1

2012

2

3

Radni!ku anketu su REC (Radical Education Collective) i "kart radili od 24.9. do 3.10. 2012. u Beogradu i Novom Sadu. To je nastavak dosada#njih i zapo!injanje novih istra$ivanja i diskusija na temu rada i polo$aja ovda#njih radnika i radnica u kulturi. Koriste%i upitnik (koji je ve% bio napravljen u Madridu i ovdje bio modificiran za specifi!nu situaciju u Srbiji) kao sredstvo istra$ivanja, intervjuisano je 12 osoba koje aktivno u!estvuju na kulturnoj sceni u Srbiji: kuratora/ki, umetnika/ca, aktivista i aktivistkinja, pojedinaca i iz nezavisnog i iz javnog sektora. To su: Dario Milenkovi% (Alternativni kulturni centar Ni# i AKO Novi Sad), Marko Mileti% (Kontekst kolektiv), Neboj#a Miliki% (Kulturni centar REX), Radmila Joksimovi% (nezavisna kuratorka), Alek-sandra Sekuli% (Centar za kulturnu dekontaminaciju), Jelena Vesi% (neza-visna kuratorka), Vladan Jeremi% (umetnik, radnik u kulturi i politici), Rena Raedle (umetnica, radnica u kulturi i edukaciji), Zoran Eri% (kurator u Muzeju savremene umetnosti), Zoran Panteli% (umetnik i aktivista, Kuda.org, Novi Sad), Marija Raleti% (honorarna radnica u Muzeju istorije Jugoslavije), Sa#a Pan!i% (samostalni umetnik). Intervjui sa njima su snimani i deo su nastaju%e arhive projekta. Ovo ispitivanje je i nastavak istra$ivanja Workers Inquiry Group iz "panije, kao i deo napora projektnog tima da dokumentuje i analizira polo$aj radnika u kulturi u Srbiji.

4

ALEKSANDRA SEKULI! Da li ste ikada morali da cenzuri#ete

sebe na poslu tj. u svom radu?U projektnom menad$mentu postoji visok nivo autocenzure budu%i da na!in finansiranja proizvodi tu vrstu cenzure, zbog obra%anja ljudima koji ti odobravaju sredstva. Na prethodnom poslu su se de#avale vrlo vulgarne situacije kada se od mene na neki na!in o!ekivalo da cenzuri#em sebe i druge i zbog toga sam i napustila taj prethodni posao. Taj slu!aj se odnosi na dr$avnu instituciju u kojoj sam prethodno radila, koja je u izvesnom smislu poku#avala da izbegne priznanje politi!kog odre&enja kulture koju sama snosi i proizvodi i reproduku-je. A !ega sam postala svesna posle nekog vremena. Onog momenta kada je meni postalo neizdr$ivo da i dalje poku#avam da sama na taj na!in ‘politizujem’ tu kulturu koja je tamo po inerciji, kao u drugim dr$avnim institucijama, samo malo ja!e, bila samo mesto amortizacije... Kada sam osetila da vi#e nemam nikakvu podr#ku i mogu%nost da to nastavim i da dotada#nju borbu ne upropastim, ja sam odustala.

5

Da li ste ikada ulo$ili neki protest ili $albu? "ta je bio razlog i kome ste je uputili?Pisala sam nadle$nom ministar-stvu, nikad nisam dobila odgovor. Rezultat je potpuno udaljavanje svih ljudi koji su sa mnom proizvodili program !etiri godine. Uspeli smo da spasimo dva projekta i izgubili smo puno budu%ih potencijalnih.

Da li ste !lan sindikata? Da li je to od pomo%i kad zatreba?Bila sam !lan sindikata i nije mi pomoglo. Iako su mi moje kolege u prethodnoj situaciji /instituciji izra$avali solidarnost i poku#avali da na&u na!in borbe, bili su u apsolutno nemo%ni po pitanju mobinga na poslu i mnogih drugih stvari, tako da sindikati u tom konkretnom slu!aju nisu ni#ta mogli da pomognu.

Da li ste ikada bili u strahu zbog svog rada ili na svom poslu?Bila sam pod pritiscima ekstremnih desni!arskih organizacija zbog svog rada, sa otvorenim incidentima i napadima... Radi se o nekim perpe-tuiranim situacijama koje treba da proizvedu strah... Ali, sa iskustvom iz devedesetih, te#ko je govoriti o nekom realnom strahu, to je vi#e neka vrsta gr!a.

6

JELENA VESI!

Da li trenutno imate posao? Ne, radim kao freelancer. Ali mo$e se re%i, da je to isto posao, da je to kategorija rada kao samozaposleni. Nemam recimo ugovor za jedan doga&aj koji se radi sada, i na kom radim tri meseca.

Kako to uti!e na Va# $ivot? Tako, da je ceo $ivot vrlo nestabilan. U smislu ose%anja neke nesigurnos-ti... Eto, !injenica je, da ja postojim samo u paso#u u okviru ove dr$ave,

dakle nemam nikakve gra&anske benefite, ali dobro re! je o dr$avi koja nije dr$ava socialne brige tzv. welfare state.

Imate li zdravstveno osiguranje? Ne.

Imate penzijsko? Ne.

U kom polju radite? U polju vizuelnih umetnosti.

Koliko dugo? 17 godina, po!ela sam da radim kao studentkinja.

"ta je proizvod va#eg rada?Pa nadam se, neko mi#ljenje, neki druga!iji pogled na proizvodnju um-etnosti i kulture, neka druga!ija sce-na, proizvodnja dru#tvenih konstel-acija koje mogu biti zna!ajne sada ili kasnije, u boljoj budu%nosti recimo. Tu mi se svi&a termin “delayed audience” (odlo$ena publika) koji su uspostavile koleginice Ivana Bago i Antonia Maja!a. Ako razmi#ljam iz neke marksisti!ke perspektive, ako razmi#ljam istori!no, ne verujem i ne podr$avam one koncepte umet-

7

nosti i umetni!kog (ili aktivisti!kog) delovanja koji se odvijaju u !istoj savremenosti, koji re#avaju stvari sada i ovde, u aktuelnosti koja se ispucava kao !isto sada. To mo$e biti slu!aj u nekim istorijskim trenucima, ali principijelno mislim da je uputnije razmi#ljati o stvarima u rasponu pro#lost - sada#njost - budu!nost.

Da li se rezultat va#eg rada deli sa ljudima i kako? (...) Kao kustos uvek se postavljam izme&u nasilja produkcije koje distribuiraju kako dr$ava i njeni represivni aparati, tako i supra-dr$avni ideolo#ki aparati kao #to su me&unarodne fundacije, dakle post-avljam se izme&u tog talasa nasilja i umetnika ili kulturnih radnika koji zajedno samnom rade na nekoj temi ili sadr$aju. Dakle, kao kustos sam uvek u nekoj vrsti blokade spram metoda i ciljeva koji dolaze iz dom-ena represivnih aparata, a zastupam pozicije kulturnih radnika i medi-jatorska pozicija kustosa o kojoj se !esto govori mi se !ini zanimljivom upravo u tom smislu, a ne samo kao retori!ki gest preno#enja sadr$aja od umetnika spram publike koji se

naj!e#%e zavr#ava prebrojavan-jem publike. Nasilje produkcije se prenosi sa dr$avnih i supra-dr$avnih aparata kroz institucije, preko uposlenika koji rade na projektu itd., da bi najve%i udar nasilja, po efektu sne$ne lopte pao na kognitariat, na ljude koji se bave kognitivnom proizvodnjom i sadr$ajem... Sma-tram da neki moj doprinos upravo mo$e biti ta neka vrsta sprem-nosti da kad god mogu (ili ne mogu) interveni#em... To prakti!no zna!i, da mi je honorar za umetnike, pisce, saradnike itd. i izvo&enje njihovih radova mimo produkcione rutine koju name%u !isto profesionalisti!ki odnosi jednako bitno koliko i neka reprezentacijska i tematsko-sadr$ajna svojstva umetni!kog doga&aja, mo$da !ak i bitnije, jer se upravo u tom domenu reprodukuju odnosi dominacije i potla!enosti, radije tu, nego u samom kretanju misli. Jako mi je bitan proces proiz-vodnje Ii forme saradnje. U svakom projektu koji radim, bavim se time barem 50 posto radnog vremena ... ukoliko ne#to kao radno vreme uop#te postoji u ovom poslu.

8

MARIJA RALETI!

Koliko dugo ste studirali? Zavr#ila sam gimnaziju i !etiri godine Veterinarskog fakulteta. Studirala sam deset godina, ali sam sada upisala novi fakultet. To je privatni Fakultet za kulturu i medije.

Gde radite sada? Radim u Muzeju istorije Jugoslavije na info pultu kao prodava!ica suve-nira. Radim tu dve i po godine.

"ta je proizvod va#eg rada? S obzirom na to, da sam ja prva osoba na koju posetioci muzeja nai&u kad u&u u Muzej, uglavnom sam ja ta koja daje sve mogu%e informacije vezane za Muzej, za izlo$be koje trenutno stoje. Eto, to mo$e biti neka op#ta informisanost.

Kakav tip ugovora imate? To je ugovor na odre&eno vreme, na svakih mesec dana.

Kako to uti!e na va# $ivot? Pa uti!e dosta. Ne mogu, na primer, da uzmem nikakav kredit, ne mogu ni#ta da razmi#ljam unapred, jer uvek mogu da prestanem da radim od slede%eg meseca.

9

Koliko dana odmora imate? Nula.

Da li imate pravo na bolovanje? Nemam.

Da li imate pravo na porodiljsko odsustvo? Ne.

Kakav je odnos prema poslu / drugim zaposlenima? Nemam problema sa nadre&enima, a moj odnos je uvek takav, da budem vredna, pa %e se to nekako isplatiti.

Da li ste ikada imali kakav konflikt na va#em poslu? U mom Muzeju dosta se dr$im rezervisano, ne ulazim u tu&e problematike, vrlo malo znam #ta se de#ava oko mene. Sa svima sam u dobrim odnosima i to je to.

Da li smatrate da je imid$ koji institucija u kojoj radite projektuje o sebi u javnosti u skladu sa njenom praksom i aktivnostima? Mislim da nije.

Bojite se da %ete izgubiti posao?Naravno.

Da li ste ikada razmi#ljali o napu#tanju zemlje? Stalno o tome razmi#ljam.

10

VLADAN JEREMI!

Da li procenjujete da ste se tokom poslednje decenije u kulturnom smislu: osiroma#ili / obogatili / ostali na istom? Organizovao sam i producirao dosta kulturnih de#avanja a puno sam radio i u inostranstvu. U poslednjih 7-8- godina sam, kao dosta umet-nika odavde, radio u internaciona-lnom kontekstu, pa !ak i neki moji klju!ni projekti su nastali van Srbije. Nakon takvog iskustva, odnosno toga stalnog putovanja od jednog mesta do drugog, mogu zaklju!iti da je re! o specifi!nom radnom okviru prekarnog nomadizma, narodski re!eno gastarbajterskom radu bez stalne adrese u inostranstvu. U ovakvim radnim i $ivotnim okolnos-tima se javlja problem da se vi#e nema vremena proizvoditi osve#%en sadr$aj, tj. nema# kapacitet za sadr$aj koji je fundiran u lokalnom kontekstu politi!ki. Stoga „nomad-ski producenti kulture i umetnosti“ mogu da perpetuiraju samo jedan ve% ponu&eni „globalni diskurs“ koji je prepoznatljiv internacionalno, te se sa njime vrte u krug desetak godina, i sli!ne prakse... Zapravo pod takvim radnim uslovima se de#ava osiroma#enje, kako sadr$aja tako i osiroma#enje opcije politi!kog delovanja u kulturi.

11

Da li ste ikada imali bilo kakav konflikt na poslu? Imao sam na primer konflikte kada sam radio programe u Domu omladine. Jedan primer je izlo$ba, koju sam ja kuratirao a koja se nije dopala upravi. Re! je o izlo$bi “Bal-kan Exotic”, !iji su autori bili Ondrej Brody & Kristofer Paetau. Pomenuti umetnici su realizovali radionicu sa glumcima i glumicama iz Srbije, o procesu snimanja porno filma. Slu!aj je proizveo niz konflikata, sve je veoma zamr#eno da bih sada obja#njavao detalje i zahteva #iru elaboraciju. U svakom slu!aju ovaj slu!aj je proizveo pritiske na mene koji su rezultirali problemima i ote$avaju%im radnim uslovima.

Da li ste ikada morali da cenzuri#ete sebe na svom poslu / radu? Da, morao sam. I moj rad je bio cenzurisan. Autocenzura je sastavni deo „oblikovanja“ tj. kuratiranja sadr$aja. Ko tvrdi da to nije tako, onda on poistove%uje pojam li!ne slobode sa matemati!kim poj-mom beskona!nog, #to je veoma metafizi!ka, dok u realnoj politici delovanja !esto samo anarho-liber-alna bur$oaska utopija.

12

demokratska partija (LDP)) koja dr$i vlast u gradu Beogradu skoro 17. godina bi%e vam onemogu%eno da radite i obitava%ete na margini ovog grada. Ovo se odnosi, kako na institucionalan kontekst grada, tako i na takozvanu „nezavisnu scenu“ koja je zapravo proiza#la iz istog neoliberalnog prokapitalisti!kog antimilo#evi%evskog krila 90tih, a koja je sastavljena od !lanova i sim-patizera pomenute Demokratske stranke. Ova takozvana „nezavisna scena“ samo uslovno performira nezavisnost od krugova bliskih Demokratskoj stranci i LDP-u. Podr#ka koju dobijaju odre&ene organizacije od gradskih !elnika iz Demokratske stranke a koja se npr. ogleda u veoma niskoj zakupnini gradskog prostora, daje im zapravo mogu%nost da tla!e druge (obi!no mlade, tek stasale) kulturne produ-cente, koje namamljuju prostorom, ka!e%i im na ve#ta!ki na!in direktive vladaju%e stranke ili donatora. Loka-lni akteri sa povla#%enim zakupni-nama prostora su u stalnoj razmeni sa vlastima. On su dobili politi!ku za#titu i je'in prostor (pristav#i da imaju politi!kog kuma) a zauzvrat kumu nude diseminaciju ideologije

Da li va#a religiozna / politi!ka / seksualna orijentacija uti!e na va#u poziciju na poslu? Da, u Srbiji je tako u praksi. Na primer, jedna izlo$ba koju sam kurirao, gde je bio prikazan rad (ivka Grozdani%a Gere, „Meteorska ki#a“, je od strane pojedinih pr-ripadnika Srpske pravoslavne crkve kritikovana, #to mo$e prouzroko-vati i kritike kolega iz institucije i drugih li!nosti. Ove kritike sam i ja okusio. Ako se ne defini#ete eks-plicitno heteroseksualno, a ja sebe ne defini#em tako, mo$ete zadobiti tako&e niz problema. Dru$io sam se sa LGBTQ aktivistima i aktivistkinja-ma, te sara&ivao na projektima koji su bili vezani za LGBTQ zajednicu i na $alost imao sam zbog toga tako&e probleme sa dominantim dru#tvenim okvirom. Zbog podr#ke istinskoj levoj emancipatorskoj politici u polju kulture uvek mo$ete dobiti prob-leme jer je u Srbiji kultura podeljena kao plen politi!kim partijama desnice, uostalom kao i svi drugi sektori. Ako niste podre&eni odre&enim partijskim direktivama Demokratske stranke (i njenim derivatima kao #to je Liberalno

13

slobodnog tr$i#ta i neoliberalizma, dok im se praksa obi!no sastoji od eksploatatorskih radnih odnosa u polju kulture jer su i sami ucenjeni od strane iste te vlasti i neoliberal-nih agendi donatora. Smatram da se stanje radnika u kul-turi mo$e popraviti samo ako do&e do su#tinske promene politike. Onda kada radnici, kako u kulturi tako i u drugim sektorima, budu upravljali sredstvima za proizvodnju i formirali radni!ke savete u kulturi, mo$emo zaista govoriti o pobolj#anju uslova.

Da li pratite radni!ke proteste i #ta je va#e mi#ljenje o tome? Pratim radni!ke proteste, posebno one koji su vezani za probleme koje imaju radnici iz fabrike lekova „Jugoremedija“. Poslednji protest je bio pre desetak dana. Pokrenut je zbog hap#enja direktora Jug-oremedije, Zdravka Deuri%a. Tada je izra$en protest protiv odluke suda u Zrenjaninu. Na protestu je bilo oko 300 ljudi, #to za Zrenjanin predstavlja ve%i broj. Protest je na neki na!in pomogao da se Deuri% pusti na slobodu. Mislim da protesti daju rezultate, ali ih ne daju uvek svakakvi protesti. Smatram da svaki protest mora da bude osmi#ljen, kontekstualizovan, da se vodi na odre&en na!in, da ima definisan cilj, da oni i one koji i koje ga vode jasno znaju koju politiku zastupaju...

14

U kom polju kulture radite? U polju javne edukacije.

"ta je proizvod va#eg rada? Edukativna vrednost.

Kakav tip ugovora o radu imate? Autorski ugovor.

Kako to uti!e na va# $ivot? Tako, da nemam nikakvu sigurnost. Ovaj tip ugovora ne obuhvata ni penziju, ni zdravstveno osiguranje, niti pla%en odmor ili bilo #ta u tom smislu. Prihod koji imam nikako nije dovoljan, da bih ja sama sebi upla-tila doprinos u bilo koji sigurnosni model. Tako $ivim od uvek, zna!i nikada nije bilo druga!ije.

Da li biste radije da imate stalno zaposlenje? Da, sigurno. Mada, svesna sam i ograni!enja takvog radnog odnosa.

RENA RAEDLE

15

Da li ste ikada morali da cenzuri#ete sebe na poslu ili u svom radu? Da, to se de#ava automatski, pogotovo kad govorimo o nabavl-janju sredstava. U trenutku kad se pi#e projekat, tj. kad se pi#u ciljevi projekta i kada se pi#e za#to je taj projekat potreban i sli!no..., onda se to, $elela ti ili ne, adaptira prema striktnim zahtevima donatora.

Da li ste ikada ulo$ili neki protest ili $albu?Ako sada pri!amo o radnim odno-sima nisam pisala $albe, jer nemam kome da ih uputim. U kontekstu projekata, u odnosu prema dona-toru, mo$e se desiti u toku projekta da vi#e ne mogu da pristanem na te#ke i problemati!ne uslove rada i produkcije te da odustanem. Ovo se de#avalo, jednostavno sam presta-jala svoj anga$man na projektima.

Da li procenjujete ili ose%ate da ste tokom poslednje decenije u politi!kom smislu napredovali/nazadovali/izgubili interesovanje za politi!ka de#avanja? Nikad ne%u izgubiti interesovanje za politi!ki rad, !ak ima sve vi#e i vi#e potrebe za tim, !ak i u tom polju kulture, da producenti kulture nastupaju politi!ki i mislim, da %e se to sve vi#e i vi#e de#avati.

Da li ste !lan nekog sindikata? Meni bi bilo jako drago ako bih mogla to biti, ali ne postoji takva mogu%nost za nas koje smo u potpuno prekarnim odnosima. Ja mislim, da je problem u stvari u tome da smo mi jedna vrsta malih preduzetnika i ja ne znam na koji na!in bi mogao taj status da se promeni. Tek kad se ovaj status promeni, mi mo$emo da stupimo u sindikat ili da delujemo solidarno kao kulturni radnici. To je u stvari klju!no pitanje.

16

ZORAN ERI!

Koji je stepen va#eg obrazovanja? Doktor nauka.

U kom polju kulture radite? Vizuelne umetnosti i istorija um-etnosti, zaposlen sam u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

"ta je proizvod va#eg rada? Opipljivi proizvod rada su izlo$be, publikacije, istra$iva!ki projekti ili ne#to #to je kombinacija istra$iva!kog i obrazovnog programa koji radim sa razli!itim dru#tvenim grupaci-jama. Potpuno je razli!it proizvod: od neke mo$da klasi!ne, umetni!ke kustoske pozicije istra$iva!a i autora izlo$be do dru#tvenog polo$aja institucija koje se bave kulturom.

Koji tip ugovora imate? Ugovor za stalno, na neodre&eno vreme.

Da li procenjujete da ste se tokom poslednje decenije u kulturnom smislu: osiroma#ili / obogatili / ostali na istom? U nekom smislu osiroma#io, kao #to je cela scena osiroma#ila pos-lednjih godina. Veliki su bili potresi, od 2000. godine kad sam po!eo da

17

radim, postojao je nekoliko godina veliki entuzijazam, cela scena je bila u razvoju, bilo je jako puno de#avanja i scena se internacio-nalizovala. Posle 2003. i ubistva premijera Zoran )in&i%a, po!elo je sve rapidno da propada. Insti-tucije koje su i#le ka nekom jasnom profilu !ini se da su potpuno izgubile kompas, a i bud$eti su postajali sve manji i manji. Tako&e, dolazi i do uru#avanja scene gde paradoksalno ima jako mnogo inicijativa ali nema vi#e homogenosti koja je postojala devedesetih godina kada je posto-jala takozvana “prisilna alternativa” u oazi izvan oficijelne umetnosti koja je tada bila u velikim instituci-jama. Sad mi se !ini da je opet jako lo#a situacija. Konkretno, u slu!aju Muzeja savremene umetnosti, vidim taj problem da se zgrada koja je ve% 5 godina u rekonstrukciji kona!no i zavr#i.

Da li ste !lan sindikata? Ne, nisam.

Da li pratite radni!ke proteste? "ta je va#e mi#ljenje? Pratim. "trajkovi su deo na#e dru#tvene stvarnosti i mislim da je jako zanimljiv na!in na koji su !ak i umetnici komentarisali i temati-zovalii ba# taj problem radni!ke pozicije i pozicije radnika u dru#tvu. Sara&ivao sam nedavno na radi-onici sa (elimirom (ilnikom koji je jako dobro radio dokumentarne filmove o #trajkovima u Zrenjaninu. Dosta slu!ajeva koji su meni poznati izuzetno dobro su oslikali !itavu tu problematiku. Dana#nja pozicija radnika u dru#tvu postala je veoma fragilna naspram pozicije radnika u nekada#njem socijalisti!kom dru#tvu. Jo# jedan mladi umetnik Vladimir Miladinovi% je radio seriju crte$a sa temom samosaka%enja radnika koji su protestovali. To su bili ba# brutalni slu!ajevi. Sve sam to pratio. Meni je bio jako zanimljiv i mo$da najbli$i #trajk prosvetnih rad-nika koji se jako !esto de#ava. Sve to govori o velikom nezadovoljstvu u razli!itim sferama dru#tva, pa i radnika u kulturi.

18

RADMILA JOKSIMOVI!

Koliko dugo ste studirali?Osnovne studije su trajale sedam, master tri godine, a pauzirala sam jednu godinu.

Ukoliko je to bilo du$e od onoga #to ste o!ekivali, #ta je bio razlog?To je dobro pitanje. Sad mislim, kad pogledam unazad, da nije bilo razloga. Znali smo, i tad kad smo upisivali istoriju umetnosti, da su ispiti ogromni, da od tre%e godine pa nadalje retko ko daje godinu za godinom, jer je prosek studiranja takav - duplo du$i nego #to bi trebalo da bude, i da sam ja ustvari va$ila i za dobru studentkinju.

Koliko vremena nakon studija ste na#li posao?Nakon studija, 2006. sam upisala master i posle prve godine sam se prijavila za jednu stipendiju u Nema!koj. Po#to sam je dobila, a to je bila radna stipendija, fondacija mi je pla%ala da radim u Kunstferajnu u Kelnu. Onda sam se vratila, nas-tavila master studije i, krajem 2008. godine, po!ela da radim u Muzeju savremene umetnosti.

19

Imate li posao sada?Sada nemam posao.

U kom polju kulture radite, kad imate posao?Radim u polju savremene umet-nosti, uglavnom kao kustoskinja, organizatorka, producentkinja, i to sporadi!no od 2004.

"ta su proizvodi va#eg rada?Izlo$be, projekti u nekim drugim formama, ali u poslednje vreme, otkad sam na doktorskim studijama i radim kao freelancer, to su manji projekti u kojima sam ja samo deo tima.

Imate zdravstveno i socijalno osiguranje?Imam zdravstveno osiguranje u Nema!koj, pla%am ga kao student-kinja. Socijalno osiguranje su mi pla%ali roditelji ovde u Srbiji, po#to sam napustila stalni posao u Muzeju i oti#la u Nema!ku.

Da li ste ikada morali da cenzuri#ete sebe na svom poslu ili u svom radu?Pa !ak bi rekla - da, jesam. To je stvarno re!eno u naj#irem mogu%em smislu, recimo da razu-mete profil ljudi sa kojima radite i profil institucije u kojoj radite, ali to, po mom mi#ljenju, vi#e spada u nekakvu poslovnu inteligenciju nego u cenzuru, da prosto znate u kom smeru ta institucija ide, i tako dalje.

Na koji na!in va# rad koristi dru#tvu?Mislim da bi na# rad trebalo da se smatra dru#tveno korisnim, kao rad onih koji poku#avaju da doprinesu napretku dru#tva.

20

SA"A PAN#I!

Koji tip ugovora imate? Ja sam slobodni umetnik. Ug-lavnom, moj ugovor ide preko udru$enja sa Skup#tinom grada.

Koliko dana odmora imate? Da li su pla%eni? Ne, ne postoji to.

Da li imate pravo na bolovanje? Mislim da da, ali ga nikad nisam koristio.

Da li ste ikada morali da cenzuri#ete sebe na poslu? Ne.

Da li je va# rad ikada bio cenzurisan? Ne se%am se, mislim da ne.

21

Da li ste ikada pisali-ulo$ili neki protest ili $albu i #ta je bio razlog? Da, zbog odnosa dr$avnih organa prema Udru$enju kada sam bio njegov predsednik.

Da li procenjujete da ste se tokom poslednje decenije u politi!kom smilu: napredovali / nazadovali / izgubili interesovanje za politi!ka de#avanja? U politi!kom smislu neka vrsta gubitka interesa, !ak mislim da sam nazadovao.

Da li ste !lan nekog sindikata? Ne.

Da li ste ikada uzeli u!e#%e u #trajku ili demonstraciji? Da.

22

Konflikti na poslu?Na Filozofskom fakultetu u Ni#u, na kome sam radio kao saradnik u Institutu za sociolo#ka istra$ivanja, imao sam problema zbog svojih ideolo#kih stavova i politi!kog opredeljenja. Iako sam bio svestan da ne delim ve%insko ideolo#ko stanovi#te, svoje stavove nisam prikrivao niti pre%utkivao i problemi su se javljali od samog po!etka. Recimo, moje inicijative da se bavimo pitanjem desnog ekstrem-izma u gradu, ultranacinalizma i neofa#izma kod mladih i sl. su bivale odbijane, dok je sa druge strane prisustvo pripadnika desni!arskih organizacija na Fakultetu i njihovo delovanje, formalizovano kroz

DARIO MILENKOVI!

studentske organizacije, toleri-sano... Kad postavi# pitanje za#to, onda nai&e# na problem, i zbog toga sam, izme&u ostalog i napustio rad na Fakultetu. Profesori i uprava Fakulteta navodno ne prime%uju ni#ta, i uglavnom se sve svede na komentare tipa “to su samo na#a deca koja ne#to rade”. Da, ali #ta rade!? Dakle, nailazio sam na razli!ite probleme, od banalosti kao #to su lepljenje “anti-antifa” nalepnica na vratima Instituta do ise!enih guma na bicklu kojim sam obi!no dolazio na posao. Naravno, ovi problemi su benigni u odnosu na tolerisanje takvih pojava i struktura od strane uprave, i posledica koje to ostav-lja na situaciju u na#em dru#tvu (naravno, ovo nije slu!aj samo na Filozofskom fakultetu u Ni#u). "to se ti!e mene li!no, i mog ang$mana na ovom poslu, moji stavovi su sa jedne strane uticali da steknem mno#tvo neprijatelja, a sa druge da ne dobijem ugovor o stalnom zaposlenju iako sam tamo proveo vi#e od dve godine.Sukoba sa pripadnicima ultradesni!arskih grupa, koje ne samo prete nego i fizi!ki napadaju, bilo je u vi#e navrata i na polju mog aktivizma nevezanog za Fakultet,

23

pa tako, u vezi sa jednim slu!ajem iz 2007, i dalje traje sudski proces protiv mene pred Osnovnim sudom u Ni#u. Naime, prilikom organizacije Karavana mira (organizacija iz Sarajeva je pozvala ljude iz svih ex YU dr$ava koji putuju autobusom po tim zemljama i organizuju programe sa idejom promocije pomirenja na ovom prostoru) koji je te godine prvi put do#ao u Ni#, odr$an je koncert koji je napalo desetak neonacista. U ovom incidentu je bilo povre&enih sa obe strane, policija je protiv dvojice pokrenula samo prekr#ajni postupak za reme%enje javnog reda i mira, bez obzira #to je bilo jasno da se radilo o organizovanom napadu. Naravno, oni su oslobo&eni i tih optu$bi, a na osnovu njihovih la$nih izjava Javni tu$ilac 2009. podi$e optu$nicu protiv mene za nano#enje te#kih telesnih povreda i taj proces i dalje traje.

Da li ste ikad morali da cenzuri#ete sebe na svom poslu?Pa da, vi#e sam “morao” nego #to jesam to radio na fakultetu, da sam se malo vi#e samocenzurisao vero-vatno bih ostao na tom poslu.

Odakle ste? Da li je va#e poreklo relevantno za razmatranje va#eg poslovnog $ivota?Da, mislim da je poreklo u mnogome odredilo moje profe-sionalno i politi!ko opredeljenje. Po#to sam ro&en u Hrvatskoj od oca Srbina i majke Ma&arice, i kao tinejd$er tamo pre$iveo rat, to je direktno uticalo na moja kasnija opredeljenja. Za razliku od ve%ine ljudi koji su devedesetih pre$iveli rat i morali da napuste svoje domove, ja sam posle svega toga ose%ao potrebu i obavezu da na neki na!in doprinesem da se u budu%nosti zla poput nacionalizma, fa#izma ili rasizma vi#e ne pojavljuju kao ideje vodilje koje uvek vode ka novim ratovima.

Da li pratite radni!ke proteste? Naravno da pratim #ta se de#ava u Evropi, posebno u Gr!koj. "to se ti!e sindikata i radni!kih protesta kod nas, toga gotovo da ni nema u ozbiljnijem smislu. Odnosno, sma-tram da je to na takvom nivou da su sindikati kod nas samo produ$ene ruke politi!ke partije. Tako da se ne mo$e govoriti o bilo kakvom ozbiljnom uticaju u pravcu borbe za radni!ka prava.

24

ZORAN PANTELI!

Da li ste kao student uzeli u!e#%e u nekim politi!kim aktivnostima? Da, jesam u demonstracijama, moje studije su bile do 91’ godine, ali to nije bilo artikulisano kroz rad neke politi!ke organizacije. Kao studenti smo odlazili na mitinge i uklju!ivali se, ali to je bilo na amaterskom nivou, to je bilo vi#e kao instiktivna reakcija da se uklju!imo u neki oblik javne akcije, kako bi mogli da uti!emo na procese u dru#tvu.

Kakav tip ugovora imate na poslu? Moj status je freelancer, ta!nije samostalni umetnik, tako sam registrovan i sam sebi pla%am do-prinose za penziju i socijalno osigu-ranje. U kuda.org to ina!e re#avam ugovorom, to smo se mi interno dogovorili kao kolektiv. Mi ug-lavnom radimo paralelno nekoliko projekata, vrlo !esto su u pitanju razli!iti ali srodni fenomeni koji nas interesuju, apliciramo na nekoliko strana, radimo i koprodukcije sa drugim organizacijama i na osnovu anga$mana realizujemo sopstvene ugovore o anga$manu u njima.

25

Da li ste ikada bili cenzurisani ili ste morali sebe ili svoj rad da cenzuri#ete? Ne u direktnim slu!ajevima. Ali, jedan oblik cenzure su bila odre&ena uslovljavanja, pa se ta uslovljavanja manifestuju kao sofisticirani oblik korupcije, evo primera kroz ilustrac-iju: konkuri#emo sa na#im aktivnos-tima, onda nam se obrati sekretar za kulturu grada i uslovi nas - da samo u slu!aju da u!estvujemo u njegovoj kampanji - on %e nam omogu%iti sredstva i za na#e ak-tivnosti. Pristanak na takve oblike rada su vrlo !esto i jedan oblik auto-cenzure, kako bi se do#lo do uslova za realizaciju sopstvenih programa. U su#tini, to je oblik korupcije koji se #ire reflektuje i u drugim oblicima produkcije u kulturi.

Da li pratite radni!ke proteste i #ta je va#e mi#ljenje o tim #trajkovima, njihovim metodama? Naravno da pratimo i kao kolek-tiv. Najsna$niji primer je slu!aj Jugoremedije iz Zrenjanina jer nam je tu u okru$enju, i ostali sukobi koji su se de#avali u okviru procesa privatizacije.. To su kompleksne situacije i !itav niz komponenti je va$an u pokretanju nekih konkretnih akcija - kroz pitanja kako reagovati i kako pomo%i tim ljudima... No, neki oblik solidarnog !ina, do-prinosa zavisi od upotrebe jezika, paradigmi, me&usobnog razume-vanja i vremena koje se provodi u me&usobnim susretima, kako bi se kroz zajedni!ku artikulaciju kontek-sta proizvelo re#enje.

Bojite li se da %ete izgubiti posao? Nije u pitanju strah od gubitka posla, jer smo ga mi sami i osmislili. Tu je zna!ajnije pitanje kako taj korpus znanja, kroz dosada#nju praksu, taj simboli!ki kapital preus-meriti, transformirati ga u ne#to drugo ili novo da dobije odre&eni ja!i dru#tveni efekat. To je vi#e koncep-tualna dilema.

26

"ta je proizvod va#eg rada? Osim onoga #to je kao materijalni efekat i materijalni proizvod koji mo$emo da vidimo u smislu izlo$bi, raznih radova, projekcija, tekstova, mislim da su nama u Kontekstu bitniji odre&eni efekti koje bi na# rad mogao da ima u kriti!kom i politi!kom sagledavanju problema u kulturnoj proizvodnji i celokupnom dru#tvu.

Koji tip ugovora imate? Nemam nikakav trajni ugovor, odnosno nisam stalno zaposlen. "to se ti!e honorara, oni se naj!e#%e vode kao ugovori o autorskom honoraru. Na osnovu ovih ugovora imam vrlo malo pokrivena soci-jalna i zdravstvena osiguranja. U tom smislu, radim manje vi#e istim intenzitetom bar 5-6 godina, ali ukupno imam tri meseca radnog sta$a. Imam skoro 30 godina i pitam se da li %u do$iveti penziju i, ako je do$ivim, kolika %e ona biti? Pored toga, nemam ni stalno zdravstveno osiguranje, a ujedno nemam do-voljno novca da bih upla%ivao u neki privatni penzioni fond.

MARKO MILETI!

27

Koliko sati na dan radite? Kad bi uzeli neki prosek, onda bi minimum bio barem 8 sati. S obzirom na to da se projektno finansiramo tokom godine, postoje razli!iti ciklusi u zavisnosti u kojoj smo fazi realizacije projekta, na primer poslednjih mesec dana radim bar 12 sati dnevno.Taj prekovre-meni rad se nigde ne ra!una. Ovo bi bio poku#aj nekakvog svo&enja stvari na ne#to merljivo, me&utim nametnuta prekarna pozicija u kojoj se nalazimo podrazumeva i konstantnu komunikaciju, dru#tvene mre$e, smart telefone, neformalne sastanke (samo neki od primera). Iako nam se vreme provedeno u tim aktivnostima !ini kao zabava i opu#tanje, mi zapravo stvaramo neku vrednost koju neko eksploati#e, to se naravno ne ra!una...

Konflikti na poslu? De#avali su se konflikti sa razli!itim politi!kim i institucionalnim struk-turama, na primer prestanak rada Kontekst galerije. Dakle, to je konf-likt sa institucijom, nekada#njim Centrom za kulturu Stari grad, sada Ustanovom kulture Parobrod. Ujedno, taj konflikt je u velikoj meri odredio na# budu%i rad. Nismo vi#e imali mogu%nost kori#%enja fizi!kog prostora koji je odre&ivao i kon-tekst na#eg rada; na# rad u okviru Kontekst galerije je nastavljen u okviru Kontekst kolektiva. Dok smo radili u Kontekst galeriji stalno smo bili u nekoj vrsti pregovaranja sa institucijom, na primer #ta smemo i na koji na!in da izlo$imo, to je dakle bila neka standardna situacija, razni birokratski konflikti na relaciji Kontekst galerija - Centar za kulturu Stari grad. Ono #to je mo$da bilo najvidljivije je bilo zatvaranje izlo$be “Odstupanje” u Kontekst galeriji na po!etku 2008 godine. Tada smo imali podr#ku Centra dok je konflikt postojao sa dr$avnim institucijama i politikom.

28

NEBOJ"A MILIKI!

U kom polju kulture radite?To je, kako da ka$em, u naj#irem smislu nezavisna kulturna produkcija. Centar (Rex) se bavi hostingom, produkcijom, ko-produkcijom ili produkcijom nekog alternativnog kulturnog i umetni!kog stvarala#tva, a ja radim na projektima koje sam iniciiram.

Koji tip ugovora o radu imate? Ja sam stalno zaposlen. To je zapravo stalan ugovor, me&utim nisu jasni uslovi pod kojima je taj ugovor stalan, zna!i barem meni nisu do kraja jasni. Recimo, do pre dva meseca sam bio ube&en da ako i ne zaradim preko projekata da dobijam platu. To mi se desilo i pre nekih pet, #est godina kad nisam imao dovoljno projekata u realizaciji i kada su me otpustili tj. indirektno je tra$eno od mene da uzmem nepla%eno odsustvo. Oti#ao sam u inostranstvo na neki rezidensi tako da to nije bilo ba# otpu#tanje ali... to je nere#ena situacija, ali recimo dobio sam neformalno uveravanje pre par godina, da ako i ne uspem da obezbedim sredstva preko projekata koje radim, za koje fan-drejzujem, koje koordiniram, da %u imati platu... tako da imam problem sa tom nedefinisano#%u i izgleda da taj problem ne mo$e da se re#i. Ponekad se zezam i ka$em, ja sam kao prekarno zaposleni ili freelance employee. Ta neizvesnost ima i dobre strane, zna!i imam slobodu u izboru tema kojima se bavim, programskih sadr$aja i tako dalje.

29

Da li smatrate da je Va# rad dobro pla%en? Pa ovako, morali bi prvo da vidimo kako je uop#te rad pla%en. Ja mislim da ja ne treba da budem vi#e pla%en od bilo kog drugog radnika bilo u kulturi bilo van nje. I po#to su svi oni lo#e pla%eni u Srbiji onda sam i ja. Ali ne mislim da je moj posao specifi!an, va$an i toliko druga!iji od drugih poslova, da bih ja trebao da ka$em: ja sam slabo pla%en ali neko ko recimo radi neki manuelni posao njemu je kao dovoljno. Gra&evinski radnici ne mogu da zarade vi#e od 600-700 eur, to je najte$i posao, ne samo da je manualan, to je i intelek-tualan i kreativan posao.

Da li je Va#a plata dovoljna za Va#e $ivotne tro#kove? Nije. I to je neki kontinuitet, uvek kad se govori o tome kako se finansiraju projekti ja ka$em, da ja svoje projekte u velikoj meri sam finansiram. Ja sam u proteklih deset godina rada u kulturi potro#io svu svoju u#te&evinu koja nije bila mala.

Koliko !esto van radnog vremena pose%ujete kulturne institucije i programe? Intenzivno, ja pose%ujem sve doga&aje koje mogu vremenski da postignem a pogotovo doga&aje iz oblasti kojima sa ja bavim u Rexu. Ako radim debatni program onda pose%ujem sve debate u Beogradu. A to ne samo da bi se upoznao sa temama nego da vidim i kako drugi rade, da se upoznam sa ljudima koji javno nastupaju i tako dalje.

Mo$ete li otvoreno da govorite o politi!kim pitanjima na svom poslu? Da, ali to mi se ponekad prebacuje, po#to mene moja politi!ka orijen-tacija uvodi u konflikte. Ja u tim konfliktima u!estvujem, nekada ih i prouzrokujem u smislu da ne mogu da uzdr$im tu napetost... prebacuje mi se da sam nagao ili da sam preo#tar ili da moj na!in nije ne#to #to donosi rezultate.

30

Da li procenjujete, da ste se tokom poslednje decenije u politi!kom smislu: napredovali / nazadovali / izgubili interesovanje za politi!ka de#avanja? Napredovao kao politi!ko svesno bi%e ali opet ne posmatram svoju poziciju van op#te pozicije. Vlada velika dezorijentacija naro!ito na toj nezavisnoj sceni i ljudi kao da nemaju kognitivni aparat sa kojim bi se time bavili. To je neka vrsta naza-dovanja u kome ja kao napredujem i mislim da to nije dobra pozicija. I to nazadovanje je tako&e moj problem, sa tim nazadovanjem i ja nazadujem koliko god bio svestan.

Da li ste ikada uzeli u!e#%e u #trajku ili demonstraciji? U #trajku na fakultetu kada se #trajkovalo, u demonstracijama vrlo !esto. Na primer pro#le godine, blokada fakulteta, ja sam skoro svaki dan bio na plenumu. Bio sam i na par radni!kih #trajkova koji su za mene vrlo traumati!ni zbog male prisutnosti ljudi, zbog vrlo lo#eg vokabulara, zbog parcijal-nosti tih ciljeva... U!estvujem i u demonstracijama pred sudom u procesu poku#aja rehabilitacije Dra$e Mihailovi%a, tu sam redovan, i tako dalje…

31

32