Radmilo K. Stojanovi}

SANSKRITSKA ^ITANKAsa gramatikom

Prvo elektronsko izdawe

Redaktura i ispis sanskritskog tekstaMirjana Petrovi}

Korektura sanskritskog i srpskog tekstaAleksandar Vojvodi}

Prelom tekstaNeboj{a ^ovi}E-mail: nebojsac@EUnet.yu

pravqeno i prelamano 1999. i 2000.

Radmilo K. Stojanovi}

s&svOkwAfXHSANSKRITSKA ^ITANKA

SA GRAMATIKOM

SRPSKI JEZIK I SANSKRIT

Sa Pamira, visoravni (oko 5000 m) ispod himalajskog vencaKarakoruma (8.620 m), posle privremenog boravka, narod ~iji jestepen obrazovanosti dostigao vrhunac, spu{ta se delom u Iran adelom u dolinu reke Inda. Iranska grana govori jezikom zend, dokgrana u dolini Inda govori sanskritskim i slui se pismomDevanagari.

Narodima Sredozemqa, u prostornom i vremenskom rasporedu:Egipat - Mala Azija - Gr~ka - Rim pripada i Mala Azija sve do

doline Inda.

U dowu oblast indoevropskih jezika, primorsku, spada sanskritkao mati~ni jezik i starogr~ki i latinski kao izvorni jezici (~ijese re~i jo{ uvek nalaze u ostalim indoevropskim jezicima).

U gorwu, kopnenu oblast, spadaju jezici nastali prilago-|avawem izvornim jezicima, u toku seobe naroda kad su plemena inarodi idu}i du limesa Rimskog Carstva, svoje mati~ne jezikeprilagodili izvornim.

Odlika jezika dowe oblasti su ~isti glasovi, za razliku odjezika nastalih prilago|avawem, ~iji su glasovi ne~isti.

U sredwu oblast, gde spada srpski i talijanski, na primer, jezi-ci se obrazuju razvojnim putem.

U ovom izlagawu bi}e re~i o srpskom jeziku kao nastalomrazvojnim putem od Sanskrita.

5 5

UVOD

Ravnote`ni polo`aj

Opstanak u stvarnosti je uslovqen ravnotenim poloajem.

U odnosu na bilo koji izvor zra~ewa (neposrednog, kao {to jeizvor zvuka, toplote ili svetlosti - ili posrednog, kao {to jeodbijeni zvuk, odbijena toplota ili svetlost) opstanak je uslovqenravnotenim poloajem M:

Idu}i od ravnotenog poloaja M prema izvoru zra~ewa(zvuka, toplote, svetlosti ...) ose}a se sve ja~e zra~ewe, izdrqivodo gorwe granice w, neizdrqivo preko gorwe granice w, da bidovelo do propasti sa prekora~ewem gorwe krajnosti Z (sagore-vawe, gluvo}a, slepilo ...)

Udaqavaju}i se od ravnotenog poloaja zra~ewe opada (bivasve ne~ujnije, sve hladnije, sve mra~nije ...), sno{qivo do dowegranice a, neizdrivo preko toga, da bi nastalo uni{tewe saprekora~ewem dowe krajnosti A (smrzavawe, potpuna gluvo}a,slepilo ...)

Gledi{te posmatra~a

Poloaj posmatra~a u odnosu na predmet koji posmatra da bi gasagledao u celini i da bi mu uo~io su{tinu, uslovqen jeravnotenim poloajem.

Na primer, da bismo upoznali neku vrstu drveta (bor, jelu,~empres ...) nalaze}i se uz samo drvo, nalazimo se u poloaju gorwekrajnosti. Ako se toliko udaqimo od drveta da ga vi{e ne vidimo,nalazimo se u poloaju dowe krajnosti. Pribliavaju}i se iudaqavaju}i se od drveta, obuhvatamo ravnoteni poloaj, prib-liavaju}i mu se sa gorwe i dowe strane, {to ukazuje na pomerqivegranice a i w koje obuhvataju ravnoteni poloaj, kao izjedna~ewegranica iste su{tine.

6 6

POGLED NA VASIONU KAO CELINU

Disawe

Pojava u stvarnosti se ogla{ava disawem.

Udi{u}i do krajwih mogu}nosti doti~emo se gorwe krajnosti.Izdi{u}i do krajwih mogu}nosti, doti~emo se dowe krajnosti.Redovno disawe se obavqa izme|u granica koje obuhvatajuravnoteni poloaj.

Oblast izme|u granica je oblast redovnog stawa. Oblast izme|ugranica i krajnosti je oblast neredovnog stawa (kad tr~imo, kadsmo zadihani usled bolesti...)

Disawe vasione

Sva se tela uzajamno privla~e tee}i zajedni~kom tei{tu. Nataj na~in se ispoqava op{ta tewa prema nuli.

Prepu{tena sama sebi, tela se kre}u ste~enom brzinom. Na tajna~in se ispoqava op{ta tewa prema beskrajnosti.

Prepu{teno samo sebi, telo biva privla~eno od mno{tva kojega okruava i kreta}e se prema zajedni~kom tei{tu sve dotle dokne bude iza sebe imalo brojnije mno{tvo nego {to ga ima ispredsebe. Tada }e biti zaustavqeno (kod gorwe granice) i vra}enonatrag, kre}u}i se u suprotnom smeru, dok ponovo ne bude za-ustavqeno pod istim uslovima (dowa granica).

U stawu nereda (Pralaya, Haos) tela se kre}u titraju}i se izme|ugranica (proizvoqno zvanih gorwom i dowom).

U toku jednog obilaewa, kao pri disawu, uo~ava se uspon,gorwi zastoj (gorwa granica), pad i dowi zastoj (dowa granica).

Mno{tvo tela koja obilaze jedna oko drugih, i samo predstavqasobom celinu predstavqenu zajedni~kim tei{tem koje }e i samoobilaziti oko nekog drugog zajedni~kog tei{ta - {to }e zna~itida se jedno telo prilikom obilaewa ne}e vratiti na isto mestoprostora koje je napustilo, odakle sleduje

7 7

Zakqu~ak: da se stvarnost nalazi u neprekidnoj i nepovratnojpromeni.

Napomenimo da se ovaj zakqu~ak najjasnije vidi kad se ogledamou ogledalu i kad nam se ~ini da smo to {to smo, iako znamo da seneprekidno i nepovratno mewamo u razmaku od pojave do i{~eznu}a,po{to je i sama stvarnost u su{tini obmana, budu}i da pro{lostne postoji vi{e, da budu}nost jo{ ne postoji a da sada{wosti{~ezava u trenutku ostvarewa.

Kad se u celoj Vasioni uspostavi r e d (putem obilaewa jednihtela oko drugih (Prakrti, Kosmos) dobija se prividna slikastalnog odnosa.

Rasulo ili nered uvek prethodi redu. Tako qudi kojipodraavaju prirodu, kao {to priroda podraava Istinu, morajupri izgradwi da zapo~nu sa razarawem (obaraju stabla, kopajuzemqu, lome kamewe...)

Uspon pri obilaewu odgovara izgradwi (sintezi), a padrazarawu (analizi).

Evo nekoliko primera smene uspona i pada sa prolaskom krozzastoje.

Pre podne, podne, popodne, no},Prole}e, leto, jesen, zima,Mladost, zrelost, starost, smrt,Cvetawe i dono{ewe plodova, sazrevawe, trulewe, boravak uzemqi.

Ma koliko brojno bilo mno{tvo tela, ono }e biti nunokona~no, po{to nijedno telo ne moe da se izdvoji iz mno{tva koje}e ga vratiti natrag u mno{tvo.

Ma koliko brojno bilo mno{tvo, ono }e ostati kona~no uokviru prostora i v r e m e n a koji nemaju ni po~etka ni kraja.Ovaj posledwi uslov }e dozvoliti (po{to prostora ima koliko seho}e kao i vremena) da se jedno telo na|e u odnosu na neko drugo, natakvom odstojawu i da se kre}e takvom brzinom, da tela po~nu obi-laziti jedna oko drugih. I ovom prilikom je svako od tela pod uti-

8 8

cajem obeju tewi: prema nuli i prema beskrajnosti, s tim {to seove dve tewe tako sabiraju da jedno telo upu}uju da obilazi okodrugog:

Oblasti stvarnosti

Bilo da je pojava disajnog optoka vidqiva (kao kod godi{wihdoba, promene starosti kod ivih bi}a ...) ili da nije, stvarnost jeu bilo kom vidu ograni~ena granicama i krajnostima koje obuh-vataju}i ravnoteni poloaj, obrazuju oblast stalnog boravkaizme|u granica, i oblast privremenog boravka izme|u granica ikrajnosti.

Evo primera:

Idu}i od povr{ine mora prema visijama, odnosno zalaze}i umorske dubine, nailazimo na granice (gorwu i dowu) tamo gdeprestaju uslovi boravka (na visije gde vi{e nema uslova za razvojbiqa i ivotiwa, kao i u morskim dubinama gde nema vi{e riba ibiqnog sveta).

9 9

a

w

MM

dowi zastoj

gorwi zastoj

0

0

Sa prekora~ewem granica stupa se u oblast privremenog borav-ka odakle se moramo vratiti u oblast redovnog boravka (vra}aju}ise sa nedostupnih planinskih visova ili iz morskih dubina).

Podela jezika prema oblastima stvarnosti

Re~ je o indoevropskim jezicima ~ije se re~i mewaju popadeima (imenice, pridevi, zamenice) i licima (glagoli).

Govorni izrazi su pravolinijski (bilo usmeni, bilo pismeni)i ograni~eni po~etkom i krajem (kao jezi~ki odse~ci).

Oni se prema veli~ini dele na dvanaest stepeni.

S1 - Govorni izrazi prvog stepena: glasovi.S2 - Govorni izrazi drugog stepena: slogovi.S3 - Govorni izrazi tre}eg stepena: re~i.

Re~i su prvi samostalni izrazi govora dok glasovi i slogoviu~estvuju u wima kao wihovi sastavni delovi. Napomiwemo da seizrazi vi{eg stepena mogu po obliku svesti na izraze nieg stepe-na. Tako slog i glas mogu imati vrednost re~i (na, uz, niz ... u, o, ...)

S4 - Govorni izrazi ~etvrtog stepena: izrazi u uem smislute re~i, kao {to su: S neba, pa u rebra Idi mi, do|imi Rotkve strugane...

S5 - Govorni izrazi petog stepena: sporedna re~enica sa jed-nim glagolom.

S6 - Govorni izraz {estog stepena: glavna re~enica sa jednimglagolom.

Izrazi ~etvrtog i petog stepena su nesamostalni a govorniizraz {estog stepena je samostalan.

S7 - Govorni izraz sedmog stepena: sloena re~enica kaoosnovni vid iskaza.

S8 - Govorni izraz osmog stepena je niz re~enica me|usobompovezanih u celinu (kao: tr~ati, saplesti se i pasti).

S9 - Govorni izraz devetog stepena: odlomak (pasus).S10 - Govorni izraz desetog stepena: poglavqe.S11 - Govorni izraz jedanaestog stepena: kwiga.S12 - Govorni izraz dvanaestog stepena: delo.

10 10

Pregled govornih celina:

Govorne celine od prvog do {estog stepna jezik name}e poje-dincu a po~ev od sedmog stepena svaki se pojedinac izraava nasvoj na~in. Govorni izraz sedmog stepena, sloena re~enica,nalazi se u ravnotenom poloaju (M).

Govorni izraz sedmog stepena, sloena re~enica, izraz je jezikau su{tini i od wega se polazi pri u~ewu stranog jezika. Re~i kojega sa~iwavaju su podre|ene su{tini samog iskaza i samo kao takvene dolaze do izraaja.

Izme|u granica jezi~ke oblasti a i w i odgovaraju}ih krajno-sti A i Z nalaze se s jedne strane (izme|u A i a) oblastneartikulisanih glasova a sa druge strane (izme|u w i Z) oblastneiskazanih misli i ose}awa. To su oblasti neredovnog stawa i uwima se boravi dok se ne do|e do govornog izraza wihovog sadraja(kad se povredimo ~uje se neodre|en zvuk kome sleduje prigodanizraz, kao {to posle razmi{qawa ili ose}awa koje krijemo u sebidajemo sebi odu{ke).

Podela re~i i glasova

Podela re~i i glasova je saglasna oblastima stvarnosti.

Podela re~i

Nepromenqive re~i (sveze, usklici, predlozi, prilozi ...) pri-padaju oblasti tewe prema nuli.

Promenqive re~i (zamenice, imenice, pridevi, glagoli ...) pri-padaju oblasti tewe prema beskrajnosti (sa sve ve}im brojemoblika, idu}i prema glagolima).

11 11

A[ a(s1 s2 s3 s4 s5 s6 M s7 s8 s9 s10 s11 s12)w ]Z0

U sredini razmaka su imenice koje ostale re~i dopuwavaju(glagoli kazuju {ta se sa imenicom doga|a a pridevi isti~uosobine imenice). U razmacima izme|u granica (a , w) i krajnosti(A, Z) nalaze se pojmovi koji nemaju odre|en izraz u jeziku.

NapomenaU sanskritu u sredini izme|u nepromenqivih i promenqivih

re~i, nalaze se sloenice (kao prestolo-naslednik) koje igrajudvostruku ulogu: imenica i prideva i prema tome zauzimaju wiho-va mesta.

Podela glasova

Oznaka disawa su dva trougla: sa temenom nagore, ukazuju}i naudisawe do gorwe granice (odnosno krajnosti) i sa temenom nadole,ukazuju}i na izdisawe do dowe granice (odnosno krajnosti):

Spojeni ujedno, predstavqaju znak beskrajnosti:

Solomonova zvezda pomenuta dva trougla stavqa jedan prekodrugog i na taj na~in ukazuje na oblasti stvarnosti:

Osnovna pisma indoevropskih jezika

12 12

Po~etna slova pisam a, A predstavqaju znak beskrajnostiotvoren sa jedne strane

i time ukazuju na dowu granicu, na tewu prema nuli.

Zavr{na slova pisam [, Z, w predstavqaju znak beskrajnostiotvoren sa dve strane:

i time ukazuju na gorwu granicu, na tewu prema beskrajnosti.

U sredini izme|u granica, izme|u po~etnih i zavr{nih slovapisam, nalazi se slovo M koje ukazuje na odlazak prema beskrajno-sti (udisawe) i povratak prema nuli (izdisawe):

Podela pisam je takva (15/15 - 13/13 - 12/12) da ukazuje na nez-natnu ekscentri~nost putawe obilaewa (na primer: poloajZemqe u odnosu na Sunce kome se pribliava i udaqava u tokujednog obilaewa).

Slova predstavqaju udvojenu celinu: misaoni sadraj (vidqivuoznaku) i ose}ajni sadraj (odgovaraju}i zvuk).

Za po~etno slovo pisam vezuje se glas a kojim se dolazi naovaj svet, glas olak{awa a za krajwe slovo pisam se vezuje glaso glas tegobe sa kojim se odlazi sa ovog sveta. Za sredwe slovoM vezan je zvuk disawa.

[to se ti~e sanskritskog pisma Devanagari, dowa granica igorwa granica nalaze se u sredini rasporeda glasova (a ne pisam)u sredini izme|u samoglasnika i suglasnika, me|u poluglasnicima.

Pisma indoevropskih jezika

Pisma indoevropskih jezika ukazuju rasporedom svojih slova ioznakama a, M, w na disawe svemira, odnosno stvarnosti; to }ere}i na udaqavawe prema dowoj granici (gde se najvi{e ispoqavatewa prema nuli a, suprotnost Istini) i povratak prema gorwoj

13 13

granici w (gde je ispoqena sli~nost sa Istinom), sa prolaskomkroz ravnoteni poloaj M, gde je ispoqena prividnost saIstinom.

Ravnoteni poloaj M je u su{tini izraz su{tine stvarnosti:nastajawe, trajawe i i{~ezavawe (pro{lost ne postoji vi{e,budu}nost jo{ ne postoji a sada{wost i{~ezava u trenutku ostva-rewa).

Od ta tri vida stvarnosti, sredwi poloaj, prividnost, unajve}oj meri krije su{tinu neistine izraenoj i{~ezavawem,smr}u, prave}i se jednakom Istini. Evo primera.

Istina je sloboda ni~im ograni~ena a stvarnost je prinuda usvakom slu~aju. Kad di{emo, kad radimo, kad se odmaramo, kad sehranimo ... ~ini nam se da to ~inimo po sopstvenoj voqi, dok ustvari moramo da di{emo, moramo da radimo, moramo da seodmaramo, ... moramo da bolujemo, moramo da umremo. U stvarnostismo samo prividno slobodni dok se u stvari nalazimo u prinudi.

Disajni tok stvarnosti, prikazan pismom indoevropskih jezi-ka, u su{tini je pomerawe od izrazite suprotnosti preko privid-nosti do sli~nosti sa Istinom.

Devanagari pismo

U Devanagari pismu sredwi poloaj poluglasnika, izme|usamoglasnika i suglasnika:

samoglasnici - yA, r, lA, vA - suglasniciukazuje na tewu stvarnosti da se prikae kao Istina,poku{avaju}i da po~etak (a) izjedna~i sa krajem (w).

Istina je po~etak-i-kraj ujedno, pitawe-i-odgovor, ivot, aneistina je po~etak razdvojen od kraja, postojawe koje nastaje, trajei i{~ezava. Pribliavaju}i kraj po~etku, neistina ostvaruje sop-stvenu su{tinu: i{~ezavawe, smrt.

14 14

Re~i i wihovo zna~ewe

Re~i i wihovi oblici nemaju po sebi nikakvo zna~ewe, ve}imaju ono zna~ewe koje im name}e iskaz u ~ijem su sastavu.

Na primer: beli udovac nije beo, beli jasen nije beo, gledabelo ne zna~i da gleda ne{to belo ...

Isti je slu~aj i sa glagolskim oblicima, pogre{no zvanimvremenima. Tako, na primer, glagolski oblici zvani sada{wevreme, mogu biti upotrebqeni u zna~ewu bilo kog vremena ilina~ina. Tako bismo imali: do|em (pro{lo vreme) ja kod wega, pamu kaem (pro{lo vreme), ako do|e Pera (pogodbeni na~in), ti mureci (budu}e vreme) da ja nikom ne idem na noge (pro{lo, sada{we,budu}e vreme).

Iz toga razloga u sanskritu glagolski oblici imaju nazive:lat, lot, lin; lan, lit, lun; lut, lt, ln: a{irlin - {to samoozna~ava oblike ne pridaju}i im nikakvo zna~ewe.

Naprotiv, ako elimo da iskoristimo koji glagolski oblik uodre|enom zna~ewu, to biramo u skladu sa iskazom.

Isto tako i oblici re~i koje se mewaju po padeima, nabrojanisu redom od prvog do osmog padea, uz gorwu napomenu.

.

Dekadni raspored odnosio se u po~etku i na glagolske oblikei na padee. Po~e}emo sa padeima.

Po{to redosled padea u sakskritu i sprskom nije isti,prinu|eni smo da ih obeleimo na slede}i na~in:

N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), As(asocijativ), D (dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T(temporal).

Pojedini od ovih padea se izjedna~uju po obliku, budu}i da sunerazdvojni. Tako, na primer, Lokativ i Temporal se izjedna~ujupo obliku, budu}i da se sve {to se doga|a u prostoru doga|a i u vre-menu. Isti je slu~aj i sa instrumentalom i asocijativom (u srsp-kom: pi{em pisaqkom, pi{em sa pisaqkom). Padei se odnose na

15 15

jedninu, dvojinu i mnoinu. U dvojini izjedna~ewe padea jeslede}e:

N (nominativ), V (vokativ), A (akuzativ), I (instrumental), D(dativ), Ab (ablativ), G (genitiv), L (lokativ), T (temporal).

.

Srpski jezik koji je nastao razvojnim putem od sanskrita,najboqe ukazuje na tu ~iwenicu postojawem Temporala (koji kazujekad se radwa doga|a) i koji je u srpskom kao i u sanskritu izjed-na~en po obliku sa genitivom.

Primer: svakog dana, ove godine, te subote ... jesu tempo-rali a ne genitivi. Jasno je da nepoznavawe sakskrita povla~i zasobom i zbrku pojmova. Tako: lepota ove godine - genitiv) i ovegodine }e letovati na moru (temporal) samo su po obliku izjed-na~eni genitiv i temporal ove godine ali ne i po zna~ewu.

.

Ne samo da postoji u srpskom jeziku kao iv pade temporal,ve} su i nastavci temporala u su{tini isti u srpskom kao i u san-skritu.

Tako je za osnove na suglasnik (kao jesen) nastavak temporala-i, a za osnove na -a nastavak je -e:

ove jeseni ({aradi - jeseni)

.

Ne samo da su nastavci zamenica, imenica i prideva u mnogimslu~ajevima isti u oba jezika, ve} se i osnove poklapaju:

te dve ima isto zna~ewe i iste oblike u oba jezika.

Enkliti~ki oblici zamenica su isti:me, te, nas, vas, vam,

.

Nominativ, vokativ i akuzativ jednine, dvojine i mnoine suizjedna~eni po obliku u sredwem rodu. Napomiwemo da su u srp-skom i sanskritu isti nastavci osnova na -am (u sanskritu) a -an (u

16 16

srpskom), s tim {to su u sanskritu sredweg roda. Nastavakmnoine im je -ani u oba jezika: ba{tovani, jorgovani, patlixani...

Obrazovawe re~i

Sve vrste re~i, promenqive i nepromenqive, obrazuju se odkorena. Dodavawem osnovnog sloga korenu, obrazuju se osnove, adodatkom slogova ovim posledwim obrazuju se wihovi oblici.

Primer:Koren rad, pridev rad-an, glagol radi-ti (koren je rad,

osnova radi, nastavak -ti).

U srpskom, kao i u sanskritu, ve}ina korena je ili ista (vid -videti) ili sli~na pat - padati).

U sanskritu se glagolske osnove obrazuju na deset raznihna~ina (prema dekadnom nabrajawu) dok u srpskom samo na trina~ina (imam - imaju; radim - rade; pi{em - pi{u).

Uporedi}emo osnove na -a u oba jezika.Koren: Osnova: lat:guwx- guwxa- guwxatipat- pata- patatilikh- likha- likhatiU zna~ewu: gun|ati, padati, pisati (crtati likove).Li~ni nastavci su slede}i, s tim {to je redosled u srpskom

suprotan sanskritskom:Na{e prvo lice je tre}e u sanskritu, a na{e tre}e lice je prvo

lice u sanskritu, pa se ono (~iji je nastavak -ti) navodi kaoosnovni podatak:

guwx (koren) - guwxati (on gun|a)patati (on pada), likhati (on pi{e, crta)

Nastavak -ti tre}eg lica jednine sada{weg vremena je isti usrpskom kao i u sanskritu. Taj nastavak (-ti) koji je prihva}en kaonastavak na~ina neodre|enog u srpskom jo{ je iv u srpskom u svomosnovnom zna~ewu:

do|e ti on, uzme ti on, kae ti on...

17 17

Kao {to se vidi nastavak -ti u ovim oblicima ima svojeosnovno zna~ewe kao i u sanskritu (a ne zna~i tebi-ti).

.

U srpskom kao i u sanskritu, svi se glagolski oblici obrazujuod korena (jedni) i od osnove sada{weg vremena (lat-a u sanskritu).

Primer:kupovati, kupujemOd korena: pro{lo vreme (kupovao sam), budu}e (kupova}u),

pogodbeni na~in (kupovao bih).

Evo i ostalih nastavaka lat-a u pokaznom na~inu i u povratnomzna~ewu koji je u srpskom se (~e{qam se, ~e{qa{ se ...) a koji se usanskritu naziva Atmanepadam i ~iji se nastavci isto takozavr{avaju na e.

Parasmaipadam Atmanepadampatati (on pada) dajate (daje se)patasi (ti pada{) dajase (daje{ se)patmi (ja padam) daje (dajem se)patanti (oni padaju) dajante (daju se)patatha: (vi padate) dajadhve (dajte se)patathma: (mi padamo) dajamahe (dajemo se)

dvojinu izostavqamo jer je u srpskom vi{e nema.

Povratni glagolski oblici ne moraju da imaju samo povratnozna~ewe (kao: ~e{qati se - ~e{qati sebe) ve} i zna~ewe pokazno(kao: smejati se - {to ne zna~i da se smejemo sami sebi).

Tako koren a~ ~iji je lat a~ati ili a~ate zna~i u obaslu~aja a~iti se {to obuhvata oba vida povratnih oblika.

Iskaz

Kao {to su u pregledu govornih celina dati svi vidovi iskaza,po~ev od glasa pa do dela, tako }emo ista}i iskaz sredweg poloaja- glavnu re~enicu.

Osnovna re~ glavne re~enice, odnosno osnovnog iskaza jeimenica (bilo u vidu podmeta ili predmeta). Od imenice zavisi i

18 18

izbor i zna~ewe glagola koji je dopuwava a od glagola zavisi padepredmeta (neposredno ili preko glagola).

Glagol koji dopuwava imenicu kazuje {ta se sa wom doga|a:postaviti stoden Tisch deckento lay the tablemettre le couvert

ili imenica uve}ana glagolom kazuje novu radwu:doneti odluku (odlu~iti)den Entschlub fanento take a decisionprendre une decision

U najop{tijem slu~aju, pore|ewe iskaza raznih indoevropskihjezika ukazuje wihov razli~it sastav iako se koriste u iste svrhe(retko kad podudarnog zna~ewa):

dati sve od sebesich nach Kraften anstrengento put oneself to great troublese mettre en quatre

Su{tina i oli~ewe

Re~i i iskazi koji jedni drugima odgovaraju u raznim indo-evropskim jezcima samo su oli~ewe raznih su{tina.

Na primer: u talijanskom i francuskom re~i coragio icourage odgovaraju na srpskom re~i hrabrost. Me|utim su{tinesu im razli~ite:

coragio ukazuje na smireno srce, spremno na rtvu - dok ufrancuskom courage ukazuje na izliv besa (coup de rage).

Uzev u celini, talijanski i francuski (kao romanski jezici)samo su srodni po povr{ini a razlikuju se u su{tini.

Vuk Stefanovi} Karaxi} je bri{u}i znake u azbuci koji neodgovaraju jeziku ~istih glasova, ovaj pribliio sanskritu kaosrodnom u su{tini, a odvojio od ostalih slovenskih jezikane~istih glasova.

19 19

20 20

SANSKRITSKA ^ITANKA

s&svOkwAfXHs&svOkw a - sanskritski; oAfXH m - ~itanka

vEfeiXvkI BASAmev sfABysyewa strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem

vEfeiXvk a (-vkI f ) - strani; BASA f - jezik;Rv sfA ind - neprekidno;oBysa 4P (oBysyiw ... oBysw) - u~iti ponavqawem.

21 21

22 22

SANSKRITSKA ^ITANKA

s&svOkwAfXHs&svOkw a - sanskritski; oAfXH m - ~itanka

vEfeiXvkI BASAmev sfABysyewa strani jezik treba u~iti stalnim ponavqawem

23 23

onnwpAr& ivkl XbfXAsw& svlp& wWAyubhv ivGAH`sAr& wwAe gAmpAsy pklgu h&sAe yWA xIrimvAmbumFyAwa~

Neograni~ena (je) (onnwpAr&) doista (ivkl) nauka o jeziku(XbfXAsw&), kratak toliko (svlp& wWA) boravak na zemqi (oAyuH), abrojne prepreke (bhvH c ivGAH). Su{tina (sAr&) zato (wwH) trebada bude uzeta (gAma), po{to se odbaci sporedno (opAsy pklgu),kao {to labud (h&sH yWA) mleko (xIrma qv) (izdvaja) iz sredinevode (ombu-mFyAwa).

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravakna zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{isporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

XbfAWvkAeSH re~nikonnwpAr a (ona-onw-pAr) - koji nije ograni~en, XbfH m - re~,XAswma n - nauka, svlp a - malen, wWA ind - tako, oAyusa n - vek,b a - brojan, ivGH m - prepreka, sArH m, sArma n - su{tina,pklgu a - sporedan, h&sH m - labud, yWA ind - kao {to, xIrH m- mleko, ombu n - voda, mFyma n - sredina, qv ind - kao

opAsa (op-osa) 4P (opAsyiw) - odbaciti gha 9U (gOAiw, gOIwe...gOhIw) - ugrabiti

m.

onnwpAr& ivkl XbfXAsw& svlp& wWAyubhv ivGAH`sAr& wwAe gAmpAsy pklgu h&sAe yWA xIrimvAmbumFyAwa~

Neograni~ena (je) (onnwpAr&) doista (ivkl) nauka o jeziku(XbfXAsw&), kratak toliko (svlp& wWA) boravak na zemqi (oAyuH), abrojne prepreke (bhvH c ivGAH). Su{tina (sAr&) zato (wwH) trebada bude uzeta (gAma), po{to se odbaci sporedno (opAsy pklgu),kao {to labud (h&sH yWA) mleko (xIrma qv) (izdvaja) iz sredinevode (ombu-mFyAwa).

Neograni~ena je doista nauka o jeziku, a tako kratak boravakna zemqi i brojne prepreke. Su{tinu zato treba uzeti, odbaciv{isporedno, kao {to labud mleko (izdvaja) iz vode.

XbfAWvkAeSH re~nikonnwpAr a (ona-onw-pAr) - koji nije ograni~en, XbfH m - re~,XAswma n - nauka, svlp a - malen, wWA ind - tako, oAyusa n - vek,b a - brojan, ivGH m - prepreka, sArH m, sArma n - su{tina,pklgu a - sporedan, h&sH m - labud, yWA ind - kao {to, xIrH m- mleko, ombu n - voda, mFyma n - sredina, qv ind - kao

opAsa (op-osa) 4P (opAsyiw) - odbaciti gha 9U (gOAiw, gOIwe...gOhIw) - ugrabiti

24 24

25 25

DEVANAGARI sanskritsko pismo

o a oA a- q i q i- z u Z u- r r- lO lR e Re aj oAe o oAE auvk ka K kha g ga G gha V nac ~a C ~ha j xha J xha N wat ta T tha d da D dha M naw ta W tha f da F dha n nap pa pk pha b ba B bha m may ja r ra l la v vaX {a S {a s sa h ha

vak+ vk= k-kavak+ w = k k-tavak+ y = v k-javak+ r = k k-ravak+ X = vPX k-{avak+ S = x k-{avk+ s = vPs k-saga + g = gg g-gaga + m = gm g-maga + y = gy g-ja

Va + w = Vw n-taca + c = ~-~aja + j = jj x-xata + v = tav t-vada + d = d d-dada + r = d d-raMa + M = MM n-nawa + w = t-ta wa + n = w t-nawa + y = wy t-ja

SA@IMAWE SUGLASNIKA

26 26

wa + r = t-rafa + f = d-daf a+ F = d-dhafa + B = d-bhafa + m = d-mana + n = n-napa + p = pp p-papa + w = p-tapa + r = p p-raba + B = bB b-bhaBa + n = B bh-nama + m = mm m-maya + y = yy j-jara + vk= vk r-ka ra + y = y r-ja la + p = lp l-pala + y = ly l-jala + r = l l-rava + y = vy v-jaXa + y = Xy {-jaSa + M = SM {-na

Sa + m = Sm {-masa + vk= svk s-kasa + n = s-nasa + s = ss s-saha + n = h-naha + y = h-jaNa + j = w-xavak+Sa+M=xM k-{-navak+Sa+m=xm k-{-mavak+Sa+v=xv k-{-vaga+Ba+y=gBy g-bh-jaVa+Ga+y=V n-gh-jaca+Ca+v=cCav ~-~h-vaMa+ta+y=Mt n-t-jawa+pa+r=wp t-p-rawa+ma+y=wmy t-m-jawa+ra+y=y t-r-jafa+Fa+v=av d-dh-vafa+ba+r= d-b-rafa+Ba+y= d-bh-ja

BOV: oEvk: puSpgucCAe vwwe` oy& rmMIy: puSpgucC:` oy& peMne& gnFen GAM& cAnnfyiw` pXy! wismnevkAe BOViswiw` spuSpeByAe mvkrnf& ipbiw` wsmAfaBOVsy mFup: qwyip nAm~BOVAe mvkrnf& ipbnwAe mFur& guinw` we puSpAwpuSp& clnwAeivhrinw` BOVAMA& vMA nIl:` weSA& BAsurAE AE pxAE ivewe`weSA& muKe XmuM: sWAne repkwulye e rAemMI sw:` owswee pXywA&jnAnA& ivnAefmAvhinw~BOVAMA& smIp& mA gcC` we wvA& f&Xeyu:` ol& wv vukwUhlen`oAgcC gOh& gcCAv~

Ovde (o) jedan bun cve}a (Rvk: puSp-gucC:) se nalazi (vwwe). To jelep cvetni bun (oy& rmMIy: puSpgucC:). Ovaj (oyma) izgledom(peM) oko (ne&), mirisom (gnFen) nos (GAM&) uveseqava (oAnnfyiw).Pogledaj (pXy)! Na wemu (wismna) jedna p~ela stoji(Rvk: BOV:iwiw). Ona (s) iz cvetova (puSpeBy:) nektar (mvkrnfma) si{e(ipbiw). Zato (wsmAwa) p~ele (je) naziv (BOVsy...nAm) medo-crpka(mFu-p: qiw oip). P~ele (BOVA:) si{u}i nektar (mvkrnfma ipbnw:)prijatno zuje (mFur& guinw). One (we) od cveta do cveta (puSpAwa puSp&)skaku}u}i (clnw:) poigravaju (ivhrinw). P~ela (je) boja mrka(BOVAMA& vM: nIl:). Wihova dva krila (weSAma...AE pxAE) presijava-ju}a su (BAsurAE...ivewe). Na wihovoj glavici (weSAma muKe) umestobr~i}a (XmuM: sWAne) dve su dla~ice (e rAemMI sw:) nalik na slovor (repk-wulye). Zato (ow:) one (we) zadovoqstvo pri~iwavaju (ivnAefmaoAvhinw) qudima koji ih posmatraju (pXywA& jnAnA&). U blizinu p~elane prilazi (BOVAMA& smIp& mA gcC). One (we) tebe (wvAma) mogu da ubodu(f&Xeyu:). Dosta (ol&) sa tvojim qubopitstvom (wv vukwUhlen). Do|i(oAgcC), idemo ku}i (nas dvoje) (gOh& gcCAv:).

27 27

P^ELA

Ovde se nalazi jedan cvetni bun. To je lep cvetni bun. Onsvojim izgledom razveseqava oko, a mirisom nos. Pogledaj! Nawemu stoji jedna p~ela. Ona si{e nektar iz cvetova. Zato se p~elazove medocrpka.

Dok si{u nektar, p~ele prijatno zuje. One (se) poigravajuskaku}u}i sa cveta na cvet. P~ele su mrke boje. Krila im se presi-javaju. Umesto br~i}a, na glavama imaju dve dla~ice nalik na slovor. Zato one pri~iwavaju zadovoqstvo qudima koji ih posmatraju.Ne prilazi blizu p~elama. One mogu da te ubodu. Dosta s tvojimqubopitstvom. Hajde, vratimo se ku}i.

XbfAWvkAeS: re~nik o ind - ovde; Rvk a - jedan; puSpma n - cvet; gucC: m - bun;rmMIy a - lep; pma n - oblik; ne ma n - oko; gnF: m - miris;GAMma n - nos; BOV: m - p~ela; mvkrnf: m - nektar; mFu n - med;mFur a - sladak; vM: m - boja; nIl a - mrk; BAsur a - svetle}i;px: m - krilo; muKma n - glava; Xmu n - brk(ovi); sWAne ind -umesto (+ gen.); repk - naziv za slovo r ; - wuly a - nalik; rAemnan - dlaka; ow: ind - otuda; jn: m - ~ovek; ivnAef: m - zabava;smIpma n - blizina; olma ind - dosta (+ instr.); vukwUhlma n -qubopitstvo; gOhma n - ku}a.Xa 1P (pXyiw...) - videtipA 1P (ipbiw...pIw) - pitiguja, gua 1P (guiw...guiw) - zujaticla 6P (cliw...cilw) - skakutati 1U (hriw-we...w) - uzeti, +iv - igrati sevha 1U (vhiw-we...ZD) - nositi, +oA - pri~iwavatigma 1P (gcCiw...gw) - i}i, +oA - do}if&Xa 1P (f&Xiw...f) - ubosti

28 28

Napomene uz tekst:

1. smAsvOi: sloenice Osnove se dodaju jedna drugoj da bi celina postala imenica,pridev ili prilog:Xbf: - re~; oW: - zna~ewe; vkAeS: - skup; > Xbf-oW-vkAeS: -re~nik.puSpma - cvet; gucC: - bun;>>>> puSpgucC: - cvetni bun.mFu n - med; - p a (na kraju sloenice) - koji pije; > mFu-p: -medo-crpka

2. nAm ind - po imenu; nAmna n - ime; qiw ind - dodaje se izrazu umestonavodnica

wsmAwa BOVsy mFup: qiw oip nAmzato p~ele mFup:, pak, naziv (je).

3. ^etiri korena zna~e biti

BU 1P (Bviw...BUw); vOwa 1A (vwwe...vO); ivfa 4A (ivwe...iv); osa2P (oisw).

29 29

uvk: (1)oy& uvkH pre biswiw` pr& lAehsy XlAvkAiBnmwma `ivkimiw uvkAH pre bFynwe? uvkAH Klu iXxymAMAH spukt&BASnwe` owH uvkAV'hIwvA jnAH pre sWApyinw iXxyinw c~uvkAnA& pmip icrma` weSA& pxAE hirwAE cu lAeihwA`vekcn uvkAivMAH sinw` we@wIv mnAehrAH~uvkAH pyeMAeSMfeXeSu jAynwe` vOxAMA& vkAetreSu pASAMAnA& iCeSu vAwe invsinw` pkAin pklAin XAil& mirc& c we Bxyinw` lvM&uvkAnA& ivSma` wsmAllvMen imiw& Bxy& mA ycC uvkeByH~

Ovaj papagaj (oy& uvkH) u kavezu (pre) zatvoren (bH) stoji(iwiw). Kavez (prma) icama (od) metala (lAehsy XlAvkAiBH)napravqen (je) (inmwma). Za{to (ivkimiw) papagaji (uvkAH) u kavezu(pre) bivaju zatvoreni (bFynwe)? Zaista (Klu) nau~eni papagaji(uvkAH iXxymAMAH) razgovetno govore (spukt& BASnwe). Zato (owsa)papagaje uhvativ{i (uvkAna gOhIwvA) qudi (jnAH) u kavezu (pre) (ih)dre i u~e (sWApyinw iXxyinw c).

Papagaja (uvkAnA&) izgled (pma) pak (oip) (je) krasan (icrma).Wihova (weSA&) (dva) krila (pxAE) (su) zelena (hirwAE) a kqun (cuH c)crven (lAeihwA). Neki papagaji (vekcn uvkAH) raznobojni (icvMAH)su (sinw). Oni (we) (su) veoma (owIv) lepi (mnAehrAH).

Papagaji (uvkAH) uglavnom (pyeM) u toplim krajevima(zSMfeXeSu) se ra|aju (jAynwe). U {upqinama drve}a (vOxAMA& vkAetreSu)ili (vAA) u pukotinama stena (pASAMAnA& iCeSu) oni (we) ive(invsinw). Zrele plodove (pkAin pklAin), pirina~ (XAil&) i (c)biber (mirc&) oni (we) jedu (Bxyinw). So (lvM&) papagaj (za papa-

30 30

gaje) (uvkAnA&) (je) otrov (ivSma). Stoga (wsmAwa) sa soqu (lvMen)pome{ano jelo (imiw& Bxy&) nemoj davati (mA ycC) papagajima(uvekByH).

PAPAGAJ (1)

Ovaj papagaj stoji zatvoren u kavezu. Kavez je napravqen od me-talnih ica. Za{to qudi zatvaraju papagaje u kaveze? Nau~enipapagaji razgovetno govore, i zato ih qudi hvataju, dre u kavezi-ma i u~e. Papagaji krasno izgledaju: krila su im zelena, a kquncrven. Neki papagaji su raznobojni. Oni su veoma lepi. Papagaji seuglavnom ra|aju u toplim predelima. Oni ive u {upqinamadrve}a ili u pukotinama stena. Hrane se zrelim plodovima,pirin~em i biberom. So je otrov za papagaje. Zato papagajima nemojdavati hranu pome{anu sa soqu.

XbfAWvkAeS: uvkH m - papagaj; prma n - kavez; b pp - zatvoren; lAehH m,lAehma n - metal; XlAvkA f - ica; inmiwH f - pravqewe,stvarawe; inmw pp - na~iwen; ivkimiw ind. - za{to; Klu ind -zacelo; iXxymAM a - nau~en, obu~en; spuktma ind - razgovetno;owsa ind - otuda; jnH m - ~ovek; pma n - oblik, izgled; icra - krasan; pxH m - krilo; hirw a - zelen; cuH f - kqun; lAeihwa - crven; ic vM a - raznobojan; owIv ind - veoma; mnAehr a- lep; pyeM ind - uglavnom; zSM a - topao; feXH m - oblast,predeo; vOxH m - drvo; vkAetrma n - {upqina; pASAMH m - stena;iCma n - pukotina; pk a - zreo; pklma n - plod; XAilH m -pirina~; mircma n - biber (hladan); lvMma n - so; ivSma n -otrov; imiw pp - pome{an; Bxyma n, BxH m - jelo.bFa 10U (bAFyiw-we...b) - vezati, pass. 4A (bFywe) - bitivezan, zatvoren

sWA 1P (iwiw... isWw) - stajati, caus. 10U (sWApyiw-we) -staviti, postaviti

31 31

iXxa 1A (iXxwe...iXixw) - u~iti, caus. 10U (iXxyiw-we) -nau~iti

BASa 1A (BASwe...BAiSw) - govoritijna 4A (jAywe...jAw) - roditi se, caus. 10P (jnyiw) - roditivsa 1P (vsiw...z) - boraviti, +in - ibid.gha 9U (gOAiw, gOIwe...gOhIw) - ugrabiti, uhvatiti Bxa 10U (Bxyiw-we...Bixw) - jestifA 1P (ycCiw.. fAw) - dati

32 32

uvkH (2)oEvk: uvk: pre biswSTiw` prihH XAKAyA& isWwA uvkIwsy mAwA` sA svXAbvk& bmvlAevAu munwI wen shBASwe` sA w& vfiw-vws! zk& Klu myA n wvyA vkAetrAignwvy& vkAe@ip wvA&gOIyAiwiw` mm vAvmnAwy kIidwu& vuksumlwA& gwswvma`yWA myA vkiWw& wWEv s&vOimiw~uvkswAmAh - omb! mAwuvAvmnuVaFnIyimiw jAnAmyev`oWAip kIdAsekn myA cAplyAwwAlAeicwma` sA pAh -jAw! Rv& gwe wviy vkW& wvfevkpuyA myAyuXXeSAe ney:?sAe@pOcCiwvkmev& vfis` ivk& mm muikrev n syAfsmAwprAwa`sA vkWyiw DwrA: prsy XlAvkA inibdwrA` yWA wv& nplAyeWAswWA gOhsvAmI jAgvkAe BivSyiw` vkW& wemuikBivSyiw~oAnwre gOhsvAmI pklhsw: smAgw:` uvkI plAiywA`gOhsvAmI uvkimm& pklen icreMAen c pAeSiySyiw` BASM& cw& iXxiySyiw` iXxymAMA: uvkA mnuSyA qv vykA&vAcmufIryinw` vefmnwAnip we pTinw` oymev uvkAnA& bnFnehewu:~

Ovde jedan papagaj (o RvkH uvkH) u kavezu (pre) zatvoren (bH)stoji (nalazi se) (iwiw). Izvan kaveza (prAwa bihH) na grani(XAKAyA&) stoje}a (isWwA) enka (uvkI) wegova (je) mati (wsy mAwA).Ona (sA) svoje mladun~e (sv-XAbvkma) zatvoreno (bma) videv{i

33 33

(ovlAev) (suzu pu{taju}i) pla~u}i (ou munwI), sa wim razgovara(wen sh BASwe). Ona (sA) wemu (w&) kae (vfiw_) -

Dete (vws)! rekla sam ti (zk& Klu myA re~eno je zacelo mnome)da ne treba da izlazi{ iz gnezda (n wvyA vkAetrAwa ingnwvyma da tobomiz {upqine ne treba da bude izlaeno); neko (vkH oip) tebe (wvA&)moe da uhvati (gOIyAwa). Moj savet zanemariv{i (mm vAvmaonAwy) igrati se (kIidwu&) na cvetnu poviju{u (vuksum-lwA&) oti{aosi (gwH wvma). Kao {to sam rekla (yWA myA vkiWw& kao {to je mnomere~eno) tako se i dogodilo (wWA Rv s&vOma).

Papagaj woj re~e (uvkH wAma oAh): Tako je (omb), maj~in savet(mAwuH vAvma) ne treba da bude prenebregnut (ona-zwa-lVnIyma),dobro znam (jAnAim Rv). Tako (wWA-oip) , mnome, zanesenim igrom(kIdA-sekn myA), iz nepawe (cAplyAwa) to nije prime}eno (wwa nolAeicwma). Ona odgovori (sA pAh): Ro|eni (jAw)! Kad tebe nebude (Rv& gwe wviy kad bude{ oti{ao - loc. abs.) mnome, koja tebe,jednog sina imam (wvfa RvkpuyA myA) kako moe ostatak ivota dabude proveden (vkW& oAyuH-XeSH neyH)? On upita (sH opOcCwa): [tato govori{ (ivkma Rvma vfis)? Kako da se ne oslobodim (ivk& mm muikHRv n syAwa kako moje oslobo|ewe da ne bude) iz ovog kaveza (osmAwaprAwa)? Ona kae(sA vkWyiw): ^vrste su kaveza {ipke i ~este(DwrAH prsy XlAvkAH inibdwrAH c). Da ne bude{ mogao da izleti{(yWA wv& n plAyeWAH), zato }e doma}in budno paziti (wWA gOhsvAmIjAgvkH BivSyiw tako }e doma}in paqiv biti). Kako }e{ se oslo-boditi (vkW& we muikH BivSyiw kako }e tebi sloboda biti)?

Uto (oAnwre) doma}in (gOhsvAmI) sa plodom u ruci (pklhswH)do|e (smAgwH). @enka odlete (uvkI plAiywA). Doma}in (gOhsvAmI)tog papagaja (uvkma qmma ) plodom (pklen) i lepom hranom (icreMoen c) }e nahraniti (pAeSiySyiw). I lepe re~i (BASM& c) }e ganau~iti (wma iXxiySyiw). Obu~eni papagaji (iXxymAMAH uvkAH) kaoqudi (mnuSyAH qv) izgovara}e (zfIryinw) razgovetno re~i (vykA&vAcma razgovetan govor). Mantre iz Veda, ~ak, oni nau~e (vefmnwAnaoip we pTinw). To (je) razlog (oyma-hewuH) u zato~eni{tvu papagaja(uvkAnAma bnFne).

34 34

PAPAGAJ (2)

Ovde jedan papagaj zatvoren u kavezu stoji. Izvan kaveza, nagrani stoji enka papagaja, wegova majka. Ona, svoje mladun~ezatvoreno gledaju}i, i suze liju}i, sa wim razgovara. Ona mu kae:Dete! Govorila sam ti da ne treba da izlazi{ iz gnezda, jer te nekomoe uhvatiti. Uprkos mom savetu, oti{ao si na cvetnu poviju{uda se igra{. [to sam rekla, to se i dogodilo. Papagaj joj re~e:Tako je, maj~in savet treba poslu{ati, to dobro znam. Ali, zanetigrom, to nisam primetio. Ona mu odgovori: Ro|eni moj! Kako }u,kad tebe ne bude, bez svog jedinca ostatak ivota da provedem? Onupita: [ta to govori{? Zar misli{ da se ne}u osloboditi iz ovogkaveza? Ona kae: ^vrste su i ~este {ipke kaveza, a i doma}in }ebudno paziti da ne pobegne{. Kako }e{ se osloboditi?

Uto nai|e doma}in sa plodom u ruci. @enka odlete. Doma}in}e tog papagaja nahraniti plodom i lepom hranom. Nau~i}e ga dagovori lepe re~i (da lepo govori). Obu~eni papagaji govore raz-govetno kao qudi, ~ak nau~e i mantre iz Veda. Zato qudi drepapagaje u zato~eni{tvu.

XbfAWvkAeS:bihH ind (+ abl.) - izvan; XAKA f - grana; uvkI f - enka papaga-ja; mAwO f (nom. mAwA) - majka; XAbvkH m- mladun~e; ou n - suza;vwsH m - mladun~e; onAwy ind (+acc.) - uprkos; vAvma n -savet; vuksumma n - cvet; lwA f - puzavica; omb ind- potvrdnare~ca: dobro, tako je; kIdA f - igra; sk pp - proet, zanesen,predan; cAplyma n - brzopletost, nehat; puH m - sin; oAyuH n -ivotni vek; XeS a - preostao; oAyuXXeSH m - ostatak ivota;muikH f - oslobo|ewe; D a - ~vrst; inibd a - gust; oAnwre ind- u tom trenutku; svAimna (nom. svAmI) m - sopstvenik; gOhsvAimnam - ku}evlasnik, doma}in; jAgvk a - paqiv; pklma n -plod; hswH m - ruka; icr a - lep; oma n - hrana; BASMma n -lepe re~i; mnuSyH m - ~ovek; vAca (nom.vAvak)f - govor;m& H m -mantra; hewuH m - razlog; b&Fnma n - zato~eni{tvo. bnFa 9P (bFAiw...b) - vezati bFa 10U (bAFyiw-we...b) - vezati

35 35

sWA 1P (iwiw...isWw) - stajatilAeca 1A (lAecwe...lAeicw) - videti, posmatrati; +ov - ibid.lAevak 1A (lAevkwe...lAeivkw) - videti, posmatrati; +ov - ibid.muca 6U(muiw-we...muk) - osloboditi; ou muca - proliti suzu BASa 1A (BASwe...BAiSw) - re}i, govoritivfa 1P (vfiw...zifw) - re}i, govoriti (nekome)vca 2P (vik...zk) - re}i, govoritigma 1P (gcCiw...gw) - i}i; +insa (inr) - iza}i, napustiti;

+smA - pri}i gha 9U (gOAiw, gOIwe...gOhIw) - ugrabiti, uhvatiti kIda 1P (kIdiw...kIidw) - igrati sevkWa 10U (vkWyiw-we ... vkiWw) - re}i 6A (iywe...w) - uvaavati, po{tovati; +oA - ibid. ; +ona-oA - opp.vOwa 1A (vwwe...vO) - biti, postojati; +s& - dogoditi seoAh ind - kae (defektni glagol, neizvesnog korena, ima

samo nekoliko oblika); p-oAh - odgovoritilVaFa 1U (lVaFiw-we...liVaFw) - prenebre}i, +ona+zwa - ibid.YA 9U (jAnAiw,jAnIwe...YAw) - znatisa 1P (sjiw...sk) - prionuti (uz ne{to), biti proetjna 4A (jAywe...jAw) - roditi senI 1P (nyiw...inw) - voditiiXSa 1P, 10U (XeSiw, XeSyiw-we...iX) - ostaviti ostatakpcCa 6P (pOcCiw...pO) - pitatiplAya 1A (plAywe...plAiyw) - odletetipuSa 1,4,9P (pAeSiw, puSyiw, puSMAiw...pu, puiSw)- hranitiiXxa 1A (iXxwe...iXixw) - u~itiqra 1P, 2A (qriw, qw...qirw) - i}i, +zwa - izgovaratipTa 1P (pTiw ... piTw) - ~itati, u~iti, caus. 10U (pTyiw-we)

- pou~iti

36 36

xevkSMma qh xe& vOkSywe` qf& XAleyxema` XAlInAmuwpAE pBUw&jlmpexywe` wsmAjjlsyAvsWAnAy xeAiM pirw: sewv:ikynwe` gAeFUmAfyswu nAwIv jlmpexnwe` owswepvwsAnuSvip smOwyA prAehinw` XAlyswu jlmyeSuinmpfeXeSu vekvlmuwpnwe~ice@ismnvkSMAy AE vOSBAE hlsy Fuir inyukAE vwwe`kicnmihSyAvip inyujyewe` yUrAepKMde@meirvkAKMde cinymenAAE bFyewe` owve vkSMAy kicnwAMyupyujynwe`XvkirlAMA& inSvuktAfInAmuwvkSMAWmAysAinlAVlAnyupvkilpwAin~icmvlAevky` s vkSvkAe hlsy pAMd& hswen FOwvAhlsyAg& BUmAE KnnvOSBAE cAefyiw` hlsyAgBAge iniXwAgelAehpkAlH s&Fitw:` wen yfA vOSBAE gcCwswfA hlsyAFswAwapSAVlKAwA piwjAywe` sESA piw: sIwewyucywe~ svOkwa vOke xee mOivkA n mOfBviw` owAe iiswvA vkSM&ikywe` i: vOk& xe& iguMAvOkwimiw i: vOk& iguMAvOkwimiwcAecywe` iguMAvOkwe iguMAvOkwe vA xee bIjAnyupynwe`bIjAvApAwpr& svOkwvOk& xe& pklvkAvkSMen smIikywe` wAfAbIjAin mOfnw: piwwAin icwurEfnEinwe` ziAXAly: svOkfwKAy piwpymAMA pBUwAin pklAin ivwrinw`XAlInA& myA@wynw& mnAehArA: pceilmA:`XAlyAe livElUynwe~sESA vOkiSfvmAwOvkAyA& BUmAE vSAvkAle svOkwsmpwe`nfImAwOvkAyA& wu vSsy iiswvA ikywe` kicjjlsyAByuxMenvOkiS:smpwe` svAsu vOiSu - vOkiSrev pFAnwmA~

37 37

ORAWE POQA

Ovde se wiva ore (qh xe& vOkSywe). Ovo (je) pirin~ano poqe (qf&XAleyxema). U vreme rasta (zwpAE) pirin~a (XAlInAma) mnogo vode(pBUw& jlma) je potrebno (opexywe). Zato (wsmAwa) radi sme{taja vode(jlsy ovsWAnAy dat.com.) oko poqa (xeAiM pirw:) skladi{ta(sewv:) su na~iwena (ikynwe). P{enica i ostale (itarice) (gAeFUm-oAfysa wu) ne zahtevaju mnogo vode (n owIv jlma opexnwe). Zato(owsa) ti (usevi) (we) na planinskim visovima (pvw-sAnuSu) tako|e(oip) obilno (smOwyA) uspevaju (prAehinw). Pirina~, pak, (XAlysawu) u nizijama koje obiluju vodom (jl-myeSu inmpfeXeSu) iskqu~ivo(vekvlma) raste (zwpnwe) (proizvodi se).

Na ovoj slici (ice oismna) radi orawa (vkSMAy dat. com.) dvavola (AE vOSBAE) u jaram pluga (hlsy Fuir) upregnuta (inyukAE) stoje(vwwe). Ponegde (kicwa) dve krave ~ak preu (mihSyAE oip inyujyewe);U Evropi i Americi (yUrAepKMde omeirvkAKMde c) po pravilu(inymen) dva kowa preu (oAE bFyewe). U dana{we vreme (owve)radi orawa (vkSMAy) ponegde (kicwa) ma{ine (ynwAiM) se koriste(zpyujynwe). Radi orawa (zwvkSM-oWma) {qunkovitih zakutaka(XvkirlAMAma inSvukt-) i sli~no (oAfInAma) gvozdeni plugovi (oAysAinlAVlAin) su pogodni (zpvkilpwAin).

Sliku pogledaj (icma ovlAevky). Ora~ iza pluga (s vkSvk:hlsy pAwa) draqu rukom dre}i (fMd& hswen FOwvA), dok ralopluga po zemqi kopa (hlsy ogma BUmAE Knna) volove tera (vOSBAEEcAefyiw). U vrhu pluga (hlsy og-BAge), u za{iqenom vrhu (iniXw-oge) gvozdeno ralo (lAehpkAl:) u~vr{}eno je (s&Fitw:). Na taj na~in(wen) kada (yfA) se volovi kre}u (vOSBAE gcCw:) tada (wfA) ispodpluga (hlsy oFswAwa) pet do {est gula dubok zasek (pSAVa-gulKAwA piw:) pojavquje se (jAywe). Takav (sA RSA) zasek (piwH)brazda se zove ("sIwA" qiw zcywe).

Ne biva uvek (svOkwa ...n Bviw) na wivi (vOke xee pooranompoqu) zemqa (mOivkA) meka (mOfH). Zato (owsa) se dva-tri puta ore(isa-iH vA vkSM& ikywe). Dvaput poorana wiva zove se dvigunakr-tam (iH vOk& xe& iguMAvOkwma qiw...zcywe), a triput poorana wiva

38 38

zove se trigunakrtam (i: vOk& iguMAvOkwma qiw c zcywe). U dvaputili triput pooranu wivu seju se semena (iguMAvOkwe iguMAvOkwe vA xeebIjAin zpynwe). Posle setve (bIj-oAvApAwa prma) redovno (svOkwa) sewiva drqa~om poravna (vOk& xe& pklvkAvkSMen smI-ikywe). Tada(wfA) posejana semena (bIjAin piwwAin) u zemqi (mOfa-onwra) za tri do~etiri dana (i-cwurE: ifnE:) niknu (zfa-iBnwe izbiju na videlo).Proklijali pirina~ (zfa-iBA: c XAly:) redovno (svOkwa) izva|en(zwKAy) i presa|en (piwpymAMA: ) mnoge plodove daje (pBUwAinpklAin ivwrinw). Izdanci pirin~a (XAlInA& my:) su izvanrednaqudska hrana (owynw& mnAehArA:) koja se brzo priprema (pceilmA:).Pirina~ (XAly:) se awe srpovima (livE: lUynwe).

Ova zemqoradwa (sA RSA vOkiS:) uvek (svOkwa) se obavqa (smpwe)u zemqu ki{ama natopqenu (fevmAwOvkAyA& BUmAE) u sezoni ki{a(vSAvkAle). Kad je (zemqa) navodwavana iz reka (nfImAwOvkAyA&) obavqase dva-tri puta (isa -isa vA ikywe) u godini (vSsy). Ponegde(kicwa) uz zalivawe vodom (jlsy oByuxMen) poqoprivreda (vOkiS:)se obavqa (smpwe). Me|u svim radinostima (svAsu vOiSu) poqo-privreda je najvanija (vOkiS: Rv pFAnwmA).

XbfAWvkAeS: qh ind - ovde, xema n - poqe, XAil: m - pirina~, XAley a - pirin~an,XAleyma n - pirin~ano poqe vOkSa 6P (vOkSiw...vOk) - orati, kr{iti; pass. 4A (vOkSywe) - bitipooran, ore se

pfa 4A (pwe...p) - i}i, sti}i, dosti}i; +zwa - i}i navi{e, rastizwpi: f - prizvodwa, pBUw a - obilanqxa 1A (qxwe...qixw) - gledati; +op - i{~ekivati, pass. 4A (opexywe)- biti iziskivan, potrebno je

wsmAwa ind - zato, jlma n - voda, pirwsa ind - okolo (+ acc), sewu: m -korito

sWA 1P (iwiw...isWw) - stajati; +ov - biti sme{ten, nalaziti seovsWAnma n - sme{taj39 39

vOk 8U (vkrAeiw,vukwe...vOkw) - ~initi; pass. 4A (ikywe) - bitina~iwen, radi se, pravi se

gAeFUm: m - p{enica, owIv ind - mnogo, owsa ind - zato, pvw: m -planina, sAnu m ili n - vis, smOwyA ind - obilno, smOi: f - obiqeha 1P (rAehiw...D) - rasti; +p - pojaviti se, uspevati-my a - pun, ispuwen, jlmy a - pun vode, inm a - dubok, inmpfeX:m - nizija, vekvlma ind - iskqu~ivo, icma n - slika, vOS:, vOSB: m -vo, FUr f (nom.sing. FU:) - jaram, hlma n - plug, vAijna, oH m - kow, kind - gde, kicwa ind - ponegde, moe umesto loc. kfeXe=vkismna feXe -ibid., mihSI f - krava, inym: m - propisinyuja 7A (inyuVe...inyuk) - povezati; +zp - ibid., pass. 4A (inyujywe) -biti povezan, upregnut

bnFa 9P (bFAiw...b) - vezati; pass. 4A (bFywe) - biti privezano ind - sad, owvAma n - dana{we vreme, ynwma n - sprava, Xvkirl a- kamenit, inSvukt: m - zakutak, oAys (-sI f) a - gvozden, lAVlma n- plug

vkpa 1A (vklpwe...vkl) - udesiti, napraviti, smisliti (tako da budepogodno); +zp ibid.vkilpw a - pode{en, formiranlAevak 1A (lAevkwe...lAeivkw) - videti; 10U (lAevkyiw-we...lAeivkw) - gle-dati; +ov 10P - pogledativkSvk: m - ora~, pAwa ind - iza (+ gen), fMdma n - {tap, hsw: m - rukaFO 1P, 10U (Friw, FAryiw-we...FOw,FAirw) - dratiKna 1U (Kniw-we...KAw) - kopati, oraticufa 10U (cAefyiw-we...cAeifw) - terati, upravqatiBAg: m - deo, og a - prvi, predwi, najvi{i, ogma n - vrh (mUlma,mFyma, ogma - podnoje, sredina, vrh), iniXw a - za{iqen,nao{tren, lAeh-pkAlH m - gvozdeno raloFta 1A (Ftwe...Fitw) - biti zaposlen ne~im, +s& - spojiti;sVaFitw a - spojen, oFsa, oF: ind - ispod, oFswAwa - ispod (ne~ega)(+ gen), piw: f, sIwA f - brazda, svOkwa ind - stalno, uvek, mOivkA f -

40 40

tlo, mOf a (f, I f) - mek, owsa ind - zato, isa, isa - dva, tri puta,vkSMma n - orawevca 2P (vik...) 1P,10U (vciw, vAcyiw-we...zk, vicw) - re}i; pass.4A (zcywe) - biti nazvanvkSM& vOk 4A (pass.) - orativpa 1U (vpiw-we...z) pass. 4A (zpywe) - sejatibIjma n - seme, oAvAp: m - setva, prma ind - posle, svOkwa ind - redovno,pklvkA vkSMma n - drqa~a, mOfa f - tlo, onwra ind - unutar, ifnma n - dansmI - vOk 8U - poravnatipwa 1P(pwiw...piww) - leteti, sleteti, pastiiBfa 7U (iBni, iB&ee...iB) - pocepati, rase}i; +zfa - izbijati,niknuti; pass. 4A (ziwe) - biti proklijanw 1P (wriw...wIM) - pre}i preko, na drugu stranu; pass. 4A (wIywe),+iv - dati, podaritipa 4P (pyiw..) pass. 4A (pywe) - trpeti; +piw - presaditimir: m (-rI f) - izdanak, owynwma ind - veoma mnogo, izvanredno,mnAehAr: (mnu-oAhAr:) m - qudska hrana, pceilm a - koji se brzopriprema, livma n - srplU 9U (lunAiw, lunIwe... lUn) pass. 4A (lUywe) - se}ivOkiSH f - orawe, zemqoradwa, vSH m, vSma n - ki{a, zalivawe (bilo~ime), godina, vSAvkAlH m - vreme ki{a, ki{na sezona fevmAwOvk a - navodwavan putem padavina, nfImAwOvk a - navodwavanvodom iz reka

pfa 4A (pwe...p) - i}i, dosti}i, posti}i; +sma - uspe{no obaviti,caus. 10U - ibid.

zxa 6P (zxiw...zixw) - kvasiti , +oiB 1, 6U - zalivati, prskatioByuxMma n - zalivawe, pFAn a - glavni, najvaniji, najboqi, pFAnman - ono glavno, vOi: f - radinost

41 41

nIiwXwvkma STOTINU ZAPA@AWA O PONA[AWU QUDI

yA& icnwyAim sww& miy sA ivrkA sA@pynyimcCiw jn& sjnAe@nysk:`osmwvOkwe c pirwuSyiw vkAicfnyA iFkA& c w& c mfn& c qmA&c mA& c~Na koju mislim (yA& icnwyAim) stalno (sww&) prema meni (miy)

ona je ravnodu{na (sA ivrkA); ona, pak, (sA oip) drugog (onyma)eli (qcCiw) ~oveka (jnma); taj ~ovek (s jn:) u drugu je zaqubqen(ony-sk:); {to se ti~e mene (osmwa-vOkwe), naklowena mi je nekadruga (pirwuSyiw vkAicwa-onyA). Te{ko i onoj (iFvak wA& c) i onome (w&c) i qubavi (mfn& c) i ovoj (qmA& c) i meni (mA& c).

Ona, o kojoj stalno razmi{qam, prema meni je ravnodu{na, idrugog eli ~oveka. Taj ~ovek je u neku drugu zaqubqen. U mene je,pak, zaqubqena jedna druga ena. Te{ko onoj, i onome, i qubavi, iovoj, i meni!

XbfAWvkAeS: nIiwH f - pona{awe; Xwvkma n - skup, zbirka od sto ~lanova;swwma ind - neprestano, stalno; ivrk a - ravnodu{an; ony a- drugi, ne isti; jnH m - ~ovek; sk pp - privren, zaqubqen;iFvak ind (+acc) - avaj; mfnH - bog qubavi; mfnma n - opijenost,zanesenost zadovoqstvima, ludost.

icnwa 10U (icnwyiw-we...icinww) - mislitira 1,4U (rjiw-we; rjyiw-we...rk) - biti privren, voleti;+iv opp. (+ loc)qSa 1P (qcCiw...q) - eleti

42 42

sa 1P (sjiw...sk) - prionuti (uz ne{to), biti zaqubqen (+loc)

wuSa 4P (wuSyiw...wu) - radovati se ne~emu, +pir - ibid.N.B.:

Odnosne zamenice: yH,ywa, yA - koji, koje, kojaLi~ne zamenice: ohma, wvma, sH,wwa, sA - ja, ti, on, ono, onaUpitne zamenice: vkH, ivkma, vkA - ko, koje, koja?Nedre|ene zamenice: vkiwa, ivk&icwa, vkAicwa - neki, neko, nekaPokazne zamenice: oyma, qfma, qyma - taj, to, ta

sH, wwa, sA - onaj, ono, ona (odsutni)

rere cAwvk sAvFAnmnsA im xM& UywAmmBAefA bhvAe ih sinwggne sv wu nEwAXAH`vekicfavOiiBrAyinw vsuFA& gjinw vekicfavOWA y& y& pXyiswsy wsy purwAe mA bih fIn& vcnma~

Hej, prijatequ ^ataka (rere cAwvk...im), saslu{aj me sadapaqivo (sAvFAn-mnsA xM& UywAma paqivim duhom trenutak ~uj).

Oblaci mnogi su na nebu (omBAefAH bhvAe ih sinw ggne oblacibrojni doista su na nebu). Svi, pak, nisu jednaki (sv wu n RwAXAH).Neki ki{ama natapaju zemqu (vekicwa vOiiBH oAyinw vsuFA&) dokdrugi uzalud grme (gjinw vekicwa vOWA). Ma koji da ugleda{ (y& y&pXyis), pred wim ne jadikuj ( wsy wsy purwAe mA bih fIn& vcnma)!

Hej, prijatequ ^ataka, poslu{aj me za trenutak: mnogo oblakaima na nebu. Nisu svi isti: neki donose ki{u. a neki samo uzaludgrme. Ma koji da vidi{, ne jadikuj!

XbfAWvkAeS: cAwvkH m (-vkI f) - ptica za koju se veruje da ivi samo odki{nih kapi; rere ind - re~ca za dozivawe; im ma n - prijateq;sAvFAn a (-nI f) - paqiv; mnsa n - duh; xMH m - trenutak;omBsa n, omBAefH m - voda, ki{ni oblak; b a - mnogo; ggnma,

43 43

ggMma n - nebo; sv a (nom.pl.m sv) - sav, svaki; RwAX a (-XIf) -ovakav isti; sX a (-XI f) - takav isti (wuly, smAn, sm);vOiH f - ki{a; oA a - mokar; oAyiw den - natopiti; vsuFA f -zemqa, tlo; vOWA ind - uzalud, beskorisno; purwsa ind - ispred(opp. pAwa - iza); fIn a - jadan, bedan, siroma{an; vcnma n -govor, re~enica Xa 1P (pXyiw...) - videtiu 5P (OnAeiw...uw) - ~utiN.B. lAeta u pasivu: u~tivo obra}awe. Pasiv: lta: Uywe, lAeta:UywAma gOja 1P (gjiw...gOijw) - grmetib 2U (bvIiw, bwe,...zk) - re}i, pass. 4A zcywe caus. 10UvAxyiw-w

oYH suKmArAFyH suKwrmArAFywe ivXeSYH`YAnlvfvfgF& bA@ip w& nr& n ryiw~Neznalica (oYH) lako moe da bude zadovoqen (suKma-oArAFyH)

jo{ lak{e (suKwrma) biva zadovoqen (oA-rAFywe) u~en ~ovek(ivXeSYH), na znawa-mrvicu-uobraenog (YAn-lv-fvfgF&) ~akBrama (bA oip) tog ~oveka ne ~ini zadovoqnim (w& nr& n ryiw).

Neznalicu je lako zadovoqiti, jo{ lak{e u~ena ~oveka, ali~oveka uobraenog na mrvicu znawa ni Brama ne}e zadovoqiti.

XbfAWvkAeS: oY a - li{en znawa; oYH m - neznalica; suK a - sre}an; suKmaind - lako; suKwr ind - lak{e; ivXeS a - posebno, specifi~no;ivXeSH m - razlikovawe; ivXeS-YH m - u~en ~ovek koji zna darazlikuje su{tine; YAnma n - znawe; lvH m - deli}, mrvica;fivfgF a - uobraen; nrH m - ~ovek; rAFa 5P (rAFAeiw ... rA), 4P (rAFyiw...rA) - zadovoqiti, +oA4,10P - ibid.

ra 1, 4 U (rjiw-we, rjyiw-we...rk), pass. 4A (rjywe)- obojiticrveno, zaqubiti se, biti zadovoqan, caus. 10U (r&jyiw-we) -zadovoqiti.

44 44

ps miMmurenmvkrvkf&AnwrAwsmumipsnwrewpclfmmAlAvuklma `BujVmip vkAeipw& iXris puSpvAryewupiwinivmUKjnicmArAFyew~Silom (ps) dragi kamen (miMma) moe (~ovek) da i{~upa

(zfa-Frewa) iz zubate ~equsti aligatora (mvkr-vk-f& onwrAwa)okean, tako|e, (smuma oip) moe da prepliva (snwrewa) uzburkanihtalasa, golem i podao (pclwa-Zm oAl-ovuklma), razjarenu zmijutako|e (BujVma oip vkAeipwma) na glavi (iXris) kao cvet (puSpvwa) moeda nosi (FAryewa), ali duh uporne budale (piwiniv-mUK-jn-icma)nemogu}e je urazumiti (n wu...oArAFyewa).

Silom dragi kamen moe da se i{~upa iz zubate ~equsti ali-gatora, moe uzburkan i podli okean da se prepliva, razjarenuzmiju moe ~ovek da ponese kao cvetni venac oko glave, ali duhuporne budale nemogu}e je urazumiti.

XbfAWvkAeS: ps ind - silom; miMH m - dragi kamen; mvkrH m - aligator,neman; vkma n - usta, ~equst; f&A f - veliki zub; onwrma n -unutra{wost; smuH m - okean; cl, pcl a - pokretan, quqa-ju}i, tresu}i; ZmH m - talas; oAl a - golem; ovukl a - podao;BujVH m - zmija; puSpma n - cvet; vkAeipw a - besan; iXrsa n - glava;piwiniv a - uporan, zadrt; mUK a - glup; icma n - um;FO 1P, 10U (Friw;FAryiw-we,...FOw, Firw) - drati, nositi;+zfa - i{~upati w 1P (wriw ... wIM) - pre}i; +sma - ibid.rAFa 5P (rAFAeiw ... rA), 4P (rAFyiw ... rA) - zadovoqiti, +oA4,10P - ibid.

45 45

yfA@ivkijYAe e@h& ip qv mfAnFH smBv& wfAsvYAe@smIwyBvfvil& mm mnH`yfA ivkiiwvkiFjnsvkAXAfvgw& wfA mUKA@smIiw jvr qvmfAe me vypgwH~Kada (yfA) ni{ta nisam znao ja (oivkijYH oh&) kao slon (ipH

qv) zaslepqen stra{}u (mfAnFH) bio sam (smBvma), tada (wfA) sve-znaju}i da sam (svYH oism) eto tako (qiw), be{e (oBvwa) osoran(ovilma) moj duh (mm mnH). Kada je (yfA) ne{to sasvim malo(ivkiwa ivkiwa) u blizini u~ewaka (buF-jn-svkAXAwa) razumeo (mojduh) (ovgwma), tada (wfA) glupak da sam (mUKH oism), eto (qiw)(uvideh), kao groznica (jvrH qv) ludost (mfH) moja (me) nestala je(vypgwH).

Dok ni{ta nisam znao bio sam kao slon zaslepqen stra{}u,uobraen, mislio sam da sve znam; a kada sam ne{to malo nau~io odu~ewaka, tada shvatih da sam neznalica, i kao groznica moja ludostpro{la je.

XbfAWvkAeS: yfA...wfA - kada...tada; ivkiwa (ivkma+icwa)pr. - ne{to malo;ivkijY a - koji malo zna; oivk&icjY a - koji ni{ta ne zna; ifpHm - slon; qv ind - kao; mfH m - opijenost (alkoholom,stra{}u), ludost; o&F a - slep; mfAnF a - zaslepqen stra{}u;sv a - sve, sav; Y a - koji zna; svY a - sveznaju}i; ovil pp.- uobraen; mnsa n - duh, pamet; buF a - u~en; jnH m - ~ovek,buFjnH m -u~ewak; svkAX a - prisutan, svkAXAwa ind - blizu, odprisustva; mUK a - glup; mUKH m - glupak; jvr a - grozni~av;jvrH m - groznica.BU 1P (Bviw...BUw) - biti; + sma - biti, postatiil&pa 6U (il&piw-we...il) - uprqati, zagaditi; + ov - bitiuobraen, naduven

gma 1P (gcCiw... gw) - i}i; +ov - pri}i, razumeti; + iv-op=vyp - nestati, oti}i, pp. vypgw - nestao, oti{ao

46 46

vr& pvwfgSu BAnw& vncrEH sh`n mUKjnsmpvkH surenBvneSvip~ Boqe (je) (vrma) te{ko prohodnim planinskim stazama (pvw-

fgSu) tumarawe (BAnwma) sa divqim ivotiwama (vncrEH sh) nego(n...oip) dru{tvo glupaka (mUK-jn-smpvkH) u dvorcima Indre(suren-BvneSu oip).

Boqe je lutati sa divqim ivotiwama u te{ko prohodnimplaninama, nego s glupim ~ovekom iveti u dvorcima Indre.

XbfAWvkAeS: vrma ind - boqe, ra|e, + n c, n wu, n punH, n oip ind - nego; pvwHm - planina; fgH m, fgma n - te{ko prohodan prolaz, staza;BAnwma n - lutawe; vnma n - {uma; vncrH m - divqa~; sh ind - sa(+ instr); mUK a - glup; jnH m - ~ovek; s&pvkH m - dru{tvo, zajed-ni{tvo, dodir; surH m - boanstvo; sur-qnH m - Indra; Bvnman - mesto boravka;

N.B. smpvkH m - druewe, obi~no se kae: jnsmUhHBma 1, 4P (Bmiw, Bmyiw ... BA&w) - lutati

yeSA& n ivA n wpAe n fAn& YAn& n XIl& n guMAe n FmH`we mwylAevek Buiv BArBUwA mnuSypeM mOgArinw~(Oni u) kojih nema (yeSA&...n) (sa)znawa (ivA), pobonosti

(wpH), samilosti (fAnma), duhovnog obrazovawa (YAnma), uqudnosti(XIlma), ~vrstog karaktera (guMH) i vere (FmH), oni (we) kao teret(su) (BAr-BUwA) na zemqi(Buiv), na ovom svetu (mwylAevek u svetusmrtnih), u qudskom obliku (mnuSy-peM) zveri (mOgAH) hodaju(crinw).

Oni koji su li{eni znawa, pobonosti, samilosti, duhovnogobrazovawa, lepog pona{awa, ~vrstog karaktera i vere, kao teretsu na Zemqi, u svetu smrtnih u spodobi qudskoj kao divqa~ lutaju.

47 47

XbfAWvkAeS: yH (gen. pl. yeSAma) - koji; sH (nom. pl. we) - taj, on; ivA f - (sa)znawe; wpH m - odanost, pobonost; fAnma n - milosr|e,samilost; XIlma n - uqudnost; YAnma n - duhovno (sa)znawe;guMH m - vrlina, postojanost; FmH m - vera (zakon); mwy a -smrtan; mwyH m - smrtnik; lAevkH m - svet, mwylAevek - na ovomsvetu, svetu smrtnih; BUH f - zemqa; BArH m - teret; BUw pp -postao, postoje}i, mnuSyH m - ~ovek, qudsko bi}e; pma n -oblik; mOgH m - divqa ivotiwa, zvercra 1P (criw...cirw) - hodati, raditi; +oA - sprovesti u delo.

piwwAe@ip vkrAGAwEwpwwyev vknfvkH`pyeM sAFuvOAnAmsWAiynyAe ivpyH~ Iako (oip) ba~ena (piwwH) udarcima ruke (vkrAGAwEH) ipak (Rv)

odska~e lopta (zwpwiw vk&fvkH), (tako su) naj~e{}e (pyeM) dobrih(sAFuvOAnAma) prolazne (osWAiynyH) nevoqe (ivpyH).

Kao {to rukom ba~ena lopta odska~e, tako su naj~e{}e pro-lazne nevoqe vrlih qudi.

XbfAWvkAeS: pAiww pp - ba~en; oip ind - iako; vkrH m - ruka, sredstvo;vkrAGAwH m - udarac rukom; vk&fvkH m - lopta; pAysa ind,pyeM ind- uglavnom; sAFu a (-Fu, FvI f) - dobar; sAFuvO a - vrli; sWAiynaa - postojan, trajan; osWAiyna a - prolazan; ivpiH f - nevoqapwa 1P (pwiw...piww) - pasti, si}i; +zwa - sko~iti uvis,odsko~iti (+ acc,dat)

48 48

vErAgyXwvkma STOTINU ZAPA@AWA O STAROSTI

invOA BAegecCA puSbmAnAe ivgilwHsmAnAH svryAAwAH spif sufAe jIivwsmAH`XnEyuwWAn& Gniwimre c nyne ohAeFOH vkAyswfip mrMApAycivkwH~ I{~ezla eqa za nasladom(invOA BAeg-qcCA), po{tovawe

veliko od qudi prestalo (puS-b-mAnH ivgilwH), vr{waci nanebo oti{li (smAnAH svr-yAwAH), prijateqi ve} na kraju ivota(spif sufH jIivw-smAH kao ivota na kraju prijateqi), jedva sa{tapom (ima) snagu (XnEH yi zwWAn& jedva sa {tapom ustajawe),jakom tminom zaslepqena oka (Gn-iwimr-e nyne), drsko telo, ipored toga, od nestanka sa smr}u strepi (FOH vkAyH (wfa oip) mrM-opAy-civkwH).

Iako ne eli vi{e da uiva, iako ga qudi vi{e ne cene kaonekad, iako su mu vr{waci pomrli a prijateqi na pragu smrti,iako se jedva kre}e po{tapaju}i se, iako vi{e ne vidi dobro,beslovesan ~ovek jo{ uvek ne uvi|a da mu vaqa mreti.

XbfAWvkAeS: vErAgyma n - odsustvo eqa i strasti; BAegH m - uivawe; qcCAf - eqa; puSH m - ~ovek, mu{karac; b a (, I f), comp.BUysa,super.BUiy - velik, obilan; mAnH m - po{tovawe; smAn a - jed-nak; smAnH m - prijateq, vr{wak; svr ind - nebo, voda; spifind - odmah, samo {to ne (spreman); sufa m - prijateq; jIivwa - iv; jIivwma n - ivot; sm a - isti; XnEH ind - postepeno,korak po korak, jedva; yiH, yI f - {tap, oslonac; zwWAnma n- ustajawe; Gn a - gust, ~vrst; iwimr a - taman; iwimrH m, iwimrman - tama; nynma n - oko; pp - zatvoren, zaustavqen; FO pp

49 49

- drzak, neveran; opAyH m - nestajawe, uni{tewe, odlazak;civkw a - drhte}i (od straha); vkAyH m,vkAyma n - telo; ohAe ind -usklik aqewa, bolnog iznena|ewa, avaj!

vOwa 1A (vwwe...vO) - biti, postojati, (o)kretati se; + in -vratiti se na po~etak, zastati u kretawu, izumirati

qSa 6P (qcCiw...q) - eletiivgla 1P (ivgliw...ivgilw) - iste}i (kap po kap)yA 2P (yAiw...yAw) - i}i, oti}iFa 7U (Mi, &e...) - zaustaviti, zatvoriti, spre~iti(+loc)

FOSa 5P (FOSMAeiw...FO) - biti drzak, samouverencvak 1U (cvkiw-we...civkw) - biti sit, zadovoqan, odolevati

viliBmuKmAkAnw& pilwEriVw& iXrH`gAAiM iXiWlynwe wOSMEvkA wMAywe~ Borama lice pokriveno (viliBH muKma oAkAnw&) sedim (vlasima)

obeleena glava (pilwEH oiVw& iXrH) udovi su opu{teni (gAAiMiXiWlynwe), jedino eqa nekada{wa mladala~ka ne gasi se (wOSMARvkA wMAywe).

Lice mu je naborano, kosa seda, udovi drhtavi a eqe su muostale mladala~ke.

XbfAWvkAeS: vilH,-lI f (bilH,-lI) - bora; oAkAnw pp - pokriven; iXrsa n -glava, vrh (bilo ~ega); pilwma n - sedina, seda kosa; gAma n -telo, pl. udovi; iXiWl a - labav; wOSMA f - e|, pohlepa, eqa;wM a - mladala~ki; Rvk a - jedini.kma 1U, 4A (kmiw-we,kmywe...kA&w) - kora~ati; +oA - napasti,osvojiti, pot~initi

o&vak 1A (o&vkwe...o&ivkw) - obeleiti, udariti pe~at

50 50

iXiWlyiw - Den. P - opustiti, olabavitiq 1U (oyiw-we...qw) - do}i, pojavqivati se, ~esto ili brzo

ojAnnmAhAwmy& pwwu XlBAe fIpfhnes mInAe@pyYAnAidXyuwmAwu ipiXwma ~ivjAnnwAe@pyewAnvyimh ivpjjAljitlA muAmH vkAmAnhh ghnAe mAehmihmA~ Neznaju}i (ojAnna), neumitno (mAhAwmyma) mora da padne moqac

(pwwu XlBH) na plamen svetiqke (fIp-fhne), tako|e i (oip) ta riba(s mInH) iz neznawa (oYAnAwa) moe da pojede (oAwu) na udicuprika~eno (bidX-yuwma) meso (ipiXwma). Znaju}i, pak (ivjAnnwH oip)te (opasnosti) (RwAna) gusto isprepletane kao mrea nevoqa (ivpfa-jAl-jitlAna) mi ovde (na Zemqi) (vyma qh) ne osloba|amo se (nmu&cAmH) eqa za uivawima (vkAmAna), doista (ohh) neshvatqiva (je)(ghnH) obmane svesti snaga (mAeh-mihmA).

Ne znaju}i, neizbeno pada moqac u plamen svetiqke, iz nez-nawa i riba proguta mamac prika~en na udicu. Znaju}i za sve teopasnosti, mi ovde, na ovom svetu, ipak ne izbegavamo uivawa.Neshvatqiva je, doista, snaga obmane svesti.

XbfAWvkAeS: XlBH m - moqac; mAhAwmyma ind - neumitno; fIpH m - svetiqka;fhnH m - plamen; oYAnma n - neznawe; mInH m - riba; bidXma n(-XH m,-XA,-XI f) - udica; ipiXwma n - meso; vyma pr. - mi; qhind - ovde, na ovom svetu; ivpfa f - nevoqa, nesre}a; jAlma n -mrea, varka; jitl a - gust, isprepletan; vkAmH m - eqa,~ewa; ohh ind - uzvik aqewa, ~u|ewa; ghn a - neshvatqiv,tajanstven; mAehH m - gubitak svesti; mihmna m (nom. mihmA) -snaga

YA 9U (jAnAiw,jAnIwe, ... YAw) - znati; + o - ne znati; + iv -znati

51 51

pwa 1P (pwiw...piww) - pasti; fha 1P (fhiw ... fgF) - goretioXa 9P (oAiw ... oiXw) - jestiyu 2P (yAEiw ... yuw) - spojiti muca 6U (muiw-we ... muk) - osloboditi (se), odustati, odba-citi

52 52

oAmlvkAnewAvksyApyBUfagOhsWsy BOwyH vkn mugFFIH`smAifXfagOhsWsw& BOwymAmlvkipyH`gcCArAmAwsumFurAMyAnyAmlvkAin me~ RvEkvk& fXncCefenAsvAnIwvAdH` oAsvmFurAMyewAnyAnIwAnIxwA& pBuH~sAe@bvIwsAe@ip wAnyFAicCAnyAlAev vukwsyA` jhAEgOhpiwswen BOwyenAbuinA smma~

Nekoga (vksy oip) be{e (oBUwa) doma}ina (gOhsWsy) neki (vkHcn) glupavi (mugF-FIH) sluga (BOwyH). Uputi (smA-oifXwa) doma}in(gOhsWH) koji je voleo amalake (...oAmlvk-ipyH) tog slugu (wma BOwy&)(re~ima): Idi (gcC) iz vrta (oArAmAwa) sasvim zrele (su-mFurAiM)donesi (oAny) amalake (oAmlvkAin) meni (me).

Svaku pojedinu (Rvk Rvk&) zagriskom (fXn-cCefen) okusiv{i(oAsv) donese (ih) (oAnIwvAna) {a{avko (jdH). Okusiv{i(oAsv) (da su) zrele (mFurAiM) ove (RwAin) donete (oAnIwAin) neka seuveri (qxwAma) gospodar (pBuH), on re~e (sH obvIwa). Gospodar, pak,(sH oip...gOhpiwH) wih upola oglodane videv{i (wAin oF-zicCAinoAlAev) sa grdwom (vukwsyA) odbaci (ih) (jhAE) i sa wima tog glu-pavog slugu (wen BOwyen obuinA smma).

DONOSILAC AMALAKE

Neki doma}in koji je voleo amalake re~e budalastom sluzi:Idi i donesi mi iz vrta zrele amalake! [a{avko je svaku probaoda bi se uverio da je zrela i kad ih donese, re~e: Ove sam probao,

53 53

zrele su, a gospodar, vide}i ih upola oglodane, baci ih a glupogslugu sa grdwom otera.

XbfAWvkAeS: oAmlvkH m,-vkI f - biqka, vo}ka amalaka; oAmlvkm a n - plodamalake; oAnewO m (nom.oAnewA ) - donosilac; gOhsWH, gOhpiwH,pBuH m - gospodar, doma}in; BOwyH m - sluga; mugFFI a - glup;jdH m - glupavko; obui a - glup; -ipy a - koji voli; oAmlvk-ipy a - koji voli amalake; oArAm a - prijatan; oArAmH m - vrt;su-mFur a - sasvim zreo; fXnH m, fXnma n - zub; fXncCefH m -zagrizak; oF - upola; zicC pp - upropa{ten; vukwsA f - pogr-da, grdwa; smma ind - zajedno sa (+ instr.); ifXa 6U (ifXiw-we ...if) pass. 4A (ifXywe) caus. 10U (feXAyiw-we) - pokazati, odobriti; +smA - uputiti (re~ima)nI 1U (nyiw-we...nIw) pass. 4A (nIywe), caus. 10U (nAyyiw -we)- voditi, odneti (dopuwuje se sa dva akuzativa);+ oA -dovesti, doneti

svfa 1A (svfwe...svifw) - biti sladak, caus. 10U (svAfyiw-we)- okusiti, zasladiti, +oA - probati, jestiqxa 1A (qxwe...qixw) - pogledati, pass. 4A (qxywe), caus. 10U(qxyiw-we)b 2U (bvIiw-bwe...zk) - re}i, pass. 4A (zcywe), caus. 10U(vAxyiw-we)N.B. U promenama ovaj glagol ume}e q ispred jakih nastavaka hA 3P (jhAiw...hIn) - odbaciti, pass. 4A (hIywe), caus. 10U(hApyiw-we)iCfa 7U (iCni, iCnwe...iC) - se}i, + zwa - prese}i,upropastiti

54 54

AE sKAyAEpUv cAelfeXe AE sKAyAvAswAma` wyAerevkAe ivAipyAe@nyAeFnipyH` wyAeH ipwrAvAwIv firAE` owswAE ipAerAYyA ivfeX&gwAE~ivAipysw ivAly& pivXy ivAmFIwvAna` onyH vksyAipeinH oApMe vyApOwH pBUw& ivmjiw sm~fXByAe vSByH pr& wAE svfeX& piw pisWwAE` vnmAgMgcCwAeswyAeFnipysy FnBAMd& cAerAH opAhrna` wen s inFnAejAwH~ yfA wAE svfeXmAgwAE wfA ivAipy& vOkwiv& vIxy weXIyAerAjA w& minwpfe nyyAejywa` Fnipyswu jIivvkAW gwynwrmpXysyEv minwMH sevvkAe@Bvwa` ivyA mAhAwmy&pXywAw Rv ivAFn& svFnAwa pFAnimiw lAevkA oAH~Nekada davno (pUvma) u zemqi ^ola (cAelfeXe) dva druga (AE

sKAyAE) behu (oAswAma). Od wih (wyAeH) jedan (RvkH) Vidjaprija(ivAipyH) a drugi (onyH) Dhanaprija (FnipyH) (be{e). Wihovio~evi (wyAeH ipwrAE) veoma siroma{ni (owIv firAE) (behu). Zato wihdvojica (owH wAE) po odobrewu o~eva (ipAerAYyA) u inostranstvopo|o{e (ivfeX& gwAE).

Vidjaprija je tu (ivAipyH w) u {kolu (ivAly&) oti{av{i(pivXy) nauku stekao (ivAma oFIwvAna). Onaj drugi onyH) nekogtrgovca (vksyAip einH) u radwi (oApMe) je bio zaposlen(vyApOwH) iveliki imetak je stekao (pBUw& ivmjiw sm).

Deset godina kasnije (fXByAe vSByH pr&) wih dvojica (wAE) svomkraju (svfeX& piw) krenu{e (pisWwAE). Putem kroz {umu (vnmAgM)dok su i{li wih dvojica (gcCwAeH wyAeH) lopovi (cAerAH) Dhanaprijin

55 55

(Fnipysy) kov~eg sa blagom (FnBAAMd&) ote{e (opAhrna). Tako se on(wen s) bez imetka (inFnH) na|e (jAwH).

Kad su wih dvojica ku}i se vratili (yfA wAE svfeXma oAgwAE),tada, uo~iv{i u~enog Vidjapriju (wfA ivAipy& vOkwiv& vIxy),tamo{wi raxa (weXIyH rAjA) wega(wma) na poloajministra(minwpfe) postavi (nyyAejywa). Dhanaprija me|utim(Fnipyswu) radi opstanka (jIivvkAW) drugi na~in potraiv{i(gwynwrma opXywa) toga ministra sluga je postao (wsy Rv minwMHsevvkH oBvwa). Znawem plemenitost misli sti~ite (ivyA mAhAwmy&pXyw). Zato (owsa Rv) bogatstvo ste~eno znawem (ivFn&) od svegblaga (svFnAwa) je najdragocenije (pFAnma). Tako kau qudi (qiwlAevkAH oAH).

DVA DRUGA

Nekada davno, u zemqi ^ola ivela su dva druga. Jedan se zvaoVidjaprija a drugi Dhanaprija. Wihovi o~evi su bili veoma siro-ma{ni, te ih pusti{e da po|u u strane zemqe i potrae sre}u.

Vidjaprija je, po{av{i u {kolu, stekao znawe, dok je drugistekao veliki imetak rade}i u radwi nekog trgovca.

Posle deset godina wih dvojica krenu{e ku}i. Dok su i{likroz jednu {umu lopovi ote{e Dhanaprijin kov~eg sa blagom te onostade bez imetka. Kada su do{li ku}i, tamo{wi raxa, uo~iv{iu~enog Vidjapriju, postavi ga na mesto ministra. Dhanaprija je,pak, postao sluga tog ministra. Znawem plemenitost sti~ite! Jer,bogatstvo ste~eno znawem od sveg blaga je nadragocenije, tako qudigovore.

XbfAWvkAeS: pUvma ind - nekada; feXH m - zemqa; siK (nom: sKA ) m - drug;ivA f - saznawe; ony a - drugi, ne isti; ipwO m - otac; owIvind - veoma; fir a - siroma{an; owsa ind - zato; oAYA f -dozvola, nare|ewe; ivfeXH m - strana zemqa; w ind - tamo;

56 56

ivAlyH m - {kola; eina m - trgovac; oApMH m - radwa; pBUwmaind - mnogo; ivma n - imetak; vSH m - godina; prma ind -posle (+ abl.); piw - prema; vnma n - {uma; mAgH m - put; cAerH m- lopov; BAMdma n - sanduk; inFn a - bez novca; vOkwiv a -u~en; weXIy a - tamo{wi; rAjna m - raxa; minwMa m - min-istar; pfma n - mesto, poloaj, pozicija; jIivvkAWma ind - radiopstanka; gwynwrma n - drugo sredstvo; sevvkH m - sluga;mAhAwmyma n - plemenitost u mislima, istaknut poloaj;ivAFnma n - blago ste~eno znawem; pFAn a - glavno, najboqe;pFAnma n - najvanija stvar; lAevkH m - svet, narod; owsa ind -otuda; owsa Rv ind - upravo zato; oAH ind - kau.oFI (oiF-q) 2P (oFyeiw...oFIw) - u~itipO 6A (ipywe...pOw) - biti zaposlen, aktivan; + iv-oA - raditip+sWA 1A (pp pisWw) - krenutioja 1P (ojiw...ojw) - ste}ioAsa 2A (oAswe...oAisw) - sedeti, stanovati, (imati sedi{te)qxa 1A (qxwe...qixw) - videtivOk 8U (vkrAeiw, vukwe...vOkw) - ~initijna 4A (jAywe...jAw) - roditi seXa 1P (pXyiw...) - videtisWA 1P (iwiw...isWw) - stajatiyuja 7U (yunik, yu&ek...yuk) - spojiti, +in - postaviti, odre-ditiivXa 6P (ivXiw...iv) - u}i; + p - ibid. 1P (hriw...w) - oduzeti; + op - ibid.

Napomene uz tekst:1. siK m

sing. dual pl.

nom: sKA sKAyAE sKAyHvoc: sKe acc: sKAyma sKInainstr: sKyA siKByAma siKiBHdat: sKyE siKByH

57 57

abl: sKyuH gen: sKyAeH sKInAma loc/t: sKyAE siKSu

2. siwSIgcCwAeH wyAeH (gen. abs.)

3. osa 2P (oisw...) bitioAsa 2A (oAswe ... oAisw) stanovatilVa: oAswAma behu (wih dvojica); oAsAwAma stanovahu (wih dvoji-ca).

58 58

mUKivppusy vkWAvkieev mUKA@BUippuH ipwA c wma` sAy& jgAf gnwvyAegAmH pu wvyA pge~ uwvewypOA vkAy w& ipwr& pAwrev sH`gwvAvOWEv w& gAm& sAymAgAwvOkwmH~ gAm& gwvAhmAyAw qwyAhipwr& c sH` gwe wviy n ivk& isimiw cAh s wiwpwA~ wfeiwinriBpAyceiwAe lAevkhAsAywAma` mUKAe@nuBviw ekX& n vkAyvukwe punH~Be{e (oBUwa), gospodaru (fev), neki glupavi sin bramana (vkiwa

... mUKH ... ivp-puH). Jedne ve~eri (sAy&)otac (ipwA) mu re~e (wmajgAf wega oslovi): Sine (pu), sutra treba rano da ode{ u selo(gnwvyH gAmH wvyA pge). ^uv{i to (uwvA qiw) ne pitaju}i oca zasvrhu (opOA vkAy w& ipwrma ), rano izjutra (pAwr Rv) on (sH) oti{avi(gwvA) besciqno u to selo (vOWA Rv w& gAm&) uve~e se vrati premoren(sAyma oAgAwa vOkwmH), i ovako re~e ocu (... qiw oAh ipwr& c sH):Bio sam u selu i vratio se (gAm& gwvA ohma oAyAwH). Tvojimodlaskom (gwe wviy loc. abs.) ni{ta nisi postigao (n ivk& isimaqiw), re~e mu to otac (c oAh sH wwa ipwA). I tako (wfeiw) glupankoji radi bez odre|ene svrhe (muKH inra-oiBpAy-ceiwH) slui drugi-ma za podsmeh (lAevk-hAsywAma), zamara se ali to ni~emu ne slui(onuBviw ekX& n vkAy vukwe punra).

PRI^A O GLUPOM SINU BRAMANA

Be{e, gospodaru, neki glupi sin bramana. Jedne ve~eri, otac mure~e: Sine, sutra treba da ode{ u selo. ^uv{i to, a ne pitaju}ioca za razlog, on rano izjutra ode u selo, uve~e se umoran vrati iovako re~e ocu: Bio sam u selu i vratio se. Tim odlaskom ni{tanisi postigao, re~e mu otac.

I tako, glupan koji radi bez odre|ene svrhe slui drugima zapodsmeh - zamara se, ali to ni~emu ne slui.

59 59

XbfAWvkAeS: mUK a - glup, mUKH m - glupak, ivpH m - Braman, puH m - sin, ipwOm - otac, sAyma ind -uve~e, pge ind - rano, gAmH m - selo, vkAyma n-posao, svrha, pAwra ind - cik zore, rano slede}eg jutra, vOWA ind- uzalud, vOkw-m ekXH a - umoran, isiH f - uspeh, oiBpAyH m -svrha, ekXH m - bol, patwagfa 1P (gfiw... ilta: jgAf ...gifw) - re}i, osloviti (+ acc) gma 1P (gcCiw...gw) - i}i, posetiti (+acc) gA 1A (gAwe...gAw), pass. 4A (gAywee ), caus. 10U (gApyiw-we) -i}i (+ acc)

yA 2P (yAiw...yAw) - i}i, kretati se, hodati; + oA - sti}i,do}i

u 5P (OMAeiw...uw), pass. 4A (Uywe), caus. 10U (Avyiw-we) -~uti

pcCa 6P (pOcCiw...pO), pass. 4A ( pOcCwe), caus. 10U (pcCyiw-we) - pitati (dopuwuje se sa dva akuzativa)isFa 4P (isFyiw...is) - posti}i cea 1A (cewe...ceiw) - raditi, truditi sehsa 1P (hsiw...hisw) - ismevati, potsmevati se (+acc), pass.4A (hsywe) - biti ismejan, caus. 10U (hAsyiw-we) - nasmejationuBU 1P (onuBviw...onuBUw) - osetiti, trpeti, podnositi

60 60

kAeFnpuSvkWAbihH isWwsy vksyAip pu&sH vukAip OMvwH~ oBynwre guMA-nvkicCX&s svjnAgwH` wfA cEvkAe@bvI swy& sguMvAnsKee~ ivk& wu AE wsy fAeSAE swH sAhsI kAeFn ywa`qiwvAifnmevEw& bihvwI inXmy sH~ pumAnpivXy shsA vAs-sAveyfle` re jAlm sAhs& ivk& me kAeFH vk myA vOkwH~qwyuvAc c sAxep& pumAnvkAeFAignA jvlna` wwAe hsnwswAnyewmUcuH ivk& bvIwyfH~ pwyxfXwkAeFsAhsAe@ipBvAiniw`Rv& svfAeSH pvktAe@pyYEEfv n buFywe~Dok je stajao neki ~ovek (isWwsy vksy-oip pu&sH) negde napoqu

(bihH vukAip) oslu{kuju}i (OMvwH) kako unutra (u ku}i) (oBynwre)(wegove) dobre osobine (guMAna) neko (vkiwa) hvali (XX&s) predro|acima (svjn-ogwH), tada (wfA) neko (c RvkH) re~e tamo (obvIwaw): Zaista (sAwy&), ima vrlina (guMvAna), prijatequ (sKe),me|utim, (ivk& wu) ima dve mane (AE wsy fAeSAE swH): naprasit je(sAhsI) i prgav (kAeFnH c). Tog koji je tako govorio (qiw-vAifnmaRv Rw&) napoqu stoje}i (bihH vw) ~uv{i (inXmy) taj ~ovek (sHpumAna) u{av{i naglo (pivXy shsA) zabaci ogrta~ (vAssa-oAveywagle ode}u zabaci oko vrata). Budalo jedna (re jAlm), kakvo samnasiqe po~inio (sAhs& ivk& me), kada sam se qutio (kAeFH vkH c myAvOkwH koja je neobuzdanost mnome po~iwena)? Tako (qiw) re~e(zvAc) uvre|eno (sAxep&) ~ovek (pumAna), planuv{i od besa (kAeF-oignA jvlna). Tada (wwH), smeju}i se (hsnwH), prisutni (w-onye)reko{e mu (wma ZcuH): ^emu obja{wewe (ivk& bvIiw ofH {ta o tomeda se pri~a), dali ste nam vidan dokaz (svoje) naprasitosti iprgav{tine (pwyx-fXw-kAeF-sAhsH oip BvAna).

61 61

Eto tako (Rv&), sopstveni nedostatak (svfAeSH), iako o~evidan(pvktH oip), glupacima (oYEH neznalicama), gospodaru (fev), ostajenepoznat (n buFywe ne biva poznat).

PRI^A O PRGAVOM ^OVEKU

Neki ~ovek je stajao napoqu i oslu{kivao kako u ku}i nekopred ro|acima hvali wegove dobre osobine. Tada neko re~e:Zaista, prijatequ, ima vrlina, ali, ima i dve mane - naprasit je iprgav. ^uv{i to, onaj ~ovek zabaci ogrta~ i utr~a u ku}u. Budalojedna, kakvo sam nasiqe po~inio, kada sam se qutio? - re~euvre|en, plamte}i od besa. Tada, smeju}i se, prisutni qudi mureko{e: ^emu obja{wewa, upravo ste nam dali vidan dokaz svojenaprasitosti.

Eto tako, gospodaru, neznalice ne umeju da prepoznaju sopstvenenedostatke.

XbfAWvkAeS: bihsa ind - napoqu, vuk Aip ind - negde, pu&sa (nom: sing.pumAna dualpumA&sAE pl. pumA&H) m - ~ovek, onwra - unutra{wost, oiB-onwre -negde u ku}i (negde unutra), guMH m - osobina, vrlina, svjnHm - ro|ak, guMvwa a - koji se odlikuje vrlinama, fAeSH m -nedostatak, mana, sAhsma n - estina, sAhsma n - nasiqe,estina, sAhisna a - estok, kAeFH m - qutina, srxba, kAeFn a- prgav, vAifna a - onaj koji govori, vwna a - onaj koji stoji,glH m - vrat, vAssa - odelo, ogrta~, jAlmH m - luda, sAxep a -uvredqiv, oigH m - ogaw, o-ony a - prisutan, ofsa (ofAEeofH ofAE) - onaj, ona, ono; pwyx a - o~evidan, fXw [Xa - k]pp - pokazan, oYH m - neznalica, fevH m - gospodar, vi{a sila,pvkt a - jasan, o~evidansWA 1P (iwiw...isWw) - stajatiu 5P (OMAeiw...uw), pass. 4A (Uywe), caus. 10U (Avyiw-we) -~uti

X&sa 1P (X&siw...ilta: XX&s...Xsw) - hvaliti

62 62

b 2U (bvIiw - bwe...zk, vukma) - re}i, pass. 4A (zcywe), caus.10U (vAxyiw-we)

N.B. U promenama ovaj glagol ume}e q ispred jakih nastavaka Xma 4P, 10U (XAmyiw, XAmywe...XAnw) - biti smiren (10U - gle-dati), +in 4P - ~utiivXa 6P (ivXiw...iv) - u}i; + p - ibid.oAvea 10P (oAveAyiw...oAveiw) - obaviti vca 2P (vik...ilta: zvAc...zk, vicw) - re}i jvla 1P (jvliw...jvilw) - planuti, goretihsa 1P (hsiw...hisw) - smejati se, pass. 4A (hsyw) - bitiismejan, caus. 10U (hAsyiw-we) - nasmejati (nekog) buFa 1U (bAeFiw-we...bu) - znati, pass. 4A (buFywe) - biti znan,poznat

63 63

FIrAe nyAyAiFpHoAsIwpurA suvMpure FnvAnvkiEEXyH` wsy e BAyyAswAma`wyAejyAysI vnFyA` vknIysI wu pumevk& pAsUw` we e@ip w&bAl& ehenApAeSywAma~oW ivkywA@ip vkAlen s vEXyH vkAlFm gwH` wsy svmipFn& puiMI vknIysI gcCiw` jyAysI wu wAshw` owH sAvyicnwywa` yif iXuimm& mfIy& vkWiySyAim wh mhiff&BwuFn& mAmeSywIiw` Rv& ivicnwy sA bAlvkmAfAypwsWe` vknIysI wA& vAryiw sm~wwH vklhAymAne we nyAyAiFpmgcCwAma` zBe@ip wsyAge mmAy&iXummAy& iXuirwyvfwAma` nyAyAiFpAe ivvAfsy rhsy&YAwuimcCnsvBOwyma ovkWywa` yuByAery& iXuswh w& iCvAsm& ivBjyAeBAsyA& ycCeiw~wcCwvA jyAysI sAFu svAimna sAFu` Rv&ikywAimwyuErvAcwa` vknIysI wu vyAvuklA BUwvA jgAfsvAimnwfIy RvAy& bAlAe n mfIyH` wsmAwsjIvAe@y& wsyEfIywAimiw~nyAyAiFpswfAvkMy smymAnH vknIysImev iXAejnnI iniwywsyE iXumfApywa` jyAysI wu jnEphsymAnA pwygcCwa~Be{e (oAsIwa) nekada (purA) u gradu Suvarna (suvMpure) bogat

(FnvAna) neki (vkiwa) trgovac (vEXyH). Imao je dve ene (wegove dveene behu) (wsy e BAy oAswAma). Od wih dveju (wyAeH) starija(jyAysI) (be{e) nerotkiwa (vnFyA). Mla|a (vknIysI) pak (wu),jednog sina (puma Rvkma) je rodila (pAsUw). Te dve (we e), pak (oip),to dete (w& bAl&) s qubavqu (ehen) su odgajale (opAeSywAma). Poslenekog vremena (oW ivkywA vkAlen instr.) taj trgovac (s vEXyH) ode

64 64

Bogu na Istinu (vkAlFm gwH). Wegov sav imetak (wsy sv oip Fnma)mla|oj koja ima sina (puiMI vknIysI) pripao je (gcCiw - lta uzna~ewu pro{log vremena). Starija (jyAysI), pak (wu), to nije pod-nela (wwa n oshw). Zato (owH) ona (sA) pomisli (vyicnwywa): Ako(yif) ovo dete (iXuma qm&) da je moje (mfIy&) budem rekla(vkWiySyAim), onda (wh) veliki taj muevqev imetak (mhwa qf&Bwura-Fnma) pripa{}e meni (mAma R Syiw). Ovako (Rvma) razmisliv{i(ivicnwy) ona (sA) je dete (bAlvkma) uzev{i (oAfAy) prisvojila(pwsWe). Mla|a (vknIysI) woj (wA&) se usprotivila (vAryiw sm). Zato(wwH) radi re{ewa spora (vklhAy-mAne) one (we) sudiji (nyAyAiFpma)odo{e (ogcCwAma). Obe (zBe), pak (oip), pred wim (wsy oge): Mojeje ovo dete (mm oy& iXuH), moje je ovo dete (mm oy& iXuH), takoreko{e (qiw - ovfwAma). Sudija (nyAyAiFpH) rasprave su{tinu(ivvAfsy rhsy&) ele}i da sazna (YAwuma qcCna), svom sluzi (svBOwyma)re~e (ovkWywa): - Ako je obeju ovo dete (yif zByAeH oy& iXuH) onda(wh) wega (w&) rasekav{i na dvoje (iCvA) i podeliv{i istog(ivBjy sm&) svakoj daj (deo) (zBAsyA& ycC). To ~uv{i (wwa UwvA)starija (jyAysI) - Tako je, tako je, gospodaru (sAFu sAFu svAimna).Neka tako bude u~iweno (Rv& ikywAma) tako povika (glasno re~e)(qiw zEHovAecwa). Mla|a (vknIysI), pak (wu), budu}i preneraena(vyAvuklA BUwvA), re~e (jgAf) - Gospodaru (svAimna) weno je uistinuovo dete (wfIy Rv oy& bAlH), nije moje (n mfIyH). Zato (wsmAwa) iv(sjIvH) on (oy&) woj (wsyE) neka bude dat (fIywAma qiw). Sudija(nyAyAiFpH) to ~uv{i (wwa oAvkMy), osmehuju}i se (smymAnH), mla|u(vknIysIma Rv) za deteta majku (iXAeH jnnI) proglasiv{i (iniwy),woj dete predade (wsyE iXuma ofApywa). Starija, pak (jyAysI wu) odqudi (jnEH) ismejana (zphsymAnA) udaqi se (pwygcCwa).

MUDRI SUDIJA

Nekada davno, u gradu Suvarna iveo je bogati trgovac. On jeimao dve ene. Starija be{e nerotkiwa, a mla|a be{e rodilajednog sina. Obe ene su to dete sa qubavqu odgajale. Posle nekogvremena, trgovac umre, a sav svoj imetak ostavi mla|oj koja je imalasina. Starija ena to nije mogla da podnese. Tada ona pomisli:Ako budem rekla da je ovo dete moje, onda }e veliki muevqev

65 65

imetak pripasti meni. Smisliv{i to, ona prisvoji dete. Mla|aena joj se usprotivi. Radi re{ewa spora odo{e sudiji. Pred sudi-jom su obe tvrdile da su majke deteta. Sudija, ele}i da utvrdisu{tinu rasprave, re~e svom sluzi: Ako ovo dete pripada i jednoji drugoj, onda ga raseci na pola, i svakoj daj wen deo. To ~uv{i,starija glasno re~e: Tako je, tako je, gospodaru! Neka tako budeu~iweno! Mla|a, pak, prenereena re~e: Gospodaru, to dete jeweno, nije moje! Neka joj ivo bude dato! To ~uv{i, sudija se nas-meja, i proglasi mla|u enu za detetovu majku. Starija ena ode,pra}ena podsmehom.

XbfAWvkAeS: FIr a - mudar; nyAyH m - pravda; nyAyAiFpH m - sudija; purA ind -nekad davno; suvM a - zlatan; suvMma n - zlato; purma n - grad;Fnma n - blago, novac; Fnvwa a - bogat; vEXyH m - trgovac; BAya - koji je voqen, izdravan; BAyA f - supruga; pXsy, vO a(comp. jyAyAsa (-sI f), super. jye) - star; vnFy a - neplodan;vklp, yuvna a (comp. vknIysa (-sI f), super. vkin) - mlad; puH m- sin; bAlH m - dete; ehH m - qubav; vkAlH m - vreme; ivkywa vkAlH- neko vreme; vkAlFm gma - oti}i Bogu na Istinu; puiMI a -koja ima sina; owsa ind - zato; iXuH, iXuvkH m - malo dete,mladun~e; mfIy a - moj; mhwa a - veliki; BwO m - suprug; vklhHm,-hma n - spor, sva|a; mAnH m,-nma n - odgovorna li~nost,(autoritet); og a - prvi; ogma n - vrh; oge ind - ispred(+gen.); ivvAfH m - spor, rasprava; rhsa n, rhsyma n - tajna; sva - svoj; BOwyH m - sluga; wh ind - prema tome, onda; svAimna a(-nI f) - koji ima pravo vlasni{tva (postupaka), gospodar;zEH ind - glasno; sAFu ind - dobro, odli~no; vyAvukl a - pren-eraen; wfIy a - wegov, wen; sjIv a - iv; jninH f, jnnI f -ro|ena mati; jnH m - ~ovekosa 2P (oisw...lVa:oAsIwa) - bitisU 2, 4A (sUwe, sUywe...sUw, sUn) - roditi; + p - ibid.puSa 1,4,9P (pAeSiw,puSyiw,puSMAiw...pu, puiSw) - hraniti, odga-jati; caus. 10U - ibid.

gma 1P (gcCiw...gw) - i}i (oti}i), + acc.; + piw - udaqiti se

66 66

sha 4P,1A (siw,shwe...) - podneti, izdratiic&wa 10U (ic&wyiw-we...ic&iww) - misliti, razmi{qati; + iv -smisliti, otkriti

fA 1P (ycCiw...f) - dati; caus. 10U (fApyiw-we) - dodeliti;+oA - uzeti sWA 1P (iwSTiw...isWw) - stajati; + p A - prisvojiti;vO 1,5,9U (vriw-we,vOMAeiw-vOMuwe,vOMAiw-vOMIwe...vOw) - izabrati;pass. 4A (ivywe) - biti izabran; caus. 10U (vAryiw-we) -spre~iti, pruiti otpor

qSa 6P (qcCiw...q) - eletivkWa 10U (vkWyiw-we...vkiWw) - re}i, ispri~atiq 2P (Riw...qw) - i}i, i}i premaiCfa 7U (iCni,iC&e...iC) - se}i, rase}iBja 1U (Bjiw-we...) - podeliti, razdeliti; +iv - ibid.u 5P (OMAeiw...uw) - ~uti, slu{ativOk 8U (vkrAeiw,vukwe...vOkw) - raditi; pass. 4A (ikywe) - bitiura|en

vkMa 10U (vkMyiw-we...vkiMw) - primetiti, ~uti (ide obi~no sprefiksom oA)ism 1A (smywe...ismw) - sme{iti se, smejatiicwa 1P, 10A (cewiw, cewywe...ceiww) - videti, primetiti,uo~iti; + insa - ibid.hsa 1P (hsiw...hisw) - smejati se; pass. 4A (hsywe) - bitiismejan

67 67

nvuklspAbBUv fevXmAKyAe bAMAe ngre kicwa` wsyABUevfeiw geihnIsXAnvyA ~ FOwgBA c sA wsy vkAlen suSuve suwma` firAe@ip sw& mene iniF& lbFimv ijH~ sUwvkAnwe c sA wsy BAyAAwumgAfIma` fevXmA s wsWAE wu gOhe rxnsuw& iXuma~wAvfAAiyvkA wsy rAjAnwH purwAe w& ceitvkAbAMsyAgAwsviswvAcnjIivnH~ wwH s fixMAlAeBAvukl& rxvk&iXXAe eH` sWApiywvA yyAE gOhe icrmblyvFwma~wismngwe@AvksmAicCXAeswsyAinwvkAgwma` spmAlAev nvuklHsvAimBakyA jGAn wma~ oW w& fevXmAMmAgw& vIxy frwH`spAiskAe nvuklAe Ae@sy inrgAwpurH~ s fevXmA wp& w&EvAXmnAvFIwa` Fv& s bAlH puAe me hwAe@neneiw s&BmAwa` pivXycAnwA w& Bujg& nvuklA hwma` jIvnw& c isWw& bAl&bAMAe@nwrwpyw~ oivcAyApvkArI s nvuklH ivk& hwswvyA`qwyupAlBwAyAwA BAyAip wfvewy wma~

Be{e(bBUv) Deva{arman po imenu(fevXmAKyH) braman(bAMH) unekom selu (ngre kicwa). Wegova ena (wsy geihnI) be{eDevadata(oBUwa fevfA qiw), isto tako otmena roda (sX-oAnvyA).Ona nose}a (be{e) (FOwgBA sA) i vremenom (c vkAlen) rodila je(suSuve) wegovog sina (wsy suwma). Mada siroma{an (firH oip), tajbraman (s ijH) je mislio (smatrao) (mene) wega (w&) kao blagodobijeno (iniF& lbFma qv). Posle poro|aja (sUwvk-onwe) ta wegovaena (sA wsy BAyA) je oti{la (ogAwa) (na) reku (nfIma) da se okupa(Awuma). Deva{arman (fevXmA s) je ostao pak (wsWAE wu) kod ku}e (gOhe)~uvaju}i sina (dete) (rxna suw& iXuma). U me|uvremenu (wAvwa) do{laje(ogAwa) sluavka (ceitvkA) maharaxinih odaja (rAjAnwH purwAe) pozi-vaju}a (da pozove) (oAAiyvkA) tog bramana koji je iveo od obreda

68 68

posve}ewa (wsy bAMsy sviswvAcn-jIivnH) odmah (da do|e) (wma).Tada (wwH) on (sH) iz eqe za zaradom (fixMA lAeBAwa) je oti{ao(yyAE) ostaviv{i (sWApiywvA) u ku}i (gOhe) mungosa da ~uva dete(nvukl& rxvk& iXXAeeH), koji je (mungos) za to bio obu~en od malena(icrma-obly-vFwma). Po{to je oti{ao (wismna gwe) zmiju (spma)koja je iznenada do{la u blizinu wegovog deteta (o ovksmAwa iXXAeHwsy oinwvk-ogwma) ugledav{i (oAlAev) mungos (nvuklH) zadavi je(jGAn wma) iz odanosti prema gazdi (svAim-BkayA). Potom (oW) togDeva{armana dolaze}eg (w& fevXmAMma oAgwma) iz daqine (frwH)ugledav{i (vIxy), poprskan zmijinom krvqu (sp-o-iskH) mun-gos (nvuklH) odu{evqen (H) potr~a (inra-ogAwa) pred wega (osypurH). Taj Deva{arman (s fevXmA) takvog wega (wwa-pma wma) samo{to ugleda (A Rv), sigurno (Fv&) taj moj mali sin (s bAlH puAe me)ubijen (je) (hwH) ovim (onen), tako (pomisli) (qiw), (i) iz zablude(s&BmAwa) kamenom ubi (ga) (oXmnA-ovFIwa). U{av{i unutra (u ku}u)(pivXy onwra) i videv{i (c A) tu zmiju (w& Bujg&) ubijenu (hwma)mungosom (nvuklA), a ivo dete kako stoji (jIvnw& c isWw& bAl&), bra-man (bAMH) u sebi oseti bol (onwra-owpyw). Ne promisliv{i(oivcAy), odani taj mungos (zpvkArI s nvuklH) za{to ubijen (je)tobom (ivk& hwH wvyA), tako (qiw) ena koja se vratila tako|e (oyAwABAyA oip) to saznav{i (wwa ovewy) prekorela je wega (zpAlBw wma).

MUNGOS I ZMIJA

Be{e u nekom selu braman po imenu Deva{arman. Wegova enabe{e Devadata, isto otmena roda. Zanela je i vremenom rodila musina. Mada siroma{an, braman je mislio da u wemu ima blago.Posle poro|aja wegova ena je oti{la do reke da se okupa.Deva{arman je ostao kod ku}e da ~uva sina. U me|uvremenu do{la jesluavka maharaxinih odaja da pozove bramana koji je iveo odobreda posve}ewa. Tada je oti{ao iz eqe za zaradom a ostavio jemungosa, koji je za to bio obu~en od malena, da ~uva dete. Po{to jeoti{ao, zmiju koja je iznenada pri{la detetu ugleda mungos izadavi je iz odanosti prema gazdi. Potom ugleda Deva{armana udaqini kako dolazi, i onako poprskan zmijinom krvqu,odu{evqen, potr~a mu u susret. Deva{arman, videv{i ga takvog,

69 69

pogre{no zakqu~i: Ubio mi je dete i ubi ga kamenom. U{av{i uku}u i ugledav{i zmiju koju je mungos ubio, a dete ivo kako stoji,braman se pokaja. Saznav{i za to i ena ga je prekorela: Za{to sinepromi{qeno ubio vernog mungosa?

XbfAWvkAeS: oAKyA f - ime; -oAKy a - po imenu; bAMH m - braman; ngrma n- grad, selo; kicwa ind - negde (umesto loc. vkismna ); geihnI f -doma}ica; sX+oAnvy a - jednako otmena roda; FOwgBA a -nose}a; vkAlH m - vreme; gBH m - utroba; suwH m - sin; fir a- siroma{an; iniFH m - blago; ijH m - braman; sUwvkma n -poro|aj; sUwvkA f - porodiqa; BAyA f - ena; nfI f - reka; gOhma,gehma n - ku}a; rxH m - ~uvar; rxsa n - demon; rxvk a - koji~uva; iXuH m - dete; wAvwa ind - dotle, u me|uvremenu; Aiyvka - koji zove; oAAiyvk a - koji poziva; purma n - odaja; rAj-onwra-purma n - raxine unutra{we odaje; -wsa - nastavak uzna~ewu abl. ili gen; wma ind - brzo, odmah; ceitvkA f -sluavka; svisw-vcnma n - obred posve}ewa; jIivna a(-nI f)- koji ivi (od ne~ega); fixMA f - nagrada; lAeBH m - eqa (zane~im); nvuklH m - mungos; icrma ind - odavno; vFw a -odgojen;oblyma n - nejakost; ovksmAwa ind - iznenada; oinw,oinwvk ind -blizu (+gen.); spH m - zmija; svAimna m - gazda; BikH f - ver-nost, odanost; fr a - dalek; frwsa ind - iz daleka; oma n - krv;pursa ind - pred, ispred; Rv ind - tek, samo; oXmna m - kamen;Fvma ind - sigurno, ~vrsto, ube|eno; s&BmH m - zabluda; Buj&gHm - zmija; oivcArH m - nepromi{qenost; zpvkAirna a -usluan, veran; oyAw a - koji je do{ao, koji nije oti{ao BU 1P (Bviw...ilta: bBuv...BUw) - bitiFO 1U (Friw-we...FOw) - dratisU 2, 4A (sUwe, sUywe...ilta: suSuve...sUw) - roditimna 4A (mnywe...ilta: mene...mw) - mislitilBa 1A (lBwe...ilta: leBe...lbF) - dobitiA 2P (Aiw...ilta: sAE...Aw) - kupati segA 1A (gAwe...ilta: jge...gAw) - i}i

70 70

sWA 1P (iwiw...ilta: wsWAE...isWw) - stajati; caus. 10U(sWApyiw-we) - ostavitirxa 1P (rxiw...rixw) - ~uvatie 1U (yiw-we...ilta: juhAv, juve...w) - zvati (po imenu) 1P (viw...w) - tr~atiyA 2P (yAiw...ilta: yyAE...yAw) - i}ivOFa 1A (vFwe...ilta: vvOFAe...vO) - rastilAevak 1A (lAevkwe...lAeivkw) - videti, posmatrati; + oA - uo~iti,shvatiti

hna 2P (hinw...iltaa: jGAn...hw) - ubitivIxa (iv-qxa) 1A (vIxwe...vIixw) - videtiisca 6U (is&ciw-we...isk) - poprskatiSa 1, 4P (hSiw, Syiw...) - obradovati sevFa 1P (vFiw...viFw) - ubitis&-Bma 1, 4P (s&Bmiw, s&Bmyiw...s&Bnw) - lutati, biti u zablu-di

wpa 4A (wpywe...w) - trpeti bolcra 1P (criw...cirw) - misliti, +iv - razmisliti, +o-iv - nerazmisliti

zpA-lBa 1A (zpAlBwe...zpAlbF) - grditi, prebacivatiove (ov-q) 2P (oveiw...ovew) - saznati

71 71

vOsy vkAEXlma RvkfA vkifavOAe gAmAnwr& gcCnpiW AnwAe@Bvwa` owH sivmAy pAisWwsy cUwwrAemUlmgcCwa~wismnvOxe pceilmAin pklAnyvwnw ` vOsy weSu spOhA jAwA `pr& s vOxmA wAin ghIwu& nAXvkAewa~ifA wismnswrAE vekicAnrAH pklAin KAfnwH isWwAH`wAnvlAev vOH phS gwH` s ivkmvkrAewa` svkiwicfplAnAfAy vAnrAnlxIvOkwy pAixpwa` vAnrAH vukipwAHvkAinicwpklAnyvicwy vO& piw pAixpna` vOH shS wAnyAfAysvABIfeX& gwH~ohAe vOsy vkAEXlma~Jednom (RvkfA - nekada) neki (vkiwa) postariji ~ovek (vOH) u

drugo selo idu}i (gAm-onwr& gcCna) na putu (piW) se zamori (nwHoBvwa). Tada (owH) on (s) radi odmora (ivmAy) pri|e podnoju(mUlma ogcCwa) obliweg (pA-isWwsy u blizini staja}eg) mangodrveta (cUw-wrAeH).

Na tom drvetu (wismna vOxe) zreli plodovi behu (pceilmAin pklAinovwnw). Za wima (weSu wih) eqa (spOhA) star~eva (vOsy) se izrodi(jAwA). Me|utim (pr&) on (s) po{to se popeo na drvo (vOxma oA)nije mogao (n oXvkAewa) wih (wAin) da dohvati (ghIwuma).

Sre}om (ifA) na tom drvetu (wismna wrAE) neki majmuni (vekicwavAnrAH) plodove jedu}i (pklAin KAfnwH) stajahu (isWwAH). Wih vide}i(wAna ovlAev), starac se odu{evio (vOH phS gwH). [ta je ur