radu u zdravstvenim ustanovama - · PDF fileRad zdravstvenih radnika Povedan rizik od fizičkih, hemijskih, bioloških i psihosocijalnih štetnosti Dugo stajanje, nefiziološki položaji

Ergonomske štetnosti na radu u zdravstvenim

ustanovama

Dr sci. med. Srđan Borjanovid

Institut za medicinu rada Srbije

1

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Rad zdravstvenih radnika Povedan rizik od fizičkih, hemijskih, bioloških i

psihosocijalnih štetnosti Dugo stajanje, nefiziološki položaji tela pri radu,

podizanje i prenošenje bolesnika Emocionalno opteredenje i stres na radu Česta dežurstva, rad nodu i prekovremeni rad (često

nepredvidivo) Preopteredenost, intenzivan tempo rada koji se ne

može individualno uskladiti

Rastrzanost između posla i porodice Bolesti u vezi sa radom (hronični lumbalni sindrom,

kardiovaskularne, psihosomatske bolesti)

2


Rad zdravstvenih radnika

Autonomija i inicijativa u radu su ograničene (med. sestre)

Broj zaposlenih na najtežim poslovima nedovoljan (anestezija, intenzivna nega)

Hijerarhija autoriteta i nadređenih

Povedanje veličine bolnica i birokratije

3

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Ergonomija

Ergonomija je disciplina koja s pozicije različitih nauka nastoji prilagoditi rad i radnu sredinu psihičkim i somatskim karakteristikama čoveka

4



Šta je ergonomija?

5


Ergonomija je način da se radi pametnije - sa manjim naporom - prilagođavanjem načina rada, mašina, uređaja, alata, radnog mesta i radne sredine čoveku – NE čoveka radu

Mogućnosti

čoveka

Karakteristike

posla

Šta je ergonomija?

6


Ergonomija je prilagođavanje rada čoveku

Ergonomski rizici u zdravstvu

Rad u nefiziološkim (prinudnim) položajima tela –statički rad

Ručno podizanje, prenošenje i repozicija nepokretnih bolesnika (intenzivna nega)

Uvrtanje tela pri podizanju

Neočekivana promena opteredenja prilikom nošenja

Dugo stajanje i hodanje (hirurzi i instrumentarke, fizioterapeuti u intenzivnoj nezi)

Ergonomski rizici na radu ultrasonografista

7


Kritične radne operacije (zdravstveni radnici)

Rad sa bolesnicima – podizanje, pomeranje i prenošenje nepokretnih bolesnika

Nameštanje kreveta sa nepokretnim pacijentima

Bočna repozicija pacijenata

Podizanje pacijenata u krevetu

Guranje kreveta/kolica sa pacijentima

Kupanje konfuznih ili potpuno zavisnih pacijenata

Podizanje pacijenata sa poda (psihijatrijske ustanove)

Dugotrajno stajanje (operacioni blok)

8


Kritične radne operacije(zaposleni u zdravstvu)

Serviranje hrane – guranje i vučenje kolica sa hranom, prenošenje posuđa i kontejnera

Održavanje higijene – podizanje i spuštanje predmeta

Rad u perionicama – guranje i vučenje teških kolica

Radnici na održavanju – podizanje, premeštanje i rukovanje sa velikim paketima, kutijama i opremom

9


Kritične radne operacije

10


Podizanje bolesnika

11


Podizanje bolesnika

12


Podizanje bolesnika

13


Rad ultrasonografista

14


Prinudni položaji ekstremiteta i tela -fleksija i abdukcija desnog ramenaProduženo statičko opterećenje - sonda se drži pritisnuta na površinu telaPonavljani pokreti ruku

Posledice – koštanomišidne bolesti/poremedaji

Široka grupa multikauzalnih promena na tetivama, mišidima, nervima i koštanozglobnim strukturama.

Bol u leđima

Diskopatije

Bolni sindrom vrata

Karpal tunel sindrom

Tendosinovitis

Bolesti u vezi sa radom / povreda na radu ?

15


Faktori rizika za pojavu KMO

Ponavljani snažni pokreti;

Produženo naprezanje pojedinih grupa mišida;

Često podizanje tereta ili podizanje vedih tereta;

Guranje ili vučenje tereta;

Nošenje vedih tereta;

Dugotrajni nefiziološki položaj tela i statički rad;

Radne operacije koje se obavljaju blizu granica maksimalne mišidne snage;

Nedovoljna fizička pripremljenost i neiskustvo u radu.

16


Veličina problema

17


Prosečno opteredena sestra na bolničkom odeljenju podigne približno 1,8 tona tereta u toku jedne smene

Uvrtanje trupa ili prinudni položaji čine oko 20-30 % svih pokreta u toku radne smene

98 % podizanja pacijenata još uvek se obavlja ručno (ANA, 2000)

Bolničari zauzimaju drugo mesto, a medicinske sestre peto mesto na listi deset profesija sa najvedim rizikom od KMO (US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, 2006)

Veličina problema

52 % medicinskih sestara u SAD ima simptome

hroničnog lumbalnog sindroma (ANA, 2008)

12 % med. sestara u SAD svake godine napušta posao zbog hroničnog lumbalnog sindroma (ANA, 2008)

U SAD stopa incidencije hroničnog lumbalnog sindroma kod bolničara je 526 na 10000 radnika što je 4x više nego kod svih ostalih zanimanja zajedno (US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, 2006)

Rizik od KMO je 3,5 x vedi kod zdravstvenih radnika

18


Veličina problema

30 % svih bolovanja povezano sa KMO Procenjeni godišnji troškovi: 20 milijarda dolara za direktne medicinske

troškove (bolovanja) 100 milijardi dolara indirektni troškovi

(bolovanje + smanjena produktivnost) 40.000 $ po jednom slučaju hroničnog

lumbalnog sindroma

19


Biomehanika podizanja tereta

NIOSH (3400-6400 N)

Kod podizanja pacijenata, razvija se sila kompresije L5/S1 u rasponu od 4000-12000 N, što je značajno više od 3400 N (Maras, 1999)

Pri 3400 N, očekuje se pojava mikrofraktura koštanog i zglobnog tkiva kičmenih pršljenova

3400-6400 N, oko 50% populacije bi razvilo mikrofrakture kičmenih pršljenova

20


3D Static Strength Prediction Program™3D SSPP (University of Michigan)

21


3D SSPP (University of Michigan)

22


3D SSPP (University of Michigan)

23


SANTOS University of Iowa - Biomehaničkimodel kičmenog stuba

24


•3D analiza pokreta i opteredenja kičmenog stuba•“Metoda konačnih elemenata” (FE) primenjena na segmente kičmenog stuba•izračunavanje: sile, pritisci, opteredenje i naprezanje površina pršljenova –nemogude merenje na ispitaniku•deformacije anatomskih struktura pri pokretima i nefiziološkim radnim položajima

Sile koje deluju na L5/S1 pri podizanju tereta od 150 N na dva načina

Pognut položaj, ispravljena kolena

Sila smicanja L5/S1= 500 N

Sila u pravcu kompresije kičmenog stuba = 1800 N

Čučanj, savijena kolena

Sila smicanja L5/S1= 340 N

Sila u pravcu kompresije kičmenog stuba = 2700 N

25


NIOSH Lifting Equation AL = 40 (15/H) {1 - (0.004 [V-75])}(0.7 + 7.5/D) (1 – F/F max)

AL: Action Limit, (kg) dozvoljena težina tereta. Za vede vrednosti obavezno smanjenje težine tereta i/ili ukupnog fizičkog opteredenja na radu

H: horizontalna udaljenost (cm) tereta u početku podizanja u odnosu na sredinu maleolusa (15-81 cm)

V: visina (cm) tereta u početku podizanja (0-178 cm)

D: vertikalni put (cm) od početka do kraja dizanja, između 25 cm i 200-V cm

F: prosečna frekvenca dizanja na minut, između 0.2 (1 na 5 min) i Fmax

Fmax: za ≤ 1 sat podizanja u toku smene Fmax je 18/min, za visinu tereta > 75 cm (stojedi položaj) i 15/min za visinu tereta ≤ 75 cm (čučanj), za kontinuirano podizanje tokom svih 8 sati rada Fmax je 15/min (stojedi položaj) i 12 (čučanj)

26


NIOSH Lifting Equation

Teret umerene širine, bez oštrih ivica, nije klizav, bez fizičkih prepreka u pravcu podizanja tereta, mikroklimatski uslovi u zoni komfora, prostorija nije pretrpana, bez klizavog poda

Prosečna energetska potrošnja ne sme biti veda od 3.5 kcal/min a to je fizičko opteredenje koje vedina radnika može da podnese u dužim periodima rada

AL je izračunat na prema maksimalnoj kompresiji L5/S1 od 3400 N koja je prema biomehaničkim ispitivanjima maksimalna za vedinu ljudi

27


NIOSH Lifting Equation Maksimalna dozvoljena vrednost težine je 3 X AL

Između AL i 3 X AL obavezna je primena ergonomskih mera i reorganizacija rada i radnih operacija

Maksimalna vrednost je izračunata na bazi kompresije L5/S1 od 6400 N, a to je najveda vrednost koju vedina radnika može da podnese a da ne dođe do povrede – ustanovljeno na svežim anatomskim preparatima

Rad sa podizanjem tereta ovakve težine podrazumeva prosečnu energetsku potrošnju u toku rada 5 kcal/min (1 l O2 / min)

Samo 25 % muškaraca i 1 % žena može raditi pri ovakvom opteredenju

28


Pri podizanju pacijenata

Ne postoji jednaka distribucija tereta, objekat-telo je asimetrično

Pokreti pacijenta se ne mogu predvideti –neočekivana promena opteredenja u toku nošenja

Ne postoje ručke

Nije adekvatan za pokrete koji zahtevaju uvrtanje trupa i okretanje u lateralnoj ravni sa angažovanjem drugih mišidnih grupa

Edukacija iz biomehanike podizanja tereta ne smanjuje rizik od povreda leđa

29


Mere prevencije

Eliminacija ručnog podizanja pacijenata i primena mehanizovane opreme za dizanje i prenošenje pacijenata

Upotreba nosila, kolica i kreveta podesive visine –smanjenje podizanja tereta u korist bočnih pomeranja koji nose manje opteredenje

Čaršavi, vazdušni dušeci za bočno pomeranje

Formiranje adekvatno edukovanih timova za podizanje i prenošenje pacijenata

Korišdenje kolica ili stolova sa točkidima za premeštanje teških predmeta i opreme

30


Mere prevencije

Procena rizika

Edukacija zaposlenih o potencijalnim rizicima i rešenjima

Poznavanje rizika omogudava izbegavanje rizika

Ergonomsko uređenje radnog mesta – eliminacija nepotrebnih radnih operacija i pokreta

Pregledi-ispitivanje snage mišida angažovanih pri radu (selekcija)

Obezbeđivanje dovoljnog broja zaposlenih i češda rotacija, pre svega u jedinicama za intenzivnu negu

31


Mehanizovana oprema

32


Mehanizovana oprema

33


Mehanizovana oprema

34



Mehanizovana oprema

35


KRAJ

36



Documents

radu u zdravstvenim ustanovama - · PDF fileRad zdravstvenih radnika Povedan rizik od fizičkih, hemijskih, bioloških i psihosocijalnih štetnosti Dugo stajanje, nefiziološki položaji