra). Kao posledica toga, i pokazatelji prosecnog povracaja sredstava (ROAA) i prosecnog povracaja kapitala (ROAE) su zabelezili pad. ROAA je zabelezio pad od 1.4 procenata koliko je bio u 2009.godini na -1.6 procenata u 2010.godini, dok se ROAE smanjio sa 4.3 procenata u 2009.godini na -5.5 procenata u 2010.godini.

Finansijske pomagače na Kosovu čine kancelarije za razmenu i agencije za transfer novca (ATN). Preko finansijskih pomagača, tokom 2010.godine transferovano je 231.8 miliona evra, odnosno 2.1 procenat više nego u 2009.godini. Od ove sume, 92.1 procenat su bili dolazeći transferi na Kosovu. Transferi preko ATN-a čine 4.2 procenata ukupnih medjunarodnih transfera, dok se najveći deo medjunarodnih transfera i dlaje realizuje preko komercijalnih banaka (oko 78 procenata ukupnih transfera).

3.4. Spoljni sektor

Ekonomija Kosova je nastavila da se karakteriše sa visokim nivoom deficita na tekućem računu i tokom 2010.godine. U ovoj godini, uglavnom kao posledica povećanja negativnog bilansa trgovine robom i smanjenja pozitivnog bilansa računa usluga, deficit je na tekućem računu zabeležio godišnji porast od 13.4 procenata. Dok su u 2009.godini izvozi Kosova zabeležili pad, oporavak potražnje na globalnom nivou je uticao da u 2010.godini izvozi zabeleže jednu relativno visoku normu porasta. Porast uvoza je bio sporiji u poredjenju sa porastom izvoza, ipak, najveći deo koji uvozi zauzimaju u sveukupnoj strukturi tržišta Kosova je nastavio da nautralizuje efekat povećanja izvoza. Samim tim, tržišni deficit ekonomije zemlje u 2010. Godini je bio veći za oko 9.4 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Račun prihoda i tekućih transfera nastavlja da pozitivno doprinosi

82%

77%73%

65%

18%

23%

27% 35%

0

20

40

60

80

100

120

140

2007 2008 2009 2010

Tri najvece MFI Druge MFI

Grafikon 30. Sredstva MFI-a, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

50 |


na smanjenje deficita tekućeg računa, čiji se pozitivni bilans okarakterizovao sa godišnjim porastom od 50.7 odnosno 2.6 procenata u 2010.godini. U isto vreme, kapitalni i finansijski račun je zatvoren sa pozivitnim bilansom od 448.9 miliona evra. Godišnji pad od 17.3 procenata je uglavnom bio posledica smanjenja bilansa kapitalnog računa u ovom periodu.

3.4.1 Tekući račun

Negativni bilans na računu trgovine roba nastavlja i dalje da bude glavni uzrok za održavanje deficita na visokom nivou na tekućem računu. U 2010.godini deficit tekućeg računa je dostigao na 684.4 miliona evra, u poredjenju sa 603.5 miliona evra koliko je bio u istom periodu predhodne godine (Grafikon 31).

Beležeći godisnji porast od 9.4 procenata, negativni bilans trgovine roba je doprineo u povećanju deficita na tekućem računu. S druge strane, povećanje pozitivnog bilansa računa prihoda kao i tekućih transfera je nastavilo da doprinosi u smanjenju deficita tekućeg računa. Račun prihoda je zabeležio godišnji porast od 50.7 procenata u 2010.godini (-49.4 procenata u 2009.godini). U isto vreme, račun tekućih transfera se okarakterizovao sa godišnjim porastom od 2.6 procenata u 2010.godini (9.0 procenata u 2009.godini), doprinoseći tako smanjenju deficita na tekućem računu za oko 3.8 pp.

3.4.1.1 Robe i usluge

Ekonomija Kosova nastavlja sa proširenjem i povećanjem trgovinske razmene sa spoljnim svetom, čineći tako da stepen tržišne otvorenosti u decembru 2010.godine dostigne na 59.3 procenata UBP-a (decembar 2010), u poredjenju sa 54.3 procenata UBP-a (decembar 2009). Naglašeno povećanje izvoza, tokom 2010.godine, je rezultiralo višim stepenom pokrivenosti uvoza sa izvozima, odnosno zabeležen je stepen pokrivenosti od 13.7 procenata, u poredjenju sa 8.5 procenata u istom periodu predhodne godine (Tabela 8).

Beležeći vrednost od 1.85 miliarde evra, tržišni deficit Kosova je u 2010.godini bio viši za oko 4.6 procenata u poredjenju sa 2009.godinom. U odnosu sa UBP, tržišni deficit je u 2010.godini zabeležio blagi pad u poredjenu sa istim periodom predhodne godine, odnosno sa 45.8 procenata UBP-a (decembar 2009.godine) na 45.0 procenata UBP-a (decembar 2010.godine).

Tabela 8. Tržišni bilans Kosova, u milionima evra

-2000.0

-1500.0

-1000.0

-500.0

0.0

500.0

1000.0

1500.0

Tekuci racun Robe Uslige Prihodi Tekucitransferi

2007 2008 2009 2010

Grafikon 31. Bilans tekuceg racuna, u milionima evra

izvor: CBK 2011

Opis 2007 2008 2009 2010

Izvozi 165.1 198.5 165.3 294.0

Uvozi 1,576.2 1,928.2 1,935.5 2,144.9

Trzisni bilans (1,411.0) (1,729.7) (1,770.2) (1,850.9)

Odnos izvoz/uvoz (%) 10.5 10.3 8.5 13.7

Trzisna otvorensto (% UBP-a) 51.0 55.3 54.3 59.3

| 51


Izvori: CBK 2011

Uvozi Kosova su tokom 2010.godine zabeležili godišnji porast od 10.8 procenata, dostižući vrednost od 2.1 miliarde evra. Godišnje povećanje cena naftnih proizvoda na medjunarodnom tr]ištu za oko 25.0 procenata tokom 2010.godine uticalo je u neku meru i na sveukupno povećanje uvoza, kada imamo u obzir da mineralni proizvodi predstavljaju jednu od glavnih kategorija uvoza u zemlji. Iako je povećanje cena tokom 2010. godine imalo uglavnom globalni karakter, ekonomija Kosova se suočila sa višim nivoom cena u poredjenju sa prosečnim u zemljama EU-a i u zemljama članicama CEFTA-e. Viši stepen inflacije na Kosovu za oko 4.8 pp u poredjenju sa zemljama CEFTA-e i zemljama EU-a, je uticao da se realna efektivna norma razmene (eng. Real Effective Exchange Rate: REER) ocenjuje u ovom periodu. Podaci do decembra govore da je REER ocenjen prema zemljama eurozoneza 1.4 procenata i prema zemljama CEFTA-e za 2.2 procenata.

Tokom 2009.godine, izvozi Kosova su se okarakterizovali jednim značajnijim padom uglavnom kao posledica globalne krize koja je uticala u velikoj meri na prodaju industrije metala, odnosno rude Nikla. Oporavak svetske ekonomije u 2010.godini je uticao i na porast potražnje za ovim metalima. Samim tim, povećanje cene metala koje se desilo tokom 2010.godine uticalo je na povećanje proizvodnje i ogledalo se u povećanju kapaciteta i vrednosti prodaja. Znajući da je oko 90 procenata izvezenog metala sa Kosova bila ruda Nikla, izvozi Kosova su zabeležili godišnjiporast od 77.8 procenata u decembru 2010.godine, dostižući vrednost od 294.0 miliona evra.

Struktura uvoza je u 2010.godini bila slična sa predhodnom godinom (Grafikon 32). Ipak, za razliku od predhodne godine kada su uvozi mineralnih proizvoda (uglavnom goriva) zabeležili godišnji pad od 12.5 procenata, u 2010.godini, uvoz mineralnih proizvoda je zabeležio godišnji porast od 26.5 procenata doprinoseći tako sa oko 4.5 pp na ukupno povećanje uvoza. Učešće mineralnih proizvoda u ukupnim uvozima u 2010.godini je poraslo na 19.5 procenata (17.1 procenat u 2009.godini). I kategorija mašinerija i alata je zabeležila godišnji porast od 3.4 procenata u 2010.godini, iako je zabeležila smanjenje učešća u ukupnim uvozima na 13.4 procenata (14.4 procenata u 2009.godini). Važna kategorija uvoza Kosova i dalje ostaju bazni metali i prehrambeni proizvodi, koji su povećali svoje učešće u ukupnim uvozima na 8.9 odnosno 12.2 procenata u 2010.godini.

17.1

14.4

12.5

8.2 7.48.4

4.9 4.7 4.4 3.8

0

5

10

15

20

25

Min

era

lni p

roiz

.

Mas

ints

vo

Alk

oh

oln

a p

ica

Ba

zni m

eta

li

He

mik

alij

e

Tra

nsp

ortn

a s

red

.

Pla

stik

a,

gum

a

Po

vrce

Ziv

e zi

votin

je

Ka

me

n, k

era

mik

a

2009 2010

Grafikon 32. Glavne kategorije strukture uvoza, u procentima

Izvor: CBK 2011

53.5

15.1

4.4 5.7 5.7 3.8 3.2

63.0

13.2

3.6 4.1 3.9 2.7 2.8

0

10

20

30

40

50

60

70

Ba

zni m

eta

li

Min

era

lne

priz

.

Mas

inst

vo

Po

vrce

Alk

oh

oln

a p

ica

Ko

zna

ind.

Tek

stil

2009 2010

Grafikon 33. Glavne kategorije strukture izvoza, u procentima

Izvor: CBK 2011

52 |


Strukturom izvoza su u 2010.godini dominirali bazni metali, koji su imali učešće od 63.0 procenata u ukupnim izvozima, u poredjenju sa 53.5 procenata u decembru 2009.godine. (Grafikon 33). Oživljavanje spoljne potražnje i povećanje cena u metalnoj industriji na medjunarodnom nivou je uticalo na znatni porast izvoza baznih metala, koji su decembra 2010.godine dostigli sumu od 185.2 miliona evra (88.4 miliona evra u decembru 2009), i doprineli su na povećanje ukupnih izvoza u zemlji sa oko 58.6 pp. Povećanje izvoza tokom 2010.godine je takodje bio doprinos i godišnjeg porasta od 55.3 procenata izvoza mineralnih produkata, koji su predstavljali 13.2 procenata ukupnih izvoza. Izvoz mašinerija i alata (koji se uglavnom predstavljaju od izvoza električne energije) su predstavljali 3.6 procenata izvoza zemlje. Za razliku od predhodne godine kada je izvoz mašinerije i alata zabeležio godišnji pad od 18.0 procenata, u 2010.godini izvozi u ovoj kategoriji su zabeležili godišnji porast od 48.8 procenata.

Struktura klasifikacije proizvoda po njihovoj svrsi korišćenja ali po Glavnim Ekonomskim Karakteristikama (eng. Broad Economic Categories: BEC) je bila relativno ista kao i predhodne godine. Po ovoj klasifikaciji, najveća kategorija je bila predstavljena od intermedijarnih proizvoda, koji su imali učešće oko 47.9 procenata u ukupnim uvozima, a nakon njih su robe potrošnje sa učešćem od 31.1 procenata u ukupnim uvozima (Grafikon 34). Veliko učešće intermedijarnih roba u uvozu govori da se proizvodni aktiviteti u ekonomiji Kosova oslanjaju u velikoj meri na uvoz sirovina iz inostranstva. Takodje, kontinuinelno povećanje učešća roba potrošnje u ukupnim uvozima govori o jednom još uvek niskom nivou domaće proizvodnje. Učešće kapitalnih roba u ukupnim uvozima se umanjilo na 10.8 procenata u

42.0 47.4 43.1 44.7

39.4 31.0 32.4 24.1

18.6 21.6 24.5 31.2

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

2007 2008 2009 2010

BE CEFTA Drugo

Grafikon 35. Struktura izvoza po trgovinskim partnerima, u procentima

Izvor: CBK 2011

36.3 36.4 39.0 38.3

36.8 37.2 35.8 37.2

26.9 26.4 25.2 24.5

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

2007 2008 2009 2010

BE CEFTA Drugo

Grafikon 36. Struktura uvoza po trgovniskim partnerima, u procentima

Izvor: CBK 2011

16.6 17.1 15.1 10.8

32.2 31.7 31.431.1

41.9 41.1 40.6 47.9

9.2 10.1 12.9 10.2

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2008 2009 2010

Kapitalne robe Intermedijarna roba Potrosacka roba Neklasifikovana roba

Grafikon 34. Uvozi na osnovu BEC-a, u procentima

Izvor: CBK 2011

| 53


2010.godini od 15.1 procenata u 2009.godini, nasuprot bržem porastu investicija u zemlji u 2010.godini u poredjenju sa 2009.godinom.

Struktura trgovinskih partnera Kosova je u 2010.godini bila slična sa predhodnim godinama. U 2010.godini Kosovo je realizovalo oko 74.7 procenata ukupnih trgovinskih razmena sa zemljama Evropske Unije (EU) i zemljama članicama CEFTA-e. Oporavak sveukupne potražnje u zemljama EU-a, pogotovu tokom druge polovine 2010.godine, je uticao na to da izvozi Kosova prema tim zemljama zabeleži naglašeniji porast u poredjenju sa izvozima u zemlje regiona. Nesprovodjenje sporazuma CEFTA-e, zbog političkih razloga, od strane Srbije i Bosne i Hercegovine i dalje ometa izvoz Kosva u ove zemlje. Izuzev problema nesprovodjenja u potpunosti sporazuma CEFTA-e, počev od kraja 2010.godine, Kosovu je završen status favorizovane zemlje za trgovinu sa EU-om, što će predstavljati još jednu prepreku za kosovske izvoze.

Vrednost izvoza Kosova u EU-u je dostigla na 131.5 miliona evra u 2010.godini, što predstavlja godišnji porast od 84.4 procenata. Samim tim, učešće domaćih izvoza u EU je poraslo na 44.7 procenata, u poredjenju sa 43.1 procenat koliko je bilo predhodne godine (Grafikon 35). U okviru zemalja EU-a, Italija predstavlja glavnu destinaciju za izvoze Kosova, sa učešćem od 27.3 procenata u svim izvozima. Najveći deo izvoza u Italiji čine rude nikla. Povećanje učešća u ukupnim izvozima Kosova su zabeležili izvozi u Nemačkoj, Austriji i Sloveniji.

Rasprostranjenost izvoza Kosova izmedju zemalja CEFTA-e u 2010.godini je bila slična kao i predhodne godine, dok se učešće ukupnih izvoza u zemlje CEFTA-e na ukupne izvoze Kosova umanjilo sa 32.4 procenata u 2009.godini na 24.1 procenata u 2010.godini. U okviru zemalja regiona, Kosovo nastavlja da izvozi najveći deo proizvoda u Albaniju i Makedoniju (11.0 odnosno 8.9 procenata ukupnih izvoza zemlje). Vredi da se napomene da nasuprot preprekama postavljenim od Srbije i Bosne i Hercegovine, izvozi u ove dve zemlje su zabeležili jedan blagi porast u 2010.godini. Tokom ove godine, izvozi prema Bosni i Hercegovini su dostigli sumu od 1.9 miliona evra (1.2 miliona evra u 2009.godini), dok su izvozi u Srbiji u istom periodu zabeležili vrednost od 3.8 miliona evra (3.5 miliona evra u 2009.godini).

I što se tiče uvoza, zemlje EU-a i CEFTA-e ostaju glavni trgovinski partneri za Kosovo. Do decembra 2010.godine, oko 38.3 procenata svih uveženih roba na Kosovu je bilo iz zemalja žlanica EU-a (Grafikon 36). Najveći deo uveženih roba iz Eu-a dolazi iz Nemačke (12.8 procenata svih uvoza) i iz Grčke (4.7 procenata svih uvoza).

Od zemalja CEFTA-e, najveći deo uveženih roba dolaze iz Makedonije i Srbije, koje imaju učešće od 14.7 odnosno 12.1 procenata u ukupnim uvozima Kosova.

Račun trgovina usluga je imao pozitivan bilans i u 2010.godini, ali za razliku od predhodnih godina, bilans ovog računa je zabeležio značajan pad. U 2010.godini, bilans usluga je

120.8

-61.7

106.4

58.3

10.7

79.7

37.1

-64.0

117.6

51.4

-48.3

56.4

-100.0

-50.0

0.0

50.0

100.0

150.0

Bilans racunausluga

Usluge zatransport

Uslugeputovanja

Uslugekomunikacije

Uslugeizgradnje

Vladineusluge

2009 2010

Grafikon 37. Racun usluga, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

54 |


zabeležio vrednost od 37.1 miliona evra, u poredjenju sa vrednošću od 120.8 miliona evra u predhodnojgodini (Grafikon 37).

Smanjenje bilansa računa usluga u ovom periodu se ogleda uglavnom na sporiji porast prihoda od prodaje nere usluha nerezidentima, u poredjenju sa povećanjem kojeg su zabeležile plaćanja Kosovskih rezidenata za usluge kupljene van zemlje. U 2010.godini, račun usluga je ralizovao prihode u vrednosti od 515.0 miliona evra, što je godišnji porast od 20.1 procenata. U isto vreme, ukupna palćanja za kupljene usluge van zemlje su dostigla vrednost od 477.9 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 55.2 procenata.

Povećanje plaćanja za usluge izgradnje, konkretnije za usluge izgradnje prvog segmenta autoputa Morina-Merdare, je bilo glavni uzrok smanjenja bilansa usluga u ovom periodu. Prihodi od usluga izgradnje su dostigli vrednost od 52.0 miliona evra (15.7 miliona evra u 2009.godini), dok su plaćanja za usluge izgradnje dostigla vrednost od 100.3 miliona evra (5.0 miliona u 2009.godini). Do decembra 2010.godine, prihodi od usluga putovanja su zabeležili godišnji porast od 18.2 procenata, predstavljajući tako oko 43.2 procenata ukupnih prihoda od usluga. Bilo kako bilo, povećanje plaćanja za usluge putovanja su (uglavnom putovanja za godišnje odmore) za 28.1 procenata uticali da se sveukupni bilans usluga putovanja poveća za oko 10.4 procenata (26.4 procenata u 2009.godini). Izuzev usluga putovanja, komunikcija i vladinih usluga (usluge osigurane za ambasade i vojno prisustvo NATO-a), sve ostale usluge su zabeležile negativan bilans u 2010.godini.

3.4.1.2 Prihodi i tekući transferi

Račun prihoda je u 2010.godini zabeležio pozitivan bilans u vrednosti od 125.1 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 50.7 procenata. Bilans računa prihoda je realizovao prihode u vrednosti od 188.4 miliona evra u 2010.godini, što predstavlja porast od 3.3 procenata. U isto vreme, plaćanja su dostigla vrednost od 63.3 miliona evra, što predstavlja jedno značajnije smanjenje od 36.3 procenata. Dominantna kategorija u okviru prihoda su i dalje prihodi od kompenzacija radnika koji su, u 2010.godini, predstavljali 93.5 procenata ukupnih prihoda na računu prihoda, dok su prihodi od investicija rezidenata Kosova van zemlje predstavljali 6.5 procenata ukupnih prihoda na ovom računu.

Vrednost bilnsa kompenzacije radnika je u decembru 2010.godine bila 171.6 miliona evra, jedan blagi porast od samo 1.7 procenata (Grafikon 38). Vrednost kompenzacije kosovskih radnika koji rade van zemlje je dostigla na 176.1 miliona evra u 2010.godini (169.7 miliona evra u 2009.godini), dok jekompenzacija radnika nerezidenata na Kosovu u istom periodu dostigla na 4.5 miliona evra (0.9 miliona evra u 2009.godini).

154.9175.4 168.7

171.6

-31.4

-11.4

-85.7

-46.5

17.3

-11.9

-49.4

50.7

-60.0

-40.0

-20.0

0.0

20.0

40.0

60.0

-100.0

-50.0

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

2007 2008 2009 2010

Kompenzacija radnikaPrihodi od investicijaBilans racuna prihoda (desni stub, u %)

Grafikon 38. Bilans racuna prihoda, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

| 55


Tokom 2010.godine, kao posledica realizacije prihoda u vrednosti od 12.3 miliona evra i plaćanja u vrednosti od 58.8 miliona evra, kategorija prihoda od investicija je zabeležila negativni bilans od 46.5 miliona evra (85.7 miliona evra u 2009.godini). Prihodi od investicija se sastoje uglavnom od prihoda koji su se realizovali iz investicija domaćih institucija u hartijama od vrednosti na medjunarodnim tržištima (prihodi od investicija TPŠK-a, komercijalnih banaka i investicije u hartijama od vrednosti CBK-a), dok se rashodi uglavnom sastoje od prihoda realizovanih od investicija stranih kompanija koje rade u zemlji kao komercijalne banke, druga strana preduzeća, itd. U okviru prihoda od investicija, prihodi su se okarakterizovali jednim blagim padom od 4.0 procenata u 2010.godini, dok su rashodi zabeležili naglašeniji pad od 40.3 procenata. Pad rashoda od investicija je bio uglavnom posledica povlačenja dobitka od stranih kompanija koje rade na Kosovu.

Tekući transferi i dalje nastavljaju da predstavljaju jednu kategoriju sa posebnom važnošću u bilansu plaćanja Kosova, doprinoseći kontinuinelno smanjenju deficita na tekućem računu. Bilans tekućih transfera je dostigao vrednost od 888.9 miliona evra u decembru 2010.godine, što pokazuje jedan godišnji porast od 2.6 procenata. Tekućim transferima u privatnom sektoru dominiraju doznake emigranata, koje predstavljaju 47.3 procenata ukupnih transfera privatnog sektora. Do decembra 2010.godine, bilans doznaki emigranata je dostigao sumu od 420.2 miliona evra, godišnji porast od 6.3 procenata. Povećanje bilansa doznaka emigranata u ovom periodu se uglavnom pripisuje naglašenijem padu transfera od strane ekonomije Kosova, u poredjenju sa nivoom dolazećih transfera u ekonomiji Kosova. Dok je vrednost ukupnih transfera iz ekonomije Kosova zabeležila godišnji pad od 17.2 procenata, vrednost ukupnih transfera primljenih u obliku doznaka od emigranata je dostigla na 511.6 miliona evra (505.6 miliona evra u predhodnoj godini) sto predstavlja godisnji porast od 1.2 procenata (Grafikon 39). Oporavakom ekonomije eurozone, gde je koncentrisan najveći deo emigranata Kosova, se očekuje da pozitivno utiče na nivo doznaka emigranata na Kosovu, koje uglavnom dolaze iz Nemačke, Švajcarske, Italije i Austrije. U isto vreme, bilans transfera vladinog sektora (donatori, EULEX i UNMIK) je dostigao vrednost od 361.0 miliona evra, godišnji pad od 10.1 procenata (Grafikon 40).

769.1 794.4866.1 888.9

245.1 256.2

401.3361.0

524.0 538.2

464.8527.9

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

700.0

800.0

900.0

1000.0

2007 2008 2009 2010

Tekuci transferi Centralna vlada Drugi sektori

Grafikon 40. Tekuci transferi, u milionima evra

Izvor: (CBK 2011)

515.6

535.4

505.6

511.6

-8.0%

-6.0%

-4.0%

-2.0%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

490.0

495.0

500.0

505.0

510.0

515.0

520.0

525.0

530.0

535.0

540.0

2007 2008 2009 2010

u m

ilio

nim

a e

vra

Vredost doznaka emigranata

Norma porasta vrednosti doznaka emigranata (u %)

Grafikon 39. Vrednost doznaka emigranata primljenih na Kosovu, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

56 |


3.4.2 Kapitalni i finansijski račun

Kapitalni i finansijski račun se tokom 2010.godine okarakterizovao pozitivnim bilansom od 448.9 miliona evra (tokom 2009.godine, 543.0 miliona evra). Pad od 17.3 procenata u 2010.godini dolazi od kapitalnog računa kada se uzme u obzir da je u 2009.godini Kosovo imalo na kapitalnom računu 108.2 miliona evra dok je u 2010.godini bilans kapitalnog računa bio 25.4 miliona evra. S druge strane, u okviru finansijskog računa, tokom 2010.godine pozitivni bilans od 423.5 miliona evra je bio niži za 2.6 procenata u poredjenju sa 2009.godinom (434.8 miliona evra). Od faktora koji su najviše uticali na bilans finansijskog računa su portfolio investicije van ekonomije Kosova koje su dostigle na 231.0 miliona evra. Veliki porast u okviru portfolio investicija se može pripisati značajnom porastu investicija od strane penzionih fondova i komercijalnih banaka. Značajan pozitivni uticaj beleži kategorija ‘drugih investicija’, što se pripisuje povlačenju depozita koji su van zemlje od strane monetarnih autoriteta, komercijalnih banaka kao i drugih sektora ekonomije. Što se tiče neto DSI, tokom 2010.godine, njihov nivo je bio za 10.8 procenata viši u poredjenju sa 2009.godinom (Grafikon 41).

3.4.2.1 Direktne strane investicije

Tokom 2010.godine, DSI na Kosovu su zabeležile porast u poredjenju sa predhodnom godinom. Porast DSI-a u ekonomiji Kosova za 2010.godinu je bio 8.0 procenata u poredjenju sa 2009.godinom. Vrednost Dsi-a na Kosovu je do kraja 2010.godine dostigla na 314.6 miliona evra. S druge strane, investicije rezidenata Kosova van zemlje su, tokom 2010.godine zabeležile pad beležeći 3.4 miliona evra, u poredjenju sa 10.5 miliona evra koliko su bile u 2009.godini. Neto vrednost DSI-a u ekonomiji Kosova u 2010.godini je bila 311.2 miliona evra u poredjenju sa 280.9 miliona evra u 2009.godini 2009 (Grafikon 42).

Problematično za Kosovu u povlačenju DSI-a je i dalje pristup poslovima koji operiraju na Kosovu na nekom delu regionalnog tržišta. Nesprovodjenje u potpunosti sporazuma za slobodnu trgovinu CEFTA od strane Serbije i Bosne i Hercegovine može da ima obeshrabrujući efekat za strane investitore koji odaberu ekonomiju Kosova kao destinaciju za njihove investicije. Ovo je zato što DSI uglavnom imaju za cilj da pokriju veća tržišta. Takodje, u odredjivanju DSI-a na Kosovu veoma važnu ulogu ima i ekonomski porast

-400.0

-300.0

-200.0

-100.0

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

Kapitalni Ifinansijski

racun

Direktnestrane

investicije

Portfolioinvesticija

Drugeinvesticije

Rezervnasredstva

2007 2008 2009 2010

Grafikon 41. Finansijski racun, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

440.7

336.5

280.9

311.2

2.7%

0.6%

-4.1%

1.8%

-5.0%

-4.0%

-3.0%

-2.0%

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

0.0

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

350.0

400.0

450.0

500.0

2007 2008 2009 2010

DSI na Kosovu Realni porast UBP-a u eurozoni (desni stub)

Izvor: MMF (2011) i CBK (2011)

Grafikon 42. Direktne strane investicije na Kosovu i ekonomski porast u eurozoni

razvi(Graf

KapkategnakoinvesKapi70.5 tokom221.8evra Katesklopizmedkateg2010miliotokomkategukup15.9 DrugKosostranKosoje do(57.2ima ukup

TokoDSI-aove gDSI-a“Hansa učfinanpovlagradj

Porekmestkapasveuk

3.4.2

Portfvrednsu inod st

ijenih zemafikon 42).

pitalne invegorija DSI-n njih je k

sticija u talne investprocenata u

m 2010.god8 miliona ev tokom goriju drug

pu DSI ugladju pregorija DS.godine do

ona evra (2m 2009.ggorije drugpnim DSI-maprocenata t

gu važnu kavu čine i n

nih biznisa vu. Nivo neostigao na miliona evručešće od

pnih DSI-a.

m 2010.ga po ekonom

godine, sektoa). Faktor p

n të Elezit” tčešćem od 2

nsijskih komačenju DSI-jevinarstva

klo stranih o iz kojeg

acitetu inveskupnom niv

.2 Portfolio

folio investicnost od 231.

nvesticije uratrane kome

alja, uglavno

esticije su ga na Kosokategorija d

sklopu Dticije koje činukupnih DSIdine dostigvra (211.1 m

2009.gogih investicvnom čine keduzeća.

SI-a je ostigla na 23.2 miliongodine). gih investia na Kosovutokom 2010.ategoriju DSnepodeljeni

koji operirpodeljenih p43.4 milionra u 2009.g

13.8 pro

odine, strmskim aktivor proizvodnporast DSI-atokom 2010.22.1 procen

mpanija na K-a su i nek(sa 15 proce

investitora dolaze najvticija na Ko

vou DSI-a (G

investicija,

cija van zem0 miliona evadjene od st

ercijalnih ba

om zemlje E

glavna ovu, a drugih DSI-a. ne oko I-a su, le na

miliona odine). cija u krediti

Ova tokom

49.5 a evra Učešće cija u

u je bila godine. SI-a na prihodi

raju na prihoda na evra odini) i ocenata

ruktura vitetima je pnje predstava u sektoru.godine. Važata u ukupKosovu čini kretnine (saenata ukupn

na Kosovu više DSI-a, sovu, dok Au

Grafikon 44).

druge inves

mlje je zabevra (56.5 miltrane penzioanaka koje

Ve

L

Gp

I

EU-a iz koj

pretrpela nevlja sektor sau proizvodnježan sektor upnim DSI-im najveći deoa 15 procen

nih DSI-a).

je uglavnom a nakon n

Austrija i Kin.

sticije i reze

eležio značaliona evra uonih fondovaoperiraju n

-

Austrija

Nemacka

Slovenija

elika Britanija

Kina

Turska

Holandija

Albanija

Luksembourg

SAD

Francuska

Druge

Grafikon 44. porekla

zvor: CBK (201

C

jih većina s

eke blage pra najviše DSe je bio priv

u povlačenjuma. Investico ovih invesnata ukupn

m iz zemaljnje je Slovna takodje im

ervna sredst

ajan porast u 2009.godina dok je deona Kosovu.

20.00 4

2009

Diretkne stra

1)

GodCBK

strranih inv

omene (GraSI-a (23.0 prvatizacija fa

u DSI-a je i fcija nepodeljsticija. Drugnih DSI-a)

ja EU-a. Neenija na drmaju jedno z

tva

tokom 2010ni), od kojih j

od 33.1 proOva sredst

40.00 60.00

20

ane investicij


vestitora i d

afikon 43). Trocenata ukuabrike cemefinansijski sljenih prihogi važan sekkao i indu

emačka je i rugom mesznačajno uče

0.godine dosje, 66.9 prococenata invetva su ugla

80.00 1

10

e po zemlji

| 57

010

dolazi

Tokom upnih

enta u sektor da od ktor u ustrija

dalje tu po ešće u

stižući cenata estcije avnom

00.00

58 |


investirana u instrumente monetarnog tržišta (npr. Hartije od vrednosti), dok je jedan manji deo njih investiran i u drugeinstrumente na tržištu kapitala. Stabilizacija globalnih finansijskih tržišta se može smatrati najvažnijim faktorom koji je uticao na povećanje portfolio investicija van zemlje tokom 2010.godine.

Bilans kategorija “drugih investicija” je u 2010.godini bio 390.4 miliona evra, u poredjenju sa 116.2 miliona evra u 2009.godini. Sredstva u okviru drugih investicija čine 62.1 procenata ukupnih drugih investicija, dok su obaveze zastupljene sa 37.9 procenata. Značajan porast u okviru drugih investicija je zabeležen u okviru sredstava kao rezultat povećanja investicija van zemlje, investicije koje su uglavnom bile orijentisane na instrumente monetarnih tržišta od strane banaka, monetarnih institucija kao i drugih sektora. Što se tiče obaveza, njima i dalje domiiraju tržišni krediti koji čine 43.1 procenata ukupnih obaveza u okviru kategorije drugih investicija. Do kraja 2010.godine, vrednost tržišnih kredita je bila 63.7 miliona evra što u poredjenju sa predhodnom godinom predstavlja značajan pad od 39.9 procenata. Pad ui okviru tržišnih kredita može da bude indikator boljih platežnih sposobnosti Kosovskih kompanija tokom 2010.godine u poredjenju sa 2009.godinom. Rezervna sredstva Kosova do kraja 2010.godine su zabeležila porast za 46.9 miliona evra.

| 59


4. Supervizija Finansijskih Institucija

Počev od osnivanja, CBK ima moć licenciranja, regulativnu i nadzornu moć za sve finansijske institucije na Kosovu i kao takva ona doprinosi u razvoju i modernizaciji finansijskog sektora na Kosovu. Trenutno, finansijski sektor naše zemlje se sastoji od bankarske industrije, industrije osiguranja, penzionih fondova i drugiih finansijskih institucija (mikrofinansijske institucije, finansijske nebankarske institucije, kancelarije razmene valuta i plaćanja, kao i institucije za transfer novca).

I u 2010.godini, uzimajući uvek za osnov najbolje medjunarodne standarde za razvoj finansisjkog sektora, CBK je nastavila sa investicijama u povećanju efikasnosti i efektivnosti licenciranja, regulativnosti i finansijske supervizije uz cilj daljeg promovisanja jednog finansisjki konkurentnog sektora koji je baziran na ekonomiji tržišta.

Imajući za osnov osnovne principe Basel-a za efikasnu superviziju bankarskog sistema, tokom 2010.godine, uradjeni su koraci ka povećanju kapaciteta za superviziju na osnovu profila rizika u bankarskom sistemu stremeći ka sinergiji supervizije koja se očekuje od efikasne koordinacije mikroprudencijalne i makroprudencijalne supervizije. Takodje, radi što boljeg odredjivanja platežnih sposobnosti baziranih na riziku, i u industriji osiguranja su preduzeti dobri koraci ka adaptaciji osnovnih principa predvidjenih u ovkiru Solventnosti II

U skladu sadužnostima i odgovornostima koje su ordredjene u njenom zakonu, CBK je u 2010.godini inicirala reviziju zakonskih propisa svih glavnih sistema koji čine finansijski sektor. Zakon o sistemu osiguranja depozita na Kosovu je usvojen na kraju 2010.godine, dok će se operacionalizacija Fonda za Osiguranje depozita završiti tokom 2011.godine. Takodje, uradjeni su nacrti prvih verzija Zakona o komercijalnim bankama, mikrofinansijskim institucijama i drugim nebankarskim finansijskim institucijama, a nakon toga i nacrt zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, bacrt zakona o opštem osiguranju i radjeno je na izmenama i dopunama zakona o penzijama.

4.1. Licenciranje i metodologija

Jedna od glavnih funkcija CBK-a je da osigura superviziju i regulisanje finansijskih institucija, radi kreiranja jednog dobrog, postojanog, konkurentnog i pouzdanog finansijskog sistema koji pruža jedan širok spektar finansijskih usluga. U izvršavanju ove misije, direktna odgovornost pada na direkcije kako one za licenciranje i metodologiju tako i na direkciju za superviziju banaka i superviziju osiguranja i penzija.

4.1.1. Licenciranje

Kriterijumi i uslovi za bi se dobila licenca za izvršavanje bankarskih i finansijskih radnji od strane abanaka i drugih finansijskih institucija u Republici Kosova su odredjeni u Zakonu Centralne Banke Republike Kosova Br. 03/ L-209 i drugim podzakonskim aktima usvojenim od CBK-a. U skladu sa zakonskim propisima koji upravljaju njenom statutarnom funkcijom, CNK ima autoritet da odredjuje kriterijume za licenciranje finansijskih institucija i da odbije one koje ne ispunjavaju ove standarde.

Kriterijumi licenciranja odredjeni ovim zakonskim propisima, imaju za cilj osiguranje jednog pravilnog i regulisanog finansijskog tržišta uz pomoć procesa uradjenog na bazi principa pravde, pravičnosti i jednakosti. Uslovi i kriterijumi licenciranja imaju supervizioni karakter i nemaju za cilj postavljanje barijera prema investitorima. Ulazak

60 |


stranih investitora na finansijsko tržište zemlje svedoči o otvorenoj politici CBK-a ka stranim investicijama, bez kršenja zakonskih uslova.

Strategija CBK-a u oblasti licenciranja finansijskih institucija se fokusira na privlačenje investitora koji imaju dobru finansijsko stanje, koji ispunjavaju potrebne etičke i profesionalne kriterijume i koji su pogodni za akcionare i menadzment, i sposobni su da upravljaju promišljeno tokom pristupa razvoja biznisa da bi odbranili interese klijenata, doprinoseći na ovaj način jačanju finansijskog sistema i povećanju verovanja u sistem.

Direkcija licenciranja i metodologije, u svom poslu licenciranja i regulisanja komercijalnih banaka, osiguravajućih kompanija, posrednika, suplementarnih penzionih fondova kao i drugih nebankarskih finansijskih institucija, vodi se principima koji su u skladu sa direktivama Evropske Unije i najboljim medjunarodnim praktikama kao što su predstavljene u “Osnovnim principima efektivne bankarske supervizije” objavljeni od strane Banke za medjunarodno poravnanje (engleski: Bank for International Settlements- BIS), kao i po Osnovnim principima efektivne supervizije osiguranja (engleski: International Association of Insurance Supervisors- IAIS).

Aktivitet licenciranja finansijske supervizije je tokom 2010.godine uglavnom bio zaokupljen promenama u otvaranju novih filijala banaka i drugih finansijskih institucija na Kosovu; promene u strukturi vlasništva i akcionarskog kapitala banaka i osiguravajuĆih kompanija; dodavanje radnji i produkata banaka i osiguravajućih kompanija; promene u normativnih aktima kao što su statuti banaka i osiguravajućih kompanija; pronmene u imenovanjima administratora i visokog menadzmenta banaka i osiguravajućih kompanija, proširenje mreže kancelarija za razmenu valuta i proširenje mreže kancelarija za transfer novca.

Banke i osiguravajuće kompanije su konstantno radile na proširenju njihovih aktivnosti u pravcu diversifikacije bankarskih i osiguravajućih produkata pružajući veći broj mogućnosti investicija i više izbora za svoje klijente. Tokom 2010.godine nastavilo je da izvršava svoje aktivnosti na bankarskom tržištu osam (8) banaka sa 312 bankarskih filijala i kancelarija, dok je na tržištu osiguranja jedanaest (11) osiguravajućih kompanija, deset (10) neživotnih osiguravajućih kompanija i jedna životna kompanija osiguranja.

Upravni Odbor CBK-aje tokom 2010.godine odobrio preliminarnu licencu za osiguravajuću kompaniju “Grawe Kosova” za životno osiguranje, kao i promenu u strukturi vlasništva osiguravajuće kompanije “Dardania”.

a) Mikrofinansijske institucije

Na kraju 2010.godine na Kosovu je operiralo trinaest (13) mikrofinansijsih institucija i osam (8) nebankarskih finansijskih institucija. Tokom 2010.godine, na zahtev institucija i u skladu sa pravnom regulativnom na snazi, povučena je registracija mikrofinansijskoj instituciji “Cordaid” sa sedištem u Djakovici i “PTK” kao nebankarska finansijska institucija sa sedištem u Prištini.

b) Posrednici osiguranja

Na kraju 2010.godine operiralo je četiri (4) posrednika osiguranja. Na zahtev institucija i u skladu sa pravnom regulativnom na snazi povučena je licenca Posredniku osiguranja “Intel Broker”i “Intel Service“ sa sedištem, u Prizrenu, “Incoming ” Sh.p.k i “Nic Holding”Sh.p.k sa sedištem u Prištini.

| 61


c) Kancelarije razmene valuta i kancelarije za transfer novca

Tokom 2010.godine Izvrši Odobor CBK-a je odobrio registraciju tri (3) Menjačnice za aktivitete razmene valuta: “Kujtimi” u Peći, “Adis” u Prizrenu i “Aral” u Štimlju. Na kraju 2010.godine, na Kosovu radilo je dvadeset i šest (26) kancelarija za razmenu valuta i (3) agencije za transfer novca.

Tabela 9. Aktiviteti Licenciranja Banaka, 2006 – 2010

[1] Stapanje banaka NLB-KSB i NLB-BRK je stuplio na snagu 2, januara 2008.godine

Izvor: CBK 2011

Tabela 10. Aktiviteti Licenciranja osiguravajućih kompanija, 2006 – 2010

Izvor: CBK 2011

Tabela 11. Aktiviteti Licenciranja penzionih fondova, 2006 – 2010

Izvor: CBK 2011 Tabela 12. Aktiviteti registracije mikrofinansijskih i nebankarskih finansijskih institucija, 2006– 2010

Izvor: CBK 2011

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Ranije licencirane 7 8[1] 8 9 8

Preliminarno odobrenje * 2 1 1 0 0

Povlacenje licence -1 0 0 -1 0

Odbijene 1 0 0 0 1

Total 8 9 9 8 8

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Ranije licencirane 8 9 9 11 11

Preliminarno odobrenje 1 0 2 0 1

Odbijene 0 0 0 0 1

Total 9 9 11 11 12

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Obavezni penzioni fondovi 1 1 1 1 1

Suplementarni penzioni fondovi 6 1 0 0 0

provajderi individualnih penzija 1 2 1 1 1

Total 8 4 2 2 2

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Ranije registrovane 19 18 19 22 20

Registrovane 1 1 4 0 0

Povlacenje registracije -2 0 -1 -2 -2

Total 18 19 22 20 18

62 |


Tabela 13. Aktivitet licenciranja posrednika osiguranja, 2006-2010

Izvor: CBK 2011

Tabela 14. Aktiviteti Registracije agencija za transfer novca, 2006 - 2010

Izvor: CBK 2011

Tabela 15. Aktiviteti registracije kancelarija za razmenu valuta, 2006 – 2010

Izvor: CBK 2011

4.1.2 Metodologija

Proces ispunjavanja pravnog okvira u oblasti regulisanja finansijske supervizije je nastavio da se pregledava i ažurira, da bi se osiguralo jedno efikasna finansijska supervizija u skladu sa ispunjavanjem principa i standarda Komiteta Bazela, direktiva Evropske Komisije i najboljim medjunarodnim praktikama. Svrha ispunjavanja pravilnika i odgovarajućih pravila je radi osiguranja jedne dobro regulisane okoline, bez postavljanja nepotrebnih prepreka za korisnike finansisjkih usluga.

U cilju revizije finansijskih nadzornih regulativa, a bazirajući se i na podršku tehničke pomoći, utemeljena je i Komisija za pripremanje novog regulativnog i supervizionog okvira po novim standardima Komiteta Bazela za bankarsku superviziju. Komisija za Bazel je uradila detaljni plan radnji za realizaciju posebnih projekata na osnovu pripriteta odredjenih od bankarske supervizije. Samim tim, osnovane su radne grupe unutar bankarske supervizije koje će aktivno raditi na ispunjavanju odgovarajućih pravilnika i na nacrtima politika i unutrašnjih procedura. U saradnji sa tehničkom pomoći koja je

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Agenti/operateri 784 347 479 528 679

Brokeri osiguranja 2 2 2 4 3

posrednik za tretiranje steta 2 2 3 4 1

Opis 2006 2007 2008 2009 2010



Total 3 3 3 3 3

Opis 2006 2007 2008 2009 2010



Povlacenje registracije 0 0 -2 0 0

Total 16 23 21 23 26

| 63


osigurana od strane MMF-a radjeno je na nacrtu zakona za licenciranje, regulisanje i superviziju banaka, projekt koji se očekuje da bude zavcršen tokom 2011.godine.

4.2. Bankarska supervizija

Bankarski sistem Kosova je nastavio sa postojanim rastom i tokom 2010.godine, ali sa sporijim ritmom u poredjenju sa 2009.godinom. Ukupna vrednost sredstava bankarskog sistema je dostigla na 2.237 miliarde evra. Ukupna sredstva su se povećala za oko 11.0 procenata za razliku od povećanje predhodne godine koje je bilo 21.5 procenata.

Sporiji rast nivoa sredstava u aktuelnoj godini se pripisuje uglavnom sporijem povećanju depozita, na koje je u velikoj meri uticalo i povlačenje u ime dividende depozita PTK-a sa bankarskih računa i kreditiranje računa Trezora (Ministarstvo ekonomije i finansija) sa 23315 miliona evra tokom 2010.godine.

U 2010.godini najbrži ritam porasta u ukupnim sredstvima su imale banke koje su klasifikovane kao srednje i male u poredjenju sa velikim bankama (sistematskim). Male banke (G3)16 su pokazale viši nivo porasta sa oko 39.7 miliona evra odnosno 45.3 procenata, a nakon njih su srednje banke (G2)17 za koje je ovo povećanje izračunato da je oko 95.7 miliona evra ili 31.6 procenata i velike banke (G1)18 sa povećanjem od oko 95.8 miliona evra odnosno 5.6 procenata. Nakon ovih promena, učešće srednjih banaka (G2) i malih banaka (G3) u ukupnim sredstvima banakrskog sistema je povećano na 17.1 odnosno 5.5 procenata od 14.4 i 4.2 procenata koliko je bilo u 2009.godini, dok je učešće velikih banaka opalo sa 81.4 procenata koliko je bilo u 2009.godini na 77.4 procenata u 2010.godini.

Gore navedene promene su dodale vrednost medjubankarskoj konkurenciji dodajući uticaj srednjih i malih banaka u sistemu. Ovim promenama tokom godine su se adaptirale i supervizione aktivnosti dodajući fokus monitoringa finansijske performanse i češćih ispitivanja grupe banaka sa bržim ritmom porasta.

a) Jedinica neposrednih ispitivanja

U skladu sa dužnostima i odgovornostima, jedinica neposrednih ispitivanja se angažovala na konstantnom monitoringu profila rizika finansijskih institucija. Izveštaji i periodične analize 19 o dogadjajima u finansijskim institucijama su u mnogome pomogli prilikom identifikacije oblasti kojima se treba posvetiti poseban nadzor. Po ovim osnovama je realizovana i rasprostranjenost resursa i samim tim i fokus supervizije prema finansijskim institucijama.

I tokom 2010.godine kontinuinelno je nadzirana tendencija indikatora sa visokom frenkvencijom, uz poseban osvrt na kontrolu nivoa likvidnosti nakon povlačenja 233 miliona evra od strane Trezora, na ime dividende PTK-a. Posebna pažnja je posvećena performansi matičnih banaka, u kontekstu filijala i kancelarija banaka koje operiraju na Kosovu da bi se osigurala blagovremena informacija o mogućem uticaju od matičnih banaka. Ove godine je posebna pažnja posvećena i kreditnoj izloženosti komercijalnih banaka van zemlje.

15

U ovoj sumi nije uključen dobijeni interes 16

Uključujući banke koje učestvuju na tržištu <3% totala sredstava. 17

Uključujući banke koje učestvuju na tržištu odj 3%-10% totala sredstava. 18

Uključujući banke koje učestvuju na tržištu >10% totala sredstava. 19

Nedeljni, Mesečni, Tromesečni i Polugodišnji

64 |


b) Jedinica posrednih ispitivanja

Tokom 2010.godine izvršeno je 14 punih ispitivanja i 16 fokusiranih na finansijske institucije.

Tabela 16. Ispitivanja izvršena od strane bankarske supervizije tokom 2010.godine

Izvor: CBK 2011

Uz svo pogoršanje kvaliteta portfolia kredita (povećanje nekvalitetnih kredita sa 4.4 procenata u decembru 2009.godine na 5.9 procenata u decembru 2010.godine) i potrebe čuvanja nivoa likvidnosti nakon povlačenja fondova PTK-a, nabkarski sistem je nastavio biti likvidan, profitabilan i dobro kapitalizovan. Ispitivanja izvršena tokom godine su se fokusirala uglavnom na način upravljanja bankarskim rizicima, uz poseban naglasak na kreditni rizik i rizik likvidnosti. Od banaka se tražilo da osiguraju planove za nepredvidjene situacije likvidnosti i pristup dodatnim fondovima finansiranja u slučaju da je to bilo potrebno.

c) Profil bankarskog sistema

U 2010.godini, ukupna sredstva su se povećala za oko 231 miliona evra odnosno 11.0 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Ključne stavke sredstava bankarskog sistema su zabeležile dole navedene promene :

“Gotov novac i stanje u CBK-u” je zabeležio pad odoko 14.6 miliona evra odnosno 4.5 procenata, odnosno gotov novac je zabeležio porast od oko 15 miliona evra ili 16.8 procenata, dok je stanje u CBK-u zabeležilo pad za 29.6 miliona evra odnosno 12.7 procenata. Nakon ovih promena učešće stavke ‘gotov novac i stanje u CBK-u’ u okviru ukupnih sredstava banakrskog sistema je opala sa 15.4 procenata koliko je bila u predhodnoj godini na 13.2 procenata u 2010.godini.

“Zahtevi prema bankama/plasmani” su zabeležili porast od oko 15.1 miliona evra odnosno 3.6 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Ipak, povećanje plasmana je bilo primetno sporije u poredjenju sa predhodnom godinom, kada su plasmani imali porast od

Opis Potpuno Fokusirano

Banka 8 13

Mikrofinansijska institucija 3 1

Nebankarske finansijske insitucije 3 2

Ukupno 14 16

f inansijske institucije – fokusirana I potpuna ispitivanja

1,950,000

2,000,000

2,050,000

2,100,000

2,150,000

2,200,000

2,250,000

2,300,000

2,350,000

Dec 2009 Mar 2010 Jun 2010 Sep 2010 Dec 2010

Grafikon 45. Vrednost sredstava u bankarskom sektoru - ukupna aktiva, u hiljadama evra

Izvor: CBK (2011)

| 65


oko 140 miliona evra ili 49.3 procenata. Sporiji rast plasmana je umanjio njihovu težinu u okviru totala aktive sa 20.2 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini na 18.9 procenata u 2010.godini. Na brži porast plasmana u predhodnoj godini uglavnom je uticao konzervativniji pristup banaka prilikom odobravanja novih kredita, što je proisteklo od procene u vezi uticaja koji bi globalna finansijska kriza mogla da ima na sveukupne ekonomske uslove i njen direktan efekat na povraćaj kredita. Slično kao i predhodne godine tako i tokom 2010.godine, CBK je bila aktivna u praćenju konzervativnijeg pristupa koji se tiče postojećih ograničenja izloženosti banaka u finansijskim institucijama van zemlje. Iz ovog aspekta u većini slučajeva zahtevi banaka da se povećaju nivoi plasmana u okviru jedne ionstitucije iznad limita od 20 procenata kapitala I. klase su odbijeni. Ova politika (koja se koristila u 2009.godini, nastavljena je i u 2010.godini) se nametnula CBK-u imajući za osnov nove okolnosti koje su se kreirale na globalnim finansijskim tržištima kao rezultat krize koja je zahvatila svetska finansijska tršišta.

Investicije u hartijama od vrednosti je bila stavka aktive koja je zabeležila najveći porast u poredjenju sa predhodnom godinom, odnosno za 76.4 miliona evra ili 78.8 procenata. Ovaj trend povećanja nivoa hartija od vrednosti se uglavnom pripisuje opadanju veličine Gotovog novca i stanja sa CBK-om i Plasmanima sa drugim bankama u okviru aktive, kao i poboljšanju uslova na medjunarodnim finansijskim tržištima tokom 2010.godine. Ovo je uticalo da se učešće hartija od vrednosti u okviru aktive poveća sa 4.6 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini na 7.5 procenata u aktuelnoj godini.

“Krediti (Bruto) i lizing” su zabeležili porast od oko 170.4 miliona evra odnosno 13.5 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Povećanje kredita u aktuelnoj godini je nastavilo jednim ubrzanim tempom u poredjenju sa predhodnom godinom, beležeći tako porast od 13.5 procenata, dok je u predhodnoj godini porast bio 9.2 procenata. Brži porast kredita tokom aktuelne godine se ogledao i povećanjem učešća totala kredita (neto) u sklopu totala aktive od 56.6 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini na 57.5 procenata u aktuelnoj godini.

Tokom 2010.godine krediti označeni kao ‘’standardni’’ su se povećali za 154.5 miliona evra ili 13.6 procenata, dok su se krediti označeni kao ‘pod nadzorom’’ smanjili za 20.2 miliona evra ili 43.6 procenata. U isto vreme, krediti označeni kao ‘’ispod standarda’’ su se pove’ali za 6.9 miliona evra ili 23.0 procenata, dok su krediti označeni kao “sumnjivi’’ povećali za

1,150,000

1,200,000

1,250,000

1,300,000

1,350,000

1,400,000

1,450,000


Grafikon 46. Trendi kredita u bankarskom sektoru - ukupno kredita, u hiljadama evra

Izvor: CBK (2011)

1,600,000

1,650,000

1,700,000

1,750,000

1,800,000

1,850,000

1,900,000

1,950,000


Grafikon 47. Trendi depozita u bankarskom sistemu -ukupno depozita, u hiljadama evra

Izvor: CBK (2011)

66 |


18.6 miliona evra ili 118.4 procenata. Krediti označeni kao ‘’gubitak’’ su se povećali za 10.7 miliona evra ili 27.0 procenata.

Kao rezultat gore navedenih dogadjaju, pokazatelji kvaliteta kredita su zabeležili sledeće promene: ‘’krediti sa zakašnjenjem20/ total kredita’’ su se umanjili za 10.4 procenata koliko su bili u 2009.godini na 10.3 procenata u 2010.godini, ‘problematični krediti21 / total kredita’’ su se povećali sa 6.7 procenata na 8.5 procenata, dok su ‘’nekvalitetni krediti22 / total kredita’’ zabeležili porast sa 4.4 procenata na 5.9 procenata. Ovi dogadjaji u kvalitetima kredita su uticali na povećanje rezervi za kredite u poredjenju sa predhonom godinom za 18.7 miliona evra ili 23.9 procenata.

Izvori finansiranja (pasiva) banakrskog sistema beleže ove promene po stavkama:

“Ukupno depoziti ” su zabeležili porast od oko 178.6 miliona evra ili 10.2 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Depoziti bez interesa su se povećali za 141.3 miliona evra ili 36.9 procenata, dok su se depoziti sa interesom povećali za 37.2 miliona evra ili za 2.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. U okviru strukture depozita bez interesa zabeležene su sledeće promene : depoziti iz banaka su se umanjili za 3.8 miliona evra ili 52.9 procenata, od individualaca su se povećali za 52.1 miliona evra ili 22.4 procenata, dok su se depoziti od preduzeća povećali za oko 93.2 miliona evra ili 65.5 procenata.

S druge strane, u okviru strukture depozita sa interresom zabeležene su sledeće promene : depoziti iz banaka su se povećali za oko 253 hiljada evra ili 8.0 procenata, depoziti od individualaca su se povećali za oko 220.1 miliona evra ili 26.5 procenata i depoziti od preduze’a su se umanjili za 183.1 miliona evra ili za 34.2 procenata.

Depoziti čuvaju veliki uticaj koji njihova pozicija ima u okviru pasive. U aktuelnoj godini učešće totala depozita u okviru totala obaveza bankarskog sistema je zabeleženo na oko 92.2 procenata.

d) Struktura regulativnog kapitala – Norma dovoljnosti kapitala

Total regulativnog kapitala23 u bankarskom sistemu je nastavio sa rastom i tokom aktuelne godine. Vrednost totala regulativnog kapitala je zabeležena na oko 271.4 miliona evra, što predstavlja jedan porast u apsolutnoj sumi od oko 30.1 miliona evra ili 12.5 procenata u poredjenju sa 2009.godinom, gde su glavni doprinos dali dobitci realizovani tokom godine u vrednosti od 32.9 miliona evra. U 2010.godine tri (3) od banaka sistema su podelile akcionarima dividende od nepodeljenog dobitkla iz predhodnih godina u vrednosti od 18 miliona evra od kojih je 5 miliona rekapitalizovano. Tokom godine, neke od komercijalnih banaka su dodale svež kapital u vrednosti od 5 miliona evra kao i kapital II. klase preko medjuzavisnih dugova u vrednosti od 6.5 miliona evra.

Konstantan porast nivoa regulativnog kapitala je učinio da banakrski sistem ima veoma dobar pokazatelj dovoljnosti kapitala, beležeĆi više nivoe od minimalnog nivoa koji je zatražen od strane CBK-a. Glavni pokazatelji dovoljnosti kapitala, odnosno ‘’kapital I. klase / ukupno rizičnih sredstava” i ‘’ukupno kapital / ukupno rizičnih sredstava” u 2010.godini su zabeležili 15.6 odnosno 18.7 procenata, od 15.0 i 18.0 procenata koliko su bili u 2009.godini. Porast pokazatelja kapitalizacije se pripisuje porastu totala kapitala ritmom

20

Zakasneli kredit i su krediti koj i su označeni kao : pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i gubitci kredita. 21

Krediti sa problemima su označeni kao : ispod standarda, sumnjivi i gubitci kredita. 22 Nekvalitetni krediti su krediti označeni kao : sumnjivi i gubitci kredita. 23

Regulativni Kapital = kapitali prve klase + kapital durge klase

| 67


koji je bio brži u poredjenju sa porastom totala rizičnih sredstava. Dok je total kapitala zabeležio porast od oko 30.1 miliona ili 12.5 procenata (zajedno sa konstantnim porastom dobitka), total rizičnih sredstava se povećao na oko 113.9 miliona evra ili 8.5 procenata (što je rezultat kontinuinelnog porasta nivoa kredita i investicija u hartijama od vrednosti i plasmanima) u poredjenju sa 2009.godinom.

e) Likvidnost bankarskog sistema

Bankarski sistem je nastavio da generalno pokazuje zadovoljavajuće pokazatelje likvidnosti, iako u poredjenju sa predhodnom godinom ovaj pokazatelj navodi jednu tendenciju opadanja. Tokom 2010.godine, pokazatelji, ‘’likvidna sredstva / totali sredstava’’ i ‘’likvidna sredstva / totali depozita’’ su izračunati na 37.3 i 45.0 procenata, u poredjenjusa 38.8 i 46.4 procenata koliko je bilo u 2009.godine. Ovo je došlo uglavnom kao rezultat trenda sporijeg porasta totala depozita, na kojeg je u velikoj meri uticalo navedeno povlačenje dividende PTK-a kao i brže povećanje totala kredita.

f) Profitabilnost bankarskog sistema

Rezultat neto profita bankarskog sistema,na kraju 2010.godine, je bio oko 32.9 miliona evra, koji je u poredjenju sa 2009.godinom bio za 5.5 miliona evra ili 20.0 procenata viši. Glavni faktori koji su uticali na povećanje prihoda su bili: povećanje prihoda od interesa sa ubrzanim ritmom u poredjenju sa 2009.godinom, odnosno sa 11.2 miliona evra ili 6.8 procenata kao i porast neto prihoda od provizija sa oko 4.0 miliona evra ili 15.7 procenata u poredjenju sa2009.godinom. Goernavedeni faktori su utical i ina poboljšanje pokazatelja profitabilnosti, odnosno povraćaj od prosečnih sredstava (ROAA) i povraćaj od prosečnog kapitala (ROAE) su zabeležili trend blagog porasta, od 1.5 procenata i 13.9 procenata koliko su bili na kraju 2009.godine na 1.5 procenata i 14.9 procenata na kraju 2010.godine.

g) Kreditna Banka Pristine u likvidaciji

Proces likvidacije kreditne banke je nastavio i tokom 2010.godine. Do kraja 2010.godine isplaceno je ukupno 50.92% sume depozita, odnosno 99.80% broja depozitnih racuna.

Proces likvidacije je omogucen preko prikupljanja kredita. Tokom 2010.godine od kredita je prikupljeno ukupno 1,044 hiljada evra.

Perspektiva procesa likvidacije banke sada zavisi od vanjskih sektora, uglavnom od potencijalnih kupaca i efikasnosti sudksog sistema da bi se omogucilo povecanje prikupljanja od izvrsenja kolaterala.

h) Performansa mikrofinansijskih institucija

Broj mikrofinansijsihinstitucija (MFI) i broj nebakarskih institucija (NBI čija je aktivnost davanje kredita, na kraju 2010.godine, je bio sedamnaest (17).

Aktivni portfolio kredita na kraju 2010.godine je bio 115.8 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 6.5 miliona evra ili 5.9 procenata. Krediti, kao glavna aktivnost ovih institucija čine oko 92.7 procenata ukupne aktive. Kreditni portfolio tokom 2010.godine je zabeležio negativni hod u kvalitetu. Pokazatelji kvaliteta kredita, odnosno odnos problematičnih kredita prema totalu kredita i odnos izmedju nekvalitetnih kredita prema totalu kredita su zabeležili nivoe od 4.4 procenata i 3.6 procenata dok su na kraju 2009.godine beležili 3.1 procenata odnosno 2.6 procenata. Takodje, zbog zabeleženih

68 |


slabosti u korporativnom upravljanju, CBK je, početkom 2011.godine, bila primorana da odredi jednog privremenog administratora za jednu od ovih institucija.

Negativni pomaci tokom 2010.godine u mikrofinansijskom sektoru se primećuju i kod pokazatelja profitabilnosti. Povraćaj od prosečnih sredstava (ROAA) i povraĆaj od prosečnog kapitala (ROAE) su zabeležili negativne nivoe od 1.6 procenata, odnosno minus 5.5 procenata. Ovi pokazatelji su zabeležili osetniji pad u poredjenju sa nivoima od 1.4 procenata, odnosno 4.3 procenata iz predhodne godine od uticaja osetnog povećanja troškova provizije za gubitke iz kredita, godišnji porast od 3.5 miliona evra odnosno od 117.6 procenata.

i) Saradnja sa drugim Regulativnim i autoritetima supervizije

Saradnja sa stranim regulativnim i autoritetima supervizije jenastavljena jačim intenzitetom. Samim tim, realizovano je zajedničkoispitivanje odgovarajuće banke sa kolegama iz Agencije za superviziju i regulisanje banaka iz Turske (“BRSA”), i uradjena je razmena supervizionih izveštaja (engleski: supervisory newsletter) na tromesečnim osnovama sa Agencijom za finansijsku superviziju u Austriji (“FMA”), nakon toga uzajamna razmena informacija sa Centralnom Bankom Slovenije, Bankom Albanije, komunikacija i saradnja sa Federalnom agencijom za finansijsku superviziju Nemačke (BaFin) u vezi sa iniciranjem postozanja Sporazuma o razumevanju izmedju dve institucije koje se Očekuje da bude potpisa početkom 2011.godine.

Ovde vredi da se napomene i da je projekat Centralne Banke Evrope za ojačanje makro i mikro prudencijalne supervizije dodao vrednost pojačavanju supervizionih kapaciteta, kao što je doprineo i razmeni iskustava i obelodanjivanja znanja za najbolje praktike i standarde finansijske supervizije. Stoga, ovaj projekat će se nastaviti implementirati tokom 2011.godine sa drugom komponentnom gde će CBK dobiti tehničku asistenciju i obogatiće sistem ranog upozorenja i makro ‘stres-test’-om, kao i sa tećom komponentnom da bi se istakao aspek medjudržavne saradnje sa drugim supervizionim autoritetima simulirajući slučajeve kriza.

4.3. Supervizija osiguranja

Tokom 2010.godine na tržištu industrije osiguranja je radilo ukupno 11 osiguravajućih kompanija, od kojih su deset bile kompanije neživotnog osiguranja i jedna kompanija životnog osiguranja. Što se tiče strukture vlasništva, četiri kompanije su bile u stranom vlasništvu, četiri su bile u mešovitom vlasništvu, dok su tri od njih bile osiguravajuće kompanije kompletno u domaćem vlasništvu.

U svetlu promena strukture vlasništva tokom 2010.godine, dve kompanije osiguranja sa strukturom mešanog vlasništva (domaće i strano) su se promenile u kompanije u potpunom stranom vlasništvu.

Na kraju 2010.godine ukupan broj prodatih polisa osiguranja je dostigao na 542,097 odnosno 6 procenata više nego u 2009.godini. Struktura osiguravajućeg porfolia za 2010.godinu je bila karakterizovana sa 47.6 procenata osiguravajućih polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, nakon toga 35.6 procenata graničnih polisa osiguranja kao i 16.6 procenata polisa drugih osiguranja (dobrovoljnih). Tržište osiguranja života i dalje ima jedno veoma malo učešće u ukupnom portfoliu osiguranja (0.25 procenata polisa portfolia osiguranja za 2010.godinu).

Tokom 2010.godine, bruto zabeležini prim se karakteriše sa 56.13 procenata od obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, nakon toga 28.25 procenata od drugiih osiguranja

| 69


(dobrovoljnih) i 14.64 procenata od graničnog osiguranja. Tržište životnog osiguranja je i dlaje veoma nisko učestvujući u bruto zabeleženom primu za 2010.godinu sa samo 0.98%.

Tokom 2010.godine značajni porast je imao ne smao broj nego i vrednost isplaćenih šteta. Broj isplaćenih šteta tokom 2010.godine je dostigao na 60,112 štete ili 56.5 procenata više nego u 2009.godini, dok je vrednost isplaćenih šteta u 2010.godini bila 28.1 miliona odnosno 28.6 procenata više nego u 2009.godini. Odnos isplaćenih šteta je u 2010.godini bio 40.87 procenata, u poredjenju sa odnosom iz 2009.godine kada je bio 39.34 procenata. Od pokazatelja kao najviši se primećuje značajan porast u isplati šteta za 2010.godinu u poredjenju sa predhodnom godinom što dolazi kao rezultat dodatne i efektivne superviozije CBK-a u pravcu kontrole isplata šteta radi odbrane nosioca polisa.

Imajući u obzir ulogu i objektive direkcije za superviziju osiguranja u odbrani interesa nosioca polisa (klijenata) i uopšteno u čuvanju postojanosti finansijskog sektora, i u 2010.godini, ova direkcija je uradila supervizije na osnovu rizika izvršavajući direktna posredna ispitivanja (engleski: “on-site”) kao i neposredni monitoring izvana (engleski: “off-site”).

Na osnovu mesečnih, kvartalnih i godišnjih izveštaja uradjen je neposredni monitoring gde su se izračunali različiti finansijski indikatori koji pokazuju napredak aktivnosti kompanija osiguranja kao što je: minimalna margina solventnosti, finansijska moć –likvidnost, kalkulacija tehničkih rezervi, izloženost riziku, maksimum održavanja rizika od strane osiguravajućih kompanija, kvalitet reosiguranja kao i druge relevantne finansijske pokazatelje. Tabela 17. Ispitivanja “on-site” izvršena tokom 2010.godine

izvor: CBK 2011

Gornja tabela govori o jednom proaktivnom pristupu na superviziju osiguranja tokom 2010.godine. Ispitivanja “on-site” su se koncetrisala uglavnom na fokusirana ispitivanja, uvek uzimajući za osnov aktivnosti osiguravajuće kompanije koje su identifikovane i ocenjene kao aktivnosti sa visokim rizicima Orijentacija supervizije osiguranja prema fokusiranim ispitivanjima tokom 2010.godine je veoma efektivno ocenjena. Samim tim, postignuti su pozitivni rezultati u povećanju isplaćivanja šteta, finansijskoj postojanosti, povećanje kvaliteta korporativnog upravljanja kao i čitavog regulisanja tržišta osiguranja.

Izuzev aktivnosti koje su proistekle iz operativnog plana supervizije osiguranja, počev od 2010.godine, CBK je počela sa implementacijom24 Adiminstrativnog uputstva o sertifikaciji tehničkih rezervi za neživotne osiguravajuće kompanije. Na osnovu ovog uputstva neživotne osiguravajuće kompanije su obavezne da na kvartalnim i godišnjim osnovama predaju u CBK tehničke rezerve sertifikovane od sertifikovan aktuara kompanije ili angažovanog izvana i po ovim osnovama CBK je ocenila adekvatnost rezervi, tako da u

24

Uputstvo je izdato od CBK-a u dcembru 2009.godine.

Fokusirano

ispitivanje

Osiguravajuce kompanije 3

Posrednici osiguranja 3

Ispitivanja na mestuprodaje

Opis Potpuno ispitivanje

41 126

70 |


slučaju konstatacije njihove neadekvatnosti, osiguravajuće kompanije su obavezne da povećaju svoje rezerve.

Tokom 2010.godine, od CBK-a su izdati “Uputi za kreiranje fonda kompenzacije zelenog kartona”, gde su osiguravajuće kompanije obavezne da otvore bankarske račune u komercijalnim bankama. Samim tim, počev od jula 2010.godine osiguravajuće kompanije su počele sa raspodelom 20 procenata prihoda od graničnog osiguranja doprinoseći tako osnivanju gorenavedenog fonda.

Radi održavanja veće sigurnosti sredstava osnivačnog kapitala kojeg osiguravajuće kompanije imaju deponovanog u komercijalnim bankama, tokom 2010.godine, CBK je poslala pisma svim kompanijama i komercijalnim bankama da otvore poverljive račune (engleski: “escrow account”) u vezi sa depozitom osnivačkog kapitala.

a) Finansijska perfomansa sistema osiguranja

I tokom 2010.godine industrija osiguranja je operirala sa stabilnim finansijskim porastom. Tabela 18. Bruto zabeleženi prim

Izvor: CBK 2011

Gore navedena tabela pokazuje da je bruto zabeleženi prim ostvario porast u 2010.godini za 7.85 procenata u poredjenju sa 2009.godinom. Najveći porast su zabeležila dobrovoljna osiguranja, dakle 14.9 procenata u poredjenju sa 2009.godinom. Orientacija prema dobrovoljnim osiguranjima pokazuje jedan ohrabrujući razvojni indikator za sistem osiguranja na Kosovu. Tabela 19. Aktivet sistema osiguranja na Kosovu

Izvor: CBK 2011

Tokom 2010.godine, prim od graničnog osiguranja je zabeležio pad za 23.75 procenata u poredjenju sa 2009.godinom i ovo kao rezultat smanjenja tarifa graničnog osiguranja od strane CBK-a. Tokom dve poslednje godine (2009. i 2010.godine), ove tarife su se umanjile za oko 50 procenata.

Opis 2009 2010 Promena u %

Auto odgovornost 35,461,834 40,221,123 11.83%

Granicno osiguranje 12,983,207 10,491,743 -23.75%

Dobrovoljno osiguranje 17,224,304 20,244,145 14.92%

Povracaji -1,365,724 -1,878,507 27.30%

Bruto zabeklezeni prim 64,303,621 69,783,389 7.85%

Aktiva 2009 2010 Promena u % Ucesec u 2010Ucesce u

2009

Gotov novac 59,267,448 61,108,295 3.01% 62.89% 67.18%

Likvidna sredstva 17,882,681 20,290,650 11.87% 20.88% 20.27%

Fiksna sredstva 11,011,670 15,130,416 27.22% 15.57% 12.48%

Nedodirljiva sredstva 62,804 639,573 90.18% 0.66% 0.07%

Total aktive 88,224,603 97,168,934 9.20% 100.00% 100.00%

| 71


Tokom 2010.godine aktive sistema osiguranja na Kosovu su zabeležile porast od 9.20% u poredjenju sa 2009.godinom. učešće aktiva sistema osiguranja u ukupnim aktivama finansijskog sektora je bilo oko 7.10 procenata. U okviru ukupnih aktiva, značajan porast su zabeležile fiksne aktive (27.22 procenata), zbog investicija u nekretninama od strane osiguravajućih kompanija.

b) Nivo solventnosti (platežne sposobnosti)

Tokom 2010.godine sistem osiguranja je rezultirao postojanom finansijskom performansom. Nivo solventnosti tokom 2010.godine je bio za 21,130,756 eura iznad 25minimalno zatražene margine od 6,600,000 eura na osnovu Pravilnika VIII CBK-a (član 9). U poredjenju sa 2009.godinom nivo solventnosti je u 2010.godini bio 14,751,505 evra, što govori o tendenciji porasta nivoa solventnosti. Tabela 20. Nivo likvidnosti u sistemu osiguranja na Kosovu

Izvor: CBK 2011

Tokom 2010.godine sistem osiguranja je sveukupno rezultirao sa postojanim pokazateljima likvidnosti. Kao što se vidi iz gornje tabele, likvidne aktive u gotovom novcu u odnosu sa tehničkim rezervama su bile 130 procenata, dok su u odnosu sa ukupnim obavezama bile 107 procenata. Sužavanje likvidnosti u 2010.godini uglavnom je rezultat posledica trenda bržeg povećanja totala tehničkih rezervi u poredjenju sa predhodnom godinom kao i implementaciju Uputstva metodologije izračunavanja tehničkih rezervi koji je izdat od strane CBK-a.

c) Korektivne radnje

Tokom 2010.godine preduzete su korektivne mere protiv osiguravajućih kompanija u zavisnosti od nepravilnosti/uvidjenih prekršaja. U julu 2010.godine, CBK je izdao Naloge osiguravajućim kompanijama u vezi sa izvršavanjem isplate tretiranih ali ne i regulisanih šteta.

Zbog izdavanja polisa za obavezno osiguranje od autoodgovornosti u suprotnosti sa pravnom regulativom CBK-a, odnosno Naredbom Br.008/2004, osiguravajuće kompanije su bile kažnjene od CBK-a kaznama u vrednosti od 38,000 evra. U vezi sa tim, CBK je takodje izdala pismena upozorenja i visokim službenicima odgovarajućih osiguravajućih kompanija.

Tokom 2010.godine CBK je izdala Naredbe osiguravajućim kompanijama radi ispunjavanja deficita uočenog iz odgovarajućih finansijskih analiza. Nakon toga, na osnovu ispitivanja uradjenih direktno u osiguravajućim kompanijama, tokom 2010.godine, CBK je izdala Naredbe protiv odgovarajućih kompanija radi sanacije stanja u skladu sa pravnom

25

Marxhina minimale e solvences-20% e 3 mil euro - kapitalit themeltar = 600,000 euro

Likvidna aktiva – gotov novac / Total aktive 63%

Total likvidne aktive (gotov novac) / Tehnicke rezerve 130%

Total likvidne aktive (gotov novac) / Total Obaveza 107%

Prihodi od investicija / ukupno prihodi 6%

Ne-TPL / Bruto zabelezeni prim 9%

Opis 2010

72 |


regulativnom koja je na snazi. Takodje, radi verifikacije adekvatnosti osoblja sistema osiguranja, tokom 2010.godine, CBK je izdal;a naloge i preduzete su korektivne mere u slučaju identifikacije/konfirmacije od strane kompetentnih organa o neadekvatnosti odgovarajućih individua.

d) Medjunarodna saradnja u oblasti osiguranja

CBK je u saradnji sa tehničkom asistencijom ponudjenom od strane relevantnih medjunarodnih finansijskih institucija tj. sa Svetskom Bankom, Ministarstvom ekonomije i finansija kao i sa industrijom osiguranja pripremila nacrt zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, nacrt zakona koji je poslat u Skupštinu Kosova na usvajanje. Očekuje se da će ovaj zakon konsolidovati i dalje unaprediti pravni osnov tržišta obaveznog osiguranja.

Takodje, u saradnji sa tehničkom asistencijom ponudjenom od Svetske Banke, CBK je, na kraju 2010.godine inicirao projekat o Ocenjivanju Osnovnih principa osiguranje, projekat koji će oceniti ukupno 28 osnovnih principa osiguranja i koji će pružiti Konkretan plan radnje radi implementacije preporuka koje će proisteći iz ocenjivanja. Nesumnjivo, ovo će doprineti jednoj efikasnijoj superviziji koja je uvek u skladu sa principima imedjunarodnim direktivama osiguranja koje su relevantne za nivo industrijske razvijenosti Kosova.

U ovom smeru pored detaljnog pregleda pravilnika osiguranja 2001/25 koji će služiti kao osnov za pripremanje opšteg zakona osiguranja, kao i ispunjavanja pravila za industriju osiguranja u skladu sa zakonom, počev od kraja 2010.godine, CBK je uz podršku tehničke asistencije ponudjene od Svetske Banke, inicirala proces o nacrtu opšteg zakona za regulisanje i superviziju osiguranja, zakon koji će u sebi sadržati i koncepte kako Solventnosti I tako i Solventnosti II.

U oblasti medjunarodne saradnje, radi razmene iskustava i podržavanja profesionalnog razvoja, CBK je u 2010.godini, potpisala sporazum o saradnji/razmeni informacija sa Autoritetom supervizije osiguranja Bugarske kao i sa Agencijom za superviziju osiguranja Grne Gore. Istovremeno, i tokom 2010.godine, nastavljena je saradnja u formi službenihi poseta sa odgovarajućim zemljama sa kojima CBK ima Sporazum o Razumevanju (SoR).

4.4 Supervizija penzija

Penzioni sistem na Kosovu funkcioniše na bazi Zakona 03/L-084 o promeni Pravilnika UNMIK-a 2005/20 o penzijama na Kosovu. Navedeni zakon pruža trostepenu strukturu penzija, strukturu koja osigurava:

Bazne starosne penzije za sve kosovare iznad 65 godina starosti, koji se finansira od prihoda Konsolidovanog Kosovskog Budzeta (poznate kao I. stub );

Investirane penzije koje se finansiraju iz obaveznih doprinosa poslodavaca i radnika za aktuelne radnike (poznate kao II. stub) i;

Dobrovoljna penziona šema, finansirana od dobrovoljnih doprinosa individualaca i poslodavaca (poznata kao III.stub).

Na osnovu zakona 03/L-084 o penzijama na Kosovu, drugi stub se finansira od obaveznih mesečnih doprinosa: zaposleni doprinose sa 5 procenata njihove plate i poslodavci doprinose sa drugih 5 procenata. Isplate se transferišu na individualne račune učesnika u Trust Penzione Štednje Kosova (Trust).

| 73


Vredi da je napomene da je tokom 2010.godine, u saradnji sa tehničkom asistencijom ponudjenom od Svetske Banke, radjeno na finalizaciji nacrta novog zakona o penzijama na Kosovu.

a) Operatori

II.stub (Trust Penzione Štednje Kosova –Trust) - Trust je osnovan da bi se administrirao ovaj novi sistem, drugi stub. Upravni Odbor, sa svojih sedam članova, nadgleda rad Trusta. Članovi Odbora se odabiru od strane komisije koja je sastavljena od CBK-a, Generalnog Revizora i stalnog Sekretara MEF-a, i imenuju se od strane Skupštine Kosova nakon konsultacija sa Vladom.

Tokom 2010.godine investicije Trusta su imale jedan zadovoljavajući povraćaj. Vrednost doprinosa investiranih od trusta se samo za jednu godinu povećala za 26 miliona evra, ili jedan porast od 5.18 procenata neto povraćaja od investicija. Na kraju 2009.godine vrednost akcije Trusta je bila 0.9818 evra, dok je na kraju 2010.godine ova vrednost dostigla na 1.0327 evra, što je više od 5 procenata. Tokom 2010.godine osetno je porastao i broj dobitnika kojisu počeli sa povlačenjem penzija od akumulirane štednje. Od 2,177 novih dobitnika koji su povlačili penzije u 2009.godini, ovaj broj je otišao na 2,738 u 2010.godini. Samo tokom 2010.godine vrednost sredstava kojima upravlja Trust se povećala za skoro 115 miliona evra. Vrednost ukupnih sredstava kojima trust raspolaže je dostigla na skoro 490 miliona evra na kraju 2010.godine, od 375 miliona evra koliko je bilo na kraju 2009.godine. Na kraju godine, odnosno 31.decembra 2010.godine, najveći deo sredstava Trusta je bila pod upravom menadzera sredstava kao što su “Vanguard” (39.73 procenata), “Fortis GLF” (15.35 procenata), “Schroders” (12.38 procenata), European Credit Managment (8.64 procenata),dok je jedan drugi deo bio deponovan u tri komercijalne banke kao i u CBK. Na kraju 2009.godine vrednost akcije Trusta je bila 0.9818 evra, dok je na kraju 2010.godine ova vrednost dostigla na 1.0327 evra. Ova pozitivna promena podrazumeva direktno povećanje vrednosti štednje doprinosioca, i odredjuje broj akcija koje će novi doprinosi kupiti u budućnosti.

III. stub, Slovenačko-Kosovski Penzioni Fond (SKPF) je osnovan kao akcionarsko društvo “Prva Group” iz Ljubljane i Korporacije “Dukagjini” iz Peći, 4. septembra 2006.godine, na osnovu zakona 03/L-084 o promeni pravilnika UNMIK-a 2005/20 o penzijama na Kosovu. SKPF je licenciran kao Suplementarni Penzioni Fond i kao menadzer penzionih sredstava, dok su sredstva pod upravom SKPF-a 31.decembra 2010.godine dostigla sumu od 3,616,889 evra, gde je broj doprinosioca bio 3,242 i vrednost jedinice je bila jednaka sa 120.91 evra.

U skladu sa pravnom regulativom na snazi, za period štednje, sredstva SKPF-a su investirana uglavnom u obveznice (75.49 procenata), nakon toga u akcije (1 procenat), u depozite (20.84 procenata), u gotov novac (1.95 procenata) i ostalo (0.72 procenata).

Slično sa drugim finansijskim institucijama, i operatori penzionog sistema kako Trust tako i SKPF su se povinovali ispitivanjima “on-site” i “off-site” koaj su izvršena od strane direkcije osiguranja i penzija pri CBK-u.

74 |

5. Us

CBK uslugnovcaplaćasaradMinisfinan

5.1. O

PočevekonoPoštoopera

Što sporasnovcanijeimnastabili msredngore

Godišnji Izvešta

sluge obez

K osigurava kge koje prua, transakcianja, registrdnji sa domstarstvo fin

nsijskih insti

Operacije i u

v od osnivaomiji sa noo je euro vaacijama i me

se tiče ukupst od 18.4 pra po apoenmala nekakavili su da dmanje u opnjom vrednonavedena im

CBaj 2010

zbedjene a

kako vladinužaju centraija računa, uracije kreditmacim institnansija, Koitucija.

upravljanje g

anja CBK-uovčanicama aluta koja senadzmento

pne vrednosrocenata u p

nima, što sevu značajnu

dominiraju spticaju. Kod ošću od 5 eumalo značaja

BK

autoritetima

im takoi finalne banke. upravljanja ta i ekonomtucijama, kosovska Ag

gotovim nov

u je dat mi kovanicam

se zvanično m gotovog n

sti, gotov nporedjenju se u prvom u promenu ositni apoeni kovanica eurocenti do an porast u p

a, finansijs

nansijskim i Ove uslugefinansijskim

mskih analizkao sto su Pgencija za

vcem

madat za osma za izvrš koristi na

novca se ugla

novac koji jesa 2009.godi redu odreod 2009.god(5, 10, 20 i 5evra nabavk50 eurocentporedjenju s

skom društ

nstitucijamae se uglavnm sredstvima. U ovom Policija KosPrivatizacij

siguranje aavanje tranKosovu, od

avnom tiču n

e nabavljen nom, dok st

edjuje od zadine u 201050 evra), sokkom uglavnti, dok je kasa 2009.godi

vu i javnos

a i širokoj janom tiču cir

ma, medjubankontekstu, sova, Deparju i odgov

adekvatne nnsakcija sa dgovornosti nabavke evr

tokom 201ruktura nabahteva bank.godini. Kok su apoeni nom dominirapacitet nižiinom.

sti

avnosti normrkulacije gonkarskih sisCBK je u brtament Trevarajuca dr

nabavke dogotovim noCBK-a u vera.

10.godine je bavljenog gokarskog sek

od evro novčod 200 i 500raju kovaniih apoena o

malne otovog stema bliskoj ezora, rustva

maćoj vcem. ezi sa

imao otovog ktora, čanica 0 evra ice sa d dva

Kao promdrugievra)

S drudepozgodinkomakoadinstitevra razlik

Sličnveću ovaka411 m

Poštogde sdepozneto

što je predmene u odno

im institucij) i preko 1.5

uge strane, zit je zabelnom. CBK ada novčania kovanica tucija. Izraž odnosno 2.kuje mnogo

no sa predho vrednost odava promenmiliona evra

o CBK održase vra’aju uzitima nasudoznaka van

dstavljeno uosu na predjama skoro 8 miliona kom

tokom 201ležila značaje primila oca dnevno) dnevno) ka

ženo u vredn.2 miliona od predhodn

odnim godind nabavljenona u vrednosa.

ava samo miu sredstva kuprot obezben zemlje u g

gornjim grdhodnu godi8.04 milionamada kovani

10.godine, uajan porastoko 12.6 mili oko 2.94 mo depozite unostima, ovievra. Strukne godine.

ama, u 2010og gotovog nstima je bila

inimalan pokoja donose

edjenom gotogotovom novc

rafikonima, inu, CBK ja komada noica evra (u s

kuona vredt od 7.9 prliona komad

miliona komu gotovom ni depoziti suktura primlj

0.godini, gotovca. Uistina malo viša

otreban nivo e interes, znovom novcu cu.

C

tokom 201e obezbedilovčanica evrsumi od oko

dnost gotovorocenata u da novčanic

mada kovanicnovcu od kou približno djenih evro

tov novac u nu, dostižuć nego u pre

gotovog novnačajan god je rezultira

GodCBK

0.godine bea komercija

ra (u sumi od 0.63 miliona

og novca kojporedjenju

ca evra (proca evra (promercijalnih dostigli sumnovčanica i

depozitima i na ooko 42dhodnojo go

vca, šaljući vdišnji višak ao jednom zn


ez neke znaalnim bankad oko 225 ma evra).

oji jeprimljen sa predhosečno oko 5

osečno oko 1 banaka i d

me od 648 mi kovanica

je imao zna23.7 milionaodini kada j

višak u eurogotovog no

načajnom su

| 75

010

ačajne ama i

miliona

n kao odnom 50,500 12,000 drugih

miliona se ne

ačajno a evra, e bila

ozonu, vca u umom

76 |

Neto evra miliopreds

OperprocekomeTokodeponu cenkapana pnovčasu biekono

Kvaliinstit2010novčanabakometoga,(adek

Godišnji Izvešta

doznake va ostajući na ona evra. Kstavljena u d

racije sa goesuiranje i uercijlanih bam godine, novanih novntralnu ban

acitet evro zaoboljšanje kanice koje suile one u apomiji.

itet gotovogtucijama sa.godine, CBanica (25

avljenih evroercijlne ban i sve koriš

kvatni kvalit

CBaj 2010

an zemlje u g jednoj maloKretanja izdva gore nav

tovim novcu skladu saanaka i dru

oko 3.2 mvčanica) su knku eurozonastarelih nokvaliteta gou se najviše

poenima od 2

g novca u opa potpuno

BK je obezbprocenata

o novčanica ke dobile ušćene evro ntet za banko

BK

gotovom novo nižoj vrednzvoza i uvovedena grafi

em su počea standardniugih institucmiliona komklasifikovanne radi zamvčanica kojetovog novca klasifikoval20, 10 i 5 e

pticaju se pnovim nov

edila ovim ukupnog bsu bile nov velikoj menovčanice komate).

vcu u 2010.gnosti negou oza gotovog

fikona.

ele da se izim pravilimcija se procemada novčane kao zasta

mene sa potpe su izbačena koji je u ole kao veom

evra, koje su

poboljšao i pvčanicama, institucijamroja nabav

včanice u sitri radi obez

koje su naba

godini su do predhodnojg novca to

zvršavaju pma. Sav got

esuira i klaanica evra rele i izbačepuno novimne is opticajaopticaju u R

ma ostarele i u i onako na

preko obezbekoje su d

ma preko 2 vljenih evrotnim apoenimzbedjivanja avljene su b

stigle sumu godini kad

okom posled

preko savremov novac ko

asifikuje po (25 procen

ene su iz optm novčanicam

a je doprineoRepublici Kokoje su se iz

ajviše bile u

edjivanja badonete iz e

miliona komo novčanicama (20, 10 injihovih ba

bile veoma v

u od 405.3 mda su bile okdnjih godin

mene opremoji je primljstepenu stanata broja ticaja i poslama. Ovako o na vidljiv osova. Narzbacile iz op

u opticaju u

ankama i dreurozone. Tmada novih

a). Većina i 5 evra), ko

ankomata. Nvisokog kva

miliona ko 429 na su

me za en od

arosti. evro ate su veliki

način ravno, pticaja našoj

rugim Tokom h evro novih oje su

Nakon aliteta

| 77


Što se tiče mera protiv falsifikovanja, CBK je nastavila da prati slučajeve falsifikovanog novca i tokom 2010.godine. Pored svega, nastavila je da saradjuje sa autoritetima radi unapredjenja izveštavanja o gotovom novcu za koji se sumnja da je falsifikovan i organizacijom treninga o falsifikovanom novcu koji je dizajniran za odabrano osoblje finansijskih institucija koje pruža uslugu sa gotovim novcem. Vredi da se napomene održavanje regularnih sastanaka Centralnog komiteta za analizu falsifikovanog novca, koji se sastoji od tri visoka predstavnika CBK-a i tri visoka predstavnika Policije Kosova. Nakon toga, CBK je objavila na svojoj internet stranici obrazovni materijal o sigurnosnim karakteristikama evro novčanica. Takvi materijali imaju za svrhu obrazovanje šire javnosti i posebno obrazovaje osoba koje rade sa gotovim novcem u različitim sektorima ekonomije.

5.2. Održavanje i transakcije računa

CBK pruža bankarske usluge za Departament Trezora Ministarstva finansija (Trezor) i druge institucije Vlade Republike Kosova, Kosovsku Agenciju za Privatizaciju (KAP), posebne javne subjekte, banke i druge finansijske institucije, medjunarodne finansijske institucije i za medjunarodne organizacije. Slično kao i u predhodnoj godini, u 2010.godini, ove usluge su uglavnom bile održavanje računa i izvršavanje transakcija, isključujući bilo kakav oblik kreditiranja. Tabela 21. Vrednost transakcija po njihovim glavnim vrstama (u hiljadama evra)

Izvor: CBK 2010

Najveći broj računa u CBK-u se održavaju na ime KAP-a i Trezora. Što se tiče transakcija, dok se one sa gotovim novcem izvršavaju uglavnom u odnosu sa bankama, transakcije plaćanja se uglavnom tiču Trezora i KAP-a. Uistinu, sve komercijalne banke same generišu transakcije domaćih plaćanja kao svoje osnovne produkte, dok druge finansijske institucije koje su klijenti CBK-a najveći deo svojih plaćanja vrše preko komercijalnih banaka, gde i održavaju svoje operativne račune. Sve komercijlane banke generišu same i mejdunarodna plaćanja, ali preko CBK-a vrše samo medjunarodne transfere svojih fondova.

Tokom 2010.godine, CBK je nastavila da podržava unapredjenje procesa izvršavanja transakcija i izveštavanja kako Trezora tako i KAP-a. Oblici plaćanja i način objavljivanja su se prilagodili njihovim zahtevima i vredi da se napomene i potpuna eketronizacija naloga plaćanja.

2005 2006 2007 2008 2009 2010

Transakscije gotovim novcem +249,904 +295,100 +371,745 +385,113 +411,055 +423,658

Depoziti 456,279 440,975 533,178 524,346 601,207 648,911

Povlacenja 206,375 145,875 161,433 139,233 190,152 225,253

Domaca placanja +129,854 +228,668 +358,182 +78,078 +41,169 +392,587

Dolazeca domaca placanja 828,633 998,128 1,055,472 1,076,145 1,225,527 1,568,021

Odlazeca domaca placanja 698,779 769,460 697,290 998,067 1,184,358 1,175,434

Medjunarodna placanja -221,008 -65,543 +13,124 -364,795 -463,816 -408,689

Dolazeca medjunarodna placanja 100,592 260,267 335,613 203,113 202,755 326,319

Odlazeca medjunarodna placanja 321,600 325,810 322,489 567,908 666,571 735,008

Vrste transakcija

78 |

VećinEletr

Tokoodlazprimiproceplaćaporedevra tokomtrans

Što sCBKmedjkometrans

Godišnji Izvešta

na domaćihrkonskog Sis

m 2010.godzećih nalogaila je za nenata u poreanja su u 2djenju sa pr (porast od m 2010.godisakcija, najv

se tiče medj-a po nalogunarodnih ercijalnih bsakcijama su

CBaj 2010

h plaćanja stema medju

dine, preko Ea plaćanja (pnjihove račuedjenju sa p

2010.godini redhodnom g

28 procenaine CBK je

veći učesnik

junarodnih u Treozra. transakcija

banaka. Gu predstavlj

BK

je medjubaubankarskog

ESMK-a, CBporast od 42une blizu 88predhodnomdostgli izna

godinom) i data u poredje nastavila u ESMK-u.

plaćanja, u S druge str

a uradjenihGodišnji podeni u sledeći

ankarska, kg kliringa (E

BK je poslal2 procenata u8 hiljada d

m godinom). ad 1.17 milidolazeća plajenju sa prebiti, kako

2010.godnirane, imajućh od strandaci za peim grafikon

koje CBK kESMK) kao d

a u ime svou poredjenju

dolazećih naIzračeno u iarde evra ćanja su dosedhodnom gšto se tiče

i, najveći brći u obzir nne CBK-a t proteklihima.

kanališe dirdirektni uče

ojih klijenatau sa predhodaloga plaćanvrednostima(smanjenje stigla na izn

godinom). Svrednosti t

roj njih je unjihovu vred

se tiče trh godina o

rektno sa esnik u sistem

a oko 208 hdnom godinnja (porast a, odlazeći nod 1 proce

nad 1.56 miS druge stratako i kapa

uradjen od sdnost, najvećransfera fon medjunaro

preko ma.

hiljada om), i od 8 nalozi nat u liarde ane, i

aciteta

strane ći deo ndova odnim

DepozajednajvedepozCBKdeceminstitsu dmilioi sredi oroč

U okkomeinstitnivoaračunodrža2010skoro

Nivo umanOvo s

oziti institucdno sa depoeći deo depzita koji s-u na krajumbra 2010tucija Vladedostigli sumona evra. U dstva na tekčena sredstv

kviru drugiercijalne bantucije su naa depozita knima CBK-avaju u CB.godine, depo 210 milion

depozita Tnjio tokom 2smanjenje se

cija Vlade zitima KAP

pozita od uu se održau 2010.godi0.godine, de Kosova i mu od skor

ovu sumu skućih računiva.

h nosioca rnke i osigura

ajvažnije štokoji se održav

a. DepozitBK-u, se upoziti komer

na evra.

Trusta Penz2010.godinee desilo zbog

Kosova P-a čine ukupnih avali u ne. 31.

depoziti KAP-a

ro 800 spadaju ma kao

računa, avajuće se tiče vaju na ti komercija

uglavnom tircijalnih ban

zione Štednj. Na kraju gg povećanja

alnih banakiču njihovihnaka i osigu

je Kosova (godine su im njihovih spo

C

ka i osigurh regulatornuravajućih i

(TPŠK) kojimali vrednooljnih plasm

GodCBK

ravajućih innih obavezainstitucija s

su se održst od skoro

mana.


nstitucija koa. 31. decesu bili u su

žavali u CB 40 miliona

| 79

010

oji se embra mi od

BK se evra.

80 |

5.3. M

Mena

Na oagentCBK omogkoja U prekonofinan

Menavrši osa likvidsvakooroče2010depozjedneuradjinvesstopeOdbozadudeponagencdona

Politiodobrpratipod impleza mšto skojimfondojednovreminves

Sva sa. TrCenti Cenminimsredsinstr

Godišnji Izvešta

Menadzmen

adzment sre

snovu njenot Vlade dok

K je autorizgućava povrse kasnije d

aktici, depoomija i fina

nsijskim inst

adzment invod strane CTrezorom dnosti koji sog meseca. enjem fon.godine zitima sa re godine. Ojene u sklsticija i Poe koje su odora CBK-a. žena za menovanih odcija, finansitorskih orga

ika Invesrena od Oi od strane

njegovoemenuje se omenadzmentsu jedan v

ma se upravlova, ili se om veo

menskom roksticija.

sredstva su iri centralneralna Bankantralna Banmalni kredistava predstumentima k

CBaj 2010

t sredstava

edstava i inv

og zakona (č na osnovu

zovana da iaćaj u inves

deponuju u K

onovani fondansija (budzetitucijama (o

vesticija TreCBK po spor

preko Kose redovno KAP je po

nda od u bank

rokom prispOve investicadu sa Poolitikom kadobrene od Takodje, C

enadzment fd strane ijskih institanizacija.

sticija kojOdbora CBKe Menadzmom konod strane Dit sredstava

veliki deo flja sredstva mogu vraoma krku, posebna

investirana e banke ovia Nemačke nka Luksemitni rizik i tavljenih u kao i u bank

BK

vesticiona p

član 1 paragZakona o Minvestira srsticijama, k

Konsolidovan

dovi pripadaetske rezervobavezne rez

ezora se razumu omiteta sastaje očeo sa

juna karskim peća do cije su litikom amatne strane CBK je fondova

javnih ucija, i

ja je K-a se enta, i trolom, irekcije

a. Zato fondova javnih atiti u ratkom pažnja je po

u centralneih Evropski(Deutsche B

mburga (Bašest komerevro valutiarskim depo

politika CBK

graf 1.6), CBMenadmenturedstva Vla

kreiranje sreni budzet Ko

aju uglavnomve), Kosovskzerve za likv

osvećena sig

e i komercijaih zemalja

Bundesbanknque Centr

rcijlanih bani, do kraja ozitima

K-a

BK je autoru javnih finaade. Ovaj oedstava isplosova.

m Vladinimkoj Agenciji vidnost).

gurnosti, lik

alne banke ksa kojima

k), Banka Frrale du Luxnaka zemal2010.godine

rizovana da ansija i odgooblik finansaćenih od in

m institucijam za Pravtiza

vidnosti i na

koje su iz zemCBK najvi

rancuske (Baxembourg) klja članica Ee je uradjen

radi kao fisovornosti (člsijskih invesnteresa, sre

ma; Ministaaciju (KAP)

a kraju povr

malja članiciše saradjujanque de Frkoje imaju EU-a. Inves

na u finansi

skalni an 7), sticija edstva

arstvu kao i

raćaju

a EU-je su: rance) jedan sticija ijskim

27.12eurozhartiinvesinvestotaln

Prosekarakmesekama

Mena

MenaSkorosu pkontiagencinvesCBk pažnjsredsdo jeprekomedjsaradodobrpreglsvakoza zmmena

Depoosnovponuinves

Dogafinan

Krizazahva2010fondoinves

Značinvessa kvrednkao inves

2 procenata zone, 53.50 ijama od vrsticija ova isticija kombnog investic

ečne stope kterizuju po

eca do krajatnom stopo

adzment rizi

adzment rizo sve aktivnpredvidjeni inuinelnog ocija, sve basticija sa gla je investiraja je posvestava bila uredne godineo proporciounarodnih fdjuje bankerene liste. Nleda, revizijog meseca. melje u kojimadzmenta sr

oziti uzeti odvu ove politi

udjene kamasticija.

adjaji nsijskom trž

a javnih atila EU u .godine je kovi skoncentsticije na trž

ajan poraststicija u hakratkoročnonošću je u ešto su Irsk

sticija koje s

sredstava oprocenata sednosti inveizloženost dinovana izlo

cionog portfo

interesa kozitivnim prja 2010.godom od 0.21 p

ika investici

zika je uradnosti investi

u Politici ocenjivanja anke sa kojavnom kategal asredstvaećena raspradjena sa c. Na osnovuonalne raspfinansijskih e koje nisuNijedna inveje i odobrenOdredjivanjma se invesredstava se v

d strane CBKike povraćaj

ate, gde CBK

na gloištu

dugova k drugom tro

kreirala uslotrišu na kražište novca.

t od povrartijama od

om i dugevropskim zeka , Grčka služe kao na

od total portsredstava u estirano 19.dozvoljava doženost kod olia CBK-a.

oje su ponomenama u

dine. Prvo pprocenata ka

ija

djen preko micija su urad investicijaza finansijskjima je CBK

gorijom ocenja i u instruoredjenju r

centralnim bu politike inprostranjeno agencija. O

u ispunile ksticija nije u

nja od strane granica in

stira je strogvrši redovno

K-a suisplaćj od investicK zadržava

obalnom

koja je omesečju ove da se tkoročne

aćaja od vredosti

goročnom emljama i Potrugalajbolja refer

tfolia je invekomercijaln.38 procenado 70 proce komercijaln

nudjene od u drugom popolugodište ada nije bilo

mesečne prodjene sa bana. I nasupku stabilnosK saradjiva

njivanja Aa. umente tržišrizika, gde bankama zemnvesticija Costi, na o

Od procena ukriterijume uradjena dane Komitetanvesticija zago ograničeno.

ćeni na osnocija koji je do

jednu razlik

lija stvorio rentna tačka

C

estirano u cnim bankamta sredstavenata. Štav

nih banaka n

banaka salugodištu go godine se o pomaka u k

ocene banaknkama koje rot uticajust od straneala su ispu šta novca. T je najvećamalja Europ

CBK-a, kredosnovu urauradjenih u

kreditne ka bankama sa za investia svaki bankno. Analize

ovu Politike ostignut od ku koja dop

finansijskua (engleski:

GodCBK

centralnim bma zemalja e

a gde se naviše, u odnonije prekora

kojima CBodine, konkr

karakterizkamatnim st

ka sa kojima ispunjavaju

u na budze Medjunaronjavale krit

Tokom 2010a koncentacpske Unije sditnim rizikodjenih proc vezi banakaklasifikacije sa kojima CBicije koji seku sa kojomrizika kao i

u kamatnojCBK-a je prrinosi u pov

u turbulenc “benchmar


bankama zeeurozone doka osnovu Poosu sa poli

ačila 60 proc

BK saradjuretnije od sezovalo prosetopama.

a CBK sarau kriterijumetsku krizu

odnih finansterijume Po

0.godine, pocija investi

sa rokom priom se upracena od sa sa kojima su udaljenBK saradjuje redovno sa

m CBK saradi revizija fun

j stopi CBK-rosečno minivraćaju od n

ciju. Povraćrk”) i istovre

| 81

010

emalja k je u olitike tikom

cenata

uje se edmog ečnom

adjuje. me koji

u, od sijskih olitike

sebna iranih ispeća avljalo strane a CBK ne sa e, bez astaje djuje i nkcija

-a. Na imum njenih

ćaj od emeno

82 |


dobra tačka da se uporede finansijski isntrumenti zemalja EU-a sa Nemačkom, su pretrpele značajon proširenje koje je bilo naglašeno tokom poslednjeg tromesečja 2010.godine. Dok je povraćaj od investicija kratkoročnih hartija Nemačke dostigao na tačku od 0.40 procenata, Portugalske su buknule na 4 procenata. U novembru 2010.godine povraćaj od investicija u 10-godišnjim obveznicama se povećao na 9 procenata. Ovo je zato što su se glavne evropske zemlje, Nemačka i Francuska, složile sa privatnim investitorima da plaćaju za preduzete rizike tokom investicija u Irskoj da ne bi dozvolile da čitav teret predje na u poreske obveznice EU-a. U julu 2010.godine, sve državne i obveznice korporacija u Irskoj su se prodale zbog rizika infekcija za druge evropske zemlje.

EONIA (engleski: Euro Overnight Index Average/Prosečni evro index ‘tokom noći’ ) je počeo relativno nisko u prvoj polovini 2010.godine, ali je pretrpeo jedan trend porasta tokom trećeg i četvrtog tromesečja čineći da investicije ‘tokom noći’ portfolia CBK-a zabeleže zabovoljavajuće profite. U oktobru 2010.godine, pad EONIA-e kao posledica turbulencija na evropskom tržištu dugova se kompenziralo značajnim porastom na kraju godine. Nedeljne i mesečne stope interesa koje su ponudjene od odgovarajućih banaka su takodje imale jedan trend porasta čineći kratkoročne investicije najpovoljnijom kategorijom investiranih sredstava u portfoliu CBK-a. Prosečni nivo EONIA-e za 2010.godinu je bio 0.44 procenata, dok je najviša tačka tokom godine od 0.87 procenata dostignuta 30.septembra 2010.godine.

Centralna Banka Evrope (CBE) nastavlja da održava glavnu normu refinansiranja za 1 procenat i tokom 2010.godine. Održavajući relativno niskim kratkoročne norme, CBE je istovremeno stvorila uslove za jednu akomodativnu monetarnu politiku u regionu. Ovo je orijentisalo investitore u pravcu tržišta kapitala koji su bili likvidniji i stvorilo je nove uslove da cene državnih obveznica nastave sa svojim padom. Kreiranje mehanizma zaz finansijsku asistenciju (engleski: European Financial Stability Facility),odnosno Evropski Mehanizam za finansijsku stabilnost, u maju 2010. godine, imao je za cilj da pomogne zemljama eurozone koje imaju hitne potrebu za likvidnost, stvorio je sigurnost na tržištu čineći da povraćaji od investicija u hartijama od vrednosti Potrugalije, Španije i Irske počnu da opadaju od kraja 2010.godine. Ubrizgavanje likvidnosti na evropskom tržištu radi spasavanja Irske i pripreme za intervencije u Portugalu je stvorila privremenu sigurnost na tržištu novca. Privatni i institucionalni investitori su iskoristili nestabilnu situaciju kupujući hartije od vrednosti Potrugala i Grčke koji su ponudili najviše povraćajae.

Tokokm ovog perioda, CBK je investirala jedan mali deo sredstava na tržište dugova kod kratkoročnih instrumenata generišući tako prihode i održavajući nizak nivo rizika tržišta i rizika neuspeha.

Komercijalne banke zemalja članica EU-a van krize javnih dugova su imale jednu stabilnu performansu i zadovoljavajuće povraćaje tokom 2010.godine. U kateogriju banaka sa najpostojanijom performansom spadaju banke iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije i skandinvskih zemalja. Razmatrajući njihov profil rizika i povraćaja, investicije u kratkoročnim depozitima CBK su bile koncentrisane na najsigurnije banke u ovom regionu. Prosečni vremenski horizont za investicije u kratkoročnim depozitima za 2010.godinu je bio 9 dana.

5.4. M

Oper

Razvfinansistemplaćamedj

Tokoa i iznavepočet

Konspokasistemtakoiukup2010

U popovećtranstransmilio2010fakto

Medjubanka

racije elektro

voj jednog efinsijske inframom medjuanja u Repuubankarsko

m 2010.godizvršeno je dsti automattak odredjen

stantan porazuje relativm. Kao i u i u vrednostipnom vredn.godine.

oredjenju saćao za 4 prosakcija ESMsakcija ESMona evra u .godini bio b

ora koji su

arski sistem

onskog sist

ikasnog i sigastrukture jeubankarskog

ublici Kosovao kanalisanje

ine zabeležedalje unapretizacija komnih analitičk

ast u kapacvni porast p predhodnimi transakcija

nošću od 4

a transakcijocenata dok

MK-a se moMK-a je u 20 2009.godinblizu 15.7 hi uticali na

plaćanja

tema medjub

gurnog sistee jedna od og kliringa a. ESMK fue serije instr

eno je povećedjenje sistemunikacije ikih studija za

citetu i u vlaćanja bez

m godinamaa ESMK-a je

4.66 miliard

ama ESMKk se vrednosože videti i 010.godini bni. Nakon tiljada, u por

a povećanje

bankarskog

ma za domasnovnih fun(ESMK), k

unkcioniše krumenata pl

anje u kapaema. Od doizmedju ESa buduće ra

vrednostima gotovog no

a, u 2010.goe bio osetande evra je

K-a u predhst transakciiz prosečni

bila oko 18.6toga, dnevnredjenju sa o vrednosti

C

g kliringa

aće isplate knkcija CBK-akoji je jedinao jedan hiblaćanja.

acitetu i vredgadjaja sa p

SMK-a i bazvojne potre

medjubankovca i povećodini, godišnn. Oko 3.9 mi kanalizova

hodnoj godinija povećalaih dnevnih 6 miliona evni kapacitetoko 15.1 hiljtransakcija

GodCBK

ao ključnog a. CBK operni sistem mbridni sistem

dnostima traposebnom v

aznog sistemebe.

karskih tranćanje verovanji porast kailiona transaano preko

ni, kapacitet za 17 procpodataka. D

vra, u poredjt transakcijjade u 2009

a ESMK-a


stuba naciorira elektronmedjubankam koji omog

ansakcija Evažnošću moma CBK-a

nsakcija ESanja u bankako u kapaakciija sa jeESMK-a t

t trransakccenata. PoveDnevna vre

djenju sa okoja ESMK-a

9.godini. Jedsu bile fis

| 83

010

onalne nskim arskog gućuje

SMK-ože se kao i

SMK-a karski citetu

ednom tokom

ija se ećanje ednost o 15.9 je u

dan od skalne

84 |

transmedjpredh

Postopriorvredn

Regutrans(jedaproce

TrantakodproceindivodredodredToko

Priorvremmogutrans2010dok, transplaća

Direknovemmoguplaćamesegrejameri

Godišnji Izvešta

sakcije iz ubankarskihhodnim godi

oje neke poritarne (indinost za 2010

ularna plaćasakcija ESM

an do jednogesuiraju prek

nsakcije Kosdje procesuiesuiraju previduane trandjena za pladjene za stm 2010.godi

ritarne (hitnmena po brutu procesuirsakcije. One.godini, što što se tiče

sakcija. Ovaanja i plaćan

ktan debit mbru 2009ućnost automanja koja se ečnih troškovanje, održava kao i drug

CBaj 2010

Opšte i Th plaćanja inama.

osebne vrstividualne i m0. i 2009.god

anja čine oMK-a. Ona sg) ili kao mako regularni

s-Giro predsraju preko seko ESMK-nsakcije odraćanja i kasitandardizovaine, zabeleže

ne) transakcto osnovamaati preko

e i dalje prese tiče kapa

e vrednosti,a vrsta trannja u velikim

kao instrum.godine. Pomatskog izv mogu izvršva kao što anje itd. Kaoge vrste. To

BK

elekomunik tokom ove

te transakcimasivne), K

dinu je naved

oko 89 prose kanalizujasivne transih sesija klir

stavljaju jedsesija kliringa kao masi

redjene za uiranje preduana i automen je porast

cije se proca. Slično kaoESMK-a il

edstavljaju jaciteta, one one su dosakcija se i

m vrednostim

ment i kaoomoću šemevršenja perioavati i prekje recimo nao nova vrsta

okom 2010.g

kacija Kosove godine n

ija ESMK-aKos-Giro i didena u slede

ocenata kapuju preko Esakcijie (jedringa i porav

dnu posebnuga i koje se ivne tranakuopštena plauzeća i razlimatizovana kako u kap

cesuiraju i po i regularnli kao indiedan mali d su predstavostigle da p dalje korist

ma.

o nova šeme Dierktnogodičnih plać

ko ove šeme abavka eleka transakcijagodine, Dire

va. S drugnije bio tak

a: regularneirektan debiećim figuram

paciteta i oSMK-a ili k

dan do punovnavaju se p

u vrstu reg poravnjavajkcije (više-daćanja i regičitih institu kasiranja acitetu tako

poravnavajune transakcijvidualne trdeo sveukupvljale manjepredstavljajti uglavnom

ma plaćanja g debita prćanja sa ban se u prvomktrične enera ESMK-a i ektan debit

ge strane, ko osetan u

e (individuait. Nivo kap

ma.

oko 72 prockao individu ili puno do

po neto osno

gularnih traju na neto oo jedne). D

gularna masucija, transa

velikih račo i u njihovoj

u istovremenje, prioritarransakcije ipnih transake od 1 proceu preko 12

m samo za iz

na Kosovuruža se jednkarskog ra redu tiču kgija, nabvka dalje se ne je predstav

porast u u poredjenj

alne i maspaciteta i nj

cenata vredualne transo jednog). Oovama.

ansakcija koosnovama. ODok su regusivna plaćanakcije Kos-gčunskih entj vrednosti.

no tokom rarne transakcili kao makcija ESMK

enata transa2 procenatazvršavanje h

u je lansiradna unapreačuna. Periokućnih ili trža vode, telef koristi u onvljao manje

broju ju sa

sivne), jihova

dnosti akcije

Ona se

oje se One se ularne nja su iro su titeta.

adnog cije se asivne K-a. U akcija, a svih hitnih

ana u edjena odična žišnih fonija, nolikoj od 1

| 85


procenta kako kapaciteta tako i vrednosti transakcija ESMK-a. Tokom 2011.godine, tri nove kompanije su se pridružile šemi direktnog debita.

U okviru unapredjenja operacija ESMK-a treba se napomenuti da je na kraju 2010.godine nakon finalizacije implementacije utemeljenja baznog bankarskog sistema CBK-a dostignuta automatizacija interfejsova izmedju nje i ESMK-a, što je rezultiralo povećanjem efikasnosti i sigurnosti.

Celokupni dogadjaji, analiza i supervizija sistema plaćanja

U okviru implementacije Strategije za razvoj nacionalnog sistema plaćanja, tokom 2010.godine, prvo je izvršena konstitucija Nacionalnog Saveta za Plašanje (NSP) kao što je predvidjeno u njihovim odgovarajućim odredbama. NSP se sastoji od predstavnika CBK-a, Trezora/MEF-a , BDK-a kao i komercijalnih banaka koje su predstavljene u Upravnom Odboru BDK-a. Ima jednu formalnu strukturu sa guvernerom/zamenikom guvernera CBK-a kao predsedavajućim, i sekretarijat se takodje osigurava od strane CBK-a. Odredjeni predstavnici aktera su njihovi izvršni šefovi. NSP ima za cilj da podrži dostizanje postojanih i efikasnih sistema za kliring i poravnanje pla’anja i hartija od vrednosti na Kosovu. Takodje može da posluži kao jedan forum za saradnju za osiguravanje potrebnih uslova u regionalnim i medjunarodnim sistemima plaćanja. U okviru NSP-a se konsolidovala i počela je da radi i posebna radna grupa za smanjenje plaćanja sa gotovim novcem na Kosovu. Tokom 2010.godine izvršena je i konstitucija radnih grupa za sve druge stubove koji su predvidjeni ovom strategijom: i) pravni okvir, ii) plaćanja u velikim vrednostima i hitna plaćanja, iii) plaćanja u malim vrednostima, iv) vladine transakcije, v) hartije od vrednosti, vi) monetarno tržište, vii) spoljen doznake i viii) supervizija sistema plaćanja. U okviru istih, radilo se na pripremanju projektnog zadatka za nove sisteme plaćanja (stubovi ii, iv, v i vi) kao i nacrtu zakona o sistemu plaćanja (stub i).

U oblasti supervizija i analiza, a radi objave analitičkih pokazatelja za instrumente plaćanja na Kosovu, tokom 2010.godine pregledana je i dopunjena Metodologija za izveštavanje o instrumentima plaćanja. Ova metodologija ima za cilj:

Prikupljanje i obradu periodičnih podataka i izgradnju jedne baze podataka o korišćenju instrumenata plaćanja na Kosovu.

Monitoring dogadjaja u oblasti sistema plaćanja na način na koji bi se ocenio stepen rizika kojeg oni imaju i da se osigura transparentnost u sporazumima koji se tiču instrumenata i usluga plaćanja.

Unapredjenje objava o instrumentima plaćanja u izveštajima iz Centralne Banke Evrope i Banke za Mejdunarodno poravnanje, imajući za cilj tako objavljivanje podataka za Kosovu u odgovarajućim objavama u bliskoj budućnosti.

Analiziranje dogadjaja u oblasti instrumenata plaćanja na Kosovu u odnosu na zemlje Jugoistočne i centralne Evrope.

Od prikupljenih podataka koji su analizirani tokom 2010.godine izradjen je jedan široki spektar u vezi sa nivoom razvoja nacionalnog sistema plaćanja. U principu, primećuje se da se infrastruktura i instrumenti plaćanja razvijaju ubrzanim ritmom. Konstantno su broj kartica za platežnom funkcijom povećavao. Mreža bankarskih terminala na Kosovu je takodje u porastu. U decembru 2010.godine, zabeleženo je blizu 481 hiljada kartica sa funkcijom debita, oko 38 hiljade kartica sa kreditnom funkcijom i preko 8 hiljade kartica sa predplatom. Ove kartice su se mogle koristiti u preko 400 terminala ATM-a (bankomata) i preko 6,100 terminala POS (tačke prodaje) postavljenih po celom Kosovu.

86 |

U potermi

Tokobank2010plaćainterračunukuppreko

Što sregiositua

Godišnji Izvešta

oredjenju sainala POS-a

m poslednjekinga (e-ban.godine, uk

anja, bio blirnet bankingni i 16 procepnog broja oo internet ba

se tiče brojaonu, ali, godiacija je i sa b

CBaj 2010

a predhodnoa se povećao

e godine, svnking) za supan broj

izu 1.4 miliog. Od računenata su posovih računa ankinga je t

a terminalaišnji ritam d

bankarskim

BK

m godinom, za oko 20%

ve banke nvoje klijentbankarskih ona, od kojina koji korislovni račun je bilo okoakodje bio u

a za 1 miliododavanja brkarticama.

, kako broj .

na Kosovu ste. Iz izvešt računa kliih je preko iste internetni. U poredjeo 23 procenau porastu.

on stanovnikroja termina

dve vrste t

su počele dtaja banakaijenata, koj50 hiljada

t banking, 8enju sa predata. Broj i v

ka, Kosovo ala je iznad

erminala A

da pružaju a proizilazi i su validnili oko 4 pr

84 procenatadhodnom govrednost izv

je ispod pr proseka ovi

ATM-a tako

uslugu inte da je na

ni za izvršarocenata kora su individdinom, povevršenih tran

roseka zemaih zemalja. S

i broj

erenet kraju

avanje ristilo dualni ećanje nsfera

alja u Slična

| 87


Tabela 22. Tabela uporedjenja instrumenata i terminala plaćanja

Izvor: CBK (2011)i centralne banke ili supervizioni autoriteti odgovarajućih zemalja

5.5. Registar kredita

Obezbedjivanje institucijama koje odobravaju kredite i osobama koje uzimaju kredite individualne kreditne informacije preko sistema Kreditnog registra Kosova (KRK) je jedna važna usluga razvijena od i kojom upravlja CBK.

KRK je dizajnirana kao jedna aplikacija na bazi interneta i može joj se pristupiti direktno u realnom vremenu od strane odredjenih službenika institucija koje odobravaju kredite. Odgovarajući službenici institucija koje odobravaju kredite u KRK-u izveštavaju o relevantnim podacima o odobrenim kreditima i ačuriraju te podatke regularno sve do povraćaja tih odobrenih kredita. Broj novih dobijenih sertifikata i broj novih zabeleženih kredita u KRK-u su predstavljeni po mesečnim osnovama u gore postavljenim figurama.

S druge strane, KRK služi odgovarajućim službenicima institucija koje odobravaju kredite da zatraže personalne kreditne informacije za ocenjivanje aplikacija za kredit kao i za praćenje stanja zajmoprimaoca. Subjekti informacija u KRK-u su fizičke osobe i poslovi kao individualni zajmoprimaoci. Ukoliko se smatra potrebnim, npr. Da bi se verifikovali diskutabilni podaci, svvaki zajmoprimaoc može uzeti od CBK-a svoje kreditne informacije koje su zabeležene u KRK-u. U dole postavljenim figurama je predstavljen, po mesečnim osnovama, broj izvršenih pretraga od sertifikovanih službenika institucija koje odobravaju kredite i broj dobijenih detaljnih izveštaja koji su prosledjeni na osnovu zahteva individualnih zajmoprimaoca.

Opis Kosovo AlbanijaRepublika

CeskaTurska Slovenija Bugarska Madjarska Bosna Crna Gora Hrvatska Makedonija

Stanovnika 2.1 3.16 10.51 74.8 2.04 7.54 10.02 3.77 0.62 4.42 2.04

Povrsina (km^2) 10,887 28,748 78,865 783,562 20,273 110,879 93,028 51,197 13,812 56,594 25,713

Naseljenost (po km^2) 193 110 133 95 101 68 108 74 45 78 79

ATM 415 741 3,573 23,952 1,786 5,471 4,748 1,355 295 3,601 832

za 1 milion stanovnika 198 234 340 320 875 726 474 359 476 815 408

za 100 km^2 4 3 5 3 9 5 5 3 2 6 3

POS 6,194 4,370 77,797 1,731,397 36,720 59,449 70,960 16,259 7,202 85,804 31,447

za 1 milion stanovnika 2,950 1,383 7,402 23,147 18,000 7,884 7,082 4,313 11,616 19,413 15,415

za 100 km^2 57 15 99 221 181 54 76 32 52 152 122

Kreditne kartice 37,922 23,844 1,536,882 44,392,600 122,811 1,050,566 1,505,439 - 56,935 2,044,621 188,612

za 1 milion stanovnika 18,058 7,546 146,230 593,484 60,201 139,332 150,243 - 91,831 462,584 92,457

Debit Kartelat 480,659 543,141 7,811,609 64,661,900 2,611,307 6,631,214 7,266,081 - 318,875 6,489,163 1,021,370

za 1 milion stanovnika 228,885 171,880 743,255 864,464 1,280,052 879,471 725,158 - 514,315 1,468,136 500,672

E-Banking 40,924 15,034 - 5,169,129 - - - 52,000 18,155 919,009 296914

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Grafikon 82. Broj dobijenih sertifikata

Izvor: CBK (2011)

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

20000


Total odobrenih kredita Za fizicke osobe Za pravne osobe

Grafikon 83. Broj kredita objavljenih na mesecnim osnovama tokom 2010.godine

Izvor: CBK (2011)

88 |


Što se tiče novih dogadjaja tokom 2010.godine, vredi da se napomene angažovanje u okviru jednog trogodišnjeg programa USAID-a za razvoj poslovnog okoliša na Kosovu, gde je uključeno i unapredjenje kreditnih informacija.

Unapredjenje će uključiti i implementaciju promena u KRK-u i u funkcijama različitih relevantnih departamanata CBK-a. Da bi se olakšali predvidjeni aktiviteti, CBK je formirala jednu zajedničku radnu grupu sa ekspertima iz USAID-a.

5.6. Aktiviteti u oblasti statistika i ekonomskih analiza

2010.godina se okarakterizovala višedimenzijonalnim dogadjajima kako u oblasti statistike tako u i oblasti ekonomskih analiza. Pored medjunarodnog prihvatanja sastavljenih statistika, prihvaćena je ekspertiza i samog osoblja Direkcije statistika CBK-a, preko uključenja na listu eksperata MMF-a za monetarne i finansisjke statistike. Ovo je učinilo da CBK bude ne samo primalac, već i davalac tehničke asistencije za druge zemlje u regionu.

Posebno dostignuće u okviru statističkih funkcija CBK-a za 2010.godinu je i slanje statistika bilnsa plaćanja u MMF po tromesečnim osnovama, u okviru objava kao što su International Financial Statistics dhe Balance of Payments Statistical Yearbook, pored monetarnih i finansijskih statistika poslatih u 2009.godini. Ovo dokazuje i kvalitet statistika bilansa plaćanja sastavljenih od strane CBK-a koji je medjunarodno priznat.

Tokom 2010.godine implementirane su nove verzije Statističkog Bankarskog Izveštaja (SBI), Izveštaja o kamatnim stopama (IKS) i sistema izveštavanja o medjunarodnim transakcijama (SIMT). Implementacija novih vrzija ovih statističkih projekata je bila u funkciji praćenja dogadjaja na bankarskom tržištu Kosova u skladu sa medjunarodnim statističkim standardima. Ovo je na direktan način uticalo na povećanje kvaliteta i opsega statistika sastavljenih i objavljenih od strane CBK-a.

Počev od januara 2010.godine, počele su sa objavom i vremenske serije u jednom novom standardu gde su uključene statistike koje su direktna odgovornost CBK-a, kao što su: monetarne i finansijske statistie kao i statistike bilansa plaćanja. Takodje, tokom 2010.godine je nastavljeno sa objavljivanjem Mesečnog statističkog biltena gde je i izdanje iz decembra 2010.godine bilo 113. Izdanje, podrazumevajući konstantno povećanje kako u kvalitetu tako i u količini informacija koje su predstavljene u biltenu.

U skladu sa sporazumom sa MMF-om u vezi sa programom “Stand-By”, počev od avgusta 2010.godine, izveštavane su odabrane monetarne i finansijske statistike kao i statistike

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000


Grafikon 84. Broj pretraga na mesecnim osnovama za 2010.godinu

Izvor: CBK (2011)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45


Grafikon 85. Broj detaljnih individualnih

Izvor: CBK (2011)

| 89


bilansa plaćanja u MMF-u. Takodje, u sklopu ovog programa predvidja se da CBK bude nosilac u vezi sa Sveukupnim Sistemom Distribucije podataka (eng. General Data Dissemination Standard: GDDS ), stvar koja se očekuje da se uspešno završi na početku 2011.godine.

Aktiviteti Direkcije za ekonomske analize (DEA) tokom 2010.godine su se okarakterizovali unapredjenjem i proširenjem periodičnih i neperiodičnih izdanja CBK-a. U ovom kontekstu, najvažniji dogadjaj je bio objavljivanje prvog broja Izveštaja o finansijskoj stabilnosti, koji predstavlja nastavak Biltena finansijskog sektora, ali sa širim sadržajem koji omogućuje predstavljanje jedne potpunije slike što se tiče stabilnosti finansijskog sektora u zemlji. Izuzev delova u kojima su opisani dogadjaji u globalnoj i domaćoj ekonomiji kao i dogadjaji u finansijskom sektoru zemlje (uz osvrt na bankarski sektor), u Izveštaju finansijkoj stabilnosti takodje jepredstavljen i odredjeni broj specifičnih analiza, koje su razmatrale posebne segmente koji su povezani sa operacijama finansijkog sektora u zemlji. Tokom 2010.godine, DEA je takodje počela sa sastavljanjem makroekonomskog modela za ekonomiju Kosova, od kojeg se očekuje jedna platforma za analizu i predvidjanje ekonomskih dogadjaja u zemlji. Značajan progres je zabeležen i u vezi sa sastavljanjem ‘stres-testa’ za bankarski sektor Kosova, gde se u saradnji sa misijom MMF-a, uspelo da se uključe predvidjanja o ekonomskom porastu u ocenjivanju kreditnog rizika kao i da se prešlo na jedan unapredjeniji nivo ocenjivanja rizika likvidnosti.

Tokom ove godine, DEA je nastavila da priprema na regularinim osnovama ocenjivanje tromesečja, koje se objavljuje na kvartalnim osnovama u okviru Mesečnog Statističkog Biltena. Preko ovih izdanja je pružena jedna slika ekonomskih dogadjaja za svako tromesečje. U okviru ocenjivanja tromesečja, u 2010.godini počelo se sa predstavljanjem specifičnih analiza o dogadjajima u odredjenim sektorima ekonomije.

Bilten Bilansa plaćanja predstavlja jedno drugo periodično izdanje u okviru aktivnosti DEA-a, gde se nudi jedna slika dogadjaja u bilansu plaćanja Kosova, uključujući i dogadjaje u globalnoj ekonomiji kao i makroekonomski dogadjaji u zemlji.

Tokom 2010.godine, takodje je uradjena i transformacija Brzih ekonomskih Pokazatelja u Indikatore Ranog Upozoravanja (IRU). IRU predstavljaju jedan unutrašnji izveštaj, koji se sastavlja na mesečnim osnovama i ima za svrhu informisanje organa koji donose odluke u CBK-u o najnovijim ekonomskim dogadjajima u zemlji, posebno naglašavajući identifikaciju mogućih rizika za ekonomiju zemlje.

Tokom 2010.godine, osoblje Direkcije Statistika i Direkcije za Ekonomske Analize je učestvovalo na različitim domaćim i medjunarodnim sastancima i konfernecijama, uključujući i neke od konferencija koje su bile organizaovane od strane CBK-a. Od medjunarodnihkonferencija vredi da se napomene radno učešće osoblja DEA na konferenciji ‘European Economic Integration’ koja je organizavana od Centralne Banke Austrije u Beču, učešće na sastancima MMF-a, Eurostat-a, itd.

Svojim radom “Determinants of Foreign Direct Investment in South East European Countries (SEEC)”, Bejtush Kiçmari, statističar u Direkciji statistika CBK-a je bio dobitnik prestižne nagrade “Olga Radzyner”, koja se svake godine dodeljuje od Nacionalne Banke Austrije

za najbolje naučne radove u oblasti ekonomije.

Predhodno (2008.godine) dobitnik ove nagrade je bio i Sokol Havolli iz Direkcije ekonomskih analiza CBK-a, sa svojim radom "Determinants of Emigrant Earnings and

Remittances: Evidence from Kosovo"

90 |


6. Unutrašnji dogadjaji

6.1. Unutrašnja kontrola

Šef unutrašnje revizije

Dužnosti i odgovornosti Šefa Unutrašnje revizije (ŠUR) su regulisani i odredjeni Zkaonom o CBK-u (članovi 60 i 61). I tokom 2010.godine, ŠUR je nastavio biti fokusiran na oblasti unutrašnje revizije, kontrolu i implementaciju budzeta i operativne analize.

Unutašnja revizija

Unutrašnja revizija je tokom 2010.godine radila na osnovu godišnjeg plana predloženog od strane ŠUR-a, a koji je usvojen od Komiteta Revizije kao i od samog Odbora Centralne Banke.

Godišnji plan revizije za 2010.godinu je uradjen imajući u obzir profesionalnu pripremljenost i iskustvo osoblja koje je angažovano u reviziji kao i rezultate revizija iz predhodnih godina. U ovom kontekstu posebna pažnja je posvećena implementaciji Medjunarodnih Standarda revizije, a nakon toga sastavljanju priručnika za reviziju informativne tehnologije kao i obuka revozira za reviziju u finansijskoj superviziji.

Revizije su se u CBK-u izvršile na bazi Godišnjeg Plana kojima je predhodilo Godišnje ocenjivanje rizika u skladu sa Medjunarodnim standardima profesionalnih praktika unutrašnje revizije Instituta Unutrašnjih Revizora-IIA (engleski: Institute of Internal Auditors) kao i u skladu sa članom 11 Statuta o unutrašnjoj reviziji. Konkretnije, prilikom izradnje godišnjeg plana revizije, unutrašnja revizija se oslonila na standarde i to: Standard 1110. A1; Standard 2010; Standard 2010. A1; Standard 2010. C1. Usvajanje Godišnjeg plana rada unutrašnje revizije je uradjeno takodje u skladu sa Standardom 2020 što podrazumeva da se u početku odobrio od strane Komiteta revizije, kao nezavisnog organa, dok je konačno usvajanje uradjeno od strane Odbora CBK-a. Godišnji plan revizije je bio u skladu sa dinamikom razvoja, objektivima i strateškim planom CBK-a za period 2010.-2015.godina.

Revizijama uradjenim na osnovu rizika predhodi to da se revizije češće fokusiraju tamo gde je materijalni gubitak i gubitak reputacije veći, što znači da će rizik u centralnoj banci poslužiti kao tačka polaska revizora. Samim tim, revizije su uradjene po mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim osnovama. Ove oblasti koje su identifikovane u nastavku se smatraju da su imale naglašeniji rizik što se može i videti na tabelarnom prikazu i dole navedenom grafikonu.

Izuzev revizija u skladu sa godišnjim planom revizije, tokom 2010.godine, uradjeno je i nekoliko “ad hoc” revizija na zahtev Odbora i Menadzmenta. Tokom 2010.godine, unutrašnja revizija je ispitala, ocenila i izveštavala o podobnosti sistema unutrašnjih kontrola koje su instalirane od strane Menadzmenta.

Nakon ispitivanja i ocenjivanja sistema unutrašnjih kontrola, testimiranja transakcija, i verifikacije saglasnosti sa zakonima, pravilima i pravilnikom na snazi, unutrašnja revizija je pripremila pismene izveštaje kojima je priložila i radna pisma koja dokumentuju nalaze dobijene od izvršene revizije. Izveštaji se u početku smatraju kao nacrti izveštaja, a onda nakon diskusija sa menadzmentom odgovarajuće oblasti i nakon što se prilože i pismeni komenti od strane menadzmenta izveštaj postaje konačan i potpisuje se od strane Šefa unutrašnje revizije i šalje se organima koji donose odluke u CBK-u, dok se na tromesečnim

| 91


osnovama nalazi, preporuke, komenti menadzmenta i praćenje implementacije preporuka šalju Komitetu revizije koji je sastavljen od dva neizvršna člana Odbora CBK-a. Tabela 23. Odredjivanje oblasti revizija na bazi rizika za tri poslednje godine.

Izvor: CBK 2011

Nakon toga, preko Komiteta revizije se obaveštava Odbor Centralne Banke o statusu implementacija preporuka uradjenih od strane Unutrašnje revizije.

Izuzev godišnjeg plana kao i “ad hoc” revizija i tokom 2010.godine uradjene su revizije na nedeljnim osnovama operacija investicija u hartijama od vrednosti kao i u oročenim depozitima. U ovu svrhu, tokom 2010.godine su pripremljena 52 posebna izveštaja o praćenju svih investicija kako na tržištu novca tako i u hartijama od vrednosti. Ovoj oblasti je posvećena posebna pažnja pogotovu počev od 2008.godine zbog globalne finansijske krize.

Tokom 2010.godine, unutrašnja revizija je bila fokusirana na aktivnosti Informativne tehnologije zato što je na osnovu metodologije “bazirano na riziku” ocenjeno da je tu rizik veoma veliki kada se uzme u obzir da CBK operira širokim spektrom sistema koji zahtevaju sveukupnu reviziju, dok se u monitoringu procesa ponovnog brojenja novca za doznake van zemlje revizija aktivirala samo jednom i to tokom prvog kvartala 2010. godine.

Ulaskom Kosova u program “Stand-By” sa MMF-om, unutrašnjoj reviziji je bio poveren zadatak nezavisne revizije poravnanja računa Vlade Kosova.

Na osnovu programa sa MMF-om, CBK izveštava dva puta mesečno u vezi svih računa Vlade, dok Departament trezora izveštava na mesečnim osnovama, a unutrašnja revizija CBK-a izveštava 45 dana nakon svakog dana testiranja koji predstavlja zadnji datum u tok kvartalu. Samim tim ova vrsta revizije se izvršava tokom svakog kvartala u godini, odnosno tokom 2010.godine izvršene su 2 revizije u ovoj oblasti delovanja i izveštaji koji su poslati u MMF su uključili kvartal III juli-septembar 2010.godine i kvartal IV oktobar-decembar 2010.godin. Radi izvršavanja takve vrste revizija uradjen je nacrt Procedura u skladu sa preporukama MMF-a.

Direkcija 2010 2009 2008

Kasa I trezor 17.80% 16.48% 14.00%

Menadzment sredstava 11.00% 16.87% 14.00%

Informativna tehnologija 10.04% 4.22%

Racunovodstvo 9.90% 15.60% 18.00%

Nabavka 9.20% 10.40% 10.00%

Opste usluge 9.10% 8.34%

Kadrovska sluzba 8.80% 9.42%

Finansijska supervizija 6.40%

92 |

I u revizproduInstitinforISAC

6.1.1

I tokobjekkorišstran

IzvešmeseZnačoblasod hplasm

6.2. K

Svrhrazvoobukosobapotreorijen

Da efikaefikaboljihinfordonošline 2010softvjednopodat

Tokozapos2.4% post u

Od zdokto

Godišnji Izvešta

2010.godinizije, preko obubljivanju stut unutrašmativnih si

CA).

. Kontrola i

om 2010.godktiva CBK-ašćenja resurne Odbora C

štaji kontrolec, ipak nijeajni pomaci

sti prihoda kartija od vr

mana CBK-a

Kadrovska s

a kadrovskeoja politika z

ka i razvoja a, analize koeba obrazovntisati na do

bi posasnosti naasnije adminh uslumacija, šenja odlukkadrovska .godine er kadrovom funkcitaka.

m 2010.godslenih je b više nego uuniverzitets

aposlenih sorature (PhD

CBaj 2010

i je posvećebuka, medjuaradnje sa šnje revizijistema i ko

implementa

dine, kontroa preko monrsa koje imaBK-a.

le i implemee se konstat su uradjenikoji se realizrednosti i ka u spoljnim

služba

e službe i daza radni odn osoblja, prompetencija

vanja zaposostizanje cilj

stigli pova poslu nistracije nauga, kv

komunika, rekrutac

slučba je impleme

vske službionalnom

dine prosečaio 165, što

u predhodnosku diplomu

a post univD) i to dvoje

BK

ena pažnja unarodnih i centralnim e ( Instituntrole- (Info

acija budzet

ola i imlemenitoringa i a na raspol

entacije budtovala nikaki što se tiče kzuju od interkod održava bankama (p

alje ostaje ranos u CBK irocesa uprava i planiranjslenih, na njeva, namera

većanje preko

a poslu, valiteta ikacija, cije on-

tokom entirala be sa bazom

an broj o je za oj godini. Od i 27% sa viš

erzitetskim van zemlje

profesiona domaćih sebankama u

ute of Interformation Sy

ta i operativ

entacija budkontrole štolaganju i u

dzeta i operkva substankontrole i imresa na oroč

anja i meseprihodi i tro

azvoj osobljai koda etike vljanja uspja individuanačin na ka i objektiva

d njih 54% šom školom,

diplomama dok je jedan

lnom unapreminara, posu regionu i prnal Audit-ystems Aud

ne analize

dzeta je dopro je moguće

u harmoniji

rativnih anancijalna devmplementacičene plasmačnih eviden

oškovi od int

a u skladu sa i dobrog poehom na po

alnih poslovnkoji će se ca CBK-a.

imaju unive, srednjom i

a troje od njn u zemlji.

redjenju osst diplomatsprofesionalni IIA) i D

dit and Con

rinela u reale racionalnij

sa odobren

aliza su pripvijacija od bija budzetsk

ane u stranimncija depoziteresa).

a obkjektivanašanja, poloslu/performnih objektivcelokupni lj

erzitetsku d osnovnome

jih su na po

soblja unutrskih studija

nim instituciDruštvo revntrol Associ

lizaciji stratjeg i efektiv

nim budzeto

premani za budzetskih kih linija CBm bankamata klijenata

ama CBK-a, litika i proc

manse zaposva i individujudski pote

diplomu, 19%.

ohadjanju st

rašnje kao i ijama: vizora ation-

teških vnijeg om od

svaki linija.

BK-a u a kao i a kaoi

preko edura slenih ualnih encijal

% ima

tudija

| 93


Tabela 24. Obuke pohadjane tokom 2010.godine

Izvor: CBK 2011

Od 165 zaposlenih u 2010.godini, 47% njih je bilo ženskog pola.

Žene su na vodećim pozicijama tokom 2010.godine činile 33% ukupnog osoblja, što predstavlja jedan trend porasta učeš’a žena u donošenju odluka u poredjenju sa predhodnim godinama funkcionisanja CBK-a.

Prosečna starost svih zaposlenih tokom 2010.godine je bila oko 40 godina.

Radi što efektivnije realizacije svojih objektiva, CBK konstantno investira u obuku i razvoj svog osoblja preko učešća na kursevima, seminarima, radnim sastancima (workshop) kao i rna akademskim programima koji su relevantni za CBK.

Obuke organizovane od: Broj ucesnika

Centralna Banka Evrope, Frankfurt- Nemacka 24

Finansijska stabilnost, Battenberg, Svajcarska 1

Center of Excellence in Finance, Ljubljana, Slovenija 4

Joint Vienna Institute- Austrija 10

Institut za finansijsku stabilnost-FSI 1

Banka Luksemburga 1

Nacionalna Banka Poljske 5

banka Francuske 7

Eurostat 1

Banka Federalnih rezervi Nju Jork 4

Deutsche Bundesbank, Nemacka 2

Drustvo banaka Kosova 2

Banka Holandije 7

Nacionalna Banka Austrije 2

Nacionalna Banka Ceske 4

Autoritet f inansijske supervizije Poljska 1

Asociacija za reviziju I kontrolu informativnih sistema- ISACA 1

Institut Kosova za odnose sa javnoscu- IMP 2

Centralna Banka makedonije 1

Centralna Banka Turske 2

Medjunarodna organizacija nadzornika penzija- IOPS 1

Oracle- London 1

Medjunarodni centar za obuku-Malta 1

Medjunarodni Monetarni Fond 1

Odbor kapitalnog trzista Turske i Komisija trzista hartija od vrednosti SAD-a 1

Solventnost II-Svajcarska 1

Banka Botërore -Zagreb 1

Svajcarska asocijacija aktuara 1

Evropska akademia aktuaristike-Zagreb 1

Centar SB za reforme u finansijskom izvestavanju 2

Inicijativa za obuku za finansijsku superviziju -TIFS 1

CBK 32

Drustvo banaka Turske 1

42.0%

44.0%

46.0%

48.0%

50.0%

52.0%

54.0%

56.0%

2005 2006 2007 2008 2009 2010Muskaraca Zena

Grafikon 87. Struktura polova u CBK-u

izvor: CBK (2011)

94 |


Izuzev sredstava same CBK, u 2010.godini CBK je uživala finansijsku podršku za obuke i od Svetske bankee,konkretnije Proejkat tehničke asistencije za finansijski sektor (engleski: Financial Sector Technical Assistance Project –FSTA) i od Centralne Banke Evrope.

Centralna Banka Republike Kosova konstantno pruža mogućnosti studentima sa univerziteta /koledza kako iz zemlje tako i iz inostranstva da održavaju praksu poznatu pod imenom “internship” Tokom 2010.godine, jedanaest (11) studenata jeuspešno završilo praksu u različitim direkcijama CBK-a.

6.3. Pravni aktiviteti CBK-a

Tokom 2010.godine zabeleženi su vidljivi uspesi u pravcu ojačavanja i modernizacije pravne infrasrtukture. Tako, tokom ove godine je usvojen i Zkaon za Centralne Banku Republike Kosova, kojim se odredjuju na jasan način objektivi i dužnosti Centralne Banke, uskladu sa medjunarodnim standardima i praktikama. Sa novim zakonom o Centralnoj Banci odredjen je pravni okvir za jednu modernu centralnu banku sa svim potrebnim atributima za dostizanje objektiva i ispunjavanja dužnosti koje su pdredjene ovim zakonom. Isto tokom ove godine je usvojen i Zakon o osnivanju sistema sa osiguranje depozita za finansijske institucije na Kosovu. Ovaj zakon ima za objektiv odbranu malih depozitera, dok se operacionalizacija fonda očekuje realizovati tokom 2011. godine.

Radi modernizacije zakonskih propisa iz oblasti finansijskog sektora i njegove harmonizacije sa osnovnim principima direktiva Evropske Unije i medjunarodnim standardima, u 2010.godini je nastavljeno i sa nacrtima drugih zakona iz oblasti finansijskog sektora. U ovu grupu zakona spadaju: nacrt zakona o bankama, nacrt zakona za penzione fondove, nacrt zakona za obavezno osiguranje od autoodgovornosti, kao i nacrt zakona za plaćanja. Ovi nacrti zakona za koje se predvidja da budu usvojeni tokom 2011. godine će zameniti postojeće odgovarajuće pravilnike.

Prilikom sprovodjenja novog zakona CBK-a, kao i durgih relevantnih zakona, nastavljeno je i sa usvajanjem jedne serije podzakonskih akata koji imaju za cilj praktičnu funkcionalizaciju odredbi zakonskih propisa koji su na snazi. Takodje, pravni aktivitet je nastavio i u vezi sa sporazumima o saradnji sa drugim domaćim i stranim institucijama radi štoefikasnijeg izvršavanja dužnosti u vezi sa stvarima unutar oblasti koje su pod recipročnom kompenetcijom sa odgovarajućim institucijama.

Jednom rečju, čitav pravni aktivitet tokom ove godine je bio orijentisan na dalji razvoj pravnog okvira što je omogućilo nastavljanje sigurne i efikasne funkcionalizacije finansijskog sektora na Kosovu.

6.4. Upravljanje finansijama i informativnom tehnologijom

U oblasti upravljanja finansijama i informativne tehnologije, CBK je tokom 2010.godine uradila jedan veliki korak napred u implementaciji tehničkog i funkcionalnog unapredjenja njenog baznog bankarskog sistema – Oracle Flexcube. U okviru ovog projekta uključena jei implementacija dve nove softverske komponente za hartije od vrednosti i za onlajn banking. Ovaj projekat je iniciran u 2009.godini (potrebna istraživanja su uradjena u drugoj polovini 2009.godine dok je finalno usvajanje uradjeno u novembru 2009.godine) i počelo se sa implementacijom u julu 2010.godine. ovim projektom, na osnovu objektiva, je dostignuto unapredjenje funcionalnosti predhodne verzije (5.1) u realizovale su se nove funkcije u novoj verziji (11.0) koje su zatražene za CBK. Treba se napomenuti da je dostignuto unapredjenje u vezi sa pripremama informacija i finansijskih izveštaja, procesuiranjem troškova, upravljanjem osnovnim sredstvima, upravljanjem budzeta, upravljanjem

| 95


računima klijenata, izvršavanjem domaćih i medjunarodnih plaćanja, itd. Nova komponenta za hartije od vrednosti je omogućila automatizaciju i standardizaciju upravljanja hartijama od vrednosti koje su kupljene od strane CBK-a, dok je nova komponenta za onlajn banking dostigla da pruži jedno dalje unapredjenje usluga za klijente CBK-a. Ovaj projekt je trajao tokom cele druge polovine 2010.godine, i sistem je zvanično stavljen u funkciju dana 1. januara 2011.godine. Vredi da se napomene da je ovo bio najveći projekat koji je ikada realizovan od strane CBK-a, i u njemu su bili uključeni sem direkcija koje su odgovorne za finansije i informativnu tehnologiju i deirkcija za operacije sa gotovim novcem i plaćanjima i direkcija za upravljanje sredstvima.

Upravljanje finansijama u CBK-u se vrši u okviru Direkcije za planiranje i finansijsko izveštavanje. Ova direkcija je odgovorna za računovodstveno poslovanje, finansijske administrativne i usluge podrške, za proces budzetiranja, pripremanje finansijskih izveštaja i vršenje finansijskih analiza. Tokom 2010.godine, regularne dužnosti su uradjene sa uspehom i postignut je napredak u nekoliko aspekata. Izuzev angažovanja u unapredjenju osnovnog bankarskog sistema CBK-a, vredi da se napomene i priprema Politike budzetiranja CBK-a i ispunjavanje i ažuriranje nekoliko poslovnih uputstava. Uz tehničku asistenciju od strane MMF-a, uradjen je nacrt priručnika za računovodstvo, koji će se usvojiti u 2011.godini. Takodje su se povećali i obogatili periodični finansijski izveštaji i budzetske analize. U okviru uloge CBK-a kao fiskalnog agenta tokom 2010.godine zabeležene su i neke dodatne aktivnosti u koordinaciji sporazuma sa MMF-om u ime države Kosova kao i u upravljanju u posebnim finansijkim arančmanima CBK-a sa Trezorom. Informativnom tehnologijom CBK-a se upravlja preko odgovarajuće direkcije. Glavna dužnost direkcije tehnologije i informativnih sistema je da pruži efikasnu podršku koja je orijentisana na usluge korisnika za različite oblasti rada CBK-a. Ova direkcija je odgovorna za administraciju i održavanje svih informativnih sistema CBK-a. Tokom 2010.godine zabeleženi su neki novi dogadjaji koji su od važnosti. Izuzev unapredjenja baznog banakrskog sistema CBK-a, unapredjen je i jedan broj softverskih i hardverskih komponenti kod novih sistema informacija i uradjeno je nekoliko uputstava i odgovarajućih instrukcija. Vredi da se napomene stavljanje u korišćenje veza sa optičkim kablom za vanjske komunikacije, što je dovelo do poboljšanja efikasnosti i sigurnosti u ovoj oblasti. Takodje i aktivizacija automatizacije aranžiranja rezervi van zgrade CBK-a za informativne sisteme predstavlja jedan veoma važan dogadjaj u modernizaciji operacija.

96 |


7. Regionalna i medjunarodna saradnja

7.1. Medjunarodni sporazumi

I tokom 2010.godine, CBK je nastavila u svojim angažovanjima za potpisivanje medjunarodnih sporazuma o razumevanju sa sličnim institucijama i agencijama različitih zemalja. Tokom protekle godine potpisani su sledeći sporazumi o razumevanju:

Memorandum o saradnji izmedju CBK-a i Agencije za superviziju osiguranja Crne Gore.

Memorandum o razumevanju izmedju CBK-a i Agencije za superviziju osiguranja Republike Makedonije.

Memorandum o razumevanju o recipročnoj asistenciji i razmeni informacija u vezi sa hartijama od vrednosti i supervizije osiguranja izmedju CBK-a i Komisije Finansijske supervizije Bugarske.

Nesumnjivo, ovi recipročni sporazumi će povećati količinu i kvalitet informacija koje su potrebne da bi se osigurala jedna efektivna i efikasna supervizija finansijskih institucija od strane stranaka potpisnica i omogućiće jednu razmenuisustava i recipročnu obuku osoblja u odgovarajućim oblastima.

7.2. Promocija i medjunarodno predstavljanje

CBK je nastavila i u 2010.godini da bude organizator i koorganizator dogadjaja od važnosti za finansijski sektor i ekonomiju Kosova. Tako, tokom protekle godine one je organizavala dogadjaje od važnosti kao što su:

i. Konferenciju povodom objavljivanja prvog broja izve.taja o finansijskoj stabilnosti Kosova, gde su medju zvanicama bili i guverner Centralne Banke Republike Turske kao i guverner Banke Albanije.

ii. Konferencija na temu “Promocija istraživanja o doznakama na Kosovu 2010”, pripremljena u bliskoj saradnji CBK-a sa, USAID-om, MMF-om, Ministarstvom ekonomije i finansija kao i sa zavodom za statistiku Kosova. Ovo istraživanje kao i konferencija organizovana u vezi sa njim su povećali stepen boljeg razumevanja tokova, korišćenja i efekta doznaka emigranata na čivot ljudi, kao i njihov uticaj na ekonomiju Kosova uopšteno;

iii. Konferencija na temu “Perspektiva osiguranja u svetlu budućih dešavanja”, organizovana u saradnji sa Društvom Osiguravajućih kompanija na Kosovu. Prezenteri na ovoj konferenciji su bili predstavnici institucija sa Kosova, regulativnih autoriteta regiona (Slovenija, Crna Gora, Makedonija i Albanija) i industrije osiguranja, uključujući i predstavnike Izvršnog komiteta medjunarodnog društva za superviziju osiguranja.

iv. Konferencija na temu “Izvori finansiranja za ekonomski porast: Da li ima dovoljno novca na Kosovu?” u saradnji sa medjunarodnom civilnom kancelarijom (engleski: International Civilian Office – ICO). Pored CBK-a, prezenteri na ovoj konferenciji su bili ipredstavnici ICO-a, kancelarije za vezu Evropske Komisije, MMF-a, Ministarstva ekonomije i finansija, predstavnici finansijskog sektora na Kosovu kao i instituta koji se bave makroekonomskim analizama.

v. Seminar na temu “Jedan korak bliže liberalizaciji obaveznog osiguranja od autoodgovornosti”, organizovan od strane CBK-a u saradnji sa Svetskom bankom. Ovaj seminar je prikupipo eksperte svetskog renomea iz oblasti osiguranja, dok su medju prisutnima bili i predstavnici iz Svetske banke, Turske, Italije, Velike Britanije , službenici

| 97


Supervizionog finansijskog autoriteta iz Albanije, predstavnici iz Osiguravajućeg društva Kosova kao i iz osiguravajućih kompanija koje operiraju na Kosovu.

Predstavnici CBK-a su učestvovali na svim regularnim godišnjim sastancima (prolećnim i jesenjim) MMF-a i Svetske banke koji su se desili tokom 2010.godine. U ovom kontekstu i obaveze koje proizilaze iz članstva u ove dve institucije su nastavile da se ispunjavaju sa punom efikasnošću, uključujući i potrebno izveštavanje, procedure glasanja o odredjenim stvarima pa sve do aktivnogučestvovanja na sastancima belgijsko-austrijske Konstitucije kojima se u 2010.godini pridružila i Republika Kosovo. Takodje, viši menadzment CBK-a je aktivno učestvovao i na godišnjim sastancima i stolovima Evropskog fonda za Jugoistočnu evropu poznatog po skračenici EFSE (engleski: European Fund for Southeastearn Europe), odnosno u radu Savetodavnog Odbora EFSE-a, nakon toga u radu Savetodavnog odbora i stolova organizovanih od strane Centra za razvoj finansija poznatog pod imenom CEF (engleski: Center of Excellence in Finance) sa sedištem u Ljubljani.

U okviru učešća na konferencijama sa posebnom medjunarodnom važnošću vredi da se napomene predstavljanje CBK-a na 5-oj dvogodišnjoj konferenciji za upravljanje rizikom i finansijsku superviziju, organizovanom od strane Instituta za finansijsku stabilnost Banke za medjunarodne sporazume (engleski: Bank for International Settlements – BIS), u Bazelu (Švajcarska), gde je u sklopu sastanaka za osnaživanje medjunarodne saradnje realizovan i jedan sastanak sa Predsednikom Federalnog autoriteta za finansijsku superviziju Nemačke (BaFin). Takodje, vredi da se napomene i predstavljanje CBK-a na 6-oj konferenciji Centralne Banke Evrope (CBE) o centralnom bankingu sa temom “Pregled pristupa ka monetarnoj politici – lekcije dobijene od krize”, gde je pored guvernera i eminentnih svetskih eksperata učestvovao i Upravni Direktor MMF-a, Predsednik CBE i Predsednik Federalnih rezefvi SAD-a.

U okviru poseta od važnosti za CBK vredi da se napomene i poseta delegacije mladih preduzetnika iz Čikaga,SAD kao i poseta delegacije CBK-a realizovana u Agenciji supervizije i regulisanja – (BRSA), Centralne Banke Turske, Društva Banaka Turske i Odbora za Trgovinu kapitalom Turske.

U skladu sa izazovima i proritetima koji su odredjeni za 2010.godinu realizovana je službena poseta u Centralnu Banku Makedonije i Centralne Banku Bugarske gde su razmatrane mogućnosti pronalaženja novih forma saradnje, i razmatrana je mogućnost sklapanja sporazuma o razumevanju za razmenu informacija i iskustava izmedju autoriteta. Poseta sličnog karaktera je realizovana i Komisiji Finansijske Supervizije Bugarske (sa kojom je potpisan Sporazum o razumevanju). Tokom godine koju smo ostavili iza nas vredi da se napomene da se dinamičnost saradnje popravila značajno (uglavnom u oblasti obuke osoblja) sa Centralnom Bankom Albanije, centralnom Bankom Poljske i centralnom Bankom Slovenije sa kojom imamo i jedan sporazum potpisan za tehničku asistenciju koja omogućuje osoblju CBK-a da prati praktičnu nastavu u Banci Slovenije u skladu sapotrebama koje će se identifikovati od strane CBK-a. U svetlu napora za se poveća medjunarodna saradnja u oblasti svojih odgovornosti CBK je tokom 2010.godine realizovala seriju aktivnosti za pronalaženje modaliteta koji su prihvatljivi da bi se osiguralo prisustvo u sistemu SWIFT (engleski: Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) i Sistemu zelenog kartona (engleski: Green Card System).

98 |


| 99


8. Finansijski izveštaji CBK-a

-

100 |


Centralna Banka Republike Kosova

Finansijski izveštaji

31 decembar 2010 godine i

Izveštaj nezavisnog revizora


Sadržaj Strana

Izveštaj nezavisnog revizora i - ii

Izveštaj o finananiskom stanju 1

Izveštaj o sveobuhvatni dobitak 2

Izveštaj o promenama na kapitalu 3

Izveštaj o tokovima gotovine 4

Napomene uz finansijske izveštaje 5 - 36

1


Izveštaj o finansiskom stanju

Na dan 31 decembra

U hiljadama EUR Napo

mene 2010 2009

Aktiva

Gotovina 7 60,194 21,806

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 25,621 34,899

Blagajnički zapisi 9 199,275 529,652

Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 807,332 487,529

Sredstva u Internacionalnom Monetarnom Fondu (“IMF”) 11 154,554 124,482

Nekretnine i oprema 12 1,736 2,115

Nematerijalna ulaganja 13 898 174

Ostala sredstva 14 429 351

Ukupno aktiva 1,250,039 1,201,008

Obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 203,572 233,246

Obaveze prema IMF računima 16 153,868 124,786

Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 17 798,721 665,187

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 43,228 130,847

Ostale domaće obaveze 19 2,670 2,019

Ukupno obaveze 1,202,059 1,156,085

Kapital i rezerve

Zakonski reserve 20 30,000 30,000

Rezervni fond 21 14,923 11,203

Akumulirana dobit 3,057 3,720

Ukupno kapital i rezerve 47,980 44,923

Ukupno obaveze, kapital i rezerve

1,250,039 1,201,008

Napomene na stranama od 5 do 36 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Finansijski izveštaji prikazani na stranama od 1 do 36 odobreni su od rukovodstva CBK 5 april

2011 i njihovo ime bili su potpisani od:

2


Izveštaj o sveobuhvatni dobitak

Za godinu završenu 31 decembra 2010

U hiljadama EUR Napo

mene 2010 2009

Prihodi od kamata 4,574 6,629

Rashodi od kamata (2,852) (2,500)

Dobitak po osnovu kamata 22 1,722 4,129

Prihodi od naknada i provizija 2,575 2,462

Rashodi od naknada i provizija (248) (269)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 23 2,327 2,193

Prihodi iz subvencija 24 57 24

Ostali poslovni prihodi 25 1,522 1,340

Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 28 1,408 (303)

Poslovni prihod 7,036 7,383

Troškovi zaposlenih 26 (2,395) (2,160)

Troškovi amortizacije 12,13 (564) (505)

Generalni i administrativni troškovi 27 (1,020) (998)

Poslovni rashodi (3,979) (3,663)

Dobitak za godinu 3,057 3,720

Ostali sveobuhvatni dobitak - -

Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda 3,057 3,720


3


Izveštaj od promenama na kapitalu

za godinu završenu 31 decembra

U hiljadama EUR

Zakonski

fond

Rezervni

fond

Neraspore

Ďeni

dobitak Ukupno

Stanje na dan 1 januara 2009 30,000 3,736 7,467 41,203

Ukupan sveobuhvatni dobitak

perioda

Ostali sveobuhvatni dobitak - - - -

Dobitak ili gubitak - - 3,720 3,720

Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda - - 3,720 3,720

Transakcije po zakonu, priznati direktno

u kapitalu

- - - -

Transfer u rezervni fond - 7,467 (7,467) -

Ukupan transfer u zakonski fond - 7,467 (7,467) -

Stanje na dan 31 decembra 2009 30,000 11,203 3,720 44,923

Stanje na dan 1 januara 2010 30,000 11,203 3,720 44,923

Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda

Ostali sveobuhvatni dobitak - - - -

Dobitak - - 3,057 3,057

Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda - - 3,057 3,057

Transakcije po zakonu, priznati direktno

u kapitalu

- 3,720 (3,720) -

Transfer u rezervni fond - - - -

Ukupan transfer u zakonski fond - 3,720 (3,720) -

Stanje na dan 31 decembra 2010 30,000 14,923 3,057 47,980


4


Izveštaj o tokovima gotovine

Za godinu završenu 31 decembra 2010

U hiljadama EUR Napomene 2010 2009

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Dobitak perioda 3,056 3,720

Korekcije za:

Troškovi amortizacije nekretnine i opremu 12 478 444

Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 13 86 61

Prihodi iz subvencija 24 (57) (24)

Dobit od prodaje opreme - (11)

Prihodi od kamata 22 (4,574) (6,629)

Rashodi od kamata 22 2,852 (2,500)

1,841 61

Promene blagajničkih zapisa 250,380 (15,959)

Promene tekućih računa sa nerezidentnim bankama (163,904) (61,824)

Premenu u sredstava u IFM (22,477) (124,458)

Promene ostalih sredstava (85) 31

Promene obaveza prema domaćim bankama (29,672) 96,088

Promene obaveza prema IMF računima 21,490 124,761

Promene obaveza prema lokalnim vladinim institucijama 132,947 (243,129)

Promene obaveza prema javnim i komercijalnim

preduzećima (87,619) (106,648)

Promene ostalih domaćih obaveza (654) 32

103,554 (117,749)

Prilivi od kamata 4,119 9,160

Odlivi po osnovu kamata (2,347) (2,574)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 105,326 (111,163)

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Prilivi od prodaje opreme - 11

Odlivi za kupovinu opreme 12 (99) (472)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja 13 (810) (149)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (909) (610)

Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja

Prilivi po osnovu subvencija 24 53 33

Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 53 33

Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata 104,470 (111,740)

Uticaj deviznog kursa - (303)

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 1 januara 618,835 730,878

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 31 decembra 29 723,305 618,835



Napomene uz finansijske izveštaje

(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

5

1. Osnovne informacije

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK"), nasljednik Centralne Banakrse

Uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice po zakonom

primenljivim u Republici Kosova. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje

dozvolu, da vrši superviziju i da regulira finansijske institucije u Republici Kosova. Banka postupa

u skladu sa Zakonom No.03/L-209 “Zakon o Centralnoj banci Republike Kosovo”, u daljem

tekstu (“Zakon”). Po ovom zakonu, osnovni ciljevi CBKa su:

neguje i održava stabilan finansijski sistem, uključujući i bezbedno, zvuk i efikasnog platnog

prometa.

doprinose postizanje i održavanje stabilnosti domaćih cena.

podrška opšte ekonomske politike Vlade.

Kako je propisano u Zakonu, CBK treba delovati u skladu sa principima otvorene tržišne

ekonomije sa slobodnom konkurencijom, favorizovanje efikasne alokacije resursa.

CBK deluje iz kancelarije u Prištini. Adresa registrirane kancelarije CBKa je:

Ul. Garibaldi 33,

Priština, Kosovo.

Upravni Odbor, Inzvrshni odbor i Guverner

Organa CBKa koje donese odluke su Upravni Odbor, Izvršni odbor, kao i Guverner. Po članu 79,

stav 2 Zakona, Upravni Odbor se sastoji od Guvernera, Generalni Direktor Blagajne i tri

neizvršnih članova, koji su odgovorni za nadzor sprovoĎenje politike, kao i nadzor nad

administracije i poslovanje CBK.

Na dan 31 decembra 2010, Upravni Odbor sastajao se od sledećih članova:

Gazmend Luboteni – Predsednik

Gani Gerguri – Zamenik Guverner

Lulzim Ismajli – Član, Direktor Državne Blagajne Ministarstva Finansija i Ekonomije

Sejdi Rexhepi – Član

Mejdi Bektashi – Član

2. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

a) Izveštaj za usaglasenost

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa MeĎunarodnim Standardima Finansijskog

Izveštavanja (MSFI).

b) Osnova za odmeravanje

Finansijski izveštaji sastavljeni su na bazi istorijskih troškova.

c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Finansijski izveštaji prikazani su u eurima (“EUR”), koja je funkcionalna valuta CBKa. Osim ako

nije navedeno, finansijske informacije prikazane su u hiljadama eurima.




6

d) Upotreba procena i rasuĎivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva koriščenje rasuĎivanja, procene i

pretpostavke koje utiču na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i

rashoda. Realna stanja može se razlikovati od ovih procena.

Procena i osnovne pretpostavke se tekovno pregleĎuju. Promene računovodstvenim procenama

priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na kojima promena utiče.

U osnovu, informacije u vezi značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim

rasuĎivanjima u primeni računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske

izveštaje prikazani su u napomeni 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konzinstentno primenjene u svim periodima

prezentirani u ovim finansijskim izveštajima.

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika

a) Devizne poslovne promene

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u fukncionalnoj valutu po srednjem

kursu koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na

datum izveštajnog perioda, preračunata su u funkcionalnu valutu po kursu koji je važio na taj

datum. Dobici i gubici na monetarna sredstva i obaveza predstavljaju razliku izmeĎu

amortizovanu vrednost u funkcionalnoj valuti na početak perioda, koregovana za efektivnu

kamatu i plaćanja u toku perioda, i amortizovanu vrednost u stranoj valuti iskazanoj u

funkcionalnoj valuti po kursu koji je važio na datum izveštajnog perioda. Nemonetarna sredstva i

obaveza u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer vrednosti su preračunate u funkcionalnu valutu

po kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost bila odreĎena. Kursne razlike nastale

prilikom preračuna priznaju se u dobitci ili gubitci.

b) Kamate

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju u dobitci ili gubitci korišćenjem metoda efektivne kamatne

stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate

kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili tamo gde je kraći period), bilansne vrednosti

finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrĎuje pri prvičnom

priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregleĎuje se posle toga.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje provizije i naknade isplaćene ili uplaćene transakcione

troškove, i popusti ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanja,

emitovanju ili otuĎenju finansiskog sredstva ili finansijske obaveze.

Prihodi i rashodi od kamate prezentirane u dobitci ili gubitci uključuju kamate na finansijska

sredstva i obaveze po amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.

c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koji su integralni deo efektivne kamatne stope finansiskog

sredstva ili obaveze uključeni su u obračunu efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune,

transfer sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se

rashoduju kada je usluga primljena.




7

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

d) Beneficija zaposlenih

i. Plan definisanih primanja

CBK uplaćuje doprinose u obaveznom socijalnom osigranju koji omogućuje penzijske beneficije

zaposlenima po penzioniranja. Ovi doprinosi su svrstane pod planove za definisanim doprinosima

na osnovu Kosovskih zakona. Doprinosi CBKa priznaju se u dobicti ili gubitci kada nastanu.

CBK priznaje obaveze za fiksne doprinose u spoljašnjem penziskom fondu. Stopa dopunskog

doprinosa iznosi 10% bruto plate. Ovi iznosi se priznaju kao trošak kada dospeju. CBK nema

zakonskih ili izvedenih obaveza plaćanja daljih doprinosa.

CBK priynaje penzijskog doprinosa kao što je dozvoljeno zakonom Kosova, pri čemu Država

pruža penzije zaposlenih prilikom odlaska u penziju. Doprinosa penzijskog plana CBKa priynaje

se u dobitci ili gubitci kada nastanu.

e) Porezi i podela profita

CBK je osloboĎen poreza na dobitak po Zakonu broj 03/L-209 izdat 22 jula 2010. Vidi

napomena 4 (f) o tome kako CBK rasporĎuje svoj profit.

f) Finansijska sredstva i obaveze

i. Priznavanje

CBK prvično priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostaka finansijska sredstva i obaveza

prvično se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama

instrumenata.

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se inicijalno priznaju po fer vrednosti plus, za stavku

koja nije po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, transakcioni troškovi koji se mogu direktno

pripisati sticanja ili izdavanja.

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansisko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od

finansijskog sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanja tokova gotovine od

finansijskog sredstva u transakciju u kojoj prenosi u značajoj meri sve rizike i koristi od vlasništva

nad finansijskim sredstvom. Svaki udeo u prenesena finansijska sredstva koja su stvorena ili

zadržana od strane CBKa, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza. Na prestanak priznavanja

finansijskih sredstva, razlika izmeĎu knjigovodstvene vrednosti sredstva (ili knjigovodstvenu

vrednost dodeljena deo sredstava u trasakciji), i zbir (i) dobijenih naknada (uključujući i nove

sredstva dobijena manje svaka nova pretpostavljena obaveza) i (ii) bilo koj kumulativni dobitak ili

gubitak koji je priznat u drugim sveobuhvatni dobitak priznaje se u dobicti ili gubitci.

CBK prestaje da priznaje finansisku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili

kada prestanu da važe.




8


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

iii. Prebijanje na neto osnovi

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u izveštaj o

finananiskom stanju kada, i samo kada, CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto

osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu

istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim

standardima, ili za dobitce i gubitce koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.

iv. Odmeravanje po amortizovanoj vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se

finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za

isplate glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne

kamate za sve razlike izmeĎu početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog

umanjenja po osnovu umanjenja vrednosti.

v. Odmeravanje po fer vrednost

Fer vrednost finansijskih instrumenta je iznos za koji sredstvo može biti razmjeneno, ili obaveza

izmirena, izmeĎu obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisni transakcije.

Kada je to moguće, CBK odreĎuje fer vrednosti instrumenta primenom dostupnih cena na

aktivnom tržištu za tom instrumentu. Tržište se posmatra kao aktivni, ako navedene cene su lako i

regularno dostupni i predstavljaju tekovne i redovno nastale tržišne transakcije na normalnu

komercijalnu osnovu.

Ako tržište za finansijski instrument nije aktivan, CBK uspostavlja fer vrednost upotrebom tehnike

procena. Tehnike procena uključuju korišćenje poslednje normalne, komercijalne trasakcije

izmeĎu obaveštenih, voljnih strana (ako su dostupne), referenca tekuće fer vrednost druge

instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i alternativnih modela za

odreĎivanja cena. Izbrane tehnike procena omogućavaju maksimalno korišćenje tržišnih inputa,

oslanjanje što je manje moguće na procenama specifične CBK, obuhvatju sve faktore koje bi

učesnici na tržištu razmotraju u uspostavljanju cena, i su u skladu sa prihvaćenim ekonomske

metodologije za odreĎivanje cena finansijskih instrumenata. Inpute u tehnike procena

predstavljaju razumno tržišnim očekivanja i merenje faktora rizika-povratka sadržana u finansijski

instrument. CBK vrednuje tehnike procena i testira ih za punovažnost upotrebom cenama od

tržišnih transakcija koje se mogu posmatrati u okviru istog instrumenta ili na osnovu drugih

dostupnih podataka na tržištu koje se mogu posmatrati.

vi. Identifikacija i odmeravanje obezvređenje

Na datum svakog izveštavanja CBK procenjuje dali postoji neki objektivni dokaz da je finansijsko

sredstvo što nije po fer vrednosti kroz dobitci ili gubitci obezvreĎen. Finansijska sredstva su

obezvreĎene kada postoji objektivan dokaz da dogaĎaj nastao posle datuma početog priznavanja

koji ima negativan efekt na iduće tokove gotovina koji se mogu odmeriti pouzdano.




9


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

vi. Identifikacija i odmeravanje obezvređenje (nastavak)

Objektivan dokaz da finansijska sredstva su obezvreĎene može uključiti neizvršenje gotovinskih

obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restruktuiranje plasmana ili avansi CBK po uslovima koje

inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta

za hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana sa grupom sredstvima kao što su

negativne promene u statusu plaćanja zajmoprimca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji

su u korelativnom odnosu sa neizvršavanja gotovinskih obaveza u CBK.

ObezvreĎenje finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti odmerava se kao razlika

knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budićih

gotovinskih tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog

sredstva. Gubitci se priznaju u dobitak ili gubitak i prikazaju se u račun ispravke vrednosti za

kredite i avanse. Kamata obezvreĎenog sredstva produžava da se iskazuje kroz ispravljanje

(izednačenje) diskonta. Kada dogaĎaj posle izveštajnog datuma uzrukuje smanjenje

obezvreĎivanja, gubitak radi obezvreĎenje se anulira kroz dobitak ili gubitak.

g) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti čine gotovina, sredstva na računima kod banaka i visoko

likvidna finansijski sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koje su podložne neznačajnom

riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanjem kratkoročnim preuzetim

obavezama.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti, odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u izveštaju

finansiskog stanja.

h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti, koje sadze blagajničke zapise, se početno odmeravaju po fer

vrednosti uz dodavanje inkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno odmeravaju se

kao investicije koje se drže do dospeća.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivativna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i

fiksnim dospećem koja CBK ima pozitivnu namjeru i mogučnost da drži do dospeća, i koja nisu

odreĎena po fer vrednost kroz dobitci ili gubitci. Investicije koje se drže do dospeća uključuju

blagajničke zapise.

Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeće metodu

efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili reklasifikacija značajnog iznosa investicije koje se drže

do dospeća koje nisu blizu njihovog dospeća rezultirati će u reklasifikaciji svim investicijama koje

se drže do dospeća u sredstva raspoloživa za prodaju, i sprečiti CBK klasificirati ulaganja u hartije

od vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve finanisjke godine.

i) Osnovna sredstva

i. Priznavanje i odmeravanje

Osnovna sredstva su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i

gubici radi obezvreĎenje.




10


i) Osnovna sredstva (nastavak)

Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu direktno pripisati kupovini sredtva. Nabavna

vrednost sredstava koje su izgraĎene u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanja

zaposlenih, sve ostale tročkove koji se mogu direktno pripisati dovoĎenju sredstva u stanju koje je

neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koj to očekuje menadžment, i troškovi

demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano. Nabavljeni

softver koji je integralni deo funkcioniranja opreme kapitalizira se kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opremu imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se

kao zasebne stavke (glavne komponente) nekretnine i opremu.

ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstava priznaju se kao knigovodstvena vrednost te

stavke ukoliko je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u

CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog

održavanja priznaju se u okviru dobitci ili gubitci kada nastanu.

iii. Amortizacija

Amortizacija priznaje se u bilansu uspeha na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenog

korisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.

Procenjeni korisni vek trajanja za tekući i komparativni period su:

2010 2009

Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu 20 godine 20 godine

Oprema 5 godine 5 godine

Kompjuterska oprema 3 godine 3 godine

Motorna vozila 5 godine 5 godine

Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i rezidualne vrednosti se preocenjuju na datum

izveštavanja.

j) Nematerijalna ulaganja

Sofver nabavljen od strane CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu

amortizaciju i akumulirane gubitke od obezvreĎenje.

Naknadni troškovi softveru kapitaliziraju se samo ukoliko uvećava buduće ekonomske koristi

ugraĎene u odreĎeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija priznaje se u dobitci ili gubitci na osnovi pravolinijske amortizacije tokom

procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počivši od datuma kada je softver raspoloživ za

korišćenje. Procenjeni korisni vek trajanja softvera je tri godine (2009: 3 godine).




11


k) Obezvređenje ne-finansijskih sredstava

Knjigovodstvena vrednost ne-finansijskih sredstava u vlasništvu CBK, proveravaju se svakog

datuma izveštavanja, da se utvrdi dali postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude

obezvreĎeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovu obezvreĎenja se priznaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice

koja generiše gotovinu je veća od naknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je

najmanja prepoznatljiva grupa sredstva koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri

nezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvreĎenja priznaje se u dobici ili

gubitci. Gubitak po osnovu obezvreĎenja u odnosu jedinice koje generišu gotovinu se rasporeĎuju

da bi umanjile knigovodstvenu vrednost drugih sredstva u jedinici (grupi jedinica) na

proporcionalnoj osnovi.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za

tročkove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanju

upotrebne vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontiraju do sadašnje vrednosti

koristeći kamatnu stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskih

vrednosti gotovine i rizik specifičan sredstvu.

Prethodno priznat gubitak po osnovu obezreĎenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko

postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu

obezvreĎenja se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za otvrĎivanje nadoknadivog

iznosa. Gubitak po osnovi obezvreĎenja se anulira samo do iznosa do kojeg knigovodstvena

vrednost sredstva ne nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila odreĎena, neto od

amortizacije, kada gubitak po osnovi obezvreĎenja sredstva ne bi bio iskazan prethodnjih godina.

l) Finansijske obaveze

CBK izvori finansiranja su iz meĎunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih

institucija. Finansijske obaveze se odmeravaju po amortizovanoj nabavnu vrednosti koristeći

metodu efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će

oni biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju

CBK za nastale troškove, priznaju se u dobitci ili gubitci na sistematskoj osnovi u istim periodima

u kojima su troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vredsnost sredstva

priznaju se u dobitci ili gubitci na sistamatskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstva.

n) Plate finansirane od strane donora

OdreĎene osobe zaposlene u CBK su meĎunardoni eksperti postavljeni i kratkoročno finansirani

sa strane meĎunardonih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje ali nije

ograničeno na plaćanja plate ovih meĎunardonih eksperta. Kako što se ova pomoć plaća sa strane

meĎunarodnih organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije

uključen u ovim finansijskim izveštajima.




12


o) Rezervisanja

Rezervisanja će biti priznata ako CBK ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao

posledicu prošlog dogaĎaja, koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv

resursa koji pretstavljaju ekonomski koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Rezervisanja su

utvrĎena diskontiranjem očekivanim idućim tokovima gotovine po kamatnu stopu pre

oporezivanja koja reflektuje tekuće tržišne procene vremenskoj vrednosti gotovine i, gde je

moguće, specifične rizike povezani obavezom.

Rezervisanje za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz

ugovora su niže od neizbežne troškove nastale za ispunjavanje obvrske sa ugovora. Rezervisanje

se odmerava po sadašnju vrednost nižeg od očekivane troškove za ukidanje ugovora i očekivane

neto troškove od produživanje ugovora. Pre priznavanje rezervisanja, CBK priznaje gubitak za

umanjena vrednosti sredstva povezana sa ugovorom.

p) Standardi i tumačenja postojećih standarda koji nisu usvojeni

OdreĎeni broj novih standarda, dopuna standarda i interpretacija standarda još uvek nisu efektivne

za period koji se završava 31. decembra 2010, i nisu bili primenjeni u pripremi ovih finansijskih

izveštaji. Ne očekuje se da će neki standard imati uticaj na finansijske izveštaje Banke, osim:

MSFI 9 Finansijskih instrumenata (stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili

posle 1. januara 2013, rano usvajanje je dozvoljeno). Ovaj Standard zamenjuje smernice u

MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje, o klasifikaciji i merenja finansijskih

sredstava. Standardni eliminiše postojeće MRS 39 kategorije koje se drže do dospeća,

raspolozljivi za prodaji i kredite i potraživanja.

Finansijska sredstva će se svrstati u jednu od dve kategorije prilikom početnog priznavanja:

Finansijska sredstva koji se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti ili

finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti.

Finansijska sredstva se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, ako su sledeća dva uslova

ispunjeni: sredstava se održavaju u okviru poslovnog modela, čiji je cilj da se održi sredstava u

cilju prikupljanja ugovornih tokova gotovine, i njegove uslove ugovora dovesti na odredeni

datumi za gotovinu tokova koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmirene glavnice.

Dobici i gubici po osnovu ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava po fer vrednosti se

priznaju u dobitku ili gubitku, osim za ulaganje u sopstvenjičkih instrumenta koji se ne drže za

trgovanje, MSFI 9 pruža, prilikom početnog priznavanja, neopozivan izbor da prikaze sve

promene fer vrednost od ulaganja u ostali seobuhvatan dobitak (OSD). Izbora je dostupan na

pojedinačne osnovu, akcija-po-akcija. Nijedan iznos koji je priznat u OSD se ne reklasifikuje

u dobitak ili gubitak na neki kasniji datum. CBK je u procesu odreĎivanja uticaja ovog

standarda na svoje poslovanje.

Revidirani MRS 24 Obelodanjivanje povezanih strana (stupa na snagu za godišnje periode

koji počinju na dan ili posle 1. januara 2011). Dopunjenje izuzima vladine povezane entitete iz

obelodanjivanja u odnosu na transakcije povezanih entiteta i neizmirenih salda, uključujući i

obaveze, sa (a) vlada koja ima kontrolu, zajedničku kontrolu ili značajan uticaj nad izveštajnog

entiteta, i (b) drug entitet koj je povezana strana, jer ista vlada ima kontrolu, zajedničku

kontrolu ili značajan uticaj nad oba izveštaja entiteta i nad drugog entiteta. Revidirani standard

zahteva specifične obelodanjivanja da se obezbedi da izveštajnog entiteta koristi prednosti ove

izuzeće.




13


p) Standardi i tumačenja postojećih standarda koji nisu usvojeni (nastavak)

Revidirani standard takoĎe menja definicija povezanih strana što je rezultiralo novim

odnosima budu uključeni u definiciji, kao što su, pridruzeni entiteti kontrolng akcionar i

entiteta pod kontrolom, ili zajednički kontrolisani entiteti, od strane ključnog rukovodećeg

osoblja. CBK je u procesu odreĎivanja uticaja ovog amandmana na svoje poslovanje.

4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u uptrebi finansijskih instrumenata su:

kreditni rizik

operativni rizik

rizik likvidnosti

tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBKa svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBKa,

politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBKa. Naknadne

kvantitativne prezentacije su uključene u ovim izveštajima.

Okvir za upravljanje rizikom

Upravni Odbor im obuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira za upravljanje

rizikom CBKa. Rukovdstvo CBK reodvno izveštava Upravnom Odboru na postupke upravljanja

rizikom. Izvršni Komitet i Investicioni Komitet imaju obavezu za razvijanje i monitoring politike

upravljanja rizikom. Ove politike su implementirane od organizacione jedinice.

CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike kojima

se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridrživanje

granica. Politike upravljanje rizikom i sistemi se redovno pregleĎuju kako bi reflektirale promene

u tržišnim uslovima, proizvoda i ponuĎenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure treninga i

upravljanja, cilji razviti disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi zaposleni

razumu svoje uloge i obaveze.

Revizorski Komitet CBKa je odgovoran za nadgledanje usaglasenosti politika i procedura

upravljanja rizikom uspostavljena od strani CBK, i za proverku adekvatnosti okvira za upravljanje

rizikom u odnosu sa rizicima kojima se suočava CBK. Revizorski Komitet CBK je pomognut u

ovim funkcijama od strane Oddelenja za Itnernu Reviziju. Interna revizija preduzima regularne i

ad-hoc preglede kontrola i proceduri upravljanjem rizika, rezultati od kojih se izveštavaju preko

Generalnog Inspektora do Revizorskog Komiteta.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovrne strane

neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartije od vrednsoti i

depozitima u drugim bankama od strane CBKa.




14

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

b) Kreditni rizik (nastavak)

Upravljanje kreditnom rizikom

i. Investicije i izloženost drugim bankama

CBK ogranjičuje izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednosti

emitovane od vlade zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije kratkoročne

obaveze su rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane meĎunarodno priznatim

agencijama. Uzimajući u predvid kreditnog rejtinga, rukovodstvo ne očekuje da strane neće

izvršiti svoje obaveze.

ii. Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31 decembra 2010 i 31 decembra 2009 godine

predstvalja knjigovodstvena vrednost gotovine, tekući računi u nerezidentim bankama, blagajnički

zapisi i depoziti u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 7, 8, 9 i 10.

Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili je obezvreĎena. Nema promene u politici

upravljanjem kreditnom rizikom od prethodnjih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno

povećanje protiv izloženosti kreditnog rizika.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Prilaz CBKa u upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati

dovoljno likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim

uslovima, bez nastanka neprihvatljive gubitke ili rizikovati reputaciju CBKa.

Politike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljanje od strane Upravnog

Odbora. CBK upravlja svom riziku likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u

nerezidentim bankama i držeći adekvatnu količinu gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja

likvidnsoti su uspostavljene da osigure da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da

ispuni svoje obaveze.

Dnevna likvidnosna pozicija je nadgleĎivana i redovni stres testovi likvidnosti su sproveĎivani u

svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidnosne

politike i procedure podležu pregleda i odobravanju rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji se

odnose na likvidnosnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog Komiteta od

strane Oddeljenja za Upravljanjem Sredstvima.




15

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

c) Rizik likvidnosti (nastavak)

Izloženost rizika likvidnosti

Rezidualna dogovorna dospeća finansiskih obaveze

Napo

mene

Knigovods

tvena

vrednost

Manje od

1 mesec

1-3

meseci

3 meseci do

1 godina

31 decembra 2010

Nederivativne obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 203,572 203,572 - -

Obaveze prema IMF racunima 16 153,868 131,775 - 22,093

Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 17 798,721 497,145 226,351 75,225

Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 18 43,228 43,228 - -

Ostale domaće obaveze 19 2,419 2,419 - -

1,201,808 878,139 226,351 97,318

31 decembra 2009

Nederivativne obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 233,246 233,246 - -

Obaveze prema IMF racunima 16 124,786 124,786 - -


institucijama 17 665,187 540,084 50,024 75,079


preduzećima 18 130,847 130,847 - -

Ostale domaće obaveze 19 2,019 2,019 - -

1,156,085 1,030,982 50,024 75,079

Tabela prikazuje diskontirane tokove gotovine finansiskih obaveze CBKa na osnovu njihovu

raniju moguću dogovornu dospeču. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblik finansijske

obaveze, CBK čuva likvidnih sredstava koji obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent i

ulaganja u hartije od vrednosti za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

Nestabilnost globalna i Kosovska finaniska tržišta

Globalna finansiska i ekonomska kriza rezultira, izmeĎu ostalog, sa niskom stopom kapitalnog

tržišnog finasisranja, niskim nivoima likvidnosti u bankarskom sektoru, centralne banke smanjuje

kamatnu stopu da bi pomogla zajmoprimaca, injekcije državnog kapitala, visoke meĎubankarskim

štednje stope i nestabilnost berze. Dalji negativni razvoji su rezultat krize koje može dovesti do

negativne implikacije na finansisku i likvidnosnu poziciju CBK.

d) Tržišni rizici

Tržišni rizik je rizik koji promena u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala,

devizni kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantna za promene u dužničko/povereničko

kreditno stanje) uticaće na dobit CBKa ili na vrednost posedovanih finansiskih instrumenata. Cilj

upravljanja tržišnim rizikom je rukovoditi i kontrolirati izloženost na tržišni rizik u prihvatljivim

parametrima, optimizirajući povrat.




16

4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)

d) Tržišni rizici (nastavak)

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBKa su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivo gde sredstva koja

se zaraĎuje na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili biti ponovo

vrednova u različno vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstva i obaveza sa promenljivim

kamatnim stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, koji je razlika "repricing" karakteristika

različitim indikacijama promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na

nivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBKa. Izloženost

CBKa na tržišni rizik je povezan samo za netrgovskim portfelijima.

Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio

Osnovni rizik na koji netrgovski portfolio je izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim

tokovima gotovine ili fer vrednost finansiskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim

kamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljen uglavnom preko posmatranja praznine u

kamatnim stopama i imati unapred odobrene limite za "repricing" opseg. Investicioni Komitet je

posmatrajuće telo za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznine u kamatnim stopama

CBKa za netrgovskim portfolijom je kao što sledi:




17



Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio (nastavak)

Napo

mene

Knigovodstv

ena

vrednost

Manje od

3 meseci

3-6

meseci

6-12

meseci

1 – 5

godine

31 decembra 2010

Tekući računi sa nerezidualnim

bankama 8 25,621 25,621 - - -

Blagajnički zapisi 9 199,275 69,902 94,665 34,708 -

Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 807,332 567,765 103,143 136,424 -

Sredstva u IMF 11 154,554 132,461 - - 22,093

Ukupno 1,186,782 795,749 197,808 171,132 22,093

Obaveze prema domaćim bankama 15 (203,572) (203,572) - - -

Obaveze prema IMF računima 16 (153,868) (131,775) - - (22,093)


institucijama 17 (798,721) (527,102) (100,222) (171,398) -


preduzećima 18 (43,228) (43,228) - - -

Ostale domaće obaveze 19 (2,419) (2,419) - - -

Ukupno (1,201,809) (908,096) (100,222) (171,398) (22,093)

Gap (15,026) (112,346) 97,586 (266) -

31 decembra 2009

Tekući računi sa nerezidualnim

bankama 8 34,899 34,899 - -

Blagajnički zapisi 9 529,652 149,940 379,712 -

Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 487,529 412,270 50,208 25,051

Sredstva u IMF 11 124,482 124,482 - -

Ukupno 1,198,368 743,397 429,920 25,051

Obaveze prema domaćim bankama 15 (233,246) (233,246) - -

Obaveze prema IMF računima 16 (124,786) (124,786) - -


institucijama 17 (665,187) (590,108) (50,028) (25,051)


preduzećima 18 (130,847) (130,847) - -

Ostale domaće obaveze 19 (2,019) (2,019) - -

Ukupno (1,156,085) (1,081,006) (50,028) (25,051)

Gap 20,477 (359,415) 379,892 -

Nekamatonosne finansijske sredstava i obaveze nisu uključeni u tabeli.




18



Globalne pozicije rizika od netrgovske kamatne stope upravljene su od strane Oddeljenja za

Upravljanje Sredstvima, koji koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da

upravlja sa globalnom pozicijom koi nastaje iz netrgovskim aktivnostima CBKa.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granice praznine kamatne stope je dopunjeno sa

posmatranje senzitivnosti Bankarskoj finansiskoj aktivi i pasivi na različite standardne i

nestandardne scenarije kamatne stope. Standardne scenarije koji se koristi redovno uključuje 100

baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske senzitivnosti na

povećanje ili smanjenje tržišnim kamatnim stopama (pretpostavljeno neasimetričko kretanje u

krivama dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi:

2010 100bp 100bp

povećanje smanjenje

Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 141 (141)

2009

100 bp 100 bp



Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski pportfolio

CBK ima izloženost na SDR u vezi sa svojim IMF sredstvima i obavezama, koje se redovno

posmatraju. Izloženost CBKa na valutni rizik je kao što sledi:

2010 100bp 100bp



2009

100 bp 100 bp






19



EUR USD Ukupno

31. decembra 2010

Aktiva

Gotovina 60,194 - 60,194

Tekući računi sa nerezidualnim bankama 25,621 - 25,621

Blagajnički zapisi 199,275 - 199,275

Depoziti sa nerezidualnim bankama 807,332 - 807,332

Sredtva u IFM - 154,554 154,554

Ostala sredstva 429 - 429

Ukupno 1,092,851 154,554 1,247,405

Pasiva

Obaveze prema domaćim bankama 203,572 - 203,572

Obaveye prema IMF računima 72,982 80,886 153,868


institucijama 798,721 - 798,721


preduzećima 43,228 - 43,228

Ostale domaće obaveze 2,670 - 2,670

Ukupno 1,121,173 80,886 1,202,059

Neto devizna pozicija (28,322) 73,668 45,346

EUR USD Ukupno

31. decembra 2009

Aktiva

Gotovina 21,806 - 21,806

Tekući računi sa nerezidualnim bankama 34,899 - 34,899

Blagajnički zapisi 529,652 - 529,652

Depoziti sa nerezidualnim bankama 487,529 - 487,529

Sredtva u IFM - 124,482 124,482

Ostala sredstva 351 - 351

Ukupno 1,074,237 124,482 1,198,719

Pasiva

Obaveze prema domaćim bankama 233,246 - 233,246

Obaveye prema IMF računima 49,099 75,687 124,786


institucijama 665,187 - 665,187


preduzećima 130,847 - 130,847

Ostale domaće obaveze 2,019 - 2,019

Ukupno 1,080,398 75,687 1,156,085

Neto devizna pozicija (6,161) 48,795 42,634




20



CBK deluje pretežno u EUR, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno Specijalna prava

vučenja (“SPV”). Kursevi upotrebljeni za preračun 31 decembra 2010 i 2009 su:

2010 2009 EUR EUR 1 SPV 1.159 1.088

SPV su dodatna devizna rezerva sredstva definisani i odrzavani sa strane MeĎunarodni monetarni

fond (MMF). Iako SPV nisu sami po sebi valutu, oni predstavljaju potencijalnu tužbu valute

država članica MMF-a za koje mogu biti razmenjeni. SPV su nastale u 1969 da se ublaži

nedostatak željenih stranih deviznih rezervi sredstava, odnosno američkog dolara i zlata, vrednost

SPV su zanovani na prosječnoj valuti svih četiri glavna valuta, evro, dolar, britanska funta, i

japanski jen.

(e) Operativni rizici

Operativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanim

nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBKa, kao

i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one

koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za kororativno

ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBKa i suočeni su sa svih organizacionih

delova.

Cilj CBKa je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih

gubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBKa sa efektivnošću u smislu troškova nastalih u vezi sa

upravljanjem operativnim rizicima.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena

rukovodećeg kadra u okviru svaka organizaciska jedinica. Ova odgovornost je podržana razvojom

generalnim CBKa standardima za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima:

uspostavljanje odgovarajuće podele posla, uključujući nezavisne autorizacije,

kontrole usaglašavanja i monitoring,

usaglašavanje sa relevantnom i drugom pravnom regulativom,

dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa,

periodične provere nastalih operativnih rizika i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim u

vezi,

redovno izveštavanje rukovodstva Banke u vezi sa nastalim gubicima, štetama sa predlogom

razrešavanja,

razvoj planova u slučaju štete,

redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih,

uspostavljanje poslovnih i etičkih standarda, i

rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno.




21


e) Operativni rizik (nastavak)

Saglasnost sa standardima CBKa je podržano programom za periodične preglede sa strane Interne

Revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione

jedinice kome se ove rezultati odnose, rezime čega se šalje Revizorskom Komitetu i rukovodstva

CBKa.

f) Upravljanje kapitalom

Regulatorni kapital

Zakon broj 03/L-209 za Centralnu Banku Republici Kosova, odobren 22 julu 2010 sa strane

Skupštine Republike Kosova, postavlja zahteve kapitala CBKa. Po ovom zakonu, odobreni kapital

CBKa iznosi EUR 30 miliona. Kapital se može povećati u iznosima odreĎeni od strane Upravnog

Odbora CBKa i odobreni od strane Vlade. CBK kapital nije predmet zadržavanja.

Saglasno Zakona br. 03/L-209, neto dobitak ili neto gubitak CBKa je preračunat u suglasnosti sa

MeĎunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

Neto dobitak za svaku godinu je rasporeĎen na račun generalne reserve sve dok se kapital i računi

generalne reserve nisu jednaki na pet procenata iz CBKa monetarnih obaveza.

50% od neto bilans ostvarenih prihoda preostalih po ispunjenju 5% navedenih kriterijuma je

potrebno da se prebace na Ministarstvo ekonomije i finansija. Preostalih 50% od ostvarenog

prihoda treba se rasporediti na opšti račun rezervi CBK.

5. Upotreba procena i pretpostavke

Rukovodstvo Banke i Upravni Odbor raspravljali su o razvoju, izboru i obelodenivanju kritične

računodovstvene standarde i procene CBKa i o primenu ovih politika i procena. Procene i

pretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskim iskustvom i ostalim faktorima,

uključujući očekivanja budućih dogaĎaja koji će biti razumni u skladu ovih uslova.

Ova obelodenivanja su osnovni deo upravljanja finansiskom rizikom (vidi napomenu 4).

Ključni izvori nesigurnosti procena

Revervisanja za gubicima oštećenja kredita i avansa

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanu vrednost ocenjivaju se za oštećenja na osnovi

objašnjeno u napomenu 3(f)(vi). Ove specifične komponente od ukupnu rezervu za obezvreĎenje

primenjuju se za finasiskih sredstava procenjeni pojedinačno za obezvreĎenje i bazirani su na

osnovi najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova gotovine koji se očekuju da se

prime. Pri procenu ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuĎuje za finansisku situaciju strana i

neto ostvarliva vrednost bilo koji osnovni kolateral. Svako obezvreĎeno sredstvo procenjuje se na

osnovi njegovih zasluga i radnu strategiju i porcenu tokova gotovina koja se računa za

nadoknadiva su nezavisno odobreni.

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih polikita

CBKa

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBKa uključuje:




22

5. Upotreba procena i pretpostavke (nastavak)

Klasifikacija finansiskih sredstva i obaveza

Računovodstvena politika CBKa obezbeĎuje prostor da se sredstva i obaveza odrede na početku

različite računovodstvene kategorije u odreĎenim uslovima.

U klasifikaciju finansiski sredstva i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredela da ima i

pozitivnu nameru i sposobnost da začuva sredstva do njihovog dospeća kao što zahteva napomena

3(h).

Centralna Bankarska Uprava Kosova



23

6. Finansijska sredstva i obaveze

Računovodstvena vrednost i fer vrednost

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansiskih sredstva i obaveza CBKa i njihovu fer vrednost.

U hiljadama evra Napomene

Zajmovi i

potraživanja

Čuvani-do-

dospeća

Ostali po

amortizovanu

vrednost

Ukupna

knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost

31 decembra 2010

Gotovina 7 60,194 - - 60,194 60,194

Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 25,621 - - 25,621 25,621

Blagajnički zapisi 9 - 199,275 - 199,275 198,490

Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 807,332 - - 807,332 807,332

Sredstva u IMF 11 154,554 - - 154,554 154,554

1,047,701 199,275 - 1,246,976 1,246,191

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 203,572 203,572 203,572

Obaveze prema IMF računima 16 - - 153,868 153,868 153,868

Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 17 - - 798,721 798,721 798,721

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 - - 43,228 43,228 43,228

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,419 2,419 2,419

- - 1,201,808 1,201,808 1,201,808

31 decembra 2009

Gotovina 7 21,806 - - 21,806 21,806

Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 34,899 - - 34,899 34,899

Blagajnički zapisi 9 - 529,652 - 529,652 529,275

Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 487,529 - - 487,529 487,529

Sredstva u IMF 11 124,482 - - 124,482 124,482

668,716 529,652 - 1,198,368 1,197,991 Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 233,246 233,246 233,246

Obaveze prema IMF računima 16 - - 124,786 124,786 124,786

Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 17 - - 665,187 665,187 665,187

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 - - 130,847 130,847 130,847

Ostale domaće obaveze 19 - - 1,745 1,745 1,745

- - 1,155,811 1,155,811 1,155,811




24

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u EUR.

8. Tekući računi sa nerezidentnim bankama

Ovi računi su sa sledećim bankama:

2010 2009

Deutsche Bundesbank 25,068 34,369

Raiffeisen Zentralbank 234 145

Commerzbank 315 381

Banque de France 4 4

Ukupno 25,621 34,899

Sve tekuče račune imaju kreditni rejting po rangiranjem u 2010 od A-1/P-1 (Standard &

Poors/Moody rejting) na dan 31 decembar 2010.

9. Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane vlade zemalja Evropske

Unije. Sve hartije su sa rok dospeća do 12 meseci i oni se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve

hartije su denominirani u EUR i imaju efektivne kamatne stope od 0.141% do 1.346% (2009:

0.199% do 1.490%).

Blagajnički zapisi se emituju sa strane vlada zemalja Evropske Unije kao što sledi:

2010 2009

Nemačka - 99,924

Francuska - 164,952

Holandija - 99,929

Italija 84,613 -

Portugal 34,787 -

Belgija 79,875 164,847

Ukupno 199,275 529,652

Banka investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od A-2 i P-2 (Standard

& Poor rejting).

Blagajnički zapisi na dan 31 decembra 2010 uključuje iznos od EUR 84,692 hiljada (2009: EUR

0) koje pretstavljaju blagajnički zapisi kupljeni od strane CBK za Ministarstvo Finansija i

Ekonomije (“Ministarstvo”). Na osnovi Memoranduma za Sporazumevanje sa Ministarstvom,

CBK će delovati kao Investicioni Upravitelj fondova Ministarstva. U januaru 2010 strane su

izmenenili Memoranduma o razumevanju, članu III – Raspoređenje rizika. Na osnovu ove

izmene za investicija, napravljeni na osnovi Memoranduma, koji su u skladu sa odredbama

upravljanje rizika iz CBK politici investiranja, odnosni kreditni rizik snosi CBK i ove investicije

će biti knjizenja u CBK račune. Na osnovu Memoranduma o razumevanju, CBK takoĎe preuzima

odgovornost za pravilno funkcionisanje Direkcije za upravljanje sredstava, sektor u CBK, kako i

za vremeno kupovanje, poramnenje, plaćanje i knjiženje svih uloženih iznosa Kosovskog

Konsolidovanog Budžeta.




25

10. Depoziti sa nerezidentnim bankama

Depoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od:

2010 2009

Oročeni depoziti

Raiffeisen Zentralbank 94,600 56,500

ING Bank 150,088 -

KBC 20,003 48,835

Rabobank 136,064 10,003

Danske Bank 97,392 87,097

Commerzbank 53,800 4,100

Banque De France 144,387 150,824

Banque Centrale du Luxembourg 110,379 130,057

806,713 487,416

Preračunata kamata za oročene depozite

Raiffeisen Zentralbank 35 -

ING Bank 132 -

KBC 1 52

Rabobank 358 -

Danske Bank 2 2

Commerzbank 58 -

Banque De France 14 31

Banque Centrale du Luxembourg 19 28

619 113

Ukupno 807,332 487,529

Depoziti plasirani u nerezientnim bankama denominiraju se u EUR i zaraĎuju kamatu prema

efektivnim kamatnim stopama od 0.10% do1.20% (2009: 0.05% do 2.05%) i imaju originalan rok

dospeća od 1 do 366 dana (2009: od 1 do 186 dana). Svi depoziti imaju kreditni rejting po

rangiranjem u 2010 od A-1/P-2 (Standard & Poors/Moody rejting).

11. Sredstva u IMF

2009 2009

IMF kvota 68,420 64,205

SDR 63,993 60,253

Nedospela kamata 48 24

IMF 132,461 124,482

Vlada

Vlad obaveze prema CBK za korišćenje

sredstava MMF-a (SBA) 22,093 -

Vlada

Ukupno 154,554 124,482

Sredstva navedene u prethodnoj tabeli odnose na prijem Kosova u IMF-u junu 2009. U odnosu na

članstvo Kosova u IMF-u, CBK deluje kao depozitaran i fiskalni agent. To je u skladu sa

Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br.03-L-152 o članstvu

Republike Kosova u MeĎunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka Group Organisations.




26

11. Sredstva u IMF (nastavak)

Kvota IMF-a predstavlja jednokratnu kvotu za pretplatu odreĎena u vreme prijema Kosova u IMF

i izražava se u SDR-a i njegov iznos utvrĎuje se na osnovu pravila i propisa IMF-a.

SDR predstavljaju sredstva odobrena od strane IMF-a Upravni odbor po alokacije SDRs u IMF

zemalja članica na dan 28. avgusta i 9. septembra 2009. SDR nose godišnju kamatnu stopu u 2010

od 0,25% - 0,36%. (2009: 0.22%-0.31%).

Obaveza prema Vlade za korišćenje sredstava MMF-a, predstavlja iznos obaveza Vlade prema

MMF-u i Stand-by aranžman Kosova potpisan u julu 2010 kroz koji je Vlada Kosova dobila od

MMF stand-by aranžman u iznosu od SDR 92,6 miliona (EUR: 107,4 miliona). Kamatna stopa

ovog aranžmana je vezana za tržište MMF u vezi kamatne stope, poznat kao osnovne stope

naknade, koja je sama po sebi povezana sa SPV kamatne stope. Kamatna stopa za period od

avgusta 2010 do 31 decembra 2010, fluktirao je od 1,33% do 1,36%. Na dan 31 decembra 2010,

SRD 18,8 miliona (EUR 22,1 miliona) su bile povučene od strane Vlade Kosova iz stand-by

aranžman. CBK-a deluje kao depo institucije za Vladu Kosova. Radi regulisanja stand-by

aranžman sa MMF-om, CBK i Vlada Kosova stupio je u ugovor u julu 2010 „o postupku za

zahtev, prihvatanje, servis i otkup sredstva iz MMF-a u smislu stand-by aranžmana”. Na osnovu

ovog aranžmana CBK-SPV povuče od MMF, u ime Vlade i krediti ih na račun Vlade.




27

12. Nekretnine i opremu

Nekretnine i opremu obuhvataju kako što sljedi:

Ulaganja u

osnovna

sredstva u

zakupu Oprema

Kompjuters

ka oprema

Motorna

vozila

Sredstva u

pripremi Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 1. januara 2009 1,279 1,459 613 107 - 3,458

Povećanja - 84 166 222 - 472

OtuĎenja - - - (43) - (43)

Stanje na dan 31. decembra

2009 1,279 1,543 779 286 - 3,887

Stanje na dan 1. januara 2010 1,279 1,543 779 286 - 3,887

Povećanja - 23 67 - 9 99


2010 1,279 1,566 846 286 9 3,986

Amortizacija

Stanje na dan 1. januara 2009 128 775 396 72 - 1,371

Amortizacija 64 217 127 36 - 444

OtuĎenja - - - (43) - (43)


2009 192 992 523 65 - 1,772

Stanje na dan 1. januara 2010 192 992 523 65 - 1,772

Amortizacija za period 64 215 143 56 - 478


2010 256 1,207 666 121 - 2,250

Neotpisana vrednost

Stanje na dan 1. januara 2009 1,151 684 217 35 - 2,087


2009 1,087 551 256 221 - 2,115


2010 1,023 359 180 165 9 1,736

Na dan 31 decembra 2010 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (2009: nema).




28

13. Nematerijalna sredstva

Nematerijalna sredstva obuhvataju:

Softver u razvoju Softver Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 1. januara 2009 25 1,036 1,061

Povećanja 41 108 149

Stanje na dan 31. decembra 2009 66 1,144 1,210

Stanje na dan 1. januara 2010 66 1,144 1,210

Povećanja 760 50 810

Stanje na dan 31. decembra 2010 826 1,194 2,020

Amortizacija

Stanje na dan 1. januara 2009 - 975 975

Amortizacija - 61 61

Stanje na dan 31. decembra 2009 - 1,036 1,036

Stanje na dan 1. januara 2010 - 1,036 1,036

Amortizacija - 86 86

Stanje na dan 31. decembra 2010 - 1,122 1,122

Knjigovodstvena vrednost

Stanje na dan 1. januara 2009 25 61 86

Stanje na dan 31. decembra 2009 66 108 174

Stanje na dan 31. decembra 2010 826 72 898

14. Ostala sredstva

Ostala sredstva obuhvataju:

2010 2009

Preračunati prihodi od nadoknada 324 333

Potraživanja i unapred plaćeni troškovi 105 18

Ukupno 429 351

Preračunati prihodi od nadoknada pretstavljaju proceneta nadoknada za obnovu dozvole za četvrti

kvartal od lokalne finansiske institucije.

15. Obaveze prema domaćim bankama

Prema XVII Bankarsko pravilo za superviziju CBKa, komercijalne banke koje posluju na Kosovu

moraju održavati likvidnu rezervu u iznosu od 10% njihovog depozita kvalifikovanog potrošača.

Najmanje pola ovih rezerva moraju biti čuvani na računima CBKa.




29

15. Obaveze prema domaćim bankama (nastavak)

CBK platiće kamatu za bilanse čuvane u CBK do iznosa od minimalne rezerve od 10%. Ne

plaćaju se kamate sa strane CBK-a na komercijalne banke o iznosima u CBK iznad 10% od

minimuma potrebnog kapitala. Godišna kamatna stopa na dan 31 decembra 2010 je 0.10% (31

decembra 2009: 0.10%).

2010 2009

ProCredit Bank Kosovo 28,790 27,069

Raiffeisen Bank Kosovo 25,970 26,503

NLB Priština 11,106 9,349

Komercijalna Banka Bg Podruznica

Mitrovica 1,467

1,198

Banka Ekonomike e Prishtinës 4,029 2,957

Banka për Biznes 3,032 2,789

Banka Kombëtare Tregtare e Shqipërisë 1,594 1,677

Turk Ekonomi Bankasi Sh.A 5,822 4,613

Ukupno potrebna likvidna rezerva 81,810 76,154

Povečanje tekučih računa ProCredit Bank Kosovo 36,163 69,846

Raiffeisen Bank Kosovo 25,524 29,070

NLB Priština 14,945 11,187

Banka Ekonomike e Prishtinës 5,526 11,052

Banka për Biznes 15,033 19,657

Banka Kreditore e Prishtinës u stečaj 7 59

Banka Kombëtare Tregtare Podruznica

Prishtina 7,774

4,195

Komercijalna Banka - Podruznica Mitrovica 1,508 1,328

Turk Ekonomi Bankasi Sh.A 15,282 10,698

Ukupno povečanje tekućih račina 121,762 157,092

Ukupno 203,572 233,246

16. Obaveze prema IMF računima

IMF 2010 2009

IMF račun br. 1 167 -

IMF račun br. 2 6 -

IMF Bezbednosni račun 72,808 49,099

IMF SDR alokacija 64,209 60,253

Nedospela kamata 48 25

Ukupno (IMF) 137,238 109,377

Vlada

IMF - Plaćeni deo Vladine kvote 16,630 15,409

Ukupno (Vlada) 16,630 15,409

Ukupno 153,868 124,786




30

16. Obaveze prema IMF računima (nastavak)

Gore navedene iznose se odnose na prijem Kosova u MMF-u junu 2009.

Računi br.1 i br.2 su MMF računa sa CBK-a otvorena po zahtevu MMF-a na osnovi MMF pravila

i propisa.

MMF Rezervna pozicija predstavlja menica koja treba da se plati od strane Vlade Kosova na

zahtev MMF-a. Ovaj iznos predstavlja obaveze CBK u MMF i je u saglasnosti sa odgovarajući

zahtev CBK sa Vladi Kosova.

MMF plaćeni deo za Vladine kvote predstavlja iznos plaćen od strane Vlade prema MMF-u u vezi

MMF kvotu.

Alokaciju SDR-a predstavlja raspodelu SDRs u IMF-a zemljama članicama odobrena od strane

IMF-a Upravni odbor, na dan 28 avgust 2009 i 9 septembra 2009.

Alokaciju SDR-a su kamatonosne sa godišnjim kamatnim stopama u 2010 od 0,25% - 0,36%

(2009: 0.22%-0.31%).

17. Obaveze prema lokalnim i vladinim institucijama

Obaveze prema vladinim institucijama uključuju tekovni računi sa sledećim:

Tekući računi

2010 2009

Ministarstvo Finansija i Ekonomije 49,572 88,245

Agencija za privatizaciju Kosova 65,089 451,041

Ostale vladine institucije 1,678 797

Ukupno tekuči računi 116,339 540,083

Oročeni depoziti

Ministarstvo Finansija i Ekonomije 140,010 125,104

Agencija za privatizaciju Kosova 457,680 -

Ukupno oročeni depoziti 597,690 125,104

Hartije od vrednosti

Blagajne - Ministerstvo Finansija 84,692 -

Ukupno hartije od vrednosti 84,692

-

Ukupno 798,721 665,187

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31 decembra 2010 je 0.10% (31 decembra 2009:

0.10%). Efektivna kamatna stopa orocenih depozita za godinu 2010 kretala se od 0.17%-1.09%

(2009: 0.20%-1.30%).




31

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima uključuju tekuće račune i oročene depozite

su kako što sljedi:

2010 2009

Tekući računi

Osiguravajuća društva 5,027 7,664

Druge javne insttiucije 38,131 123,114

Penziski fondovi 68 67

Ostali 2 2

43,228 130,847

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2010 je 0.10% (31. decembra 2009:

0.10%).

19. Ostale domaće obaveze

2010 2009

Sigurne kastodne račune 2,419 1,745

Odloženi prihodi grantova 5 9

Ostali kreditori 18 6

Ostali razgraničeni prihodi i obaveza 228 259

2,670 2,019

Sigurne kastodne račune se sastoji od sledeće:

Iznosi EUR 1,130 hiljada iznajmljivanje prikupljeni od CBK do 5 januara 2004, u ime Vlade

Kosova za kancelarije bivše Narodne banke Kosova, koji su bile iznajmljene od različitih entiteta

ili pojedinaca. Ovaj iznos takoĎe se sasoji od kamate sa ove zakupnine do 31 decembra 2010.

Sigurne kastodne račune, takoĎe uključuje kazne, koji su preneseni iz sigurnih kastodi računa na

Ministarstvo ekonomije i finansija – Blagajnički račun.

Uključeno u Sigurne kastodne račune su takoĎe odreĎeni iznos gotovine u različitim valutama,

koje CBK je nasledio nakon osnivanja, iz bivše Narodne banke Kosova i kamata na njih tokom

godina. U kastodi račun su takoĎe uključeni EUR 753 hiljada koji se odnose na tekuće račune

Društvo Osiguranje Kosova, koji je likvidiran u aprilu 2010.




32

19. Ostale domaće obaveze (nastavak)

Kretanje u odloženi prihod iz subvencija je kao što sledi:

Ministarstvo

Ekonomija i

Finansije

Svetska

Banka

ECB Ukupno

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara

2009 - - - -

Subvencije dobijene u toku godine 33 - - 33

Prihodi iz subvencija (24) - - (24)

Subvencije priznati iz prethodnih godina - - - -

Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.

decembra 2009 9 - - 9

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara

2010 9 - - 9

Subvencije dobijene u toku godine 12 10 31 53

Prihodi iz subvencija (16) (10) (31) (57)

Subvencije priznati iz prethodnih godina - - - -

Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.

decembra 2010 5 - - 5

20. Zakonske rezerve

CBK zakonska rezerve na dan 31 decembar 2010 je EUR 30,000 hiljada po Zakonu br. 03/L-209

odobren 22 jula 2010. CBK zakonske rezerve na dan 31 decembar 2009 bio je EUR 30,000 hiljada

po Zakonu br. 03/L-074.

CBK izvestuje direktno Skupštini Kosova. CBK-kapital nije predmet tereta.

21. Rezervni fond

Nivo rezervnog fonda je reguliran Zakonom broj 03/L-209, o Centralnoj Banci Republike

Kosovo. Neto dobit svake finansijske godine je prenesen kao što je opisano u Napomenu 4 (f) u

skladu sa ovim zakonom.




33

22. Dobitak po osnovu kamata

Dobitak po osnovu kamata obuhvata sledeće:

2010 2009

Prihodi od kamata

Od plasmana sa fiksnim uslovima 2,813 2,414

Od Blagajničke zapise 1,496 4,010

Od plasmane tekućih računa (stanje) 265 205

4,574 6,629

Rashodi od kamata

Na depozitima tekućih računa u nebankarske

institucije 659

1,780

Na kvalifikovane depozite bankarskih tekućih

računa 163

360

Na fiksno oročenim depozitima 2,030 360

2,852 2,500

Neto dobitak po osnovu kamata 1,722 4,129

23. Dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak po osnovu naknada i provizija obuhvata sledeće:

2010 2009

Prihodi od nadoknada

Od gotovinskim depozitima 344 220

Od stranim dolazećim transferima 61 75

Od stranim odlazećim transferima 247 344

Od meĎubankarskog kliring sistema 260 196

Od kreditnog registra 131 93

Od trezora za upravljanje fondom 1,500 1,500

Ostala nadoknada 32 34

2,575 2,462

Rashodi od nadoknada

Za transport gotovina 212 203

Za bankarske transakcije 36 66

248 269

Dobitak po osnovu naknada i provizija 2,327 2,193

Prihodi od upravljanja blagajničkog fonda je od depozita koji CBK-a drži za Ministarstvo

finansija, koje se investiraju u skladu sa prethodno odobrenje Ministarstva finansija. Sredstva i

obaveze su usoglasena i sve prihode sredstava se plaća na Ministerstvoto za finansii. Prihodi od

upravljanja blagajničkog fonda se sastoji od naknade koja CBK-a dobija za ovaj servis. CBK-a

zadržava krediten rizik na sredstva u ovaj portfolio. Prema tome, CBK evidentira sredstava i

obaveza u izveštaju o finansijskom položaju.




34

24. Prihodi iz subvencija

Prihodi iz subvencija obuhvataju sledeće:

2010 2009

Evropska Centralna Banka (“ECB”) 31 -

Svetska Banka 10 -

Ministarstvo Ekonomija i Finansije 16 24

Ukupno 57 24

25. Ostali poslovni prihodi

Ostali poslovni prihodi obuhvataju u glavnoj meri naknade naplaćene od finansijskih institucija u

Kosovu kao deo izdavanja ili obnovi licenci kao i ostale zakonske naknade koje se odnese na

njihove aktivnosti. Ostali poslovni prihodi obuhvataju sledeće:

2010 2009

Naknade naplaćene od osiguravajuća društva 922 775

Naknade naplaćene od komercijalnih banaka 546 514

Naknade naplaćene nebankarske institucije 51 40

Ostala nadoknada 3 11

Total 1,522 1,340

26. Troškovi zaposlenih

Troškovi zaposlenih obuhvataju sledeće:

2010 2009

Neto plata 1,578 1,495

Socijalna i zdravstvena osiguranja 151 135

Penziskoj doprinosa 258 245

Obuka personala 214 147

Plata članova Upravnog Odbora 155 108

Ostalo 39 30

Ukupno 2,395 2,160

Prosećan broj zaposlenih u CBKa u 2010 bio je 164 (2009: 161).




35

27. Generalni i administrativni troškovi

Generalni i administrativni tročkovi obuhvataju sledeće:

2010 2009

Osiguranja 258 240

Porpavke i održavanja 39 48

Održavanje softvera 140 111

Komunikacijski troškovi (telefon, teleks i

internet) 105

85

Komunalije 81 80

Troškovi revizije i konsultacije 25 24

Osiguravanje i transport gotovine (obezbeĎenje) 54 44

Putovanja i prevoz 82 95

Poslovni troškovi motornih vozila 31 28

Nekretnine 28 28

Troškove za hranu 16 16

Kompjuter i ostala pomagala 38 41

Publikacije i literature 52 38

Oficijalno predstavljanje 39 93

Ostalo 32 27

Ukupno 1,020 998

28. Ostali sveobuhvatni dobitak / (gubitak)

Ostali sveobuhvatan dobitak od EUR 1,408 hiljada za godinu završenu 31. decembra 2010 (2009:

gubitak od EUR 303 hiljada) se sastoji od nerealizovanih kursni dobici i gubici proistekle iz

kursne razlike na rezultat prevod SDR sredstava i obaveza na CBK knjige.

29. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju sledeće:

Napo

mena

2010 2009

Gotovina 7 60,194 21.806

Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 25,621 34.899

Blagajnički zapisi sa rok dospeća do 3

meseca 69,863 149.893

Depozitni računi u nerezidentnim bankama

sa rok dospeća do 3 meseca 567,627 412.237

Ukupno 723,305 618.835

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se drže za svrhu ispunjenja kratkoroćnih gotovinskih obaveza, a

ne za investicije ili druge svrhe. Investicije se kvalifikuju kao ekvivalent gotovine kada je kratak

rok dospeća, tri meseca ili manje od dana sticanja.




36

30. Preuzete i potencijalne obaveze

Pravne

CBK je ukjlučen u rutinskim pravnim parnicama od svojeg redovnog poslovanja. Mišljenje

rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na finansijske

izveštaje CBKa na i za godinu završenu na 31 decembra 2010.

Ostale preuzete obaveze

Ostale preuzete obaveze obuhvataju sledeće:

31. decembar 2010 31. decembar 2009

Kupovina kompjuterskih aplikacija - 10

Nadogradnja jezgro računovodstvenog sistema 45 765

Total 45 775

U 2009, Kosovo postalo član Grupe Organizacija Svetske Banke, MeĎunarodna banka za obnovu i

razvoj (IBRD), MeĎunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne agencije za

garantovanje investicija (MIGA). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao depozitna. To je u

skladu sa Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br. 03-L-152 o

članstvu Republike Kosovo u MeĎunarodni Monetarni Fond i Grupe Organizacija Svetske Banke.

U junu 2009, Vlada Kosova izdala menice za uplate u vezi sa članarina na gore navedenim

organizacijama, na njihov zahtev i instrukcijama za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31 decembra

2010 ove menice iznosi EUR 4.007 hiljada.

31. Transakcije povezanim stranama

Povezane strane obuhvataju rukovodstvo i Upravni Odbor. Njihove plate su sledeće:

2010 2009

Plate Upravnog Odbora 121 98

Plate rukovodstva 114 133

Ukupno 235 231

32. DogaĎaji nakon datuma bilansa stanja

Nakon datuma izveštavanja nije bilo dogaĎaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunsko

obelodanjivanje u finansijskim izveštajima.

| 139


9. Statistički dodatak

140 |


| 141


1.1. Pregled finansijskih korporacija – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

1.2. Pregled finansijskih korporacija - obaveze (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

2.1. Pregled depozitnih korporacija – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja (Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Depozit i Druge nefinansij

ske korporaci

Domacinstva

2004 Decembar 722.8 772.0 __ 384.0 236.7 __ 83.3 49.2 202.5 -216.8 __ 216.8 216.8 419.3 413.5 329.8 83.7

2005 Decembar 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

2006 Decembar 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

2007 Decembar 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

2008 Decembar 1,593.1 1,726.7 __ 795.1 661.6 __ 128.2 133.6 419.6 -871.8 __ 871.8 871.8 1,291.5 1,276.8 995.7 281.0

2009 Decembar 1,700.5 2,036.2 60.3 910.1 724.5 64.3 144.3 335.7 573.7 -846.3 __ 846.3 846.3 1,420.0 1,398.4 1,052.3 343.5

2010 Decembar 1,995.2 2,387.7 64.0 1,257.8 525.2 68.5 269.3 392.5 765.9 -824.8 __ 824.8 824.8 1,590.7 1,567.3 1,129.9 431.0

D o maca po t raz ivanja

od kojih: M anje: odgovornosti ka

nerezidentima

Neto potrazivanja ka centralnoj vladi Potrazivanja ka

drugim sektorima

od kojih:

M M F Kvota

Akcije i drugi

ekvitet

M anje: Odgovornost i ka

t l j l di

Kredit i od kojih:Potrazivanja ka

centralnoj vladi

OpisM onetarno zlato i

SDR

Depozit i

Potrazivanja

nerezidenata

Hart ije od vrednosti koje nisu

akcije

N et o st ranih sredst ava

2004 Decembar 670.7 273.7 34.6 81.3 145.5 396.9 149.3 24.4 222.5 2.3 106.5 88.7 17.9 145.1 0.7

2005 Decembar 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

2006 Decembar 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

2007 Decembar 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

2008 Decembar 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

2009 Decembar 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 422.3 380.8 41.5 326.1 78.3

2010 Decembar 1,744.2 621.2 83.8 218.6 303.5 1,123.1 42.8 83.4 995.9 … 540.5 493.7 46.8 361.7 114.8

Domacinstva

Kredit i Akvije i drugi

ekvitet

Druge stavke (neto)Transfern

i depozit iod kojih:

Op is

Depozit i Osiguranje tehnickih rezervi

Javne nefinansij

ske korporaci

je

Druge nefinansij

ske korporaci

je

Domacinstva

Drugi depozit i

od kojih:

Neto ekvitet

domacinstava u

penzionim

Ranije isplacene premije i rezerve prot iv

zakasneli

Javne nef inansij

ske korporaci

je

Druge nefinansij

ske korporaci

je

Depozit i Druge nef inansij

ske korporaci

Domacinstva

2001 Decembar 583.3 604.8 239.2 358.1 7.5 __ 21.5 -44.2 -70.3 __ 70.3 26.1 25.9 25.9 __

2002 Decembar 649.5 674.1 53.1 621.0 ,,, __ 24.6 -171.8 -258.6 __ 258.6 86.8 86.5 80.8 5.7

2003 Decembar 695.8 727.0 73.2 533.6 119.6 __ 31.2 -112.6 -346.4 __ 346.4 233.8 232.8 193.5 39.0

2004 Decembar 648.7 687.9 55.3 384.0 236.7 __ 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 289.9 83.7

2005 Decembar 695.1 744.5 74.6 422.6 242.4 __ 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 387.9 126.0

2006 Decembar 975.4 1,035.6 63.4 660.0 303.1 __ 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 490.5 146.1

2007 Decembar 1,377.5 1,426.1 145.3 955.0 308.2 __ 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 691.3 200.6

2008 Decembar 1,436.1 1,512.0 121.1 794.9 581.8 __ 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 901.7 281.0

2009 Decembar 1,531.6 1,782.2 111.4 910.0 626.4 64.3 250.5 442.9 -846.2 __ 846.3 1,289.3 1,289.0 942.9 343.5

2010 Decembar 1,653.1 1,957.2 164.3 1,257.8 372.7 68.5 304.0 632.8 -824.8 __ 824.8 1,457.6 1,457.1 1,014.0 431.0

Neto potrazivanja ka centralnoj vladi Potrazivanja ka

drugim sektorima

Opis

N et o st ranih sredst ava D omaca p ot raz ivanja

Depozit i Hart ije od vrednost i koje nisu

akcije

M M F Kvota

Potrazivanja ka

centralnoj vladi

M anje: odgovornost i ka

nerezident ima

Akcije i drugi

ekvitet

Potrazivanja

nerezidenata

od kojih:

M anje: Odgovornost i ka

od kojih:

od kojih:

142 |


Tabela 2.2. Pregled depozitnih korporacija - obaveze

(Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Tabela 3.1. Pregled CBK-a – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja


2001 Decembar 486.8 361.5 . 7.0 135.3 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 12.9 25.2 14.3

2002 Decembar 413.6 285.3 . 3.5 160.1 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 25.1 43.8 -4.8

2003 Decembar 499.3 278.7 . 5.3 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 29.2 61.1 -6.4

2004 Decembar 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

2005 Decembar 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

2006 Decembar 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

2007 Decembar 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

2008 Decembar 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

2009 Decembar 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.0 79.0

2010 Decembar 1,748.0 674.3 53.1 83.8 218.6 303.5 1,073.7 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 281.9 117.9

Op is

D epoz it i ukljuceni u sirok no vac

Transferni depozit i

od kojihi: Drugi depozit i

Javne nef inansij

ske korporaci

Druge nefinansij

ske korporaci

Domacinstva

od kojih:

Domacinstva

Druge f inansijsk

e korporaci

D ruge st avke ( net o )

A kcije i d rug i

ekvit et

Druge f inansijsk

e korporaci

Javne nef inansij

ske korporaci

Druge nefinansij

ske korporaci

D epo zit i

iskl juceni iz

siro kog

novca

Potrazivanja nerezidenata od kojih:

2001 Decembar 293.7 296.2 __ 150.8 145.4 __ __ 2.6 __ __ -70.3 0.2 173.9

2002 Decembar 345.4 345.8 __ 17.5 328.3 __ __ 0.4 __ __ -258.6 0.3 46.2

2003 Decembar 454.3 454.6 __ 26.6 427.4 __ __ 0.3 __ __ -346.4 1.0 59.6

2004 Decembar 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 5.2 __ __ -216.8 0.1 72.9

2005 Decembar 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 3.1 __ __ -225.7 0.8 82.5

2006 Decembar 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 0.1 __ __ -472.9 0.5 94.5

2007 Decembar 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ … __ __ -849.4 0.3 113.6

2008 Decembar 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ … … __ -870.5 0.3 137.2

2009 Decembar 1,088.3 1,198.5 60.3 21.8 522.3 529.7 64.3 110.2 60.3 49.1 -681.5 0.2 233.2

2010 Decembar 1,108.0 1,246.9 64.0 60.2 854.4 199.2 68.5 138.9 64.2 73.0 -813.1 0.5 203.6

Opis

Nato potraz. Prema centr. Vladi

Zahtevi ka drugim sektorima

Obaveze prema DST

Kvota M M F-a

DST

M anje: odgovornost i ka

nerezident ima

od kojih:

Neto vanjskih sredstava

Racun M M F-a

gotov novac

0 Hart ije od vrednost i koje nisu

akcije

Alokacija DST-a

| 143


Tabela 3.2. Pregled CBK-a - obaveze

( Kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Tabela 4.1. Pregled DDK-a – neto vanjskih sredstava i unutrasnja potrazivanja


2001 Decembar 8.4 8.4 __ __ 7.0 __ __ 12.9 10.6 2.4 4.7 2.6 1.1 23.6

2002 Decembar 3.9 3.9 __ __ 3.5 __ __ 25.1 24.6 0.5 10.6 2.6 3.6 1.3

2003 Decembar 5.3 5.3 __ __ 5.3 __ __ 27.4 25.7 1.7 16.1 2.6 4.5 0.5

2004 Decembar 37.7 32.6 20.7 1.9 9.9 5.1 5.1 __ __ __ 18.0 10.0 3.0 -0.6

2005 Decembar 66.6 62.5 23.3 1.6 37.6 4.1 4.1 __ __ __ 20.4 10.0 3.0 …

2006 Decembar 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

2007 Decembar 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

2008 Decembar 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

2009 Decembar 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … __ __ __ 44.8 30.0 3.6 -2.0

2010 Decembar 45.6 45.6 43.9 … … … … __ __ __ 47.9 30.0 3.0 -1.8

Op is

Depozit i ukljuceni u sirok novac

Druge Fin. Korp.

od kojihTranferni depozit i

Druge stavke (neto)

Kap. I ostalo

od kojih:

Druge Fin. Korp.

Lokalne Vlade

Nefin. Javne Korp.

Lokalna vlada

Kapital Godisnji profit

gubitak

Depozit i iskljuceni iz sirokog novca

Druge obaveze Druge Nef inan.

Korp

Valuta Depozit i Obveznice koje nisu

akcije

Depozit i Kredit i Javne nef inansijske korp.

Druge nef inansijske korp.

Domacinstva

2001 Decembar 289.7 308.6 88.3 212.8 7.5 18.9 13.9 5.0 176.8 __ 25.9 25.9 __ 25.9 __

2002 Decembar 304.1 328.3 35.6 292.7 … 24.2 17.5 6.7 45.7 __ 86.5 86.5 __ 80.8 5.7

2003 Decembar 241.5 272.4 46.6 106.2 119.6 31.0 20.0 10.9 59.6 __ 232.8 232.8 0.2 193.5 39.0

2004 Decembar 304.0 338.0 43.2 170.8 112.3 34.0 12.7 21.3 73.2 __ 373.7 373.7 __ 289.9 83.7

2005 Decembar 300.7 346.9 50.1 209.2 82.9 46.2 18.4 27.9 81.6 __ 513.9 513.9 __ 387.9 126.0

2006 Decembar 334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 -2.1 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

2007 Decembar 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 -3.9 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 Decembar 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 -1.3 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 Decembar 443.6 583.9 89.6 387.7 97.0 140.3 65.5 74.5 233.1 -164.9 1,289.0 1,289.0 0.3 942.9 343.5

2010 Decembar 545.1 710.3 104.1 403.3 173.4 165.2 85.5 79.4 203.4 -11.6 1,457.1 1,457.1 6.3 1,014.0 431.2

Opis

Neto stranih sredstava Potrazivanja ka CBK

Neto potraziva

nja ka centralnoj

vladi

Potrazivanja ka drugim sektorima

Potrazivanja

nerezidenata

ofd kojih: Kredit i od kojih:M anje: obaveze ka nerezident ima

144 |


Tabela 4.2. Pregled DDK-a- obaveze


Tabela 5.1. Pregled DFK-a – neto vanjskih sredstava


Tabela 5.2. Pregled DFK-a – obaveze, iskljucujuci vanjski i fiskalni sektor


Druge f inan.

Korporacije

Javne nef inansijske korp.

Druge nefinansijske korp.

Domacinstva

Druge f inan.

Korporacije

Javne nefinansi

jske korp

Druge nefinansijske korp.

Domacinstva

2001 Decembar 478.4 353.1 . . 133.9 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 . . . 20.4 -6.4

2002 Decembar 409.7 281.4 . . 159.7 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 . . . 33.2 -6.6

2003 Decembar 494.0 273.4 . . 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 1.8 1.8 . 45.0 -7.0

2004 Decembar 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 69.1 -0.1

2005 Decembar 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 74.0 3.4

2006 Decembar 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 103.3 50.9

2007 Decembar 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 152.7 39.8

2008 Decembar 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 192.3 48.1

2009 Decembar 1,417.8 490.6 8.5 48.9 184.0 237.7 927.2 60.8 73.9 71.7 718.5 97.9 11.2 83.5 204.2 81.0

2010 Decembar 1,702.3 628.7 9.2 83.8 218.6 303.5 1,073.7 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 9.9 112.2 234.0 119.5

Opis

Depozit i ukljuceni u sirok novac Deposii iskljuceni

iz sirokog novca

Druge stavke (neto)Transfern

i depozit iod kojih: `Drugi

depozit iod kojih: Druge

nefinansijske korp.

Domacinstva

Akcije I drugi

ekvitet

Kredit i

Hart ije od vrednosti

izuzev akcija

Akcionarski

kapital I drugo

Kredit i Transferni dep.

Drugi dep.

Transferni dep.

Drugi dep.

2004 Decembar 74.1 84.2 __ 83.3 10.1 10.1 48.9 25.8 20.7 5.1 23.0 9.0 14.0 45.6 39.9

2005 Decembar 132.1 146.4 __ 145.3 14.3 14.3 54.8 27.4 23.3 4.1 27.4 7.2 20.2 60.0 51.7

2006 Decembar 198.1 210.0 38.3 170.8 11.9 11.9 66.9 39.0 31.0 8.0 28.0 4.9 23.0 69.5 57.7

2007 Decembar 244.9 278.5 100.7 175.4 33.6 33.6 72.8 32.9 22.4 10.6 39.8 6.2 33.6 85.4 73.8

2008 Decembar 157.0 214.7 79.8 128.2 57.7 57.7 113.0 57.1 49.9 7.2 55.9 7.9 48.0 108.3 94.0

2009 Decembar 168.6 253.7 97.9 144.3 84.8 84.8 200.0 129.7 129.7 … 70.3 7.4 62.9 130.8 109.4

2010 Decembar 342.1 430.5 152.5 269.3 88.5 88.5 144.8 43.9 43.9 … 100.9 9.0 91.9 138.7 115.9

Zahtevi prema

sektorima

Opis

Neto vanjskih sredstava Zahtevi prema depozitnim korp.

Zahtevi prema

nerezidnt ima

Od kojih M inus: Obaveze prema nerezidentima

CBK Druge depozitne korp.

2004 Decembar 2.3 106.5 … 88.7 17.9 58.0 42.6 8.6 5.0 1.7 1.7 9.3 7.6 __

2005 Decembar 3.0 174.5 __ 152.4 22.1 71.4 47.7 12.9 6.7 4.0 -2.1 4.4 6.5 __

2006 Decembar 3.4 251.4 __ 223.9 27.5 80.5 55.2 15.8 7.9 1.6 -0.7 7.4 8.2 __

2007 Decembar … 316.1 __ 286.2 29.9 87.4 62.1 20.1 1.7 3.5 -0.4 9.6 10.0 __

2008 Decembar 1.0 288.6 __ 256.3 32.3 77.4 54.0 12.7 7.4 3.4 11.3 24.2 12.9 __

2009 Decembar 2.9 422.3 __ 380.8 41.5 77.0 53.4 19.4 7.2 -3.1 -2.7 13.1 15.8 __

2010 Decembar 2.9 540.4 __ 493.7 46.8 79.8 56.7 14.0 7.2 2.0 2.3 22.8 20.4 __

Op is

Neto kap. Por.

Ekon. U osig.

Neto kap. Por. Eko. U penz.

Fond

Pred. pre. I riz. Nas. Zah. Kum

M inus: druga

sredstva

Kredit i Tehnicke rezerve osiguranja Akcionarski kapital I drugo Druge stavke

Fondovi dopri. Od vlkasnika

Plus: konsolida

cija

Nepodeljeni

prihodi

Ukupne I posebne rezerve

Godisnji prof it /gu

bitak

Druge obaveze

| 145


Tabela 6.1. Depoziti u evru DDK-a – po pocetnom prispecu, glavni sektori


Tabela 6.2. Depoziti u u ne-evrima DDK-a – po pocetnom prispecu


Nerezident i

2001 Decembar 492.3 __ _ _ __ __ __ . __ 165.2 __ 165.2 313.1 313.1 __ 13.9

2002 Decembar 427.2 __ _ _ __ __ __ . __ 183.6 __ 183.6 226.1 226.1 __ 17.5

2003 Decembar 515.8 __ 1.8 1.8 __ __ . __ 226.1 __ 226.1 267.9 267.9 __ 20.0

2004 Decembar 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

2005 Decembar 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

2006 Decembar 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

2007 Decembar 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

2008 Decembar 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

2009 Decembar 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 962.2 948.8 13.4 63.2

2010 Decembar 1,830.9 12.0 104.7 7.0 7.9 47.6 41.6 0.6 415.0 122.3 292.6 1,220.1 1,206.1 14.0 79.2

Opis Finan. Pomag.

Javne nefin. Korp

Druge nef in. Korp

Vlada Finansijske korporacije Nefinans. Korp. Drugi domaci sektori

Ukupno depozita u evru

Druge depozitn

e korporaci

Drugi f in. Pomkaga

ci

Osigu. Komp.

Penz. Fond.

Por. Ekon.

0

Transf . depozit i

Depozit i stednje

Drugo dep.

2004 Decembar 23.4 1.1 __ … … 1.1 4.4 0.5 4.0 17.5 17.3 8.7 __ 8.7 0.1 0.3

2005 Decembar 29.4 … __ … … … 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 __ 14.9 0.3 0.5

2006 Decembar 34.3 … __ … … … 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 __ 17.2 0.2 0.5

2007 Decembar 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 __ 28.0 0.1 0.4

2008 Decembar 81.9 0.9 __ … … 0.9 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 __ 45.2 0.3 1.0

2009 Decembar 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 __ 61.1 0.2 0.7

2010 Decembar 113.8 3.1 __ 2.9 __ __ 13.7 4.3 9.4 93.8 93.3 33.1 25.9 34.3 0.5 3.1

Finans. Korp. Od

kojih

od kojih: Nefinans. Korp. Od

kojih:Opis

Depozit i koji nisu u evru

Drugi domaci sektori Nerez.

Druge dep. Korp.

drugi f in. Pomagac

i

Osig. Komp.

Javne nef in. Korp.

Druge nefin. Korp.

€ - CBK Por. Ekonomije od kojih:

146 |


Tabela 6.3. Krediti DDK-a – po pocetnom prispecu


Tabela 6.4. Krediti DDK-a, opo industrijama


Tabela 6.5. Efektivne norme interesa DDK-a

(Novi poslovi, uikoliko nije drugacije navedeno)

Do 1 godine

Od 1 do 2 godine

Preko 2 godine

Do 1 godine

Od 1 do 2 godine

Preko 2 godine

2001 Decembar 25.9 __ __ __ 25.9 __ 25.9 24.6 1.3 __ __ __ __ __ __ __

2002 Decembar 86.5 __ __ __ 80.8 __ 80.8 67.3 13.5 __ 5.7 5.7 1.4 4.3 __ __

2003 Decembar 232.8 __ __ __ 193.7 0.2 193.5 124.7 68.7 0.2 39.0 39.0 11.4 16.0 11.6 __

2004 Decembar 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6 __

2005 Decembar 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4 __

2006 Decembar 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7 __

2007 Decembar 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1 __

2008 Decembar 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2 __

2009 Decembar 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5 __

2010 Decembar 1,458.7 5.7 2.6 3.0 1,020.3 6.3 1,013.0 266.5 61.9 684.6 431.1 431.0 25.0 29.1 377.0 2.5

Opis

Finansijske

korporacije

od kojih: Nef inans. Korp

od kojih:

Ukupno kredita

Kredit i u ne-evro valut i

Druge domace

korp.

od kojih:

Drugi f in.

Pomagaci

Osigu. Komp.

Javne nef in. Korp

Drueg nef inansijske korp. Por. Ekonomija

Poljprivreda Usluge

Do 1 godine Preko 1 godine Do 1 godine Preko 1 godine Preko 1 godine Preko 1 godine

2001 Decembar 25.9 … … __ 3.8 3.8 … 22.2 22.2 …

2002 Decembar 86.5 1.5 1.5 __ 13.6 13.6 … 71.4 71.4 …

2003 Decembar 232.8 4.7 3.9 0.8 22.2 12.6 9.7 205.8 119.7 86.1

2004 Decembar 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

2005 Decembar 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

2006 Decembar 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

2007 Decembar 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

2008 Decembar 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

2009 Decembar 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

2010 Decembar 1,027.0 38.3 0.4 37.9 268.5 77.4 191.1 720.2 193.1 527.1

Opis

Ukupno

Industrija, energija I izgradnja

Od 1 meseca

d 3Do 1 meseca

Od 1 meseca

do 3 meseca

Od 6 meseci do 1

godine

Preko 2 godine

Do 1 meseca

Od 1 meseca

do 3 meseca

Od 6 meseci do 1

godine

2004 Decembar 2.8 0.1 1.8 2.3 3.0 * 3.3 * * 2.0 0.0 1.7 2.1 2.9 3.8 * 1.6

2005 Decembar 3.1 0.3 2.1 2.4 3.4 * 2.9 * * 1.7 0.0 1.8 2.2 3.3 3.9 4.0 1.7

2006 Decembar 3.1 0.4 2.1 2.9 4.3 * 3.1 * * 1.5 0.0 1.9 2.3 3.4 4.2 4.5 1.7

2007 Decembar 4.0 0.5 2.7 2.9 4.4 * 4.3 4.1 * 2.4 0.0 2.6 2.7 3.6 4.7 5.3 2.3

2008 Decembar 4.4 0.5 3.1 4.0 5.3 * 3.6 4.9 * 2.9 0.1 3.2 4.6 4.5 5.0 3.9 2.7

2009 Decembar 4.0 0.7 3.4 3.4 5.0 * 3.9 4.9 * 2.6 0.3 3.1 3.3 4.4 5.0 5.5 2.5

2010 Decembar 3.4 0.6 2.4 3.1 5.0 5.1 * 3.7 * 2.1 0.6 2.6 2.6 4.5 4.8 5.1 2.2

Dep. Stednje

M anje od 250.000 evra Jednako ili vise od 250.000 evra

Do 1 meseca

Od 6 meseci do 1

godine

Preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godineOp is

Norme interesa na dep

Nefinansijske korporacije Por. Ekonomije

Transferni

depozit i

Drugi dep. Dep. Stednje

Tranf. Depozi

t i

Drugi dep.

| 147


Tabela 6.6. Efektivne norme interesa DDK-a – norme u depozitima

(Novi poslovi, uikoliko nije drugacije navedeno)

2004 Decembar 15.7 15.16 14.47 15.04 15.32 15.06 12.53 … … 12.53 * * *

2005 Decembar 14.5 17.34 13.29 15.18 14.38 15.11 11.51 … … 11.51 * * *

2006 Decembar 14.7 * 14.50 13.60 15.18 15.72 12.36 … … 12.36 * 13.36 *

2007 Decembar 14.1 * 13.76 * 14.64 15.09 13.72 … … 13.72 12.92 12.36 *

2008 Decembar 13.8 * 13.92 14.20 13.45 15.03 13.50 … … 13.50 9.81 10.82 8.13

2009 Decembar 14.1 * 14.34 * * * … … 13.31 * 10.67 *

2010 Decembar 14.3 16.13 13.95 18.66 14.44 12.65 13.27 7.69 6.55 14.56 * 11.67 10.26

Preko 10 godina

Do 5 godina

Od 5 godina do 10

godina

Do 1 godine

Od 1 godine

do 5 godina

Do 1 godine

Od 1 godine

do 5 godina

Opis

Norme interesa

Nef in. Korp.(kredit i) Por. Ekonomija

Invest. Kridit i Drugi poslovni kredit i

prekopovlacenja

Kreditna linija

Kredit i sa depozitni

m pokricem

Kredit i sa depozitni

m pokricem

Potrosacki kredit i

Hipote. Kredit i

148 |


| 149


Reference

BMI (2010): South East Europe; Emerging Europe Monitor; Business Monitor International, London.

BMI (2011): South East Europe; Emerging Europe Monitor; Business Monitor International, London.

ECB (2010): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

ECB (2011): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

ESK (2010a): Bruto Prodhimi Vendor në Kosovë për vitet 2004-2009, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2011): Indeksi i çmimit të konsumit, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2011): Indeksi i çmimit të importit, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2011) Indeksi i çmimit të prodhimit; Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ESK (2010): Rezultatet e Anketës së Fuqisë Punëtore 2009, Enti i Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

Europen Commission (2011): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

European Commission (2010): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

IMF (2011): World Economic Outlook Database, International Monetary Fund, Washington DC.

IMF (2011): World Economic Outlook Database, April 2011 International Monetary Fund, Washington DC.

IMF (2010): World Economic Outlook Database, International Monetary Fund, Washington DC.

MEF (2011): Raporti Vjetor Financiar, Ministria e Ekonomisë dhe Financave, Prishtinë

MEF (2010): Raporti Vjetor Financiar, Ministria e Ekonomisë dhe Financave, Prishtinë

MPMS (2011): Informatat e Tregut të Punës në Kosovë; Ministria e Punës dhe Mirëqenies Sociale, Prishtinë.

TRUSTI (2011): Trustorja; Trusti i Kursimeve Pensionale të Kosovës, Prishtinë.

World Bank (2010): Global Monitoring Report; World Bank, Washington DC.

150 |


Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Republika Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

Documents

Raporti Vjetor 2010 Serbian - bqk-kos.org Izvestaj 2010.pdf · objašnjavaju i pokazuju sve važne funkcije koje banka izvršava. I Godišnji Izveštaj 2010.godine ima novine u poredjenju