RADOVI SA XX SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I …18 %), kao i dodavanjem pufera u obroke (soda bikarbona) ali rezultati su bili skromni. Te{ko je o~ekivati da bilo kakva intervencija

UDK/UDC 167.7:63 YU ISSN: 0354-1320

RADOVI SA XX SAVETOVANJAAGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

Vol. 12. br. 3-4

Proceedings of XXth Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologists

Vol. 12. No. 3-4

Beograd2006.

Redakcioni odbor/Editorial board

Milo{ Bugarin, dipl.in`. - predsednik, mr Nenad \uri}, Milan Veljovi}, Jovan[ukovi}, prof. dr Savo Vu~kovi}, prof. dr Milan Nedi}, prof. dr Tomislav @ivanovi},dr @ivota Jovanovi}, dr Mile Ivanovi}, prof. dr Mihailo Ostoji}, dr Nenad \or|evi},dr Ivan Pavlovi}, dr Vaso Komneni}, mr Radmila Beskorovajni, mr Gordan Zec, mrRadi{a Nikoli}, mr Borislav Radomir.

Izdava~ki savet/Publishing council

Dr Vaso Komneni} – predsednik, mr Nenad \uri}, prof. dr Gordana [urlan-Momirovi}, dr Zora Jeli~i}, dr Lazar Pankovi}, dr Milan Adamovi}, prof. dr GoranGrubi}, dr Mile Ivanovi}, dr Petar Stoji}, dr Tihomir Kasalica, mr Snjeàna Pupavac,mr Radmila Beskorovajni, mr Slavica ôli}, Sneàna Milosavljevi}, dipl.biolog.

Glavni i odgovorni urednik/Editor – in chief

Vaso Komneni}

Urednici/Editors

Zora Jeli~i}Mihailo Radivojevi}Slavica ôli}

Uredni{tvo i administracija/Editorial board and administration

11213 Beograd, Padinska SkelaTel: 011/8871-175, 8871-174, Fax: 8871-125E-mail: [email protected], [email protected], [email protected]

Priprema/Word processing: GRID Studio, Beograd

[tampa/Printed by: Grafiprof, Beograd

Tira`/No. of copies: 200

Ovaj Zbornik Nau~nih radova XX Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, {tam-pan je uz pomo} Ministarstva za nauku i za{titu ìvotne sredine Republike Srbije.This procededings of research papers of XX Conference agronomist, veterinarians andtechnologist, is published by Ministry of science and environmental protection.

Sadràj/ContentBorislav Radomir, Petar Stoji}, Ljiljana Samolovac, Mihailo Radivojevi}

REZULTATI PROIZVODNJE MLEKA U PKB KORPORACIJI U 2005 GODINI

DAIRY PRODUCTION REZULTS IN PKB CORPORATION IN 2005 . . . . . . . . . . . . .5

Goran Grubi}, Nenad \or|evi}, Anica Milenkovi}POSTUPCI OCENE ISPUNJENOSTI JASALA U ISHRANI MUZNIH KRAVA

FEED BUNK SCORING IN THE FEEDING OF DAIRY COWS . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Nenad \or|evi}, Goran Grubi}, Milan Adamovi}, Bojan Stojanovi}, Miroslav Lalovi}PROMENE KVALITETA I KVANTITETA AZOTNIH MATERIJA U SILA@AMAKUKURUZA SA DODATKOM UREE I ORGANOZEOLITA

QUALITY AND QUANTITY TRANSFORMATIONS OF NITROGEN SUBSTANCESIN MAIZE SILAGE WITH ADDED UREA AND ORGANOZEOLITE . . . . . . . . . . . .29

Horea [amanc, Ivan Vujanac, Velibor Stoji}, Ivan Ivanov, Milan Adamovi}PREVENIRANJE KISELIH INDIGESTIJA GOVEDA

PREVENTION OF ACID INDIGESTIONS IN LACTATING COWS . . . . . . . . . . . . . .37

Slav~a Hristov, Renata Reli}, Branislav Stankovi}, Dejan Vukovi}UTICAJ POJEDINIH FAKTORA NA BROJ SOMATSKIH ]ELIJA U MLEKU KRAVA

INFLUENCE OF SOME FACTORS ON SOMATIC CELL COUNTS IN COW MILK . .47

Tihomir Petrujki}, Horea [amanc, Branko Petrujki}, Mladen Polovina, Ivan Jeremi},Branislav Ivkovi}

ISPITIVANJE DELOVANJA VITAMINA AD3E APLIKOVANIH PARENTERALNO UVISOKOM GRAVIDITETU NA REPRODUKCIONA SVOJSTVA MLE^NIH KRAVA

INVESTIGATION OF THE EFFECT OF AD3E VITAMINS APPLIED PARENTERALYIN LATE PREGNANCY ON REPRODUCTIVE TRAITS OF DAIRY COWS . . . . . . .59

Milan Isakovi}, Ljiljana Maksimovi}, Milanka Miladinovi}, Ljiljana Brkovi},Slobodan Despotovi}

RAZVOJ TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE MINERALNOG PREMIKSA ZA STO^NUHRANU SA MIKROELEMENTIMA I MINERALNIM ADSORBENSOM NA BAZIKLINOPTILOLITA

TECHNOLOGICAL DEVELOPMENT OF MINERAL PREMIX FOR ANIMAL FEEDWITH MICROELEMENTS AND MINERAL ADSORBENTS ON THE BASIS OFCLYNOPTILOLITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

Miroslav Lalovi}, Cvijan Meki}, Tatjana Pandurevi}FENOTIPSKA ISPOLJENOST I VARIJABILNOST REPRODUKTIVNIH OSOBINAKOD KRAVA SIVE ALPSKE RASE GOVEDA

PHENOTYPIC DEMONSTRATE AND VARIABILITY REPRODUCTION CHARAC-TERISTICS OF GREY ALP COW RACE CATLLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

Tihomir Kasalica, Milo{ Lazarevi}, Rajko Latinovi}, Milorad BastaPREGLED ISKUSTAVA I DOSTIGNU]A U PROIZVODNJI SVINJSKOG MESA POTEHNOLO[KIM I DRUGIM RE[ENJIMA INDUSTRIJSKOG KONCEPTA FARME„VIZELJ“

REVIEW OF EXPIRIENCES AND ACHIVEMENTS IN PIG MEET PRODUCTIONACORDING TO TECHNOLOGICAL AND OTHER SOLUTIONS IN „VIZELJ“FARM’S INDUSTRIAL CONCEPT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

Ognjen Adamovi}, Dejan Milovanovi}REZULTATI PROCREDIT BANKE U KREDITIRANJU POLJOPRIVREDNIH PROIZ-VO\AÂ U BEOGRADSKOM REGIONU

PROCREDIT BANK LOANING RESULTS IN THE FIELD OF AGRICULTURE INBELGRADE REGION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

Marija M. Nikoli}, Drago Cvijanovi}, Jonel Subi}RAZVOJ STOÂRSTVA KAO JEDAN OD OSLONACA RURALNOG RAZVOJA

LIVESTOCK BREEDING DEVELOPMENT AS ONE OF SUPPORTS IN RURAL DE-VELOPMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

Drago Cvijanovi}, Branko Kati}, Predrag Vukovi}MOGU]NOSTI PROIZVODNJE MLEKA I MLE^NIH PROIZVODA U ZLATI-BORSKOM OKRUGU

POSSIBILITIES OF MILK AND DAIRY PRODUCTION IN ZLATIBOR DISTRICT . .115

Ivan Pavlovi}, Vojin Hudina, Zoran Kuli{i}, Vojin Iveti}, Milenko @uti}KOKCIDIOZA SVINJA U FARMSKOM UZGOJU

COCCIDIOSIS OF SWINE AT FARM BREEDING CONDITION . . . . . . . . . . . . . . .127

Nurgin Memi{i, Frida Bauman, Biserka PavlovBELA METOHIJSKA PRAMENKA – BARDOKA

WHITE METOHIAN PRAMENKA – BARDOKA SHEEP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Nenad \or|evi}, Zoran Popovi}, Savo Vu~kovi}, Goran Grubi}, Milo{ Beukovi}MOGU]NOSTI POVE]ANJA KVALITETA I KVANTITETA ZELENE HRANE ZASRNE I JELENE U LOVI[TIMA

POSSIBILITIES TO INCREASE QUALITY AND QUANTITY OF GREEN FODDERFOR ROE AND RED DEER IN HUNTING AREAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Nurgin Memi{i, Frida Bauman, Biserka PavlovOCENA TELESNE KONDICIJE KOZA

BODY CONDITION SCORING OF GOATS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

Ivan Pavlovi}, Sneàna Ivanovi}PARAZITI U MESU @IVOTINJA – EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ

PARASITES IN MEAT - EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE . . . . . . . . . . . . . . . . .163

Zbornik nau~nih radova, Vol. 12 br. 3-4 (2006)

UDK: 636.034Stru~ni rad

REZULTATI PROIZVODNJE MLEKAU PKB KORPORACIJI U 2005. GODINI

B. Radomir, P. Stoji}, Lj. Samolovac, M. Radivojevi}*

Izvod: U toku 2005. godine, prose~an broj krava bio je 8.638 grla, {to je za 87 grlavi{e nego u 2004. godini, ili za 1,12 %. Ostvarena prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 %mle~ne masti od 7.242 kg, bila je ve}a od proizvodnje u 2004. godini za 354 kg ili za5,14 %. Za 2005. godinu planirana je proizvodnja od 7.000 kg mleka, tako da je plan pre-ma{en za 3,46 %. Moè se konstatovati da su bolji rezultati ostvareni u zimskom perio-du, kako u pogledu koli~ine proizvedenog mleka, tako i sa aspekta sadràja mle~nemasti, proteina i suve materije.

Klju~ne re~i: krave, mleko, reprodukcija.

Uvod

PKB Korporacija je jedan od najzna~ajnijih nosilaca krupne industrijske sto~arskeproizvodnje, naro~ito u domenu proizvodnje mleka. Integracija proizvodnje sa preradomi prometom finalnih proizvoda prisutna je u velikoj meri. Dominantna proizvodnja jemle~no govedarstvo. Prose~an broj goveda u 2005. godini iznosio je 20.826 grla, a pro-izvedeno je 62.563.900 kg mleka ili prose~no po kravi 7.242 kg. Poslednjih godina po-rast obima proizvodnje mleka je evidentan i taj trend se o~ekuje i u predstoje}em perio-du, uz dalju ekspanziju, intenziviranje i usavr{avanje proizvodnje mleka i sto~arskeproizvodnje u celini.

Osnovni zadatak u proizvodnji mleka je stvaranje neophodnih preduslova za ispolja-vanje maksimalne produktivnosti ìvotinja i {to boljih rezultata u reprodukciji, uzo~uvanje zdravstvenog stanja u povoljnim fiziolo{kim okvirima. To podrazumeva kon-tinuran rad i unapre|enje u domenu selekcije i odgajivanja, kao i ishrane goveda.

Ako se govori o ishrani, svakako da centralno i najzna~ajnije mesto u ovoj temi pred-stavlja ishrana krava. U uslovima savremene i intenzivne proizvodnje mleka, krave sukategorija koja je svakako izloèna najve}im fiziolo{kim optere}enjima.

Upravo zato poklanja se velika pa`nja utvr|ivanju hemijskog sastava hraniva, pravil-nom izboru hraniva i optimalnom odnosu istih u sastavu obroka, kako bi se zadovoljilekompleksne potrebe krava, shodno specifi~nostima njihovog statusa u toku pojedinihfaza proizvodno-reproduktivnog ciklusa.

5

Zbornik nau~nih radova, Vol. 12 br. 3-4 (2006) 5-19

* Mr Borislav Radomir, dr Petar Stoji}, mr Ljiljana Samolovac, PKB Korporacija, Padinska Skela-Beograd; Mihailo Radivojevi}, dipl.in`., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd.

PKB Korporacija raspolaè sa preko 21.000 hektara zemlji{ta, na kome se proizvodeìtarice, industrijsko i krmno bilje kao i povr}e. Plan setve i program ishrane stokeomogu}avaju da PKB Korporacija obezbe|uje kabastu i koncentrovanu hranu na bazisopstvene proizvodnje dok se na eksternom trì{tu nabavljaju samo manje koli~inepotrebne sto~ne hrane (makroelementi, mikroelementi, vitamini i drugi dodaci sto~nojhrani).

Materijal i metod rada

U radu su obra|eni i analizirani podaci sto~arske proizvodnje i proizvodnje sto~nehrane u 2005. godini. Glavna pa`nja usmerena je na proizvodnju mleka, kao najzna~ajni-ju delatnost sto~arske proizvodnje u PKB Korporaciji. Predmet analize bili su brojnostanje stoke, koli~ina i kvalitet mleka, proizvodnja sto~ne hrane, obim konzumiranja iiskori{}avanja hrane i hranljivih materija, kao i neki elementi iz domena reprodukcije.Prikupljeni podaci obra|eni su primenom adekvatnih matemati~kih i statisti~kih metoda.

Brojno stanje goveda

Podaci o brojnom stanju goveda prikazani su u tabeli 1.

Tab. 1. Prose~no brojno stanje goveda 2005. godine.Average number of cattles during the year 2005.

Prose~an broj goveda u 2005. godini bio je 20.826 grla, od ~ega je 8.638 krava, 3.111grla teladi, 6.152 junica i 2.925 junadi u tovu. Gaje se crno-bela goveda u tipu Hol{tajna

6


i sa veoma visokim udelom gena ove rase. U pore|enju sa 2004. godinom, 2005. godineprisutno je neznatno pove}anje broja grla, za 135 grla ili 0,65%, dok je broj kravapove}an za 87 grla ili 1,12% (2004. godine, u pore|enju sa 2003. godinom broj krava jepove}an za 3,90%).

Proizvodnja mleka i kvalitet mleka

U toku 2005. godine na sedam farmi PKB Korporacije, proizvedeno je ukupno62.563.900 kg mleka sa 3,6 % mle~ne masti. Najmanju koli~inu mleka proizvela je far-ma sedam (7.465.113 kg) a najve}u koli~inu farma jedan (10.755.410 kg). Podaci oprose~noj proizvodnji mleka prikazani su u tabeli 2.

Tab. 2. Dnevna koli~ina mleka sa 3,6% mle~ne masti po grlu, kg.Average daily gain of 3,6% fat corected milk per cow, kg.

Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti iznosila je 7.242 kg a kretala seu intervalu od 6.931 kg na farmi pet, do 7.603 kg na farmi 3. Na osnovu razlika od 672kg moè se zaklju~iti da postoje mogu}nosti za dalje pove}anje proizvodnje mleka. Upore|enju sa 2004. godinom proizvodnja mleka je pove}ana za 354 kg.

U grafikonu na slici 1, prikazana je prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 %mle~ne masti, po grlu.

Na grafikonu se uo~ava da su visoke letnje temperature nepovoljno uticale naproizvodnju mleka. Tako|e se moè primetiti da se jo{ lo{ija tedencija nastavlja i u peri-odu rane jeseni, kada je ambijentalna temperatura bila povoljnija. Osnovni problem utom trenutku je bilo uvo|enje kabaste hrane lo{ijeg kvaliteta u obrok. Na mnogim far-

7


mama tada su kori{}ene silaè i senaè sa malo suve materije i veoma kisele. Interve-nisalo se ponovnim uvo|enjem sme{e koncentrata sa 21 % proteina (umesto dotada{njih18 %), kao i dodavanjem pufera u obroke (soda bikarbona) ali rezultati su bili skromni.Te{ko je o~ekivati da bilo kakva intervencija u koncentrovanom delu obroka moè danadomesti nizak kvalitet kabaste sto~ne hrane.

U tabeli 3. prikazan je prose~an hemijski sastav mleka na farmama i u celini, pomesecima i u celoj godini. Prose~an hemijski sastav mleka u 2005. godini ilustruju igrafikoni na slikama 2 i 3.

Sl. 2. Prose~an sadràj mle~ne masti i proteina, %.Average butterfat and protein content in milk, %.

8


Sl. 1. Prose~na dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti, po grlu, kg.Average daily production of 3,6 % fat corected milk per cow, kg.

Tab. 3. Prose~an hemijski sastav mleka.Average chemical composition of milk.

9


Sl. 3. Prose~an sadràj suve materije bez masti, %.Average non-fat dry matter content in milk, %.

Najve}i prose~an sadràj mle~ne masti bio je 3,66 % (farme 1, 3 i 4) a najniì je bio3,55 % (farme 2 i 6). Prose~an sadràj proteina dostigao je najve}u vrednost od 3,24 %(farma 3) odnosno najniù od 3,17 % (farme 5 i 6). Najve}i prose~an sadràj suve ma-terije bez masti bio je 8,53 % (farma 3), a najniì je bio 8,42 % (farma 6). Ako se pos-matraju sve farme zbirno, prose~an sadràj mle~ne masti bio je 3,62 %, proteina 3,19 %i suve materije bez masti 8,46 %.

U grafikonima na slikama 4 i 5 prikazana je promena prose~nog sadràja mle~nemasti, proteina i suve materije bez masti za sve farme zbirno, u 2005. godini.

Sl. 4. Prose~an sadràj mle~ne masti i proteina u PKB Korporaciji, po mesecima.Average butterfat and protein content in milk in PKB Corporation, monitoringper months

Iz navedenih podataka jasno se uo~ava nepovoljan uticaj visokih letnjih temperaturane samo na koli~inu mleka nego i na sadràj mle~ne masti, proteina i suve materije.

10


Sl. 5. Prose~an sadràj suve materije bez masti u PKB Korporaciji, po mesecima.Average milk non-fat dry matter content in milk in PKB Corporation, monitoringper months.

Konzumiranje i iskori{}avanje hrane i hranljivih materija

Prose~an dnevni utro{ak hrane po grlu je prikazan u tabeli 4, odakle se moè videtida se kretao u intervalu od 34,70 kg do 44,91 kg ili u proseku 40,63 kg ako se posma-traju podaci za sve farme zbirno.

To zna~i da je prose~an obim konzumiranja hrane po kravi godi{nje, posmatrano nanivou PKB Korporacije, u celini iznosio 14.830 kg kao {to je prikazano u tabeli 5.

U toku 2005. godine krave su utro{ile ukupno 7.524 kg suve materije ili prose~nodnevno 20,61 kg. Utro{ak neto energije laktacije po kravi na godi{njem nivou bio je48.980 MJ ili 134,19 MJ kao dnevni prosek. Prose~ni godi{nji utro{ak proteina bio je pogrlu 1.067 kg odnosno 2,92 kg dnevno. Utro{ak sirovih vlakana na godi{njem nivou bioje u proseku 1.567 kg a na dnevnom nivou 4,29 kg. Sadràj ukupnih proteina u suvoj ma-teriji obroka bio je 14,17 %, koncentracija obroka bila je 6,52 MJ po kilogramu suve ma-terije. Sadràj sirove celuloze u suvoj materiji obroka bio je 20,83%, sadràj frakcijerastvorljive u kiselim deterdèntima bio je 27,92%, a sadràj vlakana rastvorljivih u neu-tralnim deterdèntima bio je 45,49%.

Obrok je koncipiran u potpunosti na bazi dehidrirane i konzervisane kabaste hrane utoku cele godine. Dominantna komponenta obroka bila je kukuruzna silaà sa u~e{}emod 34,24% u suvoj materiji. U~e{}e sena lucerke u suvoj materiji obroka bilo je 12,64%,a u~e{}e koncentrovanih hraniva 33,58%. Podaci o efikasnosti iskori{}avanja hrane ihranljivih materija prikazani su u tabeli 6.

Po jednom kilogramu proizvedenog mleka sa 3,6 % mle~ne masti utro{eno je 2,048kg hrane, od ~ega se na koncentrovana hraniva odnosi 392 grama. Tako|e, u istoj relacijiutro{eno je 1,039 kg suve materije, 6,764 MJ neto energije laktacije, 147 grama ukupnihproteina i 216 grama sirovih vlakana.

Od ukupnih zemlji{nih povr{ina preko 60 % je angaòvano za proizvodnju sto~nehrane. Ta~nije 0,65 hektara po kravi ili 1,53 krave po hektaru. U tabeli 7 je prikazana ost-varena setvena struktura u 2005. godini.


11

Tab. 4. Dnevni utro{ak hrane po grluDaily feedstufs consumption per cow

12


Tab. 5. Izvori hranljivih materija i prose~an utro{ak po kravi godi{njeNutrient matter sources and yearly average intake per cow

13


Tab. 6. Prose~no iskori{}avanje hrane i hranljivih materijaAverage utilization of feedstufs and nutrient matters

Tab. 7. Setvena struktura u 2005. godini.Accomplished seeding structure in year 2005.

Rezultati u reprodukciji goveda

U sastavu PKB Korporacije, od 1963. godine posluje i Centar za reprodukciju i ETkoji se bavi proizvodnjom semena visokokvalitetnih bikova hol{tajn frizijske rase.Roditeljski parovi budu}ih priplodnjaka se biraju po strogo utvr|enim pravilima. Bikovs-ki o~evi su vrhunski bikovi iz uvoza, a bikovske majke krave sa najboljom proizvod-njom, dobrom dugove~no{}u, zdravljem i konformacijom.

14


U toku 2005. godine u Centar za reprodukciju i ET uvedeno je 20 mladih bikova ko-ji su uklju~eni u performans test, dok je izlu~eno 15 bikova i 2 priplodna juneta. Trenut-no se u Centru nalazi 18 bikova i 23 priplodna juneta.

Ostvarena proizvodnja semena iznosi 84.816 doza (tabela 8). Posmatrano po mesec-ima, evidentna je razlika izme|u letnjeg perioda, kada je proizvodnja znatno slabija uodnosu na ostatak godine sa niòm spolja{njom temperaturom.

Tab. 8. Proizvodnja semena bikova za V.O. u 2005. godiniProduction of sires semen for A.I. during the year 2005.

Broj prodatih doza ne prati proizvodnju u adekvatnom obimu (tabela 9). Na farmePKB Korporacije plasirano je 31.945 doza semena pozitivno testiranih bikova i semenabikova ~iji su testovi u toku. Eksterno je prodato 11.090 doza semena pozitivno testiranihbikova.

Tab. 9. Prodaja semena bikova za VO u 2005-oj godiniRealization of sires semen for A.I. during the year 2005.

Jedan od va`nih reproduktivnih pokazatelja uspe{nosti proizvodnje u stadu je indeksosemenjavanja, koji pokazuje koliko je prose~no potrebno izvr{iti osemenjavanja da bi

15


se uspe{no oplodila krava ili junica. Na farmama PKB Korporacije indeks osemenjavan-ja varira po mesecima (znatno je lo{iji u mesecima sa visokom spolja{nom temperatur-om), po farmama (skop~an je sa celokupnim menad`mentom na farmi) i po bikovima (in-dividualna karakteristika). U tabelama 10-13 prikazane su vrednosti indeksa osemenja-vanja i ukupnog broja osemenjenih i steonih krava i junica po farmama i mesecima,zbirno za doma}e i bikove iz uvoza.

Tab. 10. Indeksi osemenjavanja za krave po farmama i mesecima za doma}e bikoveDomestic sires indexes in artificial insemination of cows according to farmsand months

Tab. 11. Indeksi osemenjavanja za junice po farmama i mesecima za doma}e bikoveDomestic sires indexes in artificial insemination of heifers according to farms and months

16


Tab. 12. Indeksi osemenjavanja za krave po farmama i mesecima za bikove iz uvozaImoprted sires indexes in artificial insemination of cows according to farmsand months

Tab. 13. Indeksi osemenjavanja za junice po farmama i mesecima za bikove iz uvozaImoprted sires indexes in artificial insemination of heifers according to farmsand months

Zaklju~ak

Broj goveda je 2005. godine u izvesnoj meri pove}an u pore|enju sa 2004. godinom.S obzirom na trenutno brojno stanje i aktuelnu strukturu stada moè se konstatovati dapostoje mogu}nosti za dalje pove}anje broja grla.

17



Prose~na proizvodnja mleka sa 3,6 % mle~ne masti od 7.242 kg, bila je ve}a odproizvodnje u 2004. godini za 354 kg ili za 5,14 %.

Uzimaju}i u obzir sadràj suve materije i mle~ne masti, kvalitet mleka je bio bolji uletnjem periodu.

Za ostvarenu proizvodnju (19,84 kg) krave su konzumirale 20,61 kg suve materije,134,19 MJ neto energije laktacije, 2,92 kg ukupnih proteina (14,17 % SM) i 4,29 kgsirovih vlakana na dnevnom nivou.

Literatura

1. PKB Korporacija, (2005): Izve{taj, Plansko analiti~ka slu`ba.2. Radomir, B., Stojkovi}, M., Radivojevi}, M., Cvetkovi}, I. (2005): Rezultati gove-

darske proizvodnje u PKB Korporaciji u 2004. godini. Zbornik nau~nih radova, In-stitut PKB Agroekonomik, Beograd, 11, 5-14.

18

UDC: 636.34Professional paper

DAIRY PRODUCTION REZULTSIN PKB CORPORATION IN 2005.

B. Radomir, P. Stoji}, Lj. Samolovac, M. Radivojevi}*

Summary

In 2005 the average number of dairy cows was 8.638, or 87 (3.90 %) more than in2004. The average yield of milk with 3.6 % butterfat was 7.242 kg, which was 354 kg or5.14 % above the yield in 2004. Production plane for 2005. was 7.000 kg and it was ac-complished completely (3.46 % more than it was planed). Quality of milk, judged by drymatter and butterfat content was better during the winter period.

Key words: cows, milk, reproduction.

19


* Borislav Radomir M.Sc., Petar Stoji} Ph.D., Ljiljana Samolovac M.Sc., PKB Corporation, Padin-ska Skela-Belgrade; Mihailo Radivojevi}, B.Sc., Institute PKB Agroekonomic, Padinska Skela-Belgrade.

UDK: 636.084.74Revijalni rad

POSTUPCI OCENE ISPUNJENOSTI JASALAU ISHRANI MUZNIH KRAVA

G. Grubi}, N. \or|evi}, A. Milenkovi}*

Izvod: Nedovoljno ili preterano davanje hrane u ishrani muznih krava su ozbiljnegre{ke. Ozbiljniji od ova dva problema je nedostatak hrane u jaslama. Svakoograni~avanje konzumiranja hrane smanjuje proizvodnju mleka. Da bi bilo mogu}e da sekontinuirano i relativno precizno prati konzumiranje hrane potrebno je da se uvede odgo-varaju}i sistem ocene ispunjenosti jasala hranom. U slobodnom sistemu drànja trebaproveravati kompletnu povr{inu jasala koje su dostupne kravama, dok se kod vezanogsistema pa`nja poklanja prostoru ispred svake krave. Pravo vreme za ocenu ispunjenostijasala je u toku poslednjeg sata pred hranjenje, bez obzira na to koliko puta se kravehrane u toku dana. Postoji nekoliko sistema ocene ispunjenosti jasala i oni su prikazaniu ovom radu. Iako se radi o relativno novoj metodi, prvi rezultati govore da ocena is-punjenosti jasala moè da pomogne odgajiva~ima da na vreme zapaze postoje}e prob-leme vezane za hraniva i reìm ishrane.

Klju~ne re~i: ishrana krava, jasle, konzumiranje hrane, ocena.

Ocena ispunjenosti jasala

Svakodnevna kontrola jasala je veoma va`na. Jedno od re{enja koje proizvo|a~imogu da koriste je sistem „Feed Bunk Scoring” ili ocena ispunjenosti jasala (Behling,2002). Primenjuje se brzo i jednostavno, a pruà korisna saznanja o raznim pitanjima. Zakratko vreme ovaj metod obezbe|uje uvid u stanje na farmi, od {tale do {tale. Problemise otkrivaju na vreme, a tada najbolje mogu da se re{e.

U ovom sistemu posmatra se i ocenjuje hrana koju krave ne pojedu u toku dana,odnosno ona koju ostave u jaslama. Taj ostatak moè da bude znak kvaliteta i kvantitetaobroka, zdravstvenog stanja ìvotinja, uslova proizvodnje i mnogih drugih pokazatelja.

Postupak ocenjivanja sa Penn State University

Prema Heinrichs-u (1999 i 2004), ocene se odnose na ostatak hrane u jaslama, odnos-no ono {to nije pojedeno izme|u dva hranjenja. Analizira se koli~ina i kvalitet onoga {toostane. Ocenjivanje se vr{i u toku poslednjeg sata pred naredno hranjenje. U sistemu slo-

21


* Dr Goran Grubi}, redovni profesor, dr Nenad \or|evi}, docent, Anica Milenkovi}, dipl.ing.,Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd.

bodnog drànja, proveravaju se sva mesta gde je hrana ponu|ena. Kod vezanog drànja,proverava se hrana ispred svake krave, ali i ona koja je rasuta okolo. Ocenjivanje moèbiti dvojako, donosi se prose~na ocena za grupu krava u kojoj je proizvodnja ujedna~enaili se sprovodi individualno ocenjivanje. Prilikom ocenjivanja se ne koristi nikakvaaparatura, {to je prednost ovog postupka. Ocenjivanje moè da obavlja samo obu~enolice. Za ocenjivanje se koristi skala koja sadrì 6 ocena, od 0 do 5. Ocene se daju premakoli~ini hrane na|enoj u jaslama u poslednjem satu pred naredno hranjenje. Ostatak seizraàva u procentima, u odnosu na ukupnu koli~inu hrane u obroku.

Skala sa ocenama

Ocena 0 – nema ostatka, sva hrana je pojedena

Ocena 1 – ostalo je malo razbacane hrane, ostatak je manji od 5% obroka

Ocene 0 i 1 ukazuju na nedovoljno davanje hrane. Obrok mora da se pove}a, dokse ne dostigne optimum. Nije dobro da krave pojedu ba{ svu hranu koja je iznetapred njih. One imaju sposobnost da izaberu delove obroka koji im najvi{e odgo-varaju, a to su najsvarljiviji i najhranjiviji sastojci. Istovremeno odbacuju ono {toje teè svarljivo i slabijeg kvaliteta. Ako imaju dovoljno hrane, najlo{iji deo obro-ka ne}e biti pojeden. Ako i njega pojedu, zna~i da im ponu|ena koli~ina nije do-voljna i da je treba pove}ati, dok se ne dostigne ocena 2.

Ocena 2 – ostao je tanak sloj hrane, ostatak je 5-10% obroka

Ovo je optimalna ocena. Ako u jaslama ostane ovoliko hrane, zna~i da je programishrane zadovoljavaju}i. U ovom slu~aju, krave nisu prinu|ene da pojedu najlo{ijideo obroka koji moè samo negativno da uti~e na produktivnost.

Ocena 3 – ostatak je 25% obroka (dubina manja od 7,5 cm)

Ova ocena ukazuje na preobilnu ishranu, ali i na druge mogu}e probleme. Ostatkehrane treba analizirati, da bi se utvrdio njihov kvalitet. Ako je sve u redu u pogle-du sastava, obrok treba redukovati, dok se ne dostigne ocena 2.

Ocena 4 – ostalo je vi{e od 50% obroka (dubina ve}a od 7,5 cm)

Ocena 5 – hrana je netaknuta

Ocene 4 i 5 su odraz ozbiljnih problema. Oni mogu biti vezani za kvalitet hraniva,zdravlje ìvotinja, prirodne faktore (na prvom mestu temperaturu i vla`nost vaz-duha). Potrebno je odmah reagovati, da bi se {to pre otkrili i otklonili uzrociporeme}aja. Prvi korak je laboratorijska analiza hrane. Lo{ kvalitet uvekprouzrokuje smanjeno konzumiranje, a mogu se javiti i druge posledice. Ali, prob-lemi ne moraju biti vezani isklju~ivo za hranu. Zato treba da se razmotre svi ~inioci.

22


Sl. 1. Primeri ocena ispunjenosti jasala postupkom sa Penn State, (Originalnefotografije Anica Milenkovi})Examples of feed bunk scoring acording to Penn State procceduress, (Originalphotographies by Anica Milenkovi})

23


Postupak sa University of Wisconsin

Ovo je drugi sistem, koji je u osnovi sil~an prethodnom (Hoffman, 2003). Parametriza ocenu ispunjenosti jasala prikazani su u tabeli 1.

Tab. 1. Skala sa ocenama prema postupku University of WisconsinScore scale according to University of Wisconsin procedure

Postupak sa South Dakota State University

Na South Dakota State University (Pritchard, 1998) razvijen je specifi~ni sistemocene sa 4 poena (tabela 2). Obezbe|uju}i detaljan opis hrane koja je zaostala u jaslamaovaj sistem smanjuje varijabilnost izme|u obroka. Podaci se prikupljaju tokom 4 dana,da bi se stekla prava slika o svakoj promeni u obroku. Pored toga, kori{}enjem ovih po-dataka mogu}e je da se kasnije izra~una konverzija hrane, varijabilnost po sezonama,tro{kovi ishrane i mnoge druge kalkulacije.

Tab. 2. South Dakota State University sistem ocene sa 4 poenaSouth Dakota State University 4-Point Feed bunk Scoring System

24


Na~ini merenja ostatka hrane u jaslama

Merenje ukupne koli~ine ostatka u {tali. Ovim merenjem se mogu dobiti precizni po-daci, po{to je masa obroka po {tali poznata. Me|utim, to iziskuje dosta vremana i trudapa se retko izvodi.

Merenje mase ostatka ispred odre|enog broja grla. Merenje se moè izvoditi i nadodre|enim brojem uzoraka u {tali, koji bi kasnije sluìli za dono{enje prose~ne ocene.

Merenje visine sloja ostatka. Lenjirom se meri visina sloja hrane neposredno poslehranjenja (100%) i visinu pred naredno hranjenje (x%). Potom se izra~unava procentual-ni odnos ove dve veli~ine. Ovo se radi brzo i lako, ali su rezultati manje precizni. Miks-prikolica ne moè potpuno ravnomerno da istovari hranu u jasle, pa je potrebno meriti nanekoliko mesta da bi se dobio podatak o prose~noj visini, kada su jasle pune. Merenja os-tatka treba da budu jo{ detaljnija, jer je visina ostatka dosta varijabilna unutar jedne {tale.Razlikuje se od krave do krave, jer ne jedu sve jednako. Merenjem na vi{e mesta dobijase realna prose~na ocena.

Ispitivanjem hrane koju krave ne pojedu do slede}eg hranjenja, dolazi se do podata-ka o tome {ta su unele u organizam. Pra}enjem konzumiranja hrane i faktora koji su zato vezani, svakako se uti~e na proizvodni rezultat. Kod primene metode, pa`nju trebaobratiti na slede}e:

Vizuelna procena. Ovde je klju~na sposobnost ispitiva~a, da proceni o kojoj koli~inihrane je re~. Ako je ispitiva~ stalno u kontaktu sa hranom, vremenom moè da steknepotrebnu ve{tinu. Po{to se radi o subjektivnoj proceni, mogu}a su odstupanja od stvarnogstanja. Bitno je da ta odstupanja budu {to manja. Tek kada se stavi pod kontrolu sve {toih uzrokuje, mo}i }e da se govori o uticaju sprovo|enja ove metode na proizvodne rezul-tate.

Program ishrane. Sve {to je vezano za ishranu, treba da bude osmi{ljeno detaljno iprecizno. Mora ta~no da se zna koja koli~ina hrane se daje ìvotinjama i u kom sastavu.Ako se obrok menja nasumi~no, ispitiva~u }e biti te{ko da zna koliko hrane }e biti ujaslama neposredno po{to se obrok podeli. Tako ne}e mo}i sa sigurno{}u da tvrdi ni ko-liki je ostatak. Podaci koji se dobiju ne}e biti ta~ni i stvara}e zabunu. Jasno je da se is-pravan zaklju~ak ne moè doneti na osnovu pogre{nih podataka. Ocena ispunjenostijasala moè da se primenjuje jedino kada je program ishrane pa`ljivo osmi{ljen i kada sedosledno sprovodi. U protivnom, primena ove metode nema svrhu.

Zaklju~ak

Ocena ispunjenosti jasala je prakti~an metod koji omogu}uje uvid u to koliko jekonzumiranje hrane na farmi. Prikazana su tri sistema, koji su me|usobno sli~ni, i kojimogu da se vrlo lako primene na na{im farmama. Koji god da se sistem primeni, treba-lo bi voditi ra~una o tome da dnevno ostane oko 5% nepojedene hrane, a uz veliku pa`njuto moè da se svede i na 3%. Ocenjivanjem ispunjenosti jasala se obezbe|uje da kravepojedu onu koli~inu hrane koja je predvi|ena. Svako ve}e odstupanje od optimalne ocene(koja ozna~ava optimalno konzumiranje) brzo se registruje, {to daje signal odgajiva~u dareaguje i ispravi eventualne gre{ke, odnosno razloge zbog kojih konzumiranje nije naèljenom nivou.

25


Literatura

1. Behling, A. (2002): Score your feed bunk. p.12 In Hay and Forage Grower.2. Heinrichs, A.J. (1999): Feed bunk scoring for high producing cows. Hoard’s

Dairyman. 144, 580.3. Heinrichs, J. (2004): Feed Bunk Scoring for Dairy Cows. Penn State 2004, Dairy

Cattle Nutrition Workshop.http://www.das.psu.edu/dcn/workshop/dcn2003/docs/bunkscore.pdf

4. Pritchard, R.H. (1998): Bunk management - observations from research. PlainsNutr. Council Spring Conf. Texas A&M Res. and Ext. Publ. AREC 98-24, 68.

5. Hoffman, P.C. (2003): Quality control systems in dairy replacement heifer nutrition.http://www.wisc.edu/dysci/uwex/heifmgmt/pubs/qualitycontrol.pdf

26


27


UDC: 636.084.74Review paper

FEED BUNK SCORING IN THE FEEDING OF DAIRY COWS

G. Grubi}, N. \or|evi}, A. Milenkovi} *

Summary

Insufficient or excessive feeding is serious error in the feeding of dairy cows. Themore serious problem is when there is not enough feed in the bunk. Every limitation indaily intake of feeds leads to decreased milk production. In order have continual and fair-ly accurate observation of the feed intake it is necessary to introduce an appropriate scor-ing system of the feed bunk contents. In the free stall production system it is needed toobserve the whole bunk surface, while in tie stalls only the space in front of cows is mon-itored. The right moment to score the bunk is one hour before feeding, regardless of thenumber of feeding. There are several bunk scoring systems and they are explained in thispaper. Although it is relatively new method, the first obtained results demonstrate thatfeed bunk scoring can help farmers to timely observe the problems connected with feedsand feeding regime.

Key words: cow feeding, bunk, feed intake, scoring.

* Goran Grubi} Prof.Ph.D., Nenad \or|evi}, Ph.D., Anica Milenkovi}, B.Sc., Faculty of Agriculture,Zemun - Belgrade.

UDK: 636.085.52Originalni nau~ni rad

PROMENE KVALITETA I KVANTITETA AZOTNIH MATERIJAU SILA@AMA KUKURUZA SA DODATKOM UREE

I ORGANOZEOLITA

N. \or|evi}, G. Grubi}, M. Adamovi}, B. Stojanovi}, M. Lalovi}*

Izvod: U eksperimentu je ispitivan uticaj dodavanja uree i organozeolita na hemijskisastav i kvalitet silaà spremljenih od cele biljke kukuruza. Ogled je postavljen kao dvo-faktorijalni, gde je prvi faktor (A) bio koli~ina dodate uree (a1=0; a2=5; a3=10 g/kg ze-lene mase), a drugi faktor (B) koli~ina dodatog organozeolita (b1=0; b2=2 g/kg zelenemase).

Dodatak uree uticao je zna~ajno na pove}anja koli~ine ukupnog, amonija~nog irastvorljivog azota i smanjenje koli~ine proteinskog azota. Upotrebom organozeolitasmanjena je produkcija amonijaka i rastvorljivost azotnih materija. Pod uticajem uree iorganozeolita do{lo je do zna~ajnog variranja apsolutnih vrednosti za mle~nu, sir}etnu ibuternu kiselinu. Nasuprot tome, njihov relativni odnos se nije bitnije menjao, pa su svesilaè ocenjene I klasom po Flieg-u.

Klju~ne re~i: kukuruz, silaà, urea, organozeolit.

Uvod

Visoka cena proteinskih hraniva znatno uti~e na ekonomi~nost sto~arstva. Zahvalju-ju}i bogatoj i raznovrsnoj mikroflori koja ìvi u buragu preìvara znatno je bolje isko-ri{}avanje grubih kabastih hraniva, ali je veoma zna~ajna i mogu}nost da se u ushranipreìvara mogu dosta efikasno koristiti materije koje nisu proteinskog porekla, a sadrèu sebi azot. Takve materije se pod uticajem bakterija u buragu razlaù do amonijaka, azatim uz prisustvo dovoljnih koli~ina skroba i {e}era kao izvora energije pretvaraju u vi-soko vredne proteine. Organizam preìvara kasnije razlaè i bakterije, a njihove proteinekoristi za svoje potrebe. Ovakva mogu}nost je zna~ajna pre svega zbog niske cene ne-proteinskih izvora azota u odnosu na proteinska hraniva biljnog, a naro~ito ìvotinjskogporekla (\or|evi} i [esti}, 1994).

29


* Dr Nenad \or|evi}, docent, dr Goran Grubi}, redovni profesor, Bojan Stojanovi}, dipl.in`., Poljo-privredni fakultet, Zemun-Beograd; dr Milan Adamovi}, nau~ni savetnik, Institut za tehnologiju nuklearnih idrugih mineralnih sirovina, Beograd; mr Miroslav Lalovi}, vi{i asistent, Poljoprivredni fakultet, Isto~no Sara-jevo.

Ovaj rad je finansiran sredstvima Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine za projekat tehnolo{kograzvoja br. 6807B.

Neproteinski oblici azota mogu da podmire oko tre}inu ukupnih potreba organizmapreìvara za proteinima, uz prisustvo dovoljnih koli~ina energetskih materija. Ukoliko seprekora~i ova vrednost, ili se u obroku ne obezbedi dovoljno energetskih supstanci, zbogvi{ka amonijaka i ureje u krvi dolazi do trovanja organizma i niza problema, a u krajn-jem slu~aju i smrti (Grubi} i sar., 1996). Kao neproteinski izvor azota, najve}i zna~aj zapraksu ima urea CO(NH2)2, koja u proseku sadrì 42-46 % azota, a 1 kg uree teoretskizamenjuje oko 2,8 kg proteina. Urea se koristi kao dodatak koncentratnom delu obrokaili pri siliranju cele biljke kukuruza, vla`nog zrna i klipa kukuruza (Dini} i \or|evi},2005).

Poslednjih godina kod nas se ispituje efikasnost dodataka, na bazi zeolita, hrani zaìvotinje, pre svega u cilju smanjenja kontaminiranosti mikotoksinima (Toma{evi}-ânovi} i sar., 2001). Zbog velike adsorpcione mo}i, zeoliti mogu da se koriste i za vezi-vanje amonijaka u objektima sa intenzivnom proizvodnjom (tovili{ta za svinje, pa ~ak ipastrmski ribnjaci). U praksi se koriste sve ~e{}e kao dodaci pri spremanju potpunihsme{a za doma}e ìvotinje, u cilju spre~avanja mikotoksikoza. U vi{e doma}ih eksperi-menata dokazan je povoljan uticaj zeolita na kvalitet silaè, time {to isti vezuju deo vlagei favorizuju aktivnost bakterija mle~nokiselog vrenja (Adamovi} i sar., 2001; Koljaji} isar., 2002, 2003; Grubi} i sar., 2003; \or|evi} i sar., 2003-a,b, 2004-a,b).

Cilj ovog rada bio je da se utvrdi uticaj dodavanja uree i organozeolita na produkci-ju isparljivih masnih kiselina i pH silaè, koli~inu amonija~nog azota i sirovih proteina usilaàma cele biljke kukuruza.

Materijal i metode rada

U eksperimentu je ispitivan uticaj dodavanja uree i organozeolita na hemijski sastavi kvalitet silaà spremljenih od cele biljke kukuruza. Ogled je postavljen kao dvofaktori-jalni, gde je prvi faktor (A) bio koli~ina dodate uree (a1=0; a2=5 g/kg zelene mase; a3=10g/kg zelene mase), a drugi faktor (B) koli~ina dodatog organozeolita (b1=0; b2=2 g/kg ze-lene mase).

Za spremanje silaè kori{}en je doma}i hibrid kukuruza ZP-677 u fazi vo{tanezrelosti zrna, sa oko 350 g/kg suve materije. Usitnjena zelena masa je silirana u eksperi-mentalnim sudovima 60 dm3, pri ~emu je postignut stepen sabijenosti od 550 g/dm3.Organozeolit je proizveden na bazi prirodnog zeolita modifikovanog dugolan~anim kva-ternarnim aminom u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina izBeograda. Kori{}ena urea proizvedena je u azotari Pan~evo i sadràla je 46% azota.Nakon 56 dana po obavljenom siliranju eksperimentalni sudovi su otvoreni i uzeti sureprezentativni uzorci za hemijsku analizu. Parametri hemijskog sastava i kvaliteta silaà(AOAC, 1984) su odre|eni u Laboratoriji za ishranu doma}ih ìvotinja na Poljoprivred-nom fakutetu u Zemunu. Kvalitet silaà je ocenjen prema Zelteru. Statisti~ka obrada po-dataka obavljena je prema Snedecor-u i Cochran-u (1982).

30


Rezultati i diskusija

Koli~ina suve materije je signifikantno varirala u ispitivanim silaàma pod uticajemkori{}enih dodataka (tabela 1). Dodavanje uree je doprinelo pove}anju koli~ine sirovihproteina, {to je bilo rezultat unetog azota, koji se prema Kjeldahl-ovoj metodi detektujena isti na~in bez obzira na poreklo (AOAC, 1984).

Tab. 1. Hemijski sastav silaà, g/kg SMChemical composition of silages, g/kg DM

Silaè sa dodatkom organozeolita su sadràle zna~ajno vi{e sirovih proteina u odno-su na tretmane bez ovog aditiva. To se obja{njava manjim gubicima u formi isparljivogamonijaka u toku su{enja uzoraka, usled njegovog adsorbovanja na organozeolit. Vari-ranje sadràja masti se obja{njava ekstrakcijom dela mle~ne kiseline (kao neisparljive)dietil-etrom, (Barnett, 1954). Nije utvr|ena zna~ajnost u pogledu promenljivosti koli~inesirove celuloze, mada se moè uo~iti trend njenog smanjenja pri uklju~ivanju uree usilaè. Rezultati nekih ranijih ogleda govore o uticaju amonijaka, direktno apliciranog (usvojstvu konzervansa), na razgradnju lignoceluloznog kompleksa (\or|evi} i Dini},2003), {to se mo`da ispoljilo u maloj meri i u ovom ogledu. Koli~ina BEM-a je bilazna~ajno manja u tretmanima sa najve}om koli~inom sirovih proteina, {to je svakakoposledica relativne promene sadràja pojedinih sastojaka. Osim toga, smanjena koli~inaBEM moè se objasniti njegovim intenzivnim tro{enjem za produkciju mle~ne kiseline.Tretmani sa dodatkom organozeolita su imali najve}u koli~inu pepela, {to je posledicapove}anog sadràja minerala u ovom dodatku.

Ukupna koli~ina amonija~nog azota u silaàma je bila dvojakog porekla: iz degradi-ranih proteina siliranog materijala, ali i iz hidrolizovane uree CO(NH2)2 + H2O = CO2 +2(NH3)). Upravo iz tog razloga najve}e koli~ine amonijaka su detektovane u silaàmakojima je dodavana urea (tabela 2). Me|utim, pri kori{}enju organozeolita, poznatog i po

31


adsorpciji gasova u tovili{tima i ribnjacima, do{lo je do signifikantnog smanjenjakoli~ine amonijaka. Sli~an trend je ispoljen i za rastvorljivi azot, ~ija je koli~ina rasla priuklju~ivanju uree, i smanjivala se pri kori{}enju organozeolita. Nasuprot tome, koli~inapravih proteina se smanjivala pri dodavanju uree, a pove}avala pri kori{}enju organoze-olita. Oba parametra su varirala pod direktnim uticajem koli~ine slobodnog, odnosnovezanog amonijaka poreklom iz dodate uree.

Tab. 2. Azotne materije u silaàma (g/kg N)Nitrogen substances in silages (g/kg N)

Vrednosti pH su zna~ajno porasle u tretmanima sa kori{}enom ureom, {to je i o~eki-vano s obzirom na njene bazne osobine (tabela 3). Bez obzira na to, u svim silaàma pHvrednost je bila u optimalnom intervalu, 3,8-4,2. Signifikantno najve}a koli~ina mle~nekiseline utvr|ena je u silaàma sa 10 g/kg uree. U ranijim eksperimentima je utvr|eno dapove}ane koli~ine azotnih materija u siliranom materijalu povoljno deluju na aktivnostbakterija mle~ne kiseline (Koljaji} i sar., 1992; 1998), {to moè biti jedno od obja{njen-ja za ovakav trend. Eksperimentalno je dokazano (Simkins et al., 1965), da dodaci silaìbaznog karaktera vezuju deo nastalih organskih kiselina i time podsti~u fermentaciju itro{enje preostalih koli~ina {e}era, {to smanjuje opasnost od naknadne fermentacije. Ovamogu}nost je bitna za silaè cele biljke kukuruza, koje su upravo zbog rezidua {e}erajako podlo`ne sekundarnoj fermentaciji. Maksimalna koli~ina slobodne i ukupne sir}etnekiseline je ustanovljena u silaàma sa najve}om koli~inom uree. Koli~ina buterne kise-line bila je minimalana, ispod 1%, i nije uticala na kvalitet silaà.

Za ocenu kvaliteta silaà kori{}ena je Flieg-ova metoda, koja se bazira na poentiran-ju relativnog odnosa mle~ne, sir}etne i buterne kiseline. Interesantno je da su se silaème|usobno zna~ajno razlikovale u apsolutnim vrednostima za koli~ine navedenih kiseli-na, dok u relativnom pogledu nije bilo velikih variranja. Samim tim, sve silaè susvrstane u I klasu kvaliteta (tabela 4).

32


Tab. 3. Biohemijske promene u silaàma, g/kg SMBiochemical changes in silages, g/kg DM

Tab. 4. Relativni odnos kiselina i kvalitet silaà po Flieg-uRelative ratio of acids and silage quality by Flieg scoring system

Zaklju~ak

Dodatak uree doveo je do zna~ajnog pove}anja ukupne koli~ine sirovih proteina, alii amonija~nog i rastvorljivog azota. Nasuprot tome, organozeolit je adsorbovao deooslobo|enog amonijaka te su silaè sa ovim dodatkom sadràle vi{e sirovih proteina iproteinskog azota. Pod uticajem navedenih dodataka zna~ajno su varirale apsolutne vred-nosti za mle~nu, sir}etnu i buternu kiselinu, dok u relativnom pogledu razlike izme|unjih su bile minimalne.

33


Postignuti rezultati pokazuju da se pri kori{}enju pove}ane koli~ine uree (10 g/kg sili-rane mase) u odnosu na preporu~enu (5 g/kg silirane mase) ne pogor{ava kvalitet silaà,a da se istovremeno pove}ava koli~ina sirovih proteina za 100%. Kori{}enje organoze-olita u ovakvim slu~ajevima povoljno deluje na kvalitet silaà i status azotnih materija.

Zahvalnost

Ovaj rad je finansiran sredstvima Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine za pro-jekat tehnolo{kog razvoja br. 6807B.

Zahvaljujemo se kolegama iz Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnihsirovina (Fran{e DÉpere 86, 11000 Beograd), koji su obezbedili potrebne dodatke zasiliranje kukuruza.

Literatura

1. Adamovi}, M., Ne{i}, S., Stoi}evi}, Lj., Toma{evi}-ânovi}, M. (2001): Uticaj or-ganski modifikovanog mineralnog adsorbenta mikotoksina “Minazel Plus” nakvalitet silaè biljke kukuruza. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 220, 317-324.

2. AOAC (1984): Official methods of analysis. 14th ed. Association of Official Ana-lytical Chemists, Washington, DC.

3. Barnett, A.J.G. (1954): Silage fermentation. Butter worths publications ltd. 88Kingsway, London, 2.

4. Dini}, B., \or|evi}, N. (2005): Pripremanje i kori{}enje silaè. Institut za istraì-vanja u poljopivredi-Srbija. Vizartis, Beograd.

5. \or|evi}, N., [esti}, S. (1994): Uticaj dodataka na iskori{}avanje energije iz silaè.Savetovanje mladih istraìva~a Srbije (SMIS 94): Proizvodnja hrane i energija, 01.04.1994., Poljoprivredni fakultet u Zemunu. Zbornik savetovanja, 38-43.

6. \or|evi}, N., Dini}, B. (2003): Siliranje leguminoza-monografija. Institut za is-traìvanja u poljoprivredi Srbija. Vizartis-Beograd.

7. \or|evi}, N., Grubi}, G., Adamovi}, M., Koljaji}, V. (2003-a): Intensity of bio-chemical changes in lucerne silages with addition of zeolite and formic acid. 11th

International symposium “Forage conservation. 9th-11th September 2003, Nitra,Slovak Republic, 130-132.

8. \or|evi}, N., Adamovi}, M., Grubi}, G., Koljaji}, V., Bo~arov-Stan~i}, A. (2003-b):The influence of Min-A-Zel Plus on biochemical, microbiological and mycotoxico-logical parameters of lucerne silages. Journal of Agricultural Sciences, 48, 2, 171-178.

9. \or|evi}, N., Adamovi}, M., Grubi}, G., Bo~arov-Stan~i}, A. (2004-a): Uticajorganozeolita i uree na hemijski sastav i kvalitet silaè cele biljke kukuruza.Biotehnologija u sto~arstvu, 20, 5-6, 187-194.

34


10. \or|evi}, N., Grubi}, G., Adamovi}, M., Koljaji}, V. (2004-b): The influence ofmin-a-zel plus and maize meal addition on quality of lucerne silage. Journal ofAgricultural sciences, 49, 2, 187-192.

11. Grubi}, G., \or|evi}, N., Pavli~evi}, A., Koljaji}, V. (1996): Faktori koji uti~u narazgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu i stepen prometa energije. II sim-pozijum: ,,Ishrana, reprodukcija i za{tita zdravlja goveda’’, Svilajnac, 1-5. okto-bar 1996. Zbornik plenarnih referata i kratkih sadràja radova, 29-45.

12. Grubi}, G., \or|evi}, N., Adamovi}, M., Koljaji}, V. (2003): The influence of ze-olite addition on lucerne silage quality. Symposium of Livestock Production withInternational Participation. Ohrid, 2003. Macedonia. Book of Apstracts, 31.

13. Koljaji}, V., Korugi}, M., Kolarski, D., Kasalica, T., Jovanovi}, R., Savi}, S., Pu-pavac, V., \or|evi}, N. (1992): Effects of ensilage of alfalfa with highly moistmaize grain. Journal of scientific agricultural research, 53, 189-192, 67-75.

14. Koljaji}, V., \or|evi}, N., Grubi}, G. (1998): Effects of inoculants on ensiling ofmaize plant and alfalfa at different rations. Review of Research Work at the Fac-ulty of Agriculture, 43, 2, 101-110.

15. Koljaji}, V., \or|evi}, N., Grubi}, G., Adamovi}, M. (2002): Kvalitet silaàsirovih repinih rezanaca sa dodatkom zeolita. Mlekarstvo, 11, 325-330.

16. Koljaji}, V., \or|evi}, N., Grubi}, G., Adamovi}, M. (2003): The influence of ze-olite on the quality of fresh beet pulp silage. J. of Agric. Sciences, 48, 1, 77-84.

17. Simkins, K.L., Baumgardt, B.R., Niedermeier, R.P. (1965): Feeding value of cal-cium carbonate-treated corn silage for dairy cows. J. of Dairy Science, 48, 10,1315-1318.

18. Snedecor, G.W., Cochran, W.G. (1982): Statistical methods. Iowa State University Press.19. Toma{evi}-ânovi}, M., Dakovi}, A., Vuki}evi}, O., Adamovi}, M., Bo~arov-

Stan~i}, N., Rottinghaus, G. (2001): Povr{inski modifikovan Klinoptilolit–noviefikasni adsorbent mikotoksina. XV savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa.INI PKB Agroekonomik. Beograd. Zbornik nau~nih radova, 7, 1, 291-297.

35


UDC: 636.085.52Original scientific paper

QUALITY AND QUANTITY TRANSFORMATIONS OFNITROGEN SUBSTANCES IN MAIZE SILAGE WITH ADDED

UREA AND ORGANOZEOLITE

N. \or|evi}, G. Grubi}, M. Adamovi}, B. Stojanovi}, M. Lalovi}*

Summary

In this experiment the influence of urea and organozeolite addition on quality andquantity of nitrogen fractions, chemical composition and quality of maize plant silageswas investigated. The experiment was organized as a two factorial, where first factor (A)was addition of urea (a1=0; a2=5 g/kg; a3=10 g/kg green mass) and second factor (B) wasaddition of organozeolite (b1=0; b2=2 g/kg green mass).

Results of chemical analyses showed that with the addition of urea there was a sig-nificant increase in the amount of crude, ammonia and soluble nitrogen, and decrease inthe amount of true protein nitrogen. Under the influence of urea and organozeolite therewere significant variations in absolute values for lactic, acetic and butyric acid. At thesame time the relative ratio of organic acids was similar, and therefore all silages wereranked as I quality class according to Flieg scoring system.

Key words: maize silage, urea, organozeolite.

36


* Nenad \or|evi}, Ph.D., Goran Grubi}, Prof. Ph.D., Bojan Stojanovi}, B.Sc., Faculty of Agriculture,Zemun-Belgrade; Milan Adamovi}, Ph.D., ITNMS, Belgrade; Miroslav Lalovi}, M.Sc. Faculty of Agriculture,Eastern Sarajevo.

This paper financed by Ministry of Science and Environmental Protection, according to technologicdevelopement project, No. 6807B.

UDK: 636.085.54Pregledni rad

PREVENIRANJE KISELIH INDIGESTIJA GOVEDA

H. [amanc, I. Vujanac, V. Stoji}, I. Ivanov, M. Adamovi}*

Izvod: U radu se razmatraju novija saznanja o uzrocima nastanka i posledicama dokojih dolazi usled kiselih indigestija goveda, u prvom redu kod visokoproizvodnih kravau prva dva do tri meseca posle teljenja. Skrenuta je pa`nja da su posledice kiselih indi-gestija vi{estruke, a jedna od njih je i asepti~ni pododermatitis koji nanosi zna~ajneekonomske {tete u govedarskoj proizvodnji. Ukazano je da se ovaj problem moère{avati kori{}enjem mineralnih sme{a sa pufernim dejstvom, na bazi bentonita, zeolita,magnezijum oksida i natrijum bikarbonata. Uklju~ivanje ove mineralne sme{e u koncen-trat (u koli~ini od 1%) pored preveniranja acidoze buraga zna~ajno je doprinelo sman-jenju u~estalosti asepti~nog pododermatitisa kao i pove}anju koli~ine mleka i sadràjamasti u mleku.

Klju~ne re~i: goveda, krave, kisele indigestije, pododermatitis.

Uvod

U poslednje dve decenije sve je vi{e publikacija u kojima se razmatraju mnogobrojnimehanizmi odgovorni za nastajanje kisele indigestije kod krava i junadi u tovu. Kiselaindigestija predstavlja poreme}aj varenja hrane koga u osnovi karakteri{e prekomernonakupljanje mle~ne kiseline u sadràju buraga kao posledica ishrane velikim koli~inamalako svarljivih ugljenih hidrata, odnosno kada u suvoj materiji obroka nema dovoljnosirovih vlakana. U sadràju buraga progresivno se pove}ava broj bakterija kojeproizvode mle~nu kiselinu, a opada zastupljenost vrsta koje za svoje metaboli~ke potrebekoriste ovu kiselinu. Kvantitativne i kvalitativne promene u sastavu bakterijske flore suposledica naglih promena u hemijskom sastavu i elektrohemijskoj reakciji sadràja bura-ga. Streptococcus bovis proizvodi mle~nu kiselinu u procesu razlaganja ugljenih hidratai vrlo brzo postaje dominantna vrsta mikroorganizama u sadràju buraga. Kako procesnapreduje dalje, drasti~no se smanjuje zastupljenost Megasphera elsdenii i Selenomonasruminantium, kao i drugih vrsta bakterija, koje za svoje metaboli~ke potrebe koriste

37


* Dr Horea [amanc, red.prof., Ivan Vujanac, asis.prip., dr Velibor Stoji}, red.prof., dr Ivan Ivanov,red.prof., Fakultet veterinarske medicine, Beograd; Dr Milan Adamovi}, nau~.sav., Institut za tehnologiju nuk-learnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd.

Istraìvanja su realizovana u okviru projekta „Razvoj i primena novih proizvoda na bazi modifiko-vanih i oplemenjenih minerala u proizvodnji hrane“ koji sufinansira Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotnesredine Srbije.

mle~nu kiselinu. Pri daljem smanjenju elektrohemijske reakcije usporava se razmnoà-vanje Streptococcus-a bovis, ali zato laktobacili nastavljaju da proizvode mle~nu kiselinui doprinose daljem pove}anju koncentracije mle~ne kiseline u sadràju buraga. Na ovajna~in se zaokruùje jedan niz lan~anih reakcija koje se aktiviraju zbog uno{enja hrane save}im koli~inama lako svarljivih ugljenih hidrata (Aldrich et al.,1993; Kung and Hes-sion, 1995; Russell and Hino, 1985).

Poreme}aji u procesima razlaganja hrane u predèlucima i nastala acidoza prouzroku-ju mnogobrojne patolo{ke procese, uklju~uju}i i morfolo{ke promene sluzokoè buraga.Prvo se smanjuje motori~ka aktivnost predèludaca i usporava se pasaà sadràja. Zatimnastaju ruminitis i parakeratoza. Kao posledica toga zna~ajno se smanjuje resorptivnapovr{ina sluzokoè buraga i stepen resorpcije proizvoda razlaganja hrane. Njihov sman-jen priliv moè da naru{i metaboli~ku ravnoteù, pre svega stabilnost energetskog me-tabolizma (Nocek, 1997; Dirksen G., 1989). Imaju}i pri tome u vidu da je kod krava sakiselom indigestijom smanjen apetit, onda je sasvim razumljivo {to je krajnji rezultatovih poreme}aja smanjena proizvodnja mleka. U toku razvoja kisele indigestijepove}ava se i osmotski pritisak sadràja buraga, {to u prvom redu dovodi do smanjenjakoli~ine ekstracelularne te~nosti, odnosno nastaje hipertoni~na dehidracija. U vezi saovim poreme}ajima, pove}ava se gustina krvi, smanjuje se njena zapremina u sistemskojcirkulaciji i usporava se protok u perifernim krvnim sudovima.

Acidoza buraga i laminitis se pojavljuju zajedno, odnosno laminitis je jedna odmogu}ih komplikacija kisele indigestije junadi u tovu i krava u laktaciji (Nocek, 1996;1997). Histamin i endotoksini koji se stvaraju u toku acidoti~nog stanja ili bakteriolize iraspadanja }elijskih membrana su vazoaktivne supstance. Njihov uticaj se pre svega is-poljava na vaskularnom sistemu korijuma papaka prouzrokuju}i ozbiljne mikrocirkula-cione poreme}aje koje prati ishemija, hipoksija i transudacija. Odre|enu, ali manjezna~ajnu ulogu u etiologiji pododermatitisa imaju bolesti prouzrokovane ìvim agensi-ma, kao na primer endometritis, mastitis, zaostajanje posteljice i oboljenja pra}ena pris-ustvom endotoksina u sistemskoj cirkulaciji. Razvoju laminitisa mogu da doprinose imehani~ki uticaji (kretanje po tvrdom terenu, pove}ano optere}enje jedne noge zbogpreno{enja optere}enja na zdravu nogu, neadekvatno obrezivanje papaka, lo{i higijenskiuslovi i drugo). U ovu grupu etiolo{kih ~inilaca, svakako, spada i kratko i nekomfornoleì{te, {to je ~est slu~aj na govedarskim farmama. Treba imati u vidu i to da se u velikimaglomeracijama goveda sve vi{e otkrivaju ìvotinje sa spasti~nom parezom zadnjih nogu.Zbog karakteristi~nog stubastog stava zadnjih nogu i neravnomernog optere}anja taban-skog dela papaka, pododermatitis je mogu}a komplikacija ove recesivno nasledne anom-alije zadnjih nogu goveda.

Etiologija i patogeneza kisele indigestije

Kisela indigestija je poreme}aj zdravlja koji se naj~e{}e pojavljuje u intenzivnom uz-goju visokomle~nih krava kao posledica ishrane neprilago|enim koli~inama lakosvarljivih ugljenih hidrata. Nastala acidoza sadràja buraga je u pozitivnoj korelaciji sakoli~inom unetih ugljenih hidrata hranom. Ukoliko ve}e koli~ine lako svarljivih ugljenihhidrata ìvotinje treba da unose hranom kroz duì vremenski period, kao {to je slu~aj u

38


ranoj fazi laktacije, onda mogu da nastanu zna~ajne promene u zdravstvenom stanju, re-produkciji i proizvodnji mleka. U takvim slu~ajevima se radi o kiselim indigestijamasubakutnog ili hroni~nog toka. Kisela indigestija akutnog toka nastaje kada ìvotinje zakratko vreme pojedu velike koli~ine lako svarljivih ugljenih hidrata ili je vremenskiraspon izme|u dva obroka suvi{e {irok. Dodatno tome pogoduje ako mikroflora buraganije dovoljno pripremljena i unapred prilago|ena na takav obrok i reìm ishrane. Zbogtoga amiloliti~ke bakterije mogu da potiskuju druge vrste bakterija i veoma brzo razlaùlako svarljive ugljene hidrate uz stvaranje zna~ajnih koli~ina mle~ne kiseline. Prisustvovelikih koli~ina mle~ne kiseline za kratko vreme obara elektrohemijsku reakciju sadràjaburaga do 5,5, pa i manje od toga (slika1).

Sl. 1. Patogeneza acidoze buragaRuminal patogenic acidosis

Streptococcus bovis, kao glavni proizvo|a~ mle~ne kiseline, najintenzivnije se razm-noàva pri elektrohemijskoj reakciji sadràja od 5,1 do 5,3. Nasuprot njemu, Megas-phera elsdenii, kao korisnik mle~ne kiseline, veoma te{ko opstaje ve} pri padu pH sre-dine od 6,0 na 5,5. Zbog toga se u sadràju veoma brzo pove}ava koncentracija mle~nekiseline, jer u su{tini, poreme}ena je ravnoteà izme|u procesa stvaranja i kori{}enjamle~ne kiseline od strane najva`nijih vrsta bakterija (Nocek, 1997).

Ovi podaci upu}uju na zaklju~ak da planskoj ishrani krava na po~etku laktacije trebada prethodi prelazni period prilago|avanja organa za varenje, posebno predèludaca, naishranu velikim koli~inama koncentrovane hrane. U prilog tome govori i ~injenica da prinastajanju acidoze buraga koliko god da je va`no nekontrolisano stvaranje velikekoli~ine mle~ne kiseline, toliko isto je zna~ajno i njeno kori{}enje od strane nekih vrstabakterija. Zbog toga neki istraìva~i konstatuju da u etiologiji acidoze buraga podjednakzna~aj imaju i Streptococcus bovis i Megasphera elsdenii (Russell, 1986). Kao {to je poz-

39


nato Megasphera elsdenii ne moè da razlaè skrob, dok Streptococcus bovis raspolaèenzimima kojima razlaè skrob do maltoze. Oba ova mikroorganizma mogu dalje da ra-zlaù maltozu, s tim {to Streptococcus bovis proizvodi mle~nu kiselinu dok Megaspheraelsdenii je koristi za svoje metaboli~ke potrebe. Stepen efikasnosti kori{}enja maltoze odstrane dve vrste mikroorganizama zavisi od elektrohemijske reakcije sadràja buraga(Robinson et al., 1986; Russell and Hino, 1985). Ukoliko je pH niì daleko su povoljni-ji uslovi za razlaganje maltoze pod uticajem Streptococcus–a bovis. Po{to se tom pri-likom osloba|aju velike koli~ine mle~ne kiseline pH sadràja buraga postaje jo{ kiselijii sa tim u vezi populacija ove vrste bakterija se sve vi{e broj~ano pove}ava. Na drugojstrani, naglo se smanjuje prisustvo bakterija koje mogu da koriste mle~nu kiselinu, pogo-tovo Megasphera elsdenii koja treba da je najaktivnija u tom periodu. To prakti~no zna~ida u optimalnim uslovima varenja, bakterije mogu za svoje potrebe da koriste mle~nukiselinu, a pri tome samo male koli~ine da ostanu, resorbuju se i uklju~uju u drugemetaboli~ke tokove. U takvim uslovima elektrohemijska reakcija sadràja buraga i krvise bitno ne menja u odnosu na fiziolo{ke vrednosti. Kada se poremete procesi varenja istvaraju se velike koli~ine mle~ne kiseline, pH sadràja opada ispod 5,5 smanjuje se mo-tori~ka aktivnost i usporava pasaà sadràja iz buraga, pa se zato smanjuje resorpcijahranljivih materija i sve vi{e pove}ava opasnost od op{te acidoze. Klju~ni regulatorni~inilac za o~uvanje acido–bazne ravnoteè buraga je svakako bikarbonatni pufer.Me|utim, u uslovima acidoze buraga, smanjuje se lu~enje pljuva~ke i zbog toga mnogomanje koli~ine bikarbonata dospevaju u sadràj buraga. Efikasnost prispele, ali mnogomanje koli~ine bikarbonata, je skoro bez zna~aja zbog nastale atonije predèludaca i ne-dovoljnog me{anja sadràja u buragu. Zbog atonije se smanuje stepen resorpcije nastal-ih kiselina i potpuno minimizira uloga bikarbonatnog pufera.

Preveniranje kisele indigestije

Kao {to je ve} re~eno obroci krava u prvoj fazi laktacije sadrè zna~ajno ve}e koli~inelako svarljivih ugljenih hidrata. Zbog toga u toku dana nastaju velike promene u elektro-hemijskoj reakciji sadràja buraga. Najniè vrednosti pH se uo~avaju u toku no}i i u ran-im jutarnjim ~asovima (dnevna kolebanja ili oscilacije elektrohemijske reakcije sadràjaburaga). U takvim slu~ajevima ìvotinje ne uzimaju dovoljno hrane u jutarnjem obrokui naj~e{}e velike koli~ine ostaju u jaslama sve do davanja narednog obroka.

Problem odràvanja optimalnog nivoa kiselosti te~nog sadràja buraga posebno jeizraèn kod visokomle~nih krava u prvoj fazi laktacije, kada moraju da konzumiraju ve-like koli~ine hrane. Odstupanje pH vrednosti sadràja buraga od fiziolo{kih vrednosti(6,2-6,8) ima za posledicu nepovoljan uticaj na razvoj mikroflore buraga, a time i pro-cese varenja hrane, {to se negativno odraàva na proizvodnju i sadràj masti u mleku.Uzroci acidoze buraga naj~e{}e su konzumiranje suvi{e vla`nih i kiselih hraniva, nedo-voljno vlakana u obroku, ve}a koli~ina sitno mlevenih ugljeno-hidratnih hraniva i manjibroj hranjenja, odnosno suvi{e dug raspon izme|u dva obroka. U ovakvim slu~ajevimase sve vi{e smanjuje lu~enje pljuva~ke, koja je ina~e prirodni regulator elektrohemijskereakcije sadràja buraga. Ovi problemi su posebno izraèni u letnjim mesecima, uvezanom sistemu drànja, kada se zbog visoke spoljne temperature naglo smanjuje

40


koli~ina konzumirane hrane. Pod ovakvim uslovima hrana je podlo`na kvarenju, silaàrefermenti{e, stvaraju se plesni koji proizvode mikotoksine, {to ceo problem ~ini ve}imi teìm za re{avanje. Za odràvanje pH buraga i stvaranje uslova za optimalan razvoj ifunkciju mikroflore koriste se puferi koji imaju sposobnost neutralizacije pove}anekiselosti sadràja buraga. To su naj~e{}e preparati na bazi prirodnih mineralnih sirovinakao {to su bentonit, zeolit, magnezijum oksid i natrijum bikarbonat i njima sli~ni mater-ijali. Dodaju se u krmne sme{e u koli~ini od 1-2 posto (Adamovi} i sar, 2003, 2005; Eng,2002, Galindo et al., 1984; 1990; Garcia Lopez et al., 1988, 1992; Nikkhah et al., 2000,2001; Sanders et al.,1996).

Pored toga {to ovi materijali doprinose regulisanju kiselosti sadràja buraga, ispol-javaju i druge korisne efekte. Magnezijum oksid doprinosi boljoj resorpciji sir}etne kise-line. Bentonit i zeolit vezuju mikotoksine, vi{ak amonijaka, toksi~ne metale, radionuk-lide, suvi{nu vodu i drugo. Bentonit, pored navedenog, bubri i na taj na~in usporava pro-lazak hrane kroz digestivni trakt, {to doprinosi njenom boljem varenju i iskori{}avanju(Adamovi} i sar., 2003; Toma{evi} i sar., 2000, 2003).

U jednom od najnovijih istraìvanja (Vujanac i sar., 2005) u cilju preveniranja aci-doze buraga kori{}ena je mineralna sme{a sa pufernim dejstvom, na bazi prirodnih min-eralnih sirovina (bentonit i zeolit), magnezijum oksida i natrijum bikarbonata, (komerci-jalni naziv Mix PLUS) proizvedena u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih miner-alnih sirovina u Beogradu. Ova mineralna sme{a bila je uklju~ena (1%) u potpunu krm-nu sme{u ogledne grupe krava (18% ukupnih proteina). Ogled je izveden na dve grupe(kontrolna i ogledna) po 120 krava hol{tajn rase na gazdinstvu Padinska Skela, PKB Ko-rporacija. Tokom prvih 100 dana laktacije, krave su hranjene senom lucerke, silaòmbiljke kukuzruza, sirovim pivskim tropom, ekstruduranim zrnom soje i potpunom krm-nom sme{om. Dodatak ove mineralne sme{e imao je pozitivan uticaj na koli~inu na-muènog i na mast korigovanog mleka (4%), {to je posledica ve}eg sadràja masti umleku ogledne grupe krava (tabela 1).

Tab. 1. Koli~ina i sastav mlekaMilk quantities and composition

41


Sli~ne rezultate, pri kori{}enju iste mineralne sme{e, u ishrani krava u ranoj laktacijiutvrdili su i Adamovi} i sar. (2003).

Kori{}enje mineralne sme{e Mix PLUS imalo je povoljan uticaj na pH sadràja bura-ga (tabela 2). Vrednost pH buraga je kod krava ogledne grupe bila stabilna i pribli`no istapre i posle uzimanja obroka. Osim toga, kod ove grupe krava bile su veoma male indi-vidualne razlike {to nije bio slu~aj kod krava kontrolne grupe, kod kojih je pH sadràjaburaga bio skoro na donjoj fiziolo{koj granici.

Tab. 2. Elektrohemijska reakcija (pH) sadràja buraga krava pre i posle hranjenjaCows intraruminal electrochemical reaction (pH) before and after the feeding

U pomenutom istraìvanju (tabela 3), u ogledne grupe krava u prvih 100 dana lak-tacije ustanovljen je manji broj slu~ajeva asepti~nog pododermatitisa, odnosno akutnehromosti krava u pore|enju sa kontrolnom grupom, {to potvr|uje postojanje uzro~noposledi~ne veze izme|u acidoze buraga i asepti~nog pododermatitisa.

Tab. 3. U~estalost pojave pododermatitisa kod kravaFrequention of cows dermatitis

Zaklju~ak

Kisele indigestije su veoma zna~ajan zdravstveni problem krava u intenzivnom uz-goju, pogotovu u ranoj fazi laktacije kada se u ishrani koriste visoko-energetska koncen-trovana hraniva. Kori{}enjem mineralne sme{e na bazi bentonita, zeolita, magnezijum

42


oksida i natrijum bikarbonata (Mix Plus), stabilizuje se i odràva pH sadràja buraga ufiziolo{kim granicama (6,79-6,92) i spre~ava nastajanje acidoze buraga. Dodavanje ovemineralne sme{e u koncentrat (u koli~ini od 1%), pored preveniranja acidoze buragazna~ajno je doprinelo smanjenju u~estalosti asepti~nog pododermatitisa, kao i pove}an-ju koli~ine mleka i sadràja masti u mleku.

Literatura

1. Adamovi}, M., Toma{evi}-ânovi}, M., Dakovi}, A., Lemi}, J., Grubi}, G.,Adamovi}, O., Stojanovi}, B., Radivojevi}, M. (2003): Uticaj mineralnih materijasa pufernim dejstvom na proizvodnju i sastav mleka. X Simp. ”Tehnologija hraneza ìvotinje”, (sa me|. u~e{}em), V.Banja, 133-148.

2. Adamovi}, M, Lemi}, J, Toma{evi}- ânovi}, M., Jovi~in, M., Kova~evi}, M.(2004): Uticaj pufera na produkciju i sastav mleka i metaboli~ki profil krava.Biotehnologija u sto~arstvu, 5-6, 195-202.

3. Adamovi}, M., [amanc, H., Stoji}, V., Vujanac, I., Grubi}, G., Stojanovi}, B., Lemi},J. (2005): Uticaj mineralnih materija regulatora elektrohemijske regulacije na funkci-ju predèludaca i proizvodne rezultate visokomle~nih krava. 4. Simpozijum ishrana,reprodukcija i za{tita zdravlja goveda. Referat po pozivu. Zbornik radova, 77-88.

4. Aldrich, J.M., Muller, L.D., Varga, G.A., Griel, L.C. (1993): Nonstructural carbo-hydrate and protein effects on rumen fermentation, nutrient flow and performanceof dairy cows, J.Dairy Sci., 76, 1091.

5. Dirksen, G. (1989): Rumen function and disorders related to production disease,Page 350 in Proc. VII Int. Conf. Dis. Farm Anim. Cornell Univ., Ithaca.

6. Eng, K.S., Bechtel, R.R., Hutcheson, D. (2002): Ading a potasium clinoptilolotezeolite to feedlot rations to reduce manure nitrogen losses and its impact on ru-men pH, E-coli and performance. Pres. Eng. Inc. San Antonio Texas, 15-25.

7. Galindo, J., Elias, A., Cardero, J. (1984): The addition of zeolite to silage diets. I. Theeffects of zeolite on the rumen cellulosis fed silage. Cuban. J. Agric. Sci., 16, 277.

8. Galindo, J., Elias, A., Michelena, B.J., Morffi, N. (1990): The addition of zeoliteto silage on various physiological groups of ruminal bacteria of cows consumingsilage under controlled graizing conditions Cuban. J. Agric. Sci., 24, 177.

9. Garcia Lopez, R., Elias, A., Perezdelapaz, J., Gonzales, G. (1988): The utilization ofzeolite by dairy cows. I. The effects of milk composition Cuban. J. Agric. Sci., 22, 33.

10. Garcia Lopez, R., Elias, A., Menchaca, M.A. (1992): The utilization of zeolite bydairy cows. II. Effect on milk composition. Cuban. J. Agric. Sci., 26, 131.

11. Kung, L. and Hession, A.O. (1995): Preventing in vitro lactate accumulation in ru-menal fermentations by inoculation of Megasphera elsdenii, J. Anim. Sci., 73, 250.

12. Nikkhah, A., Goodarzi, R., Mraie Ashtiani (2000): The use of Zeolite in the rationof lactating Holstein dairy cow and its effect on milk yield and compositon. Iran-ian journal of agicultural sciences, 31. Teheran.

13. Nikkhah, A., Safamehr, R., Moradi, M. (2001): Effect of natural clinoptilolite-richtuf and sodium bicarbonate on milkyield, milk composition and blood profile inHolstein cows. Vol. 135. Elsevier edition. 13th International Zeolite Conference,zeolites and mesoporus materials at the dawn of 21st century Montpellier, France.

43


14. Nocek, E.J. (1996): Hoof care for dairy cattle, 2nd ed., W.D. Hoard, Sons Company.15. Nocek, E.J. (1997): Bovine acidosis: Implications of Laminitis, J. Dairy Sci., 80, 1005.16. Robinson, J.A., Smolenski, W.J., Greening, R.C., Ogilvie, M.L., Bell, R.L., Bar-

suhn, K., Peters, J.P. (1992): Prevention of acute acidosis and enhancement of feedintake in the bovine by Megasphera elsdenii 407A, J.Anim.Sci., 70, 1.

17. Russell, J.B. (1986): Ecology of rumen microorganisms: energy use. Page 74 inAspects of digestive Physiology and Ruminantes, Proc. 30 Int. Congr., CornellUniv. Press, Ithaca.

18. Russell, J.B. and T. Hino (1985): Regulation of lactate production in Streptococcusbovis: a spiraling effects that contributes to rumen acidosis, J.Dairy Sci., 68, 1712.

19. Sanders, K.J., Richardsom, C.R., Holthaus, D.L. (1996): Effect of different zeolitematerial on in vitro digestibility ammonia release and pH. J. Anim. Sci. 74, 1.

20. Toma{evi}-ânovi}, M., Dumi}, M., Vuki}evi}, O., Dakovi}, A., Milo{evi}, S.,Avakumovi}, \., Raji}, I. (2000): Organski modifikovani klinoptilolitsko hejlan-ditski tuf, organomineralni adsorbent mikotoksina – postupak za proizvodnju iprimenu, Patent P-838/00.

21. Toma{evi}-ânovi}, M., Dakovi}, A., Matija{evi}, S., Radosavljevi}-Mihajlovi}, A.,Adamovi}, M., Stoj{i}, D. (2003): Minazel Plus – efikasni adsorbent mikotoksina,Zbornik nau~nih radova Instituta PKB Agroekonomik, Beograd, 9, 1, 343-352.

22. Vicini, J.L., Cohick, W.S., Clarrk, J.H:, Mc Cutcheon, S.N., Bauman, D.E. (1988):Effects of feed intake and sodium bicarbonate on milk production and concentra-cions of hormones and metabolites in plasma of cows. J. Dairy Sci., 71, 1232, 1.

23. Vujanac, I., Adamovi}, M., [amanc, H., Petrujki}, B., Dimitrijevi}, B. (2005): Pre-veniranje kiselih indigestija goveda primenom mineralnih materija regulatora elek-trohemijske reakcije sadràja buraga. Simp. 7th Clinica Veterinaria, Ohrid, 284-288.

44


UDC: 636.085.54Review paper

PREVENTION OF ACID INDIGESTIONSIN LACTATING COWS

H. [amanc, I. Vujanac, V. Stoji}, I. Ivanov, M. Adamovi}*

Summary

In this paper we presented recent results about initiation and consequences of acid in-digestion, especially in high yielding lactating cows in first two to three months aftercalving. It is pointed to the consequences of acid indigestions, and one of them is asep-tic sub dermatitis which cause serious economic loses in cattle production. In this paper,it is presented that this problem could be resolved using mineral mixtures with bufferingactivity, prepared on bentonite, zeolite, magnesium oxide and sodium bicarbonate basis.Supplementation of this mineral mixture, in amount of 1%, beside prevention of rumenacidosis, significantly reduced frequency of aseptic sub dermatitis incidence, and in-creased milk production and milk fat content.

Key words: cattle, cows, acid indigestion, sub dermatitis.

45


* Horea [amanc, Ph.D., Ivan Vujanac, Dvm, Velibor Stoji}, Ph.D., Ivan Ivanov, Ph.D., Faculty of Vet-erinary Medicine, Belgrade; Milan Adamovi}, Ph.D., ITNMS, Belgrade.

Researchemants were relised thorough project „Development and aplication of new products basedon modificated and improved minerals in food production“ partly financed by Ministry of Science and Envi-ronmental Protection of Serbia.

UDK: 619:614.9Pregledni rad

UTICAJ POJEDINIH FAKTORA NABROJ SOMATSKIH ]ELIJA U MLEKU KRAVA

S. Hristov, R. Reli}, B. Stankovi}, D.Vukovi}*

Izvod: U ovom preglednom radu razmatrani su, na osnovu literaturnih podataka,efekti pojedinih faktora na broj somatskih }elija (BS]). Razli~ita istraìvanja u proteklih30 godina odnose se na promenu BS] u mleku i mogu}nost njihovog kori{}enja zapra}enje kvaliteta mleka. Poznato je da je infekcija mle~ne `lezde glavni faktor koji uti~ena BS], i to na nivou ~etvrti, vimena krave i zbirnog mleka. Ve}ina ispitivanja ukazujeda krave sa BS] ispod 200.000 }elija/ml verovatno nisu inficirane glavnim uzro~nicimamastitisa, za razliku od krava ~iji je BS] 300.000 ili ve}i. Drugi faktori, kao {to je broj,faza laktacije i sezona, imaju manji uticaj. Stres razli~itog tipa moè pogor{ati BS] ve}inficirane ~etvrti, ali malo je podataka da bilo koji faktor koji ne predstavlja normalnednevne varijacije ima zna~ajan uticaj na BS] u odsustvu intramamarne infekcije.Efikasan program kontrole mastitisa smanjuje mogu}nost preno{enja infekcije s krave nakravu, smanjuje uticaj stresora na kravu, papile i sisni kanal i podsti~e maksimalnuproizvodnju mleka.

Klju~ne re~i: broj somatskih }elija, infekcija mle~ne `lezde, paritet i stadijum lak-tacije, stres, sezona, sredinski mastitis.

Uvod

Broj somatskih }elija (BS]) prihva}en je kao internacionalni standard za utvr|ivan-je kvaliteta mleka, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. U razvijenim zemlja-ma BS] u mleku utvr|uje se na farmama krava svakog meseca, dok se u zemljama urazvoju ovaj parametar sve vi{e primenjuje. Zahvaljuju}i brojnim istraìvanjima sprove-denim {irom sveta, naj~e{}e na velikom broju uzoraka, danas su na raspolaganju detaljnipodaci o najzna~ajnijim faktorima koji uti~u na BS] u mleku (Hristov, 2002a; Schukkenet al., 2003). Smatra se da pore|enja podataka o BS] sa rezultatima bakteriolo{kih ispi-tivanja uzoraka mleka mogu pruàti realisti~nu sliku o faktorima koji ispoljavaju na-jizraèniji uticaj na BS] u mleku (Hristov, 2000a; Hristov, 2000b; Hristov i sar., 2002).

47


* Dr Slav~a Hristov, redovni profesor, mr Renata Reli}, asistent pripravnik, mr Branislav Stankovi},Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd; Dejan Vukovi}, vet.spec., PKB Korporacija, Padinska Skela-Beograd.

Rad je finansiran sredstvima projekta BTN.5.6.351010.

Ova pore|enja mogu doprineti re{avanju nekih nedoumica oko uo~enih promena BS] ustadu krava. Nekoliko detaljnih preglednih radova i eksperimentalnih izu~avanja posled-njih 30 godina razmatraju razli~ite aspekte utvr|ivanja BS] u mleku krava, variranja is-tih u odnosu na razli~ite faktore, kao i mogu}nost primene ovog parametra u procenikvaliteta sveèg mleka (Bodoh et al., 1976; Brolund, 1985; Dohoo and Meek, 1982;Eberhart et al., 1979, 1982; Harmon, 1994; Miller and Paape, 1985; Raubertas andShook, 1982; Reneau, 1985, 1986; Reneau and Packard, 1991; Schultz, 1977; Sheldrakeet al., 1983; Peeler et al., 2001; Pillai et al., 2001; Hristov, 2002a; Hristov, 2002b; Hris-tov i sar., 2002; Reneau et al., 2002; Ruegg and Rheineman, 2002).

Somatske }elije u mleku su primarno leukociti, koji uglavnom uklju~uju makrofage,limfocite i neutrofile. Izu~avanja usmerena na identifikaciju vrste }elija u mleku pokaza-la su da se epitelne }elije i }elije koje proizvode mleko retko nalaze u sekretu vimena,kao i druge vrste }elija koje se nalaze u lumenu laktifernih kanala kod zasu{ene mle~ne`lezde. Sve ove vrste }elija iznose 0 do 7% od ukupne }elijske populacije u mleku (Leeet al., 1980). Treba imati u vidu da pove}anje BS] u mleku na kraju laktacije ne nastajezbog otpadanja epitelnih }elija. U toku inflamacije kod mastitisa najve}i deo pove}anjaBS] odnosi se na invaziju neutrofila u mle~nu `lezdu i mleku u cilju suprotstavljanja in-fekciji (Harmon, 1994; Harmon and Heald, 1979, 1982; Miller and Paape, 1985; Kellyet al., 2000).

Uticaj infekcije mle~ne `lezde na BS]

Najzna~ajniji faktor koji uti~e na BS] u mleku je infekcija mle~ne `lezde (Dohoo andMeek, 1982; Djabri et al., 2002, Hristov, 2002a). Ovo se odnosi na BS] u mleku poje-dinih ~etvrti vimena krave, u mleku vimena krave u celini i u mleku zbirnog uzorka sta-da. Izu~avanja Eberhart et al. (1982), pokazala su da BS] u zbirnom uzorku mleka vari-ra u zna~ajnoj meri u zavisnosti od zastupljenosti infekcija izazvanih najzna~ajnijimpatogenim mikroorganizmima u stadu, {to se manifestuje i u vidu razli~itog smanjenjaproizvodnje mleka. Analiza literaturnih podataka ukazuje da je zastupljenost infekcijeprimarni faktor koji odre|uje BS] u zbirnom uzorku mleka stada krava (Hristov, 2002a;Schukken et al., 2003).

BS] u mleku ~etvrti i vimena neinficiranih krava u prvoj laktaciji uglavnom se kre}eispod 200.000, ali moè iznositi i ispod 100.000 u 1 ml. Eberhart et al. (1979), procenjujuda 50% neinficiranih krava ima BS] ispod 100.000, a ~ak 80% ispod 200.000 u 1 mlmleka. Skora{nja izu~avanja kod 44 neinficiranih krava, od prve do tre}e laktacije,pokazala su da geometrijska sredina BS] iznosi 49.400 u 1 ml mleka (Laevens et al.,1997). Pove}anje BS] iznad nivoa od 200.000 u 1 ml mleka uglavnom se smatra abnor-malnim i ukazuje na inflamaciju vimena. Danas su mnoga visokoproduktivna stada kra-va u razvijenim zemljama sa zbirnim BS] ispod 200.000, pa ~ak i ispod 100.000 u 1 mlmleka. Patogeni mikroorganizmi koji inficiraju mle~nu `lezdu mogu se podeliti u dvegrupe, i to na glavne i sporedne ili minorne. Glavni patogeni, koji uzrokuju najizraèni-je pove}anje BS], su Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, koliformni idruge Streptococcus spp. Detaljni podaci o mastitisu izavanom Staphylococcus aureus-om mogu se na}i u radu autora Hristova i sar. (1998), mastitisu izavanom Streptococcus

48


agalactiae u radu Hristova i sar. (1997), koliformnom mastitisu u radu Hristova (1996) imikoplazmatskom mastitisu u radu Hristova i sar. (2000). Minorni patogeni (Corynebac-terium bovis i koagulaza-negativne stafilokoke) obi~no izazivaju dvostruko do trostrukopove}anje BS] u odnosu na neinficirane ~etvrti (Harmon and Langlois, 1986). Najz-na~ajniji aspekti subklini~kih mastitisa opisani su u radovima Hristova i R. Reli} (2003a,2003b), a program spre~avanja pojave i suzbijanja mastitisa krava u radu Hristova i sar.(2000).

Izu~avanja su dalje pokazala da kori{}enje samo BS] radi razvrstavanja ~etvrti na in-ficirane i neinficirane moè, do izvesnog stepena, doprineti pogre{nom zaklju~ku, zbogpojave la`no pozitivnih-odnosno la`no negativnih rezultata (Dohoo and Meek, 1982; Re-neau, 1985, 1986; Schepers et al., 1997). Ove gre{ke u zaklju~ivanju mogu delom bitiposledica normalnog variranja BS] za vreme samog toka infekcije u mle~noj `lezdi.Povremene promene BS] posle eksperimentalnih ubrizgavanja razli~itih patogenihmikroorganizama u mamarnu `lezdu su sugerisale da nastaju veoma izraène promene uovom parametru u ranom stadijumu infekcije (na primer, za vreme akutne faze), uz dos-tizanje najve}eg nivoa unutar nekoliko ~asova ili dana, u zavisnosti od vrste ubrizganoguzro~nika. Posle uni{tavanja uzro~ne bakterije od strane neutrofila moè usleditiumereno smanjenje BS]. Intenzitet smanjenja BS] moè zna~ajno varirati i zavisiti odposledica infekcije, odnosno virulencije uzro~nika i odbrambenih sposobnosti krave. Naosnovu navedenih ispitivanja o~igledno je da BS] u mleku inficiranih ~etvrti nije sta-ti~an pokazatelj, odnosno ispoljava tendenciju stalnog fluktuiranja. U hroni~nim infekci-jama BS] i broj bakterija imaju tendenciju fluktuiranja naniè i navi{e u funkciji vre-mena u zavisnosti od brojnih faktora (Newbould, 1974; Sears et al., 1990). Tako|e jepoznato da BS] varira i u mleku neinficiranih ~etvrti, ali se uvek kre}e ispod 200.000 u1 ml. Najzna~ajniji aspekti utvr|ivanja BS] u mleku detaljno su opisani u radu Hristo-va. (2002a), a ukupnog broja mikroorganizama u sveèm mleku krava u radu Hristova(2002b).

Intenzitet promena BS] prema najzna~ajnijim patogenim mikroorganizmima variraod krave do krave. Zbog toga nije mogu}e diferencirati vrste ovih uzro~nika samo na os-novu ovog pokazatelja (Dohoo and Meek, 1982). Schultz (1977) je ustanovio da posleeliminacije patogenih mikroorganizama iz mle~ne `lezde mogu pro}i dani, nedelje ili ~aki duì periodi vremena da bi se smanjio BS]. Sasvim je razumljivo da }e BS] u zbirnomuzorku mleka jedne krave ili zbirnom uzorku mleka stada u celini imati uzro~ne veze sabrojem inficiranih ~etvrti i koli~inom proizvedenog mleka u tim ~etvrtima. Me|utim, akosu sve ~etvrti jedne krave neinficirane moè se generalno o~ekivati BS] ispod 200.000u 1 ml njenog zbirnog uzorka mleka.

U DHI programu uveden je skalarni sistem BS] (Raubertas and Shook, 1982), kojirazvrstava BS] zbirnog mleka u 10 kategorija, ozna~ene brojevima od 0 do 9. Ovaj sis-tem ima prednosti nad BS] u zbirnom mleku stada, budu}i da promene BS] kod malogbroja krava ne dovode do upadljive promene prose~nog rezultata BS] stada. Pri tu-ma~enju rezultata BS] uvek je potrebno imati u vidu da se po 50% od ukupnog brojakrava nalazi ispod i iznad prose~nog rezultata stada. Oba indikatora, BS] u zbirnomuzorku i skalarni sistem BS] u stadu pokazuju stanje zdravlja vimena u stadu i trebalobi da se primenjuju za pra}enje njegovog trenda i upozoravanja muza~a na nastale prob-leme. Potrebno je imati u vidu da je u istraìvanjima ustanovljeno da tretman mle~ne

49


`lezde tokom laktacije ne pruà zadovoljavaju}e rezultate, ako se bazira samo na indi-vidualnom BS] (Timms and Schultz, 1984).

Uticaj starosti krava i stadijuma laktacije na BS]

Uobi~ajeno zapaànje na farmama je da se BS] pove}ava sa starenjem krava i odmi-canjem stadijuma laktacije. Me|utim, istraìvanja Eberhart et al. (1979), pokazala su dakada se krave izdvoje u grupe prema statusu infekcije postaje o~igledno da egzistirajumale promene BS] kod neinficiranih krava, kako u odnosu na starost, tako i u odnosu nastadijum laktacije. Sheldrake et al. (1983) potvrdili su nalaz da u mleku neinficiranih~etvrti nastaju male promene BS] sa pove}anjem broja laktacija ili sa odmicanjem stadi-juma laktacije. Naime, pregled podataka u ovom istraìvanju u vezi stadijuma laktacijepokazuje da se BS] u mleku kod neinficiranih krava pove}ava sa 83.000 (35. dana post-partum) na 160.000 (285 dana). Me|utim, kod inficiranih ~etvrti sa S. aureus ustanovl-jeno je pove}anje sa 234.000 na 1.000.000 u toku identi~nog perioda. Kod svih ~etvrti,bez obzira na status infekcije utvr|uje se pove}anje BS] neposredno posle partusa, s timda se kod ~etvrti bez infekcije ili sa infekcijama izazvanih minornim patogenim mikroor-ganizmima, BS] naglo smanjuje do 35 dana postpartum. Dalje, izu~avanja Laevens et al.(1997) pokazala su da paritet i stadijum laktacije kod bakteriolo{ki negativnih, odnosnoneinficiranih vimena krava, ne uti~u zna~ajno na BS]. BS] kod neinficiranih vimenakrava trebalo bi da iznosi manje od 300.000 do 5 dana postpartum (Reneau, 1986).Bodoh et al. (1976), su ustanovili pove}anje BS] na kraju laktacije samo kada je dnev-na proizvodnja mleka smanjena na ispod 4 kg, me|utim, status infekcije vimena krava uovom istraìvanju nije determinisan. Uskra}ivanje hrane i vode rezultira u dramati~nomsmanjenju proizvodnje mleka i proporcionalnom pove}anju BS] u njemu (Martin, 1973;Reneau, 1986). Ovi rezultati se tuma~e dilucionim fenomenom. Sugeri{e se da umerenirast BS] kod neinficiranih ~etvrti na kraju laktacije nastaje tako|e kao posledica sman-jenja razre|enja. Zbog svega toga se zaklju~uje da su osnovni uticaji pariteta i stadijumalaktacije na BS] u vezi sa statusom intramamarne infekcije (Hristov, 2002a; Schukkenet al., 2003).

Uticaj stresa na BS]

Razli~ite vrste stresa upletene su u izazivanju pove}anja BS] (Dohoo and Meek,1982). Me|utim, poku{aji eksperimentalnog izazivanja promena BS] kod neinficiranihkrava putem ubrizgavanja ACTH ili kortikosteroida, ili podvrgavanja ìvotinja u ko-morama kontrolisanom stresu, ostali su bez ili sa umerenim ispoljavanjem uticaja naBS] u mleku (Paape et al., 1973; Paape et al., 1973; Wegner et al., 1976). Izu~avanjasprovedena na Floridi pokazala su statisti~ki zna~ajno pove}anje BS] u mleku krava kodtoplotnog stresa. Me|utim, srednje vrednosti BS] kod krava (neinficirane i inficirane saStaphylococcus spp.), kako podvrgnutih toplotnom stresu, tako i drànih u termoreg-ulisanoj sredini, iznosile su 145.000 i 105.000 (Elvinger et al., 1991). Zaklju~uje se da sedeo ove razlike u BS] odnosi na smanjenje proizvodnje mleka usled toplotnog stresa.

50


Naime, smatra se da je uobi~ajeno smanjenje proizvodnje mleka kod krava pri delovan-ju toplotnog stresa u iznosu 10 do 20% (Shearer and Beede, 1990). Mada akcidentalnapromena elektri~nog napona moè dovesti do promena u pona{anju krava, ne postoje po-daci o njegovom direktnom uticaju na BS] u zdravom vimenu (Lefcourt, 1991). Premaizve{tajima, estrus ne ispoljava signifikantan uticaj na BS] (Guidry et al., 1975).

U su{tini, smatra se da stresori razli~ite vrste mogu dalje pospe{iti inflamaciju kod in-ficiranih vimena krava, dok kod neinficiranih ispoljavaju mali uticaj na BS] (Coulon etal., 1998). Treba imati u vidu da }e se saznanja u ovoj oblasti i dalje produbljivati, jer lit-eraturni podaci ukazuju da se ovo pitanje razmatra ve} godinama od strane mnogih is-traìva~a (Schukken et al., 2003).

Uticaj sezone na BS]

Rutinske analize na pojedinim farmama ili u pojedinim regionima ukazuju da je BS]u mleku kod krava generalno najmanji u toku zime, a najve}i u toku leta (Dohoo andMeek, 1982; Wells and Ott, 1998). Ove analize se slaù sa utvr|enim pove}anjem pojaveklini~kog mastitisa kod krava u toku letnjih meseaci (Paape et al., 1973; Smith et al.,1985). Smith et al. (1985) utvrdili su naju~estaliju stopu infekcije patogenim mikroorga-nizmima iz sredine u toku leta, kao i ~injenicu da se ova stopa podudara sa utvr|ivanjemnajve}eg broja koliformnih mikroorganizama u prostirci. Ovi istraìva~i sugeri{u da semoè pove}ati osetljivost vimena prema infekciji pri stresu usled visoke temperature ivla`nosti, s tim da treba imati u vidu ~injenicu da ovi faktori mogu dovesti i do izlagan-ja krava pove}anom broju patogenih mikroorganizama. Drugi podaci tako|e podupirupovezanost stope klini~kog mastitisa sa brojem bakterija u prostirci (Hogan et al., 1989).Ovi nalazi podupiru koncept da temperaturni stres per se nije uzrok pove}anja BS], ve}ukazuju da pove}anje BS] nastaje kao posledica ve}eg izlaganja vrha sisa patogenimmikroorganizmima, {to rezultira kako u pojavi ve}eg broja novih infekcija tako i kli-ni~kih slu~ajeva mastitisa tokom letnjih meseci.

Uticaj drugih faktora na BS]

Ustanovljene su normalne diurnalne varijacije BS] u uzorcima mleka koji su uzeti urazli~itom vremenu tokom muè i izme|u muà (Dohoo and Meek, 1982; White and Rat-tray, 1965). Generalno, BS] je najve}i na kraju muè, a najmanji neposredno pred muù.Pove}anje BS] moè perzistirati do 4 ~asa posle muè, a potom se postepeno smanjivati.Ove razlike u ve}em i manjem BS] na kraju prema samom po~etku muè mogu varirati4 do 70 puta u pojedinim ~etvrtima (White and Rattray, 1965). Uzorke mleka na po~etkumuè, zatim zbirne uzorke mleka krave ili zbirne uzorke mleka stada krava trebalo birutinski koristiti za dobijanje relevantnih podataka o BS], jer postoji visoka korelacija(r = 0,86) izme|u BS] u tim izvorima uzoraka.

Iako je Brolund (1985) utvrdio postojanje rasne razlike u BS] kod istog statusa in-fekcije, ovaj autor je tako|e ustanovio da su razlike u BS] izme|u krava verovatno odve}eg zna~aja. Ni jedan od ovih faktora nije pribliàn uticaju koji ispoljava bakteriolo{kistatus mle~ne `lezde na BS].

51


BS] kod sredinskog mastitisa

Bez sumnje, utvr|ivanje BS] svakog meseca moè biti korisno sredstvo u pra}enjuzdravlja vimena krava u stadu. Vi{ekratno utvr|ivanje BS] kod pojedinih krava ili stadau celini je najkorisnije, dok pojedina~na ispitivanja BS] mogu biti relativno nepouzdana,zbog razloga koji su razmatrani u radu Reneau (1986). Trebalo bi naglasiti da je sagle-davanje podataka o BS] naro~ito od zna~aja za stada koja su ve} imala infekcije izaz-vane kontagioznim patogenim mikroorganizmima. Budu}i da infekcije izazvane ovimuzro~nicima imaju tendenciju dugog trajanja, nove infekcije u stadu mogu dovesti dodaljeg pove}anja ra{irenosti infekcije i odraziti se pove}anjem BS] u zbirnom uzorkumleka ili na skali koja kategori{e BS] u stadu. U stadima, u kojima se sprovode odgo-varaju}i programi kontrole protiv kontagioznih patogenih mikroorganizama, mogu sejaviti problemi usled pojave klini~kih mastitisa, koji izazivaju patogeni mikroorganizmiiz ìvotne sredine, no i pored toga prose~an BS] moè se odràvati na nivou ispod300.000 (Hoblet et al., 1991). U tim slu~ajevima moè se desiti da se dugoro~ni statuszdravlja vimena jasno ne odslikava u mese~nom BS] u zbirnom uzorku mleka stada. Na-jzna~ajniji aspekti etilogije, patogeneze, klini~ke slike, terapije i preventive koliformnogmastitisa kod krava detaljno su opisani u preglednom radu Hristova (1996). Intrama-marne infekcije patogenim mikroorganizmima iz ìvotne sredine imaju tendencijukra}eg trajanja od onih koje uzrokuju kontagiozni patogeni mikroorganizmi, budu}i da60 do 70% sredinskih mastitisa (mastitisa izazvanih patogenim mikroorganizmima izìvotne sredine, uglavnom koliformi) moè trajati kra}e od 30 dana (Hogan and Smith,1987). Vremenski period pove}anja BS] u mleku kod obolelih krava od sredinskog mas-titisa moè zbog toga biti kra}i u odnosu na kontagiozni mastitis, i to u iznosu podu-darnom prethodnom navodu. Pored toga, ra{irenost infekcija, koje izazivaju sredinskipatogeni mikroorganizmi, u bilo kom momentu, tako|e ima tendenciju da bude manja(manje od 10% ~etvrti u stadu). Zbog toga, stada u kojima je dominantan sredinski mas-titis imaju manji BS] u zbirnom uzorku mleka od 300.000 u 1 ml (pojedina stada moguimati i ispod 200.000), budu}i da relativno mali broj infekcija vimena krava u stadu, ko-je izazivaju patogeni mikroorganizmi iz sredine, u bilo kom momentu posmatranja ne is-poljava znatan uticaj na BS] u stadu. Izuzeci od toga su mogu}i u toku perioda godinekada dolazi do izbijanja klini~kih pojava, odnosno kada se naglo pove}a broj klini~kihslu~ajeva mastitisa u stadu u odnosu na uobi~ajeni. Treba imati u vidu da na pojedinimfarmama sredinski mastitis moè imati zna~ajan finansijski uticaj na proizvodnju mleka,ako se u~estalo ispoljava u klini~kom obliku u toku godine (Hoblet et al., 1991).

Zaklju~ak

Na osnovu iznetih podataka iz literature i iskustva autora o uticaju pojedinih faktorana broj somatskih }elija u mleku krava moè se zaklju~iti da:

• Prisustvo intramamarnih infekcija u stadu, odnosno inflamacija u mle~noj `lezdikrava, predstavlja najzna~ajniji faktor koji dovodi do promena BS] u mleku.

• Malo je verovatno da na BS] direktan i izraèn uticaj mogu imati faktori koji svo-jim delovanjem ne o{te}uju mle~nu `lezdu, budu}i da zna~ajno pove}anje BS] u

52


mleku nastaje kao posledica migracije leukocita u mle~nu `lezdu radi suprotstavl-janja infekciji,

• Razli~iti stresori mogu pove}ati BS] u ve} inficiranim ~etvrtima vimena krava.• Postoji mali broj podataka koji ukazuju da bilo koji drugi faktor, razli~it od faktora

koji dovode do normalnih diurnalnih varijacija BS], ima zna~ajan uticaj na BS] uodsustvu intramamarne infekcije.

Literatura

1. Bodoh, G.W., Battista, W.J., Schultze, L.H., Johnston, R.P. (1976): Variation in so-matic cell counts in dairy herd improvement milk samples. J. Dairy Sci., 59, 1119.

2. Brolund, L. (1985): Individual cow somatic cell counting: Diagnostic significanceand applicability. Kieler Milchwirtschaftliche Forschungsberichte, 37, 286.

3. Coulon, J.B., Pradel, P., Cochard, T., Poutrel, B. (1998): Effect of extreme walk-ing conditions for Dairy cows on milk yield, chemical composition, and somaticcell count. J. Dairy Sci., 81, 994.

4. Djabri, B., Bareille, N., Beaudeau, F., Seegers, H. (2002): Quarter milk somaticcell count in infected dairy cows: a meta-analysis, Vet. Res., 33, 335–357.

5. Dohoo, I.R. and Meek, A.H. (1982): Somatic cell counts in bovine milk. Can. Vet.J., 23, 119.

6. Eberhart, R.J., Gilmore, H.C., Hutchinson, L.J., Spencer, S.B. (1979): Somaticcell counts in DHI samples. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 32.

7. Eberhart, R.J., Hutchinson, L.J., Spencer, S.B. (1982): Relationships of bulk tanksomatic cell counts to prevalence of intramammary infection and to indices ofherd production. J. Food Protect., 45, 1125.

8. Elvinger, F., Hansen, P.J., Natzke, R.P. (1991): Modulation of function of bovinepolymorphonuclear leukocytes and lymphocytes by high temperature in vitro andin vivo. Am. J. Vet. Res., 52, 1692.

9. Guidry, A.J., Paape, M.J., Pearson, R.E. (1975): Effects of estrus and exogenousestrogen on circulating neutrophils and milk somatic cell concentrations, neu-trophil phagocytosis and occurrence of clinical mastitis in cows. Am. J. Vet. Res.,36, 1555.

10. Harmon, R.J. (1994): Physiology of mastitis and factors affecting somatic cellcounts. J. Dairy Sci., 77, 2103.

11. Harmon, R.J. and Heald, C.W. (1979): Neutrophil migration in the udder duringmastitis. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 25.

12. Harmon, R.J. and Heald, C.W. (1982): Migration of polymorphonuclear leuko-cyctes into the bovine mammary gland during experimentally induced Staphylo-coccus aureus mastitis. Am. J. Vet. Res, 43, 992.

13. Harmon, R.J. and Langlois, B.E. (1986): Prevalence of minor pathogens and as-sociated somatic cell counts. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 11.

14. Hoblet, K.H., Schnitkey, G.D., Arbaugh, D., Hogan, J.S., Smith, K.L. (1991): Eco-nomics of clinical mastitis. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 24.

53


15. Hoblet, K.H., Schnitkey, G.D., Arbaugh, D., Hogan, J.S., Smith, K.L., Schoen-berger, P.S., Todhunter, D.A., Hueston, W.D., Pritchard, D.E., Bowman, G.L., Hei-der, L.E., Brockett, B.L., Conrad, H.R. (1991): Costs associated with selectedpractices and with episodes of clinical mastitis in nine herds with low somatic cellcounts. J. Am. Vet. Med. Assoc., 199, 190.

16. Hogan, J.S. and K.L. Smith. (1987): A practical look at environmental mastitis.Compendium on Continuing Education for the Practicing Veterinarian., 9, 10, F341.

17. Hogan, J.S., Smith, K.L., Hoblet, K.H., Todhunter, D.A., Schoenberger, P.S., Hue-ston, W.D., Pritchard, D.E., Bowman, G.L., Heider, L.E., Brockett, B.L., Conrad,H.R. (1989): Bacterial counts in bedding materials used in nine commercialdairies. J. Dairy Sci., 72, 250.

18. Hristov, S. (1996): Koliformni mastitis krava. Vet. glasnik, 50, 5-6, 329-340.19. Hristov, S. (2002a): Najzna~ajniji aspekti utvr|ivanja broja somatskih }elija u

mleku krava. Zbornik radova jugoslovenskog mlekarskog simpozijuma Savre-meni trendovi u mlekarstvu, Vrnja~ka Banja, 32-38.

20. Hristov, S. (2002b): Najzna~ajniji aspekti utvr|ivanja ukupnog broja mikroorga-nizama u sveèm mleku krava. Mlekarstvo, 208-216.

21. Hristov, S., Lazarevi}, N., Radovanovi}, M., Joèf, I. (1998): Stafilokokni masti-tis krava. Zbornik nau~nih radova XII Savetovanja agronoma, veterinara itehnologa, Aran|elovac, 4, 1, 411-422.

22. Hristov, S., Lazarevi}, N., Radovanovi}, M., Pavlovi}, M. (1997): Streptokoknimastitis krava. Zbornik nau~nih radova XI Savetovanja agronoma i tehnologa same|unarodnim u~e{}em, Aran|elovac, 3, 1, 415-424.

23. Hristov, S., Pavlovi}, M., Pavlovi}, G. (2000):Mikoplazmatski mastitis u krava.Zbornik nau~nih radova XIV Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa,Aran|elovac, 6, 1, 535-544.

24. Hristov, S., Reli}, R. (2003a): U~estalost pojave i ekonomski zna~aj subklini~kihoblika mastitisa, Mlekarstvo, 22, 761-765.

25. Hristov, S., Reli}, R. (2003b): Subklini~ki mastitis i program preventive u inten-zivnim uslovima gajenja krava. Mlekarstvo, 23, 792-797.

26. Hristov, S., Stankovi}, B., Reli}, R. (2002): Broj somatskih }elija i mikroorgani-zama u mleku krava. Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 145 – 151.

27. Hristov, S., Todorovi}, M., Ne{i}, K. (2000): Najzna~ajniji aspekti programaspre~avanja pojave i suzbijanja mastitisa krava. Arh. Poljopr. nauke, 61, 1-2, 135, 146.

28. Kelly, A.L., Tiernan, D., O’Sullivan, C., Joyce, P. (2000): Correlation betweenbovine milk somatic cell count and polymorphonuclear leukocyte level for sam-ples of bulk milk and milk from individual cows. J. Dairy Sci., 83, 300-304.

29. Laevens, H., Deluyker, H., Schukken, Y.H, de Meulemeester, L., Vandermeersch,R., de Muelenaere, E., de Kruif, A. (1997): Influence of parity and stage of lacta-tion on somatic cell count in bacteriologically negative dairy cows. J. Dairy Sci.,80, 3219.

30. Lee, C.S., Wooding, F.B.P., Kemp. P. (1980): Identification properties, and differ-ential counts of cell populations using electron microscopy of dry cows secre-tions, colostrum and milk from normal cows. J. Dairy Res., 47, 39.

54


31. Lefcourt, A.M., ed. (1991): Effects of electrical voltage/current on farm animals:How to detect and remedy Problems. U. S. Dept. Agric., Agriculture Handbook,696, 142.

32. Martin, J.M. (1973): Milk yield interrelationships with somatic cells and chemi-cal constituents over lactation and during restricted water consumption. M.S.Thesis, North Carolina State Univ., Raleigh.

33. Miller, R.H. and Paape, M.J. (1985): Relationship between milk somatic cellcount and milk yield. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 60.

34. National Mastitis Council. (1987) Current Concepts of Bovine Mastitis, 3rd ed.,Madison, WI.

35. Newbould, F.H.S. (1974): Microbial diseases of the mammary gland. Page 269 In:Lactation. Vol. II. Ed. B.L. Larson and V.R. Smith. Academic Press. New York.

36. Paape, M.J., Kral, A.J., Desjardins, C., Schultze, W.D., Miller, R.H. (1973): Fail-ure of either corticosteroids or ACTH to increase the leukocyte concentration inmilk. Am. J. Vet. Res., 34, 353.

37. Paape, M.J., Schultze, W.D., Miller, R.H., Smith, J.W (1973): Thermal stress andcirculating erythrocytes, leukocytes, and milk somatic cells. J. Dairy Sci., 56, 84.

38. Peeler, E.J., Green, M.J., Fitzpatrick, J.L., Green, L.E. (2001): The associationbetween individual quarter, cow and bulk milk somatic cell counts, Ph.D. thesis,University of Bristol, Bristol, UK.

39. Pillai S.R., Kunze, E., Sordillo, L.M., Jayarao, B.M. (2001): Application of dif-ferential inflammatory cell count as a tool to monitor udder health, J. Dairy Sci.,84, 1413-1420.

40. Raubertas, R.F. and G.E. Shook (1982): Relationship between lactation measuresof somatic cell concentration and milk yield. J. Dairy Sci. 65, 419.

41. Reneau, J.K. (1985): Using DHI somatic cell counts. Proc. Ann. Mtg. Natl. Mas-titis Counc., 73.

42. Reneau, J.K. (1986): Effective use of Dairy Herd Improvement somatic cellcounts in mastitis control. J. Dairy Sci., 69, 1708.

43. Reneau, J.K. and V.S. Packard (1991): Monitoring mastitis, milk quality and eco-nomic losses in dairy fields. Dairy Food Environ. Sanitation, 11, 4.

44. Reneau, J.K., Schukken, Y.H., Wilson, D.J., Barkema, H.W. (2002): Somatic cellcounts: measures of farm management and milk quality, Proc. National MastitisCouncil, Regional Meeting, Syracuse, New York, 1-10.

45. Ruegg, P.L., Rheineman, D. (2002): Milk quality and mastitis tests, Bovine Prac-titioner, 36, 41-54.

46. Schepers, A.J., Lam, T.J., Schukken, Y.H., Wilmink, J.B., Hanekamp W.J. (1997):Estimation of variance components for somatic cell counts to determine thresh-olds for uninfected quarters, J. Dairy Sci., 80, 1833-1840.

47. Schukken, H.Y., Wilson, J.D., Welcome, F., Garrison-Tikofsky, L., Gonzalez, N R.(2003): Monitoring udder health and milk quality using somatic cell counts. Vet.Res. 34, 579–596.

48. Schultz, L.H. (1977): Somatic cells in milk - Physiological aspects and relation-ship to amount and composition of milk. J. Food Protect., 40, 125.

55


49. Sears, P.M., Smith, B.S., English, P.B., Herer, P.S., Gonzalez., R.N. (1990): Shed-ding pattern of Staphylococcus aureus from bovine intramammary infections. J.Dairy Sci., 73, 2785.

50. Shearer, J.K. and D.K. Beede. (1990): Effects of high environmental temperatureon production, reproduction, and health of dairy cattle. Agri-Pract., 11, 5, 6.

51. Sheldrake, R.F., Hoare, R.J.T., McGregor, G.D. (1983): Lactation stage, parity,and infection affecting somatic cells, electrical conductivity, and serum albuminin milk. J. Dairy Sci., 66, 542.

52. Smith, K.L., Todhunter, D.A., Schoenberger, P.S. (1985): Environmental mastitiscause, prevalence, prevention. J. Dairy Sci., 68, 1531.

53. Timms, L.L. and L.H. Schultz (1984): Mastitis therapy for cows with elevated so-matic cell counts or clinical mastitis. J. Dairy Sci., 67, 367.

54. Wegner, T.N., Schuh, J.D., Nelson, F.E., Stott, G.H. (1976): Effect of stress onblood leucocyte and milk somatic cell counts in dairy cows. J. Dairy Sci., 59, 949.

55. Wells, S.J. and S.L. Ott (1998): What is the current milk quality in the US? Proc.Ann. Mtg. Natl. Mastitis Counc., 10.

56. White, F. and E.A.S. Rattray (1965): Diurnal variation in the cell content of cow’smilk. J. Comp. Pathol., 75, 253.

56


UDC: 619:614.9Review paper

INFLUENCE OF SOME FACTORS ONSOMATIC CELL COUNTS IN COW MILK

S. Hristov, R. Reli}, B. Stankovi}, D. Vukovi}*

Summary

In the review paper the effect of some factors on somatic cell counts (SCC) on thebase of literature data are discussed. Several studies over the past 30 years have ad-dressed issues surrounding SCC, their variation, and the potential use of SCC for moni-toring milk quality. Clearly the major factor affecting SCC is a mammary gland infectionand this holds true at the quarter, cow, or bulk tank level. Most studies suggest that cowswith SCC less than 200,000 cells/ml are not likely to be infected with major mastitispathogens, while cows with SCC of 300,000 or greater are very likely to be infected. Oth-er factors such as lactation number, stage of lactation, and season of the year have onlyminor influences by comparison. Stresses of various types may aggravate the SCC levelin a quarter which is already infected, but there is little evidence that any factor other thannormal diurnal variation has a major influence on SCC in the absence of intramammaryinfection. An effective mastitis control program minimizes the opportunity to transmit in-fections from cow to cow, reduces stress upon the cow, teat and teat canal, and encour-ages maximal milk production.

Key words: somatic cell count, intramammary infection, parity and stage of lacta-tion, stress, season, environmental mastitis.

57


* Slav~a Hristov, Prof. Ph.D., Renata Reli}, M.Sc., Branislav Stankovi}, M.Sc, Faculty of Agricul-ture, Zemun-Belgrade; Dejan Vukovi}, Dvm. spec., PKB Corporation, Padinska Skela-Belgrade.

The paper financed by project BTN.5.6.351010 recorces.

UDK: 614.95Originalni nau~ni rad

ISPITIVANJE DELOVANJA VITAMINA AD3EAPLIKOVANIH PARENTERALNO U VISOKOM GRAVIDITETU

NA REPRODUKCIONA SVOJSTVA MLE^NIH KRAVA

T. Petrujki}, H. [amanc, B. Petrujki}, M. Polovina, I. Jeremi}, B. Ivkovi}*

Izvod: Dobro je poznato da na zdravlje i reproduktivnu sposobnost krava uti~u un-utra{nji i spolja{nji faktori. Najzna~ajniji unutra{nji faktori su nasledni faktori i neuroen-dokrini sistem, a najzna~ajnijim spolja{njim faktorima smatraju se ishrana, efekat klime,uslovi drànja, menad`menta, zoohigijene i organizacija reprodukcije ìvotinja.

Slede}i reproduktivni poreme}aji na farmi, koji su povezani sa deficitarnom ishra-nom dijagnostifikovani su svakodnevnim klini~kim pregledima: abortusi, anestrusi, en-dometritisi i patolo{ki puerperijum. Neadekvatna ishrana tako|e se moè manifestovatikroz smanjenje fertiliteta i to pre pojave evidentih klini~kih simptoma.

Podaci pokazuju da se pod izvesnim uslovima reproduktivne performanse mogupobolj{ati dodavanjem hranivima β-karotina ili parenteralnom aplikacijom, dok doda-vanje u ishrani i/ili parenteralno vitamina A i E smanjuje incidencu reproduktivnihporeme}aja, prevenira retenciju sekundina i pobolj{ava fertilitet krava.

Vrhunac laktacije (pik) je naro~ito kriti~an period za mle~ne krave po{to se preklapasa graviditetom i pove}anim potrebama u vitaminima i mineralima. Vitamini su naro~itozna~ajni kao regulatori katabolizma u telu. Za reprodukciju najzna~ajniji su vitamin A iβ-karotin, koji igraju specifi~nu ulogu u o~uvanju strukture mikrosomalne membranegove|eg ùtog tela, dok se u citosolu vezuju za lipoproteine plazme. Svi vitamini, zajed-no sa mineralima, zna~ajni su zbog svojih uloga u metabolizmu }elije.

Cilj rada je bio da se ispita da li parenteralna aplikacije AD3E vitamina moè pre-venirati njihov deficit u hrani i kako ova aplikacija uti~e na prevenciju reproduktivnihporeme}aja.

Klju~ne re~i: vitamini, β-karotin, reproduktivni poreme}aji, endometritis.

59


* Prof.dr Tihomir A. Petrujki}, redovni profesor, prof.dr Horea [amanc, redovni profesor, Branko T.Petrujki}, dvm, magistrant, Fakultet veterinarske medicine, Beograd; mr Mladen Polovina, vet.spec., Ivan Je-remi}, dvm, Branislav Ivkovi}, dvm, PKB Korporacija, Padinska Skela-Beograd.

Uvod

U savremenom govedarstvu primenjuju se dva osnovna na~ina uzgoja: ekstenzivni iintenzivni.

Intezivan na~in proizvodnje ima prednost u tome, {to se ishrana moè kontrolisati,tako da je obrok izbalansiran. Me|utim, mana ovog na~ina proizvodnje je u tome, {to suìvotinje vezane, slabo se kre}u i koli~ina mikro i makroelemenata, provitamina i vitam-ina koje ìvotinje konzumiraju je smanjena. Ovo se naro~ito de{ava zimi, kada se zbogpove}ane eksploatacije ìvotinje brzo iscrpljuju.

U radovima mnogih autora je utvr|ena visoka korelacija izme|u proizvodnje mleka,oplodne sposobnosti krava i vitalnosti novoro|enih jedinki. Visoka proizvodnja mlekaskoro redovno dovodi do smanjenog procenta oplodnje, pove}anog procenta abortusa ira|anja nedovoljno vitalne teladi.

Na farmama mle~nih krava od reproduktivnih poreme}aja naj~e{}a su pova|anja,anestrije, endometritisi i patolo{ki puerperijum, koji mogu dovesti do privremenog ili tra-jnog steriliteta kod odre|enog broja krava.

Iz literature je poznato da na reproduktivnu sposobnost krava uti~u endogeni i egzo-geni faktori. Od endogenih faktora najva`niji su naslednost i neuroendokrini sistem, a odegzogenih faktora ishrana, klimatski uticaji, uslovi drànja i nege, zatim zoohigijenskiuslovi, organizacija reprodukcije, selekcija i razni oblici steriliteta infektivne i neinfek-tivne prirode.

Od egzogenih faktora na reproduktivnu sposobnost najve}i uticaj ima pravilnaishrana krava. Ukoliko je deficitarna, ona prouzrukuje reproduktivne poreme}aje u vi{eod 60% slu~ajeva.

Vrhunac laktacije je posebno kriti~an period kod mle~nih krava, jer se on poklapa saponovnim graviditetom i poja~anom potrebom za vitaminima i mineralima.

U literaturi se navodi da β-karotin dodat u hrani ili dat injekciono, pove}ava repro-duktivnu efikasnost, dok vitamini A i E dodati u hranu smanjuju reproduktivneporeme}aje i nastajanje zaostajanja posteljice (Retentio secundinarum).

Vitamini su naro~ito zna~ajni kao regulaciono kataliti~ke materije u organizmu. Pose-ban zna~aj u reprodukciji imaju vitamin A i β-karotin, zbog svoje specifi~ne uloge u gra|imikrosomalne membrane ùtog tela gove~eta (uloga u ~uvanju membrane), a i zbogpovezanosti sa lipoproteinima plazme citosola.

Pojedini vitaminski odnosno mineralni dodaci hrani mogu imati i posebne uloge ufunkciji reproduktivnih tkiva. Potrebe reproduktivnih tkiva za vitaminima ili mineralima,mogu se promeniti pri promenjenim fiziolo{kim stanjima za vreme graviditeta. Tako,potrebe za vitaminima tokom graviditeta zavise od tromese~ja koje je u toku.

Deficit vitamina i minerala zna~ajno uti~e na reprodukciju junica prvotelkinja, jer oneu odnosu na vi{etelkinje imaju pove}ane potrebe za vitaminima i mineralima, {to jevezano za njihov rast i dalji razvoj. Dok nisu postojali drugi na~ini, uno{enje vitamina iminerala je bilo mogu}e samo iz alimentarnih izvora. Me|utim, danas se, vitaminiproizvode ve{ta~kim putem u svim ve}im farmaceutskim ku}ama, i to u obliku uljanih,vodenih rastvora i pra{kastih materijala, a aplikuju se uglavnom i.m, s.c, p.o.

60


Kod krava uneti β-karotin i vitamin A mogu da se apsorbuju i deponuju u jetri i mas-nom tkivu. Bilans i koli~inu vitamina je klini~ki mogu}e pratiti preko njihove koncen-tracije u krvnoj plazmi.

Dopunsko uno{enje vitamina i minerala nije skupo i ne iziskuje ve}a materijalnasredstva. Nema izve{taja o toksi~nosti vitamina i minerala kada se daju u preporu~enimdozama.

Uno{enje vitamina i minerala, naro~ito vitamina A, korisno je i opravdano za krave ustresnim stanjima, kakvim se uslovno moè nazvati visoki graviditet, ali je tako|e va`noi za ìvotinje u svim periodima eksploatacije i laktaciji.

Imaju}i u vidu gore navedene ~injenice, u okviru ovog rada postavljen je zadatak dase ispita uticaj parenteralnog aplikovanja vitamina AD3E na reprodukcione parametrekod krava u visokom graviditetu, po{to je empirijski utvr|eno da ishrana ìvotinja na far-mama PKB Korporacije, koja je ~esto deficitarna u mineralima i vitaminima, moè bitiuzrok poba~aja ili, ako se graviditet izvede do kraja, smanjene mase ploda, ~e{}e pojavezaostajanja posteljice ili mastitisa.

Razlozi deficita vitamina su na~in pripreme hrane, uticaj godi{njih doba, tehnologijapripreme i higijenska ispravnost hrane, kao i sam na~in hranjenja.

Nedostaci minerala i vitamina u ishrani ~esto produàvaju puerperalni period posletelenja, pove}avaju servis period i indeks osemenjavanja kasnije, u narednim osemenja-vanjima.

Cilj i zadaci istraìvanja

Osnovni cilj ovog rada je da se ispitaju reproduktivna svojstva mle~nih krava posledavanja padaju}ih doza preparata AD3E u 8. i 9. mesecu graviditeta kod krava i junica.

U okviru zadatog cilja, pristupili smo re{avanju slede}ih zadataka:1. Odre|ivanju telesne mase novoro|ene teladi na poro|aju kod krava i junica;2. Odre|ivanju u~estalosti pojave zadràne posteljice kod krava i junica;3. Odre|ivanju pojave mastitisa u prvih 100 dana laktacije kod krava i junica;4. Odre|ivanju duìne servis perioda kod krava i junica;5. Odre|ivanju indeksa osemenjavanja kod krava i junica;


Eksperimentalne ìvotinje

Eksperimentalni deo rada izveden je na 28 krava i 28 junica Hol{tajn frizijske raseuzgajanih na farmi „Mladost“, Jabu~ki Rit. Tokom sedmog meseca graviditeta, sveeksperimentalne ìvotinje su podeljene u dve grupe: kontrolnu i oglednu.

U kontrolnoj grupi je bilo 14 krava (grupa K) i 14 junica (grupa J), koje su hranjenena isti na~in i istim obrokom kao i ogledne ìvotinje, u istom vremenskom periodu. Uoglednu grupu krava (KO) odabrano je 14 krava, a u oglednu grupu junica (JO) 14 juni-ca, metodom slu~ajnog izbora.

61


Oglednim ìvotinjama aplikovani su slede}i preparati:- 40 ml AD3E, intramuskularno, na kraju 7-og meseca steonosti,- 30 ml AD3E, intramuskularno, krajem 8-og meseca graviditeta,- 20 ml AD3E, intramuskularno, krajem 9-og meseca graviditeta.Eksperimentalne ìvotinje su hranjene po preskripciji koja se primenjuje za sve krave

i junice u visokom graviditetu na farmi „Mladost“ Jabu~ki Rit. Krave su dràne uvezanom sistemu i u 8-om i u 9-om mesecu steonosti sve do poro|aja.

Odre|ivanje koncentracije ß-karotina, vitamina A, kalcijuma i fosfora u krvnoj plazmiKoncentracije vitamina A i ß-karotina odre|ivane su postupkom ekstrakcije, a zatim

spektrofotometrijski, dok je koncentracija kalcijuma odre|ivana primenom kolorimetri-jske a koncentracija fosfora primenom UV metode.

Dijagnostikovanje mastitisaUzorci mleka svih eksperimentalnih ìvotinja ispitani su Schalmovim testom (CMT).

Mleko pozitivno na Schalmov test je ispitano mikrobiolo{ki. Vime krava je o~i{}enogazom natopljenom u dezinfekcioni rastvor a prva tri mlaza mleka su odba~ena, jer je sis-ni kanal obi~no jako zaga|en bakterijama. Nakon toga mleko je uzorkovano u sterilneepruvete, i ~uvano u friìderu (na +4°C) do laboratorije. Mikrobiolo{ko ispitivanje mle-ka vr{eno je zasejavanjem na hranljivim podlogama u cilju identifikacije Streptococcus-a agalactiae i koagulaza pozitivnih Staphylococcae.

Rezultati istraìvanja

Koncentracija vitamina AKoncentracija vitamina A odre|ena je u krvnoj plazmi krava i junica. Rezultati ispi-

tivanja su prikazani tabelarno.

Koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi kravaKoncentracija vitamina A u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe krava neposred-

no pre aplikovanja rastvora kao i 2. dana postpartalno prikazana je u tabeli 1.

Tab. 1. Koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi (μmol/l) krava razli~itih oglednih grupaConcentration of vitamin A in cows blood plasma (μmol/l) in different trial groups

62


Koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi junica

Koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe junica neposred-no pre aplikovanja rastvora kao i drugog dana postpartalno prikazana je u tabeli 2.

Tab. 2. Koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi ( μmol/l) junica razli~itih oglednih grupaConcentration of vitamin A in heifers blood plasma (μmol/l) in different trial groups

Statisti~ka zna~ajnost razlike u koncentraciji vitamina A izme|u krava i junica

Statisti~ka zna~ajnost razlike u koncentraciji vitamina A u krvnoj plazmi krava i ju-nica data je u tabeli 3.

Tab. 3. Statisti~ka zna~ajnost razlike izme|u koncentracije vitamina A u krvnoj plazmikrava i junicaStatistical significance of difference between cows and heifers blood plasmaconcentration of vitamin A.

63


U osmom mesecu steonosti koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi ogledne grupekrava je bila statisti~ki zna~ajno ve}a u odnosu na koncentraciju vitamina A odre|enukod ogledne (p<0,05) i kontrolne grupe (p<0,001) junica. Neposredno pre tre}e ap-likacije AD3E-S, u devetom mesecu, koncentracija vitamina A u krvnoj plazmi kravakontrolne i ogledne grupe nije se zna~ajno razlikovala u odnosu na koncentraciju kodkontrolne i ogledne grupe junica. Dva dana nakon teljenja koncentracija vitamina A ukrvnoj plazmi kontrolne grupe krava bila je zna~ajno manja u odnosu na koncentracijukod ogledne grupe junica (p<0,01).

Koncentracija kalcijuma

Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi krava

Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe krava neposred-no pre aplikovanja rastvora kao i 2. dana postpartalno prikazana je u tabeli 4.

Tab. 4. Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi (mmol/l) kravaCalcium concentration (mmol/l) in cows blood plasma

Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi junica

Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe junica neposred-no pre aplikovanja rastvora kao i drugog dana postpartalno prikazana je u tabeli 5.

Tab. 5. Koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi (mmol/l) junicaCalcium concentration (mmol/l) in heifers blood plasma

64


Koncentracija fosfora

Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi krava

Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe krava neposrednopre aplikovanja rastvora kao i 2. dana postpartalno prikazana je u tabeli 6.

Tab. 6. Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi (mmol/l) krava razli~itih oglednih grupaPhosphorus concentration (mmol/l) in cows blood plasma of different trial groups

Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi junica

Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi kontrolne i ogledne grupe junica neposrednopre aplikovanja rastvora kao i drugog dana postpartalno prikazana je u tabeli 7.

Tab. 7. Koncentracija fosfora u krvnoj plazmi (mmol/l) junica razli~itih oglednih grupaPhosphorus concentration (mmol/l) in heifers blood plasma of different trial groups

Neposredno pre prve aplikacije AD3E-S, u sedmom mesecu steonosti, koncentracijafosfora u krvnoj plazmi krava kontrolne grupe je bila statisti~ki zna~ajno manja u odno-su na koncentraciju kalcijuma kod kontrolne (p<0,05) i ogledne grupe junica (p<0,001),

65


dok je koncentracija fosfora kod ogledne grupe krava bila statisti~ki zna~ajno manja,samo u odnosu na oglednu grupu junica (p<0,05). U osmom i devetom mesecu steonos-ti kao i drugi dan postpartalno nisu utvr|ene statisti~ki zna~ajne razlike pore|enjem kon-centracije kalcijuma u krvnoj plazmi krava i junica.

Telesna masa novoro|enog teleta

Telesna masa novoro|ene teladi krava i junica oglednih i kontrolnih grupa prikazanaje u tabeli 8.

Tab. 8. Telesna masa novoro|enih teladi (kg) krava i junica oglednih i kontrolnih grupaCows and heifers calves body weight (kg) at birth in experimental and controle groups

Telesna masa novoro|enih teladi krava iz kontrolne grupe bila je 35,1±3,1 kg. Telesnamasa novoro|enih teladi krava iz ogledne grupe bila je statisti~ki zna~ajno ve}a u odno-su na telad kontrolne grupe (p<0,01) i iznosila je 38,3±1,4 kg. Telesna masa novoro|enihteladi junica iz kontrolne grupe bila je 35,2±4,2 kg, a ogledne grupe 37,7±2,4 kg. Nijebilo statisti~ki zna~ajne razlike u telesnoj masi novoro|enih teladi ogledne i kontrolnegrupe junica.

Pojava mastitisa

U~estalost pojave mastitisa (%) prikazana je u tabeli 9.

Tab. 9. Pojava mastitisa (%) kod krava i junica razli~itih oglednih grupaCows and heifers mastitis frequency (%) in different trial groups

66


Kod kontrolne grupe krava mastitis nije zabeleèn ni kod jedne krave, dok se kodogledne grupe mastitis pojavio kod 4 krave. Tako|e, kod ogledne grupe junica mastitisnije zabeleèn, dok je kod kontrolne grupe zabeleèn kod tri prvotelkinje. Upotrebom ttesta, na bazi proporcije izme|u vrednosti uzoraka izraènih u procentima, utvr|eno je daje kod ogledne grupe krava u~estalost mastitisa bila statisti~ki zna~ajno manja (p<0,001)u odnosu na kontrolnu grupu krava. Tako|e je utvr|eno da je i kod junica ogledne grupeu~estalost mastitisa bila statisti~ki zna~ajno manja (p<0,001).

Reproduktivna svojstva krava i junica

U okviru reproduktivnih svojstava krava i junica ispitivani su trajanje servis perioda,indeks osemenjavanja i zaostajanja posteljice.

Trajanje servis perioda

Trajanje servis perioda prikazano je u tabeli 10.

Tab. 10. Duìna servis perioda (dani) kod krava i junica razli~itih oglednih grupaCows and heifers service period duration (days) in different trial groups

Servis period je kod kontrolne grupe krava trajao 168,42±38,61 dan, dok je kodogledne grupe bio kra}i, ali ne zna~ajno i trajao je 151,09±33,61 dan. Servis period jekod ogledne grupe junica trajao 138,27±27,36 dan, odnosno bio je statisti~ki zna~ajnokra}i (p<0,01) u odnosu na duìnu trajanja servis perioda kod kontrolne grupe junica(153,33±27,66 dan).

Indeks osemenjavanja

Kod oglednih i kontrolnih grupa krava i junica odre|en je i indeks osemenjavanja. Onje kod kontrolne grupe krava iznosio prose~no 2,4, a kod ogledne 2,2. Kod junica kon-trolne i ogledne grupe prose~an indeks osemenjavanja bio je izjedna~en i iznosio je 1,8.

Pojava zaostajanja posteljice

Pojava zaostajanja posteljice kod oteljenih krava i junica iz kontrolnih i oglednih gru-pa prikazana je u tabeli 11.

Zaostajanje posteljice javilo se nakon teljenja kod sedam krava iz kontrolne a jednekrave iz ogledne grupe. Ova pojava zabeleèna je kod {est junica iz kontrolne grupe isamo jedne junice iz ogledne grupe. Upotrebom t testa, na bazi proporcije izme|u vred-

67


Tab. 11. Pojava zaostajanja posteljice (%) kod krava i junica razli~itih oglednih grupaFreguency of cows and heifers placenta retention in different trial groups

nosti uzoraka izraènih u procentima, utvr|eno je da se kod ogledne grupe krava zaosta-janje posteljice javlja u statisti~ki zna~ajno manjem stepenu (p<0,05) u odnosu na kon-trolnu grupu krava. Tako|e je utvr|eno da se i kod junica ogledne grupe zaostajanjeposteljice javlja u statisti~ki zna~ajno nièm stepenu (p<0,05).

Zaklju~ak

Na osnovu rezultata dobijenih u radu mogu se izvesti slede}i zaklju~ci:1. Telesna masa novoro|enih teladi krava kojima je u sedmom, osmom i devetom

mesecu graviditeta parenteralno aplikovan preparat vitamina A, D3 i E je zna~ajnove}a nego telesna masa teladi krava kontrolne grupe. Nije bilo statisti~ki zna~ajnerazlike u telesnoj masi teladi kod prvotelkinja ogledne i kontrolne grupe.

2. Kod prvotelkinja i krava sa ve}im brojem teljenja ogledne grupe, zaostajanjeposteljice je ustanovljeno u zna~ajno manjem broju nego kod ìvotinja kontrolnegrupe.

3. Davanje „padaju}ih“ doza vitamina A, D3, i E kravama i junicama u visokom gra-viditetu dovodi do zna~ajnog smanjenja broja klini~kih mastitisa u prvih 100 danalaktacije.

4. Duìna servis perioda krava ogledne i kontrolne grupe je pribli`no ista. Jedino jekod prvotelkinja ogledne grupe ustanovljen zna~ajno kra}i servis period upore|enju sa duìnom servis perioda kod prvotelkinja kontrolne grupe. Indeks os-emenjavanja kod svih oglednih i kontrolnih grupa krava je skoro izjedna~en.

5. Vi{ekratno davanje preparata vitamina A, D3 i E kravama i junicama u sedmom,osmom i devetom mesecu graviditeta u zna~ajnoj meri spre~ava zaostajanjeposteljice i pove}ava stepen odbrambenih sposobnosti organizma, {to se ogleda uspre~avanju nastajanja mastitisa u ranoj fazi laktacije. Dobijeni rezultati ukazujuna povoljan efekat vi{ekratnog parenteralnog davanja „padaju}ih“ doza vitamina idaju mogu}nost da se ovaj postupak uvede u svakodnevnu praksu, pogotovo u ve-likim aglomeracijama goveda.

68


Literatura

1. Animal Nutrition News (1998): β-Carotene in Ruminant Nutrition. NN, 89.2. Bearden, H.J. and Fuquay, J.W. (1992): Environmental management. In: Bear-

den, H. J. and Fuquay, J.W. (eds) Applied Animal Reproduction, 3 rd edn. Pren-tice Hall International, London, 273-282.

3. Butler, W.R. (2000): Nutritional interaction with reproductive performance indairy cattle, Animal Reproduction Sciences, 60, 449-457.

4. Church, D,C. (editior) (1993): The ruminant animal: Digestive physiology andnutrition, Waleland press.

5. D’Emden, M.C. and Wark, J.D. (1989): Vitamin D-enhanced thyrotrophin releasefrom rat pituitary cells: effects of Ca2+, dihydropyridines and ionomycin. Journalof Endocrinology, 121, 3, 441-450.

6. Devlin, T.M. (1992): Textbook of biochemistry with clinical correlations. 3 rd ed.John Wiley & sons. New York.

7. Donna, M.; Phillips, A., Heersche, G.J. (1997): Role of Nutrition on Reproduc-tive Performance. University of Kentucky Cooperative Extension Service.

8. Friesecke, H. (1978): Beta Carotin und die Fruchtbarkeit des rindes. Hoffman-LaRoche AG, Grenzach – Wyhlen.

9. Hamingway, R.G. (2003): The influences of dietary intakes and supplementationwith selenium and vitamin E on reproduction diseases and reproductive efficien-cy in cattle and sheep, Vet. Res. Commun, 27, 159-174.

10. Jorritsma, R. (2003): Negative energy balance in dairy cows as related to fertili-ty, Thessis, Utrecht.

11. Jovanovi}, D., Duji}, D., Glamo~i}, D. (2001): Ishrana doma}ih ìvotinja. Drugoizdanje. Stilos izdava{tvo, Novi Sad.

12. National Research Council (2000): Nutrient Requirements of Beef Cattle. Sev-enth Revised Edition. National Academy Press. Washington. D.C.

69


UDC: 614.95Original scientific paper

INVESTIGATION OF THE EFFECT OF AD3E VITAMINSAPPLIED PARENTERALY IN LATE PREGNANCYON REPRODUCTIVE TRAITS OF DAIRY COWS

T. Petrujki}, H. [amanc, B. Petrujki}, M. Polovina, I. Jeremi}, B. Ivkovi}*

Summary

It is generally known that health and reproductive ability of cows is influenced byboth internal and external factors. The most significant internal factors are hereditary fac-tors and the neuroendocrine system, while such significant external factors are nutrition,the effect of climate, housing and management conditions, conditions of zoohygiene, or-ganization of reproduction, but primarily nutrition.

Following reproductive disorders, all linked to deficient nutrition, are diagnosed on adaily basis on dairy farms: abortions, lack of estrus, endometritis, and pathological puer-perium. Inadequate nutrition can also be manifested as reduced fertility, before the onsetof other evident clinical symptoms appears.

Data indicates that under certain conditions reproductive performance could be im-proved by supplementing diets with beta carotene or injections therefore, while supple-menting nutrition with vitamins A and E decreased reproductive disorders, prevented re-tained placenta (RP), and improved cow fertility.

Peak of lactation is an especially critical period for dairy cows since it coincides witha new pregnancy and higher vitamin and mineral requirements. Vitamins are especiallysignificant as regulators of catalysis in the body. In relation to reproduction, the most sig-nificant are vitamin A and β-carotene, which play a specific role in the structure of themicrosomal membrane in the bovine corpus luteum by guarding this membrane, while inthe cytosol they are linked to plasma lipoproteins. All vitamins (in conjunction with min-erals) are significant, due to their role in cell metabolism.

This investigation was undertaken to determine the extent to which parenteral ad-ministration of AD3E vitamins could prevent their deficiency in diets, and how, in caseswhen administered, they prevented reproductive disorders.

Key words: vitamins, β-carotene, reproductive disorders, endometritis.

70


* Tihomir A. Petrujki}, Prof. Ph.D., Horea [amanc, Prof. Ph.D., Branko T. Petrujki}, Dvm, Facultyof Veterinary Medicine, Belgrade; Mladen Polovina, M.Sc., Ivan Jeremi}, Dvm, Branislav Ivkovi}, Dvm, PKBCorporation, Padinska Skela-Belgrade.

UDK: 636.085/.086Stru~ni rad

RAZVOJ TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE MINERALNOGPREMIKSA ZA STO^NU HRANU SA MIKROELEMENTIMA IMINERALNIM ADSORBENSOM NA BAZI KLINOPTILOLITA

M. Isakovi}, Lj. Maksimovi}, M. Miladinovi}, Lj. Brkovi}, S. Despotovi}*

Izvod: U radu su prezentirani rezultati istraìvanja sa ciljem osvajanja proizvodnjemineralnog premiksa u kome su zastupljeni svi mineralni sastojci od zna~aja za pravilnuishranu doma}ih ìvotinja i koji sluì kao dodatak sto~noj hrani.

Klju~ne re~i: mineralni premiks, zeolit, helatni kompleks, mikroelementi, makroele-menti, sto~na hrana.

Uvod

Mineralni premiksi predstavljaju vi{e komponentne sisteme, u kojima su zastupljenisvi mineralni sastojci od zna~aja za pravilnu ishranu doma}ih ìvotinja a sluè kao do-datak pri proizvodnji potpunih krmnih sme{a.

Osvojeni proizvod, odnosno mineralni premiks, sadrì mikroelemente u helatnoj for-mi. Ovaj oblik u odnosu na mineralne soli ispoljava prednost jer se u organima za varen-je zadràva u rastvorljivom obliku, dok mineralne soli prelaze u nerastvorne oblike. Ovoje potvr|eno i eksperimentalnim putem. U ovom premiksu nalazi se i adsorbent – zeolit(mineral klinoptilolit), koji adsorbuje mikotoksine u sto~noj hrani, a koji izazivajuporeme}aj u digestivnom traktu ìvotinja.

Prema svojim fizi~ko-mehani~kim svojstvima proizvod je pogodan za dodavanje priproizvodnji potpunih krmnih sme{a, a sadràj {tetnih elemenata (Cd, Pb, As, Hg) u pre-miksu je u granicama propisanih vrednosti, tj. nije {tetan po zdravlje stoke kada ga ko-risti u svojoj ishrani.


Kao sirovine za dobijanje helatnog premiksa i koncentrata sa sadràjem mikroeleme-nata, kori{}eni su sulfati i to: mangan sulfat – monohidrat, cink sulfat – monohidrat, bakarsulfat – pentahidrat, kobalt sulfat – heptahidrat, natrijum selenat a kao helator tetranatri-jumova so etilendiamintetrasir}etne kiseline. Gvo`|e i jod nisu dodavani u obliku soli jersu se u koncentratu nalazili u dovoljnim koli~inama, a poticali su iz drugih sirovina.

71


* Mr Milan Isakovi}, Vi{a tehnolo{ka {kola, [abac; Ljiljana Maksimovi}, dipl. ing, mr Milanka Mi-ladinovi}, Ljiljana Brkovi}, dipl. ing, dr Slobodan Despotovi}, “Zorka – Centar za istraìvanja” d.o.o, [abac.

Pored koncentrata, u sastav premiksa su u{li: zeolitni materijal (poreklom iz Zla-tokopa, Vranjski basen), dikalcijum fosfat i sto~na kreda (proizvo|a~ “Zorka – Mineral-na |ubriva“ a.d. [abac) i sto~na so (PIK “7 juli“ a.d. Debrc kod [apca).

Pravljena su dva premiksa: jedan za krma~e (KK) a drugi za krave muzare (KG). Ipremiksi i koncentrati za ove dve vrste ìvotinja su veoma razli~iti po sastavu (Slu`benilist br. 20, 2000. god).

Postupak dobijanja oba premiksa se sastojao iz dve faze. U prvoj fazi se vr{ilo hela-tiziranje mikroelemenata iz odgovaraju}ih sirovina (sulfata) sa helatorom uz kompono-vanje koncentrata (KK i KG) dodatkom natrijum selenata (Se se ne helatizira jer se u solinalazi u anjonskom obliku), a nakon toga se u drugoj fazi pristupilo formulaciji oba pre-miksa sa ostalim sirovinama (zeolitom, dikalcijum fosfatom, sto~nom soli i sto~nom kre-dom).

Rezultati istraìvanja i diskusija

U toku rada detaljno su analizirane sve sirovine za oba koncentrata i oba premiksa,prema zahtevima na sadràj makroelemenata i sadràj mikroelemenata. Njihovi sadràjisu dati u tabelama 1 i 2.

Tab. 1. Sadràj elemenata u premiksu za krma~e (KK)Concentration of elements in premix for sows (KK)

Pod pretpostavkom da se u gotovoj krmnoj sme{i sadràj premiksa kre}e od 5-8%, toovako dobijeni premiksi zadovoljavaju Pravilnikom propisane standarde.

Razlike u analizama premiksa za krave i krma~e su evidentne, posebno kod sadràjacinka koga treba znatno manje kod krava muzara, a tako|e i kod kobalta koji nijepropisan za krma~e.

72


Tab.2. Sadràj elemenata u premiksu za krave muzare (KG)Concentration of elements in premix for dairy cows (KG)

Zaklju~ak

U laboratorijskim uslovima a potom i u poluindustrijskim, osvojena je proizvodnjadva mineralna premiksa za sto~nu hranu:

• premiks KK za krma~e i• premiks KG za krave muzare.Oba premiksa, pored koncentrata sa helatiziranim mikroelementima, sadrè i zeolit,

dikalcijum fosfat, sto~nu so i sto~nu kredu, kao nosioce makroelemenata (P, Ca i Na).Sprovedena istraìvanja su omogu}ila da se defini{e potrebna oprema za proizvodnju

premiksa, uradi tehnolo{ka {ema procesa i izra~unaju normativi za proizvodnju gotovogproizvoda – premiksa.

Literatura

1. Eri}-Antoni}, S., Isakovi}, M., Glinti}, M., Petrovi}-Filipovi}, L., Mirkovi}-Par-njpe Lj. (1999): Postupak dobijanja modifikovanog adsorbensa na bazi gline i nje-gova primena u poljoprivredi. XXXI Oktobarsko savetovanje, Bor, abstrakt 4.

2. Mueller, J. (1985): Aplication of non – metalic sorbens in agriculture. Svetski kon-gres o nemetalnim sirovinama, Zbornik radova, Beograd, 297-301.

3. Salati}, S. (1985): Accompishments in dressing of industrial minerals in Yugoslavia.Svetski kongres o nemetalnim sirovinama, Zbornik radova, Beograd, 25-39.

73


UDC: 636.085/.086Professional paper

TECHNOLOGICAL DEVELOPMENT OF MINERAL PREMIXFOR ANIMAL FEED WITH MICROELEMENTS AND MINERAL

ADSORBENTS ON THE BASIS OF CLYNOPTILOLITE

M. Isakovi}, Lj. Maksimovi}, M. Miladinovi}, Lj. Brkovi},S. Despotovi}*

Summary

This paper presents the results of the investigations with a view of obtaining mineralpremixes, which contain necessary mineral ingredients needed for regfular feed of do-mestic animals, serving as feed additives.

Key words: premix of minerals, zeolite, complex of helats, microelements, macro-elements, feedstufs.

74


* Milan Isakovi}, M.Sc, Advanced Technological School, Sabac; Ljiljana Maksimovi}, B.Sc, Milan-ka Miladinovi}, M.Sc, Ljiljana Brkovi}, B.Sc, Slobodan Despotovi}, Ph.D “Zorka – Research Center”d.o.o,Sabac.

UDK: 636.2:636.082Originalni nau~ni rad

FENOTIPSKA ISPOLJENOST I VARIJABILNOSTREPRODUKTIVNIH OSOBINA KOD KRAVA

SIVE ALPSKE RASE GOVEDA

M. Lalovi}, C. Meki}, T. Pandurevi}*

Izvod: U radu je ispitivana fenotipska ispoljenost i varijabilnost uzrasta krava sivealpske rase goveda pri prvoj oplodnji i prvom teljenju, duìna trajanja graviditeta i masateladi pri ro|enju, kao i me|uzavisnost ovih osobina. Ustanovljeno je da je uzrast kravapri prvoj oplodnji iznosio prosje~no 639,29 dana, a pri prvom teljenju 921,29 dana.Duìna trajanja steonosti je bila u prosjeku 285,40 dana sa varijacionim koeficijentom od0,31%. Prosje~na porodna masa teladi je iznosila 32,97 kg sa varijacijama od 22-60 kg.

Me|uzavisnost izme|u uzrasta pri prvom pripustu, tjelesne mase pri ro|enju, danasteonosti, pokazuje da je tendencija promjene tjelesne mase teladi u zavisnosti od uzras-ta pri prvom pripustu statisti~ki vrlo visoko zna~ajna (P<0,01), a da su dani bremenitostinezavisni od uzrasta pri prvom pripustu i prvom telenju (P>0,05), {to je statisti~ki nez-na~ajno.

Klju~ne rije~i: goveda, siva alpska rasa, uzrast, oplodnja, steonost.

Uvod

Plodnost doma}ih ìvotinja je u prvom redu veoma va`na biolo{ka osobina kojaobezbje|uje produènje vrste, ali tako|e ima veliki ekonomski zna~aj, i njoj se u savre-menoj sto~arskoj proizvodnji posve}uje zna~ajna pa`nja. Pojedine reproduktivne osobi-ne goveda imaju svoje specifi~nosti i zavise od niza faktora, u prvom redu genetskih, atako|e i od niza paragenetskih faktora.

Od reproduktivnih osobina krava, va`no je ustanoviti optimalnu dob kod prve oplod-nje i prvog teljenja, duìnu trajanja garviditeta, servis period i porodne teìne, a tako|e ikakav uticaj na njih imaju genetski, a kakvu paragenetski faktori (ôbi} T., Antov G.,1993; Rako A., 1947, 1955; [upe D., 1965; ôpi}-Kova~i} Lj., 1957; Lazarevi} R. i sar.,1971, 1990).

Cilj ovog rada je bio da se ispita fenotipska ispoljenost i varijabilnost reproduktivnihosobina kod krava sive alpske rase goveda na farmi PD „Gacko“.

75


* Mr Miroslav Lalovi}, vi{i asistent, Tatjana Pandurevi}, dipl.ing., asistent, Poljoprivredni fakultet,Isto~no Sarajevo; dr Cvijan Meki}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun – Beograd.


Fenotipska ispoljenost i varijabilnost najva`nijih reproduktivnih pokazatelja sivealpske rase goveda ispitivana je na uzorku od 123 krave, na farmi „Planinskog DobraGacko“.

Na farmi se primjenjuje vezani sistem gajenja goveda u dva reda, duga leì{ta,klasi~ni vezovi sa visokim jaslama. Ugra|ene su automatske pojilice za vodu. Muà jema{inska sa pokretnim agregatima.

Uticaj ishrane je bio ujedna~en tokom ispitivanog perioda, s tim da je posebno treti-ran zimski, a posebno ljetni period ishrane, zbog karaktera samog obroka.

U istraìvanjima su pra}eni uzrast krava pri prvoj oplodnji i prvom teljenju, duìnagraviditeta, kao i masa teladi pri ro|enju. Tako|e je ura|ena regresiona analiza me|usob-nih uticaja.

Izra~unati su parametri deskriptivne statistike:- aritmeti~ka sredina (x

_); standardna gre{ka aritmeti~ke sredine (Sx

_); standardna de-

vijacija (SD); koeficijent varijacije (CV%); interval varijacije (min-max).

Rezultati rada i diskusija

Fenotipska ispoljenost i varijabilnost reproduktivnih osobina

Plodnost doma}ih ìvotinja je veoma va`na osobina i njoj se posve}uje zna~ajnapa`nja i nastoji da se raznim zootehni~kim zahvatima pove}a. Krajnji cilj svakezootehni~ke akcije po Stan~i}u (1994), Krajinovi} i sar. (2000), je razmnoàvanje ìvot-inja, odnosno dobijanje potomstva. Zbog toga, plodnost i sposobnost redovnog rasp-lo|avanja, odnosno reprodukcija su vrlo zna~ajne osobine doma}ih ìvotinja, jer je jedi-no, zahvaljuju}i njima, mogu}e odràvanje postoje}ih vrsta, rasa i sojeva, kao i stvaran-je novih i pove}anje njihovog broja.

Uzrast krava pri prvoj oplodnji i prvom teljenju

Uzrast krava pri prvoj oplodnji u prvom redu zavisi od njihove rasne sposobnosti,odnosno od ranostasnosti, {to zna~i da su za ovu osobinu vrlo zna~ajne genetske predis-pozicije, ali da je tako|e, ova osobina i pod uticajem spolja{njih (paragenetskih) faktora,prvenstveno ishrane, nege, drànja. Zato je vrlo va`no da se oba ova faktora (genetski iparagenetski) usklade, kako bi se mogla objektivno sagledati realna genetska vrijednostispitivanih grla.

Iz tabele 1 se vidi da je prosje~na dob pri prvoj oplodnji junica iznosila 639,29 danaodnosno 21,30 meseci.

Prosje~na dob od 21,30 meseci pri prvoj oplodnji ne{to je ve}a od optimalne ali, po-{to se radi o sivoj alpskoj rasi goveda koja se ubraja u srednje ranostasne rase, ova ost-varena dob se moè smatrati kao zadovoljavaju}a za uzgojne prilike u kojima je ispiti-vanje obavljeno.

76


Tab. 1. Prosje~na dob i varijabilnost krava pri prvoj oplodnji i prvom telenjuAverage age and cows variability in time of first conception and first calving

Prema nalazima Mi{ona (1946) i Engelera (1947), a koje navodi Filjak (1957), junicesme|e alpske rase u Maksimiru pripu{taju se rano sa 22,24 mjeseca starosti, dok se u za-padnim zemljama junice pripu{taju mnogo kasnije, tj., sme|e {vajcarske junice se prviput pripu{taju u dobi od 28,5 mjeseci. Isti autor, tako|e navodi i slede}e vrijednosti do-bi pri prvom pripustu: Prema podacima Tirolergrauviehzuchtverband-a (n=831), a koji seodnose na 1953., 1954., 1957. godinu, sive tirolske junice pripu{taju se u Tirolu prvi putsa prosje~no 28,20 meseci starosti (846 dana). Iz Tirola je 1953.godine za FPD Gvoznonabavljeno 27 junica koje su prosje~no prvi put pripu{tene sa 26,10 meseca (783 dana),a njihove k}eri (n=22) na Gvoznu sa 25,73 mjeseca (772 dana), odnosno sa 80,90% odprosje~ne tjelesne teìne njihovih majki (ôpi}-Kova~i} Lj., 1957).

Uzrast krava pri prvom teljenju iznosi prosje~no 921,29 dana, odnosno 30,71 mesec,sa varijacijama od 720 do 1062 dana odnosno od 24 do 35,4 meseci, {to je u direktnojkorelaciji sa duìnom trajanja graviditeta.

Duìna steonosti

Duìna trajanja steonosti, zajedno sa duìnom trajanja servis perioda, ~ini kao celinainterval izme|u dva teljenja koji predstavlja jedan od najva`nijih faktora plodnosti. Jedanod va`nih faktora od koga zavisi duìna trajanja graviditeta je i rasna pripadnost. Tako sumnoga ispitivanja pokazala da ranostasne, plemenite rase goveda imaju kra}i period gra-viditeta od kasnostasnih. Ustanovljeno je tako|e da je kod planinskih rasa govedasteonost ne{to duà od nizijskih rasa (Miti} i sar., 1987).

Rezultati na{ih ispitivanja duìne i varijabilnosti graviditeta kao i njena zavisnost odpola ro|ene teladi i od tipa ro|enja dati su u tabeli 2 .

Iz podataka izloènih u tabeli 2, vidimo da je variranje duìne bremenitosti kroz lak-tacije od prve do pete bilo malo. Prosje~no trajanje svih pet bremenitosti iznosi kod kra-va koje su telile mu{ku telad (n=303) 285,39 dana, sa varijacijama od 283 do 288 dana,odnosno kod krava koje su telile ènsku (n=267) telad 285,38 dana, i varijacijama od 283do 287 dana.

Duìna bremenitosti kod blizanaca je iznosila prosje~no 285,67 dana, me|utim, ovajpodatak se mora uzeti sa rezervom, obzirom da je bilo svega tri steonosti sa blizancima,a to je nedovoljno da bi se dobio neki op{ti zaklju~ak.

Ukupno je mrtvoro|eno (m+`) petoro teladi, a prosje~na steonost je u tim slu~ajevi-ma iznosila 282 dana.

Ukupna prosje~na steonost kod svih ispitivanih krava (n=573) isnosila je 285,4 dana,i varijacijama od 283 do 288 dana.

77


Tab. 2. Duìna i varijabilnost bremenitosti u zavisnosti od pola teladiGravidity duration and variability depending of calves sex

Testiranjem prose~nih vrijednosti duìna bremenitosti po redu, od prve do pete lak-tacije, kao i po polu utvr|eno je LSD testom da nema statisti~ki zna~ajnih razlika pojed-ina~no izme|u steonosti (P > 0,05), kao i zna~ajnijeg uticaja pola teleta na duìnusteonosti (P > 0,05), odnosno zbirno gledano (uticaj teljenja po redu i pola teleta) tako|estatisti~ki (P > 0,05) zna~ajnije nije uticalo na duìnu trajanja steonosti.

Duìnu trajanja bremenitosti kod sive alpske rase goveda ispitivao je Pajanovi}(1964), na populaciji od 477 grla u Bosni i Hercegovini i na 2.848 grla u Tirolu, gdjenavodi da je prosje~no trajanje bremenitosti kod krava sive alpske rase na poljoprivred-nim dobrima u BiH iznosilo 282,72 dana, a kod krava u Tirolu 284,87.

Masa teladi pri ro|enju

Porodna masa teladi je odre|ena kako genetskim predispozicijama, tako i delovanjemniza paragenetskih faktora, me|u kojima su najbitniji: rasna pripadnost, pol teleta, tipro|enja, starost majke, suhostajni period i ishrana.

U tabeli 3 i na slici 1, date su prosje~ne vrijednosti varijabilnost tjelesne mase pri ro-|enju u zavisnosti od teljenja po redu, pola novoro|ene teladi i tipa ro|enja.

Iz tabele se vidi da je u pet teljenja dobijeno 576 teladi od ~ega je 306 bilo mu{ke i270 ènske teladi. Odnos polova je bio 53,12% : 46,87% u korist mu{ke teladi, dok je istiodnos bio i kod jedinaca (ukupno mu{kih i ènskih jedinaca je bilo 570).

Ukupno je bilo 6 blizanaca, 3 mu{ka i 3 ènska, a njihov udio u ukupnom broju tela-di (n=576) je bio veoma mali, svega 1,04%, mrtvoro|ene teladi je bilo 5 odnosno 0,86%od ukupnog broja.

Prosje~na masa teladi je iznosila 32,97 kg u rasponu od 22 do 60 kg.Najmanja porodna teìna jedinaca oba pola je bila u prvom teljenju 31,72 kg sa var-

ijacijama od 24 do 52 kg, a najve}a kod jedinaca mu{kog pola pri ~etvrtom teljenju 35,03kg sa variranjima od 29 do 50 kg, odnosno kod jedinaca ènskog pola u tre}em teljenju33,26 kg, sa variranjima od 22 do 60 kg.

78


Tab. 3. Masa teladi pri ro|enju i njena varijabilnostCalves body weight and variabilty in time of calving

Sl. 1. Masa teladi po partusima u zavisnosti od polaCalves body weight acording to calvings and depending of sex

Razlike u masi teladi po telenjima su statisti~ki visoko zna~ajne (P > 0,01). Masamu{ke teladi pri svim teljenjima i kod jedinaca i kod blizanaca, ve}a je od mase ènsketeladi. Prosje~na masa mu{ke teladi iznosi 33,77 kg sa variranjem od 25 do 58 kg. Masaènske teladi je u prosjeku iznosila 32,06 kg sa variranjima od 22 do 60 kg.

Razlika u teìni izme|u mu{ke i ènske teladi je bila statisti~ki visoko zna~ajna(P > 0,01). Testiranja razlika po polu i masi teladi ura|eni su LSD testom.

79


Tip ro|enja je tako|e uticao na masu teladi pri ro|enju, tako da su jedinci prosje~nobili te{ki 33,03 kg (mu{ki 33,83 a ènski 32,12 kg) dok je masa blizanaca iznosila 27,83kg (mu{ki 38,67 a ènski 27,0 kg).

U pristupa~noj literaturi o sivoj alpskoj rasi goveda prona{li smo vrijednosti porod-nih teìna teladi koje je objavila Kova~i}-ôpi} Ljubica (1957), a koji se odnose na ma-su jednodnevne teladi junica i krava uvezenih iz Tirola koje iznose prosje~no za pet tele-nja i za oba pola (n=124) 30,89 kg, sa varijacijama od 21-48 kg, i tjelesne teìne jednod-nevne teladi od junica i krava odgojenih na Gvoznu, za dva telenja, a koji iznose pros-je~no za telad oba pola (n=31) 31,03 kg, sa varijacijama od 25-36 kg.

Na osnovu ovih rezultata i istraìvanja koje je obavio Drecun (1962), moèmo kon-statovati da su prosje~ne tjelesne teìne teladi oba pola kod poroda u navodima iz litera-ture, pribli`ne rezultatima na{ih istraìvanja.

Ispitivanje uticaja uzrasta pri prvoj oplodnji na ispoljenost reproduktivnih osobina(mase teladi pri ro|enju, dana bremenitosti, servis perioda, me|utelidbenog intervala),prikazan je preko koeficijenata korelacije (rxy) i determinacije (dxy), i jedna~ine linearneregresije.

Korelaciono-regresiona analiza uticaja uzrasta pri prvoj oplodnji na reproduktivne os-obine krava prikazani su u tabeli 4.

Tab. 4. Regresiona analiza uticaja uzrasta pri prvoj oplodnji na reproduktivne osobine kravaRegresional analysis of influence of age at first conception on cowsreproductive performances

Kao {to se vidi iz tabele 4, koeficijent korelacije za telesnu masu teladi pri ro|enjuiznosi 0,04761, za dane bremenitosti 0,0538, za servis period 0,07 i za me|utelidbeni in-terval 0,0706. Koeficijenti korelacije za sve navedne ispitivane osobine pokazuju da ne-ma statisti~ki zna~ajnog uticaja (P > 0,05) dobi krava pri prvoj oplodnji na ove parametre.

Koeficijent determinacije za iste osobine iznosi za masu teladi pri ro|enju 0,00228.Za dane bremenitosti 0,0029, za servis period 0,00491 i za me|utelidbeni interval0,0050. I ovi koeficijenti imaju vrlo niske vrijednosti, pa oni kao takvi pokazuju nizakprocentualni uticaj dobi pri prvoj oplodnji na ispitivane parametre.

80


Me|uzavisnost izme|u dobi pri prvom pripustu, tjelesne mase pri ro|enju, dana bre-menitosti, servis perioda i me|utelidbenog intervala pokazuje da je tendencija promenatjelesne mase teladi, servis perioda i me|utelidbenog intervala u zavisnosti od promenedobi pri prvom pripustu statisti~ki vrlo visoko zna~ajna (P < 0,01), a da su dani bre-menitosti nezavisni od dobi pripusta pri prvom telenju (P > 0,05), {to je statisti~ki nez-na~ajno.

Zaklju~ak

U radu je ispitivana fenotipska ispoljenost i varijabilnost uzrasta krava sive alpskerase goveda pri prvoj oplodnji i prvom telenju, duìna trajanja graviditeta i masa teladipri ro|enju, kao i me|uzavisnost ovih osobina. Ustanovljeno je da je uzrast krava pri pr-voj oplodnji iznosio prosje~no 639,29 dana, a pri prvom telenju 921,29 dana. Duìna tra-janja steonosti je bila u prosjeku 285,4 dana sa varijacionim koeficijentom od 0,31%.Prosje~na porodna masa teladi je iznosila 32,97 kg sa varijacijama od 22-60 kg.

Me|uzavisnost izme|u uzrasta pri prvom pripustu, tjelesne mase pri ro|enju, danasteonosti, pokazuje da je tendencija promjene tjelesne mase teladi u zavisnosti od uzras-ta pri prvom pripustu statisti~ki vrlo visoko zna~ajna (P<0,01), a da su dani bremenitostinezavisni od uzrasta pri prvom pripustu i prvom telenju (P>0,05) {to je statisti~ki nez-na~ajno.

Literatura

1. Beli}, M. (1970): Rezultati prou~avanja najpovoljnijeg vremena prvog telenja.Agronomske informacije, 1.

2. ôpi}-Kova~i}, Lj. (1957): Prilog poznavanja razvitka telesne teìne sivog tirol-skog soja goveda u planinskim oblastima Bosne. Radovi Poljoprivredno-{umarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, VI, 8, 55-62.

3. Drecun, V. (1962): Rast i razvitak sive tirolske teladi i junadi kod slobodnog na~inadrànja u planinskim oblastima Bosne. Radovi poljoprivrednog fakulteta Uni-verziteta u Sarajevu, XI, 13.

4. Drecun, V., (1964): Govedarstvo. Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo.5. Filjak, D. (1957): Prilog poznavanju adaptacije nekih osobina sivog tirolskog

gove~eta u uslovima planinske Bosne. Radovi poljoprivredno-{umarskog fakulte-ta Univerziteta u Sarajevu. Poljoprivreda, Sarajevo, VI, 8.

6. Ilan~i}, D. (1952): Gata~ko govedo - vrelo za oplemenjivanje na{e bu{e. Sto~arst-vo, VI, 4, 145-156.

7. Ivankovi}, A. (1997): Zna~aj sivog goveda u Hrvatskoj. Sto~arstvo, 5, 323-334. 8. Latinovi}, D., Pani}, M. (1979): Uticaj uzrasta kod prve oplodnje na produkciju

mleka i mle~ne masti u prvotelki doma}e {arene rase. Sto~arstvo, 33, 29-34.9. Lazarevi}, R. (1987): Uticaj trajanja intervala izme|u telenja na va`nije

proizvodne osobine u narednoj laktaciji. Savremena poljoprivreda, 3-4, 101-110.

81


10. Lazarevi}, R., Vasovi}, S., Petrovi}, M. (1987): Uticaj trajanja intervala izme|utelenja na va`nije proizvodne osobine u narednoj laktaciji. Savremena poljopri-vreda, 35, 3-4, 101-111.

11. Miti}, N., Fer~ej, J., Zeremski, D., Lazarevi}, Lj. (1987): Govedarstvo, mono-grafsko delo. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd.

12. Rako, A. (1947): Uticaj oberintalskog goveda na popravak bu{e u okolini Sinja.Veterinarski arhiv, Zagreb, knjiga XVII/1947, 264-305.

13. Rako, A. (1955): Siva i sme|a alpska pasmina goveda (specijalno o prilikama uAustriji). Sto~arstvo, IX, 3-4, 101-115.

14. Rako, A., Dumanovski, F. (1957): Rezultati rada na oplemenjivanju i perspektivasivog doma}eg goveda u okolini Knina. Sto~arstvo, XI, 1-2, 67-76.

82


UDC: 636.2:636.082Original scientific paper

PHENOTYPIC DEMONSTRATE AND VARIABILITYREPRODUCTION CHARACTERISTICS OF

GREY ALP COW RACE CATLLE

M. Lalovi}, C. Meki}, T. Pandurevi}*

Summary

The research was aimed phenotipyc demonstrate and variability growth cows of greyAlp race catlle in the first fertilization and the first calving, during of pregnancy and theweight calfes at birth, like interactive this characteristics. It was noted that the averageage during the first fertilization amounted to 639.29 days, and that over the first calving921.30 days. The average duration of pregnancy was 285.40 days with coefficient ofvariability 0,31 %. The weight of both sexes at birth averaged 32.97 kg, with variability22 - 60 kg.

Interactive between growth of the first fertilization, the weight at birth, the days ofpregnancy, show that the changes in weight calfes are not independent by growth of firstfertilization are statically highly significant (P<0,01), and the days of pregnansy are in-dependent from growth in the first fertilization and first calves (P<0,05) are not statisti-cally significant.

Key words: catlle, grey Alp race, growth, fertilization, pregnancy.

83


* Miroslav Lalovi}, M.Sc., Tatjana Pandurevi}, B.Sc, Faculty of Agriculture, Eastern Sarajevo; Cvi-jan Meki}, Prof. Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade.

UDK: 636.4:636.084.52Stru~ni rad

PREGLED ISKUSTAVA I DOSTIGNU]A U PROIZVODNJISVINJSKOG MESA PO TEHNOLO[KIM I DRUGIM

RE[ENJIMA INDUSTRIJSKOG KONCEPTA FARME „VIZELJ“

T. Kasalica, M. Lazarevi}, R. Latinovi}, M. Basta*

Izvod: Farma „Vizelj“ je kapaciteta 1.500 priplodnih krma~a i godi{njom proizvod-njom oko 30.000 tovljenika i nazimica za priplod. Od osnivanja (1986. godine) do danasradi punim kapacitetom. To je farma sa ukupno najboljim rezultatima velikih farmi u Re-publici Srbiji. U 2004. godini prirast svinja u tovu bio je 673 g/dan, a konverzija hrane3,777 kg. Farmska konverzija hrane bila je 3,800 kg. Za posmatranih devet godina(1996/2004) prose~na proizvodnja po krma~i iznosila je 18,07 tovljenika i nazimica zapriplod, odnosno 1.807 kg ìve mere, a kretala se od 16,82 do 18,92 grla. Farma je neko-liko godina ostvarivala proizvodnju preko 19 tovljenika i nazimica za priplod poprose~noj krma~i, a jedne godine (1989) to je iznosilo 19,60 grla, {to je sasvim blizu èl-jenog i projektovanog rezultata.

Klju~ne re~i: svinje, proizvodni rezultati.

Uvod

Nastanak i razvoj svinjarstva u regionu Pan~eva~kog rita i nastanak „Vizelja“ prak-ti~no su sadràni u odluci Minstarstva poljoprivrede Srbije od 27. decembra 1945. go-dine, kojom je osnovan Poljoprivredni kombinat „Beograd“. Osnovna namena je bila dase ritska mo~vara (20.150 hektara) pretvori u plodno zemlji{te i da se formira sto~arstvokoje }e za potrebe glavnog grada proizvoditi osnovne prehrambene proizvode – mleko imeso.

Svinjarstvo u regionu Pan~eva~kog rita, pa i sam „Vizelj“, pro{li su kroz vi{erazli~itih perioda svog razvoja. Tu je najpre period veoma ekstenzivnog svinjarstva od1946. do 1953. godine, pa prelazni period ka intenzivnom svinjarstvu od 1953. do 1962.godine, zatim period pravog intenzivnog svinjarstva od 1962. do 1985. godine i najzadperiod savremene proizvodnje svinja na industrijskim principima, po~ev od 1985. go-dine.

Proizvodnja prasadi bila je na gazdinstvima {irom Pan~eva~kog rita, a tov je vr{en ucentralnom tovili{tu „Vizelj“ u Padinskoj Skeli. Bila je to dugo veoma ekstenzivna

85


* Dr Tihomir Kasalica, nau~ni saradnik, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela; Milo{ Lazare-vi}, polj. tehn., Rajko Latinovi}, dipl.in`., Milorad Basta, dipl.in`., PKB Imes, Padinska Skela.

proizvodnja. Po~ev od 1969. godine „Vizelj“ je izvestan broj prasadi obezbe|ivao i sapodru~ja Kru{evca, Aleksandrovca i Kraljeva. Godi{nje se proizvodilo izme|u 20.000 i22.000 tovljenika, sa oko 100 kg telesne mase, u starim adaptiranim objektima. Svinje sudràne po 20 ili 45 grla zajedno u boksu. Hranjene su iz valova, obro~no dva putadnevno, a napajane vodom preko poluautomatskih pojilica ili iz valova. Iz|ubravanje jevr{eno ru~no.

Posebno èlimo ista}i i naglasiti da su u ovom periodu na „Vizelju“ ostvarivani dobriproizvodni rezultati. Me|utim, veoma te{ki uslovi rada, mala produktivnost i dotrajalostobjekata primorali su rukovodstvo i stru~njake „Vizelja“ da razmi{ljaju o izgradnji novefarme. Svakako su i svi napred navedeni periodi, kroz koje je „Vizelj“ pro{ao, imali ve-liki uticaj na njegovo dalje opredeljenje. Ideja je veoma brzo realizovana. U 1983. godi-ni prestalo se sa proizvodnjom na starom tovili{tu, a ve} u avgustu 1985. godine po~elaje savremena proizvodnja svinja na industrijskim principima na novoj farmi „Vizelj“.

Koncept farme i objekti za sme{taj ìvotinja

Farma je sa zatvorenim ciklusom proizvodnje, kapaciteta 1.500 krma~a i godi{njomproizvodnjom 30.000 tovljenika i nazimica za priplod. Proizvodnja je zasnovana natehni~ko-tehnolo{kim re{enjima koja omogu}avaju kontinuiran i sinhronizovan procesproizvodnje i po turnusima ravnomernu isporuku tovljenika klani~noj industriji.

Farma ima 12 proizvodnih objekata, koji zauzimaju prostor od 16.000m2. Svi objek-ti su gra|eni iz isprefabrikovanih monta`nih elemenata. Postavljeni su u dva reda, od po6 objekata, razdvojenih centralnom saobra}ajnicom. U jednom redu su repro-objekti, ukojima se odvija proizvodnja i odgoj prasadi, a u drugom redu su tovili{ta.

Osnovnu proizvodnu jedinicu farme ~ine tehnolo{ki i organizaciono odvojene celineod po ~etiri objekta. Postavljeni su u parovima dva plus dva, tj. dva na desnoj i dva nalevoj strani. U reprodukcionom delu jedan objekat je za krma~e u periodu pripusta(~ekali{te i bukari{te) i suprasnosti, a drugi objekat su prasili{ta i odgajivali{ta prasadi.Naspram ovih, u drugom redu su dva tovili{ta.

Kapacitet osnovne proizvodne jedinice iznosi 500 priplodnih krma~a, sa odgovara-ju}om proizvodnjom od 10.000 tovljenika godi{nje. S obzirom da farma ima tri ovakveproizvodne jedinice, to je ukupno 12 objekata i proizvodnja od 30.000 tovljenika go-di{nje.

U okviru svake proizvodne jedinice proces proizvodnje je zaokruèn i sinhronizovanpo kategorijama svinja.

Farma ukupno ima:- 114 bokseva (654) mesta za grupno drànje krma~a po zalu~enju i u periodu pripusta,- 1.053 individualna boksa za krma~e u periodu suprasnosti,- 36 individualnih bokseva za nerastove,- 360 bokseva za pra{enje krma~a i odgoj prasadi do zalu~enja,- 540 bokseva (5.400 mesta) za odgoj prasadi od zalu~enja do stavljanja u tov,- 540 bokseva (5.400 mesta) za tov do 60 kg,- 540 bokseva (5.400 mesta) za tov 60 do 100 kg.

86


Preseljavanje prasadi iz prasili{ta u odgajivali{te obavlja se specijalnim kolicima zatu namenu, a iz prasili{ta u odgajivali{te preterivanjem ili preno{enjem vilju{karima.Tovljenici za klanje utovaraju se u kamione vilju{karom preko ograde farme.

Od prate}ih objekata farme treba ista}i binciklone za sme{taj koncentrata, a oni senalaze na bo~noj strani svakog proizvodnog objekta. Farma ima svoju veterinarsku stan-icu i centar za ve{ta~ko osemenjavanje. Ima i radionicu za potrebne popravke – teku}eodràvanje proizvodnih objekata i opreme. Pored toga, u sklopu farme je i postrojenje zapre~i{}avanje stajnjaka i proizvodnju biogasa. Treba na kraju navesti da postoji i direk-cija (upravna zgrada), koja je zajedni~ka za sve proizvodnje u okviru Preduze}a, a ona senalazi u krugu farme svinja.

Ostali uslovi proizvodnje

Od bitnih uslova za proizvodnju na farmi, treba pre svega ista}i pitanje hrane i na~inkako to farma re{ava. Farma nema svojih zemlji{nih povr{ina. Nema ni me{aonu sto~nehrane. Kompletnim sme{ama koncentrata, prvih pet godina rada, farma se snabdevalaisklju~ivo iz PKB „Inshre“. No, kako se povremeno nije bilo zadovoljno odnosima sa„Inshrom“ i kvalitetom hrane, pre{lo se i na snabdevanje od Industrije sto~ne hrane „Su-perprotein“ iz Zrenjanina (u odnosu pribli`no 50:50%). Ovo se pokazalo i opravdanim,jer je zainteresovanost za prodaju i kvalitet proizvoda postala vi{a, kao i mogu}nostpore|enja, {to je „Vizelj“ redovno radio.

Veoma ume{no i poslovno je i to da „Vizelj“ sam obezbe|uje najve}e koli~ine potreb-nih sirovina i distribuira ih u fabrike. Efekti i po ovoj osnovi za „Vizelj“ su svakako ne-sporni i veliki.

Treba ista}i da je „Vizelj“ uvek, a to ~ini i dan danas, veoma racionalno i efikasno ko-ristio saznanja i iskustva, ne samo doma}e struke i nauke, ve} i {ire.

Posebnu karakteristiku ~ini veoma dobra organizacija rada i rukovo|enja ne samo nanivou ove farme, ve} i Preduze}a, u ~ijem sastavu su i PKB „Imes“, pa farma svinja „Far-ka`din“ i farma tova junadi. Pored toga, farma „Vizelj“ ima dobru radnu snagu i stru~nekadrove, a to je jedan od osnovnih preduslova za ostvarenje dobrih rezultata u proizvod-nji.

Sve je ovo u~inilo da je „Vizelj“ sa rezultatima redovno bio u vrhu proizvodnje una{oj zemlji. Veoma uspe{no je prevazilazio probleme i te{ko}e u kriznim i te{kim god-inama za ovu proizvodnju, a ovakvih godina nije bilo malo. I dok su pre nekoliko godi-na mnoge farme u zemlji, zbog niza te{ko}a i slabih rezultata, drasti~no smanjivale obimproizvodnje, a neke su ~ak i ga{ene, „Vizelj“ je stalno radio punim kapacitetom i imaodobre proizvodne rezultate. Veoma dobar primer za ove konstatacije i pore|enja su poz-nata doga|anja sa novom farmom u Sur~inu, farmom „Halovo“ u Zaje~aru i farmom„Ratari“ u Obrenovcu. Sve ove farme su istih kapaciteta kao „Vizelj“, ra|ene su po is-tom tehnolo{kom konceptu i u isto vreme. Ove tri farme imale su i svoje me{aone sto~nehrane i neke druge pogodnosti koje „Vizelj“ nije imao. I dok je „Vizelj“, kao {to smo ve}naveli, stalno radio punim kapacitetom i redovno pobolj{avao uslove sme{taja, farma uZaje~aru je dugi niz godina radila sa gotovo prepolovljenim kapacitetom, farma uSur~inu se taoko|e zna~ajno smanjivala i dva puta je menjala vlasnika, a farma u Obren-

87


ovcu je bila pred likvidacijom. Proizvodni rezultati na ovim farmama, u tim kriznim go-dinama, bili su veoma slabi i prakti~no neuporedivi sa rezultatima koji su ostvarivani na„Vizelju“.

Odgajiva~ko selekcijski program i rasni sastav priplodnih grla

Formiranje sopstvenog zapata svinja na „Vizelju“, bilo je uglavnom kupovinompriplodnih nazimica sa farme „Mladost“ iz Obrenovca i farme „Sur~in“, a nerastovi suuzimani iz Stanice za test svinja u Padinskoj Skeli. Pored toga, „Vizelj“ je planski i mak-simalno koristio uvoze priplodnih grla koji su vr{eni iz Engleske, [vedske, Kanade kaoi seme nerastova iz SAD. Bio je to jork{ir, {vedski landras, durok i hemp{ir.

Sve je ovo, uz planski i sistematski rad na odgajiva~ko-selekcijskom programu,dovodilo do toga da je „Vizelj“ redovno imao povoljnu rasnu strukturu priplodnih grlavisokog genetskog potencijala i gotovo u potpunosti je ostvarivan zacrtani programmeleènja i hibridizacije.

Rasna struktura priplodnih grla moè se sagledati iz podataka sa godi{nje smotre nadan 30.09.2005. (tabele 1 i 2).

Tab. 1. Rasna struktura zapata priplodnih krma~aSows race structure

88


Tab. 2. Rasna struktura priplodnih nerastovaBoar race structure

Iz datih podataka (tabela 1) vidi se da „Vizelj“ ima veoma povoljnu rasnu strukturupriplodnih krma~a. Na ~iste rase otpada 37,40 %, a na meleze 62,60 %. Osnovnu rasu~ini [vedski landras, koji od ukupnog broja grla ~istih rasa zauzima ~ak 85,75 %, a ustrukturi ukupnog zapata priplodnih krma~a zastupljen je sa 32,07 %.

Kada se ovome doda i rasna struktura priplodnih nerastova (tabela 2) moè se za-klju~iti da „Vizelj“, sa aspekta rasnog sastava priplodnih grla, ima dobre uslove zaproizvodnju kvalitetnog materijala za tov.

Tehnologija proizvodnje

Zbog ograni~enog prostora, u ovom radu ne}emo detaljno govoriti o tehnologijiproizvodnje. Ovo i zbog toga {to je o tome op{irno izneto u posebnoj publikaciji »10 go-dina proizvodnje svinjskog mesa na farmi „Vizelj“«, Beograd 1996. Tako }e se svi zain-teresovani mo}i detaljno upoznati sa tehnolo{kim procesom na „Vizelju“, po fazamaproizvodnje i kategorijama svinja.

Na farmi su redovno vr{ene sve potrebne popravke i teku}e odràvanje objekata iopreme. Vr{ena su i odre|ena inoviranja i osavremenjavanja u tehnologiji. Stalno se nas-tojalo da se pobolj{aju ambijentalni i sme{tajni uslovi, a oprema i sve linje za transporthrane uvek su bile u dobrom stanju i funkcionalne.

Ovom prilikom, kao posebno bitno, isti~emo da se odgoju prasadi poklanja posebnapa`nja. Nastoje se i stalno koristiti dostignu}a struke i nauke. Izme|u ostalog, koriste sei sme{e koncentrata koje sa svojim dodacima preveniraju pojavu poreme}aja u diges-tivnom traktu, smanjuju pojavu proliva, pomaù boljem razvoju enzimatskog sistema,omogu}avaju ishranu po volji u celom periodu odgoja prasadi, te oboga}ivanje sme{apotrebnim aminokiselinama, a to sve ima za rezultat uspe{niji odgoj prasadi i unoskvalitetnijih prasadi u tov, od ~ega u najve}oj meri zavisi rentabilnost tova.

Kada je u pitanju zdravstvena za{tita, u sklopu tehnologije proizvodnje, dovoljno jeista}i da se ona redovno sprovodi prema programu i problematici koja je prisutna i uo-bi~ajena na velikim farmama. Treba ista}i i to da se pri sprovo|enju potrebnih merazdravstvene za{tite, kao i pri kori{}enju odre|enih dodataka u hrani, uvek ima u vidu dase ne sme koristiti bilo {ta {to nije dozvoljeno, jer se na „Vizelju“ uvek proizvodilo i mo-ra proizvoditi meso vrhunskog kvaliteta, koje zadovoljava i najstroìje svetske standarde.

89


Proizvodni rezultati

U ovom radu da}emo prikaz rezultata proizvodnje na farmi „Vizelj“ u periodu od1996. do 2004. godine (za devet godina). Podse}amo da je u prethodnoj publikacijiprikazana proizvodnja za prethodnih deset godina rada farme (1986/1995). Tako ove dvepublikacije zajedno daju prakti~no sve o farmi od njenog osnivanja do danas.

Proizvodnja prasadi

Na osnovu podataka datih u tabeli 3 moè se konstatovati da je plodnost krma~a veo-ma dobra. Ukupan broj ro|ene prasadi po leglu u periodu 1996. do 2004, godine kretaose od 10,58 u 1998. godini do 11,02 u 2004. godini. tako je i broj ìvoro|ene prasadi uleglu bio najmanji u 1998. godini (10,25), a najve}i u 2004. godini (10,65). Kao {to sevidi razlike po godinama su veoma male, a prosek za devet godina je 10,40 ìvoro|eneprasadi po leglu.

Broj mrtvoro|ene prasadi je na nivou tolerantnog i zadovoljavaju}eg. U proseku jebio 0,39 po leglu, a kretao se od 0,31 do 0,52.

Tab. 3. Proizvodnja prasadiProduction of piglets

90


Pri sagledavanju godi{nje proizvodnje prasadi po prose~noj krma~i i pore|enja sarezultatima drugih farmi treba imati u vidu na~in na koji se izra~unava i prikazujeprose~an broj krma~a. Na „Vizelju“, a tako treba raditi na svim farmama, i to je jedinoispravno, na ukupan broj hranidbenih dana za krma~e dodaje se 114 dana za svakuopra{enu nazimicu, pa se to deli sa 365 i tako dobija prose~an broj krma~a sa nazimica-ma.

Moè se zapaziti da je broj odgajene prasadi do zalu~enja, po prose~noj krma~i u pos-matranom periodu veoma dobar, u proseku je iznosio 20,00, a kretao se od 19,62 u 1996.godini do 20,53 u 2003. godini. Kao {to se vidi razlike po godinama nisu velike, pa bi sena bazi toga i drugih rezultata o kojima }e biti re~i, moglo re}i da se „Vizelj“ uspe{no bo-rio sa specifi~nom zarazom virusnog porekla tzv. PRRS (plu}no-reprodukcijsko-respira-torni sindrom), koja je poslednje dve–tri godine zahvatila verovatno sve farme u zemlji,pa i sam „Vizelj“.

[to se ti~e remonta krma~a, moè se re}i da je uglavnom dosta visok i ve}i od opti-malnih 40 %. Jedino je u 2002. i 2004. godini bio manji (32,54 i 36,28 %), dok je u 1998.godini iznosio ~ak 51,15 %.

Iz podataka datih u tabeli 4 moè se konstatovati da je oprasivost i krma~a i nazimi-ca na „Vizelju“ veoma dobra, jer je u proseku za sve godine iznosila 81,78 %, a kretalase od 78,50 % (1998 god.) do ~ak 85,81 % (2003 god.).

Ako se rezultati o produktivnosti krma~a i proizvodnji prasadi, ostvareni u posmatra-nom periodu za devet godina (1996/2004) uporede sa onima koji su bili u prethodnih 10godina (1986/1995), moè se re}i da nema ve}ih razlika, a ni po godinama, {to ukazujena jednu stabilnost u proizvodnsoti i plodnosti krma~a,koji je upravo na nivou njihovihrasnih odlika.

Tab. 4. Rezultati osemenjavanja – oprasivost krma~a i nazimicaArtificial insemination results - sows and gilts farrowing results

91


Tab. 5. Gubici (uginu}a) prasadi i svinja u tovu, %Piglets (mortality) and fatening pigs losses

Gubici (uginu}a) prasadi i svinja u tovu

Kretanje gubitaka (uginu}a) prasadi i svinja u tovu prikazano je u tabeli 5. Iz datihpodataka se vidi da uginu}a prasadi u dojnom periodu nisu bila velika, a kretala su se od4,50% u 1998. godini do 8,94 % u 1996. godini, ra~unaju}i na broj zaprimljene prasadipo ro|enju. Me|utim, treba ista}i da je dosta veliki procenat ubijene lake i avitalne prasa-di sa telesnim manama po ro|enju(6,20 – 8,37 %), pa su se ukupni gubici (ra~unaju}i nabroj ìvoro|ene prasadi) do zalu~enja kretali od 10,87 % u 1989. godini do 15,93 % u2001. godini. Ako se smatra da su ukupni gubici do zalu~enja prihvatljivi i tolerantni do13 %, vidi se da su za ve}inu posmatranih godina gubici iznad ovog broja i u nivou suoko 15 %.

Gubici prasadi od zalu~enja do stavljanja u tov su veoma razli~iti iz godine u godinu,bez neke pravilnosti i trenda, a kretali su se od veoma dobrih 3,76 % u 1997. godini do~ak 10,70 % u 2004. godini. Za ve}inu godina gubici su znatno ve}i od o~ekivanih iplaniranih.

Gubici svinja u tovu, za izvestan broj posmatranih godina, su zadovoljavaju}i i univou su ili ne{to manji od planiranih (2,5 %), ali su u nekim godinama znatno ve}i, anajve}i su u 2004. godini i iznosili su 4 %.

Interesantno je da su uginu}a i prasadi i svinja u tovu u ovim posmatranim godinamau proseku ne{to ve}a nego u prethodnih 10 godina rada farme. Razlozi su svakako vi{es-truki, a osnovni su ~esto nezadovoljavaju}i kvalitet hrane, pre svega mikrobiolo{ka is-pravnost, te odre|eni zdravstveni problemi, pojava PRRS-a, kao i neki drugi problemikoje treba sagledavati u sklopu op{teg stanja i uslova u kojima se ova proizvodnja odvi-ja u na{oj zemlji.

Prirast i iskori{}avanje hrane

Iz podataka u tabeli 6 vidi se da je prirast prasadi do zalu~enja dobar u svim posma-tranim godinama. U proseku je bio 194 g/grlu dnevno. Uglavnom je standardan iz go-dine u godinu, a ipak je najve}i u 2004. godini.

92


Tab. 6. Prirast i konverzija hraneBody weight gain and feed conversion ratio

Od zalu~enja do stavljanja u tov prirast prasadi je dosta varijabilan. Za najve}i brojgodina bio je izme|u 300 i 340 g/grlu dnevno, a u 2001. i 2003. godini zabeleèn jezna~ajan pad (252 i 276 g).

U pore|enju sa prethodnih 10 godina, prirast prasadi do zalu~enja je prakti~no isti,dok je od zalu~enja do tova za poslednjih devet godina ne{to manji i u proseku jezabeleèn pad od 25 g/grlu dnevno ili 8%.

Nezadovoljavaju}i prirast u periodu od zalu~enja do stavljanja u tov nije samo na far-mi „Vizelj“, ve} je to i na gotovo svim drugim farmama. No, i ovi rezultati ostvareni na„Vizelju“ u nivou su rezultata dve-tri najbolje velike farme u zemlji, a znatno su bolji odmnogih drugih farmi.

Posebno je vredno ista}i rezultate prirasta svinja u tovu, za svih devet posmatranihgodina, kao i to da je svake godine prirast postepeno pove}avan i to od 600 g/grlu dnevnou 1996.godini do 673 g u 2004. godini. Ovaj prirast u 2004. godini najbolji je za svih 20godina od kada ova farma „Vizelj“ postoji. To je i najbolji rezultat od svih ve}ih farmi uzemlji. Pore|enja radi, sa „Starim Tami{om“, jednoj od najbojih farmi, prirast svinja utovu na „Vizelju“ u 2004. godini bolji je za 39 g/grlu dnevno ili 6,15%. Sa mnogim far-mama u zemlji pore|enja su nemogu}a i apsurdna, jer su razlike veoma velike.

[to se ti~e konverzije hrane, treba ista}i da se ona u periodu odgoja prasadi od za-lu~enja do tova moè smatrati kao dobra. U proseku za sve posmatrne godine bila je2,138 kg, kao i {to je prakti~no iznosila za prethodnih 10 godina. Variranja po godinamanisu bila velika i uglavnom su srazmerna ostvarenim prirastima.

Konverzija hrane u tovu uglavnom je dosta visoka u svim godinama proizvodnje. Uproseku za devet godina iznosila je 3,800 kg i bila je ne{to malo bolja od proseka zaprethodnih 10 godina. Kretala se od veoma dobre (3,670 kg) u 2000-oj godini do ~ak4,000 kg u 1997. godini. Konverzija nije bivala srazmerna ostvarenim prirastima, a u2004. godini, kada je ostvaren najve}i prirast (673 g), konverzija je bila 3,777 kg.

93


Konverzija hrane za farmu, tzv. farmska konverzija, pokazatelj koji najdirektnije i unajve}oj meri uti~e na ekonomiku proizvodnje, bila je dobra za sve godine proizvodnje.Dalje se vidi da farmska konverzija nije mnogo ve}a od konverzije u tovu, {to upu}ujena zakju~ak da su na „Vizelju“ priplodna grla hranjena optimalnim koli~inama obroka.

Fizi~ki obim proizvodnje i realizacija

Fizi~ki obim proizvodnje i realizacija po godinama prikazani su u tabeli 7. Iz datihpodataka se vidi da je svih devet posmatranih godina, kao i u prethodnom periodu, far-ma radila punim kapacitetom.

Tab. 7. Fizi~ki obim proizvodnje i realizacijaPhysical production quantities and realization

Proizvodnja tovljenika i nazimica za priplod u proseku za devet godina bila je 18,07a kretala se od 16,82 do 18,85. Prosek je ne{to malo ve}i od onog koji je bio u prethod-nih deset godina (17,94). Treba ista}i da je na „Vizelju“ ostvarivana i proizvodnja 19,60tovljenika i priplodnih nazimica po krma~i godi{nje, {to je sasvim blizu onog rezultatakome se teì, a to je 20 tovljenika i nazimica, odnosno 2.000 kg ìve mere. Primera radi,navodimo da je na „Starom Tami{u“, kao jednoj od najboljih farmi u Srbiji, u 2004.go-dini ostvarena proizvodnja 15,92 tovljenjika i priplodne nazimice, a na „Vizelju“ u istojovoj godini, kada je bio i odre|eni pad u proizvodnji, bilo je 17,51, odnosno 1,5 tovl-jenika vi{e. Najve}i broj drugih farmi u zemlji je ~ak daleko ispod ovih rezultata.

94


Zaklju~ak

Da ne bi ponavljali iznete brojke i konstatacije u zaklju~ku isti~emo da je farma„Vizelj“ u posmatranih devet godina (1996/2004), kao i prethodnih deset godina(1986/1995), radila punim kapacitetom. Veoma je mali broj farmi u Srbiji koje imaju ne-ki pojedina~ni rezultat bolji od „Vizelja“, a pogotovu kad se radi o velikim industrijskimfarmama. U celini gledano, po svim parametrima, „Vizelj“ je godinama zaista najboljafarma u Republici Srbiji. Njegovi rezultati uglavnom su sluìli i sluè za pore|enje iocenu rezultata na drugim farmama. No, bez obzira na to, rukovodstvo i stru~njaci„Vizelja“ su svesni da rezervi ima puno. U pojedinim segmentima rezultati se morajuvidno popravljati. Za to se svakako trebaju stvarati svi potrebni uslovi, a pre svegakvalitetna ishrana.

Literatura

1. Kasalica, T., Latinovi}, R., Basta, M., Zaletal, I. (1996): 10 godina proizvodnje sv-injskog mesa na farmi PKB“Vizelj“. Posebna publikacija, Bepograd.

2. Pu{i}, M. (1973): Stanje svinjarstva u regionu Pan~eva~kig rita od osnivanja do1972. godine. Diplomski rad, Beograd.

3. Farma „Vizelj“ (2005): Analize rezultata proizvodnje za perid 1996/2004 godina.4. Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd (2004): Godi{nji izve{taj o

proizvodnji svinja u centralnoj Srbiji (1996-2001).5. Institut „Tami{“, Pan~evo (2004): Godi{nji izve{taji o proizvodnji svinja u ba-

natskom regionu (1996-2004).

95


UDK: 636.4:636.084.52Professional papper

REVIEW OF EXPIRIENCES AND ACHIVEMENTS IN PIGMEET PRODUCTION ACORDING TO TECHNOLOGICAL

AND OTHER SOLUTIONS IN „VIZELJ“ FARM’SINDUSTRIAL CONCEPT

T. Kasalica, M. Lazarevi}, R. Latinovi}, M. Basta*

Summary

The „Vizelj“ farm capacity is 1.500 sows and anual production aproximatly 30.000fetening pigs and gilts. Since the farm was founded (1986.) up to day it works in full ca-pacity. During the year 2004. fetening pigs achived 673 grams of body weight gain dai-ly, whilw the feed conversion ratio was 3,777 kg. Thorough nine observed years(1996/2004) average production per sow was 18,07 fetening pigs and gilts, or 1.807 kgof body weight, varing beetween 16,82 and 18,92 herds.

Key words: sow, results in production.

96


* Tihomir Kasalica, Ph.D., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Belgrade, Milo{ Lazarevi},Rajko Latinovi}, B.Sc., Milorad Basta, B.Sc., PKB Imes, Padinska Skela –Belgrade.


REZULTATI PROCREDIT BANKE U KREDITIRANJUPOLJOPRIVREDNIH PROIZVO\AÂ U BEOGRADSKOM

REGIONU

O. Adamovi}, D. Milovanovi}*

Izvod: U ovom radu prikazana je aktivnost ProCredit Banke u oblasti kreditiranjapoljoprivrednih proizvo|a~a od momenta njenog dolaska u Srbiju do danas. Ukazno jena stanje i poloàj poljoprivrede i poljoprivrednika u Srbiji koje je zate~eno u momentudolaska ProCredit Banke na na{e trì{te, prikazan je razvoj kreditnog programa zapoljoprivrednike, kao i rezultati koje je postigla od 2002. godine, kada je po~ela sa ovimprogramom, pa do danas.

Klju~ne re~i: krediti, poljoprivreda, proizvo|a~i.

Uvod

ProCredit Banka je razvojno orijentisana banka koja pruà kompletan paket usluga.Banka klijentima nudi {irok spektar bankarskih proizvoda. U kreditnim poslovima sefokusiramo na kreditiranje malih i srednjih preduze}a.

Posebnu va`nost i zna~aj ProCredit Banka daje kreditima za individualnepoljoprivredne proizvo|a~e jer je poljoprivreda veoma va`na privredna grana Srbije. Dopojave ProCredit Banke na trì{tu kapitala, jako malo banaka je vodilo ra~una o ovojciljnoj grupi. Na{a banka je na vreme prepoznala njihov potencijal i imala je sluha da ihpodrì u njihovim nastojanjima da pokrenu, obnove i unaprede svoju proizvodnju posledugog niza godina tavorenja i poslovanja na ivici gubitka ili sa gubitkom. Ova na{a ak-tivnost se poklopila sa po~etkom trì{ne ekonomije u poljoprivrednom sektoru, {to jenai{lo na veoma dobar odgovor poljoprivrednih proizvo|a~a na na{u ponudu kreditnihproizvoda.

Vlasni~ka struktura i akcionari ProCredit Banke

ProCredit Banka je po~ela sa radom u Srbiji u aprilu 2001.godine. Sedi{te ProCreditBanke nalazi se u Beogradu, u Ulici Bulevar Despota Stefana 68c. ProCredit Banka pred-stavlja konzorcijum akcionara sastavljen od vode}ih me|unarodnih investitora i finansi-jskih institucija. Me|u akcionarima su dràvne institucije poput KfW i EBRD, i privatni

97


* Ognjen Adamovi}, dipl.in`., Dejan Milovanovi}, dipl.in`., ProCredit Banka, Beograd.

investitori ProCredit Holding i Commerzbank AG. Sedi{te konzorcijuma je u Nema~koj,u Frankfurtu na Majni.

ProCredit Holding, osnovan 1998. godine u Nema~koj, je razvojno orijentisana in-vesticiona kompanija. ProCredit Holding je do sada sa 40 miliona € u~estvovao u kapi-talu 18 banaka i finansijskih institucija u zemljama u razvoju i tranziciji. Akcionari Pro-Credit Holding-a predstavljaju kombinaciju privatnih i dràvnih investitora u odnosu50:50, uklju~uju}i DOEN, holandsku fondaciju koja pomaè zemljama u razvoju, DEG,nema~ku razvojnu finansijsku organizaciju i IFC, ogranak privatnog sektora grupeSvetske Banke.

Kreditanstalt für Wiederaufbau je vode}a nema~ka razvojna banka. Ona pomaèrazvoj privatnih preduze}a u Nema~koj, i u zemljama u razvoju i tranziciji. Sa kapitalomod preko 280 milijardi €, KfW je jedna od najve}ih banaka u Evropi. U Srbiji je preuzelaulogu finansijskog agenta Vlade Nema~ke i drugih donatora. KfW je do danas u Srbijuuloìla vi{e od 100 miliona €, uglavnom u oblasti industrije uglja, proizvodnje energije,grejanja, vode i kanalizacije, kao i u finansijski sektor. Na taj na~in KfW pomaè bankei preduze}a obezbe|uju}i akcijski kapital i dugoro~ne kredite.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), osnovana 1991. godine sa sedi{tem uV.Britaniji, pomaè poslovanje privatnog sektora i pravnih sistema, kao i razvoj infra-strukture neophodne za privatni sektor u tranzicionim ekonomijama Isto~ne Evrope.Jedan je od najve}ih investitora u Isto~noj Evropi.

Commerzbank je jedna od vode}ih nema~kih i evropskih poslovnih banaka, sa sred-stvima u iznosu od preko 500 milijardi €. Ima sna`nu me|unarodnu mreù u 43 zemlje.Commerzbank nudi usluge za stanovni{tvo i privredu, kao i usluge investicionogbankarstva.

Zate~eno stanje u momentu dolaska na finansijsko trì{te Srbije

Od ukupnog broja stanovnika, negde oko 44% ìvi u ruralnim predelima, a 1/3 njihpotpuno ili delimi~no zavisi od poljoprivredne proizvodnje. Vi{e od 17,3% populacije(vi{e od 1,3 miliona ljudi) radi u poljoprivredi. Izvoz primarnih i prera|enihpoljoprivrednih proizvoda je u 2003. i 2004. godini iznosio 26% ukupnog izvoza.

Usled lo{e politi~ko-ekonomske klime, u zadnjih 20-tak godina, poljoprivreda Srbijeje pretrpela velike {tete, a njena produktivnost pala daleko ispod potencijala koji pose-duje. Ovakva situacija je dovela do smanjenja finansijske mo}i individualnihproizvo|a~a, prelasku na manje efikasne na~ine proizvodnje, nisku primenu agrotehnike,kao i neprilago|enosti i nespremnosti za uslove trì{ne ekonomije. Ipak, u odnosu na os-tale grane privrede, poljoprivredna proizvodnja se ve} vratila na nivo od pre devedesetihgodina, sa indikacijama da ima potencijal i snagu za dalji rast.

Me|utim, nerazvijena infrastruktura, zastarela poljoprivredna mehanizacija i oprema,zapu{teni i nedovoljno iskori{}eni sistemi za navodnjavanje nisu u skladu sa novimuslovima trì{nog poslovanja i novim generacijama poljoprivrednih proizvo|a~a. Gener-alno, produktivnost poljoprivrednog sektora u Srbiji je niska. Poljoprivredni posedi u Sr-biji su usitnjeni, tj. vi{e od 75% poseda je manje od 5 ha. Ovo je ozbiljan ograni~avaju}ifaktor za poslovanje porodi~nih gazdinstava na ekonomskim osnovama u pore|enju sa

98


gazdinstvima koja poseduju izme|u 50 i 200 ha. Trì{te za kupovinu obradive zemlje uSrbiji je slabo, nesigurno i limitirano usled nere{enih vlasni~kih odnosa.

Danas su proizvo|a~i prinu|eni da investiraju u osnovna sredstva, u modernizacijumehanizacije i opreme, da bi mogli da posluju efikasno. Dugo nisu imali pristup finan-skijskim fondovima i kreditima, a podr{ka dràve je bila nedovoljna. Postoje}e bankenisu imale ozbiljne kreditne programe za poljoprivredne proizvo|a~e, verovatno zbogstraha da nepredvidivi prirodni faktori, u kombinaciji sa njihovim ograni~enim proizvod-nim potencijalom predstavaljaju preveliki rizik za njih.

Razvoj tehnologije i procedura za odobravanja agro kredita u ProCredit Banci

ProCredit Banka je bila prva banka u Srbiji koja je razvila tehnologiju i metode zaanalizu kreditnog rizika i kreditne sposobnosti individualnih poljoprivrednihproizvo|a~a. Kada je pokrenut program kreditiranja poljoprivrednih proizvo|a~a, prven-stveno je bio fokusiran na region Vojvodine. Dobri rezultati postignuti ovde bili su pod-sticaj da se sli~ni programi pro{ire na centralnu i ju`nu Srbiju 2002. godine, a 2003. go-dine u {irem regionu Beograda. Danas svaka filijala ProCredit Banke ima u svojoj ponu-di kredite za poljoprivredne proizvo|a~e (gotovinske, namenske, lizing).

Posle sprovedenog istraìvanja poljoprivrednog trì{ta Srbije, testiranja svojihproizvoda, i postignutih dobrih rezultata, ProCredit Banka je razvila tehnologiju kojaomogu}ava da banka zadovolji finansijske potrebe proizvo|a~a sa kreditima u rasponuod 250 do 800.000 €. Ova kreditna tehnologija je razvijena i testirana u Novom Sadu, asad se primenjuje u svim filijalama ProCredit Banke. Zasniva se na neposrednom kon-taktu potencijalnog klijenta-proizvo|a~a i slu`benika banke na terenu, tj. na licu mestagde se odvija proizvodnja doti~nog klijenta. Time banka sti~e neposredni uvid u proiz-vo|a~ki kapacitet klijenta, prethodno i trenutno stanje proizvodnje i njegove planove zabudu}nost.

Prikupljanjem podataka o proizvodnji, prihodima i tro{kovima proizvodnje slu`benikbanke formira bazu podataka za finansijsku analizu koja se vr{i u banci. Na osnovu oveanalize vr{i se procena kreditne sposobnosti klijenta i donosi odluka o visini odobrenogkredita. Slu`benici banke imaju na raspolaganju odgovaraju}e alate za analizu kreditnihzahteva, i uzimaju u obzir sve rizike povezane sa kreditima u agro sektoru. Zahvaljuju}iovako temeljnom pristupu kvalitet odobrenih agro kredita je konstantno na visokomnivou. Ka{njenja klijenata po agro kreditima nisu ve}a u odnosu na ostale vrste kredita,{to ukazuje da poljoprivredni proizvo|a~i redovno otpla}uju rate kredita, iako je poljo-privredna proizvodnja uglavnom sezonskog karaktera i cikli~na.

ProCredit Banka je razvila i uvela proceduru koja rukovodi slu`benike banke u pro-cesu obrade zahteva za poljoprivredne kredite. Procedura za dobijanje kredita se sastojiiz {est koraka:

1. Podno{enje zahteva (prvi dan). Klijent u banci podnosi zahtev za kredit deùrnomkreditnom slu`beniku koji u razgovoru sa klijentom prikuplja neophodne podatkekoje klijent mora da dostavi. Na licu mesta klijent dobija neophodne formulare ko-je mora da dostavi ìrantima. Podno{enje zahteva se moè vr{iti i na terenu, tj. kodklijenta ukoliko on nije u mogu}nosti da dodje. Tokom istog dana zahtev se

99


prosle|uje {efu kreditnog odeljenja koji zahtev prosle|uje slu`beniku banke kojiima zadatak da poseti klijenta. Slu`benik banke zakazuje posetu klijentu u dogov-oru sa njim.

2. Poseta klijentu (drugi do peti dan). Tokom posete klijentu slu`benik banke priku-plja od poljoprivrednog proizvo|a~a sve neophodne podatke potrebne za analizunjegove kreditne sposobnosti. Procenjuje njegove realne potrebe za finansijskimsredstvima za odre|eni vid proizvodnje.

3. Kreditna analiza (drugi do peti dan). Kreditna analiza se vr{i prema tehnologiji ko-ju je ProCredit Banka razvila i koja joj daje sliku o kreditnom riziku, o finansijskimmogu}nostima klijenta i njegovoj kreditnoj sposobnosti, trenutnoj i prethodnojproizvodnji i njegovom poslovanju.

4. Odluka Kreditng Komiteta (drugi do peti dan). Kreditni Komitet donosi odluku naosnovu obavljene analize, uz konsultaciju sa slu`benikom banke koji je prikupiopodatke na terenu.

5. Potpisivanje ugovora (tre}i do sedmi dan).6. Isplata kredita klijentu (tre}i do sedmi dan).Nakon isplate kredita klijentu sledi otplata mese~nih anuiteta od strane klijenta, pre-

ma planu otplate koji daje banka u dogovoru sa klijentom (jednaki ili nejednaki plan ot-plate), i monitoring koji vr{i banka.

Glavni cilj ovako postavljene procedure za odobravanje kredita jeste brza i ta~na us-luga klijentu, pod korektnim uslovima, kao i omogu}avanje kreditnom slu`beniku do-voljne koli~ine informacija za ocenu kreditne sposobnosti klijenta i kreditnog rizika pobanku.

Rezultati ProCredit Banke u kreditiranju poljoprivrednih proizvo|a~a

ProCredit Banka je odmah po dolasku u Srbiju uo~ila potencijal poljoprivrednihproizvo|a~a kao ciljne grupe, kao i nedostatak kredita dizajniranih za njihove potrebe natrì{tu kapitala. U martu 2002. godine ProCredit Banka je po~ela sa isplatom kreditapoljoprivrednim proizv|a~ima u Vojvodini kao regionu sa dominantnom i diversifiko-vanom poljoprivrednom proizvodnjom. Ve} u decembru 2002. godine poljoprivrednici-ma je ispla}eno 13% od ukupno ispla}enih kredita. Ukupno, ProCredit Banka je u 2002.godini isplatila 675 kredita poljoprivrednicima, {to iznosi 3,8 miliona €. U 2002. godini,od ukupnog broja odobrenih kredita, 18% je odobreno u agro sektoru.

U 2003. godini vi{e od 3.000 poljoprivrednika je uzelo kredit u ProCredit Banci.Prose~an iznos kredita je iznosio 3.100 €. Ova godina je bila su{na pa su prinosi mnogihkultura bili manji nego ranijih godina. Ali uprkos ovakvim pote{ko}ama, program kred-itiranja poljoprivredne proizvodnje nije trpeo gubitke. Do kraja 2003. godine suma is-pla}enih kredita poljoprivrednicima i prera|iva~koj industriji popeo se na 10 miliona €.

Tokom 2004. godine ispla}eno je 7.400 agro kredita u ukupnoj vrednosti od 19 mil-iona € ili 18% od ukupno ispla}enih kredita, a prose~an iznos po ispla}enom kredituiznosio je 2.600 €. Do kraja 2004. godine Srbija je u regionu imala vode}u poziciju pobroju kredita ispla}enih poljoprivrednicima. Od momenta uvo|enja ovog programa uponudu ProCredit Banke 2002. godine ispla}eno je vi{e od 11.000 kredita, {to iznosi 36miliona €.

100


Ono {to je bitno, broj odobrenih kredita ProCredit Banke za poljoprivrednike, uprkospove}anju sredstava koje je Vlada Srbije namenila za kreditiranje poljoprivredneproizvodnje, i dalje ima trend stabilnog rasta. Ve}ina ostalih banaka i dalje nerado inve-stiraju u razvoj poljoprivrede {to ProCredit Banci daje {ansu da pro{iri svoju aktivnostna tom polju.

Tab. 1. Dinamika kreditnog portfolia ProCredit Banke za beogradski region, 2005.god.ProCredit Bank agro credit portfolio dynamic for Belgrade region, 2005.

Broj agro kredita u portfoliu ProCredit Banke se samo od januara do oktobra 2005.god. pove}ao za 90,93%, a vrednost kreditnog portfolia za 104,5% (tabela 1). U regionuBeograda, samo u 2005. godini, ProCredit Banka je do sada isplatila ukupno 747 kredi-ta, odnosno 1.706.933 € (tabela 2). Prose~an iznos kredita iznosi 2.285 €, sa prose~nimrokom otplate od 18 meseci.

U beogradskom regionu, najve}i broj kredita je odobren u ju`nom Sremu (okolina Pa-zove) i Mladenovcu. Beograd, Smederevo i ju`ni Banat (Pan~evo) imaju skoro upolamanji broj odobrenih kredita (slika 1). Najmanji broj kredita odobren je u Poàrevcu injegovoj okolini.

Iako je broj odobrenih kredita u ju`nom Sremu i Mladenovcu skoro isti, vrednost tihkredita za oko 70% ve}a u Sremu nego u op{tini Mladenovac. Beogradsko podru~je imaskoro dvostruko manji broj odobrenih kredita u odnosu na ju`ni Srem, ali je vrednostodobrenih kredita u Beogradu skoro ista kao u ju`nom Sremu. Razlog za to je za oko65% ve}i prose~an iznos kredita u Beogradu u odnosu na ju`ni Srem. Prose~ni iznosikredita u okolini Smedereva, Pazove i Obrenovca su oko 2.800 €, u Beogradu i okolini

101


Tab. 2. Rezultati agro kreditnog odeljenja ProCredit Banke za beogradski region, 2005.god.The results of ProCredit Bank agro credit department for Belgrade region, 2005.

Pan~eva oko 4.300 €. Podru~je Mladenovca ima najmanji prose~ni iznos po kreditu iiznosi oko 1.600 €. Najve}i prose~ni iznos po kreditu ima podru~je Poàrevca, oko 7000€, ali je istovremeno u tom podru~ju izdat najmanji broj kredita u 2005. godini. Moè sere}i da je podru~je Poàrevca, za sada, jo{ uvek nedovoljno pokriveno i da ima veliki po-tencijal za plasman agro kredita, i da mu treba posvetiti vi{e pa`nje.

Sl. 1. Broj ispla}enih kredita po pojedinim delovima beogradskog regionaNumber of disbursed loans in some parts of Belgrade region

102


Sl. 2. Vrednost ispla}enih kredita po pojedinim delovima beogradskog regionaValue of disbursed loans in some parts of Belgrade region

Sl. 3. Prose~an iznos kredita u beogradskom regionu, €Average loan value in some parts of Belgrade region, €

Zaklju~ak

Od 2002. godine, kada je ProCredit Banka po~ela da daje poljoprivredne kredite, dodanas, njihovo u~e{}e u ukupnom broju odobrenih kredita za sve sektore privrede se po-pelo sa 18 na 25%. Od ukupnog iznosa ispla}enih kredita skoro 20% otpada na poljo-privredne kredite. Ovaj sektor primarne proizvodnje i dalje ostaje jedan od bitnih sekto-ra gde ProCredit Banka plasira svoja finansijska sredstva. Praksa je pokazala da bankenerado kreditiraju poljoprivrednu proizvodnju sa jedne strane, a sa druge strane iskustvona{e banke govori da su poljoprivredni proizvo|a~i zahvalni klijenti i da se ne razlikujumnogo od klijenata koji uzimaju potro{a~ke, biznis ili stambene kredite. Jedina njihovaspecifi~nost je u prirodi same proizvodnje koja je cikli~na i izloèna klimatskom faktorupa je i rizik malo ve}i. Obzirom da banka ima ve} razra|enu i proverenu tehnologiju

103


odobravanja agro kredita, radi adekvatne procene kreditnog rizika, ima nameru da i ubudu}e finansira poljoprivredne prozvo|a~e, i da jo{ vi{e {iri svoju aktivnost na tompolju. Rezultati u plasmanu agro kredita i pozitivni trendovi pokazuju da za to ima jo{dosta prostora.

Literatura

1. Godi{nji izve{taj ProCredit Banke za 2002. godinu2. Godi{nji izve{taj ProCredit Banke za 2003. godinu3. Godi{nji izve{taj ProCredit Banke za 2004. godinu4. Preliminarni godi{nji izve{taj ProCredit Banke za 2005. godinu

104



PROCREDIT BANK LOANING RESULTS IN THE FIELD OFAGRICULTURE IN BELGRADE REGION

O. Adamovi}, D. Milovanovi}*

Summary

ProCredit Bank credit activity, in the field of agriculture, in Serbia is presented in thispaper. It is pointed to the position of the producers in the sector of agriculture, in the mo-ment when the ProCredit Bank came to the serbian financial market, as well as to the de-velopment of the credit program for agriculture, and to the results that we achieved fromthe year 2002. until now.

Key words: credit, agriculture, producers.

105


* Ognjen Adamovi}, B.Sc., Dejan Milovanovi}, B.Sc., ProCredit Bank, Belgrade.

UDK: 636 (497.11)Originalni nau~ni rad

RAZVOJ STOÂRSTVA KAO JEDAN OD OSLONACARURALNOG RAZVOJA

M. M. Nikoli}, D. Cvijanovi}, J. Subi}*

Izvod: Sto~arstvo Republike Srbije se poslednjih nekoliko decenija karakteri{ezna~ajnim zaostajanjem u odnosu na ve}inu evropskih zemalja. Mada je Srbija bogataoblastima sa prirodnim predispozicijama za razvoj sto~arske proizvodnje, ove prednostiostaju neiskori{}ene {to se manifestije kroz mali broj uslovnih grla po ha poljoprivrednepovr{ine ili po 100 stanovnika ruralnih oblasti, niskom ostvarenom produktivno{}u, pa ipreko ukupnog obima sto~arske proizvodnje.

Podsticanje proizvodnje kvalitetnih sto~arskih proizvoda odrazilo bi se na ukupanprosperitet poljoprivrede, individualnih proizvo|a~a i celokupnih ruralnih podru~ja. Iakonije jedini, razvoj same poljoprivredne proizvodnje, a u okviru nje i sto~arstva, pred-stavlja jedan od oslonaca integralnog ruralnog razvoja koji ~ini koncept celokupne ru-ralne budu}nosti.

Mere koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede RepublikeSrbije ogledaju se u podsticajnim sredstvima koje dràva ispla}uje poljoprivrednim ak-terima u oblasti sto~arstva sa ciljem unapre|enja sto~arske proizvodnje. Odre|en stepenbenefita sto~arska proizvodnja ostvaruje i preko podsticajnih sredstava za unapre|enjesela koja se dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Stoga je u raduprikazana korelacija izme|u strukture raspodele ovih sredstava po okruzima i potencijal-ima ukupne poljoprivredne, i u okviru nje, sto~arske proizvodnje.

Klju~ne re~i: sto~arstvo, poljoprivreda, integralni ruralni razvoj, podsticajna sredstva.

Uvod

Koncept integralnog ruralnog razvoja se oslanja na mnogobrojne aspekte ìvota useoskim sredinama, kao {to su dru{tveni, ekonomski, socijalni, kulturni, demografski,obrazovni i ekolo{ki aspekt, a u sebi sadrì celokupnost svih komponenti razvojaodre|enog prostora. Imaju}i u vidu da su ruralne zajednice oduvek bile vi{e od prostogzbira pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje, integralni ruralni razvoj pruà

107


* Marija M. Nikoli}, dipl.in`., dr Drago Cvijanovi}, dr Jonel Subi}, Institut za ekonomikupoljoprivrede, Beograd.

Rad je deo istraìvanja na projektu Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj u funkcijiuklju~enja Republike Srbije u Evropsku uniju, Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije,pod oznakom 149007.

mogu}nost celovitog oìvljavanja ruralnih prostora. Svakako da se u osnovi ovih te`njinalazi ekonomski prosperitet, ali se pored ove dimenzije pretpostavlja takav razvoj koji}e omogu}iti ostvarivanje vi{eg kvaliteta ìvota u ovim prostorima.

Ruralni prostori u na{oj zemlji imaju odre|ene karakteristike po kojima se razlikujuod ruralnih prostora okolnih zemalja. Naime, preko 80% teritorije Republike Srbije moèse okarakterisati kao ruralni prostor. U poljoprivredi je zaposleno vi{e od 25% ukupnoaktivnog stanovni{tva, a u~e{}e poljoprivrede u formiranju dru{tvenog proizvoda prelazi1/5. Poljoprivreda predstavlja jedini izvor prihoda {estini stanovni{tva, a ~ak tre}inastanovni{tva ima u vlasni{tvu poljoprivredno zemlji{te. Istovremeno, mogu se uo~itiparadoksi koji dodatno oteàvaju poziciju agrara: iako su ruralni krajevi demografski is-pra`njeni, a postoje}e stanovni{tvo ostarelo, postoji i problem agrarne prezaposlenosti.Seosko stanovni{tvo je u proseku znatno siroma{nije od urbanog, a nivo obrazovanja jeza nekoliko stepenica niì. Produktivnost u poljoprivrednoj proizvodnji je izuzetno niska,prinosi koji se ostvaruju na na{im poljima su nekoliko puta manji od prinosa koji se ost-varuju u razvijenim poljoprivrednim zemljama, mehanizacija je zastarela i niskog stepe-na iskori{}enosti, a produktivnost po grlu minimalna.

Sagledavaju}i celokupnu strukturu na{ih ruralnih podru~ja i dosada{njeg na~ina ìv-ota u njima, realno je kao polaznu osnovu uzeti poljoprivrednu, odnosno u ovom slu~ajusto~arsku proizvodnju. Iako trenutno u nezavidnom poloàju, ova grana poljoprivredepruà obilje mogu}nosti koji su kompatibilni sa ciljevima ruralnog razvoja. Naime, odkako je koncept integralnog ruralnog razvoja po~eo da se implementira u evropskimdràvama, izdvojile su se ~etiri dimenzije na kojima se zasniva razvoj ruralnih prostora:pobolj{anje infrastrukture, diverzifikacija delatnosti farmi, stvaranje novih radnih mestaputem otvaranja malih lokalnih firmi odnosno preduze}a i razvoj lokalnih zajednica. Iakose nagla{ava da „ruralni razvoj nije samo sinonim za poljoprivredni razvoj“ (Male{e-vi} K.: Irsko iskustvo ruralnog razvoja–mogu}e pouke za Srbiju, 2005), razvijenapoljoprivreda predstavlja dobru osnovu za dalju nadogradnju ukupnog razvoja ruralnogpodru~ja. U tom smislu sto~arska proizvodnja Republike Srbije predstavlja mnogostrukoneiskori{}en potencijal.


O~uvanje i prosperitet ruralnih prostora pretpostavka je sveukupnog razvoja jedneekonomije. Iako raspolaèmo sa brojnim iskustvima susednih evropskih zemalja, u prak-ti~noj implementaciji svih elemenata integralnog ruralnog razvoja, svako podru~jeobeleèno je svojim posebnostima, svojim pe~atom, te stoga unificirana re{enja nisu pri-menljiva. Neophodno je za polaznu osnovu uzeti postoje}u strukturu ruralnih podru~ja una{oj zemlji i respektuju}i pravce dosada{nje poljoprivredne proizvodnje, kao nesumnji-vo vode}e privredne grane u ovim krajevima, kreirati plan budu}eg razvoja. Stoga su uradu prikazane neke karakteristike Republike Srbije, grupisane po okruzima, kao iveli~ina sredstava kojima se raspolaè u cilju unapre|enja poljoprivrene proizvodnje, poistim teritorijalnim jedinicama. U ovu svrhu kori{}eni su publikovani materijaliSaveznog i Republi~kog zavoda za statistiku, kao i Ministarstva poljoprivrede, {umarst-va i vodoprivrede.

108



Podsticajna sredstva za unapre|enje sela Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede grupisalo je po nameni u 15 kategorija, od kojih izdvajamo: izgradnja iadaptacija objekata (30% od ukupnih sredstava za unapre|enje sela), upravljanje vodnimresursima (23%), pobolj{anje uslova ìvota na selu (13%), ma{ine (9%), objekti i opre-ma za unapre|enje plasmana (8%), uvoz stoke (4%), sertifikacija organske proizvodnje(2%), i drugi. Korisnici ovih sredstva mogu biti poljoprivredna gazdinstva, pravna lica ilokalna samouprava. Ukupni fond podsticajnih sredstava za unapre|enje sela u 2005. go-dini iznosio je 709.337.140,93 dinara. Na nivou cele Republike poljoprivrednim gazdin-stvima je odobreno 360 zahteva i ispla}eno 402.075.616,46 dinara, odnosno 56,68%

109


Tab. 1. Raspodela sredstava za unapre|enje sela u 2005. godiniDistribution of recorces in purpose of rural settlements improvement in year 2005.

ukupnih sredstava, od ~ega je 39,8% sredstava odobreno gazdinstvima na teritoriji Vo-jvodine, a 56,4% sredstava gazdinstvima u Centralnoj Srbiji. Sredstva su naj~e{}e bilanamenjena izgradnji i adaptaciji {tala, nabavci stoke, izgradnji sistema za navodnjavan-je, plastenicima, me{aonama sto~ne hrane, silosima, mehanizaciji, podizanju vo}njaka.Poljoprivrednim zadrugama odnosno udruènjima poljoprivrednika odobreno je 28 za-hteva, i to 10 na teritoriji Vojvodine i 18 u Centralnoj Srbiji i ispla}eno je 57.411.274,65dinara za projekte poput izgradnje hladnja~a, sistema za navodnjavanje, nabavku plas-tenika, nabavku pakerica, ure|enje kolskih puteva i sli~no.

Po okruzima ova sredstva su u najve}oj meri usmerena ka Zapadno-ba~kom,Ma~vanskom i Zlatiborskom okrugu. Prime}uje sa da su sredstva namenjena ovimokruzima istovremeno usmerena ka poljoprivrednim gazdinstvima (77,8% i 97,2%),

110


Tab. 2. Struktura poljoprivrednih povr{ina po okruzima u Republici SrbijiAgricultural land structure in districts in Republic of Serbia

osim u Zlatiborskom okrugu, gde je svega 32% sredstava stavljeno na raspolaganjepoljoprivrednicima, dok preostala 68% koristi lokalna samouprava odnosno registrovanapravna lica sa teritorije ovog okruga.

Ukoliko se dalje analiziraju Zapadno-ba~ki, Ma~vanski i Zlatiborski okrug, kao na-jve}i korisnici sredstava, po strukturi poljoprivredne povr{ine izdvaja se Zlatiborskiokrug, gde livade u~estvuju sa 34,7%, a pa{njaci sa 31,5%, {to je najve}i procenat u celojSrbiji. U ovom okrugu 80,7% poljoprivrednih povr{ina se nalazi u vlasni{tvu individual-nih proizvo|a~a, dok u Ma~vanskom okrugu ~ak 98% poljoprivrednog zemlji{ta pose-duju seljaci. Najve}e u~e{}e privatnih gazdinstava u ukupnim poljoprivrednim povr{ina-ma zabeleèno je u manjim ili okruzima srednje veli~ine.

Zlatiborski okrug se izdvaja i po broju grla–9,1% goveda i 14,8% ovaca gaji se uovom okrugu. U~e{}e u ukupnom broju svinja je o~ekivano niè (1,5%) imaju}i u vidustrukturu poljoprivrednih povr{ina i visoko u~e{}e pa{njaka i livada pogodnijih za uzgojgoveda i ovaca, dok se najve}i broj svinja gaji se u Ma~vanskom okrugu (10,2%). Sumi-raju}i izloène podatke moè se zaklju~iti da podru~ja u Republici Srbiji koja raspolaùza zna~ajnim prirodnim potencijalima i u kojima ve} postoji razvijeno sto~arstvo,u~estvuju sa visokim procentom u raspodeli sredstva usmerenih ka unapre|enju celokup-ne poljoprivredne, pa i sto~arske proizvodnje. Ovi reoni treba u budu}nosti da predstavl-jaju zamajac celokupne poljoprivredne proizvodnje u na{oj zemlji. Pove}anjem broja gr-la, podizanjem njihove produktivnosti, ostvarivanjem zna~ajnijeg obima proizvodnje kaoi vi{im stepenom finalizacije proizvoda, ekonomski potencijal sto~arstva bi rastao.Neophodno je, me|utim, nadalje pravilno usmeravati budu}i razvoj. Iskustva drugih,razvijenih zemalja su u tom slu~aju od velike koristi.

înjenica koja se ne sme zanemariti je da procesi globalizacije i ukrupnjavanja nisuzaobi{li ni poljoprivredu. Pojedina~ni individualni proizvo|a~i kod nas ne raspolaù nikapitalom, ni obimom proizvodnje pogodnim za nastup na trì{tu. Koji god pravacbudu}eg razvoja da se odredi kao primaran, neki vid udruìvanja poljoprivrednika jeneizbeàn. Podru~ja koja raspolaù sa dovoljnim koli~inama sirovina, moraju biti us-merena ka daljoj finalizaciji proizvoda, naro~ito kako je naj~e{}e re~ o proizvodima ko-ji su visokokvalitetni, traèni i mogu biti za{ti}eni geografskom oznakom porekla kao {tosu mnogobrojni mle~ni proizvodi (sjeni~ki sir, zlatiborski sir, pirotski ka~kavalj, kralje-va~ki kajmak i sli~no). Preradom sirovina dobijenih iz primarne poljoprivredneproizvodnje ostvarila bi se vi{estruka korisnost. Naime, za dodatnu preradu neophodnoje angaòvati novu radnu snagu, a realizacijom ovih proizvoda na trì{tu proizvo|a~i os-tvaruju ve}i profit. Na primer, cena mleka u 2004. godini iznosila je 24,78 dinara, dok jecena doma}eg belog sira bila 140,17 dinara. Istovremeno, cena tvrdih sireva koji su unajve}em stepenu cenovno uporedivi sa sirevima poput sjeni~kog ili zlatarskog, iznosilaje 309,72 dinara na pijacama u Beogradu. Mada su cene mleka i belih sireva na pijaca-ma u ostalim gradovima bile ne{to niè, cena tvrdih sireva se kretala isklju~ivo navi{e uodnosu na beogradske pijace. Ovi podaci ilustruju razliku u korisnosti koju proizvo|a~iostvaruju prodajom proizvoda razli~itog stepena finalizacije.

111


Tab. 3. Broj i struktura stoke po okruzima u Republici SrbijiLive stock number and structure in districts of Republic of Serbia

Zaklju~ak

Na osnovu iznesenih podataka moè se zaklju~iti da sto~arstvo u sebi nosi potencijalrazvoja ruralnih podru~ja. Pove}anjem broja grla i njihove produktivnosti rezultitralo birastom obima proizvodnje. Daljom preradom ovih proizvoda angaòvala bi se dodatnaradna snaga, ostvarila ve}a materijalna korisnost individualnih poljoprivrednih proiz-vo|a~a i motivisala ve}a populacija seoskog stanovni{ta da ostvaruje svoje prihodeisklju~ivo od poljoprivrede.

Sto~arstvo tako pruà mogu}nost primene razlitih obrazaca daljeg razvoja, koji se nebi pozitivno reflektovali samo na poljoprivrednu proizvodnju, ve} i na elemente koji suistaknuti kao oslonci interalnog ruralnog razvoja, i to diverzifikacija delatnosti samihgazdinstava, kreiranje novih radnih mesta, otvaranje novih firmi i kona~no razvojcelokupne ruralne zajednice.

112


Literatura

1. Jeli}, S., Jovanovi}, T., Nikoli}, M. (2004): Uloga sto~arske proizvodnje u rural-nom razvoju Srbije. Biotehnologija u sto~arstvu, 16. inovacije u sto~arstvu,Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd, 301-309.

2. Male{evi}, K. (2005): Irsko iskustvo ruralnog razvoja – mogu}e pouke za Srbiju,Razvoj i strukturne promene agrarne privrede i ruralnih podru~ja. Monografija, In-stitut za ekonomiku poljoprivrede, 139-161.

3. Male{evi}, K., Popovi}, V. (2005): Ruralni razvoj i distribucija nadle`nosti udràvnoj administraciji, Razvoj i strukturne promene agrarne privrede i ruralnihpodru~ja. Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, 161-171.

4. Op{tinski godi{njak, 2004. godina, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd.5. Publikacije Ministarstva poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbi-

je, Beograd.6. Tomi}, D., Gulan, B. (2005): Mogu}nosti kori{}enja ruralnog kapitala (svetska i

na{a iskustva), Razvoj i strukturne promene agrarne privrede i ruralnih podru~ja.Monografija, Institut za ekonomiku poljoprivrede, 121-139.

7. [evarli}, M., Nikoli}, M. (2004): Proizvodnja mleka i proizvoda od mleka u svetu.Zbornik radova simpozijuma Mleko i proizvodi od mleka: stanje i perspektive,Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i Zajednica sto~arstva – Beograd,Zlatibor, 21-29.

113


UDC: 636 (497.11)Original scientific paper

LIVESTOCK BREEDING DEVELOPMENT AS ONE OFSUPPORTS IN RURAL DEVELOPMENT

M. M. Nikoli}, D. Cvijanovi}, J. Subi}*

Summary

Livestock breeding in Republic of Serbia can be characterized as significantly back-ward in relation to most of European countries. Although Serbia is rich in areas with nat-ural predispositions for livestock breeding development, these predispositions remainidle witch is manifesting through low number of standard livestock heads per hectare orper 100 inhabitants of rural areas, low productivity and through total extent of livestockproduction.

Impelling of quality livestock production would reflect on overall prosperity of agri-culture, individual producers and total rural areas. Development of agricultural produc-tion and within it, of livestock breeding, can represent one of the pillars of integral ruraldevelopment witch stands for concept of overall rural future.

Measures undertaken by Ministry of agriculture, wood processing and water man-agement reflect in incentive resources that government allows to agricultural and live-stock breeding protagonists with the purpose of promoting of livestock production. Live-stock production fulfill certain extent of benefit through incentive resources for promo-tion of village given to registered agricultural holdings. This paper presents correlationbetween structure of distribution of these resources on districts and potentials of totalagriculture and livestock production.

Key words: livestock breeding, agriculture, integral rural development, incentive resources.

114


* Marija M. Nikoli}, B.Sc., Drago Cvijanovi}, Ph.D, Jonel Subi}, Ph.D, Institute of Agricultural Eco-nomics, Belgrade.

This paper work is a part of research on project given by Ministry of Science and Environmental Pro-tection, Republic of Serbia, number 149007.

UDK: 637.1Originalni nau~ni rad

MOGU]NOSTI PROIZVODNJE MLEKA I MLE^NIHPROIZVODA U ZLATIBORSKOM OKRUGU

D. Cvijanovi}, B. Kati}, P. Vukovi}*

Izvod: U Republici Srbiji se izdvajaju tri reona od zna~aja za poljoprivrednuproizvodnju: ratarsko-sto~arski, sto~arsko-vo}arsko-vinogradarski i sto~arski reon.Sto~arski reon obuhvata planinska podru~ja u kojima se nalaze zna~ajne povr{ine pa{nja-ka i livada, pogodnih za razvoj sto~arstva, pre svega pa{nja~kog. Zlatiborski okrug spa-da u brdsko-planinsko podru~je Republike, odnosno u prete`no planinsko podru~je.

Ovaj okrug ~ine 10 op{tina sa ukupno 438 naselja. Po povr{ini, Zlatiborski okrug jenajve}i u Srbiji. Obuhvata oko 8% ukupne povr{ine Republike. U njemu ìvi oko 4%ukupnog stanovni{tva, sa istim u~e{}em u broju doma}instava i sa ne{to iznad 5%poljoprivrednih gazdinstava. U~estvuje sa 7% u poljoprivrednim povr{inama, sa oko17% u livadama i 18% u pa{njacima, sa oko 10% u ukupnom broju goveda i 15% u ukup-nom broju ovaca. Na 100 hektara obradivih povr{ina gaji se duplo vi{e goveda i 2,1 pu-ta vi{e ovaca od prose~nog.

O~uvana ìvotna sredina i raspoloìvi potencijali, pruàju mogu}nost za uve}anje iunapre|enje proizvodnje u govedarstvu, ov~arstvu, pa i kozarstvu, i time za pove}avan-je proizvodnje kvalitetnog mleka i mle~nih proizvoda u ovom okrugu. Posebno su dobriuslovi za napredak u domenu organske poljoprivrede, kao perspektivne grane u oblastipoljoprivredne proizvodnje. U tom pravcu bi trebalo usmeriti ve}u pa`nju, kao i ispun-javanju najstroìjih zahteva kvaliteta mleka i proizvoda na bazi mleka, a sve u funkcijistvaranja prepoznatljivih mle~nih proizvoda sa za{titom oznake porekla.

Klju~ne re~i: Zlatiborski okrug, goveda, krave, ovce, proizvodnja mleka i mle~nihproizvoda, organska poljoprivreda, geografska oznaka porekla, ìg.

Uvod

Poznata je i bolna ~injenica, da i pored dobrih prirodnih i drugih uslova za uzgojsto~arstva, ono u Srbiji ve} petnaestak godina ima sve manju ulogu, smanjuje se brojstoke i proizvoda koji poti~u od nje. Takva tendencija prati i Zlatiborski okrug. Ovde se,u najkra}em, pa`nja posve}uje ukazivanju na mogu}nosti daljeg razvoja sto~arstva na

115


* Dr Drago Cvijanovi}, mr Branko Kati}, Predrag Vukovi}, dipl.ecc., Institut za ekonomikupoljoprivrede, Beograd.

Rad je rezultat istraìvanja na Projektu Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine: „5.5. Optimizacijai standardizacija autohtonih mle~nih proizvoda sa za{titom oznake porekla“ ev. broj BTN – 651010B.

podru~ju Zlatiborskog okruga, kao podru~ja sa najve}om povr{inom me|u okruzima uRepublici, podru~ja koje je prirodnim karakteristikama opredeljeno za razvoj ove delat-nosti, a time i mleka i proizvoda na bazi mleka. Iako, se na podru~ju ovog okruga gajiznatno ve}i broj stoke po jedinici povr{ine od prose~nog za Republiku, ni iz bliza nisuiskori{}ene mogu}nosti, koje za to na ovom podru~ju postoje. Njihovim kori{}enjem bise doprinelo pobolj{anju uslova ìvota na ovim podru~jima, koja, kao i znatan deo Srbi-je, karakteri{e i osetna depopulacija. Pozitivan zaokret nije mogu}e ostvariti brzo, ve}postepeno, kroz ja~anje gazdinstava (poljoprivredna komercijalna gazdinstva), kori{}en-je stimulativnih sredstava kojima se ona podsti~u (budètskim sredstvima) , usmeravan-je dela proizvodnje na organsku poljoprivredu, organizovano udruìvanje proizvo|a~a iprera|iva~a mleka, nastojanje obezbe|ivanja prepoznatljivih (mle~nih) proizvoda saovog podru~ja, za{ti}enih oznakom porekla ili ìgom, i tome sli~no.


Na osnovu dostupnih najnovijih statisti~kih podataka, u ovom radu se prikazuje bro-jno stanje stoke koja je osnov za obim proizvodnje mleka, a time i mle~nih proizvoda uZlatiborskom okrugu kao izrazito sto~arskom podru~ju Republike Srbije u odnosu naprosek Republike (bez KiM), Centralne Srbije i Vojvodine, kao i op{tina ovog okrugaprema samom okrugu, zatim obim proizvodnje mleka i prinos mleka po pomuènojkravi, odnosno ovci. Analiziraju se i podaci o otkupu mleka, koji su po svemu sude}inepotpuni. Naàlost, izostaje analiza prerade mleka i rezultata te prerade, jer u Repub-li~kom zavodu za statistiku te podatke za ovo podru~je nije bilo mogu}e obezbediti (zato bi bila potrebna prethodna saglasnost konkretnog prera|iva~a). Naravno, za potpunuanalizu bilo bi potrebno sprovesti i istraìvanje na terenu, {to bi moglo biti predmet even-tualnog daljnjeg rada na istraìvanju mogu}nosti unapre|ivanja proizvodnje mleka imle~nih proizvoda na podru~ju Zlatiborskog okruga, kao bitnog segmenta u ovojproizvodnji Republike Srbije.

U radu se daje i kra}i osvrt na mogu}nosti koje bi u skoroj budu}nosti trebalo koris-titi, a odnose se na zasnivanje organske poljoprivrede u sto~arskoj proizvodnji iobezbe|ivanje geografske oznake porekla kao prava na za{titu i obeleàvanje odre|enihmle~nih proizvoda sa ovog podru~ja. I organska poljoprivreda, kao i pravna za{tita speci-fi~nog i prepoznatljivog mle~nog proizvoda ili vi{e njih sa ovog podru~ja, mogu da buduod velike koristi proizvo|a~ima koji su ih usvojili.


Prema Prostornom planu Republike Srbije („Slu`beni glasnik RS“ br. 13/1996),sto~arski rejon obuhvata planinske krajeve u kojima prirodni pa{njaci ~ine preteàn deopoljoprivrednog zemlji{ta. U tome reonu sto~arstvo je osnovna delatnost. Na dosta os-kudnim orani~nim povr{inama, pored ostalog, mogu da se ostvaruju dobri rezultati ugajenju krmnog bilja. Zlatiborski okrug, koji je po povr{ini najve}i okrug u Republici, ucelini spada u brdsko – planinsko, odnosno prete`no planinsko podru~je Republike. Ovajokrug obuhvata 10 op{tina sa 438 naselja (tabela 1).

116


Tab. 1. Osnovni uporedni podaci za Republiku Srbiju, Centralnu Srbiju, Vojvodinu iZlatiborski OkrugBasic comparative datas considering Republic of Serbia, Central Vojvodinaand district of Zlatibor

117


Op{tine se me|usobno razlikuju po veli~ini teritorije, broju stanovnika i stepenurazvijenosti. Po teritoriji u okrugu je najve}a op{tina Sjenica sa 1.059 kvadratnih kilo-metara, a najmanja op{tina Arilje sa 349 kvadratnih kilometara. Po broju stanovnika na-jve}a op{tina je Uìce sa oko 83 hiljade stanovnika, a najmanja op{tina Kosjeri} sa 14hiljada stanovnika. Po korigovanom nacionalnom dohotku po stanovniku (u 2003. godi-ni) op{tina Kosjeri} se nalazila na 14. mestu, a op{tina Sjenica na 153. mestu me|u ran-girane 162 op{tine u Republici. Op{tine Sjenica i Prijepolje, svrstane su u nedovoljnorazvijene op{tine Zakonom o nedovoljno razvijenim podru~jima Republike Srbije za pe-riod do 2005. godine („Slu`beni glasnik RS“ br. 53/1995.). Zlatiborski okrug po korigo-vanom nacionalnom dohotku po stanovniku zauzima 14. mesto me|u 24 okruga Repu-blike Srbije.

Me|u op{tinama ovog okruga postoje izraène razlike i u broju stoke. Taj broj sekre}e od 4,6 hiljada goveda u op{tini Priboj do 21,3 hiljade goveda u op{tini Sjenica. Brojgoveda je u svim op{tinama, osim u op{tini Nova Varo{ u 2004. godini bio manji nego u1990. godini. Priplodnih grla (krave i steone junice) bilo je najmanje u op{tini Priboj (3,8hiljada), a najvi{e u op{tini Sjenica (15 hiljada). U tri op{tine: Bajina Ba{ta, Nova Varo{i Priboj, broj ovih grla bio je ve}i nego u 1990. godini. U ostalim op{tinama taj broj jebio manji. Tako|e, i po broju ovaca razlike su uo~ljive: od ukupnog broja ovaca najmanjeih je bilo u op{tini Nova Varo{ (10,9 hiljada), a najvi{e u op{tini Bajina Ba{ta (38,6 hil-jada). Broj ovaca je samo u op{tini Priboj bio u 2004. godini ve}i nego u 1990. godini.U ostalim op{tinama je bio manji, a drasti~no je smanjen u op{tini Sjenica (na svega 37%broja iz 1990. godine). Ovaca za priplod bilo je najmanje u op{tini Prijepolje (8,2 hiljadegrla), a najvi{e u op{tini Bajina Ba{ta (29,1 hiljadu grla).

Poljoprivredne povr{ine Zlatiborskog okruga iznose 341,4 hiljade hektara, a ovepovr{ine po op{tinama se kre}u u rasponu od 20,1 hiljadu hektara u op{tini Arilje do 81,2

118


Tab. 2. Osnovni uporedni podaci po op{tinama Zlatiborskog okrugaBasic comparative datas per communities of Zlatibor district

hiljade hektara u op{tini Sjenica. U celom Zlatiborskom okrugu na livade otpada 99,6 hil-jada poljoprivrednih povr{ina (29,2%), a na pa{njake 148,5 hiljada hektara ili 43,5%poljoprvivrednih povr{ina. Na pa{njake i livade se, dakle, odnosi 72,7% poljoprivrednihpovr{ina. Po op{tinama je i u ovom pogledu situacija razli~ita: u op{tini Arilje livade ipa{njaci zauzimaju 49,2% poljoprivrednih povr{ina, a u op{tini Sjenica ~ak 91,1% ovihpovr{ina. Takva struktura poljoprivrednih povr{ina pogoduje razvoju pa{nja~kog sto~ar-stva: govedarstva, ov~arstva, pa i kozarstva, {to je i uslov za proizvodnju mleka iproizvoda na bazi mleka. (tabele 2 i 3).

Tab. 3. Brojno stanje goveda i ovaca po op{tinama Zlatiborskog okruga 1990. i 2004. godineNumber of cattles and sheeps in communities of Zlatibor district in 1990. and 2004.

Zlatiborski okrug zauzima prvo mesto me|u okruzima Republike Srbije (bez KiM)po ukupnom broju goveda, krava, steonih junica, ovaca i ovaca za priplod. Ovaj okrugu~estvuje u Republi~kom broju: goveda sa 9,4%; krava i steonih junica sa 10,7%; ukup-nom broju ovaca sa 14,4%; ukupnom broju ovaca za priplod sa 15%, ukupnom brojumuznih krava sa 10,9% i ukupnom broju muznih ovaca sa 18,3%.

119


Zanimljivo je da je i pored dobrih uslova za uzgoj koza, njihov broj u ovom okruguveoma mali, tako da ~ini svega 3,6% ukupnog (ina~e malog) broja koza u Republici, ame|u okruzima zauzima tek 18. mesto, od 24 okruga. U ovom domenu u narednom pe-riodu tako|e treba o~ekivati zna~ajno pobolj{anje.

Ovaj okrug, tako|e zauzima i prvo mesto po proizvodnji mleka, kako ukupno, tako ipojedina~no kravljeg i ov~ijeg. Od oko 69 hiljada muènih krava u 2004. godini iz-muèno je oko 138 miliona litara mleka ili 9,5% proizvedenog kravljeg mleka u Repub-lici te godine. Sli~no je i sa ov~ijim mlekom. Od oko 61 hiljade muènih ovaca izmuènoje 1,8 miliona litara mleka, {to ~ini oko 13% od ukupno proizvedenog ov~ijeg mleka uRepublici.

Kada se posmatra prose~na proizvodnja mleka po kravi, odnosno ovci, uo~ava se niìprinos na podru~ju ovog okruga, od prose~nog u Republici. Naime, u 2004.godiniprose~an prinos mleka po kravi u Republici je bio 2.309 litara, dok je u Zlatiborskomokrugu bio 2.008 litara, {to je bilo za oko 13% manje. Prinos mleka po kravi bio je man-ji nego u Centralnoj Srbiji za 8,4% i manji nego u Vojvodini za 35,2%. Po proizvodnjimleka po kravi ovaj okrug dolazi na 15. mesto me|u 24 okruga u Republici. Najnià jebila u Pirotskom okrugu sa 1.271 litrom, {to je za 36,7% bilo manje nego u Zlatiborskomokrugu, a najve}i prinos je bio u Severno-ba~kom okrugu od 3.402 litra po kravi, {to jeza 69,4% bilo vi{e nego u Zlatiborskom okrugu. Odnos izme|u najve}eg (Severno-ba~kiokrug) i najmanjeg (Pirotski okrug) prinosa po jednoj kravi u okruzima Republike Srbi-je je 2,7 prema 1.

Prose~an prinos mleka po muènoj ovci u Zlatiborskom okrugu vi{e zaostaje negoprinos mleka po kravi, za prose~nim u Republici. U ovom okrugu je u 2004. godini iz-muèno svega 29 litara mleka po ovci, prema 41 litru u Republici (toliko i na podru~juCentralne Srbije) i 46 litara u Vojvodini. To je bilo za oko 29% manje od prose~nog u Re-publici, odnosno za 37% manje nego u Vojvodini. U pore|enju sa drugim okruzima,samo je u dva okruga bila manja prose~na prizvodnja mleka po ovci, negu u Zlati-borskom okrugu: u Ma~vanskom i Rasinskom okrugu (po 20 litara po ovci), dok je na-jve}i prinos ostvaren u Ju`no-ba~kom i Podunavskom okrugu (od po 59 litara po ovci).

Nizak nivo otkupa mleka od proizvedenih koli~ina, jedna je od karakteristika, kakoza celu Republiku, tako i jo{ vi{e za Zlatiborski okrug. U 2004. godini u Republici je odproizvedenih 1.462,3 miliona litara mleka otkupljeno 425,3 miliona litara, ili svega 29%(na podru~ju Centralne Srbije 24,4%, a na podru~ju Vojvodine 51,7%). U Zlatiborskomokrugu je otkupljeno oko 4,5 miliona litara mleka, prema proizvedenih oko 140 milionalitara, ili svega 3,2%.

Napred pomenuta sumnja (poglavlje “Materijal i metod rada”) u podatke o otkupumleka, poti~e iz ~injenice da je ceo otkup (4,5 mil. litara) u ovom okrugu vezan zaop{tinu âjetina, iako u okrugu postoji vi{e mlekara, koje su bez sumnje otkupljivale iprera|ivale mleko. Naime, prema podacima Regionalne privredne komore Uìce, naovom podru~ju (bez Sjenice) postoji 13 mlekara, pri ~emu ~ak tri u op{tini âjetina, podve mlekare u op{tinama: Nova Varo{, Poèga, Uìce (obe u Sevojnu) i op{tini Kosjeri}i po jedna u op{tinama Arilje i Bajina Ba{ta. U Republi~kom zavodu za statistiku, sa ko-jima odràvamo redovnu saradnju, svesni su, da ovi podaci o otkupu nisu potpuni, te daje razlog tome ve}i broj novootvorenih mlekara, ~iji otkup nije statisti~ki registrovan, {to}e se ispraviti u narednom periodu (podaci za 2005. godinu).

120


Pored zna~ajnih poljoprivrednih povr{ina pod livadama i pa{njacima, na podru~juZlatiborskog okruga se nalaze slivovi reka Uvac i Rzav, ~ije vode se odlikuju najvi{imkvalitetom. Isto tako, na ovom podru~ju je u zna~ajnoj meri o~uvana ìvotna sredina, {topredstavlja vaàn preduslov za poljoprivrednu proizvodnju visokog kvaliteta. Navedenoje preduslov, da se otpo~ne sa zasnivanjem organske poljoprivrede, najpre u biljnoj, aodmah zatim i sto~arskoj proizvodnji. Kao {to je poznato, ova proizvodnja se ostvarujeprimenom strogo propisanih metoda organske proizvodnje. Bazira se na prirodnim pro-cesima, uz kori{}enje organskih materija, ali bez primene pesticida i |ubriva sinteti~ko-hemijskog porekla, bez upotrebe regulatora rasta i aditiva, naravno i bez upotrebe genet-ski modifikovanih organizama. U proizvode organske poljoprvivede spadaju proizvodibiljnog i ìvotinjskog porekla dobijeni metodama organske proizvodnje (neprera|enebiljke i biljni proizvodi, ìvotinje i neprera|eni proizvodi ìvotinjskog porekla, saku-pljeni {umski plodovi i lekovito bilje i ìvotne namirnice koje su dobijene preradomnavedenih biljaka, biljnih proizvoda, ìvotinja, {umskog i lekovitog bilja).

Uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede su propisani i strogo kontrolisani, a tosu: prostorna izolacija zemlji{nih parcela, sto~arskih farmi i prera|iva~kih pogona odmogu}ih izvora zaga|enja; nezaga|eno zemlji{te ~iji je sadràj {tetnih materija niì odpropisanih (najvi{e dozvoljenih) koli~ina, zahtevani kvalitet vode za navodnjavanje iminimalna aerozaga|enost proizvodnog podru~ja, te uskla|en razvoj biljne i sto~arskeproizvodnje.

Zlatiborski okrug u punoj meri raspolaè prirodnim uslovima za takav vid proizvod-nje. Te uslove svakako u narednom periodu treba postepeno koristiti, {to bi omogu}iloplasman takvih proizvoda, posebno na probirljivim trì{tima, kao {to je trì{te EU i SAD,a time svakako i isplativost takve proizvodnje.

Ovo podru~je je poznato po odre|enim proizvodima, pa i proizvodima iz domenamle~nih. Tu spadaju odre|ene vrste sireva, kajmaka i drugih proizvoda. Radi toga bi tre-balo potrebnu pa`nju posvetiti odabiru proizvoda prepoznatljivih osobina, koji se {titeoznakom porekla ili ìgom, koji bi kao takvi imali zna~ajno bolji pristup trì{tu i pred-nost nad konkurencijom. Prema informacijama iz Saveznog zavoda za intelektualnu svo-jinu, veoma mali broj poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije se {titi oznakomporekla. Sa podru~ja Zlatiborskog okruga, takvih je samo par suhomesnatih proizvoda,ali nema ni jednog mle~nog proizvoda, niti je takav zahtev, do sada, Zavodu dostavljen.Pretpostavlja se da su razlozi takvom stanju u nedovoljnom poznavanju zna~ajakori{}enja tih oznaka, neinformisanosti o mogu}nostima i postupku sticanja tog prava,kao i sloènost postupka i te{ko}e ispunjavanja strogo propisanih uslova za ustanovlja-vanje geografske oznake porekla, odnosno sticanje svojstva korisnika te oznake. Ovaproblematika je detaljno regulisana Zakonom o geografskim oznakama porekla(“Slu`beni list SRJ” br. 15/95; 35/95 i 28/96) i Uredbom o postupku za ustanovljavanjegeografske oznake porekla i priznavanju svojstva ovla{}enog korisnika geografske oz-nake porekla (“Slu`beni list SRJ” br. 7/96.). Prema Zakonu, pod geografskom oznakomporekla podrazumeva se pravo kojim se {tite oznake porekla i geografske oznake kojimase obeleàvaju proizvodi koje fizi~ka ili pravna lica proizvode na odre|enom geograf-skom podru~ju. Pod oznakom porekla podrazumeva se geografski naziv zemlje, regionaili mesta kojim se ozna~ava proizvod koji iz njih poti~e i ~iji su kvalitet i posebna svo-jstva isklju~ivo ili prete`no uslovljeni geografskom sredinom koja obuhvata prirodne i

121


ljudske faktore i ~ija se proizvodnja, prerada ili dorada odvijaju na odre|enomograni~enom geografskom podru~ju. Osim toga, oznaka porekla moè da predstavlja inaziv koji nije naziv odre|ene zemlje, regiona ili mesta, a koji je dugom upotrebom uprometu postao op{tepoznat kao naziv proizvoda koji poti~e iz tog kraja, ako ispunjavazahtevana (prethodno pomenuta) svojstva. Geografske oznake porekla upotrebljavaju seza obeleàvanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih i industrijskih proizvoda i proizvo-da doma}e radinosti. Da bi se ustanovila geografska oznaka porekla, zainteresovanofizi~ko ili pravno lice koje proizvodi proizvode na odre|enom geografskom podru~ju, aobeleàvaju se nazivom tog podru~ja, podnose Saveznom zavodu za intelektualnu svo-jinu prijavu za ustanovljenje ove oznake. Tako|e, prijava se podnosi i za priznavanje svo-jstva ovla{}enog korisnika geografske oznake porekla. Ta~no je propisano {ta koja odprijava mora da sadrì.

Tako, prijava za ustanovljavanje geografske oznake porekla treba da sadrì: zahtev zaustanovljavanje geografske oznake porekla; podatke o geografskom podru~ju; elaborat ona~inu proizvodnje i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda. Prijava moè da sadrìzahtev za ustanovljavanje samo jedne geografske oznake porekla koja se odnosi samo najednu vrstu proizvoda. Propisano je i {ta zahtev, odnosno elaborat treba da sadrì: po-datke o podnosiocu; geografski naziv kojim se {titi geografska oznaka porekla; naznakuda li je u pitanju oznaka porekla ili geografska oznaka; vrstu proizvoda koji se obeleàvageografskim nazivom; naziv podru~ja ili mesta iz koga poti~e proizvod koji se obeleàvaodre|enim geografskim nazivom; izgled geografske oznake porekla i na~in obeleàvan-ja proizvoda; naznaka proizvodnih svojstava odre|enog proizvoda; naznaka organa kojivr{i kontrolu odre|enog proizvoda ako je u pitanju oznaka porekla, kao i potpis podno-sioca.

Elaborat o na~inu proizvodnje i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda, koji jeneophodan, ako se podnosi prijava oznake porekla, je izuzetno vaàn - najva`niji deodokumentacije koja se podnosi, jer je njegov sadràj i kvalitet izrade, odlu~uju}i za us-tanovljavanje zahtevane oznake porekla. Njegova izrada zahteva svakako izuzetnustru~nost i potpunost. On po propisima mora da sadrì: podatke o podnosiocu prijave oz-nake porekla, odnosno licu ovla{}enom da ga predstavlja; geografski naziv proizvoda ko-ji se {titi oznakom porekla; podatke o ustaljenom na~inu i postupku proizvodnjeodre|enog proizvoda (stru~no izra|en opis na~ina i postupka proizvodnje proizvoda);podatke o posebnim svojstvima i kvalitetu odre|enog proizvoda i uslovljenosti posebnihsvojstava proizvoda karakteristikama podneblja, klime i tla ili ustaljenim na~inom i pos-tupkom proizvodnje; podatke o godi{njoj proizvodnji doti~nog proizvoda i odredbe: ona~inu obeleàvanja proizvoda; o tome ko ima pravo na upotrebu oznake porekla i podkojim uslovima; o pravima i obavezama korisnika oznake porekla, i sl.

U vezi sa ovom problematikom u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu vode se~etiri registra: prijava za ustanovljavanje geografske oznake porekla; prijava za prizna-vanje svojstva ovla{}enog korisnika geografske oznake porekla; geografske oznakeporekla i korisnika geografske oznake porekla. Dozvoljen je uvid u ove registre.

Geografsku oznaku porekla mogu da koriste samo lica koja su kao ovla{}eni koris-nicu te geografske oznake porekla uspisana u odgovaraju}i registar. To lice ima pravo dageografsku oznaku koristi za obeleàvanje proizvoda na koji se oznaka odnosi, {to po-drazumeva i pravo upotrebe geografske oznake na ambalaì, katalozima, prospektima,

122


oglasima i drugim vidovima ponude, u poslovnoj korespondenciji i drugoj dokumentaci-ji, kao i u spoljnotrgovinskom prometu.

Moglo bi se razmi{ljati da se odre|eni mle~ni, prepoznatljivi proizvodi sa ovog po-dru~ja za{tite ìgom, kao pravom kojim se „{titi znak koji u prometu sluì za razlikovanjerobe jednog fizi~kog ili pravnog lica od iste i sli~ne robe drugog lica“ (po Zakonu oìgovima). Kako ìg moè da bude, ne samo individualni, nego i kolektivni (ìg pravnihlica koje predstavlja odre|eni oblik udruìvanja proizvo|a~a, koji imaju pravo da koristesubjekti koji su ~lanovi tog udruènja) i ìg garancije (ìg koji koristi vi{e preduze}a podnadzorom nosioca prava na ìg, a koji sluì kao garancija kvaliteta, geografskog porekla,na~ina proizvodnje ili drugih zajedni~kih obele`ja robe tih preduze}a), moglo bi se i}i naprimenu te vrste ìgova. Ova problematika je regulisana Zakonom o ìgovima (“Slu`benilist SCG”, br. 61/2004. i 7/2005. - ispravka).

Zaklju~ak

Iz ovog rada proisti~e da sto~arska proizvodnja u Srbiji jo{ uvek ima tendencijuslabljenja, {to je karakteristika i za podru~je Zlatiborskog okruga, koji je ovde i bio pred-met razmatranja. Iako se na podru~u ovog okruga nalazi ve}i broj stoke od prose~nog uRepublici, stanje moè da bude zna~ajno povoljnije, ~emu u narednom periodu trebateìti. Za razliku od broja stoke (goveda i ovaca), koji je ve}i od republi~kog proseka, pri-nos mleka po muznoj kravi, odnosno ovci je znatno niì. Utoliko je i efekat proizvodnjemleka niì od prose~nog. U narednom periodu bi trebalo preduzimati mere da do|e dozaustavljanja smanjenja grla goveda i ovaca, da se postepeno njihov broj po~nepove}avati, da se u tom smeru koriste i mere koje preduzima Republi~ka vlada, da sepostepeno u mogu}oj meri zasniva organska poljoprivreda, da se odre|eni broj proizvo-da za{titi oznakom porekla i (ili) ìgom. Bilo bi veoma korisno da se u mogu}oj meri us-mere aktivnosti ka uzgoju koza, za {to tako|e postoje veoma dobri uslovi. Ta vrsta sto~ar-stva iziskuje manja ulaganja i daje dobre ekonomske efekte. Potrebna je i znatno boljaorganizovanost, kako samih proizvo|a~a, tako i prera|iva~a mleka, {to bi doprinelopove}anju kvaliteta, sniènju pojedina~nih tro{kova, podizanju nivoa konkurentnosti, atime i efikasnosti. Za sve to ima prostora i na doma}em trì{tu, jer u razmeni ove vrsteproizvoda ostvarujemo deficit u spoljnoj trgovini, a isto tako i na probirljivim trì{tima,ako se ponude visokokvalitetni proizvodi, u koje spadaju i proizvodi organskepoljoprivrede.

Literatura

1. Zakon o prostornom planu Republike Srbije, “Slu`beni glasnik RS”, br. 13/96;2. Zakon o geografskim oznakama porekla, “Slu`beni list SRJ”, br. 15/95; 35/95 i

28/96.3. Zakon o ìgovima, “Slu`beni SCG”, br. 61/2004. i 7/2005. – ispravka.4. Zakon o organskoj poljoprivredi, “Slu`beni list SRJ”, br. 28/2000.

123


5. Kati}, B., Vukovi}, P., Cvijanovi}, D. (2005): “Mogu}i pravci unapre|enja kvalite-ta ìvota ljudi u ruralnim podru~jima Srbije – primer Zlatiborskog okruga”, Tem-atski zbornik sa Me|unarodnog nau~nog skupa “Multifunkcionalna poljoprivredai ruralni razvoj”, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 449-463.

6. Ostoji}, M., Vranje{-Popovi}, A., Cvijanovi}, D. (2005): “Ekonomska isplativostproizvodnje i prerade kozijeg mleka”, Tematski zbornik sa Me|unarodnognau~nog skupa “Multifunkcionalna poljoprviveda i ruralni razvoj”, Institut zaekonomiku poljoprvivede, Beograd, 302-308.

7. Privredna komora Srbije “Sto~arstvo Srbije danas (stanje, tendencije, predlozi)”,Beograd, novembar, 2005. (interni materijal).

8. Subi}, J., Popovi}, V., Vukovi}, P. (2005): “Odrìvo kori{}enje zemlji{ta upoljoprivredi”, Ekonomika, Ni{, 5 – 6, 26.

9. Subi}, J., Kati}, B., Vukovi}, P. (2005):“Zemlji{te – najzna~ajniji privredni resursu poljoprivredi”, Ekonomika, Ni{, 5- 6, 49-56.

10. Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, “Slu`beni glasnik RS”, br.76/2005.

124


UDC: 637.1Original scientific paper

POSSIBILITIES OF MILK AND DAIRY PRODUCTION INZLATIBOR DISTRICT

D. Cvijanovi}, B. Kati}, P. Vukovi}*

Summary

Tree areas significant for agriculture production are distinguished in Republic of Ser-bia: crop production, livestock-fruit-vineyard production and livestock production area.Livestock production area extends over mountain areas were precede important pasturesand meadows, suitable for development of animal breeding based on these grassy sur-face. Zlatibor district counts for hilly-mountains or mainly mountains area of Republic.

This district consists of 10 municipalities with 438 settlements in total. By area, Zlat-ibor district is the biggest in Serbia. It comprises 8% of Republic’s area. In this districtlive 4% of total inhabitants with the same participation of total house-holdings and over5% of agricultural husbandries. It associates with 7% of agricultural areas, 17% of pas-tures and 18% of meadows, 10% of total number of cattle and 15% of total number ofsheep. In this area there are twice more cattle and 2.1 more sheep on 100 hectares ofarable land then standard.

Preserved environment and disposable potentials give opportunity for extension andpromotion of livestock, sheep and even goat production, and therefore this is ground forextension of quality milk and dairy production in this district. This also gives good foun-dation for organic agriculture advancement, as perspective fragment of agricultural pro-duction. This direction should be supported, as well as complying of the most severe de-mands of milk and dairy products quality, and all in the purpose of creation recognizabledairy products with geographic sign of origin.

Key words: Zlatibor district, cattle, cows, sheep, milk and dairy production, organicagriculture, geographic sign of origin, mark.

125


* Drago Cvijanovi} Ph.D, Branko Kati} M.Sc., Predrag Vukovi}, B.Sc., Institute of Agricultural Eco-nomics, Belgrade.

This paper work is a part of research on project given by Ministry of Science and Environmental Pro-tection called “5.5. Optimization and standardization of autochthonous dairy products with geographic sign oforigin” number BTN-651010B.

UDK: 636.4+619:616.993.19Pregledni rad

KOKCIDIOZA SVINJA U FARMSKOM UZGOJU

I. Pavlovi}, V. Hudina, Z. Kuli{i}, V. Iveti}, M. @uti}*

Izvod: Parazitske infekcije predstavljaju stalne pratioce svinjarske proizvodnje. U in-tezivnom drànju se nalaze velike aglomeracije u ograni~enom prostoru, a opasnost odnastanka i {irenja bolesti se pove}ava uporedo s gustinom aglomeracije. [to je ve}i brojìvotinja na manjem prostoru, mogu}nost {irenja infekcija je ve}a po{to su uslovisme{taja i ishrane u odre|enom vremenu istovetni i podjednako se povoljno ili negativnoodraàvaju na sve jedinke.

To je posebno vidljivo pri protozoarnim infekcijama prasadi koje su uklju~ene u kom-pleks neonatalnih enteropatija. Od kokcidija iz porodice Apicomplexa ovde se sre}uIsospora suis, protozoe iz roda Eimeria i Cryptosporida spp. Zbog svoga zna~aja u pa-tologiji prasadi ovde dajemo prikaz navedenih kokcidija kod svinja u na{oj sredini.

Klju~ne re~i: svinje, Eimeria spp., Isospora suis, Cryptosporidium parvum, kokcidioza.

Uvod

Parazitske infekcije predstavljaju stalne pratioce svinjarske proizvodnje, nezavisnood na~ina drànja. Uzrokovane sa vi{e parazitskih vrsta one ugroàvaju zdravstvenostanje ìvotinja i nanose zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manjemase tovljenika, lo{ije konverzije hrane i usled odbacivanja na liniji klanja organa krozkoje se migracija parazita obavlja ili na kojima su oni incistirani. U zemljama sa visokomtehnologijom odgoja njihova prevalenca ne prelazi 5-10% dok se u drugim zemljama onapribliàva brojci od 50-80% a kod ekstenzivnog drànja se javlja i kod 90-98% svinja.

Nastanak i tok oboljenja svinja uslovljena su prisustvom uzro~nika, prijem~ivih do-ma}ina i uslova sredine. U intezivnom drànju svi navedeni elementi su potencirani, ~es-to u negativnom smislu s obzirom da intenzivan odgoj ima i prednosti i mana. U ovomodgoju se nalaze velike aglomeracije u ograni~enom prostoru, a opasnost od nastanka i{irenja bolesti se pove}ava uporedo s gustinom aglomeracije. [to je ve}i broj ìvotinjana manjem prostoru, mogu}nost {irenja infekcija je ve}a, po{to su uslovi sme{taja iishrane u odre|enom vremenu istovetni i podjednako se povoljno ili negativno odraàva-ju na sve jedinke.

127


* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Vojin Iveti}, nau~ni saradnik, mr Milenko @uti},istraìva~ saradnik, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; Vojin Hudina, vet.spec., Centar za sto~ar-stvo, PKB Korporacija, Padinska Skela-Beograd; prof.dr Zoran Kuli{i}, Fakultet veterinarske medicine,Beograd.

Rad je finansiran na osnovu projekta Republi~kog ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine BN 351008.

Prevalenca protozoarnih parazitskih infekcija

Istraìvanja parazitofaune svinja smo vr{ili u periodu 1993-2003. godine na vi{e far-mi svinja u Srbiji. Uzimani su uzorci izmeta i skarifikati od svih kategorija svinja koji suobra|eni standardnim parazitolo{kim metodama pregleda.

Na osnovu obavljenih pregleda ustanovili smo da parazitskih infekcija nije po{te|enani jedna starosna kategorija svinja, a da zavisno od higijene drànja, preventivnih mera iredovnosti kontrole na parazite zavisi njihova incidenca i morbiditet. Pri tome, bitan mo-menat u nastanku infekcija ~ini prva infekcija prasadi koja je preko krma~a koje su infi-cirane parazitima u{le u prasili{te.

Prisustvo protozoarnih infekcija zabeleèno u svim starostnim kategorijama s tim daje najve}a prevalenca i morbiditet zabeleèn u mla|im kategortijama prasadi. Zavisno oduslova drànja (higijena, na~in ishrane i sl.) procenat inficiranih jedinki je iznosio: Bal-antidium coli 75-100%, Cryptosporidium spp. 17-32%, Eimeria polita 4-9%, Eimeriaperminuta 27-31%, Eimeria debliecki 3-24%, Isospora suis 3-13%.

Prisustvo protozoarnih infekcija je ustanovljen i u drugim starostnim kategorijamasvinja. Kod tovljenika je procenat infekcija iznosio: Eimeria perminuta 27-31%, Eime-ria polita 4-9%, Eimeria debliecki 3-24% i Balantidium coli 90-95%, a kod priplodnihìvotinja: Balantidium coli 95-99%, Eimeria perminuta 17-21%, Eimeria debliecki(12-23%), Eimeria polita 14-19% i Cryptosporidum spp. 3-12%.

Patolo{ki zna~aj

Od navedenih vrsta protozoa koje su ustanovljene, sa stanovi{ta svinjarske proizvod-nje najve}eg zna~aja imaju kokcidije iz rodova Isospora, Eimeria i Cryptosporidium,dok je B.coli komisualna cilijate koja ima malu ulogu u kompleksu neonatalnih en-teropatija prasadi. Zavisno od starosti prasadi, ove infekcije se kaskadno nastavljaju jed-na na drugu a kao glavni izvor infekcije su apostrofirane krma~e. Infekcija prasadi nas-taje perortalno ingestijom oocisti koje se nalaze u izmetu svinja. U ovoj kategoriji ìvot-inja izvor infekcija su zaprljani mamarni kompleks krma~a, izmet u boksevima kojeprasad ~eprka i konzumira (koprofagija je normalna pojava kod svinja), zaprljane {ipkebokseva i sl.

Patolo{ka uloga kokcidija moè biti ispoljena samostalno ali je naj~e{}e u sadejstvusa drugim enteropatogenima kao {to su klostridijalne infekcije (C.perfrigens tip C),E.coli, viroze (TGE i rotavirusi) i paraziti (Strongyloides ransomi). S obzirom na zna~ajovih protozoa upozna}emo se sa njima po redosledu kako nastaju infekcije prasadi.

Eimeriosis

Kod svinja je ustanovljeno 6 vrsta iz familije Eimeridae i to: Eimeria debliecki, Eime-ria perminuta, Eimeria polita, Eimeria scabra, Eimeria scrofae i Eimeria spinosa. Una{oj sredini se sre}u samo prve tri vrste.

128


Po infekciji iz unetih oocisti se u crevima osloba|aju sporozoiti koji naseljavajuepitelne }elije. Ovde otpo~inje aseksualni razvoj ({izogonija) tokom koje se inficira ve-liki broj endotelnih }elija i on traje do momenta kada usled imunog odgovora organizmane otpo~ne seksualna faza, gametogonija, tokom koje dolazi do formiranja mikro imakrogameta, oplodnje i formiranja oocisti koje se izbacuju u spoljnu sredinu. U mo-mentu ekskrecije one nisu infektivne ve} sporuli{u u spoljnoj sredini postav{i za par danainfektivne.

Infekcije mogu nastati odmah po pra{enju a obolenje se manifestuje izme|u 7-11dana ìvota. Javlja se proliv (retko sa primesama krvi) i gubitak apetita, ìvotinje gube uteìni, imaju slabiji prirast a mogu}a su i uginu}a. Patolo{ke promene su prisutne utankom i debelom crevu ali su najmarkantnije u jejunumu. Zapaà se kataralno zapaljen-je, sluzokoà je zadebljala sa re|im ta~kastim krvarenjima i deskvamacijom epitela. Zidcreva je obloèn mukofibrinoznim eksudatom koji ponekad pokriva nekroti~na polja.Krvni sudovi creva su inicirani.

Isosporosis

Iz familije Isosporae kod svinja parazitiraju Isosapora suis koja je apsolutno domi-nantna vrsta i Isosapora almaataensis ustanovljena samo kod svinja u Kazahstanu. In-fekcija svinja je identi~na kao kod infekcije Eimeriama kao i razvoj parazita u organiz-mu.

Svinje nakon infekcije sa I.suis sti~u rezistentnost na naredne infekcije. Kod njih senaredne infekcije manifestuju bez klini~kih simptoma i ekskrecijom malog broja oocisti.

Malo je poznat specifi~an humoralni i celularni imuni odgovor prasadi ali je utvr|enoda ve}i stepen otpornosti prema infekcijama pokazuje starija prasad (od 2-4 nedelje) uodnosu na mla|u (inficiranu dan ili dva po pra{enju).

Klini~ka slika je u direktnoj zavisnosti od ja~ine infekcije i prisutna je kod prasadi ustarosti 7-14 dana. Po~inje sa prolivom koji je neprijatnog mirisa ù}kaste ili sive boje.Ako se nadoveù ostali diaregi~ni agensi klini~ka slika poprima dramati~ne razmere imogu}a su uginu}a. Obolela prasad i dalje sisaju ali ne napreduju, prisutni su znaci de-hidratacije, ona zaostaju u rastu a ~esto se javlja poja~an rast ~ekinja. Na sekciji seuo~avaju kataralni enterit a re|e i krvarenja. Tako|e se ~esto sre}u karakteristi~ne fib-rinske naslage po lumenu ileuma i jejunuma, koje izgledaju kao kora drveta i ù}kaste suboje. Prisutna je hiperplazija kripti i nekroti~ni enteritis pri ~emu lezije nastaju ~etvrtogdana po infekciji. Mikroskopske lezije se uo~avaju na vilusnom epitelu a vile su atrofi-rale ili su slepljene.

Cryptosporidiosis

Kriptosporidioza je zoonotsko obolenje uzrokovano sa Cryptosporidium parvum.Za infekciju je prijem~iva prasad u starosti 2-12 nedelja. Klini~ka slika obolenja se

javlja kod prasadi od 6-12 nedelja u vidu diareja.

129


Razvoj parazita u doma}inu je identi~an kao i kod drugih kokcidija, osim u lokacijiuzro~nika. Za razliku od drugih kokcidija koje se u toku {izogoni~ne faze implantiraju umikroviluse creva, kriptospore formiraju parazitofornu vakuolu u mikrovilusu koja senalazi izme|u spoljne membrane i citoplazme mikrovila. Prskanjem ovih vakuola nasta-ju mnogo ozbiljnije lezije i o{te}enja crevnog epitela nego pri infekcijama drugim vrsta-ma kokcidija.

Patolo{ke promene su u vidu kongestije sluzokoè creva uz mogu}a uve}anja i ede-matoznost limfnih ~vorova, naro~ito ileuma i kolona.

Dijagnoza, preventiva i terapija

Kao i kod kokcidioze drugih vrsta ìvotinja, zoohigijenske mere su i ovde osnovnapreventivna mera s obzirom na peroralno preno{enje parazita.

Oociste su izuzetno osetljive u momentu ekskrecije i tokom perioda sporulacije dokpo sporulisanju postaju rezistentne na mno{tvo dezificijenasa, tako da je teku}a dezin-fekcija od izuzetne va`nosti kod preveniranja obolenja. Redovno iz|ubravanje obora ipranje vrelom vodom su preduslov presecanja puta infekcije, pogotovu u prasili{tima gdenaj~e{}e i nastaju ove infekcije. Slede}i postupak je redovna parazitolo{ka kontrola. Pre-ventivna koprolo{ka i dermatolo{ka dijagnostika treba da obuhvati sve ìvotinje na far-mi. Vr{i se minimum dva puta godi{nje u svim starostnim i proizvodnim kategorijama.

Priplodne ìvotinje, ako su pozitivne, treba tretirati pre uvo|enja u prasili{te ~imespre~avamo inicijalnu infekciju prasadi. Odlu~enu prasad pre prebacivanja u tov obavez-no parazitolo{ki pregledamo i po potrebi le~imo. Za tovne ìvotinje i priplodna grla ko-ja su na farmi vaè isti principi - redovne i periodi~ne kontrole.

Terapija svinja se vr{i primenom kokcidiostatika od kojih su se najbolje pokazalitoltrazuril, amprolijum i monensis i preparati na bazi sulfa jedinjenja.

Literatura

1. Corwin, R.M., Stewart, T.B. (1992): Internal Parasites, In: E.J.Lemman: Diseaseof Swine,. Wolf Publishing Ltd. New York.

2. Hudina, V., Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Ne{i}, D. (1995): Zna~aj zoohigijene drànjau preventivi parazitskih infekcija svinja u farmskim uslovima. Zbornik radova VIsimpozijuma dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u za{titi ìvotne sredine,Donji Milanovac, 268-270.

3. Hudina, V., Pavlovi}, I., Rikson, M., Kuli{i}, Z., Min}, S. (2003): Higijenske merekoje se koriste u cilju preveniraja parazitskih infekcija u prasili{tu, Zbornik rado-va XIV savetovanja dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u za{titi ìvotne sre-dine sa me|unarodnim u~e{}em, Subotica, 329-341.

4. Ivanovi}, S., Pavlovi}, I. (1999): Ra{irenost ehinokokoze kod svinja u eksten-zivnom drànju na podru~ju Srednje-Banatskog okruga, Tehnologija mesa 40, 6,302-303.

5. Iveti}, V., @uti}, M., Valter, D., Pavlovi}, I., Savi}, B. (2000): Atlas patomorfo-lo{kih promena bolesti svinja, Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.

130


6. Kuli{i}, Z., Tambur, Z., Mili~evi}, @. (1997): Kokcidioza ìvine, kuni}e, ovaca isvinja, HE @upa.

7. Laskot, V.I., Voronov, A.K., Semenkov, A.D. (1988): Parasitoses of pigs in breed-in heards and fattening houses. Sbornik Nautshnykh Trudov Leningradskii Vet-erinarny Instituta, 94, 45-48.

8. Lon~arevi}, A., Pavlovi}, I., Iveti}, V., Romani}, S., Ne{i}, D., Valter, D., Marki},Z., Tosevski, J. (1995): Patolo{ko-morfolo{ke promene u digestivnom traktu sv-inja prouzrokovane najzna~ajnijim vrstama parazita u organizovanoj svinjarskojproizvodnji. Veterinarski glasnik, 49, 2-3, 145-150.

9. Lon~arevi}, A., Marki}, Z., To{evski, J., Pavlovi}, I. (1997): Osnovi sistematskogzdravstvenog nadzora i programiranja zdravstvene za{tite svinja U: Lon~arevi}A. Zdravstvena za{tita svinja u intenzivnom odgoju, 517-523, izd. Nau~ni Insti-tut za veterinarstvo Srbije, Beograd.

10. O’Calaghan, G.M., Langston, P.G. (1990): Interhal parasites from pigs in SouthAustralia. Australian Veterinary Journal, 67, 416-417.

11. Orlov, F.M. (1970): Bolezni svinei. Izdatelstvo Kolos, Moskva.12. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Kuli{i}, Z., Ne{i, D., Romani}, S., Iveti}, V., Valter,

D., Drezga, J., Bogdanovi}, Z., Rosi}, G. (1994): Incidenca parazitskih infekcijasvinja u farmskom odgoju. Zbornik radova I savetovanja uzgoj i zdravstvenaza{tita svinja, Vr{ac, 9-11.

13. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Iveti}, V., Kuli{i}, Z., Markovi}, Z., Tosevski, J.(1995): Sort and distribution of parasite infection in swine farm breeding. Mace-donian Veterinary Review, 24, 1-2, 69-72.

14. Pavlovi}, I., Lon~arevi}, A., Ne{i}, D., Valter, D. (1996): Parazitske infekcije sv-inja u farmskom i individualnom sektoru proizvodnje i njihova uloga uzdravstvenoj problematici svinjarske proizvodnje. Sinopsisi referata savetovanjaagronoma Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, 146-147.

15. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Erski-Bilji}, M., Milutinovi}, M., Kuli{i}, Z. (1996): Cryp-tosporidial infection in pigs at the intensive breeding, The Journal of Protozool-ogy Research, 6 , 1, 21-24.

16. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Ne{i}, D., Lon~arevi}, A. (1996): Protozoarneinfekcije prasadi u farmskim uslovima drànja, Zbornik kratkih sadràja radovaII Simpozijum uzgoj i zdravstvena za{tita svinja, Vr{ac, 4-6.

17. Pavlovi}, I., Kuli{i}, Z., Vuji}, B. (1997): Parazitske bolesti, U: A.Lon~arevi}:Zdravstvena za{tita svinja u intenzivnom odgoju. Nau~ni institut za veterinarst-vo Srbije, Beograd, 157-201.

18. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Radanovi}, O., Savi}, B., @uti}, M. (2000): Theprevalence of cryptosporidial infection in multifactoral caused diarrhea in pigs inthe farm breeding condition, Programme of International Pig Veterinary Associ-ation Congress, Melbourne, Australia,17.

19. Pavlovi}, I., Iveti}, V., Valter, D., Petkovi}, D., Kova~evi}, N. (2000): Cryp-tosporidial infection of pigs - pectrum of pathomorphological alteration Pro-gramme of 18th meeting of European Society of Veterinary Pathology Toxico-logical Pathology and Experimental Pathology, Amsterdam, Netherlands, 19.

131


20. Pavlovi}, I., @uti}, M., Savi}, B., Radanovi}, O. (2004): Isospora suis - aktuelanparazitolo{ki problem farmski gajenih svinja, Veterinarski glasnik, 58, 3-4, 561-565.

21. Radojevi}, M. (1990a): Parazitoze svinja na novoj farmi PP “Aleksa [anti}” uAleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44, 6, 456-466.

22. Radojevi}, M. (1990b): Parazitoze svinja na staroj farmi PP “Aleksa [anti}” uAleksi [anti}. Veterinarski glasnik, 44, 7, 553-559.

23. Soulsby, E.J.L. (1977): Helminths, Arthropods and Protozoa of DomesticatedAnimals, Baillier, tindall and Cassell edition, London.

24. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1980): Osnovi dijagnostike parazitskih bolesti do-ma}ih ìvotinja. OZID Beograd.

25. [ibali}, S., Cvetkovi}, Lj. (1983): Parazitske bolesti doma}ih `viotinja. OZIDBeograd.

132


UDC: 636.4+619:616.993.19Revew paper

COCCIDIOSIS OF SWINE AT FARM BREEDING CONDITION

I. Pavlovi}, V. Hudina, Z. Kuli{i}, V. Iveti}, M. @uti}*

Summary

Parasites infection present continipus health problem at farm breeding swine. Largeanimal aglomeration present in farms was ideal source to spread of infection, especialywith protozoan agents.

Protozoan parasites play importante role at complex of neonatal entheropathy ofpiglets, sporead together with other infectious agents like C.perfrigens tip C, E.coli, TGErotaviroses and etc. From coccidia belonging Apicoplempexa familly we found Isosporasuis, several Eimeria species and Cryptosporida parvum.

Key words: swine, Eimeria spp., Isospora suis, Cryptosporidium parvum, coccidiosis.

133


* Ivan Pavlovi}, Ph.D., Vojin Iveti}, Ph.D., Milenko @uti}, M.Sc., Institute for Veterinary Science ofSerbia, Belgrade; Vojin Hudina, Dvm.spec., Center for cattle breeding, PKB Corporation, Padinska Skela-Bel-grade; Zoran Kuli{i}, prof. Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade.

This paper financed by Ministry of Science and Environmental Protection BN 351008.

UDK: 636.32/.38(497.1)Originalni nau~ni rad

BELA METOHIJSKA PRAMENKA – BARDOKA

N. Memi{i, F. Bauman, B. Pavlov*

Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja proizvodnih osobina ovaca bele meto-hijske pramenke – bardoke, koja se gaji u Metohijskoj kotlini (zapadni deo Kosova iMetohije). Telesna razvijenost ovaca bardoke (visina grebena – 65 cm, duìna trupa – 74cm) kao i telesna masa (44 kg) imaju dosta {irok opseg variranja, {to pruà mogu}nostrada na popravci ovih osobina. Mu{ka jagnjad ovaca bardoke dolaze na svet sa ne{tove}om prose~nom telesnom masom (3,6 kg) u odnosu na ènsku (3,3 kg). U uzrastu od90 dana mu{ka jagnjad dostiù telesnu masu od l7,5 kg a ènska 16,5 kg. Bela metohij-ska ovca spada u jedan od najmle~nijih sojeva pramenke u Srbiji i Crnoj Gori. Ceni seda u proseku daje u dosta skromnim uslovima gajenja oko 100 kg mleka, dok zna~ajanprocenat ovaca ove rase daje preko 200 kg mleka godi{nje u laktaciji od preko 210 dana.Ovaj soj pramenke je vrlo interesantan za ov~arstvo Srbije i Crne Gore, u cilju stvaranjatipa ovaca za pove}anu proizvodnju mleka, s obzirom na ve} njen prisutan potencijal utom pravcu. Plodnost ovaca bardoke je dosta niska i u proseku se kre}e oko 110 %, {tozna}i da se na 100 ojagnjenih ovaca dobije oko 110 jagnjadi. Prose~an prinos nepranevune po jednom grlu iznosi oko 2,5 kg kod ovaca, dok je kod ovnova od 3,5-4,0 kg.

Klju~ne re~i: Bela metohijska pramenka – Bardoka, genetski profil, rasne karakteristike.

Uvod

Pramenka je naziv za autohtonu, primitivnu ovcu koja se gaji u Srbiji i Crnoj Gori, ito kako u brdsko-planinskim tako i u ravni~arskim podru~jima. Glavna karakteristikapramenke je njena otpornost, izdr`ljivost i sposobnost za duga hodanja po najteìm tere-nima, kao i prilago|enost lo{im i neravnomernim uslovima letnje i zimske ishrane. Pra-menka ima dosta sojeva, sa izvesnim manjim razlikama, naro~ito po mestu odgajivanja,veli~ini, teìni i {arama po glavi i nogama. Pramenka spada u rase ovaca kombinovanihproizvodnih sposobnosti, jer se koristi u podjednakoj meri za proizvodnju mleka, mesa ivune, ali te proizvode daje u malim koli~inama u pore|enju s drugim rasama. U posled-nje 2-3 decenije veliki broj sojeva ovaca u Srbiji i Crnoj Gori je u velikoj meri izmeleènsa proizvodnijim rasama, dok je dosta njih i nestalo. Jedan od tih sojeva je i bela meto-

135


* Dr Nurgin Memi{i, AD „Mlekara“, Subotica; Frida Bauman, dipl.in`., „Impak“, Beograd; BiserkaPavlov, dipl.biolog, KSC, Beograd.

hijska ovca zvana bardoka, koja je jo{ uvek na terenu prisutna u svom izvornom obliku,pri ~emu nije bilo nikakvog ozbiljnijeg rada na njenom oplemenjivanju sa drugim rasamaovaca. Ovaj soj pramenke je vrlo interesantan za ov~arstvo Srbije i Crne Gore, u ciljustvaranja tipa ovaca za pove}anu proizvodnju mleka, s obzirom na ve} njen prisutan po-tencijal u tom pravcu.

Rejon odgajivanja – rasne odlike

Bela metohijska ovca, poznatija po nazivima bokanica, bardoka ili barloka, gaji se nateritoriji Metohije po ~emu je i dobila ime. Ima je naro~ito oko Pe}i, \akovice, Istoka,De~ana, zatim u jednom delu Crne Gore oko Andrijevice a dopire sve do Ulcinja (Slika 1).

Pored gajenja u Metohijskoj kotlini ovca bardoka se uspe{no moè odgajati i na brd-sko-planinskim terenima okolnih planina ([arplanina i Prokletije), gde se u periodu pro-le}no-jesenje ishrane ovce napasaju i drè na ba~ilima koje se prostiru i na nadmorskojvisini i do 1.850 m.

Bardoka je autohtona ovca a po zoolo{koj klasifikaciji spada u kratkorepi soj pra-menke. Po op{tem izgledu, moè se svrstati u krupnije sojeve pramenki. Otvorenog jeruna sa {iljastim i duga~kim pramenovima preko 20 cm bele boje u kojima dominirajugruba osjasta vlakna, koja su bez ikakve vijugavosti, debela i gruba. Dobre je obraslosti,jer je sve izuzev glave i donjih delova nogu obraslo belom vunom, dok su oni pokrivenibelom dlakom. Ono {to je karakteristi~no za ovaj soj pramenke je i to da se za vremestriè ovcama ostavlja vuna u predelu vrata, koja se ne {i{a par godina tako da ti pra-menovi narastu i do 40 cm. Odgajiva~i na taj na~in mogu lak{e hvatanjem tih prameno-va da manipuli{u ovcama a naro~ito za vreme muè, s obzirom da su ovce po pravilu{ute, dok ovnovi imaju sna`ne rogove trouglastog preseka i dosta {iroko me|uro`je.

Brojno stanje

Prema statisti~kim podacima brojno stanje ovaca metohijske pramenke na podru~junjenog odgajivanja procenjuje se na oko 10-15.000 grla (podaci Podru~ne poljoprivredneslu`be – Prizren, 1997). Bardoka je i jedini soj pramenke koji se gaji na podru~ju Meto-hije (uz nju se ponekad moè na}i i Balju{a – bela ovca sa crnom glavom, za koju se sma-tra da je njen varijetet).

Bardoka se isklju~ivo gaji na privatnim gazdinstvima i to u ne{to ve}em broju (50-100 grla). Izuzetno, se mogu sresti i takvi odgajiva~i ~ija stada broje oko 150 grla. Kao idrugi sojevi pramenke i bardoka se gaji za proizvodnju mleka, mesa i vune, me|u koji-ma je proizvodnja mleka na prvom mestu. Preko mleka i mle~ih proizvoda odgajiva~iovaca bardoke obezbe|uju najve}e prihode i zato je ova proizvodnja, u postoje}imuslovima, za njih najzna~ajnija.

136


Sl. 1. Podru~je gajenja ovaca bele metohijske pramenke – bardokeBreeding area of White Metohian Pramenka – Bardoka

Rasne karakteristike

Telesna razvijenost

Eksterijer ovaca bardoke je meren sredinom jula meseca a rezultati kontrolisanihmera prikazani su u tabeli 1.

Tab. 1. Srednje vrednosti i varijabilnost (S.d.) mera telesne razvijenosti ovaca bardoke(Memi{i i sar., 1998, 2000)Mean values and variability (SD) for body conformation in Bardoka sheep(Memisi at al., 1998, 2000)

137


Mere telesne razvijenosti ovaca bardoke koje su zavr{ile svoj porast (visina grebe-na – 65 cm, duìna trupa – 74 cm) imaju dosta {irok opseg variranja, {to pruà mogu}nostrada na popravci ovih osobina i to pre svega selekcijom u ~istoj rasi. Duìna trupaizraèna u procentima visine grebena iznosi prose~no oko 112%, tj. duìna trupa je zaoko 12% ve}a od visine grebena. [irina grudi i {irina krsta pribli`no su jednake kod ova-ca ispitivanog stada i prose~no iznose oko 21,6 cm.

Telesna masa

Iz podataka navedenih u tabeli 2. moè se primetiti kako se telesna masa, a isto takoi prose~ni dnevni prirasti smanjuju sa porastom, odnosno staro{}u grla. Mu{ka jagnjaddolaze na svet sa ne{to ve}om prose~nom telesnom masom (3,6 kg) u odnosu na ènsku(3,3 kg). U uzrastu od 90 dana mu{ka jagnjad dostiù telesnu masu od l7,5 kg a ènska16,5 kg. Prose~ni dnevni prirast za prvih 90 dana iznosi oko 160 gr kod mu{ke jagnjadi,dok je kod ènskih za oko 10 gr u proseku manji {to je u velikoj zavisnosti kako odishrane ovaca tako i same jagnjadi. Prose~na vrednost za telesnu masu kod odraslih ova-ca bardoke iznosila je oko 44 kg. Interesantno je napomenuti da je i u ispitivanjima Be-li}a (1951) i Spiridonovi}a i sar. (1994), visina grebena i duìna trupa kod ovaca belemetohijske pramenke imaju dosta {irok opseg variranja, {to pruà mogu}nost rada napopravci njenih osobina selekcijom u ~istoj rasi.

Tab. 2. Srednje vrednosti i varijabilnost (Sd.) telesne mase (TM) i prose~nog dnevnogprirasta (PDP) jagnjadi ovaca bardoke u razli~itom uzrastu (Memi{i i sar.,1998)Mean values and variabilty (SD) for body weight (BW) and average daily gain(ADG) for Bardoca lambs and sheep at various ages (Memisi at al., 1998)

Proizvodnja mleka

Bela metohijska ovca spada u jedan od najmle~nijih sojeva pramenke u Srbiji i CrnojGori. Ceni se da u proseku daje, u dosta skromnim uslovima gajenja, oko 100 kg mleka,ra~unaju}i i koli~inu koju jagnje posisa, u laktacionom periodu od 6 meseci. Pojedini au-

138


tori (u ispitivanjima sprovedenim pre 50-ak godina) navode da zna~ajan procenat ovacaove rase daje preko 200 kg mleka godi{nje u laktaciji od preko 210 dana, {to je u pot-punoj saglasnosti sa rezultatima koje u svojim istraìvanjima navode Memi{i i sar., 1998i 2000. (tabela 3). U istraìvanjima pomenutih autora u ispitivanom stadu ovaca bardoke(tabela 4), koje je odgajano na planinskom podru~ju (1270 m n.v.) 30% grla imalo jepreko 150 kg mleka u laktacionom periodu od oko 7 meseci.

Tab. 3. Srednje vrednosti i varijabilnost (Sd.) proizvodnje mleka ovaca belemetohijske pramenke – bardoke (Memi{i i sar., 1998)Mean values and variability (SD) for milk yield for White Metohian Pramenka– Bardoka (Memisi at al., 1998)

Tab. 4. Srednje vrednosti i varijabilnost (Sd.) proizvodnje mleka ovaca belemetohijske pramenke – bardoke (Memi{i i sar., 2000)Mean value and variability (SD) for milk yield for White Metohian Pramenka– Bardoka (Memisi at al., 2000)

Pored ostalog, veoma je interesantno ista}i da period jagnjenja ovaca bardoke zaodgajiva~e predstavlja veliku te{ko}u, zbog velikog nalivanja vimena mlekom u prvimdanima posle jagnjenja. Jagnjad u prvih nedelju dana po jagnjenju nisu u mogu}nosti dasama posisaju svoje majke, kod kojih je zbog pove}anog dijametra sisa i nalivanja vi-mena potrebno uvek izvr{iti delimi~no izmuzivanje, pa tek onda pustiti jagnje pod ovcuda posi{e preostalu koli~inu mleka. To je ujedno i glavni razlog {to odgajiva~i na terenune pove}avaju veli~inu svojih stada iznad 60-80 grla.

139


U stadima ovaca zajedno sa bardokom uzgaja se ovca koju odgajiva~i na terenu jo{nazivaju „ùtanka” ili ùta bardoka a koja se u odnosu na bardoku razlikuje samo poùtim flekama na licu. Ova ovca je prema podacima sa terena za 20-30% mle~nija uodnosu na belu bardoku. Smatra se da je ùta bardoka najverovatnije varijetet balju{e,odnosno smatra se prelaznim oblikom izmedju bardoke i balju{e (ovca koja se tako|egaji na ovom terenu, ali u manjem broju – oko 500 grla), pri ~emu na to ukazuju i obo-jeni delovi nogu do sko~nog zgloba kod jagnjadi ùte bardoke pri ro|enju (a {to je i ras-na karakteristika balju{e) koji nestaju u uzrastu sa 2 do 3 meseca.

Proizvodnja vune

Prose~an prinos neprane vune po jednom grlu iznosi od 2,5-2,9 kg kod ovaca, dok jekod ovnova 3,5-4,0 kg. Teìna runa ovaca u na{im istraìvanjima ve}a je za 2,5 kg odteìne runa koju za ovaj soj pramenke navode Ogrizek (1948) i [maljcel (1958), a znat-no ve}a od vrednosti koju je utvrdio Beli} (1951) a koja je u proseku iznosila oko 2kg.Visina vunskog vlakna u proseku je 18,5 cm a duìna oko 20 cm (tabela 5). Broj vi-juga na 1 cm duìne vlakna kod ovaca bardoke u proseku iznosi 2. Iz podataka prikazanihu tabeli 3. vidi se da prose~na fino}a vunskog vlakna za ple}ku, le|a i sapi kod kon-trolisanih ènskih grla bardoke u proseku iznosi oko 40 mikrona, sa varijacijama od32,15 do 53,75 mikrona, Dijametar vunskog vlakna kod ovaca bardoke prema Nikoli}u(1947) u proseku iznosi oko 43,04 mikrona, odnosno sortimenta je DE. Bardoka po fi-no}i vunenog vlakna, svrstava u na{e najgrublje sojeve pramenke.

Tab. 5. Srednje vrednosti i varijabilnost (Sd.) prinosa runa i fizi~kih osobina vunenogvlakna ovaca bardoke (Memi{i i sar., 1998), n = 80Mean values and variabilty (SD) for wool yield and physical characteristic forWhite Metohian Pramenka - Bardoka (Memisi at al., 1998), n = 80

Osobine plodnosti

U na{oj nau~noj i stru~noj literaturi, naro~ito poslednjih decenija, malo je podataka oreproduktivnim osobinama ovaca bele metohijske pramenke-bardoke (Memi{i i sar.,1998, 2000; Bauman i Memi{i, 2002). Kada je re~ o plodnosti ovog soja pramenke, po-

140


daci od pre 50-ak godina (Zdanovski, 1940), govore da je ona niska i da se u prosekukre}e oko 105%, {to zna}i da se na 100 ojagnjenih ovaca dobije oko 105 jagnjadi(Popovi} i Anti}, 1959).

Jagnjenje ovaca je uglavnom sezonskog karaktera i po~inje negde krajem decembrameseca i traje sve do kraja marta, pri ~emu mlada grla prvi put ulaze u priplod sa godinui po dana starosti. Plodnost ovaca bardoke je dosta niska i ona se u proseku kre}e oko 110%, {to zna~i da se na 100 ojagnjenih ovaca dobije oko 110 jagnjadi. U pobolj{animuslovima ishrane i nege plodnost se moè pove}ati i do 115 %. Plodnost ovaca bardokeza dvogodi{nji period ispitivanja (Bauman i Memi{i, 2001) iznosio u proseku 111,92%,i sa neznatnim variranjem izme|u godina istraìvanja (110,70 i 112,79%). Prose~an pro-cenat jagnjenja iznosio je 93,78% i u obe godine je bio dosta ujedna~en (94,20 i 93,48%).

Prema literaturnim podacima, u optimalnim uslovima ishrane i drànja, plodnost kodpojedinih sojeva pramenke, moè da bude do 113-115%, pa ~ak i preko 120% (Vuji} isar., 2000).

Sistem uzgoja

Odgajiva~i ovaca bardoke u velikom procentu primenjuju poluintenzivni sistemodgoja ({talsko-pa{ni sistem), pri ~emu stada ve}inom borave u blizini svojih {tala. Ovcese obi~no isteruju na obli`nje livade u priobalnom delu reke Beli Drim, koje obiluju sazelenom masom, ali se zbog dugog prisustva rose u jutarnjim satima, obi~no isterujuposle 10 ~asova. U toku vegetacionog perioda (maj-oktobar) stada borave na planinskimba~ilima (planina Prokletija), koja su sme{tena na ve}im nadmorskim visinama (preko1.200 m) gde se i vr{i ispa{a ovaca, a od pomuènog mleka spravlja se sir. U toku zim-skog perioda, kao i za vreme hladnih i ki{ovitih dana, ovce se uglavnom drè u ov~ar-nicima koji su locirani u dvori{tima odgajiva~a.

Zaklju~ak

S obzirom na to da potrebe za ov~ijim mlekom i proizvodima koji se od njega dobi-jaju iz dana u dan rastu, to }e bardoka u rejonu njenog odgajivanja , biti zna~ajan produ-cent ovih namirnica, pogotovu tamo gde je proizvodnja kravljeg mleka nedovoljna. Bar-doka se sa sigurno{}u moè smatrati najmle~nijim sojem ovaca koji se odgaja na po-dru~ju Republike Srbije i Crne Gore, te je u budu}em radu neophodno da se uz odgo-varaju}e sisteme odgajivanja, kao i izmenom dosada{nje prakse i tehnologije proizvod-nje, utvrde najpogodnije metode odgajiva~ko-selekcijskog rada (selekcija plus varijanti)za dalje pobolj{anje i ustaljivanje njenih proizvodnih osobina, a pre svega mle~nosti.

141


Literatura

1. Beli}, J. (1951): Specijalna zootehnika (ov~arstvo i svinjarstvo), Nau~na knjiga,Beograd, 192.

2. Vuji}, R., Skalicki, Z., Be{lin, R., Grubi}, G. (2000): Plodnost sjeni~kog soja pra-menke. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, 61, 213, 99-104.

3. Popovi}, S., Anti}, A (1959): Prilog poznavanju bele metohijske ovce bardoke.Glasnik poljoprivredno-{umarske komore PKMO, Zagreb, 11-12.

4. Spiridonovi}, S., Ja{ovi}, M., Brni~anin-Ivanovi}, T. (1994): Prilog ispitivanjukretanja prirasta bele metohijske ovce (bardoke) i balju{e. Zb. rad.Poljoprivrednog fakulteta u Pri{tini 1, 128-132.

5. Memi{, N., Bauman, F., Bozovi, V. (2000): Telesna razvijenost i proizvodne os-obine kod ovaca bardoke. Arhiv za poljoprivredne nauke, Beograd, 61, 213, 105-120.

6. Memi{i, N., Boòvi}, V., Bauman, F., Latinovi}, D. (1998): Variranje karakteristi-ka mle~nosti, telesne razvijenosti i osobina vune bele metohijske pramenke - bar-doke. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, 47 (5-6), 115-120.

7. Nikoli}, D. (1947): Prilog poznavanju kvaliteta vune na{ih rasa i sojeva ovaca.Arhiv za poljoprivredne nauke i tehniku, Beograd, II, 3.

8. Ogrizek, A. (1948): Ov~arstvo. Poljoprivredni nakladni zavod, Zagreb.9. Bauman, F., Memi{i, N. (2002): Plodnost ovaca bele metohijske pramenke – bar-

doke. Poljoprivredne aktuelnosti, Beograd, 1-2, 75-79.10. Bauman, F., Memi{i, N. (2002): Plodnost ovaca bardoke u sistemu kori{}enja

ovnova F2 generacije {arplaninska x virtemberg i njihov uticaj na prirast dobi-jene jagnjadi. Poljoprivredne aktuelnosti, Beograd, 5-6.

11. Zdanovski, N. (1940): Metohijska bela ovca “bardoka”. Poljoprivredni glasnik,Zagreb, 3.

142


UDC: 636.32/.38(497.1)Original scientific paper

WHITE METOHIAN PRAMENKA – BARDOKA SHEEP


Summary

The paper presents results of testing production traits of white Metohian Pramenka -Bardoka sheep, bred in the Metohia basin (Western Kosovo and Metohia).

Body development of Bardoka sheep (height at withers – 65 cm, body length – 74cm) as well as body weight (44 kg), vary considerably, thus offering considerable poten-tials for work on improving these traits. Male Bardoka lambs are born somewhat heav-ier (3.6 kg) than female lambs (3.3 kg). At 90 days male lambs reach a body weight ofl7.5 kg, and female lambs of 16.5 kg. The white Metohian Sheep are among the bestbreeds for milk production in Serbia and Montenegro. It is estimated that under modestbreeding conditions milk yield is about 100 kg, while a considerable percentage of thesesheep produce over 200 kg of milk a year in a 210 day lactation. Fertility of Bardokasheep is rather low, 110% on the average, meaning that 100 lambing sheep will produceabout 110 lambs.

The average yield of unwashed wool per animal is about 2.5 kg from ewes, and 3.5-4.0 kg from rams. In Bardoka sheep, the average height of wool fiber id 18.5 cm, lengthof wool fiber about 20 cm. number of bends per 1 cm length is 2, the average diameterof wool fiber is about 40 microns, the quality is DE.

Key words: Metohian Pramenka – Bardoka sheep, genetic profile, breed characteristics.

143


* Nurgin Memi{i, Ph.D., AD „Mlekara“, Subotica; Frida Bauman, B.Sc., „Impak“, Belgrade;Biserka Pavlov, B.Sc., KSC, Belgrade.

UDK: 639.111.1:636.085.51Pregledni rad

MOGU]NOSTI POVE]ANJA KVALITETA I KVANTITETAZELENE HRANE ZA SRNE I JELENE U LOVI[TIMA

N. \or|evi}, Z. Popovi}, S. Vu~kovi}, G. Grubi}, M. Beukovi}*

Izvod: Odgovaraju}im agrotehni~kim merama, pre svega hidromelioracijomvodoplavnih i vla`nih zemlji{ta, zatim drljanjem, |ubrenjem i ko{enjem moè se posti}ipromena botani~kog sastava u podru~jima lovi{ta, i time pove}ati kvalitet i kvantitetprirodne hrane. Pored toga, u lovi{tima se mogu planski gajiti kultivisane biljne kultureu cilju proizvodnje kvalitetnije hrane za divlja~. Zasejane povr{ine treba formirati na vi{eme|usobno udaljenih mesta u lovi{tu, kako bi se time izvr{ila i prirodna disperzija ìvo-tinja u potrazi za hranom. Setva kultura treba da bude organizovana po modelu zelenogkonvejera, da bi se omogu}ilo kontinuirano pristizanje zelene hrane u toku vegetacije.Polja sa zasejanim kulturama treba po mogu}stvu ograditi, a divlja~i dopustiti ulazak tekkada biljke stignu u optimalnu fazu za kori{}enje. Ukoliko se ìvotinje drè u gaterima ioborima, mogu}a je i dodatna ishrana u vidu nako{ene zelene mase.

Klju~ne re~i: srna, jelen, zelena hrana, lovi{te.

Uvod

Ishrana divlja~i u prirodi moè se u potpunosti bazirati na prirodnoj hrani, ili u izves-nom procentu uklju~ivati i razli~ita hraniva koje ~ovek unosi u lovi{ta radi postizanjaodre|enih ciljeva (\or|evi} i sar., 2005a). Isklju~ivo oslanjanje na prirodne izvore hraneu lovi{tima je nedopustivo, jer dovodi do opstanaka manjeg broja divlja~i na nekoj teri-toriji, manji kvalitet trofeja i ve}e gubitke divlja~i (Popovi} i sar., 1996, 2003, 2004;Popovi} i Bogdanovi}, 2001, 2002).

Zimski uslovi i prestanak vegetacije dovode do op{te oskudice u prirodnoj hrani, paje to i naj~e{}i razlog za dodatnu ishranu u lovi{tima. Pored toga, ~ovekova aktivnost upoljoprivredi i smanjenje prirodnih stani{ta ({uma i polja) ograni~avaju prirodnu ishranudivlja~i u toku cele godine. Po pravilu, ~ovek je vekovima zauzimao najkvalitetnijezemlji{te za ratarsku proizvodnju, dok je divljim ìvotinjama ostavljao manje plodne,mo~varne i povremeno plavljene, peskovite i druge terene koji su nepogodni za obradu i

145


* Dr Nenad \or|evi}, docent, dr Zoran Popovi}, vanredni profesor, dr Savo Vu~kovi}, vanredni pro-fesor, dr Goran Grubi}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd; dr Milo{ Beukovi}, vanred-ni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Ovaj rad je finansiran sredstvima Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, uokviru projekta TR- 6813 B.

intenzivnu proizvodnju. Upravo zbog toga, prirodna produkcija hrane za divlja~ natakvim terenima je neodgovaraju}a, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom pogle-du. Me|utim, postoji niz agrotehni~kih mera kojima se moè bitno promeniti prirodnaprodukcija hrane i obezbediti ve}a koli~ina kvalitetnije hrane za divlja~ u toku ve}eg delagodine. Zelena hrana koja se moè proizvesti u takvim uslovima je najprirodnija i naj-pogodnija za divlja~, za razliku od dodate suve kabaste (seno) ili koncentrovane (zrnastahrana, sme{e) hrane, koju ìvotinje konzumiraju u ograni~enim koli~inama iz brojnihrazloga.

Prirodna hrana za srne i jelene

Vrste biljaka koje u~estvuju u ishrani srna i jelena odre|uju se na osnovu njihoveidentifikacije u bura`nom sadràju (Holi{ova et al., 1986). Glavna prirodna hrana srna ijelena su pa{a i brst, uz ne{to {umskih plodova (hrastov i bukov ìr, kesten i vo}e). Uzimskoj ishrani srna odre|enu va`nost imaju i poljski ostaci ratarskih kultura (Nesvad-bova and Zejda, 1989). Prirodna hrana je daleko raznovrsnija u odnosu na hranu za do-ma}e ìvotinje. Divlji biljojedi uglavnom ne pasu zeljaste biljke ve} biraju njihove naj-hranljivije delove, koji sadrè vi{e proteina i manje celuloze. Srne}a divlja~ je selek-tivnija od jelenske, pa konzumira u ve}oj meri pupoljke, izdanke i li{}e iz vr{nog delabiljke, odnosno hranu bogatiju proteinima. Uop{te gledano, potrebe srne}e divlja~i zaproteinima u obroku ve}e su u odnosu na jelensku divlja~.

U letnjoj ishrani srna i jelena dominiraju zeljaste biljke. Holi{ova et al. (1984) suustanovili da oko 10% letnjih obroka za srne ~ine gran~ice drve}a i `bunja, pa i kora, kaoi da letnja hrana dvogodi{njih i starijih srna sadrì vi{e semenja i plodova nego jednogo-di{njih. Nasuprot tome, u zimskim uslovima kada prestaje vegetacija, a sneg pokriva iono malo preostale zelene ili sasu{ene trave, ishrana divljih preìvara se bazira na brstu.U takvim uslovima ìvotinje konzumiraju pupoljke, mlade izdanke i gran~ice, naro~itodonjeg sloja vegetacije. Pored toga, gule koru drve}a, {iblja, pa i vo}a. Usled toga moguda pri~injavaju i odre|enu {tetu na poljoprivrednim usevima, koja je uglavnom manja od1%, pa je prema tome gotovo zanemarljiva (Kaluzinski, 1982, Obrtel and Holi{ova,1983). Nasuprot tome, ukupna {teta za {ume i vo}njake moè biti i zna~ajna u periodimave}ih oskudica prirodne hrane, ili ukoliko se broj divlja~i pove}a iznad kapaciteta lovi{ta.

Zelena hrana proizvedena u lovi{tima

Odgovaraju}im agrotehni~kim merama, pre svega hidromelioracijom vodoplavnih ivla`nih zemlji{ta, zatim drljanjem, |ubrenjem i ko{enjem i/ili tarupiranjem moè seposti}i promena botani~kog sastava u delovima lovi{ta, i time pove}ati kvalitet i kvan-titet prirodne hrane ([evkovi} i sar., 1991). Prirodna ispasi{ta treba kositi ili tarupiratidva puta godi{nje, drljati jedanput i |ubriti sa 100 kg ve{ta~kog |ubriva po hektaru (No-vakovi}, 1999). Nabrojanim mehani~kim metodama smanjuje se mogu}nost da manjevredne biljne vrste sazru i bace seme, pa se time menja i floristi~ki sastav, a samim tim ihranljiva vrednost zelene mase. Za ritske {ume preporu~uje se tarupiranje zakorovljenih

146


{umskih ~istina, kao i paljenje tr{}aka i {a{a, i druge sli~ne vegetacije karakteristi~ne zapodvodne terene. Paljenje se obavlja u martu mesecu, pre nego {to krene vegetacija, a pritome se pazi da poàr ne o{teti {umu.

\ubrenjem se tako|e menja floristi~ki sastav, odnosno zastupljenost korova, ali i pri-nos travnjaka. Kako navodi Vu~kovi} (2004) primenom PK |ubriva na prirodnim trav-njacima potenciraju se leptirnja~e, mogu da se potiskuju trave, dok je uticaj na zeljanicei korove razli~it. Mijatovi} (1973) navodi rezultate brojnih istraìvanja na osnovu kojihje zaklju~eno da NK, PK a u izvesnim slu~ajevima i NP |ubriva slabije uti~u na biljkezeljanice i korove u odnosu na kompletno |ubrenje NPK |ubrivima (tabela 1). Pojedinaistraìvanja ukazuju da PK+N |ubriva u prvom redu potenciraju trave, dokonemogu}avaju masovniju pojavu lo{ih biljaka i korova. Preporu~uje se 0,1 ha prirodnihispasi{ta u ogra|enom lovi{tu i 0,05 ha u otvorenim lovi{tima za grlo jelenske divlja~i.

Tab. 1. Uticaj mineralnih |ubriva na floristi~ki sastav, zastupljenost korova i prinostipa travnjaka Agrostidetum vulgaris u Gornjem Milanovcu (Mijatovi}, 1973)The influence of mineral fertilizers on floristic composition, weed presenceand yield in the pasture type Agrostidetum vulgaris in Gornji Milanovac(Mijatovi}, 1973)

Pored popravljanja osobina prirodnih ispasi{ta, mogu}e je zasnivati i sejane travnjakena manjim povr{inama. Povr{ina ve{ta~kih ispasi{ta (zasnovanih travno-leguminoznimsme{ama) treba da iznose 0,04 ha /grlu jelenske divlja~i u ogra|enim lovi{tima i 0,02 ha/grlu u otvorenim lovi{tima (Novakovi}, 1999.). Sastav sme{a jako varira i zavisi od vi{efaktora, pre svega od hemijskih osobina zemlji{ta i njegove vla`nosti (Ocokolji} i sar.,1983):

Sme{e za nizijsko podru~je

Sme{e za kvalitetnija zemlji{ta neutralna do blago kisela:1. Jeèvica 9, bezosi vlasen 10 i lucerka 10 kg/ha semena;2. Jeèvica 10, bezosi vlasen 8, lucerka 6 i ùti zvezdan 4 kg/ha semena.

Sme{e za vi{e kisela i umereno vla`na zemlji{ta:1. Jeèvica 8, livadski vijuk 7, bezosi vlasen 7 i ùti zvezdan 7 kg/ha semena;2. Jeèvica 10, livadski vijuk 12 i bezosi vlasen 10 kg/ha semena.

147


Sme{e za zemlji{ta pove}ane vla`nosti:1. Visoki vijuk 12, livadski vijuk 8, bela rosulja 5 i {vedska detelina 5 kg/ha semena;2. Visoki vijuk 14, livadski vijuk 10 i {vedska detelina 6 kg/ha semena;3. Livadski vijuk 18, crvena detelina 5 i bela detelina 5 kg/ha semena;4. Visoki vijuk 16 i livadski vijuk 14 kg/ha semena.

Sme{e za brdsko podru~je

Sme{e za kisela zemlji{ta:1. Jeèvica 12, ma~iji rep 8 i ùti zvezdan 7 kg/ha semena;2. Jeèvica 8, ma~iji rep 8, francuski ljulj 6 i ùti zvezdan 6 kg/ha semena;3. Livadski vijuk 18 i ùti zvezdan 12 kg/ha semena.

Sme{e za lo{ija, plitka i suvlja brdska zemlji{ta:1. Francuski ljulj 14, jeèvica 10 i ùti zvezdan 6 kg/ha semena;2. Crveni vijuk 14, prava livadarka 7 i ùti zvezdan 7 kg/ha semena.

Danas se u lovi{tima planski gaje kultivisane biljne kulture u cilju proizvodnjekvalitetnije hrane za divlja~. Za ovu svrhu najpogodnije su leptirnja~e (bela detelina,lucerka, grahorica...), ìta (kukuruz, ra`, ovas...), korenasto-krtolaste biljke (repa, krom-pir, ~i~oka...), kupusnja~e (repica, sto~ni kelj) i dr. Naro~ito je zna~ajna lucerka, kaovi{egodi{nja biljna vrsta, koja se odlikuje visokom hranljivom vredno{}u, visokim pri-nosima, otporno{}u prema su{i i niskim temperaturama, ali i razli~itim na~inima ko-ri{}enja: za pa{u, seno, silaù ili kao dehidrirana i peletirana (\or|evi} i sar., 2001; Gru-bi} i sar., 2001). Vredna kultura za lovi{ta je i ~i~oka, jer srnama i jelenima pruànadzemnu zelenu masu kao i gomolje u zemlji (\or|evi} i sar., 1996). Nabrojane biljnevrste ìvotinje mogu koristiti direktno, u zelenom stanju i za ispa{u, dok se vi{kovi spre-maju (konzervi{u), pre svega za zimske intervencije u ishrani, i to u vidu sena, silaè isenaè, utrapljenih plodova i koncentrovane zrnaste hrane (Popovi} i sar., 1996). Smatrase da je optimalna povr{ina orani~nih parcela 0,05 ha/grlu jelenske divlja~i u ogra|enomlovi{tu i 0,03 ha/grlu u otovrenom lovi{tu. Zasejane povr{ine treba formirati na vi{eme|usobno udaljenih mesta u lovi{tu, kako bi se time izvr{ila i prirodna disperzija ìvo-tinja u potrazi za hranom. Setva kultura treba da bude organizovana po modelu zelenogkonvejera, i time omogu}i kontinuirano pristizanje zelene hrane u toku vegetacije.Primer zelenog konvejera u tabeli 2 se odnosi pre svega na intenzivno kori{}enje u gove-darstvu, mada se iz njega moè izvu}i osnovni obrazac za planiranje zelenog konvejerau lovi{tima. Polja sa zasejanim kulturama treba po mogu}stvu ograditi, a divlja~i do-pustiti ulazak tek kada biljke stignu u optimalnu fazu za kori{}enje.

Ukoliko se ìvotinje drè u gaterima i oborima, mogu}a je i dodatna ishrana u vidunako{ene zelene mase (\or|evi} i sar., 2005b). U toku zime kori{}enje zelene hrane ~estospre~ava debeli sloj snega, pa se preporu~uje da traktor sa raonikom o~isti pojedine povr{ine,hranu u~ini dostupnom, a ujedno i ìvotinjama omogu}i lak{e kretanje (Ne~as, 1972).

148


Tab. 2. Plan zelenog konvejera u uslovima suvog ratarenja ([evkovi} i sar., 1991)Rotational crop production without irrigation ([evkovi} et al., 1991)

Zaklju~ak

Adekvatna ishrana srna i jelenima u na{im lovi{tima moè se obezbediti u toku vege-tacije primenom razli~itih agrotehni~kih mera, kojima se kvalitativno i kvantitativnopopravlja produkcija zelene hrane. Na taj na~in se postiè pove}anje trofejnih vrednostidivlja~i, a ujedno se obezbe|uje hrana za ve}i broj divlja~i na istoj povr{ini. Vi{kovihrane iz ovakve proizvodnje mogu se konzervisati na adekvatan na~in i koristiti u zim-skoj dopunskoj ishrani divlja~i.

Zahvalnost

Ovaj rad je finansiran sredstvima Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Repu-blike Srbije, u okviru projekta TR-6813 B.

Zahvaljujemo se Lova~kom savezu Srbije koji je participant ovog projekta.

149


Literatura

1. \or|evi}, N., Koljaji}, V., Pavli~evi}, A., Grubi}, G., Joki}, @. (1996): Efekti sili-ranja ~i~oke i lucerke u razli~itim odnosima. VIII jugoslovenski simpozijum okrmnom bilju sa me|unarodnim u~e{}em, Novi Sad, 28-31.05.1996. Zbornikradova, 26, 533-539.

2. \or|evi}, N., Koljaji}, V., Dini}, B., Grubi}, G. (2001): Postupci konzervisanja iefekti kori{}enja lucerke. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 220, 285-292.

3. \or|evi}, N., Popovi}, Z., Radivojevi}, M., Grubi}, G. (2005a): Ishrana srne(Capreolus capreolus L.) i jelena (Cervus elaphus L.) u razli~itim uslovima. XIXsavetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, 16-17.02.2005, Padinska Skela.Zbornik nau~nih radova, 11, 3-4, 161-168.

4. \or|evi}, N., Popovi}, Z., Beukovi}, M., Grubi}, G. (2005b): Specifi~nosti hrani-va koja se koriste za dodatnu ishranu srne (Capreolus capreolus L.) na razli~itimterenima. Simpozijum:“Sto~arstvo, veterinarstvo i agroekonomija u tranzicionimprocesima”. Herceg Novi, 19.-24. jun, 2005. Zbornik rezimea, 48.

5. Grubi}, G., \or|evi}, N., Koljaji}, V. (2001): Lucerka u ishrani krava. Arhiv zapoljoprivredne nauke, 62, 220, 275-284.

6. Holi{ova, V., Koèna, I., Obrtel, R. (1984): The summer diet of field roe bucks(Capreolus capreolus) in Suthern Moravia. Folia zoologica, 33, 3, 193-208.

7. Holi{ova, V., Obrtel, R., Koèna, I. (1986): Seasonal variation in the diet of fieldroe deer (Capreolus capreolus) in Southern Moravia. Folia zoologica, 35, 2, 97-115.

8. Kaluzinski, J. (1982): Composition of the food of roe deer living in fields and theeffects of their feeding on plant production. Acta theriologica, 27, 31, 457-470.

9. Mijatovi}, M. (1973): Mogu}nost suzbijanja korovskih biljaka u ve{ta~kimtravnjacima brdsko-planinskog rejona primenom mineralnih |ubriva. Ju-goslovenski simpozijum o borbi protiv korova u brdsko-planinskim podru~jima.Sarajevo, 21-22. jun 1973. Zbornik radova, 161-169.

10. Ne~as, J. (1972): Srne}a divlja~. “Dnevnik”, Novi Sad.11. Nesvadbova, J., Zejda, J. (1989): Food supply for roe deer (Capreolus capreo-

lus) and hare (Lepus europaeus) in fields in winter. Folia zoologica, 38, 4, 289-298.

12. Novakovi}, V. (1999): Jelen (Cervus elaphus L.). @elnid-Beograd.13. Obrtel, R., Holi{ova, V. (1983): Assessment of the damage done to a crop of

maize (Zea mays) by roe deer (Capreolus capreolus). Folia zoologica, 32, 2, 109-118.

14. Ocokolji}, S., Mijatovi}, M., ôli}, D., Bo{njak, D., Milo{evi}, P. (1983): Prirod-ni i sejani travnjaci. Nolit, Beograd.

15. Popovi}, Z., Gaji}, I., Bogdanovi}, V. (1996): Farmsko gajenje obi~nog jelena.Poèga-zbornik savetovanja, 128-134.

16. Popovi}, Z., Bogdanovi}, V. (2001): Uzroci gubitaka i njhov uticaj na gazdova-nje populacijom srne}e divlja~i. Savremena poljoprivreda, 3-4., 243-245.

150


17. Popovi}, Z., Bogdanovi}, V. (2002): Uticaj tipa lovi{ta na varijabilnost trofejnevrednosti kod srnda}a (Capreolus capreolus L.). Savremena poljoprivreda, 3-4,199-201.

18. Popovi}, Z., Bogdanovi}, V., Gaji}, I. (2003): Ocena varijabilnosti telesnih masasrne}e divlja~i. Institut PKB Agroekonomik. Zbornik savetovanja, 9, 1, 365-371.

19. Popovi}, Z., Ga~i}, D., Novakovi}, N. (2004): Proizvodni rezultati gajenja jelena(Cervus elaphus L.) Nau~no-stru~no savetovanje agronoma Republike Srpske same|unarodnim u~e{}em. Proizvodnja hrane u uslovima otvorenog trì{ta.Zbornik rezimea, 72.

20. [evkovi}, N., Pribi}evi}, S., Raji}, I. (1991): Ishrana doma}ih ìvotinja. Nau~naknjiga-Beograd.

21. Vu~kovi}, S. (2004): Travnjaci (monografija). GND-produkt-Zemun.

151


UDC: 639.111.1:636.085.51Review paper

POSSIBILITIES TO INCREASE QUALITY AND QUANTITY OFGREEN FODDER FOR ROE AND RED DEER IN HUNTING

AREAS

N. \or|evi}, Z. Popovi}, S. Vu~kovi}, G. Grubi}, M. Beukovi}*

Summary

With the appropriate agro technical measures, above all with melioration of flood ar-eas and wetlands, also with cultivating, fertilizing and cutting, it is possible to achievechanges in floristic composition in parts of hunting areas, and in that way to increasequality and quantity of natural food. It is also possible to produce plants with the purposeto obtain better feeding for game. The seeded areas should be formed in several separat-ed and distant places in the hunting area, which allows for the natural distribution of an-imals searching for food. The seeding of crops should be organized in the system of“green conveyer” in order to obtain continual appearance of fresh green feeds during thevegetation period. Seeded fields should have a fence if possible, and animals should beallowed to enter them only when plants reach the optimal phase for utilization. If animalsare kept in gutters or pens the additional feeding with freshly cut green mass is possible.

Key words: roe deer, red deer, green fodder, hunting ground.

152


* Nenad \or|evi}, Ph.D., Zoran Popovi}, Ph.D., Savo Vu~kovi}, Ph.D., Goran Grubi}, Ph.D., Facul-ty of Agriculture, Zemun-Belgrade; Milo{ Beukovi}, Ph.D., Faculty of Agriculture, Novi Sad.

This paper work is a part of research on project given by Ministry of Science and Environmental, Re-public of Serbia, number TR- 6813 B.


OCENA TELESNE KONDICIJE KOZA


Izvod: Strategija ishrane trebalo bi, pre svega, da se zasniva na oceni telesne uhran-jenosti, odnosno telesne kondicije koza. Proizvo|a~i bi trebalo, pri odgajivanju koza, dase skoncentri{u na njihovu telesnu kondiciju. Ocena telesne kondicije je uspe{no razvi-jena za mle~na goveda, ali se podjednako odnosi i na mle~ne koze. Koze se ocenjuju oce-nama od 1 do 5, a u su{tini se temelji na proceni koli~ine deponovanih masnih kiselina.

Ocena telesne kondicije je vidljivi krajnji rezultat odgovaraju}e ili nedovoljno izbal-ansirane ishrane koza, u odnosu na nivo proizvodnje. Koze sa ocenom telesne kondicijekoja je van odgovaraju}ih ciljnih raspona (od 0-2 i od 3,5-5) proizve{}e manje mleka imeso slabijeg kvaliteta. Njihova reproduktivna efikasnost je zna~ajno smanjena, a u~es-talost oboljevanja je tako|e pove}ana. Adekvatne telesne rezerve (masno tkivo)pove}avaju proizvodnju mleka, efikasnost u reprodukciji i produàvaju vek iskori{}avan-ja grla.

Klju~ne re~i: koza, telesna kondicija.

Uvod

Danas postoje mnoga uputstva za ishranu koza, zasnovana na NRC ili sli~nimzvani~nim preporukama potreba u hranljivim materijama i sastavu obroka (NRC, 1981;Ensminger et al., 1990; Morand-Fehr, 1991; Haenlein, 1995; Peacock, 1996). U kombi-naciji sa redovnim ocenjivanjem telesne kondicije koza u rastu i laktaciji, ove preporukeu hranljivim materijama treba prilago|avati datim uslovima kako bi se osiguralo odgo-varaju}e obezbedjenje hranljivim materijama, uz dovoljno podsticaja za pobolj{anjeproizvodnje i rasta, ili uz dovoljnu restriktivnost da se spre~e pregojenost i rizici pozdravlje.

Koze ne bi trebalo da budu ni previ{e mr{ave ni previ{e debele, da ne bi bile izloèneriziku pojave raznih zdravstvenih problema, zatim smanjenju proizvodnje mleka, prob-lema oko jarenja itd. Prekomerna debljina moè da prouzrokuje toksihemi~nu bremeni-tost, iako debljina kod koza retko predstavlja pravi problem. Brze promene u telesnojkondiciji ili lo{a kondicija u periodu rane laktacije moè kod koza prouzrokovati veomaozbiljne zdravstvene probleme. Zbog toga je potrebno obavezno pratiti telesnu kondici-ju koza, u slede}im fazama proizvodnog ciklusa:

1) neposredno posle zasu{enja2) 15 dana pre jarenja

153


* Dr Nurgin Memi{i, AD „Mlekara“, Subotica; Frida Bauman, dipl.in`., „Impak“, Beograd; BiserkaPavlov, dipl.biolog, KSC, Beograd.

3) 45 dana posle jarenja4) u sredini laktacionog perioda5) u periodima kada se menja ishrana

Jednostavno posmatranje ìvotinja, u cilju odre|ivanja njihove telesne kondicije,moè dovesti do zablude. Da bi se odredila telesna kondicija koza potrebno je opipatioblasti oko slabina i karlice, i to pritiskaju}i rukom nadole sa svega nekoliko prstiju.Tako|e je potrebno da se odredi koli~ina masti koja pokriva izbo~ine, odnosno trnastenastavke, kao i udubljenja na slabinama. Ostali delovi koji se prate kod koza, pri ocenikondicije, su lopatice, zadnji deo glave, noge i zadnje kosti. Metod palpacije se moè ko-ristiti kod svih rasa koza, u svako doba godine i odre|enoj fazi proizvodnog ciklusa, kaopouzdan pokazatelj za ocenu telesne kondicije koza, odnosno adekvatnosti njihoveishrane. Najlak{i na~in da se izvede uspe{no ocenjivanje je taj da se odabere nekolikoìvotinja koje su u prekomernoj kondiciji kao i odre|en broj onih koje su mr{ave. Potomse uvode male grupe ìvotinja i upore|uju se sa ìvotinjama koje imaju ekstremnutelesnu kondiciju od one koja je poèljna.

Veoma je zna~ajna ocena kondicije koza u periodu pred oplodnju i jarenje. U tom pe-riodu poèljno je koze podeliti u grupe, i primeniti odre|eni nivo ishrane za svaku poje-dina~nu grupu. Koze sa niòm ocenom telesne kondicije (1–2,5 poena) dobijaju dodatnuzrnastu hranu u odnosu od < 1,2 kg zrna : 0,5 kg mleka, dok se koze sa vi{om ocenom(3,0–5,0) hrane u odnosu hranivo : mleko 3:1. Ovo }e korigovati gubitak u proizvodnjiusled nedovoljne ishrane i prevenirati probleme pojave sindroma debelih koza (Santucciet al., 1991).

Sl. 1. Zone posmatranja i palpacije pri oceni telesne kondicije koza (presek zadnjeg dela tela)Palpation zones for assessment of body condition (cross section of lower back)

154


Tab. 1. Ocena telesne kondicije koza (Santucci i sar., 1991)Body condition scoring in goats (Santucci at al., 1991)

Ocena telesne kondicije koza u proizvodnom ciklusu

Kada koza prolazi kroz laktacioni period, ocena kondicije se menja na bazi masnihrezervi koje se koriste za proizvodnju mleka. U po~etnom periodu laktacije koze su unegativnom energetskom bilansu. Nivo konzumiranja i iskori{}avanja hraniva u tom pe-

155


riodu nije dovoljno prilago|en za visok nivo proizvodnje mleka. To zna~i da se masnerezerve koriste dok konzumiranje hrane ne zadovolji potrebe u proizvodnji mleka.

U tabeli 2 dat je opis kako telesna kondicija koza stoji u vezi sa pojedinim potenci-jalnim proizvodnim i zdravstvenim problemima, tokom pojedinih faza laktacionog peri-oda. Znaci koji se nalaze pored pojedinih ocena: minus (-) i plus (+) su kori{}eni za do-datni spolja{ni opis tela.

Tab. 2. Povezanost telesne kondicija kod koza sa potencijalnim proizvodnim izdravstvenim problemima tokom pojedinih faza laktacionog periodaConection between body condition score of goats with possible productive andhealth problems during certain phases of the lactation period.

Kako oceniti telesnu kondiciju koza

Za ocenivanje telesne kondicije koza potrebno je posmatrati podru~ja oko korena re-pa i slabinskog dela. Pri tome se glavna pa`nja posve}uje oceni prekrivenosti tela kozasa masnim naslagama. Za svaku ìvotinju u stadu treba da bude determinisano po neko-liko ocena telesne kondicije, pri ~emu treba koristiti prose~ne ocene za stado kako bi sepravilno odredio program ishrane. Ishranu ne treba bazirati ili menjati samo zbog neko-liko ìvotinja, koje se nalaze van poèljnih okvira. Svako stado ima individue koje su iliisuvi{e slabe ili isuvi{e debele. Ukoliko postoji prisutan problem pravilne ishrane u stadu,to }e imati svog uticaja na ve}inu koza u stadu.

U periodu visoke bremenitosti kao i neposredno posle jarenja telesna kondicija kozane bi trebalo da bude iznad 3,5 poena. U prva tri meseca bremenitosti, telesna masa kozese postepeno pove}ava od 2 do 4 kg. To je period kada se i telesne rezerve po~inju aku-mulirati u organizmu. U narednih 6 do 7 nedelja koje slede (period visoke bremenitosti -4 i 5 mesec bremenitosti), telesna masa koza i dalje raste i pove}ava se u proseku za 6 do9 kg i to na ra~un pove}anja mase materice i njenog sadràja (plod i plodove ovojnice).U toku poslednje nedelje bremenitosti masa se sporije pove}ava, a u izvesnim slu~ajevi-ma dolazi i do prestanka pove}anja mase pre jarenja.

156


Telesna masa koza se smanjuje posle jarenja, kako zbog smanjenog konzumiranjahrane, tako i zbog aktivne mobilizacije telesnih rezervi. Smanjenje po~inje da stagniratek krajem drugog meseca laktacije. U toku prvih 4–5 nedelja laktacije kondicija koza nebi trebalo da padne ispod 2,5 poena, dok se kod visokomle~nih grla i onih koje doje ve}ibroj jaradi moè tolerisati i do 2,0. Po{to jedan poen telesne kondicije kod koza iznosipribli`no oko 6 kg, to zna~i da kod koza u ovom periodu proizvodnog ciklusa, koji je inajkriti~niji u ishrani, nije poèljno da do|e do pada u telesnoj masi vi{e od 6 do 9 kg,{to odgovara pribli`no oko 1,5 poena ocene telesne kondicije. Ako kod koza nijeprime}en nikakav metaboli~ki poreme}aj, a do{lo je do naglog pada kondicije u ovomperiodu, posebnu pa`nju treba obratiti na strukturu i sastav obroka.

Tek u pet ili {est poslednjih nedelja laktacije koza po~inje da obnavlja svoje telesnerezerve, kroz pove}anje svoje mase od 0,6 do 1,9 kg za mesec dana. Ovo pove}anjetelesne mase i akumulacija telesnih rezervi je isto tako intenzivno kao {to je i njihova mo-bilizacija u po~etnom periodu laktacije, pri ~emu se u tom periodu preporu~uje ocenatelesne kondicije 3,5. U zadnjem delu laktacije, kao i u periodu bremenitosti, osnovni ciljoko odrànja idealne telesne kondicije moè se ostvariti pove}anjem ili smanjenjem ni-voa energije u obroku.

Zadnji period laktacije

U zadnjem periodu laktacije po~inje smanjenje mle~nosti. U tom delu laktacije moèse o~ekivati da ocena telesna kondicija koza moè porasti od 2 do 4 poena, a kao rezul-tat stvaranja masnih naslaga. Gotovo polovina hranljivih materija koje koze konzumira-ju tokom ovog perioda koriste se za odrànje proizvodnje mleka. Ostatak hranljivih ma-terija pokriva potrebe za porast ploda, kao i obnavljanje masnih naslaga izgubljenihtokom perioda rane laktacije. Telesne masne naslage trebaju se obnoviti prije narednogjarenja. Telesne masne rezerve se za 38% efikasnije obnavljaju pravilnom i izbalansira-nom ishranom tokom ovog perioda laktacije, nego {to je to mogu}e u periodu zasu{enjakoza.

Period zasu{enja

Tokom ovog perioda proizvodnog ciklusa, cilj odgajiva~a je da odrì poèljnu ocenutelesne kondicije koza, koja bi po pravilu trebala da se kre}e u rasponu od 4- i 3+. Pritome, treba imati u vidu da telesna kondicija i telesna masa ìvotinje nisu ista stvar.Telesna kondicija se pre svega odnosi na masne naslage u pojedinim delovima tela. Aku-mulacija masnih naslaga je vidljiva izme|u kukova i pin kosti, kratkih rebara i korenarepa. Kada postoje masne naslage na navedenim delovima tela kosti se veoma te{komogu opipati. Tako|e, treba o~ekivati da se telesna masa koze i dalje pove}ava na ra~unpove}anja i rasta fetusa koji je u ovom periodu najintenzivniji, ali masne naslage bi tre-balo da ostanu u utvr|enim ocenama tokom ovog perioda. Ukoliko je poèljna ocenatelesne kondicije postignuta u periodu kasne laktacije, koze ne}e akumulirati dalje masnenaslage, ako se obrati pa`nja na ishranu u periodu zasu{enja. Ishrana u ovom periodu tre-

157


ba da bude pode{ena tako da koze dobijaju obrok sa niìm nivoima energije i proteina.Energija se moè limitirati izbacivanjem ili zna~ajnim smanjenjem ìtarica u obroku.Prekomerna ishrana, sa ve}im nivoima energije i proteina od stvarnih potreba,prouzrokova}e pove}anje telesne kondicije koza.

Ishrana koza u periodu zasu{enja sa senom lucerke mora biti ograni~ena ili se ono netreba koristiti, zbog visokog nivoa proteina i kalcijuma. Ishrana sa visokim nivoimakalcijuma moè prouzrokovati pojavu mle~ne groznice, neposredno posle jarenja. Uko-liko je ishrana senom lucerke jedina opcija, onda ga treba koristiti u minimalnimkoli~inama.

Nepoèljna kondicija

Koze koje se nalaze iznad poèljne telesne kondicije imaju ocenu 4 ili vi{e poena.@ivotinje sa ovakvom telesnom kondicijom oboljevaju od pojave metaboli~kih bolesti zaoko 43% vi{e u odnosu na one koje imaju normalnu kondiciju. U ove bolesti spadaju po-java ketoze, mle~ne groznice, dislokacija abomazuma i pojava sindroma masne koze. Sviovi metaboli~ki poreme~aji mogu prouzrokovati i pojavu sekundarnih problema kao {tosu zadràvanje placente, mastitis, nisku proizvodnju mleka i oteàno jarenje.

Kada se koza nalazi u periodu zasu{enja, vrlo je va`no da ne treba zna~ajno menjatinjenu kondiciju (ili poja~anom ishranom ili oskudevanjem u hrani). Ako je zasu{ena kozasuvi{e debela ili suvi{e slaba, zna~ajna promena njene kondicije tokom perioda zasu{en-ja }e u~initi da ona bude vi{e osetljivija na pojavu metaboli~kih bolesti. Ako je koza vanpoèljnih ocena telesne kondicije (ispod 2 ili iznad 4 poena), lagano uravnoteènje njeneishrane prouzrokova}e manje probleme u po~etnom periodu laktacije.

Rana laktacija

Tokom ovog perioda proizvodnog ciklusa, proizvodnja mleka }e zna~ajno rasti iposti}i svoj pik izme|u 50 i 70 dana posle jarenja, dok }e konzumiranje suve materijehrane svoj pik posti}i tek izme|u 75 i 100 dana. Prema tome, konzumiranje SM je za 15-20% niè od optimalnih nivoa za visoku proizvodnju mleka. Koze u tom periodu nisu umogu}nosti da konzumiraju dovoljno hranljivih materija potrebnih za zadovoljenjeproizvodnje visokih nivoa mleka. Za kompenzaciju ovog nedostatka u konzumiranju en-ergije, masne rezerve koje se nalaze u telu koze se mobili{u da obezbede neophodnu en-ergiju neophodnu za podmirenje proizvodnje mleka.

Po{to je energija hranidbeni faktor koji limitira proizvodnju mleka, vi{i udeo kon-centrata (ìtarica) je neophodan u obroku u ranoj laktaciji. Ve}ina preporuka naginje katome da udeo kabastih hraniva u SM obroka bude 40-50% i 50-60% koncentrata. Kadaje u~e{}e kabastih hraniva iznad 55%, energija je limitirana. Ovo rezultira u smanjenjuproizvodnje mleka i potencira pojavu ketoze. Ishrana sa pove}anim udelom koncentrata,preko 60% od ukupne SM obroka, prouzrokuje zna~ajno smanjenje pH rumena (ispod6,2), {to moè izazvati acidozu, opadanje sadràja mle~ne masti, uz smanjenje proizvod-nje mleka, dislokaciju siri{ta, smanjeno konzumiranje.

158


Zato je vrlo va`no odrànje odgovaraju}eg balansa izme|u kabastih i koncentrovanihhraniva u obroku. Pri pove}anju udela koncentrata u obroku koza veoma je te{ko obezbe-diti minimalan sadràj sirove celuloze od 17%. Ovo moè ~initi pote{ko}u priobezbe|enju adekvatnog nivoa energije. Hraniva kao lucerkino seno ili seno visokokvalitetnih trava imaju ve}i sadràj sirovih vlakan, a niì nivo energije. Dok }e neadek-vatno konzumiranje odre|enih nivoa energije limitirati proizvodnju mleka, konzumiran-je dovoljne koli~ine sirove celuloze }e osigurati dobro zdravstveno stanje u rumenu ipove}anje sadràja mle~ne masti.

Ostali sistemi ocene telesne kondicije

U svetu su razvijeni i drugi soistemi ocene telesne kondicije koza, a koji se malo ra-zlikuju izme|u sebe. Jedan od njih je i sistem koji se koristi u Severnoj Karolini (USA)kod ocenjivanja junadi, ali je prilago|en i oceni telesne kondicije koza. U ovom sistemukoze se ocenjuju ocenama od 1-9. U ovoj skali mr{avost se kre}e u rasponu od 1-3, sred-nja kondicija kod koza je u intervalu od 4-6, a debela od 7-9 poena. U najve}em brojuslu~ajeva idealna telesna kondicija koze bi trebalo da se kre}e u rasponu od 4-7 poena.Ako se dobijeni rezultati kre}u u rasponu od 1-3 stvaraju se problemi, dok ocene od 8-9poena skoro se nikada nisu mogli na}i kod koza. Idealna telesna kondicija se pre sezonerazmnoàvanja kre}e u intervalu od 5-6 poena.

Ako je koza bremenita, tada ne bi trebalo da ima ocenu telesne kondicije 7 ili vi{e,zbog rizika od toksihemi~ne bremenitosti. Ukoliko su koze u odgovaraju}oj kondiciji (5-6 poena), postoji ve}a verovatno}a da do|e do bli`njenja u odnosu na one koje su u slabi-joj kondiciji. Pove}anje ocene telesne kondicije za jedan poen u opsegu ocena od 3–5,dove{}e do ve}e proizvodnje mleka za 35 kg po kozi u toku laktacije, i do pove}anjasadràja proteina i mle~ne masti za 0,2% tokom prvih 5 nedelja laktacionog perioda(Stubbs and Abud, 2002).

Literatura

1. Ensminger, M.E., Oldfield, J.E., Heinemann, W.W. (1990): Feeds i Nutrition, 2nded., Ensminger Publ. Co., Clovis, CA, 1544.

2. Haenlein, G.F.W. (1978): Dairy goats do well on free-choice feeding. Hoard’sDairyman 123, 1194.

3. Haenlein, G.F.W. (1981): Feeding dairy goats to maksimize production. DairyGoat J., 61, 11, 958.

4. Haenlein, G.F.W. (1995): Topics of profitable feeding i milking of dairy goats.A.S.& A.B. Dairy Ekst. Bull., 110, 118.

5. Morand-Fehr, P. (1991): Goat Nutrition. Pudoc Wageningen Publ., Netherlands,EAAP Bull., 46, 308.

6. NRC (1981): Nutrient Requirements of Goats: Angora, Dairy, i Meat Goats inTemperate i Tropical Countries. National Research Council, National AcademyPress, Washington, D.C., Bull., 15, 91.

159


7. Peacock, C. (1996): Improving Goat Production in the Tropics. Oksfam/FarmAfrica Publ., Oksford, U.K., 386.

8. Ramirez, R.G., Loyo, A., Mora, R., Sanchez, E.M., Chaire, A. (1991): Forage in-take i nutrition of range goats in a shrubland in northeastern Meksico. J. AnimalSci., 69, 879.

9. Santucci, P.M., Branca, A., Napoleone, M., Bouche, R., Aumont, G., Poisot, F.,Aleksandre, G. (1991): Body condition scoring of goats in ekstensive conditions.In: Goat Nutrition, P. Morand-Fehr, ed., Pudoc Wageningen Publ., EAAP Publ.,46, 240.

10. Stubbs and Abud (2002): Adobe Rider.

160



BODY CONDITION SCORING OF GOATS


Summary

Market goat producers need to be concerned with body condition not only in the nan-nies but also in the herd bucks. Body condition can mean the difference between a goodkidding season and a dismal season. Nannies that are too fat may not get bred at all. Nan-nies that are too thin may experience low twinning rates, low weaning weights and gen-eral reproductive failure. The best way to prevent over or under conditioned breeding an-imals is to use the body condition scoring method.

Body condition scoring is a fairly simple concept. With practice, a producer can be-come proficient in scoring nannies and bucks throughout the year. Body condition sim-ply refers to the fleshiness of the goat. Looking at a goat does not always give a true pic-ture of the condition of the goat. In order to do that a producer needs to physically han-dle the animal over several key points. The best places to handle goats for condition in-dicators are over the ribs, on either side of the spine and over the backbone. Body con-dition scores run from 1 to 5, where 1 is very, very thin and 5 is obese. Nannies shouldcarry a body condition score of 3 at breeding in order to maximize kidding rates and easeof kidding.

Key words: goat, body condition scoring.

161


* Nurgin Memi{i, Ph.D., AD „Mlekara“, Subotica; Frida Bauman, B.Sc., „Impak“, Belgrade;Biserka Pavlov, B.Sc., KSC, Belgrade.

UDK: 619:616.99Pregledni rad

PARAZITI U MESU @IVOTINJA – EPIDEMIOLO[KI ZNAÂJ

I. Pavlovi}, S. Ivanovi}*

Izvod: Parazitska kontaminacija namirnica animalnog porekla predstavlja globalanzdravstveni problem. Infekcije parazitima ve}inom nastaju za ìvota ìvotinja koje po in-fekciji postaju pravi ili prelazni doma}ini pojedinih vrsta parazita. Njihovi se razvojnioblici nalaze u mi{i}nom tkivu i organima ili su incistirani po organima, a nakon klanjamogu se zadràti u infektivnom stanju, naro~ito u mi{i}nom i parenhimatoznom tkivu inakon prerade. Ve}i broj parazita koji zati~emo u mi{i}ima i tkivu ìvotinja ima zoonot-ski karakter, a humane infekcije nastaju alimentarnim infekcijama sa nedovoljno ter-mi~ki obra|enim mesom i mesnim prera|evinama.

S obzirom na veliki broj vrsta ìvotinja koje dolaze u obzir za ishranu ljudi (sisari,ptice i ribe naj~e{}e) veliki je i spektar zoonotskih parazita ìvotinja koji su kontaminentinjihovog mesa. Kao najzna~ajniji, svakako se izdvajaju: Toxoplasma gondii, Sarcocystisspp., Trichinella spirallis, Cysticercus cellulose (svinjska bobica), Cysticerus bovis(gove|a bobica), Anysakis spp. i Diphyllobothrium spp.

Klju~ne re~i: Toxoplasma gondii, Sarcocystis spp., Trichinella spirallis, Cysticercuscellulose (svinjska bobica), Cysticerus bovis (gove|a bobica), Anysakis spp., Diphyl-lobothrium spp.

Uvod

Parazitske infekcije predstavljaju stalne pratioce i problem sto~arske proizvodnje,prisutan {irom sveta nezavisno od na~ina drànja. Od njih nije po{te|ena ni jedna staro-sna kategorija ìvotinja, a da zavisno od higijene drànja, preventivnih mera i redovnos-ti kontrole zavisi njihova incidenca i morbiditet. One ugroàvaju zdravstveno stanje ìvo-tinja i nanose zna~ajne ekonomske gubitke usled smanjenja prirasta, manje mase tov-ljenika, lo{ije konverzije hrane i usled odbacivanja organa kroz koje se migracija parazi-ta obavlja ili na kojima su oni incistirani, na liniji klanja. Ve}i broj parazita koji zati~emou mi{i}ima i tkivu ìvotinja ima zoonotski karakter, a humane infekcije nastaju alimen-tarnim infekcija sa nedovoljno termi~ki obra|enim mesom i mesnim prera|evinama.Zoonotske vrste parazita zati~emo u mi{i}ima sisara, ptica, riba i meku{aca tako da jespektar potencijalnih izvora infekcije ljudi stvarno veliki i zna~ajan.

163


* Dr Ivan Pavlovi}, vi{i nau~ni saradnik, dr Sneàna Ivanovi}, nau~ni saradnik, Nau~ni institut zaveterinarstvo Srbije, Beograd.

Rad je finansiran na osnovu projekta Republi~kog ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine BN 351008.

Toxoplasma gondii

Toxoplasma gondii je cistotvorna kokcidija koja za prvog doma}ina ima ma~ke a kaoprelazni doma}ini perzistiraju sisari, gmizavci i ptice (vi{e od 280 vrsta, uklju}uju}i i~oveka). Ovo je zoonotsko obolenje koje kod trudnica, s obzirom na transplacentarnopreno{enje na fetus moè dovesti do njegovog o{te}enja tako da T.gondii uz virus rube-ole i citomegalovirus svrstavaju u red naj~e{}ih i najzna~ajnijih kongenitalnih infekcija.

Infekcije sa T.gondii nastaju ingestijom infektivnih (sporulisanih) oocisti i tkiva saincistiranim oblicima T.gondii i placentarnim/ovarijalnim putem. Infekcija pravog do-ma}ina se klini~ki manifestuje sli~no ostalim vrstama kokcidioze dok se kod prelaznihdoma}ina razli~ito ispoljava mada naj~e{}e prolazi u inaparantnom subklini~kom obliku.

Razvojni oblici T.gondii su ustanovljeni u mi{i}ima i unutra{njim organima velikogbroja ìvotinja ~ije se meso koristi u ishrani – ìvina, ovace, svinje, konji, divlja~, zatimu mleku i drugim sekretima i jajima ìvine. Konzumacija mesa, jaja i unutra{njih organainficiranih ìvotinja su primarni izvor infekcije pravih i prelaznih doma}ina uklju~uju}ii ~oveka.

Iz tih razloga se adekvatna termi~ka obrada mesa pre konzumacije (pe~enje, prènje,kuvanje iznad 100°C, dovoljno dugo da se i sredi{nji deo dobro termi~ki obradi) smatraosnovnim preduslovom sigurne ishrane.

Cysticercosis suum (bobi~avost svinja)

Obolenje poznato kao bobi~avost svinja uzrokuju larve Taenia solium. Ovapantlji~ara je parazit creva ~oveka i duga je 2-3 m (ponekad i 8 m). @ivotni vek parazitaje 2-4 godine a obi~no sre}emo samo jednog parazita. ^lan~i}i sa jajima pantlji~are se saizmetom ~oveka dnevno elimini{u a kada dospeju u spoljnu sredinu ~lan~i}i se raspadnua jaja dospevaju na travu ili u vodu. Jaja su otporna u spoljnoj sredini i dugo ostaju vi-talna u izmetu.

Infekcija svinja nastaje ingestijom jaja i ~lan~i}a pantlji~are (usled koprofage navikesvinja). Po infekciji u crevima svinja (prelaznog doma}ina) dolazi do osloba|anja larvi-ca koji probijaju crevni zid i krvotokom, re|e i limfom, dolazei do mi{i}nog tkiva gde serazvijaju ciste, poznate kao svinjske bobice (Cysticercus celulose). Najvi{e ih ima u `va-ka}im mi{i}ima, srcu, dijafragmi, glutealnim, vratnim i interkostalnim mi{i}ima, jeziku,a mogu se sresti i u mozgu, plu}ima, jetri i drugim organima. Kod svinja naj~e{}e ne-mamo klini~kih simptoma bolesti, sem kod izuzetno jakih infekcija, a bobice se otkriva-ju tek na liniji klanja.

Svinjske bobice su veoma otporne u mesu - na 1-3°C ostaju vitale 70 dana, 150 satina -3°C a 60 sati na -60°C. Na su{enje, dimljenje i salamurenje su otporne. Tek tempe-ratura preko 60°C unutar mesa moè uni{titi bobice.

Cysticercosis bovis (bobi~avost goveda)

Druga pantlji~ara ~oveka - Taenia saginata je za prelaznog doma}ina izabrala gove-da. Lo{e higijenske navike vr{enja nu`de van toaleta su i ovde prvi i jedini uzrok infek-cije prelaznih doma}ina a potom ljudi. T. saginata ìvi u tankom crevu ~oveka i ovde

164


obi~no parazitira vi{e ovih pantlji~ara. Obi~no su duge 3-8 m (re|e i 10m) a ìve 2-4 godine.U zadnjim - zrelim ~lan~i}ima ove pantlji~are se nalazi uterus pun embrioniranih ja-

ja (preko 100.000 jaja) koji se dnevno elimini{u u spoljnu sredinu (obi~no 8-12 ~lan~i}adnevno) sa izmetom ~oveka. Kada dospeju u spoljnu sredinu ~lan~i}i se raspadnu a jajadospevaju na travu ili u vodu. Jaja su otporna i mogu preìveti u vodi 35 dana a na travi160 dana.

Infekcija goveda nastaje ingestijom jaja iz kojih se u crevu osloba|aju larvice kojeprobijaju crevni zid i krvotokom dolaze do mi{i}nog tkiva gde se razvijaju ciste, poznatekao „gove|e bobice“ (Cysticercus bovis). Najvi{e ih ima u `vaka}im mi{i}ima, srcu ijeziku. Bobice su ina~e veoma otporne u mesu - ostaju vitalne 3 nedelje na 1-3°C, 24dana na -3°C a su{enje, dimljenje i salamurenje im uop{te ne {kodi. Tek temparaturapreko 60°C unutar mesa moè uni{titi bobice. Zato je od izuzetne va`nosti kontrola za-klane stoke na bobi~avost.

Trihineloza

Trihineloza je najpoznatija parazitska bolest ljudi i ìvotinja u na{oj sredini koja se uvidu epidemija javlja s po~etkom zime (i tradicionalnih prate}ih svinjokolja). Bolest jeina~e ra{irena po svim kontinentima i inficira sve vrste sisara. Za ovog parazita je karak-teristi~no da se i odrasli i larveni oblici razvijaju u istom doma}inu jer on nema razvojniciklus u slobodnoj prirodi.

Infekcija ljudi i ìvotinja nastaje isklju~ivo konzumiranjem zaraènog mesa i mesnihprera|evina u kojima se nalaze larve valjkaste gliste Trichinella spiralis. Za ~oveka sunajzna~ajniji izvori infekcije zaraèno meso i mesne prera|evine od doma}ih svinja, ko-nja i divlja~i (divljih svinja, medveda i jazavaca). Infekcija ljudi proti~e u nekoliko faza.Prvi znaci bolesti se javljaju 8-30 dana po{to se pojede inficirano meso. Kod infekcije savelikim brojem larvi znaci bolesti se jave za 24-48 sati a kod slabije infekcije kasnije iproti~u u blaèm obliku. Kod sumnje na infekciju mora se odmah obratiti lekaru kako bise sprovela adekvatna terapija i izbegle mogu}e komplikacije (i ponekad smrt).

Trihineloza predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se kod nas u vidu ve}ih ilimanjih epidemija javlja tokom svake godine, naro~ito zimi (kada je svinjokolj i upotre-ba sveèg i su{enog svinjskog i mesa divlja~i najve}a).

Anisakis spp.

Nematode su zna~ajni paraziti riba i meku{aca, Kod velikog broja morskih riba(preko 160 vrsta), naj~e{}e parazitiraju Anisakis spp. paraziti èluca i creva morskih si-sara (delfini, foke, kitovi) ali i kopnenih sisara uklju~uju}i ~oveka kao akcidentalnog do-ma}ina. Naj~e{}e se sre}u Anisakis simplex, re|e i A. marina, A. patagonica i dr.

Odrasli paraziti se nalaze u digestivnom traktu morskih sisara odakle se izmetom eli-mini{u jaja u morsku sredinu. Ovde se u njima razvijaju larve I i II stepena koje potominficiraju prve prelazne doma}ine – ra~i}e. U njima se larve razvijaju u III stepen koji jeinfektivan za druge prelazne doma}ine – ribe, ljuskare, lignje i dr. Najvi{e ih ima kod ri-

165


ba iz Severnog Atlantika, Indijskog i Tihog okeana, Kaspijskog i Dagestanskog jezera aima ih kod riba iz Jadrana.

Infekcije ljudi nastaju kozumiranjem sveèg i termi~ki slabo obra|enog mesa riba. Larvesu otporne na soljenje, mariniranje i hladno dimljenje, na niskoj temparaturi od -20°C ìvioko 5 dana, tako da samo temparatura preko 70°C moè garantovati ubijanje larvi.

Difilobotrioza

Difilobotrioza je ~esto obolenje ljudu uzrokovano sa cestodama iz porodice Diphyl-lobothridae. Naj{ire je rasprostranjen Diphyllobothrium latum (najduà ~ove~ijapantlji~ara duga 10-20 m sa vi{e od 3500 ~lan~i}a), D.dalliae, D.dendriticum, D.glaciale,D.lanceolatum, D.pacificum i D.ursi.

Bolest je rasprostranjena u Aziji, Evropi i Severnoj i Ju`noj Americi, Australiji iAfrici a sre}e se u oblastima oko velikih jezera i reka. Pravi doma}in - ~ovek svojimizmetom izlu~uje u spoljnu sredinu jaja parazita. Razvoj difilobotrina ide preko dva pre-lazna doma}ina od kojih je prvi ra~i} iz rodova Cyclops i Diaptomus a drugi prelazni do-ma}in su ribe iz porodica Salmonidae, Cyprinidae, Esocidae, Percidea i dr. koje sezaraze pojev{i inficirane ra~i}e. U ribama larvice dospevaju u jetru i mi{i}e gde se formi-ra plerocerkoid dug 1-2 cm.

ôvek se zarazi kada nedovoljno termi~ki obra|enim ribljim mesom (naj~e{}e siro-va riba u specijalitetima kao sushi ili gefulte a potom i mariniranim ribama) pojede pleo-cerkoide difilobotrijuma (larveni oblik ove pantlji~are). U crevima ljudi se razvijaodrasla pantlji~ara koja se hrani hranljivim sastojcima u crevima, razgra|uje hemoglobinu crvenim krvnim zrncima i dovodi do te{kih anemija.

Zaklju~ak

Parazitska kontaminacija namirnica animalnog porekla predstavlja globalanzdravstveni problem. Infekcije parazitima ve}inom nastaju za ìvota ìvotinja koje po in-fekciji postaju pravi ili prelazni doma}ini pojedinih vrsta parazita. Njihovi se razvojnioblici nalaze u mi{i}nom tkivu i organima ili su incistirani po organima, a nakon klanjamogu se zadràti u infektivnom stanju, naro~ito u mi{i}nom i parenhimatoznom tkivu inakon prerade. Ve}i broj parazita koji zati~emo u mi{i}ima i tkivu ìvotinja ima zoonot-ski karakter a humane infekcije nastaju alimentarnim infekcijama sa nedovoljno termi~kiobra|enim mesom i mesnim prera|evinama.

S obzirom na to u cilju za{tite zdravlja ljudi treba sprovoditi redovne zakonske merekontrole ìvotinja na liniji klanja i pregled mesa i prera|evina od ìvotinja klanih u indi-vidualnim gazdinstvima. Svo inficirano meso i prera|evine treba uni{titi kako ne bi bilomogu}e {irenje infekcija me|u druge prelazne doma}ine (prevashodno glodare), ilinaknadne akcidentne infekcije ljudi. Tako|e, meso treba jesti dobro termi~ki obra|eno sobzirom da visoka temparatura uni{tava razvojne oblike ve}ine parazita koji kontamini-raju mi{i}e ìvotinja.

166


Literatura

1. Acha, P., Szyfres, B. (1989): Zoonoses et malades transmissible communes a lhomme et animaux, OIE, Paris.

2. Balti}, @.M. (1990): Anasakis spp. - paraziti riba patogeni za ~oveka Veterinarskiglasnik, 44, 12, 1149-1155.

3. Balti}, @.M., Teodorovi}, V. (1997): Higijena mesa riba, rakova i {koljki, Fakul-tet veterinarske medicine, Beograd.

4. Cogan, T., Slader, J., Bloomfield, S., (2002): Achieving hygiene in the domestickitchen the effectiveness used cleaning procedures, Journal of Applied Microbi-ology, 92, 885-92.

5. Kuli{i}, Z., Teodorovi}, V., Pavlovi}, I. (2002): Trihineloza – bolest ljudi i ìvotinja.6. Stru~no-popularni letak (2000): Izd.Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije,

Beograd.7. Ne{i}, D., Pavlovi}, I., Vojinovi}, D., Ili}, G., Valter, D., Hadì-Pavlovi}, M.,

Kati}, V. (1992): Trihineloza divljih svinja iz lovi{ta Srbije, Zbornik kratkihsadràja radova V savetovanja veterinara Srbije, Kopaonik, 89-90.

8. Ne{i}, D., Pavlovi}, I., Vojinovi}, D., Ili}, G., Valter, D., Hadì-Pavlovi}, M.,Kati}, V. (1992): Trihineloza divljih karnivora i pacova iz lovi{ta Srbije, Zbornikkratkih sadràja radova V savetovanja veterinara Srbije, Kopaonik, 90.

9. Pavlovi}, I. (1999): Bobi~avost svinja, Teàk god. LXXIV (II), 2 ,6, 21.10. Pavlovi}, I., Ivanovi}, S. (2002): Kontaminacija mesa ìvine sa Toxoplasma

gondii faktor rizika nastanka humane toksoplazmatske infekcije. Veterinarskiglasnik, 56, 3-4, 227-235.

11. Pavlovi}, I. (2003): Toksoplazmoza svinja. Zbornik kratkih sadràja 9. godi{njegsavetovanja veterinara Republike Srpske sa me|unarodnim u~e{}em, Tesli}, Re-publika Srpska, 44-45.

12. Pavlovi}, I., Ivanovi}, S. (2004): Toksoplazmoza ovaca i njena uloga i zna~aj u pa-tologiji ov~arske proizvodnje. Biotechnology in Animal Husbandry, 20, 3-4, 97-106.

13. Pavlovi}, I., Ivanovi}, S. (2004): Nalaz Toxoplasma gondii u jajima ìvine – epidemi-olo{ki zna~aj. Zbornik nau~nih radova Instituta PKB Agroekonomik, 10, 2, 75-80.

14. WHO (1979): Survieillance programe for control of Foodborne infections and In-toxication in Europe, Nensletter, Berlin, Robert von Ostertag-Institute (August).

167


UDC: 619:616.99Review paper

PARASITES IN MEAT - EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE

I. Pavlovi}, S. Ivanovi}*

Summary

Parasites contamination of meat present a worldwide health problem. Infection withparasites commence from the life of animals which after infection grow as natural or in-termediat host. Development of parasites occured at tisues or inciystated at organs, andwas infective especialy at parenhimes tisues and in muscle though the prepare. Numer-ous parasites species which we occured was zoonotic parasites. Most importan parasitescontaminent of meat was: Toxoplasma gondii, Sarcocystis spp., Trichinella spirallis,Cysticercus cellulose, Cysticerus bovis, Anysakis spp. i Diphyllobothrium spp.

Key words: Toxoplasma gondii, Sarcocystis spp., Trichinella spirallis, Cysticercuscellulose, Cysticerus bovis, Anysakis spp., Diphyllobothrium spp.

168


* Ivan Pavlovi}, Ph.D, Sneàna Ivnovi}, Ph.D, Institute for Veterinary Science of Serbia, Belgrade.This paper financed by Ministry of Science and Environmental Protection BN 351008.

GENERALNI SPONZORI XX SAVETOVANJA

AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA

POLJOPRIVREDNA KORPORACIJA „BEOGRAD“IMLEK, A.D.

� HEALTH SERVING, Beograd

� AGRIMATCO GROUP - DIPKOM, d.o.o., Novi Sad

� BANKOM, Beograd

� SELSEM, Beograd

� PROCREDIT BANKA, Beograd

� INSHRA, Beograd





• Osnovna delatnost preduze}a je oplemenjivanje i seme-narstvo soje.

• U na{oj instituciji stvoreno je vi{e visokorodnih sorata soje,od kojih su GALEB, DUKAT, DRAGANA i TIJANA osvojileproizvo|a~e svojom produktivno{}u, tolerancijom premapatogenima i adaptibilno{}u, {to otvara put njihovoj daljojekspanziji.

• Kod navedenih sorata uspe{no je prevladana negativna ko-relacija izme|u visoke produktivnosti zrna i visokog sadràjaproteina, {to je zna~ajno kako proizvo|a~ima tako iprera|iva~ima i potro{a~ima soje.

• Teku}i oplemenjiva~ki rad usmeren je na stvaranje ideotipo-va tolerantnih na su{u i fitopatogene, kao i ideotipova sa vi-sokomm prvom rodnom etaòm mahuna, ~ime bi sezna~ajno smanjili ètveni gubici.

• U okviru semenarstva vr{e se umnoàvanja semena podlin-ija i linija do kategorije elita, uz odràvanje genetskog iden-titeta sorata.

• Preduze}e u~estvuje u projektima Ministarstva za nauku uistraìvanjima vezanim za genetiku, ekologiju i fitopatologijute dragocene biljke SOJE.

„SELSEM“ d.o.o. Preduze}e za oplemenjivanje i semenarstvo bilja, proizvodnju, trgovinu i usluge

11000 Beograd, Tadeuša Koš}uška 12/3; tel./fax: (011)639-062;Teku}i raè~un: 355-1004260-71; 160-109394-45

Mati~ni broj: 17206800; Regist. broj: 01817206800; Šifra delatnosti: 73105; PIB: 101511324


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

63

ZBORNIK nau~nih radova / glavni iodgovorni urednik Vaso Komneni}. – Vol. 12,no. 3–4 (2006) – Padinska Skela :Institut PKB Agroekonomik, 2006 – (Beograd: Grafiprof). – 24 cm

ISSN 0354–1320 = Zbornik nau~nih radova –PKB INI AgroekonomikCOBISS.SR–ID 105536775

Documents

RADOVI SA XX SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I …18 %), kao i dodavanjem pufera u obroke (soda bikarbona) ali rezultati su bili skromni. Te{ko je o~ekivati da bilo kakva intervencija